FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE U BEOGRADUKATEDRA ZA HIRURGIJU,ORTOPEDIJU I OFTALMOLOGIJUPREDMET: ANESTEZIOLOGIJA

POSTOJANJE BOLA KOD ŽIVOTINJA SE ZAKLJUČUJE NA

OSNOVU PROMENE PONAŠANJA, NEPRAVILNOG

POLOŽAJA TELA, HROMOSTI U RAZLIČITIM FAZAMA

KORAKA, KASA, GALOPA I RAZLIČITOG STEPENA,

LIZANJA BOLNOG MESTA, REAKCIJE MESTA ILI

REGIJE PRI STANDARDNIM DIJAGNOSTIČKIM

PREGLEDIMA I PROCEDURAMA, OTEŽANOG

USTAJANJA, NEPRAVILNOG KRETANJA....

RECEPTORI ZA BOL:1. MEHANOSENZITIVNI: REAGUJU NA DESTRUKCIJU ,

RAZARANJE, ISTEZANJE, RAZVALČENJE TKIVA RAZLIČITE ETIOLOGIJE

2. HEMOSENZITIVNI: REAGUJU NA NEUROTRANSMITERE KOJI SE STIMULIŠU PRISUSTVOM EGZOGENIH I ENDOGENIH (PROMENA Ph TKIVA) HEMIJSKIH NOKSI

3. TERMOSENZITIVNI: REAGUJU NA PROMENU TEMPERATURE (OPEKOTINE I SMRZOTINE)

STIMULUS > RECEPTORI ZA BOL U TKIVIMA I ORGANIMA > NOCICEPTORI NA PERIFERNIM NERVNIM VLAKNIMA:

1. MIJELIZOVANA VLAKNA: PRENOSE JAK, OŠTAR TRENUTAN BOL

2. NEMIJELIZOVANA VLAKNA: PRENOSE TUP, DUGOTRAJAN BOL I BOL OD OPEKOTINA

> OBE VRSTE VLAKANA PRENOSE BOL > DORZALNI KORENOVIMEDULE SPINALIS > BOL SE ŠIRI ASCEDENTNO I DESCEDENTNO > FENOMEN SEKUNDARNE HIPERALGEZIJE

LOKALIZOVAN BOL >

ŠIRENJE U OKOLNE SEGMENTE > PROŠIRENJE BOLA > ŽIVOTINJU

BOLI VIŠE REGIJA (npr. ceo ekstremitet, a povreda je samo u

predelu kopita, papka ili šape)

> SPINOTALAMIČNI TRAKT > MOZAK – SOMATOSENZORNI

KORTEKS - TRAKT > POVEZAN SA RETIKULARNOM

FORMACIJOM – SISTEMOM KOJI MOŽE DA AKTIVIRA

AUTONOMNI NERVNI SISTEM KADA SE ISPOLJAVAJU:

- KARDIOPULMONALNE PROMENE

- STRESNI ODGOVOR

- PRAŽNJENJE ENDORFINSKIH RECEPTORA

TERAPIJA BOLA POSTAJE CENTRALNO MESTO U

VETERINARSKOJ ANESTEZIJI:

DEFINISANJE, KVANTIFIKACIJA I LEČENJE BOLA.

OSLOBAĐANJE OD BOLA JE VAŽNO U PREOPERATIVNOM,

OPPERATIVNOM I POSTOPERATIVNOM PERIODU, KAO I

U SVIM SITUACIJAMA IZVAN ANESTEZIOLOŠKOG

PROTOKOLA KADA ŽIVOTINJA TRPI BOL.

JAK BOL IZAZIVA JAKU STRESNU REAKCIJU SA MOGUĆIM

FATALNIM ISHODOM

TERAPIJA BOLA JE SASTAVNI DEO

ANESTEZIOLOŠKOG PROTOKOLA

HIRURŠKA I FARMAKOLOŠKA INTERVENCIJA KOJOM SE

PREKIDA PUT KOJIM BOLNI STIMULUS PUTUJE

ASCEDENTNO DO VELIKOG MOZGA

NOCICEPTORI: RECEPTORI NA SAMIM KRAJEVIMA

NERAVA ODGOVORNI ZA PRIMANJE I PRENOŠENJE

BOLNOG IMPULSA

PREVENTIVNA (PRIEMTIV) ANALGEZIJA – APLIKACIJA

ANALGETIKA PRE NASTAJANJA BOLA, VAŽNA U

ANESTEZIJI

AKUTNI BOL – BOL KOJI NESTAJE KADA SE ELIMINIŠE BOLNI STIMULUS

ANALGIJA – NEDOSTATAK OSEĆAJA ZA BOL ANALGEZIJA – GUBITAK OSEĆAJA ZA BOL CENTRALNA SENZIBILIZACIJA – BOL CENTRALNO POJAČAN

(STIMULACIJA U MEDULI SPINALIS) DISTRES – ORGANIZAM NIJE SPOSOBAN DA SPREČI NIZ NEGATIVNIH

REAKCIJA KOJE IZAZIVA STRES. BOL SE POJAČAVA ! DUBOKI BOL – NASTAJE U TETIVAMA, ZGLOBOVIMA, PERIOSTU HIPERALGEZIJA - POJAČAN, PRENAGLAŠEN ODGOVOR NA BOL HIPERPATIJA – BOLNI SINDROM, POJAČANA REAKCIJA NA

PONAVLJANJE STIMULUSA BOLA HIPERESTEZIJA – OSETLJIVOST NA SAMO PRISUSTVO STIMULUSA

KOJI MOŽE DA IZAZOVE BOL HIPOALGEZIJA – SMANJENA OSETLJIVOST NA BOLNU STIMULACIJU HRONIČNI BOL – BOL KOJI DUGO TRAJE

KANCERSKI BOL

MIOFASCIJALNI BOL – FOKALNI BOL U MIŠIĆNIM I DRUGIM TKIVIMA UDRUŽEN SA GRČEVIMA, SPAZMOM I OGRANIČENIM POKRETIMA

NEURALGIJA – BOL RAZLIČITOG INTENZITETA . NAIZMENIČNO JAČI PA SLABIJI > SMENJUJE SE SA PROTOKOM VREMENA

SOMATSKI BOL - BOL NASTAO KOD OŠTEĆENJA KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA I KOŽE. UVEK JE LOKALIZOVAN, JAKOG INTENZITETA, OŠTAR I ISKLJUČUJE REGIJU IZ KORIŠĆENJA

VISCERALNI BOL – ISPOLJAVA SE KOD OŠTEĆENJA UNUTRAŠNJIH ORGANA. NIJE LOKALIZOVAN, U VEĆINI SLUČAJEVA DIFUZAN, TUP. ZA DIJAGNOSTIKU JE POVOLJAN MOMENAT PRELAZAK DIFUZANOG U LOKALIZOVAN BOL

TRANKILIZACIJA (NEUROLEKSIA) – SMIRENA, NE ZAINTERESOVANA ŽIVOTINJA SA USPORENIM POKRETIMA, SALBOM I BEZVOLJNOM REAKCIJOM NA OKOLINU I SPOLJNE NADRAŽAJE

LEKOVI I FARMAKODINAMIKA

LEK FARMAKODINAMSKI EFEKTI

OPIOIDI: MRFIN, FENTANIL,

METADON, BUTORFANOL

DELUJU NA SPECIFIČNE RECEPTORE:

SEDACIJA, ANALGEZIJA, EKSCITACIJA

α2 –agonisti: KSILAZIN,

DETOMIDIN,

DELUJU NA SPECIFIČNE RECEPTORE:

SEDACIJA, ANALGEZIJA, MIŠIĆNA RELAKSACIJA

NSAIL: IBUPROFEN,

KETOPROFEN,

FENILBUTAZON

PERIFERNO INHIBICIJA PROSTAGLANDINA,

ANTIINFLAMATORNO, CENTRALNO DEJSTVO

PRED OPERATIVNI ZAHVAT

KOD ŽIVOTINJA SA BOLOM

KOD HIRURŠKIH INTERVENCIJA KOJE IZAZIVAJU BOL

PREVEVNTIVNO DAT ANALGETIK = MANJA

KOLIČINA ANESTETIKA ZA UVOD, ODRŽAVANJE I

ANALGETIKA U TOKU INTERVENCIJE

‚‚PA‚‚ = STABILNA HEMODINAMIKA I RESPRACIJA

‚‚PA‚‚ PREVENIRA NEŽELJENE KARDIOPULMONALNE

SITUACIJE (DEPRESIJA DISANJA, BRADIKARDIJA,

HIPOTENZIJA...)

OPIJATI

NSAIL

AKUPUNKTURNA ANALGEZIJA