Одредба члана 39 став 5. ЗКП садржи забрану да судија као члан већа учествује у одлучивању по жалби против одлуке нижег суда ако је учествовао у доношењу раније одлуке нижег суда која је поводом жал‐бе била укинута и након  тога донета нова одлука која је сада предмет испитивања  у  жалбеном  поступку,  као  и  када  се  одлучује  о  захтеву  за заштиту законитости против такве одлуке.

ЗНАЧЕЊЕ ЗАКОНСКИХ ИЗРАЗА (МИКРОФИЛМСКА КОПИЈА)Микрофилмска копија исправе или репродукција те копије коју је  на  прописани  начин  издао  надлежни државни  орган, установа,  при‐вредна  или  друштвена  организација,  или  заједница,  има  у  кривичном поступку доказну вредност оригинала исправе.Допуштено  је  доказивати  да  су у  таквој  микрофилмској  копији или репродукцији те копије чињенице неистинито потврђене или да је сама микрофилмска копија, исправа или њена репродукција неисправ‐но састављена, као и да микрофилмска копија односно репродукција те копије није верна оригиналу.

ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ (НЕОВЕРЕНА ФОТОКОПИЈА)Неоверена фотокопија писмене исправе нема карактер исправе у смислу члана 113. став 7. КЗЈ и не може бити предмет кривичних дела фалсификовања исправе из члана 233. КЗС и фалсификовања службене исправе из члана 248. КЗС.(Правно  схватање  Кривичног  одељења  Врховног  суда  Србије  од 13. новембра 1991. године)

26) „isprava" je svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. st. 1. i 2.);

НЕОВЕРЕНА ФОТОКОПИЈА УГОВОРА И ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ (ЧЛАН 113. ТАЧКА 7. КРИВИЧНОГ ЗАКОНА СРЈ И ЧЛАН 233. СТАВ 1. КРИВИЧНОГ ЗАКОSat, 02/07/2009 - 15:19 — maxx

НЕОВЕРЕНА ФОТО КОПИЈА УГОВОРА И ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ (ЧЛАН 113.

ТАЧКА 7. КРИВИЧНОГ ЗАКОНА СРЈ И ЧЛАН 233. СТАВ 1. КРИВИЧНОГ ЗАКОНА

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ)

Неоверена фотокопија није подобна да служи као доказ важне чињенице која има вредност за

правне односе, па стога нема елемената кривичног дела фалсификовања исправе када окривљени у

извршном поступку употреби неоверену фотокопију купопродајног уговора, јер без обзира на

истинитост садржине она не представља исправу.

Првостепеном пресудом окривљени је ослобођен од оптужбе за кривично дело фалсификовања

исправе из чл. 233. ст. 1. Кривичног закона Републике Србије, јер је првостепени суд нашао да у

радњи окривљеног нема овог кривичног дела. Ово због тога што предметна фотокопија у смислу чл.

113. тач. 7. Кривичног закона СРЈ није подобна да служи као доказ важне чињенице која има

вредност за правне односе, па стога неоверена фотокопија уговора, без обзира на истинитост

садржине, не представља исправу.

(Пресуда Окружног суда у Лесковцу Кж. бр. 534/97 од 22.9.1997. год.).

 

Neoverena kopija i običan prepis dokumenta nemaju svojstvo javne isprave

Vrsta: Sudska praksa

Sud:  Datum: 2001-05-28

Broj: Kž.186/01

Abstrakt:

Pogrešno je prvostepeni sud zaključio da je optuženi podnošenjem neoverene fotokopije diplome Više hotelijerske škole o stečenom višem obrazovanju i stručnom nazivu viši restorater, kadrovskoj službi organa uprave u cilju zasnivanja radnog odnosa, upotrebio lažnu ispravu kao pravu i time izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS.Okružni sud je ukinuo prvostepenu presudu i vratio na ponovno suđenje, između ostalog i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene Krivičnog zakona, iz razloga što podneta neoverena kopija diplome ili samo običan prepis iste o stečenom višem obrazovanju nemaju svojstvo javne isprave, pa se stoga ni upotreba istih ne može smatrati kao krivično delo iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, niti se upotrebom takvih isprava ugrožava pravni saobraćaj.Izvor: Falsifikovanje službene isprave; (čl. 233. St. 3. U vezi st. 1. Kz Rs)

Kad falsifikovanje službene isprave predstavlja način izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, radi se o prividnom sticaju po osnovu konzumpcije, jer je krivično delo falsifikovanja službene isprave konzumirano krivičnim delom zloupotrebe službenog položaja.

...

Postoji povreda moralnih autorskih prava tužioca, kada tuženi bez saglasnosti autora sakupi odlomke iz njegovih autorskih dela i objavi ih.

...

Presudom drugostepenog suda, preinačena je presuda prvostepenog suda kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359. st. 3. u vezi st. 1. KZ i dva krivična dela falsifikovanje službene isprave iz čl. 357. st. 3. u vezi st. 1. i 2. KZ, u pogledu pravne ocene

krivičnogdela , tako da se okrivljeni za opisane radnje u izreci prvostepene presude, oglašava krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl.

...

Neoverena fotokopija pismene isprave nema karakter isprave u smislu odredaba Krivičnog zakonika i ne može biti predmet krivičnog dela falsifikovanje ispraveniti falsifikovanja službene isprave .

...

Kod krivičnog dela falsifikovanje isprave ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

...

U izreci presude mora se jasno navesti koju je od više alternativno određenih radnji izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. st. 1. KZ, okrivljeni u konkretnom slučaju izvršio.

...

Ako je okrivljeni povodom uzimanja novca iz pazara u dnevnike blagajne unosio lažne podatke o broju i vrednosti bonova koji su navodno uneti u blagajnu, tada se radi o izvršenju dva krivična dela i to krivičnog dela pronevere iz čl. 364. st. 3. u vezi st. 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 357. st. 3. u vezi st. 1. KZ.

...

ranije osuđen zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave , za koje mu je izrečena uslovna osuda, ima karakter otežavajuće okolnosti, bez obzira što se ne radi o specijalnom povratu pošto je sada izvršio krivično delo iz člana 159. stav 1. Zakona o energetici, kada se ima u vidu težina ranije izvršenog krivičnog dela , da je oba dela izvršio s umišljajem i da su od ranije osude protekle samo dve godine, jer te okolnosti ukazuju na sklonost okrivljenog ka vršenju krivičnog dela ...

...

Ukoliko je učinilac predsednik školskog odbora, ta činjenica sama po sebi nije dovoljna za zaključak da je radnja krivičnog dela falsifikovanja službene ispravepreduzeta u svojstvu službenog lica.

...

Krivično delo poreska utaja se vrši davanjem lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima u nameri potpunog ili delimičnog izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa ili drugih dažbina, pa zato nije moguć sticaj između tog i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave , jer unošenje lažnih podataka u godišnji obračun predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela poreske utaje.

...

Kada je pasoš okrivljenog zalepljena holandska viza koja je sačinjena na lažnom obrascu bez zaštitnog holograma i uv zaštite, a na graničnom prelazu mu bude oduzeta, tada je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355 st.2 u vezi st.1 kz.

...

Za postojanje krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 1. tač. 3. KZ , potrebno je da izvršilac krivičnog dela izda ispravu u ime drugog lica, bez njegovog ovlašćenja ili u ime lica koje ne postoji, pri čemu je neophodno da učinilac potpiše ispravu svojim imenom, uz naznačenje da to čini po ovlašćenju izdavaoca isprave .

...

Postoji krivično delo falsifikovanja isprave kada okrivljeni tuđe registarske tablice stavi na svoje vozilo i isto upotrebi za vožnju.

U dokumentima tipa modelirana akta od ukupno 2 pronadjena primera svi su prikazani.  Više informacija       OSTALI PRIMERI    

...

Recenzent je obavezan da izvrši uvid u literaturu kojom se autor služio u izradi ugovorenog dela a naročito: naučnu dokumentaciju , literaturu, naučne izvore, kao i u rezultate vlastitih istraživanja autora .

...

Konsalting organizacija je nosilac autorskih prava svih projekata i potrebne izrađene dokumentacije za izvođenje posla po ovom ugovoru kada ispunjavaju uslove autorskog dela prema Zakonu o o autorskom pravu.

Samo pravno perfektuirana službena isprava može biti podobna ili određena da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima vrednost za pravne odnose i predmet krivičnog dela Falsifikovanje službene isprave

Osnov: Krivični zakon Republike Srbije Krivični zakon JugoslavijeVrsta: Sudska praksaSud:   Datum: 1986-02-26 Broj: 2.K.503/85

Abstrakt:

Njegove radnje koje se odnose na falsifikat sud prvog stepena je pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo Falsifikovanja službene isprave iz člana 184. stav 2. KZ SFRJ.

Za postojanje ovog krivičnog dela, s obzirom na njegov opis u izreci, potrebno je da službeno lice neistinitu službenu ispravu upotrebi u službi kao da je istinita.

S obzirom na tako postavljen zakonski opis krivičnog dela, znači da u momentu upotrebe mora postojati službena isprava i to kako u formalnom tako i u materijalnom smislu, tj. isprava mora imati sve svoje sastavne delove i formalno mora biti konstituisana kao službena isprava.

Samo pravno perfektuirana službena isprava može biti podobna ili određena da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima vrednost za pravne odnose.

Međutim, u konkretnom slučaju reč je o privremenoj situaciji koju nije bio propisao nadležni organ investitora, a bez tog potpisa privremena situacija ne vredi kao isprava, jer nema sve elemente koje takva isprava mora da ima da bi se mogla upotrebljavati u pravnom saobraćaju.

Dakle, reč je o ispravi koja nije sadržavala sve elemente službene isprave-potpis nadležnog organa.

Prema tome, u navedenom momentu ta isprava nije postojala kao službena isprava, već je bila u procesu svog konstituisanja-optuženi ju je nosio na potpis nadležnom organu.

Pri tome optuženi je znao da je neistinit sadržaj inkriminisane privremene situacije, ali nadležnom organu to nije predočio, već je, prećutavši tu činjenicu, naveo nadležni organ da tu ispravu potpiše, odnosno overi je svojim potpisom.

Otuda opis dela falsifikata dat u izreci prvostepene presude sadrži u sebi ne obeležja dela za koje je sud prvog stepena oglasio krivim optuženog, već obeležja krivičnog dela navođenja na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 235. stav 1. KZ SR Srbije, u kom smislu je Vrhovni vojni sud i preinačio prvostepenu presudu u ovom delu.

Deskriptori: KZS233 Falsifikovanje isprave; Napravi lažnu ispravu; Preinači pravu ispravu; Ispravu upotrebi kao pravu; Falsifikovanu ispravu nabavi radi upotrebeKZJ184 Falsifikovanje službene isprave; Službena isprava; Službena knjiga; Službeni spisSlužbena isprava Javna isprava Privatna isprava

eograd -- Većina neizabranih sudija zna zašto nisu ponovo izabrani, jer VSS nema razloga da ne

predoči javnosti objašnjenja za njihov neizbor, kaže Nata Mesarović.

 

Predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović (FoNet, arhiva)

Predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda rekla je u intervjuu "Politici",

navodeći više primera lošeg rada pojedinih sudija, da je u jednom sudu republičkog ranga pronađeno

više stotina predmeta koji su zavedeni na jednog sudiju, pa je određivano da se daju u rad drugim

sudijama.

"U ormanima i fiokama predsednika jednog suda u Vojvodini nalazili su se predmeti koji su tu stajali

više od pet godina. Neki su uzeti na uvid i nikada nisu vraćeni ni pisarnici ni sudiji, u nekim

predmetima su zaključene rasprave, a odluke nisu urađene“, kaže ona. 

Mesarovićeva je navela da je utvrđeno da su pojedine sudije držali butike, kafane, auto-perionice,

mehaničarske radnje, salone, a neki su u predmetima u kojima su postupali sklapali ugovore o

doživotnom izdržavanju ili o poklonu sa strankama u postupku ili sa porotnicima, što se može lako

proveriti. 

"Neke sudije donosile su presude o naknadi nematerijalne štete u velikim iznosima, nesrazmernim, ali

samo ličnostima sa javne i političke scene, bliskim srodnicima bivših funkcionera, a koje su, u

postupku po reviziji, preinačavane za dve trećine iznosa. Imali smo sudije koje su u svim predmetima

angažovale iste veštake, koji su često umesto njih presuđivali, iako je veštačenje samo jedan dokaz",

kaže ona. 

Mesarovićeva kaže da se dešavalo da su pojedine sudije ukidale presude bez jasnih razloga i davale

zbunjujuća rešenja za prvostepeni sud i na taj način činile da postupci dugo traju, često i do

zastarelosti. 

"Ima slučajeva da se izveća i uradi odluka o ukidanju presude, pa se, pre nego što izađe iz suda,

preinači, i to na najduže kazne zatvora. Da li je to primer dostojnosti i sudija i predsednika suda? U

postupcima su se koristile neoverene fotokopije kao dokazi, pa izjave svedoka iz inostranstva koje

nisu date pred nadležnim organom, i to samo u onim postupcima u kojima se želi pomoći stranci",

navela je Mesarovićeva neke od razloga za neizbor sudija. 

Ona je, takođe, rekla da su netačno interpretirani izveštaji ustanova za izdržavanje kazne, ili su slati

izveštaji drugom sudu da se neko lice nije nalazilo u postupku po zahtevu za vanredno ublažavanje

kazne, iako odluka postoji u nadležnom sudu. 

Mesarovićeva je rekla da je poznato, takođe, da su neke sudije konzumirale alkohol u radno vreme i

zbog toga odlagale suđenja. U nekim postupcima za nasilje u porodici sudije su donosile odluku u

korist nasilnika ili su sami činili nasilje u porodici, ili sprečavali izvršenje odluka. 

"Bilo je sudija, u jednom delu Srbije, koji su se bavili gatanjem, crnom i belom magijom", naglasila je

Mesarovićeva i dodala da sve ovo može biti potkrepljeno dokazima.