S A D R A J

UVOD .........................................................................................................

3

1. ISTORIJAT ..........................................................................................

5

2. UGOVORI O PRIDRUIVANJU ..........................................................

10

3. EVROPSKE INSTITUCIJE ....................................................................

12

3.2. Evropski Savjet .........................................................................

13

3.3. Evropska Komisija ....................................................................

14

3.4. Sud Slualaca ............................................................................

15

3.5. Evropska Centralna Banka .......................................................

15

3.6. Ekonomski i socijalni komitet ...................................................

15

3.7. Komitet Regiona .......................................................................

16

3.8. Evropska investiciona banka ....................................................

16

3.9. Evropski Ombudsman ..............................................................

16

4. BUDUNOST EVROPSKE UNIJE ........................................................

17

4.1. Dvije super sile .........................................................................

17

4.2. Budunost same Evropske unije ..............................................

19

5. PROCES DONOENJA ODLUKA U EU ...............................................

20

6. UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBDE U EU ..................................

24

6.1. Sloboda kretanja roba ..............................................................

24

6.2. Sloboda kretanja ljudi i sloboda rada .......................................

26

6.3. Sloboda pruanja usluga ..........................................................

30

6.4. Sloboda kretanja kapitala.........................................................

31

ZAKLJUAK ..............................................................................................

33

LITERATURA ............................................................................................

34

2

UVOD

Evropska unija predstavlja jednu od najkolosalnijih graevina u drugoj polovini dvadesetog vijeka. Ona je spoj davnanjih vizija, jasnih ciljeva i strpljivog rada generacija Evropljana.

Vizija o jedinstvu Starog kontinenta izvire i ponire gotovo u svim epohama evropske istorije. Najee je bila romantina tema matara, knjievnika i filozofa. esto je inspirisala ba one koje nije trebalo: ambiciozne vladare i surove vojskovoe. Naruku su im ile vjerske, nacionalne i politike podjele i uvijek prisutna elja za dominacijom. Prva polovina dvadesetog vijeka obiljeena je pohodom totalitarizma koji kulminira u dva velika rata, pretvarajui Evropu u razvalinu. I kao da je katastrofa donjela prosveenje: nad ruevinama, vizija o zajednikom evropskom domu poela je da postaje stvarnost.

Kljune rijei evropskog zajednitva su gotovo banalno jednostavne: mir, stabilnost i blagostanje. Proklamovani cilj evropskih integracija jeste stvaranje Unije kao prostora slobode, bezbedjnosti i pravde u kome se ljudi slobodno kreu, rade,

razmjenjuju ideje, dijele iste vrijednosne standarde Kako to

3

postii? Kako usaglasiti istorijske, politike, vjerske, rasne, kulturne, ekonomske i ko zna jo kakve razlike? Odgovor je: dogovaranjem.

itava konstrukcija Unije satkana je od bezbroj dugih i strpljivih pregovora, malih pomaka, ogromne upornosti i vijere da se uprkos svim razlikama moe iveti zajedno. Na tom zavojitom putu nalaze se bezbrojne prepreke, pogrena skretanja i naizgled nesavladivi usponi. Na radost evro-skeptika, upravo pred naim oima, odvija se jedna od veih kriza odbijanje evropskog Ustava sa jo neizvesnim ishodom.

Evropska unija e preiveti i ovaj izazov kao i prethodne.

Razlog je u njenoj sutini ona je plod epohalnih kompromisa od kojih je najvei onaj u odustajanju od dijela nacionalnog suvereniteta u korist zajednitva, to je bez presedana u dosadanjoj istoriji. To je trijumf ideje da se moe iveti zajedno ak i sa vjekovnim neprijateljem; uverenja da je ono to spaja

Evropljane jae od onog to ih razdvaja.

4

1. ISTORIJAT

Evropska unija je rezultat davnanjih vizija i tekog i strpljivog rada ljudi inspirisanih uverenjem da se, uz sve razlike, moe ivjeti zajedno. Ne postoji nijedan region u svijetu u kome su drave odluile da dio svog suvereniteta prenesu na vii, nadnacionalni nivo, kao to je to primer u Uniji.

Kljuni ugovori na kojima se zasniva EU jesu:

Ugovor iz Pariza SR Nemaka, Francuska, Italija,

Belgija, Luksemburg i Holandija potpisale su aprila 1951. godine ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik (EZU). Ugovor je potpisan na pedeset godina i omoguio je da se cjelokupna proizvodnja drava potpisnica stavi pod nadnacionalni nadzor tzv. Visoke vlasti.

Ugovori iz Rima Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine, osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM).

Ugovorima je kao osnovni cilj postavljeno stvaranje zajednikog

5

trita. Rimski ugovori i Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i elik objedinjeni su u Ugovoru o spajanju iz 1965. godine.

Jedinstveni evropski akt donjet je 1986. godine i smatra se prvom reformom ka EU kojom je izmeu ostalog ubrzan proces donoenja odluka. Akt dopunjava ugovore iz Rima, jaa ulogu Evropskog parlamenta i omoguava stvaranje zajednikog trita.

Ugovor iz Mastrihta Ovim ugovorom iz 1992. godine uspostavljena je Evropska unija. Ugovor je postavio jasne ciljeve: stvaranje monetarne i ekonomske unije, uvoenje jedinstvene valute, zajednika spoljna i bezbednosna politika, zajednika odbrambena politika, uvoenje graanstva EU i saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova.

Ugovor iz Amsterdama Potpisan 1997. godine, dopunjuje i mjenja osnivake ugovore u oblastima pravosua i unutranjih poslova, socijalne politike i politike zapoljavanja, proiruje oblast odluivanja kvalifikovanom veinom u Savjetu EU i pravno utemeljuje princip fleksibilnosti.

6

Ugovor iz Nice Potpisan 2001. godine, ovaj Ugovor predvia znaajne institucionalne reforme u svijetlu proirenja EU 2004. godine: izmjene sastava i naina rada Komisije EU, izmjene odmjeravanja glasova.

Ovi ugovori uspostavili su veoma jake pravne odnose izmeu drava lanica. Nova nadnacionalna pravna nadgradnja neposredno se odraavala na svakodnevni ivot graana EU davajui im veoma specifina prava i slobode.

Prvi korak ka evropskim integracijama nainilo je est drava Belgija, SR Nemaka, Francuska, Italija, Holandija i Luksemburg stvarajui zajedniko trite uglja i elika. Osnovni cilj je bio da se, u ratom razruenoj Evropi, obezbedi mir i stabilnost, potpuno ukloni mogunost novih sukoba, pomire pobjednici i pobjeeni i sprijei opasnost od pretee ekspanzije komunizma. Nakon nacionalistikih stranputica, Evropa je trebalo da prui mogunost sticanja novog osjeaja zajednitva: demokratski ureen kontinent kao alternativa nacionalistikoj vladavini.

ezdesete su donjele stvaranje Carinske unije i veliki privredni razvoj EZ. Sedamdeste obeljeava odluka Danske, Irske i Velike Britanije da se pridrue zajednici. Liderima zajednice postaje sve jasnije da je uspostavljanje novih i bliih odnosa uslov

7

razvoja u svjetskim razmjerama, to je iznedrilo ideju o monetarnoj uniji. Sve se to dogaa u vrijeme velike nestabilnosti na svjetskom tritu novca izazvane naftnim krizama 1973. i 1979. godine i odlukom SAD da ukinu konvertibilitet dolara prema zlatu. Uspostavljanje saradnje u oblasti monetarne politike 1979. godine pomoglo je stabilizaciji kursnih razlika i ohrabrilo zemlje lanice da disciplinuju svoje ekonomije.

Poetkom osamdesetih Zajednici pristupa Grka, a 1986. godine, panija i Portugal. To zahteva institucionalne reforme (Jedinstveni evropski akt) kao odgovor na proirenje i nove odnose. Istovremeno, Zajednica poinje da igra sve vaniju ulogu u meunarodnim odnosima setovi konvencija potpisani su sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika od 1975. do 1989. godine. Sve to usmerava zajednicu ka stvaranju zajednike spoljne i bezbjednosne politike koja se manifestuje Ugovorom iz Mastrihta. Velike ekonomske krize osamdesetih doprinele su jaanju evroskepticizma. Hladni rat je gubio na intezitetu ali Evropa je i dalje bila podjeljena. U samoj zajednici javljale su se nedoumice - kako dalje?

Padom Berlinskog zida, dramatino i gotovo preko noi politika scena Evrope potpuno se promjenila. Njemaka se

8

ponovo ujedinjuje (1990. godine) a tuce zemalja srednje i istone Evrope izlazi ispod sovjetskog injela. Konano, decembra 1991.

Sovjetski Savez prestaje da postoji.

Globalne promjene na Starom kontinentu ubrzavaju i promjene unutar Zajednice: Mastriht donosi najradikalnije reforme unutar dotadanje EEZ. Postavljaju se novi ambiciozni ciljevi: stvaranje Unije, jedinstvena valuta, zajednika spoljna i bezbednosna politika... i njime poinje nova epoha u procesu evropske integracije. Jo tri drave pridruuju se Uniji 1995. godine Austrija, Finska i vedska. Januara 2002. godine u dvanaest od petnaest drava lanica uvodi se jedinstvena moneta evro.

Dvije godine potom, maja 2004. godine EU dobija deset novih lanica Kipar, eka, Estonija, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija. Godinu dana kasnije poinje proces izjanjavanja oko Evropskog ustava. U maniru korak napred, dva koraka nazad, slijedi i ledeni tu: Francuzi, rodonaelnici ideje o evropskom ujedinjenju, na referendumu glasaju protiv predloga Ustava. Evroskeptici likuju, dok umjereniji to doivljavaju kao jo jedan od prolaznih zastoja na velikom putu.

9

2. UGOVORI O PRIDRUIVANJU

Zajednika odlika svih sadanjih zemalja kandidata jeste da je rije o dravama sa kojima je EU zakljuila sporazume o pridruivanju koji e utvrditi meusobna prava i obaveze, zajednike akcije i posebne procedure. Osnovni cilj sporazuma je stvaranje zone slobodne trgovine izmeu unije i ovih zemalja na bazi reciprociteta, ali asimetrino i postupno. Rije je naime o ekonomskom, socijalnom, politikom i kuturnom pribliavanju koji obuhvata oblasti kao to su politika saradnja, pogodne trgovinske odnose, ekonomske aktivnosti i kulturnu saradnju, uz neophodnu harmonizaciju nacionalnih prava pridruenih drava sa komunitarnim pravom (posebno oblasti vezane za unutranje trite).

Evropskim sporazumima se pridruenim zemljama omoguavaju trgovinski ustupci i beneficije koje inae imaju samo lanice EU, predvia se slobodna trgovina industrijskim proizvodima (osim za poljoprivradne proizvode, elik i tekstil), slobodno kretanje usluga kapitala i ljudi, ukidanje carina i svih kvantitativnih ogranienja. Unija je kreirala i novu generaciju sporazuma o pridruivanju koji su dobili naziv Sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju. Ova forma sporazuma je otvorena za

10

Hrvatsku, BiH, SCG, Makedoniju i Albaniju, dakle za drave koje pripadaju regionu zapadni balkan. Sporazumi su do sada zakljueni sa Makedonijom i Hrvatskom. Njihova osnova i ciljevi su isti kao i kod evropskih sporazuma, ali se razlikuju u osnovnom cilju - stabilizovanje regiona kroz ekonomske i politike reforme. Stabilizacija se ostvaruje preko bezbedonosnog stabilizovanja (ukljuivanje u program NATO-a partnerstvo za mir) i subregionalne saradnje ije uspjeno ostvarivanje predstavlja test za lanstvo u EU.

Slika br.1: Zastave zemalja lanica EU

11

3. EVROPSKE INSTITUCIJE

EU je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svijetu. Zemlje lanice imaju nezavisnost za odreena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju interese unije kao cjeline, same zemlje lanice i njihove graane. Komisija tradicionalno podupire interese unije kao cjeline, dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u savjetu, a Evropski Parlament direktno biraju graani. Demoktratija i vladavina zakona su zbog toga temelj te strukture. Ovaj institucionalni trougao je ogradjen dvijema institucijama: Sud Pravde i Sud Slualaca. Ostalih pet tijela ine sistem potpun.

3.1. Evropski Parlament

Sjediste- Strasbur

Biran svakih 5 godina direktnim glasanjem, evropski parlament je odraz demokratske volje unijinih 374 miliona graana. Zajedno sa evropskim politikim grupacijama, predstavljene su najvanije politicke partije zemalja lanica. On ima 3 osnovne funkcije:

12

Dijeli sa savjetom mo ozakonjenja tj. usvaja evropske zakone,

Zajedno sa savjetom rukovodi budetom-utie na troskove EU i

Ima demokratski nadzor nad komisijom.

Evropski Savjet

Evropski Savjet je glavno tijelo za donoenje odluka u EU.

Savjet se sastaje u razliitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje, telekomunikacije,... on ima izvjestan broj obaveza:

On je zakonodavno tijelo unije i praktikuje zakonodavnu mo zajedno sa evropskim

Parlamentom,

Koordinira ekonomskim smjerovima zemalja lanica,

Zakljuuje menarodne dogovore u ime EU,

Rukovodi budetom sa parlamentom,

Donosi odluke za zajedniku meunarodnuu i bezbjednosnu politiku i

Koordinira aktivnostima lanica..

13

3.3. Evropska Komisija

Evropska komisija dri i podupire opti interes unije. Upravitelj i lanovi komisije se biraju od strane zemalja lanica poto su prethodno odobreni od strane evropskog parlamenta. Komisija je upraviteljska snaga unijinog institucionalnog sistema:

Ima pravo da daje nacrte zakona, a potom ih predstavi parlamentu i savjetu,

Kao izvrno tijelo, odgovorna je za implementiranje evropskog zakonodavstva, budet i programe usvojene od strane parlamenta i savjeta,

Ponaa se kao uvar postupaka i zajedno sa sudom pravde uvjerava se da se zakon zajednice pravilno primenjuje i

Predstavlja uniju na meunarodnoj sceni i pregovara uglavnom na polju meunarodne razmjene i saradnje.

14

3.4. Sud Slualaca

Sud Slualaca provjerava da li su porezi unije prikupljeni i svi njeni trokovi utroeni po zakonu i da li je finansijski menadment EU uredu.

3.5. Evropska Centralna Banka

Evropska Centralna banka uokviruje i implementira evropsku monetarnu politiku, upravlja operacijama meunarodne razmjene i omoguuje gladak rad platnih sistema.

3.6. Ekonomski i socijalni komitet

Ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog drutva u Komisiji, Savjetu i evropskom parlamentu. Komitet mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske i socijalne politike i moe davati miljenja na samostalnu inicijativu o drugim pitanjima.

15

3.7. Komitet Regiona

Komitet Regiona vodi rauna da se potuje regionalni i lokalni identitet, mora se konsultovati po pitanjima regionalne politike i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i loklanih vlasti.

3.8. Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka je finansijska institucija EU. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju unije.

3.9. Evropski Ombudsman

Evropski Ombudsman svi pojedinci ili entiteti koji ive u uniji mu se mogu aliti ukoliko smatraju da su podreeni aktom

maladministracije od strane institucije EU ili nekog njenog tijela.

16

4. BUDUNOST EVROPSKE UNIJE

4.1. Dvije super sile

Samit u Kopenhagenu je bio poslednja stepenica pred poveanje EU. Sve je manje-vie jasno sa stanovita promjena koje

e lanstvo u EU donijeti kandidatima, sadanjim lanicama i susjedima na novim granicama EU. Kako se datum i formalnog prikljuenja pribliava, to je sve vie analiza u odnosu izmeu SAD i nove Evrope. U Americi se osjea sve vea nelagodnost pri pomisli da raste jedna snana Evropa koja e uskoro postaviti svoja nova politika pravila donoenjem ustava. EU poslije proirenja postaje politiki entitet koji ce moi da ugrozi sadanju politiku dominaciju SAD u svijetu. Sve ukazuje na taj smjer-evropska istorija, njena geografska veliina, ekonomska snaga i ljudski potencijali.

Amerika privreda, iako je usporila svoj rast uspjenija je od evropske. Na trokove odbrane troi vie nego sve ostale velike privrede svijeta zajedno. Teroristiki napadi u 2001. godini donjeli su potrebu pojaanja bezbjednosti. Godinji bruto drutveni proizvod EU dostigao je oko 8.000 milijardi dolara, dok je

17

ameriki na nivou oko 10.000 milijardi dolara. EURO, po miljenju mnogih amerikanaca, lako moe ugroziti globalnu dominaciju dolara. Evropa jaa svoju kolektivnu svijest i samosvojnost, istie jasne interese i vrijednosti koje su potpuno razliite od amerikih. EU korak po korak stvara zajedniki odbrambeni sistem, iako su sve njene lanice u NATO paktu. Amerikanci smatraju da e evropske odbrambene snage djelovati nezavisno od njih tako da su prinueni da se na diplomatskom planu ogoreno bore za ouvanje jedinstva. Jaanje upravnih institucija EU i prihvatanje novih lanica takoe postaje ozbiljna protivteza Americi na svjetskoj sceni.

Miljenje mnogih je da je sukob SAD i EU neizbjean, ali se za sada, u ovim mranim vizijama, ne spominje mogunost vojnih prijetnji, mada e borba prevazilaziti okvire trgovinskih sporova i sukoba. Vaington i Brisel su ve ukrstili maeve nad blisko istonom krizom i Irakom. Evropa e radije pruiti otpor nego ameriko liderstvo, pa moda i paralisati svjetsku banku i

UN, i druge institucije na kojima je poivala transatlantska saradnja poslije II Svetskog rata. Evropa u usponu e sigurno odmjeriti snagu sa Amerikom, naroito ako SAD nastave sa unilateralistikom spoljnom politikom, ali da se EU i SAD mogu razii i na granici nevjerovatnog.

18

4.2. Budunost same Evropske unije

Opte je miljenje da se Evropa nalazi pred mnotvom tekih reformi. Optereena agenda nema nikakve anse da se realizuje u klimi razoarenja, zatvaranju u sebe, uskih preokupacija kratkoronog karaktera. Da bi se izvrila neophodna mobilizacija javnosti i omoguila rukovodiocima da donesu teke odluke, potrebno je odrediti minimum perspektiva i dugorone vizije. Trebalo bi omoguiti usaglaenje jednog internog cilja - stvaranje evropskog ekonomskog i drutvenog modela, kao i jedan spoljnji cilj- uee Evrope u svjetskoj debati. Ovaj zadatak se prije svega odnosi na evropske politiare. Ali se takoe radi i o problemu drutva, koji e odreivati budunost. On je isto tako vaan za privredne subjekte, za intelektualce svih vrsta i, posebno, za mlade generacije.

Sve u svemu Evropa e biti ono to evropljani ele da ona postane. Ako oni ne ele nita ona nee nita ni biti! Ako oni neto

ele, onda ne mogu ostaviti drugima zadatak da se to uradi!

19

5. PROCES DONOENJA ODLUKA U EU

Postupci donoenja odluka u EU su veoma sloeni i u mnogo emu izvorni i posebni. Razlog lei u injenici da se na pitanju odluivanja prelamaju neki od kljunih odnosa unutar Unije: podjela nadlenosti izmeu Unije i drava lanica, odnos izmeu pojedinih institucija unutar zajednice i konano proirenje zajednice koje je zahtevalo i zahtjeva promene u postupcima odluivanja.

Nedostatak izriite procedure odluivanja u Uniji nadomjeten je sistemom postupaka na osnovu kojih organi i institucije Unije donose odluke. Posebno su vani oni postupci odluivanja kojima se donose zakoni obavezujui za zemlje lanice i graane Unije nadnacionalno zakonodavstvo.

To su:

Osnovni postupak

Postupak konsultacija

Postupak saglasnosti

Postupak saodluivanja

Osnovni postupak najstariji nain odluivanja, datira od 1957. godine rije je o odluivanju Saveta bez uea Evropskog

parlamenta. To su i dalje veoma vane odluke (npr. privredni

20

odnosi sa inostranstvom) i, po pravilu, Savjet samo obavetava Parlament o odluci.

Postupak konsultacija u primjeni je od 1980. godine i unosi novi element u proces donoenja odluka, a to je obavezna konsultacija Parlamenta oko odreenih pitanja (u oblasti policijske i sudske saradnje, prilikom izmene ugovora, graanstva EU, svih oblika diskriminacije, viza i imigracione politike, kao i poljoprivrede i ribarstva). Savjet, u donoenju odluka, nije obavezan da prihvati stav Parlamenta, ali je obavezan da saeka zavretak procesa konsulatacije.

Postupak saglasnosti osnaen je 1986. godine pojaava poziciju Evropskog parlamenta dajui mu zakonodavnu ulogu. Rije je o pitanjima kao to su zakljuenje Sporazuma o pridruivanju, osnivanje fondova, jedinstveni izborni sistem, neki bitni meunarodni ugovori. Sutina je da Savet ne moe PROCES DONOENJA ODLUKA U EVROPSKOJ UNIJI da usvoji odluku bez prethodne saglasnosti Parlamenta (kod nekih odluka potrebna je prosta, a kod nekih apsolutna veina EP). Ukoliko Parlament odbije nacrte odreenih pravnih akata, smatra se da oni nisu usvojeni.

Postupak saodluivanja uveden 1992. godine postaje sve vie karakteristian nain usvajanja odluka u Uniji. Ovim

21

postupkom Savjet i Parlament se izjednaavaju u svojim zakonodavnim ovlaenjima, to donekle smanjuje demokratski deficit koji od poetka prati EP. Pojednostavljeno: nema odluke dok se obe institucije ne usaglase i nau kompromisno reenje. Odnos Savjeta i Parlamenta u ovom postupku lii na dvodomni parlamentarni sistem.

Bez obzira na razliite postupke odluivanja, neke stvari su zajednike za sve: Metod odluivanja u Uniji obiljeen je uskom saradnjom Savjeta, Parlamenta i Komisije.

Glavni predlaga i inicijator mahom svih zakonskih rjeenja jeste Komisija. Na osnovu raznih podsticaja i ideja, ali i na osnovu moguih zahtjeva Savjeta i Parlamenta, Komisija preuzima inicijativu kod zakonodavnih postupaka.

Glavni zakonodavac EU jeste Savjet. Naelno, nema odluke bez ovog monog tijela koji ine predstavnici drava lanica. Meutim, poslednjih dvadeset godina uoljivo je nastojanje da se u zakonodavni proces to vie ukljui Parlament. Vrhunac tog trenda manifestuje se u metodu saodluivanja gdje nema odluke bez prethodnog kompromisa Savjeta i Parlamenta.

Izbor postupka odluivanja ukoliko to nije precizno odreeno je od kljunog znaaja: jednom izabrani postupak (saglasnost,

saodluivanje, kvalifikovana veina...) naknadno se ne moe

22

mjenjati nekim drugim. To je trenutak kada inicijatori i predlagai moraju znati odnose snaga i interesa u Savjetu i Parlamentu i u skladu sa tim izabrati metod odluivanja. Veoma je bitno da se izabere najoptimalniji postupak: prvo, da bi predlog proao i drugo, taj izbor uticae na odluku Suda pravde koji nadgleda da li su potovani postupci donoenja odluka. Moe se nabrojati 38 modaliteta odluivanja u Savjetu sa mogunostima uestvovanja

Parlamenta.

Predmet zakonodavstva su prije svega uredbe, direktive i odluke. Izglasane i usvojene uredbe, direktive i odluke potpisuje Predsednitvo Savjeta, a u sluaju saodluivanja predsednik

Evropskog parlamenta. One se potom objavljuju u Slubenom listu EZ.

Proirenjem Unije sve su glasnija i upozorenja da postojei, mukotrpno graeni i veoma komplikovani sistemi odluivanja doseu do granice bola i da je reforma u ovoj izuzetno vanoj oblasti neophodna.

23

6. UNUTRANJE TRITE I ETIRI SLOBDE U EU

Unutranje jedinstveno trite Evropske unije stvoreno je 1. januara 1993. godine i ono obuhvata podruje bez unutranjih granica na kome su obezbeeni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i kapitala. Ono predstavlja sr EU. Jedinstveno trite je stvorilo 2,5 miliona novih radnih mesta od 1993. godine i doprinos od 800 biliona evra. Uklanjanje nacionalnih ogranienja je omoguilo da 15 miliona Evropljana ode u neku drugu zemlju da radi ili da uiva svoju penziju. Proizvodi iz drava lanica imaju trite od 483 miliona potroaa, ime se pospjeuje konkurentnost, obaraju cijene i ojaavaju pozicije evropskih kompanija na globalnom tritu.

6.1. Sloboda kretanja roba

U osnovi Evropske zajednice su ekonomske integracije, i prva od aktivnosti Zajednice bilo je ukidanje carinskih dabina i ogranienja na uvoz i izvoz roba izmeu drava lanica.

24

Pod Carinskom unijom podrazumjevamo ukidanje carinskih dabina i koliinskih ogranienja za proizvode koji cirkuliu izmeu drava lanica EU i prihvatanje od strane svih drava lanica zajednike carinske tarife prema treim zemljama.

Carinska unija je stvorena 1. jula 1968. godine za industrijske proizvode, a 1. januara 1970. godine za sve ostale proizvode. Stvaranjem zajednike carinske tarife EU je dobila prvi direktni finansijski izvor i nadlenost u pogledu pregovaranja i zakljuivanja ugovora vezanih za carinske propise sa treim zemljama i meunarodnim organizacijama.

Teritorija Carinske unije u principu se poklapa sa teritorijom EU. U pogledu prekomorskih teritorija raznih drava

lanica ne postoji jedinstveno pravilo i Savjet ministara pojedinano donosi odluke u svakom konkretnom sluaju. Druge teritorije koje imaju specijalni status mogu zakljuiti posebne ugovore, kao to je to uradio Monako, koji predstavlja dio carinske unije.

25

6.2. Sloboda kretanja ljudi i sloboda rada

Korisnici slobode kretanja su graani Unije koji imaju dravljanstvo neke od drava lanica.

6.2.1. Sloboda kretanja ljudi

Sloboda kretanja podrazumjeva pravo graanina EU da se slobodno kree unutar teritorije EU i da ima slobodan pristup zaposlenju u svim dravama lanicama. Prvenstveno se ova sloboda odnosila na radnike koji bi trebalo da doprinesu brem ekonomskom razvoju da bi se, poetkom 90-ih godina i stvaranjem EU kao politike integracije, ova sloboda proirila i na ostale kategorije stanovnitva. Ovo se odnosi i na lanove porodice radnika koji nisu dravljani drava lanica EU.

Sloboda kretanja daje graanima EU sledea prava:

pravo da graanin Unije moe bez diskriminacije na nacionalnoj osnovi pristupiti nekoj profesionalnoj aktivnosti;

omoguavanje uslova za pristojan boravak;

pravo na iste socijalne i poreske povlastice kao domai dravljani;

26

pravo na normalan smetaj (pravo da prenese sve svoje stvari bez carinjenja);

pravo na zapoljavanje lanova porodice;

pravo djece da studiraju.

U odreenim sluajevima drave lanice mogu da odbiju ulazak odreenih lica u cilju zatite javnog poretka, bezbjednosti i zdravlja. Sud pravde EU veoma restriktivno tumai ove izuzetke ne dozvoljavajui dravama da ih zloupotrebe.

6.2.2. Sloboda rada

Sloboda rada predstavlja jedno od osnovnih prava i sloboda u Uniji, garantovana Ugovorom, Socijalnom poveljom i Poveljom o osnovnim pravima. Jedan je od osnovnih elemenata Jedinstvenog trita i obuhvata: pravo na rad, pravo na smetaj, odnosno na osnivanje preduzea, pravo pruanja i primanja usluga.

Sloboda profesije se odnosi na vrenje svih djelatnosti osim poslova u javnoj administraciji (poslovi u vojsci, policiji, diplomatiji, finansijama, sudstvu), dok poslove u transportu, zdravstvu, obrazovanju itd. mogu da obavljaju i dravljani drugih drava lanica.

27

6.2.3. Sloboda pristupa poslu

Zabranjen je svaki oblik diskriminacije kao to je zabrana davanja prednosti domaim dravljanima pri zakljuivanju ugovora, direktna i indirektna diskriminacija u pogledu administrativnih procedura (npr. posebna procedura za dravljane drugih drava), odreivanje kvota za svoje dravljane itd.

Pravo na slobodu zaposlenja trenutno je ogranieno novim lanicama, osim Kipru i Malti. Period tranzicije moe trajati od dvije do sedam godina, u zavisnosti od zemlje.

6.2.4. Princip zabrane diskriminacije na poslu

Zabranjena je svaka direktna diskriminacija u pogledu plate, drugih plaanja i svih drugih beneficija i uslova rada.

Zabranjeni su svi ugovori o radu, kolektivni ugovori koji sadre diskriminatorske klauzule. Radnik iz druge zemlje ima pravo i na sva dodatna plaanja koja primaju nacionalni dravljani.

Takoe, dravljani druge drave lanice imaju pravo na sindikalne aktivnosti, glasanje i pravo da budu birani na pozicije u administraciji preduzea.

28

6.2.5. Jednakost tretmana mukaraca i ena

Ovo predstavlja jedan od osnovnih prava evropskog graanina, garantovano Ugovorom i Poveljom o osnovnim pravima usvojenom 2000. godine u Nici. U poetku se ograniavalo samo na jednakost u plaanju, ali se veoma brzo proirilo i na sve ostale sfere.

Sud pravde je sankcionisao direktnu diskriminaciju (npr. otputanje ene zbog trudnoe), ali i indirektnu (npr. nejednako plaanje radnika zaposlenih na neodreeno vreme i onih na odreeno gde su veinom zastupljene ene).

U pogledu ogranienja ove slobode, drave imaju mogunost da zadre zakone kojima se regulie zatita ena u sluaju trudnoe ili porodiljskog odmora. Promovisana je jednakost ansi, naroito u poslovima u kojima nisu zastupljene ene. Meutim, Sud pravde je vodio rauna da uslovi koji se postavljaju omogue realizaciju te jednakosti, a ne da automatski daju prednost enama, to bi predstavljalo diskriminaciju mukaraca.

29

6.3. Sloboda pruanja usluga

Pod slobodom pruanja usluga podrazumjeva se mogunost da graani EU slobodno pruaju usluge i van granica svoje drave, a da pri tome ne budu diskriminisani u pogledu pristupa profesiji zbog svog dravljanstva.

Uslugom se smatra svaki obavljeni posao u okviru samostalne, proizvodne, poljoprivredne ili slobodne privredne djelatnosti.

Zbog poveanja znaaja sektora usluga u ekonomskom razvoju, Evropska komisija je izradila nacrt Direktive

Volkentajn (Volkestein) kojom se predvia vea liberalizacija usluga. Ovom Direktivom je predvieno da se preduzea koja pruaju usluge oporezuju na osnovu propisa drave u kojoj imaju sjedite, a ne drave u kojoj pruaju usluge.

Ovakvo rjeenje je izazvalo oprene reakcije u evropskoj javnosti i predstavlja jedan od razloga za odbijanje Ustava u Francuskoj.

30

6.4. Sloboda kretanja kapitala

Kapital predstavlja veoma vaan faktor za proizvodnju i uspostavljanje jedinstvenog trita i njegova slobodna cirkulacija mora biti obezbeena isto kao i slobodan protok radne snage, promet roba i usluga.

Meutim, zbog mogunosti da se liberalizacijom prometa kapitala ugroze ekonomska i monetarna politika drava lanica, autori Ugovora su bili veoma oprezni i postavili su princip progresivne liberalizacije. lanovi koji su regulisali ovu oblast propisivali su manje obavezujua pravila za drave od onih koja su se odnosila na ostale slobode. Pravila su se odnosila na postepeno uklanjanje restrikcija u prometu kapitala i tekueg plaanja meu dravama lanicama.

Ovaj proces se odvijao u dvije etape: najprije usvajanjem vie direktiva, a zatim, nakon usvajanja Jedinstvenog evropskog akta (1987) kojim je bilo predvieno stvaranje Jedinstvenog trita, usvojena je Direktiva kojom se uspostavljaju pravila o slobodnom kretanju kapitala, dozvoljene restrikcije i usklaivanje prometa kapitala sa treim zemljama.

31

Stvaranjem ekonomske i monetarne Unije ugovorom iz Mastrihta (1992) dat je veliki podstrek daljoj liberalizaciji prometa kapitala, koja je u potpunosti dostignuta uvoenjem jedinstvene valute evra. Sud pravde je imao veliku ulogu u stvaranju jedinstvenog trita. On je svojim ekstenzivnim tumaenjima odredbi Ugovora i prava EU, koji se odnose na etiri slobode, doprinio broj liberalizaciji kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga. Presudama Suda pravde usvajani su principi u trgovini, proirivane nadlenosti Zajednice, poveavana uloga institucija EU, otklanjane nacionalne restrikcije itd., to je doprinjelo stvaranju Jedinstvenog trita.

32

ZAKLJUAK

Evropska unija je ivot zapoela na uskom domenu saradnje meu zemljama slinih vrednosti, da bi ojaala poverenje, razmenu i njihovu odbrambenu mo Sovjetskom bloku.

Dosadanja institucionalna integracija je dovela do znatnog irenja zajednikog politika i povezivanja svih zemalja-alnica vrlo snanim vezama. Dok su raniji oblici podrazumevali izolovanu saradnju u odreenim oblastma, naredni koraci su sve vie stvarali zajedniku ekonomsku zonu koja danas poiva na carinskij uniji, zajednikom tritu, a delimino i na jedinstvenoj valuti. Proces integracije, uvoenje evra i progresivan razvoj zajednike spoljne i bezbednosne politike daju Evropskoj uniji politiki i diplomatski status koji odgovara njenoj nesumnjivoj ekonomskoj snazi.

33

LITERATURA

Lopandi D. i Janjevic M. (1995), Ugovor o EU, Medjunarodna politika, Beograd

Kova O. i Popovic T. (1995), Prilagodjavanje privrede uslovima poslovanja na tritu EU, Institut Ekonomskih nauka, Beograd

Sajt Evropske Unije, www.eu.com

ori, S. (2009), Savremeni privredni razvoj i privredni sistem, Ekonomski fakultet Banja Luka

34

35

36