evaluaciona studija projekta „vrtiĆi bez granica– … projekta vrtici bez granica... ·...

FILOZOFSKI FAKULTET, INSTITUT ZA PSIHOLOGIJU

EVALUACIONA STUDIJA PROJEKTA „VRTIĆI BEZ GRANICA

više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta “

IZVEŠTAJ

Autori: dr Dragica Pavlović Babić, Marina Videnović, Dejan Videnović

Beograd, novembar 2013.

1

SADRŢAJ

Rezime ..................................................................................................................................................... 2

Summary ................................................................................................................................................ 8

Polazne pretpostavke i koncept samoevaluacione studije15

Opšte informacije o evaluacionoj studiji ............................................................................................. 8

Kontekst i karakteristike samoevaluacije projekta ......................................................................... 15

Indikatori kvaliteta realizacije projekta ............................................................................................ 17

Ciljne grupe .......................................................................................................................................... 19

Planirana metodologija i instrumenti ................................................................................................ 20

Perspektiva roditelja ..................................................................................................................... 22 Izveštaj s fokus grupnih diskusija ..................................................................................................... 22

Izveštaj na osnovu upitnika: zadovoljstvo vaspitno-obrazovnim radom i stavovi o vaspitanju

dece ....................................................................................................................................................... 29

Perspektiva vaspitaĉa .................................................................................................................. 34 Izveštaj o proceni standarda kvaliteta rada predškolske ustanove ................................................ 34

Izveštaj o stavovima vaspitaĉa o realizaciji obuke i karakteristikama rada ................................ 38

Perspektiva roditelja i vaspitaĉa: Izveštaj o podacima dobijenim ĉek listama ............. 47

Perspektiva direktora predškolskih ustanova: Izveštaj s individualnih intervjua .. 52

Perspektiva mentora: Izveštaj s individualnih intervjua ........................................................ 57

Perspektiva struĉnih saradnika: Izveštaj o stavovima struĉnih saradnika ...................... 64

Rezime osnovnih nalaza: odgovori na evaluaciona pitanja .............................. 72

Prilozi ..................................................................................................................................................... 77 Vodiĉ za fokus grupne diskusije s roditeljima ............................................................................... 77

Upitnik za roditelje: zadovoljstvo vrtićem i stavovi prema institucionalnoj socijalizaciji dece

predškolskog uzrasta ........................................................................................................................... 80

Ĉek liste za roditelje i vaspitaĉe: karakteristike razvoja i opaţeni napredak dece ...................... 83

Upitnik za samovrednovanje............................................................................................................... 92

Upitnik za struĉne saradnike .............................................................................................................. 95

Vodiĉ za intervjue s mentorima ......................................................................................................... 99

Vodiĉ za intervjue s direktorima predškolskih ustanova ............................................................. 101

2

Rezime

Osnovne karakteristike projekta. Projekat "Vrtići bez granica – više mogućnosti za

uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta" deo je UNICEF-ove inicijative za podršku proširenju pristupa

kvalitetnom predškolskom obrazovanju dece od 3 do 5 godina u Srbiji i realizovan je u saradnji

sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), CIP-Centrom za interaktivnu

pedagogiju (CIP Centar), lokalnim samoupravama (LSU) i predškolskim ustanovama (PU) iz 10

opština/gradova koji su imali najniţu stopu obuhvata dece predškolskim vaspitanjem i

obrazovanjem i koje spadaju u manje razvijene opštine/gradove, i to: Bor, Zajeĉar, Kladovo,

Vranje, Loznica, Aleksinac, Novi Pazar, Prokuplje, Sjenica i Smederevo.

Cilj projekta. Period realizacije projekta koji pokriva ova evaluaciona studija je školska godina

2012/13 i pripremni period koji je neposredno prethodio realizaciji rada s decom u okviru

predškolsih ustanova. Cilj projekta bio je da se poveća obuhvat dece uzrasta tri do pet i po

godina i osnaţe LSU i PU da razvijaju programe koji odgovaraju na potrebe dece i njihovih

porodica.

Cilj samoevaluacione studije. Samoevaluacija je realizovana u periodu od avgusta do

novembra 2012. Specifiĉan zadatak na koji je trebalo da odgovore da projektna samoevaluacija

je procena kvaliteta posebnih i specijalizovanih (P&S) programa razvijanih tokom projekta

(svakodnevni poludnevni, ĉetvoroĉasovni programi za decu uzrasta 3-5 godina) iz ugla razliĉitih

korisnika (vaspitaĉa, roditelja, struĉnih saradnika, mentora, direktora) za potrebe projektne

samoevaluacije. Kvalitet programa se procenjuje na nivou vaspitne grupe (kroz individualizaciju

vaspitno obrazovnog rada u grupi, praćenje kognitivnog i socijalnog napredovanja dece) i na

nivou ustanove (kroz inkluzivne politike ustanove, participaciju roditelja i saradniĉke odnose u

ustanovi, profesionalni razvoj vaspitaĉa). Evaluaciona studija pošla je od osnovnih karakteristika

programa i rezultata ostvarenih u prethodnom periodu.

Metodološka rešenja i instrumenti. Metodologija primenjena u ovoj studiji primerena

je karakteristikama ciljnih grupa (deca mlaĊeg uzrasta, velika teritorijalna disperzija) i njihovom

procenjenom veliĉinom (relativno mali broj predškolskih ustanova i, poslediĉno, relativno mali

broj vaspitaĉa, mentora i direktora). Zbog ovih okolnosti, u studiji su kombinovana kvantitativne

istraţivaĉke metode (upitnici i ĉek liste), tamo gde je veliĉina uzorka to dozvoljavala, i

kvantitativne metode (polustrukturirani intervjui i fokus grupne diskusije). Za potrebe

istraţivanja, razvijeni su sledeći instrumenti: Vodiĉ za fokus grupne diskusije s roditeljima;

Skala procene stavova prema institucionalnoj socijalizaciji dece predškolskog uzrasta; Upitnik za

roditelje zadovoljstvo vrtićem; Ĉek liste za roditelje i vaspitaĉe: karakteristike razvoja i opaţeni

napredak dece; Upitnik za vaspitaĉe; Vodiĉ za intervjue sa struĉnim saradnicima; Vodiĉ za

intervjue s direktorima predškolskih ustanova; Vodiĉ za intervjue s mentorima.

Uĉesnici istraživanja. Kako bi se odgovorilo na postavljene ciljeve samoevaluacije

projekta, ispitani su, osim dece ukljuĉene u program, svi ostali akteri projekta „Vrtići bez

granica– više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta“. U Tabeli br. jeste navedena

veliĉina pojedinaĉnih poduzoraka.

3

Tabela . 1: Veliĉina uzorka

Akteri Broj

Vaspitaĉi 31

Roditelji 54

Struĉni saradnici 12

Mentori 4

Direktori 3

Osnovni nalazi. Osnovni nalazi saopšteni su prema istraţivaĉkim pitanjima koja su

postavljena na poĉetku studije. Pitanja pokrivaju sledeće teme: a) Kvalitet programa rada s

decom, b) Kvalitet rada ustanove, i c) Doprinos profesionalnom razvoju vaspitaĉa.

A. Kvalitet programa rada s decom

1. Rad u vaspitnim grupama s decom mešovitog uzrasta

Nepodeljeno je mišljenje svih uĉesnika u istraţivanju da su male, uzrasno heterogene grupe ona

karakteristika koja ovaj program ĉini specifiĉnim i, zahvaljujući kojoj, program ima niz

komparativnih prednosti. Vaspitaĉice navode niz dobiti koje deca imaju zahvaljujući ovakvoj

strukturi grupe (na primer, razvoj tolerancije, povećana osetljivosti za potrebe drugih,

kohezivnija grupa, brţa adaptacija dece ne vrtić, brţi intelektualni napredak, razvijanje

odgovornosti prema drugima i prema obavezama...). Vaspitaĉice su ukazale i na teškoće da se

organizuju aktivnosti razliĉitog stepena sloţenosti u skladu s uzrastom koje bi bile meĊusobno

povezane, ĉime se ne bi izgubio osećaj zajedništva. Sliĉno mišljenje dele i direktorke i deo

roditelja istiĉući da je organizacija rada vaspitaĉa zahtevnija u ovakvoj grupi, a nekoliko roditelja

je predloţilo uvoĊenje asistenata. TakoĊe, mentori navode da je ovaj vid grupe zahtevniji za

vaspitaĉe jer je uobiĉajeni naĉin rada frontalni, pa vaspitaĉima predstavlja problem da organizuju

individulizovani pristup deci.

Roditelji su još istakli uĉenje o organizaciji i podeli uloga, brţe usvajanje pravila, razvoj

timskog duha, a direktorke su navodile asimetriĉno vršnjaĉko uĉenje, povoljan kontekst za socio-

emocionalni razvoj i uslove koji nalikuju porodiĉnim.

2. Efekti P&S programa na kognitivni i socijalni razvoj dece

Kvalitativni i kvantitativni podaci prikupljeni u ovom istraţivanju ukazuju da i vaspitaĉi i

roditelji visoko vrednuju efekte programa na socio-emocionalni i intelektualni razvoj, odnosno

izveštavaju o pozitivnim promenama koje su nastale nakon ukljuĉivanja dece u ovaj program.

Iako je u oba domena napredak primetan i velik, socioemocionalni se istiĉe kao onaj u kojem su

efekti programa posebno vidljivi.

Kvanitativni podaci pokazuju da su i roditelji i vaspitaĉi izveštavali o napretku koji se ogledao u

lakšem odvajanju dece od roditelja pri dolasku u vrtić, iniciranju i uĉestvovanju u igrama s

drugom decom, uĉestvovanjem u vrtićkim aktivnostima, usvajanjem pravila rada i sl.

4

UporeĊivanjem odgovora vaspitaĉa i roditelja, izdvaja se podatak da su roditeljske ocene o

napretku viĉe nego ocene vaspitaĉica. Ova razlika je posebno primetna u proceni napretka u

intelektualnoj sferi razvoja.

Na osnovu razgovora s roditeljima u fokus grupama, vidi se da oni napredak, pre svega,

vide u sferi socijalne integracije i komunikacije, ali su takoĊe primetili i napredak u pogledu

znanja i interesovanja.

Dakle, moţemo primetiti da se pozitivne promene kod dece ukljuĉene u ovaj program

javljaju i u socio-emocionalnom i u kognitivnom domenu i da te promene uoĉavaju akteri koji su

u direktnom kontaktu s decom. Stiĉe se utisak da je, ipak, veći napredak u socijalnom razvoju, za

šta je sigurno zasluţna struktura grupe (mali broj dece razliĉitog uzrasta).

3. Dobiti za decu koja su direktno ukljuĉena u program

Već je reĉeno da su uĉesnici u istraţivanju u prvi plan istakli napredak dece u pogledu socijalnog

i kognitivnog razvoja. Svi akteri su izveštavali o pozitivnim dobitima. MeĊutim, verujemo da su

odgovori vaspitaĉa i direktora najinformativniji, pošto su oni imali najviše prilika da uporede

ovaj program s redovnim programom i uvide dobiti koje su usko specifiĉne za ovakav naĉin

rada. Naime, vaspitaĉice su istakle kao jednu od najvaţnijig dobiti to što mlaĊa deca mogu da

uĉe od starije, dok starija mogu da nauĉe kako paţljivo da se odnose prema mlaĊima. Direktorke

su navele da su najveće dobiti to što su deca boravila u stimulativnoj sredini uz prisustvo

motivisanih odraslih, što su direktno uĉila o toleranciji i dosta putovala.

B. Kvalitet rada ustanove

1. Doprinos projekta razvoju inkluzivne politike na nivou PU

Kao i u prethodnim stavkama, roditelji, direktori, vaspitaĉi i struĉni saradnici slaţu se da je

ukljuĉivanje u ovaj program doprinelo razvoju inkluzivnosti. Doprinos se pre svega ogleda u

povećanju senzitivnosti za decu koja potpiĉu iz marginalizovanih sredina i nisu do sada bili

ukljuĉeni u vrtićke programe. Ipak, stiĉe se utisak da većina aktera govori o razvoju inkluzije i

tolerancije na nivou grupe, dok samo direktorke imaju nešto globalniju perspektivu i navode da

su i deca koja su bila izvan sistema, sada ukljuĉena u sistem. Mentori uviĊaju da je, i pored

povećanja senzitivnosti kod zaposlenih, za inkluzivan naĉin rada potrebna dodatna podrška. S

tim stavom se slaţu i vaspitaĉice i struĉni saradnici, istiĉući da im je potrebna dodatna obuka u

ovoj oblasti. Ipak, na osnovu kratkog vremena koliko je program trajao, verujemo da je realno

oĉekivati promene u okviru grupe dok je za promenu inkluzivne politike na nivou PU potrebno

više vremena.

2. Uticaj programa na decu i roditelje koji nisu direktno bili ukljuĉeni u projekat

O indirektom uticaju na drugu decu i roditelje nije bilo previše reĉi. Ono što se moglo ĉuti jeste

da direktori i roditelji smatraju da ovakav naĉin rada treba produţiti i na dalje generacije i na rad

drugih grupa u vrtiću, kao i drugih vrtića, pre svega istiĉući povećano uĉešće roditelja.

5

Iz perspektive vaspitaĉa i direktora, projekat je omogućio horizontalno uĉenje na nivou ustanove,

meĊu predškolskim ustanovama, kao i s partnerskim institucijama i struĉnjacima (Unicef, CIP,

mentori), a efekti su vidljivi na nivou profesionalnih kompetencija vaspitaĉa i roditelja, ali i na

nivou vrtića kao ustanove.

Mentori navode da je timski rad i horizontalno uĉenje nešto što nije uobiĉajen naĉin

organizacije struĉnog rada u predškolskim ustanovama, te zahteva duţe vreme primene kako bi

se u potpunosti razvilo i prihvatilo.

3. Uticaj stavova zaposlenih u PU i roditelja prema uvoĊenju novih programa (P&S) na kvalitet

rada ustanove

Na osnovu razgovora s direktorima i roditeljima vidi se da svi imaju izuzetno pozitivne stavove

prema projektu i da su se ukljuĉili najviše što su mogli. Direktori, mentori i roditelji su govorile

o znaĉaju i neophodnosti angaţovanja lokalne samouprave za dalji razvoj projekta, ali i za

podrţavanje drugih projekata. Osim toga, roditelji i direktori su pokazivali spremnost za dalje

angaţovanje na poboljšanju kvaliteta rada ustanove. Postoji saglasnost da je prihvatanje novih

programa pokazatelj otvorenosti ustanove da uĉi i povećava profesionalnu kompetentnost.

4. UnapreĊenje stavova roditelja o ranom razvoju i uĉenju, odnosno o vaţnosti ukljuĉivanja dece

ranog uzrasta u programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Postoji nekoliko vaţnih momenata koje treba primetiti i istaći, a koji su u vezi s roditeljskim

stavovima o ranom razvoju. Prvi vaţan podatak jeste da roditelji uviĊaju i izveštavaju o dobitima

pohaĊanja vrtića, a u svojim komentarima pokazuju da su svesni toga da ovaj projekat i njima

omogućava da razvijaju svoje roditeljske kompetencije. TakoĊe, oni istiĉu i znaĉaj konsultacija s

kompetentnom osobom/osobama (kao i samo postojanje mogućnosti konsultovanja), što govori o

tome da i sami ţele da rade na razvoju svojih umeća i veština. Ovi roditelji uoĉavaju da su

postali kompetentni u prepoznavanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih promene kod svoje dece

i imali su potrebu da o tome izveste vaspitaĉice. S druge strane, i vaspitaĉice su prepoznale

znaĉaj rada na jaĉanju roditeljskih kompetencija i vide prilike da se taj rad unapredi. Dakle,

moţemo reći da su se, ako ne konkretne komeptencije, onda sigurno ţelja i spremnost za

njihovim unapreĊivanjem razvile tokom izvoĊenja ovog projekta. Ovo je s druge strane uticalo

na njihovu spremnost da se ukljuĉe, a posredno i na kvalitet sprovoĊenja programa.

5. Znaĉajnost aktivnosti koje obezbeĊuju aktivno uĉešće roditelja za poboljšanje kvaliteta

predškolskog programa

Roditelji su sami ukazivali na to koliko mnogo im znaĉi mogućnost da aktivno uĉestvuju u radu

PU. Oni uviĊaju znaĉaj svog angaţovanja kako u aktuelnom radu, tako i za decu i roditelje koji

tek treba da krenu u vrtić. Roditelji su, u većoj ili manjoj meri, razvili partnerski odnos prema

vrtiću i ţele da da uĉestvuju u donošenju odluka, organizaciji rada grupe, a u nekim sluĉajevima

pokazuju i visok stepen inicijative. S druge strane, vaspitaĉi istiĉu znaĉaj ove vrste saradnje kako

za decu, tako i za funkcionisanje cele grupe. Vaspitaĉi smatraju da ova vrsta roditeljske

6

ukljuĉenosti utiĉe na poboljšanje programa i to kroz meĊusobnu saradnju i obogaćivanje ideja.

Struĉni saradnici smatraju da je ipak najveća dobit uĉestvovanja roditelja u domenu razvoja

samopouzdanja kod dece, ali i u pogledu sticanja novih iskustava, predlaganja novih sadrţaja,

razmene iskustva izmeĊu roditelja i vaspitaĉa i stvaranja timskog duha.

6. Dobiti za roditelje koji su bili direktno ukljuĉeni u program

Kao što se iz prethodnih nalaza moglo videti, pored dece i roditelji su imali velike dobiti od

ukljuĉenosti u program. Pored onih konkretnih, u vidu povećanja slobodnog vremena, sami

roditelji su isticali da su povećali svoju osetljivost da prepoznaju razvojno primerene aktivnosti,

unapredili svoje veštine da i sami razvojno adekvatno reaguju na potrebe svoje dece, postali su

kompetentniji da razumeju karakteristike i prosuĊuju o efektima simetriĉne i asimetriĉne

vršnjaĉke interakcije, i spremniji da saraĊuju i uĉe veštine roditeljstva. Direktorke i struĉni

saradnici su se takoĊe sloţili da su dobiti za roditelje u ovom programu višestruke: od

mogućnost sticanja znanja potrebnih za roditeljstvo, preko uĉešća i osmišljavanju i realizaciji

aktivnosti, do razmene iskustava i saradnje s drugim roditeljima.

C. Doprinos profesionalnom razvoju vaspitaĉa

1. Kompetencije vaspitaĉa/struĉnih saradnika koje su unapreĊene realizovanim obukama i

mentorskom podrškom

Odgovori vaspitaĉica, struĉnih saradnika i direktora pokazuju da svi vide napredak u razvoju

kompetencija vaspitaĉica koje su se odigrale zahvaljujući realizaciji ovog projekta. Stuĉni

saradnici i vaspitaĉice navode da su naroĉito porasle veštine potrebne za komunikaciju s

roditeljima, kao i motivacija vaspitaĉa za rad. Ipak, struĉni saradnici i mentori smatraju da je

potrebna dodatna podrška zaposlenima za rad s decom sa smetnjama u razvoju. Ono što sami

vaspitaĉi naroĉito cene i istiĉu jeste prilika da uĉe zajedno sa svojim kolegama, roditeljima i

decom, kroz koju su unapredili svoje liĉne kompetencije u radu. Direktori su istakli da su

vaspitaĉice realizacijom ovog projekta dobile mogućnost profesionalnog razvoja i usavršavanja,

proširivanja mreţe saradnje i podrške s kolegama, kao i potvrdu svojih mogućnosti i

kvaliteta.Poraslo im je profesionalno samopouzdanje i spremnost za nova uĉenja.

2. Promene ostvarene na nivou metodologije rada s decom i roditeljima

Roditeljima je najvaţnija karakteristika na nivou metodologije rada u ovim vrtićima bilo

individualno prilagoĊavanje rada svakom detetu i dobra upoznatost vaspitaĉa s karakteristikama

svakog deteta. Osim toga, roditelji su uvideli i da zaposleni profesionalno obavljaju svoj posao,

da saraĊuju s roditeljima i poštuju ih, pri ĉemu nastoje da unaprede zajedniĉku saradnju.

Kao što smo ranije navodili vaspitaĉice kao glavnu karakteristiku rada u ovim grupama

navode to što su u mogućnosti da više vremena posvete razvojnim potrebama svakog deteta i da

u skladu s tim organizuju bolje aktivnosti.

7

3. Doprinos mentorske podrške profesionalnom razvoju vaspitaĉa/struĉnih saradnika u PU

Vaspitaĉice, kao nekog na kog je mentorska podrška direktno uticala, generalno su zadovoljne

mentorskom podrškom i navode veliki broj domena u kojima im je ova pomoć znaĉila.

Direktorke su smatrale da je ovo dodatno unapredilo saradnju i mreţu podrške s kolegama,

unapreĊivanje kompetencija i pristupa radu, kao i jaĉanje samopuzdanja. Većina mentora istiĉe

da je vaspitaĉima njihova pomoć bila izuzetno potrebna u vezi s realizacijom neposrednog rada

sa decom tj. u uvoĊenju novog pristupa rada s decom kao i u pronalaţenju naĉina kako da se taj

rad zabeleţi, evaluira i na sistematiĉan naĉin dokumentuje. Opet, struĉni saradnici smatraju da je

mentorska podrška najviše doprinela kvalitetu programa rada s decom u vidu novih ideja i

predloga za rad, odnosno da su vaspitaĉi postali otvoreniji za promenu i unošenje inovativnosti u

svoju praksu.

4. Uticaj nove prakse na motivaciju zaposlenih za dalji profesionalni razvoj

Rezultati istraţivanja govore u prilog tome da kod svih uĉesnika postoji visoka motivacija za

dalji nastavak ovog programa. Ova spremnost je posledica visokog angaţmana uĉesnika tokom

realizacije programa. Intervjuisani mentori izveštavaju o spremnosti vaspitaĉa da se angaţuju

kako na promovisanju programa, tako i na preuzimanju obaveza oko organizovanja aktivnosti

van samog vrtića. Direktorka jednog vrtića navodi da su vaspitaĉice ĉak izlazile iz okvira

planiranog u cilju praćenja interesovanja dece i roditelja i bolje realizacije sadrţaja. TakoĊe,

vaspitaĉice navode da bi bile spremne da idu na dodatne obuke kako bi povećale svoje

kompetencije, najviše u oblasti rada sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Struĉni saradnici su pokazali ţelju da u eventualnoj sledećoj fazi projekta, uz manju spoljašnju

pomoć, preuzmu ulogu mentora.

5. Uticaj nove prakse na PU i njen menadţment

U odgovoru na pitanje o uticaju nove prakse na PU i njen menadţment, najinformativnije

odgovore pruţile su nam, oĉekivano, direktorke. One su navele povećanu ponudu programa,

povećan obuhvat dece, unapreĊivanje inkluzivne politike ustanove, proširavanje mogućnosti PU,

razvijanje novog koncepta adaptacija postojećeg prostora, unapreĊivanje saradnje s lokalnom

zajednicom i bolju uklopljenost vrtića u sredinu, kao i jaĉanje profesionalnih kompetencija

zaposlenih a time i ustanove u celini. Negativnih ocena nije bilo.

8

Summary

Basic Project characteristics. The Project "Kindergartens with no Borders – Expanding

Early learning Opportunities for Vulnerable Children" is a part of UNICEF’s initiative for

providing wider support for access to quality preschool education for children 3-5 years of age in

Serbia and was implemented in collaboration with the Ministry of Education, Science and

Technology Development (MESTD), CIP-Centre for Interactive Pedagogy (CIP Center), local

self-governments (LSG) and preschool institutions (PSI) in 10 municipalities/cities with the

lowest percentage of preschool education coverage and considered the underdeveloped

municipalities/cities, precisely in: Bor, Zajeĉar, Kladovo, Vranje, Loznica, Aleksinac, Novi

Pazar, Prokuplje, Sjenica and Smederevo.

Projectobjective. Project implementation period covered by this evaluation study

includes academic year 2012/13 and preparatory period immediately preceding implementation

of the activities with children in preschool institutions. The Project was aimed at increasing

coverage of children 3-5 years old and empowering LSGs and PSIs to develop programmes that

respond to the needs of children and their families.

Objective of self-evaluation study. Self-evaluation was carried out in the period August-

November 2012. Specific task that Project self-evaluation was supposed to meet was to evaluate

the quality of specific and specialized (S&S) programmes developed during the Project (half-

day, 4-hour programmes organized on daily basis for 3-5 olds) as seen by various beneficiaries

(teachers, parents, professional assistants, mentors, managers) for purpose of the Project self-

evaluation. Programme quality is evaluated on the level of educational group (through

individualization of educational activities in the group, monitoring cognitive and social

development of children) and on the level of institution (through inclusive policy of the

institution, parents’ participation and inter-relations of the institution’s staff, professional

development of teachers). Evaluation study started from basic Programme characteristics and the

results achieved in the preceding period.

Methodology solutions and instruments. Methodology applied in this study was

adjusted to the features of target groups (young children, great territorial dispersion) and their

estimated size (relatively small number of preschool institutions, and, consequently, relatively

small number of teachers, mentors and managers). Due to these circumstances, the study

incorporated both quantitative research methodology (questionnaires and check lists), where the

size of the sample allowed, and qualitatative methodology (half-structured interviews and focus

group discussions). For purpose of this survey, the following instruments were developed: Guide

for focus group discussions with parents; Evaluation scale of opinions concerning institutional

socialization of preschool children; Questionnaire for parents’ satisfaction with the kindergarten;

Check lists for parents and teachers: development characteristics and observed development of

children; Questionnaire for teachers; Guide for interviews with professional assistants; Guide for

interviews with managers of preschool institutions; Guide for interviews with mentors.

9

Survey participants. In order to respond to the defined Project self-evaluation

objectives, apart from the children included in the programme, interviews were carried out with

all other actors of the Project „Kindergartens without borders – more opportunities for early

childhood learning and development“. Table No. 1 outlines the size of individual subsamples.

Table No. 1: Sample size

Actors Number

Teachers 31

Parents 54

Professional assistants 12

Mentors 4

Managers 3

Key findings. Key findings are presented according the survey questions specified at the

beginning of the study. The questions cover the following themes: a) Quality of the programme

of activities with children, b) Quality of the institution’s activities, and c) Contribution to the

professional development of teachers.

A. Quality of the programme of activities with children

1. Activities in educational groups with children of different age

All the participants in the survey are of one mind that small heterogeneous age groups are

the characteristic that makes this programme specific and, owing to which, the Programme has a

range of comparative advantages. The teachers mentioned a series of benefits for children that

this type of group structure enabled (e.g., tolerance development, raised sensitivity for the needs

of others, better group coherence, faster adapting of children to kindergarten, faster mental

progress, developing responsibility to others and to duties...). The teachers also pointed to

difficulties in organizing activities of various complexity level appropriate to the children’s age,

that would be mutually inter-related, but would not affect the feeling of fellowship. The

managers and some parents share this opinion, pointing out more demanding character of

teacher’s work in this type of group, while a number of parents suggested inclusion of assistants.

In addition, mentors commented that this type of group was more demanding for teachers

10

considering that frontal teaching methodology is typical for their work, and it is therefore

difficult for them to organize individualized approach to children.

The parents also stressed learning about organization and role division, quicker adoption

of rules, development of team spirit, while the managers mentioned asymmetric peer learning,

favorite context for social and emotional growth and family-like conditions.

2. Effects of S&S programme for cognitive and social development of children

Qualitative and quantitative information collected in this survey indicate that both

teachers and parents highly appreciate the effects that the Programme has had on socio-

emotional and mental development, i.e. they report positive changes with children after inclusion

in this Programme. Noticeable and substantial progress was made in both these aspects, still the

socio-emotional growth was highlighted as the most visible effect of the Programme.

Quantitative information indicate that both parents and teachers reported about the

progress reflected in easier separation of children from their parents upon arrival at the

kindergarten, initiating and participating in playing with other children, participating in the

kindergarten activities, adopting the rules of activities, etc. After comparing the responses

provided by teachers and parents, the information stands out that the parents’ evaluation marks

on the child’s progress are higher than those made by the teachers. The difference is particularly

evident in evaluating the progress in domain of mental growth.

On the basis of interviews with parents in focus groups, it is evident that according to

them, the progress is made primarily in the sphere of social integration and communication, and

also in domain of knowledge and interests.

It is therefore apparent that positive changes with children included in this Programme

are present both in socio-emotional and cognitive domain and that these changes are noticed by

actors in direct contact with the children. The impression is that the children have made more

progress in social growth, which is definitely due to the group structure (small number of

different age children).

3. Benefits for children directly included in the Programme

It has been said already that the survey participants stressed social and cognitive growth

as the most important progress. All actors reported about positive effects. However, we believe

that the answers of teachers and managers provide the most comprehensive information,

considering that they were in position to compare this programme with the mainstream

methodology and recognize the benefits that are more specific for this type of work. Namely, as

one of the most important benefit, the teachers quoted that younger children had the opportunity

to learn from the older ones, while the older children were in position to learn how to be more

considerate towards the young ones. The greatest benefit, according to managers, was that the

children spent time in stimulating environment, with the presence of motivated adult persons,

that they learned about tolerance directly and travelled a lot.

11

B. Quality of institution’s work

1. Project’s contribution to development of inclusive policy within EI

As mentioned above, the parents, managers, teachers and professional assistants agree

that inclusion in this Programme added to development of inclusive education. The contribution

is reflected primarily in raised sensitivity for children coming from marginalized settings and

have not been included in kindergarten programmes before. The impression is however, that

most actors speak about development of inclusion and tolerance on group level, while only the

mangers see slightly more global perspective, stating that the children who used to be out of the

system are now part of the system. Mentors recognize that, despite of raised sensitivity of the

employees, inclusive work needs additional support. The teachers and professional assistants

share this opinion, pointing out that they need additional training in this field. Still, considering

limited Programme duration, we believe that changes within the group are feasible, while more

time is needed for bringing changes in inclusive policy on the level of EI.

2. Programme effects on children and parents not directly included in the Project

Indirect influence on other children and parents has not been discussed in more details. It

could be heard, though, from managers and parents that this work methodology should be

implemented in the future for new generations and also for other groups in the kindergartens,

other kindergartens, emphasizing greater participation of the parents.

Speaking from the perspective of teachers and managers, the Project allowed horizontal learning

at the institutional level, among preschool institutions and also with partnership institutions and

experts (Unicef, CIP, mentors), while the effects are visible at the level of professional

competencies of teachers and parents, and also at the level of kindergarten as an institution.

Mentors comment that team work and horizontal learning have not been typical methodology of

professional work organization in preschool institutions, and that it requires longer

implementation period in order to be fully developed and accepted.

3. Influence of the attitudes of EI employees and parents about introduction of new programmes

(S&S) on the institution’s quality of work

It is evident from the interviews with managers and parents that they share highly

positive attitude towards the Project, activating their full potentials. Managers, mentors and

parents spoke about the importance and necessity of participation of the local self-government

for future Project development, and also for support to other projects. In addition, parents and

managers demonstrated their willingness to be engaged in further promotion of the institution’s

quality of work. The participants agree that accepting new programmes is an indicator of the

institution’s openness for learning and professional competences improvement.

12

4. Improving the parents’ attitudes about early development and learning, i.e. about the

importance of including the children of early age in the preschool educational programmes

As for the parents’ attitudes about early development, there is a number of important

moments that should be noticed and pointed out. The first important information is that the

parents see and report about the benefits of attending kindergartens, and their comments indicate

their awareness of the fact that the Project also enables them to develop their parental

competencies. In addition, they underline the importance of consultations with competent

person(s) (and also the very possibility to have consultations), which speaks about their wish to

develop their knowledge and skills. These parents recognize that have built their competences in

recognizing social, emotional and cognitive changes with their children and felt the need to

report it to the teachers. On the other hand, the teachers also recognize the importance of

working on building parental competencies and see the opportunities for its further

improvement. Therefore, it could be said that if not the competencies themselves, than,

definitely, the wish and readiness for their improvement have developed during Project

implementation. This, on the other hand, resulted in their readiness to be included, and indirectly

in the quality of Programme implementation

5. Importance of activities securing active participation of parents for purpose of improving the

quality of preschool programme

The parents explained to us how important for them was the possibility to take active

participation in the EI activities. They recognize the importance of their engagement in the actual

activities, and also how important it is for the parents and children yet to start kindergarten. The

parents have, more or less, developed partnership relation with the kindergarten and they wish to

participate in decision making, organization of the group activities, and in some cases

demonstrate high level of initiative. On the other side, teachers underline the importance of this

cooperation both for the children and for the performance of the whole group. They consider that

this type of parental inclusion has positive effects on programme improvement through mutual

cooperation and wealth of ideas. According to the professional assistants, the most important

benefit of the parents’ participation lies in building the children’s self-esteem, and also acquiring

new experiences, suggesting new contents, sharing experiences between parents and teachers and

creating team spirit.

6. Benefit for the parents directly involved in the programme

As could be seen from the previous findings, apart from the children, the parents had

numerous benefits from being included in the programme. In addition to the concrete benefits

like having more spare time, the parents themselves stressed their raised sensitivity for

recognizing suitable development activities, improved their skills to react adequately to the

development needs of their children, their increased competence to understand characteristics

and judge about the effects of symmetric and asymmetric peer interaction and their increased

readiness to cooperate and learn about parental skills. The managers and professional assistants

also agreed that benefits for parents in this Programme are manifold: from acquiring necessary

13

parental skills, through participation in, creating and implementation of activities, to sharing

experiences and cooperation with the other parents.

C. Contribution to the professional development of the teachers

1. Competences of teachers/professional assistants improved through realized trainings and

mentor’s support

Responses of teachers, professional assistants and managers indicate that they all see

progress in building competencies of teachers that happened in the course of the Project

implementation. Professional assistants and teachers stress in particular improved

communication skills with parents, and also the teachers’ motivation for work. Still,

professional assistants and mentors consider that the staff needs additional support for the

activities with children with disabilities. The teachers themselves especially appreciate and point

out the opportunity to learn together with their colleagues, parents and children, which helped

them to improve their personal competences for work. The managers pointed out that through

implementation of this Project, the teachers had the opportunity to develop professionally and

improve their knowledge, to expand cooperation and build a support network with their

colleagues, and also to receive acknowledgement for their potentials and quality. Their

professional self-esteem and willingness for further upgrading have raised.

2. Changes realized with respect to methodology of work with children and parents

As for the work methodology applied in these kindergartens, the most important feature

according to the parents, was the fact that the activities with children were individually tailored

and the teachers were well informed about the characteristics of every child. In addition, the

parents noticed that the employees performed their duties in a professional manner, cooperated

with the parents with due respect, making continuous efforts to improve that cooperation.

As stated above, as major characteristics of the group activities the teachers mentioned the fact

that they were in position to dedicate more time to developmental needs of every child and to

better organize their activities in accordance with it.

3. Contribution of mentor’s support to professional development of the teachers/professional

assistants in EIs

As persons who directly received mentor’s support, the teachers are generally satisfied

with mentor’s support, quoting a variety of fields where this support played a significant role for

them. The managers considered that this support resulted in additionally improved cooperation

and building of professional support network among the colleagues, raised competencies and

approach to work, and also building the teachers’ self-esteem. Most mentors underline that their

support was especially needed in carrying out actual activities with children, i.e. in introducing

new approach in working with children and in finding the ways to register, evaluate and

document it in a systematic manner. Again, professional assistants considered that the greatest

14

benefit of the mentor’s support was improved quality of the programme of activities with

children in view of introducing new ideas and suggestions for work, i.e. that the teachers have

become more open for change and bringing innovations into their practice.

4. Influence of the new practice on the employees’ motivation for further professional

development

The survey results speak in favor of the fact that all the participants are highly motivated

to continue with the Programme. This willingness is the outcome of high level of engagement of

the participants during Programme implementation. The interviewed mentors report about the

teacher’s readiness to be involved in Programme promotion and also in taking obligations related

to organization of activities beyond the kindergarten itself. A manageress of a kindergarten

mentioned that the teachers even went beyond the scope of the planned activities with the

purpose to observe the children’s and parents’ interests and promote Programme implementation.

In addition, the teachers expressed their willingness to attend additional trainings in order to

build further their competencies, in particular in working with children with disabilities.

Professional assistants expressed their wish to be engaged as mentors in the next potential

stage of the Project, with a small external support.

5. Influence of new practice on EI and its management

Responding to the question regarding the influence of new practice on EI and its

management, the managers provided the most informative answers, as expected. They mentioned

increased offer within the programme, better children coverage, improvement of the institution’s

inclusive policy, expanded possibilities of the EI, developing new concept of adapting present

facilities, improved cooperation with the local community and better integration of the

kindergarten into the environment, and building professional competencies of the employees,

and the institution as a whole. There were no negative answers.

15

Polazne pretpostavke i koncept samoevalucione studije projekta „Vrtići

bez granica – nove prilike za rano učenje”

1. OPŠTE INFORMACIJE O EVALUACIONOJ STUDIJI

Naziv projekta: Vrtići bez granica – više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta

Osnovne karakteristike projekta: Projekat "Vrtići bez granica – više mogućnosti za uĉenje i

razvoj dece ranog uzrasta" deo je UNICEF-ove inicijative za podršku proširenju pristupa

kvalitetnom predškolskom obrazovanju dece od 3 do 5 godina u Srbiji i realizovan je u saradnji

sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), CIP-Centrom za interaktivnu

pedagogiju (CIP Centar), lokalnim samoupravama (LSU) i predškolskim ustanovama (PU) iz 10

opština/gradova koji su imali najniţu stopu obuhvata dece predškolskim vaspitanjem i

obrazovanjem i koje spadaju u manje razvijene opštine/gradove, i to: II grupa (stepen

razvijenosti od 80% do 100% od republiĉkog proseka): Bor, Zajeĉar, Kladovo, Vranje, Loznica;

III grupa (stepen razvijenosti od 60% do 100% republiĉkog proseka): Aleksinac, Novi Pazar,

Prokuplje; devastirana podruĉja (stepen razvijenosti ispod 50% od republiĉkog proseka): Sjenica;

jedino Smederevo ne spada u siromašne sredine.

Cilj projekta je da se poveća obuhvat dece uzrasta tri do pet i po godina i osnaţe LSU i

PU da razvijaju programe koji odgovaraju na potrebe dece i njihovih porodica. Tokom realizacije

projekta doneti su Standardi uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog

vaspitanja i obrazovanja (2012) i Pravilnik o vrstama, naĉinu ostvarivanja i finansiranja

posebnih, specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska

ustanova (2013) koji su otvorili zakonske mogućnosti lokalnim samoupravama i predškolskim

ustanovama da raznovrsnom ponudom programa i usluga izaĊu u susret potrebama dece i

porodica koje nisu obuhvaćene sistemom PVO.

Osnovne karakteristike programa

- U svih 10 sredina u saradnji sa lokalnim samoupravama adaptirani su i opremljen

prostori za rad sa decom uzrasta 3-5,5 godina, LSU su obezbedile sredstva za plate

vaspitaĉa i materijalne troškove. Pet sredina su izdvijene kao takozvane pilot opštine. U

16

odnosu na ne-pilot opštine, pilot opštine su kroz projekat dobile podršku mentora za

posebne i specijalizovane programe i dodatna finansijska sredstva - mini grantove kao

podršku za razvijanje programa i participaciju roditelja (kroz obuke i sredstva za

kreiranje podsticajne sredine za rast i razvoj dece u lokalnoj zajednici/akcije ureĊenja

javnih igrališta i prostora za igru dece predškolskog uzrasta);

- Razvijeni su ĉetvoroĉasovni programi vaspitno obrazovnog rada sa decom uzrasta 3-5,5

godina, kroz igraonice kao oblik rada. U pet sredina, takozvanim pilot opštinama,

organizovana je mentorska podrška i akcenat je bio na poboljšanju saradnje izmeĊu

roditelja i zaposlenih u vrtiću. U ostalim sredinama, kontrolnim grupama ili ne-pilot

opštinama, zaposleni su prošli kroz obuke za rad sa decom ranog uzrasta, ali nisu imali

mentorsku podršku tokom realizacije rada;

- Formirana je mreţa trenera na lokalnom nivou: 33 za program obuke Počni od početka –

početak je važan - podrška ranom rastu, razvoju i učenju i 3 za program Optimizacija

mreže predškoskih ustanova;

- Obukama (akreditovani programi CIP Centra-Poĉni od poĉetka – poĉetak je vaţan -

podrška ranom rastu, Korak po korak –kvalitetnom obrazovnom praksom ka društvu

znanja) obuhvaćeno oko 34% od svih zaposlenih u 10 PU;

- Uspostavljena je saradnja sa IMPRES projektom - eksperti projekata Vrtići bez granica i

IMPRES razvili su 3 modula obuke Proširenje kompetencija profesionalaca za

razvijanje, sprovođenje i dokumentovanje različitih programa predškolskog vaspitanja i

obrazovanja za uzrast dece od 3-5 godina. Sva 3 modula obuke bila su odobrena od

strane MPNTR (54 sati struĉnog usavršavanja);

- 26 vaspitaĉa, struĉnih saradnika PU i prosvetnih savetnika edukovano je na 3 modula

obuka kreirana u saradnji sa IMPRES projektom (Proširenje kompetencija

profesionalaca za razvijanje, sprovođenje i dokumentovanje različitih programa

predškolskog vaspitanja i obrazovanja za uzrast dece od 3-5 godina);

- Iskustva projekata Vrtići bez granica i IMPRES sistematizovana su u dva priruĉnika za

profesionalce i zaposlene u LSU kako bi iskustva iz oba projekta bila u funkciji podrške

za dalje širenje ovih programa: Vodič za razvijanje različitih predškolskih programa za

decu iz osetljivih grupa (znaĉaj ranog razvoja i uĉenja, kako razvijati razliĉite programe,

kako obezbediti kvalitet programa, pored iskustva ova dva projekata, primeri sliĉnih

programa u EU i sl.)

Razvijen je Praktikum Dobra praksa u razvijanju i uspostavljanju posebnih i

specijalizovnih programa (pregled regulative, saveti kako razvijati programe i zajednicu

koja uĉi, primeri programa iz oba projekta i sl).

- Roditelji su dodatno osnaţeni da aktivno uĉestvuju u programima koje pohaĊaju njihova

deca i da iniciraju akcije koje izlaze u susret potrebama porodica i lokalne zajednice.

Cilj evaluacione studije: procena kvaliteta posebnih i specijalizovanih (P&S) programa

razvijanih tokom projekta (svakodnevni poludnevni, ĉetvoroĉasovni programi za decu uzrasta 3-

17

5 godina) iz ugla razliĉitih korisnika za potrebe projektne samoevaluacije. Kvalitet programa se

procenjuje na nivou vaspitne grupe (kroz individualizaciju vaspitno obrazovnog rada u grupi,

praćenje kognitivnog i socijalnog napredovanja dece) i na nivou ustanove (kroz inkluzivne

politike ustanove, participaciju roditelja i saradniĉke odnose u ustanovi, profesionalni razvoj

vaspitaĉa). Evaluaciona studija pošla je od osnovnih karakteristika programa i rezultata

ostvarenih u prethodnom periodu.

Trajanje: septembar – novembar 2013.

2. KONTEKST I KARAKTERISTIKE SAMOEVALUACIJE PROJEKTA

Osnovni cilj projekta „Vrtići bez granica – više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog

uzrasta“ jeste da se deci uzrasta od tri do pet godina, koja iz raznih razloga nisu bila ukljuĉena u

postojeće predškolske vaspitno-obrazovne programe, omogući da pohaĊaju neki od programa

predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Cilj projekta je u potpunosti u skladu sa Zakonom o

osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i

pratećim propisima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a posebno Pravilnikom o

bliţim uslovima za utvrĊivanje prioriteta za upis dece predškolskog uzrasta i Standardima uslova

za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Sistemom predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji obuhvaćeno je u proseku 42%1

odsto dece od 3 do 5,5 godina, što znaĉi da više od polovine dece ovog uzrasta nije u vrtićima ili

u drugim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja koje nude predškolske ustanove ili

druge obrazovne ustanove; usluge vrtića ne koriste oni kojima su te usluge najpotrebnije

(posebno deca iz najosetljivijih grupa); mreţa predškolskih ustanova nije adekvatna u smislu

geografske pokrivenosti i fiziĉkog kapaciteta, sve lokalne vlasti ne mogu da uĉestvuju sa 80 % u

troškovima predškolskog vaspitanja i obrazovanja (Zakonom o predškolskom vaspitanju i

obrazovanju je predviĊeno da roditelji uĉestvuju sa 20% u odnosu na ekonomsku cenu usluge u

celodnevnom boravku). Osim celodnevnog predškolskog programa rada sa decom uzrasta 3-5,5

godina predškolske ustanove u Srbiji ne nude druge usluge i programe, što znaĉi da ne izlaze

dovoljno u susret stvarnim potrebama dece i porodica. U aktuelnim programima koje pruţaju

predškolske ustanove u Srbiji, porodica ne participira u razvijanju, planiranju i realizaciji

vaspitno obrazovnog rada sa decom u meri koja podrţava politike zasnovane na deĉijim pravima.

TakoĊe, u aktuelnim programima nije u dovoljnoj meri prisutna specifiĉnost lokalnih zajednica.

Aktivnosti projekta usmerene su na povećanje kapaciteta predškolskih ustanova za obuhvat

dece uzrasta 3 do 5,5 godina, s jedne strane (adaptirani su i opremljeni dodatni prostori u 10

lokalnih zajednica: pilot opštine: Zajeĉar (selo Veliki Izvor), Loznica (selo Lešnica), Sjenica,

Aleksinac i Vranje, i ne-pilot opštinama: Bor, Smederevo (selo Lipe) Novi Pazar (selo Mur),

Prokuplje i Kladovo), a sa duge strane kroz osnaţivanje profesionalaca i ustanove za razvoj

1 Prema objedinjenim podacima iz Situacione analize o deci u Srbiji, UNICEF 2013 (radna verzija)

18

posebnih i specijalizovanih (P&S) programa prilagoĊenih potrebama dece, roditelja i zajednica

kao i kapaciteta lokalnih samouprava.

Zaposleni u predškolskim ustanovama, a posebno vaspitaĉi koji rade na razvijanju posebnih i

specijalizovanih programa, ukljuĉeni su u raznovrsne obuke usmerene na sticanje znanja i

veština potrebnih za zagovaranje vaţnosti ranog razvoja i ranog uĉenja (modul obuke „Poĉni od

poĉetka-poĉetak je vaţan) i za kreiranje raznovrsnih i kvalitetnih programa za rad sa decom (2

modula obuke za razvijanje i sprovoĊenje razliĉitih programa predškolskog vaspitanja i

obrazovanja za decu uzrasta od 3 do 5 godina). Pored toga organizovane su obuke usmerene na

optimizaciju postojeće mreţe predškolskih ustanova i kreiranje ekonomski isplativih i dostupnih

visokokvalitetnih predškolskih programa, u koje su pored zaposlenih u PU bili ukljuĉeni i

predstavnici lokalne samouprave, nevladinog sektora, obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih

ustanova. Roditelji u pilot opštinama bili su ukljuĉeni u obuke usmerene na osnaţivanje za

zastupanje najboljeg interesa deteta i participaciju u vaspitno obrazovnom procesu.

Projekat „Vrtići bez granica“ nalazi se u završnoj fazi realizacije. Budući da je reĉ o projektu

koji predstavlja novinu u savremenoj pedagoškoj praksi u Srbiji prirodno se postavlja pitanje

opravdanosti, relevantnosti, efektivnosti i odrţivosti posebnih i specijalizovanih programa za

decu uzrasta 3 do 5 godina. Poludnevni program vaspitno obrazovnog rada sa decom ovog

uzrasta, visokog kvaliteta, u trajanju od ĉetiri sata dnevno tokom pet dana u nedelji, razvijen je

kroz dva modaliteta – jedan u sredinama u kojima već postoji ponuda predškolskih programa za

decu uzrasta 3-5 godina: Aleksinac, Sjenica, Vranje, Prokuplje, Bor, Kladovo i jedan koji je

razvijan u sredinama u kojima do sada nije bilo nikakve ponude za decu ovog uzrasta: Lešnica

(Loznica), Veliki Izvor (Zajeĉar), Lipe (Smederevo) i Mur (Novi Pazar). To je razlog više da se

kvalitet primenjenog programa proceni i iz perspektive samoevaluacije, a ne samo iz perspektive

eksterne evaluacije.

Prema planiranoj projektnoj dinamici, tokom prethodne radne godine realizovan je

neposredan rad s decom u novoformiranim grupama ĉija su osnovne karakteristike uzrasna

asimetrija u grupi dece koja pohaĊaju program , ĉetvoroĉasovno trajanje programa i veći stepen

ukljuĉenosti roditelja u planiranje i realizaciju aktivnosti sa decom. Projekat podrazumeva

nekoliko tipova (klastera) aktivnosti, ali će se samoevaluacija fokusirati na ishode onih aktivnosti

koje su bile usmerene na ostvarivanje visokog nivoa kvaliteta i to ishode koji su merljivi na

nivou deteta (opaţeni napredak), na nivou institucije/predškolske ustanove (inkluzivne politike,

metodologija usmerena na dete i timski rad) i na nivou profesionalaca (razvoj kompetencija za

inkluzivni pristup i praksu usmerenu na dete). Zbog osetljivosti i karakteristika uzrasta, ishodi na

nivou deteta biće procenjivani samo posredno, preko izveštaja kompetentnih odraslih (roditelji i

vaspitaĉi).

19

3. INDIKATORI KVALITETA REALIZACIJE PROJEKTA

S obzirom na prirodu i cilj samoevaluacije projekta (procena kvaliteta neposrednog rada s

decom i kvaliteta predškolske ustanove, kao i samoevaluacija projekta), definisane su sledeće

oblasti za evaluaciju: kvalitet rada u grupi, kvalitet rada ustanove i profesionalni razvoj

vaspitaĉa.

Kvalitet rada i percepcija napretka procenjivaće se preko sledećih indikatora:

A. Kvalitet rada u grupi


2. Efekti P&S programa na kognitivni i socijalni razvoj dece

3. Dobiti za decu koja su direktno ukljuĉena u program


1. Doprinos projekta razvoju inkluzivne politike na nivou PU

2. Uticaj programa na decu i roditelje koji nisu bili direktno ukljuĉeni u projekat

3. Uticaj stavova zaposlenih u PU i roditelja prema uvoĊenju novih programa na

kvalitet (P&S) rada ustanove

4. UnapreĊenje stavova roditelja o ranom razvoju i uĉenju, odnosno o vaţnosti

ukljuĉivanja dece ranog uzrasta u programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja

5. Znaĉajnost aktivnosti koje obezbeĊuju aktivno uĉešće roditelja za poboljšanje

kvaliteta predškolskog programa

6. Dobiti za roditelje koji su bili direktno ukljuĉeni u program

C. Doprinos profesionalnom razvoju vaspitaĉa

1. Kompetencije vaspitaĉa/struĉnih saradnika koje su unapreĊene realizovanim

obukama i mentorskom podrškom

2. Promene ostvarene na nivou metodologije rada s decom i roditeljima

3. Doprinos mentorske podrške profesionlanom razvoju vaspitaĉa / struĉnih saradnika u

PU

4. Uticaj nove prakse na motivaciju zaposlenih za dalji profesionalni razvoj

5. Uticaj nove prakse na PU i njem menadţment

Za neke od indikatora (u zavisnosti od naĉina merenja i prirode podataka) biće postavljeni

kriterijumi za vrednovanje (benchmarks) koji omogućavaju praćenje projekta u njegovim

kasnijim fazama realizacije. Kao osnova za konstrukciju indikatora posluţiće pre svega

Standardi za razvoj i uĉenje dece ranog uzrasta u Srbiji kao i Standardi kvaliteta rada u

predškolskoj ustanovi.

Budući da nije sprovedena inicijalna studija, u ovoj evaluaciji neće biti moguće meriti

napredak na nivou ishoda tokom protekle godine, ali će biti moguće zakljuĉiti o postojanju i

smeru napretka.

20

4. CILJNE GRUPE

Definisane su sledeće ciljne grupe:

1. Roditelji (jedan roditelj/staratelj za svako dete iz programa)

2. Vaspitaĉi ukljuĉeni direktno u projekat

3. Vaspitaĉi koji nisu direktno ukljuĉeni u projekat

4. Mentori

5. Menadţment predškolske ustanove (direktor i struĉni saradnici)

5. PLANIRANA METODOLOGIJA I INSTRUMENTI

S obzirom na ograniĉenja u izboru matodologije koja proistiĉu iz strukture i veliĉine uzorka

(veliki broj ciljnih grupa, relativno mali ili mali poduzorci), planirana je kombinacija

kvantitativne (tamo gde je to moguće) i kvalitativne metodologije. TakoĊe, za neke indikatore, s

kojima ne postoje prethodna istraţivaĉka iskustva, primerenija je kvalitativna metodologija zbog

većih mogućnosti eksploracije fenomena.

U kvantitativnom delu istraţivanja koristiće se ĉek liste o napretku dece u kognitivnoj i

socio-emocionalnoj sferi, ĉek liste za samoevaluaciju rada u grupi, upitnik za vaspitaĉe, direktore

i struĉne saradnike i skala stavova o „institucionalizaciji“ detinjstva.

Što se tiĉe kvalitativnog dela istraţivanja biće organizovane fokus grupe sa roditeljima,

mentorima kao i intervjui sa projektnim timom i mentorima.

U skladu s indikatorima, definisane su sledeće ciljne grupe i njima primereni instrumenti:

Tabela 2: Ciljne grupe i instrumenti

IINDIKATOR IZVOR PODATAKA METODE

1.1. Roditelji

Vaspitaĉi

Struĉni saradnici

Fokus grupni intervju

Protokol za opservaciju, upitnik

Upitnik

1.2. Roditelji

Vaspitaĉi

Struĉni saradnici

Fokus

Upitnik, primeri dobre prakse

Upitnik

1.3.1. Roditelji

Vaspitaĉi

Struĉni saradnici

Ĉek lista za svako dete

Ĉek lista za svako dete (ista kao za R)

Upitnik (prati strukturu ĉek liste)

1.3.2. Roditelji

Vaspitaĉi

Struĉni saradnici

Ĉek lista za svako dete

Ĉek lista za svako dete (ista kao za R)

Upitnik (prati strukturu ĉek liste)

2.1. Sve ciljne grupe Otvorena pitanja (fokus, intervju,

upitnik)

2.2. Roditelji

Direktor, struĉne sluţbe

Lokalna zajednica

Fokus

Upitnik

Intervju

21

2.3.

2.4

2.5

Roditelji

Vaspitaĉi


Lokalna zajednica

Za sve: skala stava

3.1. Vaspitaĉi Upitnik

3.2.

3.3.

Vaspitaĉi


Mentori

Upitnik

Upitnik

Fokus

Tabela 3: Podaci na osnovu kojih je planiran uzorak za samoevaluaciju:

Ciljna grupa N

Deca uzrasta 3-5,5 god upisana u P&S programe 250

Roditelji 500

Vaspitaĉi P&S programi 13

Ostali vaspitaĉi koji nisu bili direktno ukljuĉeni, ali su prošli

obuke i uĉestvovali u razvijanju programa 20

Struĉni saradnici predškolskih ustanova 11

Direktori predškolskih ustanova 10

Mentori 5

22

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano učenje” iz perspektive roditelja

Izveštaj sa fokus grupnih diskusija

Poseban segment izveštaja o samoevaluciji projekta „Vrtići bez granice – nove prilike za

rano uĉenje“ ĉine percepcije roditelja ĉija su deca bila ukljuĉena u program tokom jednog celog

ciklusa (jedna školska godina). Deca, pre ukljuĉenja u program nisu imali iskustva u vrtiĉkom

naĉinu rada. Percepcije roditelja tematski su organizovane u sledeće segmente:

1. Zadovoljstvo roditelja vrtićem i, posebno, ovim programom

2. Mišljenje o ulozi institucija u obrazovanju i, posebno, o znaĉaju predškolskog

institucionalnog obrazovanja

3. Mogućnosti za participaciju roditelja u radu vrtića

4. Percepcije daljeg unapreĊivanje participacije roditelja

Generalizovani nalazi s fokus grupnih diskusija biće saopšteni prema ovim temama.

Budući da je reĉ o percepcijama, stavovima i sugestijama jedne interesne grupe,

prikladno metodološko rešenje bili su voĊeni, fokus grupni intervjui. Ukupno je odrţano 5

fokusa u 5 razliĉitih gradova, takozvanim pilot opštinama, u kojima se program sprovodi

(Sjenica, Aleksinac, Lešnica kod Loznice, Vranje i Veliki izvor Zajeĉar). U ovom delu

istraţivanja uĉestvovali je 53 roditelja. Fokuse su realizovali obuĉeni voditelji po unapred

pripremljenom vodiĉu (u prilogu). Diskusija je bila slobodna, a voditelji su podsticali uĉesnike

da slobodno diskutuju o sopstvenim impresijama, posebno u delu koji se odnosi na njihovo

aktivno ukljuĉivanje u rad vrtićke grupe u kojoj boravi njeno/njegovo dete, kao i sugestijama za

dalje unapreĊivanje rada i razvoj projekta. U svakoj grupi uĉestvovalo je 8-12 roditelja.

Poseban segment rada bile su ocene roditelja o razliĉitim aspektima razvoja deteta, a ovi

nalazi biće saopšteni u posebnom delu izveštaja.

1. ZADOVOLJSTVO PROGRAMOM I VRTIĆEM

ZADOVOLJSTVO PROGRAMOM

Nepodeljen utisak roditelja, saopšten tokom fokus grupnih intervjua, jeste generalno

zadovoljstvo programom „Vrtići bez granica“, posebno naĉinom i organizacijom rada s decom.

Ipak, ĉesto je nemoguće razdvojiti zadovoljstvo programom od zadovoljstva vaspitaĉicama, tako

da je ponekad bilo teško utvrditi šta je taĉno uzrok pozitivnog stava i iskustva roditelja. Jedan

deo roditelja je naveo da vide mogućnost za uvoĊenje „programa unutar programa“, odnosno za

23

organizovanje dodatnih aktivnosti koje bi takoĊe bile prilagoĊene razliĉitim uzrastima, odnosno

razliĉitim potrebama i interesovanjima dece, navodeći primere glume, plesa… MeĊutim,

pretpostavka roditelja je bila da bi se ovakve aktivnosti plaćale jer bi trebalo da ih realizuju

osobe iz struke, a ne vaspitaĉi, pa bi samim tim uĉešće njihove dece bilo dovedeno u pitanje.

Većina roditelja kao pozitivnu promenu ukljuĉivanja u ovaj program vidi napredak u

pogledu socijalne integracije njihove dece – konkretno, to što su deca postala komunikativnija,

što pokazuju više spremnosti za igru, toleranciju, prihvatanje dogovora, zrelije ponašanje,

deljenje igraĉaka, a dosta roditelja navodi i usvajanje manira – ponašanje za stolom i slaganje

igraĉaka. Pored toga, ispitanici izraţavaju i zadovoljstvo znanjem koje deca stiĉu u okviru

programa i javljanje novih interesovanja, pre svega interesovanja koja su u vezi s

opismenjavanjem, a kao naroĉito korisno istiĉu i javljanje prvih radnih navika. Samo su roditelji

iz jednog grada ukazali i na neke negativne efekte pohaĊanja vrtića. Naime, oni su rekli da su

njihova deca od polaska u vrtić poĉela da koriste ruţne i neprimerene reĉi i da se povremeno pri

konfliktima ponašaju agresivno, a samo je jedan roditelj naveo da je njegovo dete postalo

povuĉenije polaskom u vrtić.

Dakle, roditelji su saglasni u oceni da su Vrtići bez granica obezbedili dobre preduslove

za uĉenje i podsticanje razvoja deteta, zadovoljni su programom, a broj negativnih iskustava je

jedva primetan.

ZADOVOLJSTVO VRTIĆEM

Na pitanje da li su zadovoljni vrtićem svi roditelji su odgovorili potvrdno. Na osnovu

njihovih komentara, jasno je da oni svoju ocenu prvenstveno zasnivaju na proceni kvaliteta rada i

zalaganja vaspitaĉica, kao i na proceni kvaliteta odnosa koje su izgradile s decom i roditeljima.

Specifiĉnosti vrtića koje roditelji pozitivno vrednuju je mali broj dece u grupi, pošto to,

prema njihovom mišljenju, omogućava kvalitetniji rad vaspitaĉica. TakoĊe, postoji opšta

saglasnost meĊu roditeljima da je osobenost koja ove vrtićke grupe izdvaja u pozitivnom smislu,

pre svega, mešovit uzrast dece, kao i vreme rada. Jedna grupa roditelja (njih 8) ĉija su deca u

grupi u kojoj je dvoje dece s razvojnim teškoćama predloţila je da se u budućnosti obezbedi i

neka vrsta dodatne pomoći vaspitaĉicama kada realizuju program u kompleksnijim uslovima. U

drugoj grupi roditelji navode kako je devojĉica romske nacionalnosti savladala srpski jezik uz

pomoć vaspitaĉice i druge dece (nisu definisali potrebu za dodatnim osobljem). Roditelji su

govorili i da u uzrasno mešovitim grupama starija deca preuzimaju neke odgovornosti, uĉe se da

organizuju neke aktivnosti za sebe i druge, da dele uloge, da vode brigu o mlaĊima… Na osnovu

iznetih komentara i primera, sledi zakljuĉak da su roditelji zadovoljni što su grupe uzrasno

mešovite, to ne bi menjali, naprotiv, izneti su predlozi kako bi rad u takvim grupama mogao da

se olakša i da se stvori veću prostor za diferencirani pristup.

Roditelji dele stav da ovakav ĉetvoroĉasovni program naroĉito odgovara onim roditeljima

kod kojih je jedan nezaposlen ili imaju bake/deke, koji mogu da preuzmu decu iz vrtića. Osim

24

toga, vide i njegovu znaĉaj u promociji inkluzivnosti, prepoznajući da takav stav omogućava

deci da se druţe i uĉe da se meĊusobno prihvataju:

„Dobro da se deca s posebnim potrebama i druga deca upoznaju pre škole. Imamo

primer jednog takvog deteta u osnovnoj školi kog su se deca plašila, i na kraju su ga ispisali iz

škole. Da je to dete bilo u ovom projektu, bilo bi mu mnogo bolje. Evo, M. (dete sa smetnjama u

razvoju i invaliditetom u tom vrtiću) je ranije bežao u ćošak, a sad se druži, mazi decu, grli

devojčice''.

Na pitanje o tome šta je njihovo dete dobilo u ovoj vrtiĉkoj grupi što ne bi u drugom,

roditelji istiĉu individualno prilagoĊavanje rada svakom detetu, poznavanje njegove naravi i

obiĉaja, korigovanje nepoţeljnih ponašanja, paţnju, podsticanje kreativnosti. Naroĉito su

informativni odgovori roditelja iz jedne fokus grupe ĉija su deca prethodno pohaĊala redovan

vrtić. Naime, oni navode da su njihova deca ranije imala neka nepoţeljna ponašanja, koja su se

sada izgubila. Osim toga, smatraju da su deca ovde slobodnija, kao pozitivnu stvar navode i

aktivnosti koje imaju obrazovni karakter, a iznad svega da deca vole vrtić.

„Mene dete budi ujutru da idemo u vrtić, a kada dođem po njega, kaže: „Već si došao.“

U odnosu na celodnevni program, prednost ovih je i u tome što nema rutinskih aktivnosti

(spavanje, obroci...), što roditelji formulišu na sledeći naĉin: „... a ovde imaju dosta slobode,

mašte, volje, prostora.“

Najveći broj roditelja nije prepoznao bilo kakve probleme prilikom navikavanja na vrtić,

što uglavnom pripisuju toploj atmosferi u vrtiću i trudu vaspitaĉica.

“Smatram da je na navikavanje dece veću ulogu imala atmosfera u vrtiću nego mi, moje

dete je prvog dana plakalo da neće kući.”

“Mislim da je ključno za to što deca vole da su ovde to što su se vaspitačice postavile kao

njihove drugarice.”

Roditelji ĉija deca su iskusila izvesne probleme prilikom prilagoĊavanja, ponovo navode

da su to prevazišli zahvaljujući vaspitaĉicama. Ponovo je dosta koristan komentar roditelja ĉije je

dete pohaĊalo celodnevni program pre sadašnjeg - „period prilagođavanja je noćna mora u

celodnevnom programu, a ovde nije nikakav problem“. Samo je jedan roditelj (Lešnica) naveo da

su razmišljali da odustanu od ove grupe pošto je privikavanje trajalo duţe od mesec dana.

Postoji opšta saglasnost meĊu roditeljima da im je upis dece u vrtić doneo više vremena

koje mogu da posvete poslu, drugoj deci, domaćinstvu ili sebi.

Karakteristiĉno je da su uglavnom svi roditelji isticali kako im se komunikacija sa decom

popravila od kada su poĉeli da pohaĊaju ovaj program. Neki su govorili i o tome da je njihov

odnos s decom sada više partnerski, odnosno da smatraju da više ne moraju da koriste svoj

autoritet i „moć“.

Svojim komentarima i primerima roditelji su pokazali da Vrtić bez granica pruţa

mogućnosti i za roditelje da uĉe i da razvijaju roditeljske kompetencije. Tipiĉno je da roditelji

koriste termin „konsultujem se s vaspitačicom” koji ukazuje na potrebu roditelja da provere s

kompetentnom osobom da li su njihova ponašanja adekvatna i podsticajna. Njihova interesovanja

usmerena su na razvoj motorike, razvoj intelektualnih veština i veština potrebnih za

25

opismenjavanje. Za neke roditelje vaspitaĉica je praktiĉno jedini sagovornik kada su u pitanju

teme razvoja i napredovanja deteta, dok su roditelji iz tri grada naveli da se meĊusobno druţe,

razmenjuju informacije i savete, pri ĉemu se naroĉito oslanjaju na one koji imaju stariju decu.

Roditelji u svim grupama su naveli da su spremni na saradnju s psihologom, logopedom ili bilo

kojim drugim struĉnjakom koji bi mogao da im pruţi informacije u vezi s njihovim detetom.

Drugim reĉima, ovde je reĉ o roditeljima koji su svesni potreba svoje dece i koji su spremni da

uĉe kako da ih podrţe u tim potrebama. TakoĊe, većina roditelja je navela da su, zahvaljujući

dobrom kontaktu s vaspitaĉima, ohrabreni i otvoreni da razgovaraju i s drugim struĉnjacima, kao

i da im je vaţno da znaju da imaju adresu na koju mogu da se obrate. Roditelji kojima je bila

potrebna veća pomoć, navode da su se konsultovali sa pedagozima iz predškolske ustanove i

Centrom za socijalni rad.

Dakle, iz odgovora roditelja moţemo da vidimo da oni jesu svesni osobenosti programa

koja njihova deca pohaĊaju i boljitka u ponašanju do kojih je došlo, što se naroĉito moţe zapaziti

kod roditelja ĉija su deca imala iskustvo i sa celodnevnim vrtiĉkim programom. Za roditelje je

najupadljiviji napredak u socijalnom pogledu – socijalna integracija, razvoj komunikacijskih

veština, kao i socijalizacija navika. Što se tiĉe napredovanja u kognitivnoj i emocionalnij sferi,

komentari roditelja su manje specifiĉni, oni jednostavno nemaju mehanizme da prepoznaju, kao

ni reĉnik da imenuju napredak u ovim oblastima. MeĊutim, opšte zadovoljstvo radom u grupi,

kao i prilagoĊavanje aktivnosti potrebama dece govore da su roditelji registrovali rad u ovim

sferama, iako to nije eksplicitno iskazano. Kod nekih roditelja javljaju se i predlozi za

poboljšanje rada u vidu uvoĊenja asistenta vaspitaĉicama, a svi su istakli i spremnost za saradnju

sa struĉnjakom koji bi im pomogao da prate razvoj svoje dece.

2. ZNAĈAJ INSTITUCIJA ZA OBRAZOVANJE,

ZNAĈAJ PREDŠKOLSKOG INSTITUCIONALNOG OBRAZOVANJA

Vaţno pitanje koje svakako utiĉe na ovaj program jeste koliko roditelji smatraju da je

uloga predškolske ustanove vaţna u obrazovanju njihove dece.

Roditelji se generalno slaţu u stavu da je veoma vaţno ili ĉak i nephodno za razvoj da

dete pohaĊa vrtić, a kao razloge navode to što deca u vrtiću uĉe da se druţe s vršnjacima, stiĉu

nova znanja koja im mogu pomoći u daljem obrazovanju, postaju stabilnija, stiĉu radne navike i

njihove igre postaju smislenije i organizovanije.

“Velika je razlika u deci. U mom selu, deca pretežno ne idu u vrtić i kad uporedim nju sa

njima razlika je ogromna. Deca iz vrtića su mirnija, stabilnija kao ličnosti, dele, igraju se

međusobno. Njihove igre su drugačije od dece koja ne idu u vrtić, nekako su smislenije,

organizovanije.”

Neki roditelji navode da poslednjih godina sve više dece ide u vrtiće što je izuzetno

korisno. Svi se slaţu da je treća godina ţivota deteta idealna za kretanje u vrtić.

26

3. PARTICIPACIJA RODITELJA U PROJEKTU

Kao što je više puta do sada isticano, na pitanje o saradnji roditelji iz svih vrtića u kojima

su fokus grupe sprovedene istiĉu zadovoljstvo saradnjom s vaspitaĉicama, a roditelji u jednom

vrtiću ĉak izjavljuju da ne vide naĉin kako bi odnos sa zaposlenima u predškolskoj ustanovi

mogao da bude bolji, navodeći da bi to onda bilo previše idealno. Uĉesnici u drugom vrtiću

navode da su zaposleni u predškolskoj ustanovi posvećeni svom poslu, da ga profesionalno

obavljaju, iniciraju saradnju s roditeljima, poštuju dogovore i imaju puno predloga kojim nastoje

da unaprede zajedniĉku saradnju. Roditelji u ovom vrtiću takoĊe navode i da su deca privrţena

vaspitaĉicama.

Postoji neslaganje oko saradnje s lokalnom upravom. Roditelji iz dva vrtića govore o

dobroj saradnji, navodeći primere sopstvenih inicijativa koje je lokalna samouprava podrţala

(obroci za decu, obezbeĊivanje izleta za decu i roditelje, dovoĊenje sportista u vrtić, nabavka

traţene opreme...). MeĊutim, ima i drugaĉijih iskustava. Roditelji iz druga dva grada navode da

je lokalna samouprava uglavnom gluva za njihove predloge, kao i da nisu spremni da podrţe ni

oĉigledno korisne, a relativno jeftine inicijative kao što je npr. ureĊenje igrališta za decu.

Svi uĉesnici dele stav da meĊu roditeljima postoji dobra saradnja, kao i da su veoma

ukljuĉeni u rad vrtića. U nekoliko vrtića se moglo ĉuti mišljenje da je prednost njihovog vrtića

baš to što „roditelji mogu da učestvuju u svemu“, izuzetno im se sviĊa što mogu da uĉestvuju u

osmišljavanju i realizaciji aktivnosti dece, odnosno, da budu deo svakodnevnih aktivnosti u

vrtiću. Roditelji iz jednog vrtića navode da bi voleli i da se dodatno ukljuĉe tako što bi bili

informisani o celokupnom programu vrtića, ili nedeljnom programu rada pošto bi onda mogli da

pripreme dete i kod kuće, jer veruju da bi to doprinelo kvalitetu rada

Prisustvo roditelja u grupi omogućava roditeljima da steknu nove uvide o svojoj deci,

npr. kako komuniciraju s vršnjacima. Oni takoĊe uĉe gledajući kako vaspitaĉica radi i

komunicira s decom, a, kao znaĉajno, istiĉu i upoznavanje s drugim roditeljima i decom i

razvijanje meĊusobnog poverenja i partnerskih odnosa. Smatraju da je to naĉin da se praksa

odrţi, kao i da se stvore dobri uslovi za drugu decu koja tek treba da krenu u vrtić, ali i da je za

decu dobro što su im roditelji tu, jer im vrtić postaje prijatnije mesto.

Roditelji iz svih fokus grupa veruju da su svi imali priliku da se ukljuĉe u onoj meru u

kojoj su ţeleli. Na osnovu njihovih odgovora moţe se zakljuĉiti da su se svi ukljuĉivali u

razliĉitoj meri, kao i da su svi zadovoljni svojim dosadašnjim angaţovanjem. Roditelji u svim

grupama navode da su uĉestvovali i u osmišljavanju aktivnosti s vaspitaĉicama, a u jednoj grupi

su naroĉito istakli da je prema njihovim predlozima i mišljenju uvek pokazano poštovanje.

Roditelji iz jedne fokus grupe navode da aktivno uĉestvuju u predstavama za decu, kao

koreografi, u izradi didaktiĉkog materijala, kostima za predstave i ĉitanju priĉa deci. Svi

izveštavaju o angaţovanju oko organizacije izleta i deluje da je svima to omiljena aktivnost.

Utisak koji se moţe steći na osnovu ovih grupa jeste da su roditelji ukljuĉeni, u nekim vrtićima

se to angaţovanje uglavnom svodi na organizacije vanrednih dogaĊaja kao što su izleti i

predstave ili bilo šta kada se potreba za tim ukaţe, dok su u drugim roditelji svakodnevno

27

prisutni i uĉestvuju u radu. Za ovo potonje naroĉito je ilustrativan komentar jednog roditelja da

kada neko prvi put uĊe u vrtić i posmatra interakciju, ne moţe sasvim sigurno reći ko je roditelj,

a ko vaspitaĉica ili pedagog. O tome koliko se roditelji mogu angaţovati i izdejstvovati promene

govori i to što je jedna grupa njih izdejstvovala da deca iz vrtića dobiju uţinu i paketiće za Novu

Godinu, autobuski prevoz za izlete i sredstva za mini-projekat igrališta u parku; kako oni kaţu:

„Samo treba na vreme da tražimo“. Smatraju da ih lokalna samouprava, ministarstvo i CIP

paţljivo slušaju, „samim tim što je projekat produžen znači da smo saslušani nešto“.

Opšta ocena je da su roditelji imali dovoljno prostora da postanu sastavni deo grupe koju

pohaĊa njihovo dete. Jedan broj roditelja je iskoristio ovu mogućnost. Ipak, stepen i naĉin

ukljuĉivanja roditelja su procesi za koje treba vreme da se razviju i nije realno oĉekivati da se u

ograniĉenom trajanju projekta participacija roditelja razvila u visokom stepenu. Odgovori

ispitanika sugerišu da svi roditelji imaju ţelju i volju da se ukljuĉe, ali da realizacija toga zavisi

od njihovih obaveza. Jedina ideja o naĉinu na koji bi se povećalo angaţovanje roditelja bila je da

se obaveze unapred podele, što bi im pruţilo više vremena da se organizuju. Jedino su roditelji iz

jednog mesta izneli da im je teško da se sami organizuju oko tema koje su vaţne za njih i decu,

ali su ipak spremni da se ukljuĉe ukoliko bi postojao mehanizam da se njihove ideje i predlozi

sprovedu u delo.

Roditelji su u dve od pet grupa bili upoznati s tim da postoji Savet roditelja u

predškolskoj ustanovi, a u dva vrtića su se sloţili da ne vide preveliku potrebu za Savetom, pošto

smatraju da se i bez njega dobro spontano organizuju – „nema potrebe za sazivanjem sastanaka,

već sve, onako, po dogovoru“. Ipak, jedan deo roditelja bi izrazio spremnost da se ukljuĉi u rad

Saveta.

Utisak je da roditelji uĉestvuju u radu vrtića u većoj ili manjoj meri, da svi to

angaţovanje smatraju bitnim i neophodnim i da ţele da i dalje budu deo projekta i da uĉestvuju u

daljim odlukama i organizacijama. Savet roditelja ne deluje kao previše vaţna stavka, upravo

zbog utiska da svi roditelji zajedno ĉine telo koje ima uticaja i koje moţe da pomogne kada je

potrebno.

4. PERCEPCIJA DALJE PARTICIPACIJE RODITELJA

Roditelji su na ovom mestu, opet, istakli da su zadovoljni sopstvenom participacijom i

participacijom ostalih ljudi i institucija u projektu. Smatraju da je vaţna taĉka u budućnosti

pokretanje inicijative za saradnju s lokalnom samoupravom, ili drugim institucijama, a neki su

istakli i finansijsku pomoć vrtiću u skladu sa mogućnostima porodice. Uĉesnici su, takoĊe, bili

sloţni oko toga da su spremni da se ukljuĉe u bilo koje aktivnosti koje bi doprinele odrţavanju

ovog programa, mada nisu naveli konkretne aktivnosti. Kao jedinu prepreku njihovom

ukljuĉivanju u rad vrtića vide vreme, odnosno smatraju da je ovo teţe roditeljima koji imaju

dosta posla ili rade u poljoprivredi, ali, kako kaţu, tu su drugi roditelji, pa mogu da se dopunjuju

i da se ukljuĉuje kad ko ima vremena.

28

Kao bitne teme oko kojih bi se roditelji u budućnosti organizovali i pokrenuli i oko kojih

bi sredina mogla da im pomogne javile su se pre svega, sreĊivanje dvorišta/igrališta i više

putovanja i izleta, oko kojih su se skoro svi uĉesnici sloţili. Otvorena pitanja i budući planovi

koji su se javili u pojedinaĉnim vrtićima bili su dobijanje autobusa koji bi decu vozio od kuće do

vrtića, otvaranje kuhinje i organizovanje uţina, produţavanje radnog vremena vrtića,

obezbeĊivanje sale gde bi deca imala fiziĉkih aktivnosti, uvoĊenje stranog jezika i razliĉitih

kulturnih sadrţaja, kao i formiranje udruţenja roditelja i otvaranje još ovakvih „klubova“, pošto

je prema reĉima roditelja „što više dece imalo šanse“, jer je „ovo važan projekat za celu Srbiju“.

OSNOVNI NALAZI I ZAKLJUĈCI

Mišljenja roditelja o kvalitetu, doprinosima i mogućnostima unapreĊenja projekta „Vrtići

bez granice – nove prilike za rano uĉenje“ prikupljena su metodom fokus grupnih intervjua u 5

pilot opština u kojima se projekat realizuje. Prema oceni voditelja, roditelji su bili saradljivi,

otvoreni i strpljivi prilikom razgovora. Iz perspektive roditelja, osnovne karakteristike programa,

koje su specifiĉne u odnosu na opšti program rada vrtića, su:

1. Obuĉenost vaspitaĉica za rad u uzrasno mešovitim grupama i spremnost da se aktivnosti

prilagode deci razliĉitih mogućnosti i interesovanja. Iako roditelji to ne saopštavaju

eksplicitno, iz odgovora (navoĊenje primera individualnih i grupnih aktivnosti) je

vidljivo da oni prepoznaju rad vaspitaĉica u kognitivnom i emocionalnom domenu;

2. Jasno artikulisan stav prema inkluzivnoj orijentaciji vrtića i samog programa. Ĉak i oni

roditelji koji su prethodno bili skeptiĉni usled iskustva s neuspelim pokušajima

ukljuĉivanja dece s razvojnim problemima u redovan obrazovni proces, sada svedoĉe o

dobrobitima koje, pre svega, deca ostvaruju u tako formiranoj grupi;

3. Povećanje osetljivosti dece na potrebe druge dece i zrelija vršnjaĉka komunikacija;

4. Izrazit napredak dece u oblasti socijalne integracije, kao i socijalizacija navika, pre svega

radnih;

5. Visok nivo participacije roditelja u samoj grupi, ali i u radu predškolske ustanove.

TakoĊe, prepoznata je zainteresovanost roditelja da unapreĊuju saradnju u grupi, sa

vaspitaĉicama i ustanovom, kao i kultivisanje njihove inicijative, pre svega prema

lokalnoj zajednici. Roditelji umeju da artikulišu svoje zahteve, poznaju procedure

obraćanja i pregovaranja, i imaju spremne buduće inicijative i oĉekivanja od lokalne

zajednice;

6. Spremnost roditelja ne samo da i dalje uĉestvuju u radu grupe i vrtića, već i da podiţu

nivo svog uĉešća na viši nivo, tako što bi se ukljuĉili u rad Saveta roditelja i procese

donošenja odluka koji su znaĉajni za rad, boravak i opštu dobrobit dece.

7. I, najzad, a najvaţnije od svega, vidljivo je da su roditelji povećali svoju osetljivost da

prepoznaju razvojno primerene aktivnosti, kao i da su unapredili svoje kompetencije da i

sami razvojno adekvatno reaguju na potrebe svoje dece, da razumeju karakteristike i

29

prosuĊuju o efektima simetriĉne i asimetriĉne vršnjaĉke interakcije, da su spremni da

saraĊuju i uĉe veštine roditeljstva.

Zadovoljstvo vaspitno-obrazovnim radom i stavovi o vaspitanju dece:

izveštaj na osnovu upitnika

Roditelji su posle fokus grupa popunjavali kratak upitnik koji se sastojao od skala

procena sledećih oblasti:

1. Zadovoljstvo vrtiĉkom grupom

2. Stav prema prednostima i manama roditeljske i vrtićke brige o deci ranog uzrasta

3. Stav o saradnji izmeĊu vrtićke grupe i roditelja

Na upitnike su odgovorila ukupno 52 roditelja, od tog broja 39 su bile majke dece, dok je

oĉeva bilo ukupno 13.

ZADOVOLJSTVO VRTIĆKOM GRUPOM

Ĉak dve trećine roditelja (73%) navodi da su veoma zadovoljni vrtićem u koje ide

njihovo dete. Preostala trećina roditelja (27%) spada u one koji su zadovoljni. Drugim reĉima, ni

jedan roditelj nije naveo da je nezadovoljan vrtićkom grupom u koju je ukljuĉeno njihovo dete.

Grafikon 1: Opšte zadovoljstvo vrtićem

30

Pored opšteg zadovoljstva, roditelji su izveštavali i o zadovoljstu pojedinim

aspektima vrtićkog rada. Kada se pogleda grafikon primećuje se da, što se tiĉe većine izdvojenih

aspekata, ne postoje roditelji koji su nezadovoljni. Jedino odstupanje jeste nezadovoljstvo

ĉetvoroĉasovnim programom kod jedne petine roditelja i nezadovoljstvo jednog roditelja

prostorom u vrtiću.

Što se tiĉe ostalih aspekata, ni jedan ispitani roditelj nije nezadovoljan. Više

od dve trećine roditelja je izrazito zadovoljno saradnjom sa vaspitaĉima i stepenom u kojem je

dete prihvatilo vrtić. Nešto više od polovine roditelja jeste veoma zadovoljno stepenom u kojem

uĉestvuju u radu vrtića, napretkom koji su primetili, procesom adaptacije i programom i

aktivnostima.

Grafikon 2: Zadovoljstvo pojedinim aspektima rada u vrtiću

STAV PREMA PREDNOSTIMA I MANAMA RODITELJSKE I VRTIĆKE BRIGE

Novija istraţivanja roditelja o stavovima prema institucionalnoj socijalizaciji

dece mlaĊih uzrasta2 pokazuju da u Srbiji znaĉajan procenat roditelja veruje da je za decu

predškolskog uzrasta porodica najprirodniji ambijent za odrastanje i da bi trebalo decu izloţiti

institucionalnom zbrinjavanju što kasnije (sa ovim je saglasno 59% roditelja u opštoj populaciji).

Ţeleli smo da proverimo da li i u kojoj meri roditelji koji su imali iskustvo s Vrtićima bez

granica dele ovaj stav. Za te potrebe konstruisana je skala od 12 tvrdnji o tome kako treba

organizovati brigu o deci vrtćkog uzrasta. Cilj je bio da se kontrastiraju dobiti dece koja

2 Unicef (2012): Ulaganje u obrazovanje u ranom detinjstvu u Srbiji, Unicef, Beograd

31

pohaĊaju i koja ne pohaĊaju ustanove obrazovnog tipa. Iako su tvrdnje formulisane naĉelno, za

većinu roditelja su Vrtići bez granica jedino iskustvo sa predškolskom ustanovom, pa

pretpostavljamo i da su njihovi stavovi u najvećoj meri formirani pod uticajem ovog iskustva.

Rezultati su prikazani u tabeli. Radi lakšeg snalaţenja u svakom redu osenĉen

je onaj pol skale koji za datu tvrdnju odrţava mišljenje većine.

Ono što moţemo da primetimo jeste da je mišljenje roditelja jedino podeljeno

oko tvrdnje da ĉlanovi porodice imaju najviše strpljenja sa decom (48% ispitanika se ne slaţe, a

52% se slaţe).

Što se tiĉe ostalih tvrdnji, mišljenje većine roditelja je lakše izdvojiti. Opšti

utisak, ukoliko uzmemo u obzir sve odgovore roditelja, odraţava veliko zadovoljstvo vrtićem

koje je ova grupa na prethodnim pitanjima već iskazala. Naime, ova grupa roditelja uviĊa

vaspitno-obrazovne dobiti od vrtića. Većina se slaţe da vrtići nisu igraonice, da dete nauĉi više

nego kod kuće, kao i da je njegov razvoj podstican, te je dete pripremljenije za školu. Pored toga,

uviĊa se i dobit u razvijanju socijalnih kompetenci.

S druge strane, deca koja su lišena vrtićkog boravka, iako provode vreme sa

ljudima koji ih najbolje poznaju, pod rizikom su da postanu starmala i da vreme provode sa

suviše popustljivim bakama i dekama.

Tabela 4: Stav roditelja o efektima institucionalne socijalizacije dece predškolskog uzrasta

Tvrdnje Uopšte se

ne slaţem

Ne slaţem

se

Slaţem se U potpunosti se

slaţem

Vrtići u Srbiji pre svega sluţe da se deca igraju

sa drugom decom dok ne doĊu roditelji, a ne da

tamo i nešto nauĉe.

42% 38% 10% 10%

Bake i deke suviše popuštaju deci, pa ona budu

razmaţena.

6% 15% 46% 33%

Niko ne poznaje dete tako dobro kao roditelji. 0% 12% 40% 46%

Niko nema toliko strpljenja sa decom kao

njegovi najbliţi.

2% 46% 13% 38%

Deca koja idu u vrtić su pripremljenija za školu. 2% 6% 31% 62%

Deca koja ne ide u vrtić postaju starmala. 6% 37% 45% 12%

Deca više nauĉe u vrtiću nego kod kuće sa

najbliţima.

12% 63% 25%

Za socijalni razvoj deteta bitno je da ide u vrtić. 4% 6% 25% 65%

Deca koja ne idu u vrtić su mirnija i bolje

vaspitana.

35% 43% 12% 10%

Deca koja po ceo dan provede u vrtiću imaju loš

odnos sa roditeljima.

25% 64% 4% 8%

Bolje je da o detetu brine neko ko je struĉan za

to, nego neko sa kim je dete u rodbinskoj vezi.

8% 29% 42% 21%

U našoj zemlji vrtići nisu organizovani tako da

adekvatno podstiĉu detetov razvoj.

16% 57% 22% 6%

32

STAV O SARADNJI IZMEĐU VRTIĆA I RODITELJA

Kako bi se ispitao stav roditelja o saradnji sa zaposlenima u vrtiću konstruisana je

ĉetvorostepena skala procene koja se sastojala od sedam tvrdnji.

Svi ispitani roditelji se slaţu sa tvrdnjom da vaspitaĉi treba da upoznaju

roditelje sa veštinama koje detetu idu dobro (29% se slaţe, a 72% se veoma slaţe). TakoĊe, 96%

roditelja smatra da treba da zna u kojim vrtićkim aktivnostima uĉestvuje njihovo dete, kao i da

treba da budu ukljuĉeni u donošenju odluka koje su od interesa za decu. Neki roditelji, taĉnije

njih 21% ipak smatra da im ne treba omogućiti da borave u grupi kad god ţele.

Što se tiĉe spremnosti roditelja da saraĊuju sa zaposlenima u vrtiću, moţemo

tvrditi da petina roditelja zbog svojih poslovnih obaveza nije u mogućnosti da ĉesto razgovara sa

vaspitaĉima i nema vremena da ĉita svojoj deci. Ovaj procenat je dobijen u grupi roditelja koja

je dobrovoljno pristala da uĉestvuje u istraţivanju, pa zbog toga pretpostavljamo da ovih

roditelja ima više. U svakom sluĉaju, ono na šta moţemo raĉunati jeste da postoji nezanemarljiv

broj roditelj koji su previše zaokupljeni poslovnim obavezama. U skladu sa tim je i nalaz da

postoji ĉak 43% roditelja koji procenjuju da su suviše zaposleni, pa da nemaju vremena da

uĉestvuju u vrtićkim obavezama.

Grafikon 3 : Stav o saradnji izmeĊu vrtića i roditelja

33


Roditelji su imali prilike da svoje zadovoljstvo vrtićem, stavovima o

vaspitanju dece ranog uzrasta i ukljuĉivanju roditelja u rad vrtića iskaţu i preko skala procena.

Što se tiĉe zadovoljstva vrtićem moţemo sa sigurnošću tvrditi da su ispitani

roditelji veoma zadovoljni. U prilog njihovom zadovoljstvu govori i davanje prednosti vrtićkom

obrazovanju u odnosu na situaciju kada dete vreme provodi uz ĉlanove porodice. Roditelji naime

uviĊaju obrazovni znaĉaj vrtića, kao i znaĉaj za socioemocionalni razvoj. Ovakav stav roditelja

govori u prilog efektu programa ka prihvatanju vrtića kao bitnog ĉinioca ranog razvoja deteta.

Što se tiĉe spremnosti roditelja da uĉestvuju u radu vrtića, većina njih

iskazuje spremnost. Ipak, jedan broj roditelja navodi da su u tolikoj meri prezauzeti da ne

uspevaju ĉak ni da ĉitaju deci.

34

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano učenje” iz perspektive vaspitača

Izveštaj o proceni standarda kvaliteta rada predškolske ustanove

Vaspitaĉi su imali prliku da procene kvalitet rada predškolske ustanove na osnovu

odabranih standarda i indikatora kvaliteta. Osnova za konstrukciju skale bio je pravilnik o

standardima kvaliteta rada ustanove koji je doneo Nacionalni prosvetni savet na osnovu Zakona

o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sluţbeni glasnik RS”, broj 72/09). Od

predviĊenih indikatora standard kvaliteta izabrani su i prilagoĊeni potrebama samoevaluacije

P&S programa neki od indikatora.

Zadatak vaspitaĉa je bio da na ĉetvorostepenoj skali (nije prisutan-veoma je prisutan)

procene prisustvo odreĊenog pokazatelja u ustanovi u kojoj rade. Indikatori su izabrani za

potrebe samoevaluacije iz pet standarda: 1. Predškolski program, godišnji plan i razvojni plan; 2.

Vaspitno obrazovi rad; 3. Deĉiji razvoj i napredovanje; 4. Podrška deci i porodici; 5. Resursi.

EVALUACIJA KVALITETA RADA USTANOVE: PERCEPCIJA VASPITAĈA

Ukupno je ispitano 22 vaspitaĉa iz osam opština (pet pilot opština i tri opštine u kojima

su vaspitaĉi prošli samo obuku).

U tabeli su navedene proseĉne ocene vaspitaĉa u kojoj meri je prisutan svaki od

pokazatelja kvaliteta u predškolskoj ustanovi u kojoj radi. (mogući raspon skorova od 1 do 4).

Tabela 5: Procena kvaliteta rada ustanove i vrtiĉke grupe

Pokazatelj Aritmetiĉke

sredine

1. PREDŠKOLSKI PROGRAM, GODIŠNJI PLAN I RAZVOJNI PLAN 3,05

U razvojnom planu predškolske ustanove postoje jasne smernice za rad vaspitnih grupa

koje rade po P&S3 programu

2,86

U godišnji plan predškolske ustanove za 2013/2014 predviĊeno otvaranje novih

vaspitnih grupa koje rade po principu P&S programa

3,19

3 Posebni i specijalizovani programi

35


sredine

2. VASPITNO OBRAZOVI RAD 3,26

Prostor omogućava aktivnosti u malim grupama, okupljanje cele grupe, kao i samostalnu

aktivnost deteta.

3,38

Deca, roditelji i vaspitaĉi imaju mogućnost da menjaju strukturu deĉije sobe,

prilagoĊavajući je potrebama dece u grupi.

3,05

Materijali (igrovni, prirodni, rekviziti...) uredno su sloţeni, kompletirani i upotrebljivi,

dostupni deci, klasifikovani i oznaĉeni.

3,36

Vaspitaĉ razume i reaguje na potrebe svakog deteta u grupi. 3,5

U grupi se poštuju pravila ponašanja o kojima su se zajedno dogovorili vaspitaĉi i deca. 3,27

Vaspitaĉ uvaţava predloge i ideje dece prilikom planiranja dnevnih aktivnosti. 3,00

Ciljevi i zadaci koje vaspitaĉ postavlja usklaĊeni su sa interesovanjima i potrebama

dece.

3,18

U saradnji sa decom i roditeljima, u okviru P&S programa planiraju se aktivnosti. 3,22

Dokumentacija o radu grupa po P&S programu je dostupna i koristi se. 3,22

U prostoru predškolske ustanove dominiraju deĉji radovi. 3,40

Deca imaju prilike da biraju i uĉestvuju u razliĉitim igrama (simboliĉke, igre uloga,

konstruktorske igre, igre s pravilima, kooperativne igre...)

3,50

Neposredna dešavanja i ţivotne situacije dece predstavljaju izvore sadrţaja u vaspitnoj

grupi.

3,23

Plan adaptacije pravi se u saradnji sa roditeljima, pre polaska deteta u vrtić. 3,72

Roditelji imaju priliku da uĉestvuju u adaptaciji i borave u vaspitnoj grupi. 3,27

3. DEĈJI RAZVOJ I NAPREDOVANJE 3,04

Dete je ukljuĉeno u proces dokumentovanja sopstvenog razvoja. 2,90

U igri i aktivnostima dete i vaspitaĉ preuzimaju razliĉite uloge (partner, moderator…). 3,13

Vaspitaĉ planira rad u grupi na osnovu evidentiranih zapaţanja o mogućnostima dece u

grupi.

3,18

Razvoj i napredovanje dece prati se u razliĉitim aktivnostima i situacijama. 3,32

36


sredine

Roditelji se kvartalno informišu o deĉjem napredovanju i pruţaju im se na uvid deĉji

radovi i ostala dokumentacija o detetu.

3,00

Procena napredovanja u razvoju i uĉenju zasnovana je na analizi podataka dobijenih

posmatranjem, praćenjem deteta i uvidom u dnevnik vaspitaĉa, deĉiji portfolio, grupni

portfolio i ĉek liste.

2,90

Procena napredovanja je u funkciji prilagoĊavanja vaspitno-obrazovnog rada potrebama

svakog od deteta u grupi.

2,80

O deĉjem napredovanju u razvoju i uĉenju postoji dokumentacija u vidu beleški o deci,

deĉijih portfolia, grupnih portfolia, ĉek listi.

3,18

4. PODRŠKA DECI I PORODICI 3,15

Predškolska ustanova obezbeĊuje razliĉite naĉine informisanja i poduĉavanja roditelja i

zaposlenih sa ciljem zaštite prava deteta.

3,09

U ustanovi se realizuje program saradnje sa porodicom kojim su predviĊeni razliĉiti

oblici i nivoi saradnje (roditeljski sastanci, uĉestvovanje roditelja u aktivnostima u

vaspitnoj grupi, aktivnosti van vaspitne grupe).

3,50

Ustanova obezbeĊuje struĉnu podršku porodici sa ciljem unapreĊivanja roditeljskih

kompetencija.

2,86

Na nivou vaspitne grupe ostvaruju se raznovrsni naĉini ukljuĉivanja roditelja. 3,15

5. RESURSI 3,08

Vaspitno-obrazovno osoblje ima kvalifikacije koje im omogućava rad u P&S programu. 3,23

Vaspitno-obrazovnom osoblju potrebno je više struĉnog usavršavanja nego što im je na

raspolaganju, kako bi mogli da odgovore na potrebe u grupama koje rade po P&S

programu.

3,05

Vrtićka grupa je opremljena potrebnim didaktiĉkim sredstvima za realizaciju kvalitetnog

vaspitno-obrazovnog rada u P&S programu.

2,82

Didaktiĉka sredstva koja se koriste u P&S programu adekvatna su za postavljene ciljeve. 3,23

Pokazatelji su grupisani u pet oblaasti: Predškolski program, godišnji i razvojni plan,

Vaspitno-obrazovni plan, Deĉiji razvoj i napredovanje, Podrška deci i porodici i Resursi. Kada se

uporede ocene odreĊenih standarda raspon je priliĉno mali; najmanja ocena je 3,04, a najveća

3,26. Ovakav raspon ocena govori u prilog tome da vaspitaĉi procenjuju da su pokatatelji

37

domena prisutni u datoj ustanovi, odnosno vrtiĉkoj grupi u ujednaĉenoj meri. Visina ocene

govori u kojoj meri su dati pokazatelji prisutni i razvijeni u datoj vrtićkoj grupi. Najvišom

proseĉnom ocenom (3,26) ocenjen je standard Vaspitno obrazovni rad, dok je sa najniţom

proseĉnom ocenom standard Dečiji razvoj i napredovanje (3,04) i Vaspitno obrazovni rad (3,05).

U okviru standarda Predškolski program, godišnji plan i razvojni plan za potrebe

evluacije programa izabrana su dva indikatora. Vaspitaĉi su zadovoljniji time što su u godišnjem

planu predviĊene vaspitne grupe koje rade po principu P&S programa nego smernicama koje su

dobili za rad u tim grupama.

Standard Vaspitno obrazovi rad ocenjen je proseĉnom ocenom 3,26 i predstavlja najbolje

ocenjen standard. U okviru ovog standard odabrano je 14 indikatora. Kao najbolji, sa proseĉnom

ocenom iznad tri, procenjeni su indikatori Plan adaptacije pravi se u saradnji sa roditeljima, pre

polaska deteta u vrtić, kao i indikatori Deca imaju prilike da biraju i učestvuju u različitim

igrama (simboličke, igre uloga, konstruktorske igre, igre s pravilima, kooperativne igre...) i

Vaspitač razume i reaguje na potrebe svakog deteta u grupi. Najniţom ocenom u okviru ovog

standarda su ocenjeni indikatori Vaspitač uvažava predloge i ideje dece prilikom planiranja

dnevnih aktivnosti i Deca, roditelji i vaspitači imaju mogućnost da menjaju strukturu dečije

sobe, prilagođavajući je potrebama dece u grupi. Ovakav nalaz ukazuje da se akcenat stavlja na

uspeh u adaptaciji dece u koju su ukljuĉivani i roditelji, kao i da vaspitaĉi vide prostor da deca

postanu ravnopravniji uĉsnici u planiranju vaspitno-obrazovnog rada. Na osnovu ovih ocena,

mogla bi se predloţiti dodatna podrška vaspitaĉicama u planiranju rada kako bi se više izašlo u

susret idejama dece kao partnera u vaspitno obrazovnom radu.

Standard Dečiji razvoj i napredovanje je takoĊe visoko ocenjen, što govori u prilog tome

da su pojedinaĉni pokazatelji koji ga definišu prisutni u datoj ustanovi. Analizom razlika u oceni

unutar ovog standarda uviĊa se da postoji praksa praćenja napredovanja deteta, organizovanja

aktivnosti u skladu sa sposobnostima dece, kao i da postoji dokumentacija o napredovanju. S

druge strane, vaspitaĉi su obazriviji u oceni prisustva ozbiljnije analize napredovanja dece kao i

toga koliko su rezultati napredovanja u funkciji individualizovanog naĉin a rada u grupi. TakoĊe

je nešto lošija ocenjena uloga deteta u praćenju sopstvenog razvoja kao ravnopravnog partnera.

Što se tiĉe Podrške deci i porodici vaspitaĉi procenjuju da postoje programi saradnje, kao

i aktivnosti u koje su ukljuĉeni i roditelji. Pokazatelj u okviru ovog standrada koji je najslabije

razvijen odnosi se na postojanje struĉne pomoći koja bi bila dostupna roditeljima kako bi razvili

svoje roditeljske kompetencije. S druge strane, videli smo da roditelji visoko vrednuju

mogućnosti dobijanja profesionalnih saveta i podrške u vrtiću. To znaĉi da su ovi vaspitaĉi

prepoznali znaĉaj rada na jaĉanju roditeljskih kompetencija i da vide prilike da se taj rad

unapredi.

I na kraju, vaspitaĉi procenjuju da je vrtićka grupa opremljena didaktiĉkim sredstvima

koja su adekvatna za postavljene ciljeve i da zaposleni imaju potrebne kvalifikacije za rad. Ipak

38

kod nekih vaspitaĉa postoji nezadovoljstvo u opremljenosti didaktiĉkim sredstvima. Pored toga,

kao znaĉajan podatak se izdvaja da većina vaspitaĉa procenjuje da im je potrebno više struĉnog

usavršavanja kako bi bili kompetentni za rad u grupama po P&S programu. Ovaj nalaz jeste

bitan jer govori u prilog otvorenosti vaspitaĉa ka ovoj vrsti rada.


Vaspitaĉi su procenjivali kvalitet rada ustanove u kojoj su zaposleni. Ocene vaspitaĉa

ukazuju na to da je većina standarda, operacionalizovanih preko indikatora, prisutna u

prdškolskoj ustanovi. S druge strane, mali broj pokazatelja je prisutan u visokoj meri, pa

moţemo tvrditi da vaspitaĉi vide prostor za unapreĊenje svakog od standarda. Analiza unutar i

izmeĊu standarda nije laka jer su dobijene male razlike. Ipak, mogu se primetiti neke tendencije.

Vaspitaĉi su skloniji da visoke ocene daju za one pokazatelje koji se odnose na njihov

neposredni rad sa decom i roditeljima (na primer, adaptacija, reagovanje na potrebe dece,

saradnja sa roditeljima, praćenje aktivnosti). S što druge strane, nešto je manje zadovoljstvo

prisustvom pokazatelja koji podrazumevaju sistematsku podršku unutar ustanove i prevazilaze

njihove kompetencije (planovi struĉnog usavršavanja, opremljenost didaktiĉkim sredstvima,

pruţanje struĉne pomoći roditeljima, detaljnija uputsva o naĉinu rada po P&S programu i

pruţanje mogućnosti za tu vrstu programa).

Raspon ocena unutar standarda govori da je za one pokazatelje koji podrazumevaju

partnersku ulogu deteta (u planiranju aktivnosti, dokumantovanju i evaluaciji sopstvenog

napredovanja), kao i sistematiĉniju i svrsishodniju analizu napredovanja potrebna dodatna

pomoć. Ovaj nalaz ne iznenaĊuje jer prisustvo ovih pokazatelja u većoj meri govori u prilog

postojanju drugaĉije perspektive o deĉijem razvoju za ĉije razvijanje je potrebno vreme koje

nadmašuje jednu godinu.

Izveštaj o stavovima vaspitača o realizaciji obuke karakteristikama rada

Vaspitaĉi su popunjavali upitnik koji je bio kompozitne strukture, odnosno sadrţao je i

pitanja otvorenog i pitanja zatvorenog tipa kako bi iskazali svoje stavove o:

1. radu u mešovitim grupama

2. ostvarenoj saradnji sa roditeljima i njenom znaĉaju

3. zadovoljstvu obukama i mentorskim radom

39

Ukupno je ispitano 31 vaspitaĉica iz devet opština (pet pilot opština i ĉetiri ne-pilot). Većina

njih (f=19) su u projekat „Vrtići bez granica – nove prilike za rano uĉenje” ukljuĉeni godinu

dana, a desetoro dve godine. Dve vaspitaĉice su preskoĉile ovo pitanje.

Što se tiĉe radnog staţa vaspitaĉa, moţemo zakljuĉiti da su uzorkom, odnosno projektom

obuhvaćeni kako mlaĊi vaspitaĉi-poĉetnici, tako i oni sa više godina radnog staţa. Kao što se

vidi na priloţenoj slici, 37% vaspitaĉa imaju više od deset godina radnog staţa, dok njih 33%

ima izmeĊu pet i deset, a 30% manje od pet godina.

Grafikon 4: Struktura uzorka po duţini radnog staţa

RAD U MEŠOVITIM GRUPAMA

Vaspitaĉice (dvadeset i dve iz pilot opština i sedam iz nepilot) imale su zadatak da

navedu kako doţivljavaju prednosti i specifiĉne teškoće rada u mešovitim grupama. Da bismo

saznali njihove autentiĉne odgovore korišćena su pitanja otvorenog tipa. Pored toga, njihov

zadatak je bio da procene, na ĉetvorostepenoj skali, efekte rada u mešovitim grupama na devet

aspekata vaspitno-obrazovnog rada predškolske ustanove. Imali su i priliku da primerom dodatno

ilustruju svoj stav za svaki od aspekata.

Prednosti i specifiĉne teškoće rada u mešovitim grupama

Vaspitaĉice su kao prednost rada u mešovitim grupama najĉešće navodile otvaranje

mogućnosti da mlađa deca uče od starije. S druge strane, starija deca imaju prilike da upoznaju

svet iz perspektive mlaĊih i nauĉe kako paţljivo da se odnose prema njima. Razvoj ove

kompetencije predstavlja vaţan aspekt za prelazak na naredni stupanj razvoja.

Procena je da se, zahvaljujući asmetriĉnoj vršnjaĉkoj interakciji, brže usvajaju pravila u

grupi, razvija timski duh, kao i da proces adaptacije teče brže.

do 1 godine 7%

izmedju 2 i 4 23%

izmedju 5 i 10 33%

izmedju 10 i 15 20%

vise od 15 17%

Radni staž vaspitačica

40

Vaspitaĉice navode i da im je rad u manjim grupama mešovitog sastava omogućio da više

vremena posvete individualnim potrebama svakog deteta, i shodno tome organizuju sadržajno

bogatije aktivnosti.

Što se tiĉe poteškoĉa u radu, ĉetvoro vaspitaĉa je navelo da nije naišlo ni na jednu

oteţavajuću okolnost prilikom rada u mešovitim grupama. Ipak, većina njih zauzima stav da ova

vrsta rada, i pored brojnih prednosti, nosi i neke izazove. Teškoće su pre svega u sferi

organizacije jer treba uskladiti aktivnosti za razliĉite potrebe dece. Pored toga, sasvim prirodno,

mlađa deca uvek žele da budu uključena u aktivnosti sa starijom, a pažnja im nije dovoljno

razvijena da bi mogli da prate aktivnost. Ĉini se da se javila potreba za organizovanjem

aktivnosti razliĉitog stepena sloţenosti, ali koje su meĊusobno povezane, kako bi se na taj naĉin

zadrţao osećaj timskog duha.

Procena efekata rada u mešovitim grupama na razliĉite aspekte vaspitno-obrazovnog rada

Vaspitaĉi su procenjivali efekte boravka dece u mešovitim grupama na devet aspekata

rada. Stav vaspitaĉica jeste da su u svim aspektima primećeni pozitivni efekti koji su, po

njihovom mišljenju, rezultat dobre organizacije rada.

Kada se pogledaju rezultati moţemo zakljuĉiti da razlike nisu velike. Kada se gleda zbir

odgovora efekti se procenjuju kao primetni ili veoma primetni. Razlika izmeĊu aspekata kreće se

od 80% zadovoljstva efektima (za aspekte: brzina uspostavljanja pravila, kohezije i mogućnosti

individualizacije rada sa decom), do 100% ovakvih odgovora (za aspekte: stepen angažovanosti

i uključenosti dece. napredovanje dece u saznajnoj sferi i razvijanje socijalnih veština).

Grafikon 5: Efekti programa na razliĉite aspekte rada sa decom

Brzina adaptacije

Brzina uspostavljanjakohezije

Kvalitet i složenost interakcije među decom

Stepen angažovanja i uključenosti dece

Napredovanje dece u saznajnoj sferi

Razvijanje socijalnih veština

Emocionalna stabilnost

Mogudnost individualizacije rada

Brzina uspostavljenja pravila u grupi

81

80

92

100

100

100

92

80

80

Procenat primetnog i veoma primetnog pozitivnog efekta

41

Pored kvantitativnih ocena, vaspitaĉi su imali prlike da za svaki aspekt navedu primer

koji ilustruje pozitivan efekat ostvaren radom u mešovitoj grupi.

Što se tiĉe brzine adaptacije navodi se da je period adaptacije sveden na minimun jer se

mlaĊa deca ugledaju na stariju i postoji saradnja sa roditeljima. Asimetriĉna vršnjaĉka interakcija

utiĉe i na brzo uspostavljanje kohezivnosti u grupi. U jednom primeru je navedeno da deca koja

su u programu od treće godine nemaju razvijene polne stereotipije, karakteristiĉne za decu u

vrtićima.

Vaspitaĉice navode da kvalitet interakcije u mešovitim grupama karakteriše tolerancija,

opuštenost, spontanost u interakciji i briga jednih za druge. TakoĊe, navodi se da postoji visok

stepen ukljuĉenosti dece u aktivnostima, ali da je ona ipak veća u sluĉaju starije dece kao i da

postoje deca koja odbijaju uĉestvovanje.

Razloge zbog kojih dolazi do većeg napretka u saznajnoj sferi vaspitaĉi nalaze u većoj

motivaciji dece, interesovanju za plan rada kao i zbog aktivnosti koje su organizovane van vrtića,

a koje su deci posebno interesantne. U skladu sa već navedenim nalazima, vaspitaĉi smatraju da

atmosfera tolerancije, meĊusobnog uvaţavanja, brige starijih o mlaĊima, osim doprinosa u

kognitivnoj sferi, doprinosi boljoj socijalizaciji dece i razvijanju socijalnih kompetencija.

Interesantan komentar jeste da u jednoj grupi nije primećeno otimanje igraĉaka, jer su deca

upućena na to da dele. TakoĊe, deca su opuštenija, lakše izraţavaju emocije i što je posebno

bitno, konrolišu ih i imaju bolje samopouzdanje jer znaju da postoje vršnjaci na koje mogu da se

oslone.

Što se tiĉe mogućnoti za individualni rad, mišljenja vaspitaĉa su donekle podeljena.

Većina smatra da ima više prilike za ovu vrstu rada jer dece ima manje. MeĊutim, postoji i manja

grupa koja navodi da je individualizovani pristup moguć samo kod starije dece, kao i da je za

ovaj pristup potrebno izdvojiti više vremena.

I na kraju, vapitaĉi izveštavaju o tome da se pravila u grupi brzo uspostavljaju (dovoljno

je dva meseca), što je olakšano ĉinjenicom da mlaĊa deca uĉe od starijih. Samo jedna vaspitaĉica

navodi da iako se pravila brzo uspostavljaju, još brţe se i zaboravljaju.

UKLJUĈENOST RODITELJA

Roditelji su, prema proceni vaspitaĉa, učestvovali u priličnoj meri u radu vrtića. Samo

troje vapitaĉa procenjuju da je ukljuĉenost roditelja bila mala. S druge strane, oko trećine

vaspitaĉica iz pilot opština (36%) smatra da je njihova zainteresovanost bila izrazita. Od

devetoro vaspitaĉica iz nepilot opština, samo je jedna procenila (11%) da je ukljuĉenost roditelja

bila izrazita. Što se tiĉe broja roditelja koji su ukljuĉeni, procena vaspitaĉa iz pilot nepilot

42

opština jeste da procenat prelazi polovinu (odnosno da je izmeĊu 60 i 70 % roditelja bilo

ukljuĉeno).

Prema mišljenju vaspitaĉa postoje tri razloga zbog kojih je ukljuĉenost roditelja manja:

prezaposlenost, neobaveštenost i nezainteresovanost.

Grafikon 6: Ocena vaspitaĉa iz pilot i nepilot opština o ukljuĉenosti roditelja

Od mera koji su preduzeti u vrtićkim grupama kako bi se veći procenat roditelja

angaţovao pominju se: seminari za roditelje, organizovanje druţenja, obaveštavanje roditelja,

obuke vaspitaĉa o tome kako da aktiviraju roditelje, organizovanje radionica, pruţanje struĉne

pomoći, roditeljski sastanci, ukljuĉivanje roditelja u odluĉivanje i njihova participacija u procesu

adaptacije.

Treba imati u vidu da je od vaspitaĉa projektom oĉekivano da uĉestvuju u motivisanju

roditelja za saradnju. Pitanje koje je ostalo otvoreno jeste da li oni sami uviĊaju znaĉaj ove vrste

participacije. Zbog toga smo od vaspitaĉa traţili da navedu koje dobiti percipiraju od većeg

uĉešća roditelja. Pošto je broj odgovora velik, moţemo da tvrdimo da vaspitaĉi uviĊaju dobiti od

ove vrste saradnje, kako za decu tako i za funkcionisanje grupe u celini. Što se tiĉe efekata koje

saradnja sa roditeljima ima na psihološko funkcionisanje dece, vaspitaĉi najĉešće navode: veće

samopouzdanje i slobodnije ponašanje dece, brža adaptacija jer su i roditelji uključeni u sam

proces, prilika da se druže sa roditeljima druge dece, kao i da deca vide svoje roditelje u

različitim ulogama. Dobiti saradnje sa roditeljima uviĊaju se i u naĉinu funkcionisanja grupe kao

celine: razvijena je porodična atmosfera, ostvareno je bolje praćenje deteta jer postoji

međusobna saradnja, kvalitet rada i sadržaj aktivnosti je obogaćen idejama roditelja, roditelji su

najbolja preporuka drugim roditeljima.

u maloj meri 10%

prilično 61%

veoma 29%

Procena stepena uključenosti roditelja

43

ZADOVOLJSTVO OBUKOM I MENTORSKIM RADOM

Vaspitaĉi su imali priliku da detaljnije ocene svoje zadovoljstvo obukom i mentorskim

radom.

Sve ispitane vaspitaĉice su zadovoljne obukom kroz koju su prošle. Kao što vidimo na

osnovu grafikona, zadovoljno je 59% vaspitaĉa, dok je 41% u potpunosti zadovoljno.

Grafikon 7: Zadovoljstvo vaspitaĉa obukom

U sledećem grafikonu prikazani su procene vaspitaĉa o tome kako im je dobijena

obuka pomogla u savladavanju specifiĉnih aspekata njihovog rada. Moţemo zakljuĉiti da se

procenjuje kako je za sve ispitivane aspekte obuka doprinela ili primetno ili u velikoj meri. Ne

postoji ni jedan aspekt rada za koji većina vaspitaĉa procenjuje da ponuĊena obuka nije imala

efekta. Obuka je u velikoj meri doprinela povećanju motivacije za rad i komunikaciji sa

roditeljima. Vaspitaĉi su nešto oprezniji, što se tiĉe doprinosa obuke individualizovanom naĉinu

rada sa decom i aktiviranju svakog deteta, iako su i dalje ocene visoke, kao i radu sa decom sa

smetnjama u razvoju. Što se tiĉe razlika izmeĊu vaspitaĉica iz pilot i nepilot opština, one nisu

velike i ogledaju se u većem broju onih iz pilot opština koji su u velikoj meri zadovoljni

sledećim aspektima: razvijanje smisla za saradnju i timski rad, individualizovano praćenje

napretka i individualizovani rad sa decom.

zadovoljni 59%

u potpunosti zadovoljni

41%

Zadovoljstvo vaspitača obukom

44

Grafikon 8: Doprinos obuke savlaĊivanju specifiĉnih aspekata rada u grupi

Veći broj vaspitaĉa (njih 19) je imalo mentorsku podršku. Od petoro koji nisu imali

ovaj vid pomoći, troje uviĊa potrebu za mentorom, dok dvoje smatra da i nije bio potreban.

Ostalih šestoro ispitanika nije odgovorilo na pitanje koje se odnosilo na ovaj segment rada.

Ocenjuje se da bi ovaj vid pomoći pruţio: bolju informaciju, priliku da se ĉuje iskustvo drugog,

pomogao bi u individualnom radu sa decom.

Što se tiĉe zadovoljstva mentorskom podrškom, ni jedan vaspitaĉ nije naveo da

nije zadovoljan ovim naĉinom rada. Razlike meĊu vaspitaĉima postoje samo po stepenu

zadovoljstva: 56 % je zadovoljno, dok je njih 44% veoma zadovoljno.

Grafikon 9: Zadovoljstvo mentorskom podrškom

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Individualizovan rad s decom

Usklađivanje aktivnosti sa potrebama dece

Individualizovano pradenje napretka

Aktiviranje svakog deteta u grupi

Stav prema inkluzivnosti

Rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Smisao za saradnju i timski rad

Komunikacija sa roditeljima

Veština planiranja i prilagođavanja okolnostima

Motivacija za rad

62

58

42

75

38

29

50

13

50

25

29

38

50

25

54

43

50

87

50

75

primetno u velikoj meri

45

Svoj doţivljaj mentorskog rada vaspitaĉi su predstavili i odgovaranjem na otvoreno

pitanje u kojem je njihov zadatak bio da izdvoje one aspekte rada koji su im bili najkorisniji.

Dobili smo široku lepezu odgovora u kojoj se pominju kako profesionalne kompetencije

mentora, tako i konkretna pomoć u pojedinim aspektima realizacije projekta (na primer, pomoć u

dokumentaciji ili objašnjavanju roditeljima njihove uloge).

Konkretni odgovori vaspitaĉa su:

Saradnja sa roditeljima

mentor objasnio roditeljima znaĉaj njihove ukljuĉenosti

saveti o uspostavljanju saradnje sa roditeljima i sugestije o organizaciji aktivnosti

Planiranje, realizacija i praćenje aktivnosti

isticanje bitnih detalja

pomoć oko godišnjeg plana

kreiranje sredine za uĉenje

moţe se mnogo napredovati ako se vodi raĉuna o potrebama sve dece

planiranje i organizacija rada

podrška u realizaciji aktivnosti i podsticaj za bolji rad

pruţanje podrške u voĊenju dokumentacije

smernice za rad

Povećanje motivacije uĉesnika

moralna podrška

sticanje poverenja u sopstvene mogućnosti

Opšti odnos prema uĉesnicima

objašnjenja, strpljivost

razmena znanja

Vaspitaĉi su navodili i oblasti u kojima bi im bila potrebna dodatna obuka u budućnosti.

Najĉešće se radi o struĉnom usavršavanju u vezi s radom s decom s razvojnim teškoćama i

invaliditetom. Podatak da su vaspitaĉi navodili ovu oblast govori u prilog njihovoj

povećanoj senzitivnosti što se tiĉe ove grupacije dece. Pored ove oblasti vaspitaĉi navode i

pomoć oko evidencije i samovrednovanja kao i planiranja aktivnosti za decu razliĉitog

uzrasta.

Na kraju, vaspitaĉi su imali prilike da dodaju komentar o projektu koji nije pokriven

postavljenim pitanjima. Dajemo im reĉ:

46

Hvala na predivnom projektu.

Sjajni ste!

Ova zajedniĉka akcija je fantastiĉna.

Rad sa roditeljima-oni su nam postali partneri.

Radeći na ovom projektu mnogo sam nauĉila.

U projektu sam dobila mnogo novih saznanja.

Pruţena je mogućnost šireg ukljuĉenja dece.

Zahvaljujem se na pruţenoj prilici.


Vapitaĉi su putem većeg broja pitanja otvorenog i zatvorenog tipa imali priliku da opišu

svoj doţivljaj rada u mešovitim grupama, saradnje sa roditeljima i kvalitetom obuke i

mentorskog rada koji im je pruţen.

Njihovi odgovori govore u prilog tome da postoji prihvatajući stav prema radu u

mešovitim grupama. Vaspitaĉice najviše primećuju efekte asimetriĉne vršnjaĉke interakcije

u brţoj adaptaciji dece, razvijanju socijalno-emotivnih i kognitivnih kompetencija zbog

opuštenije atmosfere i timskog duha koji se ogledaju u brizi starijih za mlaĊe i ţelji mlaĊih

da nauĉe nešto novo od starijih. S druge strane, neki vaspitaĉi kao teškoću rada u mešovitim

grupama izdvajaju probleme u vezi sa individualizacijom aktivnosti. Naime, mlaĊa deca

imaju potrebu da prate aktivnosti starijih i onda kada im razvoj paţnje to onemogućava.

Vaspitaĉima je potrebna pomoć kako bi ova specifiĉnost mešovite grupe pomogla, a ne

odmogla planiranju individualnog pristupa deci.

Što se tiĉe ukljuĉenosti roditelja, procenjuje se da je ona bila priliĉna. Ipak, postojala je

manja grupa roditelja koja je „odolela“ ukljuĉivanju u program. Kao razloge vaspitaĉi

navode: prezauzetost, nemotivisanot i neobaveštenost. Treba imati u vidu da se na jedan od

navedenih razloga ipak moţe delovati kako bi se procenat roditelja povećao. Vaţno je istaći

da vaspitaĉi uviĊaju dobrobite ukljuĉenosti roditelja kako na razvoj deteta i njegovo

ponašanje u grupi tako i na bolje funkcionisanje grupe kao celine.

Vaspitaĉi su zadovoljni kako obukom koju su dobili tako i mentorskim radom. Razlike

meĊu vaspitaĉima postoje samo na relaciji zadovoljan-izrazito zadovoljan. Što se tiĉe obuke

koju percipiraju za budućnost izdvajaju se one posvećene inkluzivnom radu sa decom sa

smetnjama u razvoju i invaliditetom i one posvećene individualizovanom pristupu razvoju.

47

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano učenje” iz perspektive vaspitača i

roditelja

Izveštaj o podacima dobijenim ček listama

Kvantitativnim istraţivanjem prikupljeni su podaci iz 9 vrtića u kojima je sproveden

program: iz Aleksinca, Bora, Loznice, Klaadova, Smedereva, Prokuplja, Sjenice, Zajeĉara i

Vranja. Jedan manji broj upitnika iz Kladova je naknadno donešen, pa nije ukljuĉen u ovaj

prikaz rezultata.

U kvantitativnom delu istraţivanja ţeleli smo da dobijemo procene roditelja i vaspitaĉa

dece koja pohaĊaju posebni program ,,Vrtić bez granica’’, a koja su roĊena od 1. marta 2008.

godine do 29. februara 2009. te godine i od 1. marta 2009. godine do 29. februara 2010. te

godine. Za svaki od ova dva uzrasta napravljene su ĉek liste sa veštinama koje su primerene

pomenutim uzrastima.

Ĉek liste su sadrţale listu intelektualnih i socioemocionalnih sposobnosti. Zadatak koji je

bio postavljen pred roditelje i vaspitaĉe je da procene u kojoj meri su veštine koje su ponuĊene u

ĉek listama unapreĊene kod dece koja su godinu dana bila ukljuĉena u P&S program.

U ĉek listama korišćena je ĉetvorostepena skala na kojoj je ocena 1 oznaĉavala da nije

bilo napredka, ocena 2 da je napredak postojao ali da je on bio mali, ocena 3 je oznaĉavala da je

napredak za datu veštinu bio veliki, dok je ocena 4 oznaĉavala da je veština bila u potpunosti

razvijena. Roditeljima i vaspitaĉima je objašnjeno da će biti poštovana privatnost svih dobijenih

podataka i garantovati poverljivost informacija o pojedinaĉnom detetu. Popunjene ĉek liste bile

su dostupne samo istraţivaĉima koji su neposredno ukljuĉeni u sprovoĊenje istraţivanja.

PROCENE RODITELJA I VASPITAĈA O NAPREDOVANJU DECE

Istraţivanje je obuhatilo procene koje su date ukupno za 167 deteta.

Za 100 deteta roĊena u periodu od 1. marta 2008. godine do 29. februara 2009-te godine i

60 dece roĊene izmeĊu 1. marta 2009. godine i 29. februara 2010. te godine u 8 gradova u

kojima je sproveden poseban program ,,Vrtić bez granica“. Od 100 deteta ovog uzrasta za koje

su prikupljene procene roditelja, nalazi se 57 deĉaka i 43 devojĉica.

48

Tabela 6: Procene vaspitaĉa i roditelja o napretku u intelektualnim i socioemocionalnim

veštinama dece roĊene od 1. marta 2008. godine do 29. februara 2009. te godine

Kada se pogleda kako su vaspitaĉi i roditelji procenjivali napredak dece koja imaju

izmeĊu ĉetiri i pet godina, prvo što se uoĉava jeste da su obe grupe procenjivaĉa u proseku

Veštine vaspitači roditelji

Lako se odvaja od roditelja kada ga ujutru dovode u vrtid. 2.90 2.79

Učestvuje u igri sa drugom decom. 2.89 2.90

Inicira igru sa vršnjacima. 2.8 2.81

Razume smisao takmičarskih igara i trudi se da pobedi. 2.72 2.80

Sa grupom vršnjaka komentarišu događaje koji su se dogodili u vrtidu. 2.72 2.82

Može da pažljivo učestvuje u aktivnostima koje traju oko pola sata. 2.71 2.93

Prihvata izvinjenje kada drugo dete nešto nije uradilo namerno. 2.69 2.90

Pokazuje privrženost i nežnost prema mlađoj deci (na primer, prilazi mlađoj deci mazi ih

ili želi da podeli sa njima igračku, teši ih kada plaču).

2.59 2.82

Prepričava priču ili neki događaj tako da priča ima pravilan tok. 2.59 2.80

Može da učestvuje u dramatizaciji na osnovu ispričane priče, kao i da nacrta crtež ili

napravi maketu od kocaka ili plastelina kojom ilustruje priču.

2.57 2.76

Postavlja smislena pitanja kada nešto ne razume. 2.56 2.89

Brižno reaguje na tuđu nevolju (na primer, ako drugo dete padne prilazi mu i pomaže,

teši ga, zove odraslu osobu u pomod).

2.57 2.82

U stanju je da se igra društvenih igara koje zahtevaju usklađivanje igrača (na primer, zna

kako se igraju klikeri ili ,,čoveče ne ljuti se’’).

2.53 2.75

Zna da nacrta ljudsku figuru crtajudi i detalje. 2.49 2.56

Prosek 2.67 2.81

49

davala visoke ocene (preko 2,5)4. To znaĉi da ocene vaspitaĉa i roditelja govore u prilog velikom

napredovanju dece ukljuĉene u program, u socioemocionalnoj i intelektualnoj sferi.

Ukoliko analiziramo domen u kome je došlo do napretka moţemo zakljuĉiti da su ocene

vaspitaĉa posebno visoke za stavke koje se odnose na socioemocionalne kompetence (osenĉeni

redovi u tabeli). Prosek ocena za ovaj deo ĉek liste jeste 2,74. S druge strane, iako su vaspitaĉi

naveli da je došlo do napretka i u intelektualnoj sferi, ipak su tu ocene nešto niţe, pa je prosek

2,58.

Kada se zadrţimo na pojedinaĉnim stavkama, vidimo da vaspitaĉi procenjuju da je

najveći napredak ostvaren u razvijanju socijalnih kompetencija i po pitanju odvajanja od

roditelja. S druge strane, napredak u sferi sloţenijih verbalnih (prepriĉavanje priĉe, postavljanje

smislenih pitanja) i grafomotoriĉkih sposobnosti je ocenjen kao nešto manji.

Verovatno nainteresantniji segment rezultata predstavlja uporeĊivanje percepcije roditelja

i vaspitaĉa. Analiza ukupnih proseĉnih ocena upućuje na zakljuĉak da su procene roditelja o

napretku veće nego vaspitaĉa. Te razlike su izraţenije u proceni razvoja intelektualnih

kompetenci. Jedno od objašnjenja koje moţemo da ponudimo jeste da je i u prethodnim

istraţivanjima koja nisu imala za cilj evaluaciju projekta dobijeno da su roditelji mahom blaţi u

proceni sposobnosti dece od struĉnjaka. U prilog ovoj tvrdnji govori i nalaz da su roditelji ĉešće

od vaspitaĉa procenjivali da je navedena kompetencija u potpunosti razvijena kod deteta pre

nego što je krenulo u vrtić.

Manji nesklad u ocenama primećen je u stavci Lako se odvaja od roditelja kada ga ujutru

dovode u vrtić gde su procene roditelja o napredovanju manje nego vaspitaĉa. Moguće je da

roditeljima teţe pada negodovanje deteta pri odvajanju, kao i da oni nemaju uvid u ponašanje

koje usledi pošto se odvoje. Naime, ukoliko posmatramo decu koja se odvajaju od roditelja u

vrtiću ĉesto moţemo da primetimo da se, ubrzo pošto roditelji izaĊu, dete potpuno smiri.

Razlike u procenama izmeĊu pojedinih mesta nisu statistiĉki znaĉajne kako kada se

posmatraju procene roditelja, tako i kada se posmatraju procene vaspitaĉa. Razlike u procenama

napredovanja deĉaka i devojĉica se takoĊe ne razlikuju ukoliko se uzmu u obzir odgovori

roditelja. MeĊutim, što se tiĉe vaspitaĉa, procena je da je na ovom uzrastu napredak devojĉica

bio veći.

Po pitanju procene intelektualnih i socioemocionalnih veština dece roĊene od 1. marta

2009. godine do 29. februara 2010- te godine, roditelji i vaspitaĉi su davali procene za ukupno 67

deteta, od toga 31 muškog, a 36 ţenskog pola.

4 Podsedamo da je ocena 3 imala značenje velikog napretka za datu veštinu

50

Tabela 7: Procene vaspitaĉa i roditelja o napretku u intelektualnim i socioemocionalnim

veštinama dece roĊene od 1. marta 2009. godine do 29. februara 2010- te godine

Veštine Vaspitači roditelji

Zna da se igra sa igračkama u kojima od delova treba da se napravi celinu. 2.80 2.86

Zainteresovano je za igru sa drugom decom. 2.80 2.80

Lako se odvaja od roditelja kada ga ujutru dovodu u vrtid. 2.79 2.84

U stanju je da se igra jednostavnije igre sa pravilima. 2.73 2.76

Usvojilo je redosled aktivnosti u vrtidu ili kod kude, bez podsedanja (zna

kada je vreme za užinu, kada se ide u vrtid, kada se vrada iz vrtida).

2.67 2.65

Prihvata izvinjenje kada drugo dete nešto nije uradilo namerno. 2.58 2.70

Ima dovoljno pažnje da može da učestvuje u aktivnostima koje traju 15 do

25 minuta.

2.56 2.85

Usvojilo je osnovne pojmove o živim bidima (zna koje su divlje, a koje

domade životinje, šta je povrde, a šta vode).

2.55 2.66

Može da ispriča neki događaj tako da je razumljivo šta se desilo. 2.54 2.69

Postavlja smislena pitanja kada nešto ne razume. 2.47 2.80

Zna da prepozna osedanja druge dece i da se adekvatno postavi (na primer,

sklanja se od deteta koje je ljuto).

2.46 2.78

Crta ljudsku figuru tako da se prepoznaju osnovni delovi tela. 2.16 2.40

Prosek 2.59 2.73

Prvo pogledajmo proseĉne ocene o napretku dece na osnovu procena vaspitaĉa i roditelja.

Kada govorimo o ovom uzrastu moţemo da tvrdimo da su i vaspitaĉi i roditelji iskazali visok

stepen napredovanja dece. Proseĉna ocena za napredovanje dece po procenama vaspitaĉa je 2.59,

a za roditelje 2.73. Dakle, kao i za stariji uzrast roditelji procenjuju deĉiji razvoj višim ocenama.

MeĊu veštinama koje vaspitaĉi ocenjuju da su unapreĊene i ovoga puta su u većoj meri

one iz oblasti socioemocionalnog razvoja (osenĉeni redovi u tabeli) i ukazuje na sposobnost dece

da se lako odvoje od roditelja prilikom dolaska u vrtić (2,79), razvoj interesovanja za igru sa

drugom decom (2,8) i igre sa jednostavnijim pravilima (2,73). U znaĉajnoj meri je procenjen

napredak i u prihvatanju izvinjenja od strane drugog deteta (2,58). Ipak, razlika u proseĉnim

ocenama u sociemocionalnoj i intelektualnoj sferi nije toliko velika (2,67 prema 2,54).

Što se tiĉe ovog uzrasta, roditelji su saglasni sa vaspitaĉima kada je u pitanju procena

napredovanja po pitanju spremnosti dece da se lako odvoje prilikom jutarnjeg dolaska u vrtić

(2,79 prema 2, 84). Generalno gledano, roditelji su saglasni sa visokim stepenom napredovanja u

51

oblasti socio emocionalnih odnosa, ali za razliku od vaspitaĉa, u nekoliko zadataka iz oblasti

intelektualnih sposobnosti procenjuju napredak kao znaĉajniji. To su: ima dovoljno pažnje da

može da učestvuje u aktivnostima koje traju 15 do 25 minuta (2,85) i postavljanja pitanja o

pojavama koje dete ne razume (2,80).

Manji nesklad izmeĊu procena roditelja i vaspitaĉa moţe se videti uporeĊivanjem

proseĉnih ocena za razvijenost paţnje u meri da moţe da uĉestvuje u aktivnostima koje traju 15

do 25 minuta, prepoznavanje osećanja druge dece i adekvatno postavljanje (na primer, sklanja se

od deteta koje je ljuto) i postavljanje smislenih pitanja kada nešto ne razume. U sva tri zadatka

procene vaspitaĉa o napredku dece znaĉajno je niţa od procene roditelja.

I za ovaj uzrast nisu dobijene znaĉajne razlike u procenama izmeĊu razliĉitih gradova,

kao ni u procenama napretka devojĉica i deĉaka.


Percepcija napredovanja dece istraţivana je metodom ĉek lista. Roditelji i vaspitaĉi su

imali prilike da procene napredovanje svakog deteta na odreĊenom broju relevantnih

intelektualnih i socioemociolanih kompetencija. Analize su posebno raĊene za decu mlaĊeg

(izmeĊu tri i po i ĉetiri i po godina) i starijeg (izmeĊu ĉetiri i po i pet i po godina) uzrasta.

Kvantitativni rezultati o percepciji vaspitaĉa i roditelja o napredovanju dece ukljuĉene u

program govore u prilog proceni visokih efekata programa kako na socioemocionalni tako i na

intelektualni razvoj jer su proseĉne ocene blizu maksimalne.

Rezultati za oba ispitivana uzrasta pokazuju trend viših procena roditelja o napredovanju

dece u odnosu na vaspitaĉe. Ovaj nalaz je interesantan i govori u prilog velikom zadovoljstvu

roditelja, ali je bar delom i odraz njihove neobjektivnosti u proceni sopstvenog deteta na koju

treba raĉunati da će se pojaviti u interakciji. Najveća razlika u proceni roditelja i vaspitaĉa ticala

se napretka u intelektualnoj sferi funkcionisanja. Procene roditelja za taj domen su veće od

procena vaspitaĉa.

Što se tiĉe socioemocionalnog razvoja, obe grupe ispitanika se slaţu da su ove

kompetencije kod dece znaĉajno razvijene tokom realizacije projekta. S druge strane, procene

vaspitaĉa je da su u oblasti intelektualnog razvoja napredovanja bila nešto manja, iako i dalje

znaĉajno velika.

Kao znaĉajan nalaz istiĉemo da roditelji procenjuju kako je program jednako doprineo

napredovanju deĉaka i devojĉica. Ipak, što se tiĉe starijeg uzrasta, procena vaspitaĉa je da je

napredovanje devojĉica bilo veće. Na mlaĊem uzrastu nisu naĊene ove razlike.

52

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano učenje” iz perspektive direktora

Izveštaj s individualnih intervjua

Poseban segment izveštaja o samoevaluciji projekta „Vrtići bez granice – nove prilike za

rano uĉenje“ ĉine percepcije direktora vrtića koji su ukljuĉeni u ovaj projekat od njegovog

poĉetka. Percepcije direktora tematski su organizovane po sledećim segmentima:

1. Opšta ocena programa

2. Pozicije i dobiti razliĉitih aktera u programu, pri ĉemu je posebna paţnja

posvećena vaspitaĉima, roditeljima, deci i predškolskoj ustanovi

3. Percepcija osobenosti i efekata programa

4. Dalje razvijanje i širenje P&S programa

Generalizovani nalazi sprovedenih intervjua saopšteni su prema ovim temama.

Budući da je reĉ o percepcijama, stavovima i sugestijama aktera koji su deo projekta,

prikladno metodološko rešenje bili su individualni intervjui s direktorima iz pet gradova u

kojima se program sprovodi (Sjenica, Aleksinac, Lešnica kod Loznice, Vranje i Veliki izvor

Zajeĉar). Intervjue su realizovali obuĉeni voditelji po unapred pripremljenom vodiĉu (u prilogu).

Intervjui su bili polustrukturisani, odnosno voditelji su pratili pitanja iz vodiĉa, ali su odreĊena

pitanja proširivali kada su uvideli potrebu za tim, a takoĊe su i podsticali uĉesnike da svoje

odgovore elaboriraju, posebno u delu koji se tiĉe njihovog liĉnog ukljuĉivanja i ukljuĉivanja

njihove institucije u ovaj program, kao i u delu o sugestijama za dalje unapreĊivanje rada i razvoj

projekta.

1. OPŠTA OCENA PROGRAMA

Svi vrtići u kojima je sprovoĊena evaluacija ukljuĉili su se u projekat „Vrtići bez granica”

na poĉetku njegove realizacije u julu 2012. godine. Direktorke su bile sloţne u stavu da nije bilo

znaĉajnih problema u realizaciji projekta. Ipak, jedna od njih rekla je da se ĉekalo par meseci na

završetak izgradnje planiranog prostora, dok je druga istakla problem s usklaĊivanjem budţeta.

Direktorke su zadovoljne programom i sve se slaţu da zasluţuje visoku ocenu, negde

izmeĊu 4 i 5 – „jer ništa nije savršeno”.

Na osnovu odgovora moţe se videti da su prednosti ovog programa višestruke. Ispitanice

navode to što se poštuju razliĉitosti, mogućnosti za vršnjaĉko uĉenje, otvorenost ka zajednici,

individualnost u pristupu, prilika za uĉešće roditelja u svim aktivnostima, kao i saradnja s

porodicom na svim nivoima, ali i povećanje dostupnosti i obuhvata dece predškolskim

53

programom kroz mogućnost besplatnog boravka dece u vrtiću i institucionalnu socijalizaciju one

dece koja tu priliku inaĉe ne bi imala,.

2. POZICIJE I DOBITI RAZLIĈITIH AKTERA U PROGRAMU

VASPITAĈI

Prilikom opisivanja odnosa zaposlenih, pre svega vaspitaĉa, postoji slaganje u stavu da je

na poĉetku postojao izvestan stepen nepoverenja i bojazni, ali da su vaspitaĉi prošli kroz seminar

„Poĉni od poĉetka – poĉetak je vaţan”, tako da im je pribliţen koncept posebnih i

specijalizovanih programa, kao i njihove uloge, što je rezultiralo većim prihvatanjem i

otvorenosti ka programu. Direktorka jednog vrtića navodi da su vaspitaĉice ĉak izlazile iz okvira

planiranog u cilju praćenja interesovanja dece i roditelja i bolje realizacije sadrţaja.

Naše sagovornice smatraju da su vaspitaĉice dobile mogućnost profesionalnog razvoja i

usavršavanja, proširivanja mreţe saradnje i podrške s kolegama. Osim toga, mentorska podrška

omogućila im je unapreĊivanje kompetencija i pristupa radu, kao i potvrdu njihovih mogućnosti i

kvaliteta.

Na pitanje o potrebi za dodatnom profesionalnom podrškom vaspitaĉima, direktorke su se

jednoglasno sloţile da je potrebna. Naime, one smatraju da je vaspitaĉima pomoć neophodna

naroĉito u domenu rada s roditeljima, pošto su roditelji razliĉitog obrazovanja, socijalnog statusa,

nacionalne i verske pripadnosti i imaju raznovrsne stavove o vaspitanju. Pored toga, ukazana je

potreba i za obukom o metodici i o radioniĉarskom naĉinu rada. Naĉelno, stav direktorki je da su

obuke uvek dobrodošle, jer je priroda profesije takva da traţi stalno usavršavanje i napredovanje,

nezavisno od konkretnog programa o kojem je reĉ.

RODITELJI

Odnos roditelja je, prema mišljenju direktorki, pozitivan, što je, pre svega, uslovljeno

okolnošću da su vrtići postali dostupni onoj deci i roditeljima koji do tada nisu imali prilike da

upisuju decu u predškolske programe. Jedna od njih je istakla kako su roditelji imali dosta

poverenja u vaspitaĉe jer su sve vreme bili tu i pratili njihov rad, tako da je saradnja iz dana u

dan bivala sve ĉvršća i stabilnija; dok druga direktorka smatra da na poverenju još treba raditi.

Ipak, opšti zakljuĉak svih sagovornika jeste da su roditelji spremni da se ukljuĉe i saraĊuju s

vaspitaĉima u skladu sa svojim slobodnim vremenom i mogućnostima i da vremenom njihovo

poverenje raste.

Direktorke su se sloţile da su dobiti za roditelje koji uĉestvuju u ovom programu

višestruke. Pre svega su ukazale na mogućnost sticanja potrebnih znanja o rastu, razvoju i

vaspitanju dece putem struĉne pomoći koja im je na raspolaganju. TakoĊe su istakle da roditelji u

ovom programu imaju priliku da posmatraju ponašanje svoje dece u grupi i da uĉestvuju u

osmišljavanju i realizaciji aktivnosti, kao i da se druţe i razmenjuju iskustva s drugim

roditeljima.

54

Uĉesnice su smatrale da su roditelji veoma spremni i zadovoljni time što mogu biti

ukljuĉeni u rad s decom. Jedna direktorka navodi da su u poĉetku bili bojaţljivi, ali da su, kako

je vreme odmicalo postali sve angaţovaniji. Ukljuĉenost roditelja se razlikuje prvenstveno u

zavisnosti od njihovog slobodnog vremena. Kao ilustraciju roditeljske pariticipacije, direktorke

su navodile uĉestvovanje u radnim akcijama; pravljenje maski, ĉestitiki, kolaĉa i testa;

zajedniĉko planiranje programa; promociju programa; zajedniĉke odlaske na razliĉite izlete.

„U aktivnost vrtića uključene su čak i nane koje im pletu čarape itd...”

Direktorke zakljuĉuju da su roditelji dovoljno ukljuĉeni u rad vrtića i da takav naĉin rada

treba nastaviti. Jedna direktorka je iznela mišljenje da ova iskustva treba preneti i u rad redovnih

vrtića, tako da se i tamo poveća uĉešće roditelja. Druga direktorka istiĉe da je prilikom ovakvog

naĉina rada vaţno gajiti parlamentarne odnose i negovati svest i kod vaspitaĉa i kod roditelja o

znaĉaju i pravom smislu partnerstva.

DECA

Opšti stav jeste da su realizacijom ovog projekta najviše dobiti ostvarila deca. Ona su

imala više prilika, nego deca u redovnim vrtićima, da putuju i obilaze dalju i bliţu okolinu. Osim

toga, boravila su u stimulativnoj sredini i bila su u prisustvu motivisanih odraslih koji su

podrţavali njihov razvoj. Deca obuhvaćena ovim programom takoĊe su imala priliku da se druţe

s drugom decom bez obzira na porodicu iz koje potiĉu i uĉila su o toleranciji i razumevanju.

PREDŠKOLSKA USTANOVA

Stiĉe se utisak da sve direktorke prepoznaju vaţnost ovog projekta i dobrobiti koje su

uĉešćem u njemu njihove institucije ostvarile. Neke od sagovornica kaţu da im je projekat liĉno

pomogao „da ostvare svoj san i pomognu deci” ĉiji roditelji nemaju sredstava za redovan vrtić.

Što se tiĉe dobiti koje je sama ustanova ostvarila navode se povećana ponuda programa, povećan

obuhvat dece, raznovrsnost, širenje mogućnosti, razvijanje novog koncepta, adaptacija prostora,

kao i obogaćivanje znanja i iskustva vaspitaĉa.

3. PERCEPCIJA OSOBENOSTI I EFEKATA PROGRAMA

Na pitanje o prednostima rada u uzrasno meštovitim grupama direktorke su navodile

asimetriĉno vršnjaĉko uĉenje, povoljan kontekst za socio-emocionalni razvoj, lakšu adaptaciju i

kontekst koji nalikuje porodiĉnom. Osim toga što je organizacija rada vaspitaĉa zahtevnija u

ovakvoj grupi, sagovornice nisu mogle da navedu drugih nedostataka ovakvog naĉina rada.

Direktorke navode da nije teško uoĉiti naĉine na koje je projekat „Vrtići bez granice”

doprineo unapreĊivanju inkluzivne politike. Osnovno je što vrtiće sada pohaĊaju sva deca,

odnosno „isključena deca su sada uključena u sistem”, ona koja se moţda bez ovog programa ne

bi nikada ni druţila ili uĉila zajedno.

55

Direktorke su generalno izuzetno zadovoljne realizacijom projekta. Naroĉito se istiĉe to

što su sada u programu i deca koja ranije nisu bila, što postoji veliko interesovanje, podrška

lokalne samouprave, pojaĉana saradnja s roditeljima i unapreĊivanje same ustanove. Ono što se

javlja u jednom vrtiću kao problem jeste što je došlo do rivaliteta meĊu grupama roditelja, pošto

jedni plaćaju pohaĊanje vrtića, a drugi ne.

4. DALJE RAZVIJANJE I ŠIRENJE P&S PROGRAMA

U jednom od vrtića navode da se projekat realizuje tako što je vaspitaĉicama u projektu

dopunjena norma do sto posto, pa onda one ostvaruju zakonsko pravo na ceo liĉni dohodak, a

plate se finansiraju od zajedniĉkih sredstava Ministarstva prosvete i lokalne samouprave.

Mišljenje je da je vaţno da se nastavi realizacija ovog programa, a pitanje je kako obezbediti

sredstva za nove programe i povećati ukupan obuhvat dece, a posebno onih iz osetljivih grupa.

Postoji opšte slaganje oko stava da bi lokalna zajednica mogla nadalje da pomaţe

finansijski - obezbeĊivanjem prostora i sredstvima za materijalne troškove i plate. Pored toga,

istiĉe se potreba za povećanjem svesti o znaĉaju ranog razvoja i prepoznavanju vaţnosti

povećanja broja dece koja su ovim programom obuhvaćena.

Direktorke imaju podeljeno mišljenje oko toga koje bi druge programe lokalna zajednica

trebalo da podrţi. S jedne strane moţe se ĉuti da je potrebno materijalno nadoknaditi ili na neki

drugi naĉin rešiti broj aktivnosti za koje je direktorka zaduţena; s druge, da je potrebno da

lokalna zajednica podrţi posebne i specijalizovane programe kako bi se obuhvatilo što više dece;

a javalja se i mišljenje da lokalna zajednica pruţa dobru saradnju, tako da je sada sve na vrtiću,

umeću i realnim zahtevima njegovih zaposlenih.

Posebno snaţan utisak koji je ovaj projekat ostavio na direktorke jeste mogućnost

povezivanja s drugim partnerima u okviru ovog i sliĉnih projekata, kao i osećaj sigurnosti koji se

stiĉe stalnom podrškom mentora i drugih profesionalaca.


Mišljenja direktora o kvalitetu, doprinosima i mogućnostima unapreĊenja projekta „Vrtići

bez granice – nove prilike za rano uĉenje“ prikupljena su metodom intervjua. Prema oceni

voditelja, direktori su bili otvoreni za saradnju. Iz perspektive direktora, osnovne karakteristike

programa, koje su specifiĉne u odnosu na opšti program rada vrtića, su:

1. „Vrtići bez granica” su dali priliku za institucionalnu socijalizaciju one dece koja tu

priliku inaĉe ne bi imala. Znaĉaj rane institucionalne socijalizacije za akomodaciju dece

na školu i razvijanje akademskih aspiracija više je puta dokumentovano u istraţivanjima,

meĊu kojima su raĊena istraţivanja u Srbiji u novije vreme.

56

2. Razvijanje inkluzivne politike predškolske ustanove i povećanje osetljivosti vaspitaĉa,

roditelja i dece za razliĉitosti;

3. Iz perspektive dece, otvorene su mogućnosti za vršnjaĉko uĉenje, posebno što postoji

mogućnost za asimetriĉnu komunikaciju i asimetriĉno uĉenje, kako sa vršnjacima tako i

sa odraslima;

4. Iz perspektive vaspitaĉa, projekta je omogućio horizontalno uĉenje na nivou ustanove,

meĊu predškolskim ustanovama, kao i sa partnerskim institucijama i struĉnjacima

(Unicef, CIP, mentori), a efekti su vidljivi na nivou profesionalnih kompetencija

vaspitaĉa, ali i kompetencija roditelja.

5. Lokalna zajednica postaje pravi partner predškolskoj ustanovi ne samo u realizaciji, nego

i u osmišljavanju razliĉitih aktivnosti. Direktorke istiĉu da su posebno znaĉajne one

aktivnosti koje su „izvele decu i roditelje izvan vrtića”, odnosno, razliĉiti izleti i akcije

ureĊenja prostora (igrališta, terena...). U ovakvim aktivnostima, lokalna zajednica ima

ulogu partnera, a ne samo finansijera, što unapreĊuje komunikaciju i meĊusobno

razumevanje;

6. UnapreĊivanje profesionalnih kompetencija vaspitaĉa i spremnost na diferencirani rad s

decom, kao i unapreĊivanje profesionalnog samopouzdanja;

7. Roditelji su dobili mogućnost da steknu znanja o karakteristikama ranog razvoja dece i

povećali kompetencije u pogledu adekvatnijih i razvojno podsticajnijih aktivnosti s

decom. TakoĊe, roditelji su dobili mogućnost da na svoja pitanja i dileme dobiju struĉne

odgovore;

8. Proaktivna uloga roditelja u odnosu na rad predškolske ustanove i visok nivo uĉešća u

neposrednom radu s decom;

9. Roditeljima je pruţena mogućnost da budu prirodan i neophodan deo aktivnosti koje se

odvijaju u vrtiću. Beskrajan je spisak primera aktivnosti u kojima su roditelji uĉestvovali;

10. Deca su adekvatno stimulisana, a stimulativnost je posebno unapreĊena mogućnošću da

rade s kompetentnim i motivisanim odraslima - vaspitaĉima i roditeljima. Paţljivo

biranim aktivnostima je podrţan je njihov razvoj u svim sferama - kognitivnoj,

57

emocionalnoj, socijalnoj. Poseban napredak deca su ostvarila u pogledu vršnjaĉke

socijalizacije, kao i razvijanja poštovanja i prihvatanja razliĉitosti;

11. Osnovne prednosti koje je dobila sama predškolska ustanova ogledaju se u

osposobljavanju ustanove za razvijanje i realizaciju novih programa i novih koncepata

rada, kao i povećanju kompetencija zaposlenih, pre svaga onih koji neposredno rade s

decom;

12. Najzad, a moţda najpre, direktorke su svesne svih prednosti rada u uzrasno meštovitim

grupama, a pre svega navode asimetriĉno vršnjaĉko uĉenje, povoljan kontekst za socio-

emocionalni razvoj, lakšu adaptaciju i kontekst koji nalikuje porodiĉnom.

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano učenje” iz perspektive mentora

Izveštaj s individualnih intervjua

U okviru samoevaluacije projekta „Vrtići bez granice – nove prilike za rano uĉenje“

ispitivana je i percepcija mentora koji su bili ukljuĉeni u pilot projekat. Percepcije mentora

tematski su organizovane po sledećim segmentima:

1. Specifiĉnosti u realizaciji projekta

2. Opšta ocena projekta

3. Uloga mentora

4. Dalje razvijanje i širenje P&S programa

Generalizovani nalazi sprovedenih intervjua saopšteni su prema ovim temama.

Budući da je reĉ o percepcijama, stavovima i sugestijama aktera koji su deo projekta, kao

i u sluĉaju direktora, prikladno metodološko rešenje bili su individualni intervjui s mentorima iz

pet gradova u kojima se program sprovodi (Sjenica, Aleksinac, Lešnica kod Loznice, Vranje i

Veliki izvor Zajeĉar). Intervjue su realizovali obuĉeni voditelji po unapred pripremljenom vodiĉu

(u prilogu). Intervjui su bili polustrukturisani, odnosno voditelji su pratili pitanja iz vodiĉa, ali su

odreĊena pitanja proširivali kada su uvideli potrebu za tim, a takoĊe su i podsticali uĉesnike da

svoje odgovore elaboriraju, posebno u delu koji se tiĉe njihovog liĉnog ukljuĉivanja i

ukljuĉivanja njihove institucije u ovaj program, kao i u delu o sugestijama za dalje unapreĊivanje

rada i razvoj projekta.

58

SPECIFIĈNOSTI U REALIZACIJI PROJEKTA

Mentori izdvajaju pet kljuĉnih aspekata u kojima je rad na projektu bio zahtevniji za

ustanovu od uobiĉajene naĉina organizacije vrtićkog rada:

Bilo je potrebno identifikovati decu koja nisu obuhvaćena regularnim vrtićkim

programom i afirmisati program roditeljima

U većini sluĉajeva uĉesnici projekta su morali da se angaţuju kako bi uredili prostor

za ĉetvoroĉasovni vrtićki program

Osim prostorne, angaţovanje na projektu je zahtevalo i vremensku fleksibilnost

U grupama je organizacija dana bila drugaĉija, odnosno aktivnosti su bile planirane

tako da je bilo potrebno mnogo više kontakata sa osobama van vrtića, deca su i više

istraţivala okolinu kroz izlete i posete

Roditelji i ĉlanovi porodice su mnogo ĉešće ukljuĉivani kao i odrasli koji sa decom i

za decu rade na izradi razliĉitih materijala, promovišu obiĉaje sredine i svoje veštine

(mešenje, spravljanje zimnice, pevanje...).

SPECIFIĈNE TEŠKOĆE I NAĈINI PREVAZILAŢENJA

Kao posledica novih zahteva koji su postavljeni pred ustanovu javili su se i neki

specifiĉni problemi. Pošto je realizacija projekta zahtevala uvoĊenje novina u dosadašnji rad

ustanove, oĉekivano u poĉetku je postojala opreznost kod zaposlenih, nepoverenje u mogućnosti

realizacije projekta, kao i glasine koje su ometale realizaciju projekta. MeĊutim, kao što istiĉu

mentori, poĉetni stav nepoverenja je vremenom promenjen. Na promenu stava pre svega su

uticale dodatno informisanje uĉesnika kao i zadovoljstvo koje su iskazali neposredni uĉesnici

projekta (roditelji, deca).

Bilo je teškoća na početku jer se proneo glas da je program namenjen isključivo deci sa

smetnjama u razvoju ali je to prevaziđeno dobrom medijskom akcijom.

Njihov stav se promenio od početka projekta, a naročito nakon pozitivnih i ohrabrujućih

povratnih informacija od roditelja.

Postojala je jedna doza skepse kod zaposlenih vezano za realizaciju nekih delova

projekta i nedoumice kako će se neke stvari rešavati. Sad kad pogledaju unazad sagledavaju da

su napravili veliki uspeh i pomak u radu kao i u svojim stavovima.

Pored poĉetnog nepoverenja koje je vremenom nestalo, mentori istiĉu i niz specifiĉnih i

oĉekivanih teškoća na koje se nailazilo tokom realizacije projekta i koje su zahtevale dodatno

angaţovanje uĉesnika:

59

U opštinama nisu bile dostupne baze podataka koje bi bile osnov za odabir dece koja

nisu obuhvaćena regularnim vrtićkim programom, što je predstavljalo poĉetnu

teškoću za realizaciju projekta.

Bilo je potrebno uklopiti ĉetvoroĉasovni rad vaspitaĉa u šestoĉasovno radno vreme

Projektom je zahtevana saradnja sa lokalnom zajednicom, opštinom, roditeljima kako

bi se rešili nastali organizacioni i praktiĉni problemi. Na osnovu izjava mentora

moţemo zakljuĉiti da je saradnja sa roditeljima uspostavljana dosta lako. Samo se u

jednoj opštini javio problem da se motivacija roditelja odrţi.

Imali su problem oko sređivanja dvorišta sa komšijama, pa su to prevazišli dodatnim

angažovanjem direktorke i opštinskih struktura. Imali su problem da angažuju roditelje više u

okviru mini akcije za roditelje, jer su roditelji posle nekog vremena izgubili motivaciju za rad.

Posle smo imali dileme kako regulisti status vaspitača, kako organizovati rad u

mešovitim grupama, kako planirati, voditi evidenciju, kako animirati roditelje da budu deo

procesa i života Igraonice.

Aktivnosti su morale da budu ozbiljnije dokumentovane i bilo je potrebna stalna Internet

komunikacija sa mentorima. Kako istiću mentori, vaspitaĉi u dosadašnjem radu nisu

vodili administraciju u vezi sa aktivnostima koja zahteva i odreĊeni stepen analize i

evaluacije i u tom segmentu im je pomoć mentora bila najpotrebnija. Pored toga,

kompetencije u vezi sa Internet komunikacijom su u razliĉitoj meri razvijene kod

razliĉitih uĉesnika projekta.

OPŠTA OCENA PROJEKTA

ZADOVOLJSTVO PROJEKTOM

Uopšteno govoreći, mentori su iskazali zadovoljstvo saradnjom sa predstavnicima

ustanova i naĉinom na koji je projekat realizovan.

Kao znaĉajan dobit od projekta mentori istiĉu spremnost i entuzijazam uĉesnika da

promovišu projekat u lokalnoj zajednici i angaţuju se oko organizacionih detalja. Ovakav utisak

mentora izdvajamo kao ohrabrujući jer ide u prilog spremnosti institucije da zauzme aktivnu

ulogu u daljoj realizaciji projekta. Pored toga, nedostatak motivacije predstavlja veliku prepreku

bilo kakve inovacije. Uĉesnici su istakli i da su postavljeni rokovi su bili poštovani.

Najviše sam bila zadovoljna njihovom akcijom oko promovisanja programa i opremanja

prostora na početku projekta i načinom kako su angažovali roditelje da učestvuju uprogramu.

60

Zadovoljstvo mentora u vezi je sa neposrednim radom s decom i roditeljima ukljuĉenim u

projekat. Iako ovaj nivo saradnje sa roditeljima nije nešto što je uobiĉajeno za rad vrtića, uĉesnici

su pokazali spremnost da motivišu roditelje i tretiraju ih kao ravnopravne uĉesnike. MeĊutim, u

jednoj opštini je poĉetna spremnost roditelja, i pored truda koji su uloţili vaspitaĉi, opala.

Izjava mentora: Nova znanja i njihova primena u radu sa decom i porodicama iziskuje

poseban trud i angaţovanje svih ukljuĉenih u ovaj proces. Osvešćivanje svih uĉesnika je bilo

poseban izazov za sve ustanove, a kroz stalnu komunikaciju (posebno sa roditeljima) zaposleni

su ostvarili primetan napredak na ovom planu.

Posebna dobit koju istiĉu neki mentori ogleda se u povećanju senzitivnosti za potrebe

dece koja nisu ukljuĉena u vrtićki program i najĉešće su iz siromašnijih porodica. Pre realizacije

projekta nije postojala svest o specifiĉnostima ove grupe. Razvijanje ove vrste senzitivnosti

predstavlja dobru osnovu za otvorenost prema inkluzivnim programima. U prilog ove tvrdnje

jesu i navodi mentora da se u jednoj opštini spontano javila saradnja sa razvojnom grupom.

Zavisno od opštine u kojoj se realizovan projekat postoji podeljeno mišljenje o podršci

koju su uĉesnici dobili od direktora/direktorki ustanove. Nekad se radilo o velikom entuzijazmu i

spremnosti da se mobiliše tim, dok je u drugim sluĉajevima podrška direktora izostala. MeĊutim,

postoje opštine u kojima je njihova motivisanost bila znatno manja. U svakom sluĉaju, ispitani

mentori su se sloţili sa time da je oformljen tim za razvijanje P&S programa koji se pokazao

funkcionalnim.

IZAZOVI U REALIZACIJI PROJEKTA

I pored opšteg zadovoljstva naĉinom na koji su realizovan projekat, mentori su izdvajali

neke aspekte koji su bili posebno izazovni jer su zahtevi znaĉajno „iskakanje“ od uobiĉajenog

naĉina funkcionisanja ustanove, te je za njihovu potpunu realizaciju potrebno više vremena.

Zaposleni u predškolskoj ustanovi nisu navikli da rad organizuju u vidu timskog.

Poslediĉno, u pojedinim opštinama su se javile teškoće da se rad u projektu organizuje u duhu

timskog, kao i da se iskoristi prilika za horizontalno uĉenje.

Horizontalno učenje, timski rad i prenošenje iskustava i znanja stečenih u okviru

stručnog usavršavanja i razmena sa drugim učesnicima projekta bi trebali da budu unapređeni.

Među vaspitačima je postojala snishodljivost i zatvorenost u komunikaciji. Do trenutka

do kojeg sam bila u programu, nisam stekla utisak da se prepoznao resurs programa kao

mogućnost za ostale zaposlene da sarađuju, uče i menjaju sopstvenu praksu.

Takođe smatram da je potrebno vreme da se ustanove naviknute na uobičajene obrasce

rada i funkcionisanja u potpunosti transformišu u „ otvorene sisteme“.

61

Aktivno podsticanje ranog razvoja u razliĉitim sferama, na ĉemu je projekat insistirao,

predstavlja odstupanje od uobiĉajenog naĉina rada vaspitaĉa i teorijske perspektive koje su oni

izgradili struĉnim usavršavanjem i obrazovanjem. Vaspitaĉima nije predstavljao problem da sa

decom uspostave topao i prisan odnos. MeĊutim, organizovanje aktivnosti tako da za decu budu

razvojno podsticajne, kao i da rad sa decom bude individualizovan, a ne frontalan jeste

predstavljao veliki iskorak iz postojeće prakse.

Najlepša osobina koju su pokazale je da su umele da prema deci budu vedre i sa

komunikacijom koja zrači toplinom. Nezadovoljna sam nerazumevanjem planiranja aktivnosti u

funkciji razvoja deteta. Vaspitačice su jako malo radile na sebi u smislu sticanja i kritičkog

promišljanja profesionalnih znanja, teško su komentarisale ili pitale bilo šta u vezi sa

literaturom koja im je dostavljana. S druge strane, najčešće su se zadovoljavale time što se

urade aktivnosti koje su usmerene, frontalne i u kojima se one osećaju sigurno, što naprave

radne materijale, grupne radove, postere... koji su više u funkciji ukrasa nego u funkciji učenja.

Inicijalno obrazovanje vaspitača, načini i vrste stručnog usavršavanja, dostupnost

aktuelne literature (vezane za rani rast i razvoj) i njena upotreba u radu su neki od činilaca

kvaliteta i načina sprovođenja P i S programa i na njihovom unapređenju bi trebalo i dalje

raditi.

Mentori istiĉu i da je za primenu programa u inkluzivnom predškolskom obrazovanju

ustanovi potrebna dodatna podrška. Mentori procenjuju da je saradnja sa razvojnom grupom ili

drugim vrtićkim grupama iz iste predškolske ustanove bila retka i sporadiĉna.

Nisam sigurna kolika je bila saradnja sa razvojnom grupom.

Nejasno je koliko i kako se zaista obezbeđuje saradnja sa razvojnom grupom i koliko je

program tu u mogućnosti da obezbedi elemente inkluzije.

1. ULOGA MENTORA

Mentorima je pruţena prilika i da iznesu sopstvenu percepciju naĉina na koji je u

ustanovi prihvaćen njihov rad. Skoro svi su se sloţili da je, iako je u poĉetku i postojala

poĉetna opreznost, ubrzo uspostavljena timska saradnja sa predstavnicima ustanove. Brzo

uspostavljanje ovog vida saradnje govori u prilog kako spremnosti ustanove da prihvati ovaj

naĉin rada tako i iskustvu mentora.

Mentorski rad se odvijao kroz direktne sastanke i neposredan rad u grupi sa vaspitaĉima i

decom, kroz razmenu ideja i mišljenja preko telefona ili mejlova, mada se ne bi moglo reći

da je saradnja sa svim vrtićima bila istog kvaliteta i obima.

62

Samo jedan mentor istiĉe da je u ustanovi u kojoj je radio imao teškoće da zaposlenima

objasni svoju ulogu. Naime, vaspitaĉice su oĉekivale da mentor osmisli gotove aktivnosti,

koje bi one samo sprovele u delo. Definisanje uloga je dodatno oteţala slaba obuĉenost

uĉesnika za komunikaciju preko Interneta.

Većina mentora istiĉe da je vaspitaĉima njihova pomoć bila izuzetno potrebna u vezi sa

realizacijom neposrednog rada sa decom tj. u uvodjenju nekih novih naĉina rada sa decom

kao i u iznalaţenju naĉina kako da se taj rad zabeleţi u radne knjige.

DALJE RAZVIJANJE I ŠIRENJE P&S PROGRAMA

Mentori su imali priliku da procene spremnost ustanove da ima autonomiju u daljoj

realizaciji projekta kao i da sopstvenim kapacitetima uspostavi ulogu mentora.

AUTONOMIJA U DALJOJ REALIZACIJI PROJEKTA

Mentori procenjuju da su mogućnosti ustanove da sama preuzme nastavak projekta

ograniĉene. Naime, procenjuje se da ustanova ima kapaciteta da preuzme dalji nastavak

programa, odnosno vaspitaĉi koji su uĉestvovali u projektu bi bili motivisani da i dalje budu

ukljuĉeni u projekat. Samo jedan intervjuisani mentor navodi da bi bilo dobro, ukoliko se

govori o nastavku projektu, posebnu paţnju posvetiti paţljivom biranju tima.

Najĉešće, mentori kao uslov za nastavak projekta pominju postojanje spremnosti lokalne

samouprave da preuzme finansiranje projekta. Procena je da se ne radi o posebno velikoj

sumi novca jer postoji obuĉen kadar.

Problemi na koje bi naišli mogli bi biti oranizacione prirode tj materijalne pomoći

lokalne uprave za ovakve programe.

Pored toga, mentori uviĊaju potrebu za struĉnom pomoći u daljem razvoju projekta.

Jedna ocena je da bi projekat mogao da se nastavi u okviru već postojećih programa, dok je

za rast i razvoj programa potrebna dodatna pomoć van same institucija. TakoĊe, procenjuje

se i da je veliĉina kadra koji moţe da pruţi struĉnu pomoć ustanovi nedovoljno velika.

Sama Ustanova ima kapacitete, ali ono što je potrebno da bi se pokrenuti proces nastavio

i dalje razvijao jeste jačanje, odnosno povećanje stručne podrške u samoj Ustanovi (jedan

stručni saradnik je više nego nedovoljan), ali istovremeno je neophodna bolja komunikacija i

saradnja sa LSU, posebno u segmentu finansiranja, čime bi se program i podržavao i dalje

razvijao i širio.

TakoĊe, kod nekih mentora postoji i zabrinutost što se tiĉe uprave, odnosno direktora da

motivišu dalji nastavak projekta. Jedan mentor istiĉe da fiziĉka odvojenost grupe i

63

besplatnost programa moţe da dovede do neprimerenog ili nepredviđenog izdvajanja date

vaspitne grupe od ustanove.

PREUZIMANJE ULOGE MENTORA

Mišljenje mentora o tome da li u ustanovi postoje strukture koje bi mogle da preuzmu

ulogu mentora su podeljena. S jedne strane, skoro svi procenjuju da postoji motivacija za

ovom vrstom angaţmana. MeĊutim, kada se govori o obuĉenosti i kompetencijama

jednoglasnost se gubi. Polovina mentora navodi da ne sumnja u komepetencije struĉne

sluţbe i da su dovoljne samo povemene konsultacije sa CIP timom, dok drugi naglašavaju da

zahtevi ove uloge prevazilaze sadašnje kompetencije zaposlenih.

Postavlja se pitanje da li ovi zaposleni u PU imaju uvek mogućnosti, kompetencije i

resurse (a naročito uticaj na ostale zaposlene u PU) da adekvatno odgovore na sve zahteve

koje nosi ovakav proces.


Mišljenja mentora o kvalitetu, doprinosima i mogućnostima unapreĊenja projekta „Vrtići

bez granice – nove prilike za rano uĉenje“ prikupljena su metodom intervjua. Prema oceni

voditelja, mentori su bili otvoreni za saradnju.

Mentori su imali priliku da saopšte o specifiĉnostima u realizaciji programa, sopstvenom

zadovoljstvu programom, ulozi mentora i njihovoj percepciji kapaciteta ustanove da sama

preuzme dalju realizaciju programa.

Kao glavne nalaze moţemo izdvojiti:

Mentori smatraju da je projekat zahtevao od uĉesnika znatno iskakanje od uobiĉajene

prakse rada predškolske ustanove, što zahteva razvijanje odreĊene doze fleksibilnosti kao

i saradnje kako sa zaposlenima tako i sa akterima van same institucije

Mentori su, uopšteno govoreći zadovoljni naĉinom na koji je program realizovan i

pokazanom motivacijom uĉesnika

Kao što moţemo oĉekivati, mentori ocenjuju se da relativno kratko vreme trajanja

projekta nije bilo dovoljno da se kod vaspitaĉa u potpunosti razvije pristup centriran na

dete, individualizovan naĉin organizovanja aktivnosti, horizontalno uĉenje i timski rad,

osposobljenost za inkluzivni pristup. S druge strane, i pored relativno kratkog vremena,

uĉesnici projekta su pokazali veliku spremnost za saradnju sa akterima van same

ustanove (predstavnicima lokalne zajednice, roditeljima).

64

Iskazano je visoko zadovoljstvo stepenom prihvatanja mentorskog rada. VoĊenje raĉuna

o dokumentaciji i planiranje aktivnosti jesu oblasti u kojima je ova vrsta pomoći bila

najznaĉajnija.

Mentori smatraju da u ustanovama obuhvaćenim projektom postoji visoka motivacija da

se projekat nastavi. MeĊutim, da bi do toga došlo potrebna je i pomoć lokalne zajednice,

a u nekim sluĉajevima i pomoć eksperata van ustanove.

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano učenje” iz perspektive stručnih saradnika

Izveštaj o stavovima stručnih saradnika

Struĉni saradnici su popunjavali upitnik koji je bio kompozitne strukture, odnosno sadrţao je

i pitanja otvorenog i pitanja zatvorenog tipa, kako bi iskazali svoje stavove o:

1. Stav o doprinosu programa inkluzivnoj politici ustanove

2. Pozitivnom efektu programa na rad u grupi

3. Stav o ukljuĉenosti roditelja

4. Stav o mentorskoj podršci i budućim obukama

Ukupno je ispitano 12 struĉnih saradnika iz osam opština. Većina njih (f=8) su u projekat

„Vrtići bez granica – nove prilike za rano uĉenje” ukljuĉeni dve godine, dok je manji broj (f=4)

ukljuĉen godinu dana.

Što se tiĉe radnog staţa struĉnih saradnika postoji dobar balans mladosti sa iskustvom.

Polovina ispitanih (f=6) radi duţe od 15 godina, jedna saradnica radi izmeĊu 5 i 10 godina, dok

petoro radi izmeĊu 2 i 4 godine.

Samo jedan ispitivani struĉni saradnik je muškarac, dok su ostali ţenskog pola.

65

STAV O DOPRINOSU PROGRAMA INKLUZIVNOJ POLITICI USTANOVE

Struĉni saradnici su imali zadatak da navedu kako doţivljavaju doprinos programa

inkluzivnoj politici ustanove. Da bismo saznali njihovo mišljenje ponuĊeni su im odgovori

kojima su iznosili svoje uverenje. Njihov zadatak je bio da procene efekte na ĉetvorostepenoj

skali,.

Po pitanju doprinosa programa inkluzivnoj politici ustanove najizraţeniji efekat je

primetilo troje ispitanika (25%) koji smatraju da je program veoma doprineo, više od polovine

(57%) smatra da jeste doprineo u priliĉnoj meri, dok jedan ispitanik navodi da doprinos postoji,

ali da je izraţen u maloj meri. Niko nije naveo da program upošte nije doprineo inkluzivnoj

politici.

Grafikon 10: Doprinos programa inkluzivnoj politici ustanove

Odgovori na otvoreno pitanje ukazuju da se doprinos pre svega ogledao u mogućnosti

preispitivanja sopstvene prakse u konkretnoj situaciji jer se predškolska ustanova otvorila za

decu i roditelje iz marginalizovanih grupa i seoskih sredina. Izlazeći u susret potrebama koje

prevazilaze dotadašnju praksu, postalo je neophodno menjati postojeće koncepte i prilagoĊavati

ih novoj situaciji. To uvećava mogućnosti za uĉenje i razvoj i otvara potrebe za novim znanjima

putem seminara i edukacija, ali i mogućnost da se iz neposedne prakse stekne uvid o tome da

roditelji mogu biti dobri partneri i da neki od resursa za rad već postoje.

66

EFEKTI PROGRAMA NA RAD U GRUPI

Struĉni saradnici su procenjivali efekte programa na rad u grupi po jedanaest aspekata

rada pomoću ĉetvorostepene skale. Ni za jedan od aspekta nije navedeno da program nije imao

nikakav efekat.

Struĉni saradnici smatraju da je najveći efekat program imao na motivaciju vaspitača za

rad i vođenje dokumentacije o praćenju napretka pojedinačne dece. U odnosu na ostale efekte,

najmanje je postignuto, po mišljenju struĉnih saradnika, u oblasti rada sa decom sa smetnjama u

razvoju i stavu prema inkluzivnosti.

Na osnovu rezultata moglo bi se zakljuĉiti da struĉni saradnici smatraju da je potrebna

dodatna podrška zaposlenima za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Dodatna podrška odnosi

se na individualizaciju rada i prilagoĊavanje aktivnosti potrebama dece.

Grafikon 11: Efekti projekta na pojedine aspekte rada u grupi

STAV O UKLJUĈENOSTI RODITELJA

Po pitanju stepena u kojem su roditelji ukljuĉeni u rad vrtića, struĉni saradnici su svoje

mišljenje imali priliku da izraze putem ĉetvorostepene skale. Oni najĉešće navode stav da su

roditelji ukljuĉeni u priliĉnoj meri. Dva struĉna saradnika smatraju da su roditelji ukljuĉeni u

maloj meri, dok, sa druge strane, troje smatra da su veoma ukljuĉeni. Niko od struĉnih saradnika

ne smatra da roditelji gotovo uopšte nisu ukljuĉeni.

67

Grafikon 12: Procena u kojem stepenu su roditelji ukljuĉeni u rad vrtića

Procena prepreka za veće ukljuĉenje roditelja

Po pitanju prepreka za veću ukljuĉenost roditelja u rad vrtića, polovina struĉnih

saradnika kao najveću prepreku vidi nedostatak komunikacionih sposobnosti vaspitaĉa. Vaţne

prepreke predstavljaju i neobaveštenost roditelja o mogućnostima ukljuĉenja i nedostatak

sistematske i organizacione podrške od strane ustanove, što kao razlog navodi pet struĉnih

saradnika. Troje struĉnih saradnika navodi kao problem preklapanje radnog vremena vrtića sa

radnim vremenom roditelja i ne uviĊanje vaspitaĉa koje bi bile prednosti veće ukljuĉenosti

roditelja.

Tabela 8: Prepreke za veću ukljućenost roditelja

Prepreke za veće ukljuĉivanje roditelja

Nedostatak motivacije roditelja 17%

Radno vreme roditelja se poklapa sa radnim vremenom vrtića 25%

Neobaveštenost roditelja o mogućnostima ukljuĉenja 42%

Vaspitaĉi ne uviĊaju prednosti veće ukljuĉenosti roditelja 25%

Nedostatak komunikacionih veština vaspitaĉa da motiviše roditelje 50%

Nedostatak sistematske i organizacione podrške od strane ustanove 42%

Nešto drugo 17%

Osim mogućnosti da zaokruţe sve odgovore koji dobro reprezentuju njihovo mišljenje,

struĉni saradnici su imali mogućnost i da navedu još neki razlog koji nije ponuĊen, a koji

doţivljavaju kao ometajući za veće ukljuĉenje roditelja. Naveden je samo jedan razlog da je

68

prepreka u specifiĉnosti seoske sredine. Budući da odgovor nije dalje elaboriran, morali bi da

donesemo zakljuĉak o ovom faktoru bez dodatnih pojašnjavanja. Ipak, iz slike koju stiĉemo na

osnovu celokupnog istraţivanja i pored dobrog odaziva roditelja, postoje odreĊene sredine u

kojima je potrebno dodatno motivisati roditelje za uĉešće u radu vrtića.

Kada razmatramo šta je sve preduzimano u okviru projekta ,,Vrtić bez granice– više

mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta '' kako bi roditelji u većoj meri izeli uĉešće u

radu vrtića, struĉni saradnici navode da je najĉešći vid ukljuĉivanje roditelja putem radionica,

tribina i seminara. Motivacija roditelja za ovaj vid saradnje je u sticanju novih znanja o

razvojnim mogućnostima dece ranog uzrasta. Ova teorijska znanja su im od koristi kada je

potrebno da sagledaju razvoj svog deteta kako bi mu pruţili potrebnu podršku u razvoju.

Struĉni saradnici navode da je roditeljima pruţena mogućnost da saznaju o toku razvoja

njihovog deteta, putem individualnih razgovora otvorenih otvorenih vrata ili sliĉnih oblika

savetovanja.

Roditelji su u mogućnosti da direktno uzmu uĉešće u radu grupe gde zajedno sa decom

osmišljavaju i uĉestvuju u aktivnostima.

Dakle, roditeljima je ponuĊeno više naĉina da unaprede sopstvene roditeljke

kompetencije. Najĉešće vid saradnje je putem seminara, radionica i predavanja. Roditelji imaju

prilike da i u individualnim razgovorima i konsultacijama dobiju informacije i predloge za

vaspitni rad ukoliko za takav oblik saradnje izraţavaju interesovanje. TakoĊe, postoji mogućnost

i direktnog uĉešća u rad grupe gde sa decom kreiraju i realizuju aktivnosti vaspitno obrazovnog

rada.

Dobit za dete

Kada struĉni saradnici izraţavaju šta je to što je najveća dobit za dete od uĉestvovanja

roditelja u programu najĉešći odgovori gravitiraju oko razvoja samopouzdanja kod dece. Kroz

asimetriĉnu interakciju (dete-roditelj) deca imaju priliku da uvećaju svoje sposobnosti i veštine

ugledajući se na svoje roditelje. Kao što je navedeno, naroĉiti efekti su postignuti na planu socio-

emocionalnog razvoja.

Ono što su deca dobila već na poĉetku boravka u vrtiću je, po navodima struĉnih

saradnika koji se slaţe sa mišljenjem vaspitaĉa, brza adaptacija, gde se uĉešće roditelja vidi u

kreiranju dobrih partnerskih osnova za odnos vaspitaĉ – roditelj.

Već nakon kratkog perioda redovnog dolaţenja u vrtić, moguće je po mišljenju struĉnih

saradnika videti pozitivne efekte na razvoj samopouzdanja, osećaja sigurnosti i zadovoljstvo koje

se vidi kao posledica novih uĉenja, aktivnosti i igara u vrtiću dece i roditelja. Dete slobodno i

spontano izraţava svoje potrebe kao posledica pozitivnih efekata i podrške koju dobija od

roditelja.

69

Dobit za grupu

Po mišljenju struĉnih saradnika grupa vrtića je imala puno dobiti od većeg ukljuĉivanja

roditelja sticanjem novih iskustava, bogatim sadrţajima i razmenom iskustva roditelja i

vaspitaĉa.

Uĉešće roditelja u aktivnostima vrtića imalo je pozitivan uticaj na interakciju roditelja i

dece, kao i na komunikaciju meĊu decom, nakon uĉešća roditelja u aktivnosti vaspitno

obrazovnog rada.

TakoĊe, veštine koje su roditelji usvojili na radionicama, seminarima i savetovanju sa

struĉnjacima organizovanim u okviru projekta, omogućili su da se konflikti u grupi dece brţe i

lakše rešavaju kada su roditelji spremni da saraĊuju na njihovom razrešenju.

Roditelji utiĉu da atmosfera u grupi bude opuštenija, otvorenija, podstiĉu partnerske

odnose sa vaspitaĉima što utiĉe na stvaranje dobrog timskog duha i neophodan je preduslov za

razvijanje mnogih zajedniĉkih ideja.

STAV O MENTORSKOJ PODRŠCI I BUDUĆIM OBUKAMA

Struĉni saradnici su upitani da detaljnije ocene svoje zadovoljstvo obukom i mentorskim radom.

Rezultati pokazuju da je deset struĉnih saradnika u potpunosti zadovoljno, jedan je

zadovoljan, dok jedan nije zadovoljan (ocena 2 na ĉetvorostepenoj skali) mentorskim radom i

podrškom.

Kako navode struĉni saradnici, ono ĉime je mentorska podrška najviše doprinela kvalitetu

programa rada sa decom je u vidu novih ideja i predloga za rad. Na taj naĉin, vaspitaĉi su postali

otvoreniji za promenu i unošenje inovativnosti u svoju praksu. Te ideje su se u najvećoj meri

odnosile na ukljuĉivanje roditelja u rad grupe, dokumentovanje i podršku.

Struĉni sardnici su u mentoru videli izvor struĉne podrške i mogućnost da razreše neke od

svojih nedoumica koje su nastale tokom primene programa. Mentorski rad obuhvatao je uĉenje

kroz seminare, praktiĉne savete u vezi organizacije radionica i savetodavni rad.

Većina struĉnih saradnika sebe moţe da zamisli u ulozi mentora (oko 83% ili 10 od 12

struĉnih saradnika). Iako, postoji ţelja, moţemo na osnovu rezultata da zakljuĉimo da je nekim

struĉnim saradnicima potrebna dodatna pomoć kako bi preuzeli ovu vrstu odgovornosti. Dvoje

(oko 16%) procenjuju da su nepripremljeni u manjoj ili većoj meri, dok se samo troje (25%)

oseća sasvim pripremljeno, a sedmoro (59%) uglavnom pripremljeno. Dakle, potrebna je

odreĊena dodatna pomoć i osnaţivanje kako bi se osećali potpuno kompetetntno za ovu ulogu.

70

Grafikon 13: Procena pripremljenosti za mentorsku ulogu

Struĉni sardnici su imali priliku da navedu koja vrsta dodatne podrške bi im bila potrebna

kako bi se osećali kompetentno u ulozi mentora. Slede navedeni odgovori:

Razvoj specifiĉnih kompetencija

dalja obuka za razvijanje kompetencija

nova znanja i mentorske veštine

pomoć pri definisanju ciljeva,

promišljanje i shvatanje profesionalne dobiti

refleksija kao kontinuiran proces

tehnike izrade radionica

Saradnja sa drugim institucijama

razmena znanja sa kolegama van predškolske ustanove

još saradnje sa CIP Centrom

mentorska podrška

Nekolicina struĉnih saradnika imala je potrebu da doda, posle popunjavanja upitnika, kako

je proces rada na projektu imao uticaj na njih jer su kroz razvoj projekta imali priliku da uĉe

zajedno sa svojim kolegama, roditeljima i decom. Na taj naĉin imali su prilike da usavrše i

unaprede svoje liĉne kompetencije u radu i da vide kako se njihve ideje polako razvijaju i

uĉvršćuju u široj zajednici.

71


U istraţivanju je uĉestvovalo 12 struĉnih saradnika. Mišljenja struĉnih saradnika su

prikupljena pomoću poluotvorenog upitnika na koje su osim zaokruţivanja ponuĊenih odgovora,

imali priliku da iznesu sopstvena mišljenja, gledišta i predloge.

Po pitanju doprinosa programa razvoju inkluzivne prakse ustanove više od polovine

struĉnih saradnika u istraţivanju je mišljenja da je program umereno doprineo ravoju inkluzivne

politike ustanove. Doprinos se najviše ogledao u mogućnosti preispitivanje sopstvene prakse u

novonastaloj situaciji, kada je predškolska ustanova u većoj meri otvorena za decu i roditelje iz

marginalizovanih grupa i seoskih sredina.

Najveći efekat programa je po mišljenju struĉnih saradnika ostvaren na motivaciju

vaspitaĉa za rad i voĊenje dokumentacije o praćenju napretka pojedinaĉne dece, dok je efekat

postignut, ali nešto u manjoj meri u oblasti rada sa decom sa smetnjama u razvoju i stavu prema

inkluzivnosti.

Po pitanju ukljuĉenosti roditelja, najĉešći odgovor je da su roditelji ukljuĉeni u projekat u

priliĉnoj meri (57%). Najĉešći vid ukljuĉivanje roditelja je putem radionica, tribina i seminara.

Motivacija roditelja za ovaj vid saradnje je u sticanju novih znanja o razvojnim mogućnostima

dece ranog uzrasta potrebnih za sagledavanje razvoja svog deteta. Znaĉajan podatak jeste da

struĉni saradnici prepreka za veći stepen ukljuĉenosti roditelja vide se pre svega u radu ustanove

i vaspitaĉa: nedostatak komunikativnih sposobnosti vaspitaĉa, neobaveštenost roditelja o

mogućnostima ukljuĉivanja i nedostatak sistematske i organizacione podrške od strane ustanove.

Ova vrsta samokritiĉnosti je dobra osnova za prihvatanje inovativnih metoda koje bi bile

usmerene ka većem ukljuĉivanju roditelja.

Ocenjuje se da od aktivnog ukljuĉivanja roditelja u program imaju korist i dete i grupa u

celini. Sliĉno kao vaspitaĉi, struĉni saradnici vide da je najveća dobit za dete partnerski odnos

vaspitaĉa i roditelja ostvaren u razvoju samopouzdanja i brzoj i uspešnoj adaptaciji. Dobit za

grupu je u kontinuiranoj razmeni roditelja i vaspitaĉa, sticanju novih iskustava i bogatim

sadrţajima koji su kreirani iz zajedniĉke saradnje.

Većina struĉnih saradnika je zadovoljno podrškom koju je dobila od mentora. Najvaţnije

im je bila mogućnost struĉne podrške i konsultovanje oko praktiĉnih i organizacionih poteškoća.

Većina saradnika ima ţelju da preuzme funkciju mentora, ali se trenutno ne oseća u potpunosti

spremna za tu ulogu. Kao dodatna podrška i osnaţivanje u tom pravcu koristilo bi im dalje

profesionalno usavršavanje, nova znanja i spoljna podrška u mentorstvu.

72

Rezime osnovnih nalaza:

odgovori na evaluaciona pitanja

B. Kvalitet programa rada s decom


Nepodeljeno je mišljenje svih uĉesnika u istraţivanju da su male, uzrasno heterogene

grupe ona karakteristika koja ovaj program ĉini specifiĉnim i, zahvaljujući kojoj, program ima

niz komparativnih prednosti. Vaspitaĉice navode niz dobiti koje deca imaju zahvaljujući ovakvoj

strukturi grupe (na primer, razvoj tolerancije, povećana osetljivosti za potrebe drugih,

kohezivnija grupa, brţa adaptacija dece ne vrtić, brţi intelektualni napredak, razvijanje

odgovornosti prema drugima i prema obavezama...). Vaspitaĉice su ukazale i na teškoće da se

organizuju aktivnosti razliĉitog stepena sloţenosti u skladu s uzrastom koje bi bile meĊusobno

povezane, ĉime se ne bi izgubio osećaj zajedništva. Sliĉno mišljenje dele i direktorke i deo

roditelja istiĉući da je organizacija rada vaspitaĉa zahtevnija u ovakvoj grupi, a nekoliko roditelja

je predloţilo uvoĊenje asistenata. TakoĊe, mentori navode da je ovaj vid grupe zahtevniji za

vaspitaĉe jer je uobiĉajeni naĉin rada frontalni, pa vaspitaĉima predstavlja problem da organizuju

individulizovani pristup deci.

Roditelji su još istakli uĉenje o organizaciji i podeli uloga, brţe usvajanje pravila, razvoj

timskog duha, a direktorke su navodile asimetriĉno vršnjaĉko uĉenje, povoljan kontekst za socio-

emocionalni razvoj i uslove koji nalikuju porodiĉnim.

2. Efekti P&S programa na kognitivni i socijalni razvoj dece Kvalitativni i kvantitativni podaci prikupljeni u ovom istraţivanju ukazuju da i vaspitaĉi i

roditelji visoko vrednuju efekte programa na socio-emocionalni i intelektualni razvoj, odnosno

izveštavaju o pozitivnim promenama koje su nastale nakon ukljuĉivanja dece u ovaj program.

Iako je u oba domena napredak primetan i velik, socioemocionalni se istiĉe kao onaj u kojem su

efekti programa posebno vidljivi.

Kvanitativni podaci pokazuju da su i roditelji i vaspitaĉi izveštavali o napretku koji se

ogledao u lakšem odvajanju dece od roditelja pri dolasku u vrtić, iniciranju i uĉestvovanju u

igrama s drugom decom, uĉestvovanjem u vrtićkim aktivnostima, usvajanjem pravila rada i sl.

UporeĊivanjem odgovora vaspitaĉa i roditelja, izdvaja se podatak da su roditeljske ocene o

napretku viĉe nego ocene vaspitaĉica. Ova razlika je posebno primetna u proceni napretka u

intelektualnoj sferi razvoja.

73

Na osnovu razgovora s roditeljima u fokus grupama, vidi se da oni napredak, pre svega,

vide u sferi socijalne integracije i komunikacije, ali su takoĊe primetili i napredak u pogledu

znanja i interesovanja.

Dakle, moţemo primetiti da se pozitivne promene kod dece ukljuĉene u ovaj program

javljaju i u socio-emocionalnom i u kognitivnom domenu i da te promene uoĉavaju akteri koji su

u direktnom kontaktu s decom. Stiĉe se utisak da je, ipak, veći napredak u socijalnom razvoju, za

šta je sigurno zasluţna struktura grupe (mali broj dece razliĉitog uzrasta).

3. Dobiti za decu koja su direktno uključena u program Već je reĉeno da su uĉesnici u istraţivanju u prvi plan istakli napredak dece u pogledu

socijalnog i kognitivnog razvoja. Svi akteri su izveštavali o pozitivnim dobitima. MeĊutim,

verujemo da su odgovori vaspitaĉa i direktora najinformativniji, pošto su oni imali najviše prilika

da uporede ovaj program s redovnim programom i uvide dobiti koje su usko specifiĉne za

ovakav naĉin rada. Naime, vaspitaĉice su istakle kao jednu od najvaţnijig dobiti to što mlaĊa

deca mogu da uĉe od starije, dok starija mogu da nauĉe kako paţljivo da se odnose prema

mlaĊima. Direktorke su navele da su najveće dobiti to što su deca boravila u stimulativnoj sredini

uz prisustvo motivisanih odraslih, što su direktno uĉila o toleranciji i dosta putovala.


1. Doprinos projekta razvoju inkluzivne politike na nivou PU Kao i u prethodnim stavkama, roditelji, direktori, vaspitaĉi i struĉni saradnici slaţu se da

je ukljuĉivanje u ovaj program doprinelo razvoju inkluzivnosti. Doprinos se pre svega ogleda u

povećanju senzitivnosti za decu koja potpiĉu iz marginalizovanih sredina i nisu do sada bili

ukljuĉeni u vrtićke programe. Ipak, stiĉe se utisak da većina aktera govori o razvoju inkluzije i

tolerancije na nivou grupe, dok samo direktorke imaju nešto globalniju perspektivu i navode da

su i deca koja su bila izvan sistema, sada uključena u sistem. Mentori uviĊaju da je, i pored

povećanja senzitivnosti kod zaposlenih, za inkluzivan naĉin rada potrebna dodatna podrška. S

tim stavom se slaţu i vaspitaĉice i struĉni saradnici, istiĉući da im je potrebna dodatna obuka u

ovoj oblasti. Ipak, na osnovu kratkog vremena koliko je program trajao, verujemo da je realno

oĉekivati promene u okviru grupe dok je za promenu inkluzivne politike na nivou PU potrebno

više vremena.

2. Uticaj programa na decu i roditelje koji nisu direktno bili uključeni u

projekat O indirektom uticaju na drugu decu i roditelje nije bilo previše reĉi. Ono što se moglo

ĉuti jeste da direktori i roditelji smatraju da ovakav naĉin rada treba produţiti i na dalje

generacije i na rad drugih grupa u vrtiću, kao i drugih vrtića, pre svega istiĉući povećano uĉešće

roditelja.

74

Iz perspektive vaspitaĉa i direktora, projekat je omogućio horizontalno uĉenje na nivou ustanove,

meĊu predškolskim ustanovama, kao i s partnerskim institucijama i struĉnjacima (Unicef, CIP,

mentori), a efekti su vidljivi na nivou profesionalnih kompetencija vaspitaĉa i roditelja, ali i na

nivou vrtića kao ustanove.

Mentori navode da je timski rad i horizontalno uĉenje nešto što nije uobiĉajen naĉin organizacije

struĉnog rada u predškolskim ustanovama, te zahteva duţe vreme primene kako bi se u

potpunosti razvilo i prihvatilo.

3. Uticaj stavova zaposlenih u PU i roditelja prema uvođenju novih programa

(P&S) na kvalitet rada ustanove Na osnovu razgovora s direktorima i roditeljima vidi se da svi imaju izuzetno pozitivne

stavove prema projektu i da su se ukljuĉili najviše što su mogli. Direktori, mentori i roditelji su

govorile o znaĉaju i neophodnosti angaţovanja lokalne samouprave za dalji razvoj projekta, ali i

za podrţavanje drugih projekata. Osim toga, roditelji i direktori su pokazivali spremnost za dalje

angaţovanje na poboljšanju kvaliteta rada ustanove. Postoji saglasnost da je prihvatanje novih

programa pokazatelj otvorenosti ustanove da uĉi i povećava profesionalnu kompetentnost.

4. Unapređenje stavova roditelja o ranom razvoju i učenju, odnosno o važnosti

uključivanja dece ranog uzrasta u programe predškolskog vaspitanja i

obrazovanja Postoji nekoliko vaţnih momenata koje treba primetiti i istaći, a koji su u vezi s

roditeljskim stavovima o ranom razvoju. Prvi vaţan podatak jeste da roditelji uviĊaju i

izveštavaju o dobitima pohaĊanja vrtića, a u svojim komentarima pokazuju da su svesni toga da

ovaj projekat i njima omogućava da razvijaju svoje roditeljske kompetencije. TakoĊe, oni istiĉu i

znaĉaj konsultacija s kompetentnom osobom/osobama (kao i samo postojanje mogućnosti

konsultovanja), što govori o tome da i sami ţele da rade na razvoju svojih umeća i veština. Ovi

roditelji uoĉavaju da su postali kompetentni u prepoznavanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih

promene kod svoje dece i imali su potrebu da o tome izveste vaspitaĉice. S druge strane, i

vaspitaĉice su prepoznale znaĉaj rada na jaĉanju roditeljskih kompetencija i vide prilike da se taj

rad unapredi. Dakle, moţemo reći da su se, ako ne konkretne komeptencije, onda sigurno ţelja i

spremnost za njihovim unapreĊivanjem razvile tokom izvoĊenja ovog projekta. Ovo je s druge

strane uticalo na njihovu spremnost da se ukljuĉe, a posredno i na kvalitet sprovoĊenja programa.

5. Značajnost aktivnosti koje obezbeđuju aktivno učešće roditelja za

poboljšanje kvaliteta predškolskog programa Roditelji su sami ukazivali na to koliko mnogo im znaĉi mogućnost da aktivno uĉestvuju

u radu PU. Oni uviĊaju znaĉaj svog angaţovanja kako u aktuelnom radu, tako i za decu i

roditelje koji tek treba da krenu u vrtić. Roditelji su, u većoj ili manjoj meri, razvili partnerski

odnos prema vrtiću i ţele da da uĉestvuju u donošenju odluka, organizaciji rada grupe, a u nekim

sluĉajevima pokazuju i visok stepen inicijative. S druge strane, vaspitaĉi istiĉu znaĉaj ove vrste

saradnje kako za decu, tako i za funkcionisanje cele grupe. Vaspitaĉi smatraju da ova vrsta

75

roditeljske ukljuĉenosti utiĉe na poboljšanje programa i to kroz meĊusobnu saradnju i

obogaćivanje ideja. Struĉni saradnici smatraju da je ipak najveća dobit uĉestvovanja roditelja u

domenu razvoja samopouzdanja kod dece, ali i u pogledu sticanja novih iskustava, predlaganja

novih sadrţaja, razmene iskustva izmeĊu roditelja i vaspitaĉa i stvaranja timskog duha.

6. Dobiti za roditelje koji su bili direktno uključeni u program Kao što se iz prethodnih nalaza moglo videti, pored dece i roditelji su imali velike dobiti

od ukljuĉenosti u program. Pored onih konkretnih, u vidu povećanja slobodnog vremena, sami

roditelji su isticali da su povećali svoju osetljivost da prepoznaju razvojno primerene aktivnosti,

unapredili svoje veštine da i sami razvojno adekvatno reaguju na potrebe svoje dece, postali su

kompetentniji da razumeju karakteristike i prosuĊuju o efektima simetriĉne i asimetriĉne

vršnjaĉke interakcije, i spremniji da saraĊuju i uĉe veštine roditeljstva. Direktorke i struĉni

saradnici su se takoĊe sloţili da su dobiti za roditelje u ovom programu višestruke: od

mogućnost sticanja znanja potrebnih za roditeljstvo, preko uĉešća i osmišljavanju i realizaciji

aktivnosti, do razmene iskustava i saradnje s drugim roditeljima.

C. Doprinos profesionalnom razvoju vaspitača

1. Kompetencije vaspitača/stručnih saradnika koje su unapređene

realizovanim obukama i mentorskom podrškom Odgovori vaspitaĉica, struĉnih saradnika i direktora pokazuju da svi vide napredak u

razvoju kompetencija vaspitaĉica koje su se odigrale zahvaljujući realizaciji ovog projekta.

Stuĉni saradnici i vaspitaĉice navode da su naroĉito porasle veštine potrebne za komunikaciju s

roditeljima, kao i motivacija vaspitaĉa za rad. Ipak, struĉni saradnici i mentori smatraju da je

potrebna dodatna podrška zaposlenima za rad s decom sa smetnjama u razvoju. Ono što sami

vaspitaĉi naroĉito cene i istiĉu jeste prilika da uĉe zajedno sa svojim kolegama, roditeljima i

decom, kroz koju su unapredili svoje liĉne kompetencije u radu. Direktori su istakli da su

vaspitaĉice realizacijom ovog projekta dobile mogućnost profesionalnog razvoja i usavršavanja,

proširivanja mreţe saradnje i podrške s kolegama, kao i potvrdu svojih mogućnosti i

kvaliteta.Poraslo im je profesionalno samopouzdanje i spremnost za nova uĉenja.

2. Promene ostvarene na nivou metodologije rada s decom i roditeljima Roditeljima je najvaţnija karakteristika na nivou metodologije rada u ovim vrtićima bilo

individualno prilagoĊavanje rada svakom detetu i dobra upoznatost vaspitaĉa s karakteristikama

svakog deteta. Osim toga, roditelji su uvideli i da zaposleni profesionalno obavljaju svoj posao,

da saraĊuju s roditeljima i poštuju ih, pri ĉemu nastoje da unaprede zajedniĉku saradnju.

Kao što smo ranije navodili vaspitaĉice kao glavnu karakteristiku rada u ovim grupama navode

to što su u mogućnosti da više vremena posvete razvojnim potrebama svakog deteta i da u skladu

s tim organizuju bolje aktivnosti.

76

3. Doprinos mentorske podrške profesionalnom razvoju vaspitača/stručnih

saradnika u PU Vaspitaĉice, kao nekog na kog je mentorska podrška direktno uticala, generalno su

zadovoljne mentorskom podrškom i navode veliki broj domena u kojima im je ova pomoć

znaĉila. Direktorke su smatrale da je ovo dodatno unapredilo saradnju i mreţu podrške s

kolegama, unapreĊivanje kompetencija i pristupa radu, kao i jaĉanje samopuzdanja. Većina

mentora istiĉe da je vaspitaĉima njihova pomoć bila izuzetno potrebna u vezi s realizacijom

neposrednog rada sa decom tj. u uvoĊenju novog pristupa rada s decom kao i u pronalaţenju

naĉina kako da se taj rad zabeleţi, evaluira i na sistematiĉan naĉin dokumentuje. Opet, struĉni

saradnici smatraju da je mentorska podrška najviše doprinela kvalitetu programa rada s decom u

vidu novih ideja i predloga za rad, odnosno da su vaspitaĉi postali otvoreniji za promenu i

unošenje inovativnosti u svoju praksu.

4. Uticaj nove prakse na motivaciju zaposlenih za dalji profesionalni razvoj Rezultati istraţivanja govore u prilog tome da kod svih uĉesnika postoji visoka

motivacija za dalji nastavak ovog programa. Ova spremnost je posledica visokog angaţmana

uĉesnika tokom realizacije programa. Intervjuisani mentori izveštavaju o spremnosti vaspitaĉa da

se angaţuju kako na promovisanju programa, tako i na preuzimanju obaveza oko organizovanja

aktivnosti van samog vrtića. Direktorka jednog vrtića navodi da su vaspitaĉice ĉak izlazile iz

okvira planiranog u cilju praćenja interesovanja dece i roditelja i bolje realizacije sadrţaja.

TakoĊe, vaspitaĉice navode da bi bile spremne da idu na dodatne obuke kako bi povećale svoje

kompetencije, najviše u oblasti rada sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Struĉni saradnici su pokazali ţelju da u eventualnoj sledećoj fazi projekta, uz manju

spoljašnju pomoć, preuzmu ulogu mentora.

5. Uticaj nove prakse na PU i njen menadžment

U odgovoru na pitanje o uticaju nove prakse na PU i njen menadţment, najinformativnije

odgovore pruţile su nam, oĉekivano, direktorke. One su navele povećanu ponudu programa,

povećan obuhvat dece, unapreĊivanje inkluzivne politike ustanove, proširavanje mogućnosti PU,

razvijanje novog koncepta adaptacija postojećeg prostora, unapreĊivanje saradnje s lokalnom

zajednicom i bolju uklopljenost vrtića u sredinu, kao i jaĉanje profesionalnih kompetencija

zaposlenih a time i ustanove u celini. Negativnih ocena nije bilo.

77

Prilozi

1. Vodič za fokus grupne diskusije s roditeljima

OPŠTA UPUTSTVA

Predstavljanje voditelja fokus grupe (reći ime i prezime, zanimanje, naziv institucije

koja stoji iza ovog istraţivanja, svrhu istraţivanja...)

Zahvaliti se uĉesnicima fokus grupe što su pokazali dobru volju da uĉestvuju u ovom

istraţivanju. Tokom ovog razgovora mi želimo da saznamo vaše mišljenje o vrtiću u koje

ide vaše dete.

Traţiti dozvolu sa snimanje razgovora, reći: Ovaj razgovor će se snimati uz pomoć

diktafona, kakav koriste i novinari. On će mi pomoći da tačno zabeležim vaše reči. Na taj

način, ne moram da zapisujem ono što govorite i mogu da se usredsredim na tok samog

razgovora. Podatke koje dobijemo tokom razgovora koristićemo samo kako bismo

napravili izveštaj. Niko, sem nas, neće moći da sluša snimak i ni u jednom trenutku neće

biti pomenuto vaše ime i prezime.

Dogovoriti se oko pravila rada, reći:

Važno je da se odmah na početku dogovorimo kako ćemo raditi. Planirali smo da sa

Vama obavimo ovaj razgovor, osim razgovora planirali smo da popunite i dva kratka

upitnika, što će ukupno trajati oko sat i po do dva sata. Da bismo se čuli, a i zbog

snimka, zamoliću vas da ne govorite u isto vreme. Jednom rečju, vreme bi trebalo da

iskoristimo na najbolji mogući način, a da odgovorimo na sva pitanja. Zato ću tokom

razgovora voditi računa koliko nam je vremena preostalo, a možda ću u nekim trenucima

morati i da vas prekinem.

Ja ću postavljati pitanja određenim redosledom, ali neću pitati svakog ponaosob da

odgovori na svako pitanje. Svako od vas imaće mogućnost da ravnopravno učestvuje u

razgovoru.

Cilj ovog razgovora nije da se postigne apsolutno slaganje među vama, već da čujemo

različita iskustva, mišljenja i ideje. Slobodno kažite kada se s nečim ne slažete ili kada

mislite drugačije.

Hajde sad za poĉetak predstavite se i recite nešto o sebi i Vašem detetu. Koliko

dugo već vaše dete ide u ovaj vrtić? (Da li je deĉak ili devojĉica, koliko ima

godina...)

ZADOVOLjSTVO VRTIĆEM I PROGRAMOM

Kako ste generalno zadovoljni vrtićem i programom? Šta je ono što vam se najviše

dopalo? Šta bi moglo da se organizuje bolje?

78

Koje pozitivne promene ste sve primetili kod vašeg deteta, a mislite da su nastale zato što

je dete krenulo u vrtić i pohaĊa ovaj program? Da li ste primetili nešto što je negativno i

kako se to manifestuje ?

Na osnovu ĉega bi neko sa strane mogao da vidi te dobiti? Moţete li da mi date jedan

konkretni primer kako bih mogao da vidim šta je to što su deca dobila od ukljuĉivanja

uprogram „Vrtići bez granica“? Koja su to znanja koja su deca stekla tokom ovog

programa, a koje ne bi stekla da nisu bili ukljuĉeni?

Šta se sve i kako, u vašem ţivotu promenilo od kada je dete krenulo u vrtić? (Ako

spontano ne navode ponuditi: Da li moţda imate više vremena za sebe? Priliku da ĉujete

mišljenje struĉnjaka)

Da li se i kako vaš odnos sa detetom promenio od kada je ono krenulo u vrtić?

Kako je tekao proces navikavanja deteta na vrtić? Koliko ste zadovoljni? Koja je bila

vaša uloga u navikavanju deteta na vrtić? Šta vam je u tom procesu bilo najteţe?

Da li mislite da je vrtić u koji je krenulo vaše dete po neĉemu poseban? Po ĉemu

(navoditi ukoliko je potrebno: mali broj dece, uzrasno raznolike grupe)? Po ĉemu mislite

da se sve razlikuje ovako organizovan ĉetvoroĉasovni boravak deteta, bez spavanja, od

celodnevnog? Kako se to odraţava na rad sa decom? Da li je vaše dete dobilo nešto u

ovom vrtiću što ne bi u standardnoj grupi? Šta?

Da li se sa nekim konsultujete u vezi razvoja dece? Sa kim?

Da li sa drugim roditeljima uporeĊujete svoja iskustva?

Da li bi vam bilo od pomoći kada biste imali sa nekim ko je struĉan da se

savetujete u vezi vaspitnih postupaka? Sa kim biste voleli da se savetujete?

ULOGA INSTITUCIJA U VASPITANjU

Da li je po vašem mišljenju vaţno da dete pre polaska u školu bude ukljuĉeno u neki od

programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja? Zašto? Koje su prednosti ukoliko dete

ide u vrtić? Šta je dobit za dete? Šta je dobit za porodicu? Šta je to što dete moţe da

dobije u vrtiću što ne moţe u porodici? Na kom uzrastu?

Koje su prednosti ukoliko dete do polaska u školu ne ide u vrtić? Moţete li da mi kaţete

nešto više o tome?

Da li je u mestu u kome vi ţivite više dece pre polaska u školu išlo u vrtić ili ne? Zbog

ĉega je to tako? Šta je po vašem mišljenju dobro za decu ranog uzrasta?

PARTICIPACIJA U PROJEKTU

Da li ste zadovoljni stepenom saradnje izmeĊu roditelja i zaposlenih u

vrtiću/programu? Ĉime ste zadovoljni, ĉime niste zadovoljni? Kako bi saradnja

izmeĊu roditelja i vrtića mogla da bude još bolja?

79

Na koje sve naĉine su roditelji mogli da se ukljuĉe u program i rad vrtića? Oko

kojih odluka ste se najĉešće ukljuĉivali? Navedite neki primer saradnje.

U ĉemu sve vidite prednosti kada se roditelji ukljuĉuju u rad vrtića? Moţete li da mi to

objasnite?

Da li je svim roditeljima bilo omogućeno da uĉestvuju u meri u kojoj su bili

zainteresovani?

Da li su, po vašoj proceni, roditelji bili dovoljno zainteresovani da se ukljuĉe?

Zašto jesu, zašto nisu? Kako ih motivisati da se više ukljuĉe? Koji su naĉini

ukljuĉenja za roditelje prihvatljiviji?

Koliko je, otprilike, roditelja iz grupe/programa u koje ide vaše dete ukljuĉeno

u rad vrtića? Oko kojih aktivnosti su ukljuĉeni?

Da li znate da u predškolskoj ustanovi kojoj pripada i vrtić/program koji pohaĊa

vaše dete postoji Savet roditelja? Da li znate koje su aktivnosti Saveta? Da li

biste ţeleli da se ukljuĉite u rad Saveta? Zašto da, zašto ne?

PERCEPCIJA DALjE PARTICIPACIJE RODITELjA

Na koje sve naĉine mislite da bi roditelji mogli i u buduće da uĉestvuju u programu koji

pohaĊa vaše dete?

Kako bi roditelji mogli da podrţe ovaj program kako bi što duţe opstao? (Ako ne navode

pomenuti: saradnju sa lokalnom samoupravom, organizovanje roditelja, pokretanje

inicijativa).

Kako ocenjujete spremnost roditelja u vašoj sredini da pokrenu incijativu za kreiranje

boljih uslova za ţivot, uĉenje i igru dece? Oko ĉega bi, na primer, roditelji mogli da se

organizuju? Šta bi mogli da pokrenu? Šta je to što vama i vašoj deci treba, a što vaša

sredina ne moţe da im pruţi, priušti? (podstaći malo razgovor o igralištima, dvorištima,

prostorima za fiziĉku kulturu, izletištima, o kulturnoj ponudi za decu, deĉijim

igraonicama....).

Koje bi sve bile prepreke da se roditelji ukljuĉe? Kakva bi podrška roditeljima bila

potrebna da preuzmu inicijativu za decu u svojoj lokalnoj zajednici?

ZAHVALITI SE NA SARADNjI!

80

2. Upitnik za roditelje: zadovoljstvo vrtićem i stavovi prema

institucionalnoj socijalizaciji dece predškolskog uzrasta

Poštovani roditelji, pred vama je jedan kratak upitnik. Interesuje nas vaš doţivljaj vrtića, kao i

vaše mišljenje o naĉinima rada sa decom. Molimo vas da paţljivo odgovorite na sva pitanja.

Ne postoje taĉni i pogrešni odgovori. Interesuje nas Vaše mišljenjeo temama iz upitnika. Nije

potrebno da se potpisujete, ali bismo voleli da budete iskreni.

1. Šta ste vi detetu koje pohaĊa vrtić?

1) Otac

2) Majka

3) Baka

4) Deka

5) Nešto drugo. Šta? ................................

2. Kako biste procenili vaše opšte zadovoljstvo vrtićem u koje ide vaše dete i programom

koji se u vrtiću realizuje? U svakom redu zaokruţite jedan broj koji odgovara vašem

doţivljaju vrtića. Vodite raĉuna da ukoliko ste veoma zadovoljni zaokruţite broj 4,

ukoliko ste zadovoljni broj 3, ako ste nezadovoljni broj 2 i ukoliko veoma nezadovoljni

broj 1.

Veoma

nezadovoljan-a

Nezadovoljan-a Zadovoljan-a Veoma

zadovoljan-a

Opšte zadovoljstvo vrtićem 1 2 3 4

Navikavanjem deteta na vrtić 1 2 3 4

Stepenom u kome uĉestvujete u

radu vrtića

1 2 3 4

Saradnjom sa vaspitaĉicama 1 2 3 4

Programom i aktivnostima koje

se realizuju u vrtiću

1 2 3 4

Kako je dete prihvatilo vrtić 1 2 3 4

Napretkom koji ste primetili

kod deteta

1 2 3 4

Ĉetvoroĉasovnim trajanjem

programa

1 2 3 4

Prostorom u vrtiću 1 2 3 4

81

3. Od kojeg uzrasta bi, po vašem mišljenju bilo idealno vreme da dete krene u vrtić ili

jaslice? Obrazloţite zašto tako mislite.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4. U sledećim tvrdnjama saopštena su neka tipiĉna mišljenja o tome kako treba

organizovati brigu o detetu vrtićkog uzrasta. Procenite koliko se slaţete sa svakom od

njih. Ukoliko se u potpunosti slaţete sa tvrdnjom zaokruţite broj 4, ukoliko se slaţete

broj 3, ako se ne slaţete broj 2 i ukoliko se uopšte ne slaţete broj 1.

Tvrdnje Uopšte se ne

slaţem

Ne slaţem

se

Slaţem se U potpunosti se

slaţem

Vrtići u Srbiji pre svega sluţe da se deca igraju sa

drugom decom dok ne doĊu roditelji, a ne da tamo i

nešto nauĉe.

1 2 3 4

Bake i deke suviše popuštaju deci, pa ona budu

razmaţena.

1 2 3 4

Niko ne poznaje dete tako dobro kao roditelji. 1 2 3 4

Niko nema toliko strpljenja sa decom kao njegovi

najbliţi.

1 2 3 4

Deca koja idu u vrtić su pripremljenija za školu. 1 2 3 4

Deca koja ne ide u vrtić postaju starmala. 1 2 3 4

Deca više nauĉe u vrtiću nego kod kuće sa najbliţima. 1 2 3 4

Za socijalni razvoj deteta bitno je da ide u vrtić. 1 2 3 4

Deca koja ne idu u vrtić su mirnija i bolje vaspitana. 1 2 3 4

Deca koja po ceo dan provede u vrtiću imaju loš

odnos sa roditeljima.

1 2 3 4

Bolje je da o detetu brine neko ko je struĉan za to,

nego neko sa kim je dete u rodbinskoj vezi.

1 2 3 4

U našoj zemlji vrtići nisu organizovani tako da

adekvatno podstiĉu detetov razvoj.

1 2 3 4

82

5. Molimo Vas da ispod svake tvrdnje zaokruţite jedan od ponuĊenih odgovora koji

najbolje odgovara vašem stavu o saradnji izmeĊu vrtića i roditelja.

Tvrdnje Uopšte se ne

slaţem

Ne

slaţem se

Slaţem

se

U potpunosti se

slaţem

Vaţno je da roditelji znaju u kojim vrtićkim

aktivnostima njihovo dete uĉestvuje tokom dana.

1 2 3 4

Moja zaposlenost i druge obaveze ne dozvoljavaju mi da

uĉestvujem u aktivnostima vrtića.

1 2 3 4

Roditeljima treba omogućiti da borave u grupi kad god

ţele.

1 2 3 4

Zbog svojih obaveza nemam vremena da ĉitam detetu ili

ga na drugi naĉin neĉemu uĉim.

1 2 3 4

Roditeljima treba omogućiti da budu ukljuĉeni u

donošenje odluka od interesa za dete (budu ukljuĉeni u

planiranje i realizaciju aktivnosti sa decom kao i u

planiranje cene za vrtićki program).

1 2 3 4

Vaspitaĉi treba da upoznaju roditelje s onim što detetu

ide dobro.

1 2 3 4

Zbog svojih obaveza nisam u mogućnosti da ĉesto

razgovaram sa vaspitaĉima deteta.

1 2 3 4

HVALA NA STRPLJENJU!

83

3. Ček liste za roditelje i vaspitače: karakteristike razvoja i opaženi

napredak dece

Uputstvo za popunjavanje

Dragi roditelji, u toku je istraživanje o radu vaspitne grupe u koju je ukljuĉeno

Vaše dete. Kako bismo bolje sagledali efekte programa, izrazito nam je važno Vaše

mišljenje.

Pred Vama je lista intelektualnih i socioemocionalnih veština. Vaš zadatak je da

procenite u kojoj meri su ove veštine unapreĊene kod Vašeg deteta od trenutka kada je

pošlo u vrtić. Ukoliko neku za neku veštinu uopšte nije bilo napretka zaokružite broj 1,

ukoliko napredak postoji ali je mali zaokružite broj 2, ukoliko je napredaka za datu

veštinu veliki zaokružite broj 3 i ukoliko je veština bila u potpunosti razvijena pre

sprovoĊenja programa zaokružite broj 4.

Privatnost svih prikupljenih podataka je obezbeĊena. Popunjene ĉek liste će biti

dostupne samo istraživaĉima koji su neposredno ukljuĉeni u sprovoĊenje istraživanja.

Na taj naĉin će biti zagarantovana poverljivost informacija o pojedinaĉnom detetu.

Mesto i opština u kojoj se nalazi vrtić:....................................

Ime i prezime deteta:.............................................

Datum roĊenja:......................................................

Koje godine je dete krenulo u vrtić? .....................

Pol deteta: 1) muški 2) ţenski

84

Veštine Uopšte

nije bilo

napretka

Napredak

postoji, ali

je mali

Postoji

veliki

napredak

U potpunosti

razvijeno pre

poĉetka

programa

Zna da se igra sa igraĉkama u kojima od delova treba da se

napravi celinu.

1 2 3 4

Postavlja smislena pitanja kada nešto ne razume. 1 2 3 4

Usvojilo je osnovne pojmove o ţivim bićima (zna koje su

divlje, a koje domaće ţivotinje, šta je povrće, a šta voće).

1 2 3 4

Moţe da ispriĉa neki dogaĊaj tako da je razumljivo šta se

desilo.

1 2 3 4

Usvojilo je redosled aktivnosti u vrtiću ili kod kuće bez

podsećanja (zna kada je vreme za uţinu, kada se ide u vrtić,

kada se vraća iz vrtića).

1 2 3 4

Ima dovoljno paţnje da moţe da uĉestvuje u aktivnostima

koje traju 15 do 25 minuta.

1 2 3 4

U stanju je da se igra jednostavnije igre sa pravilima. 1 2 3 4

Lako se odvaja od roditelja kada ga ujutru dovodu u vrtić. 1 2 3 4

Zna da prepozna osećanja druge dece i da se adekvatno

postavi (na primer, sklanja se od deteta koje je ljuto).

1 2 3 4

Prihvata izvinjenje kada drugo dete nešto nije uradilo

namerno.

1 2 3 4

Prepoznaju se delovi tela na crteţu ljudske figure. 1 2 3 4

Prihvata izvinjenje kada drugo dete nešto nije uradilo

namerno.

1 2 3 4

Zainteresovano je za igru sa drugom decom. 1 2 3 4

85

Ček lista za procenu razvoja dece rođene u periodu od 1.marta 2008- 28. februara 2009.

Uputstvo za popunjavanje

Dragi roditelji, u toku je istraživanje o radu vaspitne grupe u koju je ukljuĉeno

Vaše dete. Kako bismo bolje sagledali efekte programa, izrazito nam je važno Vaše

mišljenje.

Pred Vama je lista intelektualnih i socioemocionalnih veština. Vaš zadatak je da

procenite u kojoj meri su ove veštine unapreĊene kod Vašeg deteta od trenutka kada je

pošlo u vrtić. Ukoliko neku za neku veštinu uopšte nije bilo napretka zaokružite broj 1,

ukoliko napredak postoji ali je mali zaokružite broj 2, ukoliko je napredaka za datu

veštinu veliki zaokružite broj 3 i ukoliko je veština bila u potpunosti razvijena pre

sprovoĊenja programa zaokružite broj 4.

Privatnost svih prikupljenih podataka je obezbeĊena. Popunjene ĉek liste će biti

dostupne samo istraživaĉima koji su neposredno ukljuĉeni u sprovoĊenje istraživanja.

Na taj naĉin će biti zagarantovana poverljivost informacija o pojedinaĉnom detetu.

Mesto i opština u kojoj se nalazi vrtić:....................................

Ime i prezime deteta:.............................................

Datum roĊenja:......................................................

Koje godine je dete krenulo u vrtić? .....................

Pol deteta: 1) muški 2) ţenski

86

Veštine Uopšte

nije bilo

napretka

Napredak

postoji, ali

je mali

Postoji

veliki

napredak

U potpunosti

razvijeno pre

početka programa

Može da učestvuje u dramatizaciji na osnovu ispričane priče, kao i da

nacrta crtež ili napravi maketu od kocaka ili plastelina kojom ilustruje

priču.

1 2 3 4

Postavlja smislena pitanja kada nešto ne razume. 1 2 3 4

Prepričava priču ili neki događaj tako da priča ima pravilan tok. 1 2 3 4

Zna da nacrta ljudsku figuru crtajudi i detalje. 1 2 3 4

Može da pažljivo učestvuje u aktivnostima koje traju oko pola sata. 1 2 3 4

U stanju je da se igra društvenih igara koje zahtevaju usklađivanje

igrača (na primer, zna kako se igraju klikeri ili lastež ili ,,čoveče ne ljuti

se’’).

1 2 3 4

Pokazuje privrženost i nežnost prema mlađoj deci (na primer, prilazi

mlađoj deci i postavlja pitanja o njima ili ih mazi ili želi da podeli sa

njima igračku, teši ih kada plaču).

1 2 3 4

Lako se odvaja od roditelja kada ga ujutru dovode u vrtid. 1 2 3 4

Prihvata izvinjenje kada drugo dete nešto nije uradilo namerno. 1 2 3 4

Učestvuje u igri sa drugom decom. 1 2 3 4

Inicira igru sa vršnjacima. 1 2 3 4

Sa grupom vršnjaka komentarišu događaje koji su se dogodili u vrtidu. 1 2 3 4

Razume smisao takmičarskih igara i trudi se da pobedi. 1 2 3 4

Brižno reaguje na tuđu nevolju (na primer, ako drugo dete padne s

bicikla prilazi mu i pomaže, teši ga, zove odraslu osobu u pomod).

1 2 3 4

87

4. Upitnik za vaspitače

Namena ovog upitnika je da prikupi podatke o percepcijama vaspitaĉa o kvalitetu i

efikasnosti realizacije programa „Vrtići bez granice – više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece

ranog uzrasta“. Kao i ceo program, i ovaj upitnik je prilika za novo uĉenje: nalazi bi trebalo da

daju razvijenu i objektivnu sliku kvaliteta programa, ali i da sluţe njegovom unapreĊivanju.

Molimo vas da na pitanja odgovarate strpljivo i s paţnjom. Da bismo mogli da steknemo

dobro zasnovanu ocenu, vaţno je da odgovori koje dajete što vernije opisuju vaša zapaţanja o

programu.

1. Kog ste pola?

a) M b) Ţ

2. Koliko dugo radite kao vaspitaĉ?

1) do 1 godine

2) izmeĊu 2 i 4 godine

3) izmeĊu 5 i 10 godina


5) više od 15 godina

3. Koliko ste dugo ukluĉeni u projekat „Vrtići bez granice – više mogućnosti za uĉenje i

razvoj dece ranog uzrasta“? ________________

4. Na osnovu vašeg iskustva procenite specifiĉnost rada u manjim mešovitim grupama.

Po vašem mišljenju, koja je najveća prednost ove vrste rada?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Koje su specifiĉne teškoće?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

88

Da li je i u kojoj meri rad u uzrasno mešovitoj grupi imao

pozitivne efekte na sledeće aspekte:

Efekat je

Goto

vo n

eznat

an

Pri

met

an u

mal

oj

mer

i

Pri

met

an

Veo

ma

pri

met

an

Brzina adaptacije 1 2 3 4

Navedite ilustraciju ili obrazloţenje.

Brzina uspostavljanja interakcije i kohezije u grupi 1 2 3 4


Kvalitet i sloţenost interakcije meĊu decom 1 2 3 4


Stepen angaţovanja i ukljuĉenosti dece u aktivnosti u grupi 1 2 3 4


Napredovanje dece u saznajnoj sferi 1 2 3 4


Razvijanje socijalnih veština 1 2 3 4


Emocionalna stabilnost

1 2 3 4

89


Mogućnost individualizacije rada s decom 1 2 3 4


Brzina uspostavljenja pravila u grupi 1 2 3 4


5. Kako biste vi ocenili, u kojoj meri, u proseku, su roditelji bili ukljuĉeni u rad vrtića?

1) Gotovo uopšte nisu

2) U maloj meri

3) Priliĉno ukljuĉeni

4) Veoma ukljuĉeni

6. Za koliko roditelja (u %) biste vi rekli da su bili priliĉno ili veoma ukljuĉeni u rad?

Ova ocena vaţi za _______% roditelja.

7. Koje su, po vašem mišljenju, najveće prepreke za veće ukljuĉivanje roditelja?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

8. Šta je vrtić preduzimao da aktivira roditelje u većoj meri?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

9. Koje su, po vašoj oceni, najveće dobiti ostvarene zahvaljujući aktivnosti roditelja?

a. Za dete: _________________________________________________________

________________________________________________________________

b. Za kvalitet rada u grupi: _________________________________________

________________________________________________________________

90

10. U kojoj meri ste zadovoljni obukom koju ste dobili u u okviru P&S5 programa?

1) Uopšte nisam zadovoljan-a

2) Nisam zadovoljan-a

3) Zadovoljan-a sam

4) U potpunosti sam zadovoljan-a

11. U kojoj meri su obuke koje ste dobili u okviru P&S programa doprineli sledećim

aspektima vašeg rada:

Mentorstvo i obuke su doprineli

Goto

vo

nez

nat

no

u m

aloj

mer

i

Pri

met

no

u v

elik

oj

mer

i

Individualizovan rad s decom 1 2 3 4

UsklaĊivanje aktivnosti sa potrebama dece razliĉitih sposobnosti 1 2 3 4

Individualizovano praćenje napretka svakog deteta 1 2 3 4

Aktiviranje svakog deteta u grupi 1 2 3 4

Stav prema inkluzivnosti 1 2 3 4

Rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom 1 2 3 4

Smisao za saradnju i timski rad 1 2 3 4

Komunikacija sa roditeljima 1 2 3 4

Veština planiranja i prilagoĊavanja rada grupe okolnostima 1 2 3 4

Motivacija za rad 1 2 3 4

12. Da li ste imali mentorsku podršku?

1) Da

2) Ne

5 П&С - Посебни и специјализовани програми

91

Ako Ne, da li ste imali potrebu za ovom vrstom podrške?

1) Da

2) Ne

U kojim aspektima rada bi vam pomogla mentorska podrška?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

13. U kojoj meri ste zadovoljni mentorskom podrškom koju ste dobili u u okviru P&S

programa?



3) Zadovoljan-a sam


5) Nisam imao-la mentorsku podršku

14. Moţete li da izdvojite neke aspekte ili ilustracije mentorskog rada koji su vama bili

posebno znaĉajni?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

15. Da li postoje neke oblasti profesionalnog rada u kojima biste voleli da dobijete dodatnu

podršku ili obuku? Ako postoje, navedite koje su to oblasti i koja vrsta podrške bi vam

bila najadekvatnija.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

16. I, najzad, ako postoji neko pitanje koje nismo postavili, a smatrate da je znaĉajno za

razumevanje prirode i efekata P&S programa, ovde odgovorite i na njega. TakoĊe,

moţete da prenesete neki posebno snaţan utisak ili primer iz prakse koji ilustruje kako se

odvijao rad u okviru P&S programa.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

92

5. Upitnik za samovrednovanje

Pred vama se nalazi upitnik za samovrednovanje. Procenjivaćete prisustvo pojedinih

pokazatelja u sedam oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada predškolskih

ustanova: 1. Predškolski program, godišnji plan i razvojni plan; 2. Vaspitno obrazovi rad; 3.

Deĉiji razvoj i napredovanje; 4. Podrška deci i porodici; 5. Resursi.

Za svaki pokazatelj definisana je odgovarajuća tvrdnja. Vaš zadatak je da za svaku

tvrdnju zaokruţite broj od 1 do 4 kako biste opisali u kojoj je meri opisan pokazatelj prisutan u

radu u Vašoj vaspitnoj grupi i/ili u vašoj predškolskoj ustanovi.

Ocena 1 ukazuje da pokazatelj nije prisutan, ocena 2 da je pokazatelj prisutan u manjoj

meri, ocena 3 da je prisutan i ocena 4 ukazuje da je pokazatelj prisutan u velikoj meri.

Pokazatelj

Koliko je prisutno?

Nij

e p

risu

tan

Pri

suta

n u

malp

j m

eri

Pri

suta

n

Veo

ma

pri

suta

n

1. PREDŠKOLSKI PROGRAM, GODIŠNJI PLAN I RAZVOJNI PLAN

U razvojnom planu postoje jasne smernice za rad vaspitnih grupa koje rade

po P&S6 programu

1 2 3 4

U godišnji plan predškolske ustanove za 2013/2014 predviĊeno otvaranje

novih vaspitnih grupa koje rade po principu P&S programa

1 2 3 4

2. VASPITNO OBRAZOVI RAD

Prostor omogućava aktivnosti u malim grupama, okupljanje cele grupe,

kao i samostalnu aktivnost deteta.

1 2 3 4

Deca, roditelji i vaspitaĉi imaju mogućnost da menjaju strukturu deĉije

sobe, prilagoĊavajući je potrebama dece u grupi.

1 2 3 4

Materijali (igrovni, prirodni, rekviziti...) uredno su sloţeni, kompletirani i

upotrebljivi, dostupni deci, klasifikovani i oznaĉeni.

1 2 3 4

Vaspitaĉ razume i reaguje na potrebe svakog deteta u grupi. 1 2 3 4

U grupi se poštuju pravila ponašanja o kojima su se zajedno dogovorili

vaspitaĉi i deca.

1 2 3 4

Vaspitaĉ uvaţava predloge i ideje dece prilikom planiranja dnevnih

aktivnosti.

1 2 4

Ciljevi i zadaci koje vaspitaĉ postavlja usklaĊeni su sa interesovanjima i

potrebama dece.

1 2 3 4

6 Посебни и специјализовани програми

93

Pokazatelj

Koliko je prisutno?

Nij

e p

risu

tan

Pri

suta

n u

ma

lpj

mer

i

Pri

suta

n

Veo

ma

pri

suta

n

U saradnji sa decom i roditeljima, u okviru P&S programa planiraju se

aktivnosti.

1 2 3 4

Dokumentacija o radu grupa po P&S programu je dostupna i koristi se. 1 2 3 4

U prostoru predškolske ustanove dominiraju deĉji radovi. 1 2 3 4

Deca imaju prilike da biraju i uĉestvuju u razliĉitim igrama (simboliĉke,

igre uloga, konstruktorske igre, igre s pravilima, kooperativne igre...)

1 2 3 4

Neposredna dešavanja i ţivotne situacije dece predstavljaju izvore sadrţaja

u vaspitnoj grupi.

1 2 3 4

Plan adaptacije pravi se u saradnji sa roditeljima, pre polaska deteta u

vrtić.

1 2 3 4

Roditelji imaju priliku da uĉestvuju u adaptaciji i borave u vaspitnoj grupi. 1 2 3 4

3. DEĈJI RAZVOJ I NAPREDOVANJE

Dete je ukljuĉeno u proces dokumentovanja sopstvenog razvoja. 1 2 3 4

U igri i aktivnostima dete i vaspitaĉ preuzimaju razliĉite uloge (partner,

moderator…).

1 2 3 4

Vaspitaĉ planira rad u grupi na osnovu evidentiranih zapaţanja o

mogućnostima dece u grupi.

1 2 3 4

Razvoj i napredovanje dece prati se u razliĉitim aktivnostima i situacijama. 1 2 3 4

Roditelji se kvartalno informišu o deĉjem napredovanju i pruţaju im se na

uvid deĉji radovi i ostala dokumentacija o detetu.

1 2 3 4

Procena napredovanja u razvoju i uĉenju zasnovana je na analizi podataka

dobijenih posmatranjem, praćenjem deteta i uvidom u dnevnik vaspitaĉa,

deĉiji portfolio, grupni portfolio i ĉek liste.

1 2 3 4

Procena napredovanja je u funkciji prilagoĊavanja vaspitno-obrazovnog

rada potrebama svakog od deteta u grupi.

1 2 3 4

O deĉjem napredovanju u razvoju i uĉenju postoji dokumentacija u vidu

beleški o deci, deĉijih portfolia, grupnih portfolia, ĉek listi.

1 2 3 4

4. PODRŠKA DECI I PORODICI

Predškolska ustanova obezbeĊuje razliĉite naĉine informisanja i

poduĉavanja roditelja i zaposlenih sa ciljem zaštite prava deteta.

1 2 3 4

U ustanovi se realizuje program saradnje sa porodicom kojim su

predviĊeni razliĉiti oblici i nivoi saradnje (roditeljski sastanci,

uĉestvovanje roditelja u aktivnostima u vaspitnoj grupi, aktivnosti van

vaspitne grupe).

1 2 3 4

Ustanova obezbeĊuje struĉnu podršku porodici sa ciljem unapreĊivanja

roditeljskih kompetencija.

1 2 3 4

94

Pokazatelj

Koliko je prisutno?

Nij

e p

risu

tan

Pri

suta

n u

ma

lpj

mer

i

Pri

suta

n

Veo

ma

pri

suta

n

Na nivou vaspitne grupe ostvaruju se raznovrsni naĉini ukljuĉivanja

roditelja.

1 2 3 4

5. RESURSI

Vaspitno-obrazovno osoblje ima kvalifikacije koje im omogućava rad u

P&S programu.

1 2 3 4

Vaspitno-obrazovnom osoblju potrebno je više struĉnog usavršavanja nego

što im je na raspolaganju, kako bi mogli da odgovore na potrebe u

grupama koje rade po P&S programu .

1 2 3 4

Ustanova je opremljena potrebnim didaktiĉkim sredstvima za realizaciju

kvalitetnog vaspitno-obrazovnog rada u P&S programu.

1 2 3 4

Didaktiĉka sredstva koja se koriste u P&S programu adekvatna su za

postavljene ciljeve.

1 2 3 4

95

6. Upitnik za stručne saradnike

Namena ovog upitnika je da prikupi podatke o percepcijama vaspitaĉa i struĉnih

saradnika o kvalitetu i efikasnosti realizacije programa „Vrtići bez granice – više mogućnosti za

uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta “. Kao i ceo program, i ovaj upitnik je prilika za novo uĉenje:

nalazi bi trebalo da daju razvijenu i objektivnu sliku kvaliteta programa, ali i da sluţe njegovom

unapreĊivanju.



programu.

1. Kog ste pola?

a) M b) Ţ

2. Koliko dugo radite kao struĉni saradnik?

6) do 1 godine

7) izmeĊu 2 i 4 godine



10) više od 15 godina

3. Koliko ste dugo ukluĉeni u projekat „Vrtići bez granice – nove prilike za rano uĉenje“?

____________

4. Prema vašem mišljenju u kojoj meri i na koji naĉin je projekat „Vrtići bez granice – više

mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta“ doprineo razvoju inkluzivne politike

vaše ustanove?

a. gotovo uopšte nije

b. u maloj meri

c. priliĉno je doprineo

d. Veoma je doprineo

Navedite na koji naĉin je program doprineo razvoju inkluzivne politike.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

96

Da li je i u kojoj meri uvoĊenje programa P&S7 imalo

pozitivne efekte na sledeće aspekte rada u grupi

Efekat je

Goto

vo

nez

nat

no

U m

aloj

mer

i

Pri

met

no

U v

elik

oj

mer

i

Individualizovan rad s decom 1 2 3 4

UsklaĊivanje aktivnosti sa potrebama dece razliĉitih sposobnosti 1 2 3 4

Individualizovano praćenje napretka svakog deteta 1 2 3 4

Aktiviranje svakog deteta u grupi 1 2 3 4

Stav prema inkluzivnosti 1 2 3 4

Rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom 1 2 3 4

Smisao za saradnju i timski rad 1 2 3 4

Komunikacija sa roditeljima 1 2 3 4

Veština planiranja i prilagoĊavanja rada grupe i okolnostima. 1 2 3 4

Motivacija vaspitaĉa za rad 1 2 3 4

Ukljuĉivanje lokalne zajednice 1 2 3 4

5. Kako biste vi ocenili, u kojoj meri, u proseku, su roditelji ukljuĉeni u rad vrtića?

1) Gotovo uopšte nisu

2) U maloj meri

3) Priliĉno ukljuĉeni

4) Veoma ukljuĉeni

7 П&С - Посебни и специјализовани програми

97

6. Koje su, po vašem mišljenju, najveće prepreke za veće ukljuĉivanje roditelja? Možete

zaokružiti više odgovora.

1) Nedostatak motivacije roditelja

2) Radno vreme roditelja se poklapa sa radnim vremenom vrtića

3) Neobaveštenost roditelja o mogućnostima ukljuĉenja

4) Vaspitaĉi ne uviĊaju prednosti veće ukljuĉenosti roditelja

5) Nedostatak komunikacionih veština vaspitaĉa da motiviše roditelje

6) Nedostatak sistematske i organizacione podrške od strane ustanove

7) Nešto drugo. Šta?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

7. Šta je preduzimano u okviru projekta „Vrtići bez granice – više mogućnosti za uĉenje i

razvoj dece ranog uzrasta“ kako bi se aktivirali roditelji u većoj meri?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

8. Koje su, po vašoj oceni, najveće dobiti ostvarene zahvaljujući većem uĉešću roditelja u

okviru ovog projekta?

a. Za dete: _________________________________________________________

________________________________________________________________

b. Za kvalitet rada u grupi: _________________________________________

________________________________________________________________

9. U kojoj meri ste zadovoljni mentorskom podrškom koju ste dobili u u okviru P&S

programa?



8) Zadovoljan-a sam


10) Nismo imali mentorsku podršku

10. Ukratko opišite na koji naĉin je mentorska podrška doprinela kvalitetu programa rada sa

decom.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

98

11. Da li vidite sebe u ulozi mentora u nastavku projekta?

1) Da

2) Ne

12. Procenite u kojoj meri ste pripremljeni za ulogu mentora

1) Uglavnom nepripremljen-a

2) U manjoj meri pripremljen-a

3) Uglavnom pripremljen-a

4) Sasvim pripremljen-a

13. Koja bi vam vrsta dodatne podrške ili obuke bila potrebna kako biste se pripremili za

ulogu mentora?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________


razumevanje prirode i efekata P&S programa, ovde odgovorite i na njega. TakoĊe, moţete

da prenesete neki posebno snaţan utisak ili primer iz prakse koji ilustruje kako se odvijao

rad u okviru P&S programa.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Hvala na odvojenom vremenu i saradnji!

99

7. Vodič za intervju sa mentorima

Namena ovog upitnika je da prikupi podatke o percepcijama mentora o kvalitetu i

efikasnosti realizacije programa „Vrtići bez granice – više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece

ranog uzrasta “. Kao i ceo program, i ovaj upitnik je prilika za novo uĉenje: nalazi bi trebalo da

daju razvijenu i objektivnu sliku kvaliteta programa, ali i da sluţe njegovom unapreĊivanju.



programu.

1. Kojim vrtićima ste bili mentor? S kim ste iz ustanove bili u neposrednom kontaktu?

2. Koliko ste zadovoljni saradnjom sa ustanovom? Ĉime ste najviše zadvoljni, a ĉime

najmanje? U kojoj meri su prihvatili mentorski rad?

3. Kako biste opisali naĉin na koji se projekat „Vrtići bez granice – nove prilike za rano

uĉenje“ realizovan u toj ustanovi?

4. Na koje su sve teškoće nailazili? Kako su rešavane te teškoće?

5. Po vašoj proceni, kakav stav imaju zaposleni prema uvoĊenju P&S programa? Da li se

njihov stav promenio od poĉetka ovog projekta? Na koji naĉin?

100

6. Kako je izgledao mentorski rad? U kojem segmentu realizacije projekta je pomoć

mentora bila najpotrebnija?

7. Kako procenjujete kapacitet ustanove da sama preuzme dalji nastavak programa? Šta

vidite kao problem na koji bi naišli?

8. Kako procenjujete mogućnosti struĉne sluţbe ili vaspitaĉa da preuzmu ulogu mentora?

Zbog ĉega bi mogli, šta bi im bio problem?





______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________


101

8. Vodič za intervjue s direktorima predškolskih ustanova

Ime i prezime: ___________________________________________________

Opština u kojoj se nalazi vrtić: ____________________________________

Datum: __________________________

1. Od kada je vaš vrtić ukljuĉen u projekat „Vrtići bez granice – nove prilike za rano

uĉenje“? __________________

2. Da li je bilo nekih teškoća u realizaciji projekta? Ako jeste, ukratko opišite koje su se

teškoće pojavile i kako su rešene.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

3. Ako biste ovaj program rada s decom ocenili u odnosu na druge programe, kao u školi,

ocenama od 1 do 5, koju biste ocenu dali ovom programu?___________

4. Koje su, na osnovu vašeg iskustva, osnovne prednosti ovog programa?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

5. Kako biste opisali odnos zaposlenih, pre svega vaspitaĉa, prema ovom programu? (npr.

poverenje-nepoverenje, entuzijazam, posvećenost, obuĉenost za realizaciju, prihvatanje

programa...)?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

6. Po vašem mišljenju, da li su i šta su vaspitaĉi dobili u profesionalnom smislu

(profesionalni, razvoj, struĉne kompetencije) uĉešćem u ovom programu?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

102

7. Da li je vaspitaĉima potrebna dodatna profesionalna podrška? Ako da, u kojim aspektima

(koje kompetencije, koja vrsta obuke)?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

8. A kako biste opisali odnos roditelja (npr. poverenje-nepoverenje, spremnost da se

ukljuĉe, spremnost da saraĊuju...)?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

9. Da li postoje i koje su dobiti za roditelje od uĉešća u ovom programu?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

10. U kojoj meri su roditelji bili spremni da se ukljuĉuju u rad s decom? Da li moţete nekim

primerom da ilustrujete ukljuĉenost roditelja?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

11. Da li bi roditeljima trebalo pruţiti više prilika da se ukljuĉuju u rad vrtića? Ako da, na

koji naĉin?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

12. I, najzad, koje su dobiti ostvarila deca? Da li postoje neke specifiĉnosti ovog programa u

odnosu na druge?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

103

13. Kako biste vi ocenili kvalitet i efekte rada u uzrasno mešovitim grupama? Koje su, po

vašem mišljenju, prednosti, a koji nedostaci takve organizacije rada?

Prednosti:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

Nedostaci:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

14. Da li vidite neke prednosti koje ste, kao ustanova, ostvarili uĉešćem u ovom programu?

Da li postoje neke profesionalne dobiti za vas liĉno?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

15. Prema vašem mišljenju u kojoj meri i na koji naĉin je projekat „Vrtići bez granice – više

mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta“ doprineo razvoju inkluzivne politike

vaše ustanove?

Navedite na koji naĉin je program doprineo razvoju inkluzivne politike.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

16. Koliko ste generalno zadovoljni naĉinom na koji je sproveden projekat „Vrtići bez

granice – više mogućnosti za uĉenje i razvoj dece ranog uzrasta“? Ĉime ste najviše

zadovoljni? Šta je moglo bolje da se organizuje?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

17. Kako vidite nastavak projekta „Vrtići bez granice – više mogućnosti za uĉenje i razvoj

dece ranog uzrasta“? Da li ste razmišljali o nekim drugim oblicima nastavka projekta?

Kako procenjujete mogućnost da predškolska ustanova preuzme brigu o daljem

finansiranju projekta? Koje biste teškoće imali? Kako biste organizovali finansiranje

vaspitaĉa?

104

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

18. Na koji naĉin bi lokalna zajednica mogla da pomogne opstanku ovog programa?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

19. Da li postoje neki drugi programi koje bi lokalna zajednica trebalo da podrţi?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________





________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________


evaluaciona studija projekta „vrtiĆi bez granica– … projekta vrtici bez granica... ·...

Documents