Seminarski rad Fahrudin Melajac

Seminarski rad Fahrudin Melajac

Fakultet za poslovne studije i pravoNovi Sad

Seminarski radTema: Organizacija malih i srednjih preduzea u uslunim delatnostimaPredmet: Organizacija

Mentor: Student:Prof. Dr Radoljub Tomi Fahrudin MelajacNovi Sad, 2014.Sadraj:

Uvod

1. PREDUZEE 1.1 Vrste preduzea prema delatnostima u organizacionom procesu 1.2 Veliina preduzea ..1.3 Mala preduzea 1.4 Srednja preduzea ..

2. DEFINISANJE I PRIMERI IZ PRAKSE ORGANIZACIJE USLUNIH DELATNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEE ..2.1 PRIMER preduzee Alivo .2.2 PRIMER - preduzee "Miloduh" .2.3 Primer uporedna analiza organizacije preduzea Denis star i Kens...

Zakljuak

Literatura

3

45567

9131416

18

19

Uvod

Od prve ljudske zajednice ljudi su se ujedinjavali da bi obavljali razliite aktivnosti. Razlog tome je to su shvatili da je lake uraditi neki posao zajednikim snagama, a ne pojedinano. Prvi oblici industrijske proizvodnje zasnivali su se na jedininoj proizvodnji, da bi postepeno preli na serijsku, pa masovnu proizvodnju. Danas preduzea pretstavljaju organizacije koje koriste menadersku koordinaciju za interno funkcionicanje i trinu koordinaciju u odnosu na druga preduzea ili pravne i fizike osobe. Danas postoje razliiti oblici preduzea i razliite forme udruivanja preduzea. Svi oni imaju isti krajnji cilj a to je ostvarivanje dobiti, mada ni ostale ciljeve ne treba zanemariti kao to su: rast, razvoj, doprinos drutvenoj zajednici, bezbednost zaposlenih, itd.Poslovanje preduzea kao ekonomskog bia aktuelno je u svakomvremenu, ekonomskom prostoru i privrednom ambijentu. Istorijski gledano, preduzee je oduvek predstavljalo stoer privrede, njenih ekonomskih aktivnosti i prosperiteta. U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom, i efikasnou preduzea raspoznaju se kvalitativna obelejaprivrede i njenog ambijenta, kao i razliitih drutveno-ekonomskih sistema.Privredno visoko razvijene zemlje postavljaju preduzee (u raznim oblicima) kao osnovni ekonomski subjekt, umesto stvaranja i raspodele profita. Isto tako, ono predstavlja ekonomski i organizacioni oblik ostvarivanja brojnih neekonomskih ciljeva i interesa. Stoga su u savremenoj teoriji i praksi preduzee, njegovo funkcionisanje, metode poslovanja i organizacija predmet izuavanja brojnih ekonomskih, ali i drugih naunih disciplina.

1. PREDUZEE

Preduzee je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robnonovanoj privredi, obavlja odreena privredna delatnost i aktivnosti. Kao oblik privredne aktivnosti i poslovanja preduzee prirodno evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadrini. Kontinuitet preduzea kao oblika organizacije drutvenog rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se oblici organizovanja rada u robnoj proizvodnji bitno ne razlikuju u razliitim drutvenim sistemima. Drutvenai ekonomska obeleja preduzea evoluiraju sa transformacijom svojine i razvojem tehnike osnove preduzea, odnosno podele rada. Razvoj komponenata proizvodnje, tehnike osnove i podele rada ,kao i omasovljavanje proizvodnje i automatizacija proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeleja preduzea. Na poloaj i reprodukciju preduzea doprinose uticaj i mere ekonomske politike drave. Ekonomski karakter preduzea proizilaziiz njegove materijalne baze koju ine kapital i ljudski rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva poslovanje i razvoj preduzea. Preduzee je sloen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu unutranju podelu rada, poslova i funkcija, a samim timi potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima. Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzee je posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa odreenim i definisanim ciljevima. U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajednikog) rada i aktivnosti, ekonomskii organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i meuljuskih odnosa.[footnoteRef:1] [1: Kisi S., Perovi-Jovanovi M. Ekonomika preduzea, principi i primena ( Beogradska poslovna kola- Visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2010)]

U razvoju ekonomije ire posmatrano, preduzea predstavljaju nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, ve i drutva, odnosno civilizacije. Od poslovanja, rasta i razvoja preduzea umnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje, irih i uih regiona.

1.1 Vrste preduzea prema delatnostima u organizacionom procesu

Poredoptih uslova i klasifikacije preduzea, odredjenih zakonskom regulativom, preduzea se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvacenih podela preduzea je na:[footnoteRef:2] [2: Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004)]

- proizvodna preduzea,- trgovinska preduzea,- usluna preduzea.Proizvodna preduzea se organizuju prema tehnolokim funkcijama u zaokruenom procesu rada. Trite ovih preduzea su proizvodne aktivnosti.U ovoj vrsti preduzea, njegovi tehnicko-tehnoloki zaokrueni delovi , mogu obavljati odredjene poslovne funkcije za celinu preduzea. Trgovinska preduzea imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog prometa u reprodukciji. Zbog izraenih trinh karakteridtika, ova preduzea imaju razvijene marketinke aktivnosti, metode i tehnike propagande i promocje proizvoda.Usluna preduzea se formiraju i funkcioniu u tzv. Tercijalnom sektoru usluga. On obuhvata irok spektar uslunih preduzea raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva, intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove vrste preduzea je fleksibilnost i specijalizacija za odredjene poslove.

1.2 Veliina preduzea

Znaajna odrednica ekonomije svakog preduzea je i njegova veliina. U ekonomici i praksi preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea. Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera drave u voenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razliitih vrsta delatnosti i poslova u okviru preduzea. Veliina preduzea ima znaaj i sa stanovitauticaja i dejstava trinih mehanizama. Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl. Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen odnos izmeu broja velikih, srednjih i malih preduzea. Preduzea razliite veliine se svojim ulogama i karakteristikama meusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzea razliite veliine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost to su bitne predpostavke njene uspenosti u uslovima turbulentnosti okruenja.Velika preduzea su nosioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna panja, iako nisu strateki nosioci ekonomskog razvoja. Posebno izuavanje i praenje malih, srednjih i velikih preduzea obezbeuje efikasno upravljanje njihovim poslovanjem, kao i stvaranje odgovarajueg poslovnog i drutvenog ambijenta za njihovo poslovanje.

1.3 Mala preduzea

Mala preduzea (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima i delatnostima. Shodno utvrenim ekonomskim parametrima, ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veapreduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima.Tendencije razvoja malog biznisa danas imaju univerzalni, svetski karakter. Broj malih preduzea u SAD devedesetih godina dostigao je broj od oko 20 miliona.[footnoteRef:3] Mali i krupni biznis se u savremenim uslovima svevie dopunjuju, a sve manje iskljuuju. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja svoga preduzea. [3: Stefanovi ., Petkovi M., Kosti ., Janiijevi N., Babi V., Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.]

Malo preduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su,po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Npr. u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do 200 radnika u industriji, dok je npr. u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom.U Velikoj Britaniji u mala preduzea se ubrajaju sva industrijskapreduzea do 200 zaposlenih, u Francuskoj od 6-50 zaposlenih, u Nemakoj do 50 zaposlenih. U Holandiji se preduzea do 10 zaposlenih smatraju zanatskim, a mala preduzea su ona sa 11-49, odnosno 50-500 zaposlenih. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje,velikoprodaje i u sektoru usluga. Danas oko jedne treine malih firmi posluje u sferi usluga, a oko jedne etvrtine radi u trgovini na malo.U oblasti proizvodnje, to su uglavnom stanogradnja, kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brzaprilagoavanja ili su sezonskog karaktera (npr. modna odea i obua i sl.).[footnoteRef:4]Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. [4: Stefanovi ., Petkovi M., Kosti ., Janiijevi N., Babi V., Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.]

1.4 Srednja preduzea

Preduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. U Nemakoj se srednjim preduzeem smatra ono koje zapoljava izmeu 51 i 500 radnika, a kao kriterijum se koristi i visina godinjeg prihoda. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje znaajan faktor kao to je veliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno i indikator ekonomskog znaaja ili snage preduzea. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. [footnoteRef:5] [5: Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004)]

Prednosti srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene, kao i bolje i efikasnije korienje raspoloivih resursa. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstamapreduzea. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne efikasnosti preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehnike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali i znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kod malih i srednjih kao kod velikih preduzea jer ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi.

2. DEFINISANJE I PRIMERI IZ PRAKSE ORGANIZACIJE USLUNIH DELATNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEE

Za uspeno sprovoenje strategijskog menadmenta iskljuivu odgovornost snosi top menament. Od vrhovnih menadera se trai da uspeno upravljaju brodom koji se zove preduzee i da ga vode u budunost, izbegavajui oluje i opasne sprudove.Najee se postavlja pitanje koja je ta budunost u koju treba voditi preduzee i da li menaderi imaju viziju te budunosti u koju preduzee vode, i viziju budueg ponaanja preduzea. Da li imaju viziju gde treba preduzee da stigne, ta e raditi u budunosti i kakvo e ono u celini izgledati i kako e se ponaati. Sve je to neophodno da bi se govorilo o strategijskom upravljanju preduzeem, o definisanju, izboru i primeni strategije koja e preduzee odvesti u vizionarski vienu budunost.Vizionarski, odnosno stvaralaki pristup imaju samo menaderi vizionari, sposobni da predvide budua kretanja i promene, i da pronau mestp preduzea u tim buduim kretanjima.Uspeno odreivanje strategijske vizije preduzea omoguava da se ide dalje sa u procesu primene strategijskog menadmenta i da se definie misija i strategijski ciljevi preduzea. Pod misijom preduzea obino se podrazumeva razlog ili svrha postojanja preduzea. Opis misijepreduzea najee se dobija kada se jasno i precizno odgovori na pitanjme ta je svrha postojanja preduzea i koje su namere preduzea. Opis misije izraava sadanju i buduu delatnost i poslovne aktivnosti preduzea.Misija je vezana za nameravanu poslovnu delatnost preduzea i pre svega mora da bude vezana za trite i potroae, za proizvode koje proizvodi i organizaciju u kojoj deluje. Misija pokazuje ime se preduzee bavi. Misija se vezuje za trino ponaanje preduzea, mada zavisi i od organizacije preduzea i organizacione kulture zaposlenih. Kada se kroz misiju izrazi svrha postojanja preduzea i njegova sadanja delatnost pre svega se misli na zadovoljenje potreba potroaa.U optem smislu, misija je veoma bitna za celokupno preduzee, jer definie poslovnu orjentaciju celokupnog preduzea. Ona omoguava menaderima da poslovno definiu i usmeravaju ciljeve preduzea i svim zaposlenima pokazuje glavne pravce delovanja. Guzbljenje misije zamagljuje ciljeve i pravce delovanja i dovodi do dezorjentacije firme, velikih greaka i gubitaka. Do gubitaka misije moe doi ako vrhovni menaderi krenu veoma iroko u ostvarenju buduih ciljeva ili ako ih esti menjaju i dopunjuju, to se moe dogoditi kod irokog i ekspanzivnog razvoja firme.Definisanje strategijskih ciljeva je dalji korak u primeni strategiajkog menadmenta. Strategisjki ciljevi treba da definiu ta u budunosti preduzee eli da dostigne.Strategisjki ciljevi, koji se u okviru strategijskog upravljanja definiu, su najee razvojni ciljevi preduzea, znai budui ciljevi koje preduzee eli postii. Strategije koje se, nakon toga, definiu se kao strategije kojima se postiu budui ciljevi, pa su i one strategije razvoja preduzea, odbosno straegije kojima preduzee eli u budunosti da ostvari definisane ciljeve.Strategijski ciljevi definiu se nakon strategijske analize okruenja i samog preduzea i predvianja budunosti.Svaka smiljena i svrsishodna ljudska akcija e usmerena ka odreenom cilju. Sagledavanje i definisanje cilja predstavlja primarnu i osnovnu fazu svakog racionalnog delovanja, osnovni problem u realizaciji svake aktivnosti i u upravljanju realizacijom odreene aktivnosti ili akcije. Efikasno funkcionisanje svakog poslovnog sistema pretpostavlja jasno sagledavanje i definisanje raznovrsnih ciljeva, strategijskih i operativnih, dugoronih i kratkoronih. Sagledavanje i definisanje ciljeva predstavlja primarni zadatak, ali i osnovni uslov za ostavrenje poetka ili nastavak kontnualnog funkcionisanja preduzea. Bez postojanja jasno definisanog cilja, ne mogu se opredeljivati smiljene budue akcije koje vode ka pobiljanju efikasnosti, znai ne moe se upravljati, te to moe dovesti do prekida kontinualnog funkcionisanja preduzea i do eventualnog prestanka odvijanja poslovnog procesa.Primarni zadatak je definisanje cilja sistema. Cilj sistema se definie kao novo, eljeno stanje, u koje treba sistem prevesti. Cilj sistema se dostie konkretnim upravljakim akcijama, upravljanjem sistemom. Prema kibernetskom pristupu, cilj sitema se definie kao novo, eljeno stanje sistema u odreenom trenutku ili vremenskom intervalu, u koje treba sistem prevesti. Cilj se moe definisati i izraziti kvalitativno i kvantitativno. Kvantitativno izraavanje cilja omoguava postavljanje kriterijuma i merenje stepena ostvarenja cilja, pa time i merenje efikasnosti realizacije celokupnog zadatka.Osnovni cilj svakog predzea sastoji se u ouvanju egzistencije i obezbeenju permanentnog eljenog razvoja. Preduzee nastoji da obezbedi sadanji i budui opstanak, da obezbedi kontinuitet sadanjeg i budueg funkcionisanja (strategijski cilj).Ovaj strategijski cilj se dalje precizira kroz dva osnova strategijska cilja:[footnoteRef:6] [6: Stefanovi ., Petkovi M., Kosti ., Janiijevi N., Babi V., Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.]

Obezbeenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. Obezbeenje egzistencije preduzea Obezbeenje kontinualnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. Obezbeenje kontinualnog nastavka kontinualnog eljenog razvoja preduzea.Pored navedenih globalnih strategijskih ciljeva svako preduzee moe imati niz pojedinanih strategijskih ciljeva, kao to su: razvoj novog proizvoda, razvoj nove tehnologije, osvajanje novog trita, unapreenje konkurentnosti, snienje ukupnih trokova poslovanja, poveanje nivoa znanja osoblja, itd.Definisanje strategijskih i operativnih ciljeva preduzea predstavlja veoma teak i kompleksan zadatak, iji je znaaj odluujui za dalju sudbinu preduzea. Ako uemo u jedno preciznije definisanje, moe se rei da je strategijski cilj svakog preduzea da proizvede proizvode ili usluge koje trai trite, i da ih plasira na tritu uz maksimiziranje oekivanog profita. Ovaj opti moe se dalje precizirati i razvijati u niz strategijskih ciljeva, kojima se obezbeuje opstanak i razvoj preduzea. To su sledei ciljevi: Poboljanje efikasnosti proizvodnje Poveanje obima proizvodnje Poboljanje kvaliteta proizvoda Unapreenje postojee tehnike i tehnologije Uvoenje nove tehnike i tehnologije Poboljanje i inoviranje proizvodnog programa i proizvoda Uvoenje novih proizvoda i programa Ouvanje postojeih i osvajanje novih trita Razvijanje istraivako-razvojnog rada i dr.Sve su ovo strategijski ciljevi koji omoguavju preduzeu da se prilagodi oekivanim promenama u okruenju.

2.1 PRIMER preduzee Alivo

Alivo se nalazi u Novom Pazar. Nastala je pre est godina. Alivo je od male zanatske klanice, prolazei kroz razliite oblike transformacija izrasla u jednu od vodeih lokalnih industrija za proizvodnju i preradu visoko kvalitetnog mesa i proizvoda od mesa. Posveenost kvalitetu u svim proizvodnim procesima potvrena je jo 2007. godine od najvee ocenjivake komisije u naoj zemlji. Proizvodni program Alivo obuhvata iroku paletu zdravih, ukusnih i visoko kvalitetnih proizvoda od mesa, koji se distribuiraju irom zemlje.Alivo je dobitnik mnogobrojnih domaih i meunarodnih nagrada kao to su ampionski pehari i Zlatne medalje Novosadskog sajma za asortiman proizvoda, znak Zdrava hrana zelena jabuka, Biznis partner, za etinost i kulturu poslovanja, ekoloku odgovornost i odgovornost prema potroaima. Misija Proizvodnja visokokvalitetnih i zdravih proizvoda koji ulivaju poverenje naim potroaima i poslovnim partnerima.Vizija - Savremena i snana kompanija lider u oblasti proizvodnje i plasmana mesa i mesnih preraevina u regiji, uz permanentan razvoj znanja i odnosa sa potroaima. Strategija - U svemu to radi Alivo tei postizanju poslovne efikasnosti, kvalitetnom i brzom razvoju i poboljanju profitabilnosti. Razvojem generikog poslovanja koje e brzo reagovati na zahteve trita i ulaganjem u proizvode s dodatnom vrednou, Alivo e postati jedna od najkonkurentnijih globalnih generikih kompanija. Zahvaljujui brojnim proizvodima u razvoju i fokusiranju na kljuna trita i poslovnoj efikasnosti i boljoj vertikalnoj integraciji, Alivo e ostvariti snaan organski rast uz istovremeno poveanje vrednosti za deoniare.Ciljevi Osigurati dugoroan rast i poveanje trinog uea, kontinuiranim unapreenjem kvaliteta, raditi na zadovoljenju klijenata i potroaa, poveati produktivnost i anse kompanije razvojem i obrazovanjem ljudi, voditi politiku ouvanja ivotne sredine. Dosedno uva integritet u svemu to ini, zahteva od sebe i drugih, primenu najviih etikih standarda u postizanju misije.Rast Jedan od njihovih osnovnih postulata je konstantan, natprosean rast i razvoj poslovnih operacija u pravcu poveanja obima poslovanja, jer ele biti najperspektivnija kompanija u regiji.Ljudi Ulaganje u ljude i nova znanja bie njihove osnovne investicije u budunosti, jer znanje je danas osnovna konkurentska prednost.ivotna sredina Konstantan rad na racionalizaciji korinja izvora energije i sirovina, upravljanju otpadima, kao i na stalnoj prevenciji svih negativnih uticaja njihovih proizvodnje, proizvoda i usluga na okolinu, a u cilju pribliavanjima evropskim standardima zatite ivotne sredine.

2.2 PRIMER - preduzee "Miloduh" "Miloduh" je preduzee za proizvodnju i promet sa dugom tradicijom i velikim proizvodnim iskustvom. U proteklom periodu (a posebno u razdoblju do poetka devedesetih godina prolog veka) preduzee je ostvarilo vidan rast. Preduzee "Miloduh" je osnovano pre vie od 30 godina 1. aprila 1970. godine (od strane SO Kragujevac i MZ "Kamenica") i u trenutku osnivanja raspolagalo je sa skromnom imovinom (dva magacina). U inicijalnoj fazi "Miloduh" je bio orijentisan na gajenje i preradu lekovitog bilja i proizvodnju rakije na bazi lekovitog bilja (u saradnji sa Institutom za lekovito bilje iz Beograda). S obzirom da na ovakvim osnovama zamiljen proizvodni program nije omoguavao ostvarivanje zadovoljavajue rentabilnosti, dolazi do naputanja proizvodnje lekovitog bilja, a poslovanje poinje da se bazira na uvoenju u proizvodnju iroke lepeze razliitih alkoholnih pia. Tokom osamdesetih godina dalje iri svoj program proizvodnje na proizvodnju vonih sirupa i sokova, te poetkom devedesetih godina na proizvodnju osveavajuih gaziranih napitaka. Sve to govori o vitalnosti preduzea i njegovoj sposobnosti za sprovoenje strukturnih promena u cilju prilagoavanja aktuelnim trinim zahtevima. Osnovni proizvodni program A.D."Miloduh" ini proizvodnja: estoka alkoholna pia - Prirodna alkoholna pia rakija (Lincura, Hajduk,... Medovina, Lozovaa). - Vetaka alkoholna pia Vodka i Brendi.Organizaciona struktura determinie interne odnose u preduzeu, autoritet odluivanja i sistem koordinacije aktivnosti putem komunikacija. To je uoljivo kod kompleksnih preduzea sa veim brojem, ne uvek usko meusobno povezanih organizacionih jedinica, sa dislociranim jedinicama van sedita uprave preduzea. Ako ne postoji adekvatna organizaciona struktura i koordinacija meu organizacionim jedinicama mogu se javiti konfliktne situacije. Uzroci konflikata su najee zbog razliitog poloaja organizacionih jedinica u strukturi, razliitim ciljevima kako ih oni vide, kao i neusaglaenosti u korienju izvora. Odnos takmienja (konkurencije) moe da postoji kada su ciljevi organizacionih jedinica neusaglaeni, a one nisu u vezi jedna sa drugom (postoji odnos opte meuzavisnosti). Organizacionom strukturom se formalizuju odnosi meu pojedincima, grupama i organizacionim jedinicama u preduzeu. Ona predstavlja organizacioni okvir u kome se zaposleni u organizacionoj jedinici stavljaju u meusobne odnose da bi efikasnije obavljali svoju poslovnu aktivnost. Organizaciona struktura moe evoluirati planskim, periodinim reorganizovanjem, a moe se sa jedne na drugu organizacionu strukturu prelaziti radikalnim zahvatima. U malim i srednjim preduzeima obino postoji lider koji ima i moe jasno da komunicira ciljeve i definie ih u saradnji za zaposlenima. Tako usvojeni ciljevi lake se sprovode, jer postoji konsenzus o potrebi njihovog ispunjenja. Za menadment preduzea je od velike vanosti da poznaju profil motivacije svojih zaposlenih. Produktivnost rada zavisi direktno od motivisanosti zaposelnih a da bi ostvarili maksimalni stepen motivacije zaposelnih, menadzeri moraju da poznaju potrebe i motive ljudi kojima rukovode. Zadovoljstvo zaposlenih je jedini nain da se na duge staze obezbedi produktivnost i kreativnost zaposlenih. Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspenosti preduzea u ostvarivanju ciljeva izraava se istovremeno i kao stepen njegove uspenosti u podmirivanju svojih i irih ekonomskih potreba. Deo tih potreba podmiruje se na tritu, koje svojim zakonitostima odreuje konkurentsku poziciju svakog preduzea na tritu. Otvaranjem novih trista, promotivnim aktivnostima i uvoenjem novih proizvoda u preduzeu Miloduh stvaraju se uslovi za veu proizvodnju, a time i razvoj preduzea. Konkretna vizija i ogromna energija svih zaposlenih u preduzeu daje jasnu poruku da se na ovim prostorima moe dobro raditi i da se mogu stvarati nove vrednosti. Miloduh danas je sinonim za poeljnog, kvalitetnog i stabilnog partnera i karakteriu ga: Bogat, kvalitetan i dobro odabran proizvodni asortiman Mogunost prilagoavanja fleksibilnost u poslovanju Jednostavna hijerarhijska struktura lako i brzo donoenje odluka Brzina distribucije Opredeljenost rukovodstva Kompetentni kadrovi Ulaganja u tehnoloku opremu i infrastrukturu Dobra proizvoaka praksa Moemo zakljuiti da u preduzeu Miloduh i pored svih tekoa, postoje strateki ciljevi kojima se tei, kao i motivisanost svih zaposlenih da zajednikim naporima rade na ostvarenju unapred definisanih ciljeva.

2.3 Primer uporedna analiza organizacije preduzea Denis star i Kens

Preduzee DenisD.O.O. je poelo sa radom 90-ih godina, u poetku je proizvodilo muku i ensku odeu od dinsa pod robnom markom DENISTAR. Danas proizvodi muku i ensku odeu ne samo od dinsa ve i od kepera, lana, somota i drugih materijala.Od oktobra 2011.godine Denistar je implementirao i sertifikovao svoj sistem menadmenta kvaliteta pre standardu ISO 9001. Proizvodnja se odvija u objektu povrine od 3000m2. Fabrika i sedite preduzea locirano je u Novom Pazaru u ulici Save Kovaevia bb. Prodajni centri, kako maloprodaja tako i veleprodaja, su: Beograd, Kragujevac, Subotica i Novi Pazar.D.O.O. Kens osnovano je 1987.godine i bavi se proizvodnjom muke i enske odee, sa posebnom akcentom na dins odeu. Brend NESAL je poznat ne samo na tritu drava Balkana, ve i na tritu irom Evrope. Kompanija NESAL ima svoja predstavnitva u Beogradu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a svoje proizvode izvoze i u dravama Evropske Unije.Sedite kompanije je u Novom Pazaru i nalazi se u Novom Pazaru i nalazi se u Industriskoj zoni.Odevno predmeti se proizvode na najsavremenijim, kompjuterskim mainama i automatima. Kamenjara je opremljena filterima za preiavanje otpadnih voda i zadovoljava sve svetske standarde za zatitu prirode.

Zakljuak

Iz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomske jaine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i promena u drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzeima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formiranje istih. Mislim da bi i drava morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredenja malih i srednjih preduzea koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakicama i subvencijama da izade u susret pokretanju navedenih preduzea.Proces tranzicije koji se neminovno namee, na putu do konanog cilja, prole su mnoge zemlje sadanje lanice EU, pa otuda isti nije mimoiao ni Srbiju.Privreda Srbije je tokom decenija konstantno uruavana. Usled ratnih neprilika delimino ili totalno uniteni industrijski objekti uz gubitak trita, uslovili su drastian pad obima proizvodnje.U uslovima kada privreda Srbije samo delimino funkcionie, broj nezaposlenih se stalno uveava, standard graana u skladu sa kupovnom moi, naravno, ima tendenciju svakodnevnog opadanja.Reenje nagomilanih problema, treba traiti u oekivanju novih investicionih ulaganja od strane domaih i inostranih investitora. Uvoenjem sveeg kapitala u privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske proizvodnje, znaajnim smanjenjem broja nezaposlenih i jaanjem standarda graana. Eliminisanjem sive ekonomije i povratkom izgubljenog trita, savesnim i odgovornim poslovanjem, povratili bismo ranije godinama stican ugled u poslovnom svetu.

Literatura

1. Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004)2. Kisi S., Perovi-Jovanovi M. Ekonomika preduzea, principi i primena ( Beogradska poslovna kola- Visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2010)3. Stefanovi ., Petkovi M., Kosti ., Janiijevi N., Babi V., Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.

www.wikipedia.org www.economist.com www.emagazin.co.yu

2