ernesto Če gevara~dnevnik iz bolivije

7/26/2019 Ernesto e Gevara~Dnevnik iz Bolivije

1/278


2/278

Naslov originala:Ernesto Che Guevara

El Diario del Che en Bolivia

obrada: Lenawww.balkandownload.org


3/278

Ernesto e Gevara

DNEVNIKIZ BOLIVIJE

UvodFidel Kastro

PredgovorKamilo Gevara

Sa panskog prevelaSilvija Monros-Stojakovi


4/278

NAPOMENA IZDAVAA

Ovo izdanje Dnevnika iz BolivijeErnesta e Gevare podudara sesa izdanjem koje je 1968. prvi put objavio Kubanski institut knjige.

Zbog njihovog istorijskog znaaja, sada su prikljuene i onestranice koje su, zbog bezbednosti, izostavljene iz prvog izdanja ponalogu obavetajnih slubi bolivijske vlade. Te stranice se odnose nasledee dane: u januaru (4, 5, 8. i 9); februaru (8. i 9); martu (14);aprilu (4. i 5); junu (9. i 10), i u julu (4. i 5).

Uz to, tekst prvog izdanja je uporeen i usklaen sa faksimilima,pri emu je sada bilo mogue da se razjasne neke rei ili pojmovikoji su ranije bili neitki.

Centar za studije e Gevara

On pres


5/278


6/278


7/278

PREDGOVOR

Santa Kruz, Bolivija1967Skoro je protekla itava godina estokih okraja, nedavno je na

osnovu dojave Hoakinova grupa upala u klopku kod Vado del Jesa,obru oko eove trupe se sve vie stee i tako odluuju da napustetu oblast i potrae drugu, bezbedniju, gde e moi delotvornije dadeluju radi uvrivanja gerilske borbe. Popodne poinje i vojnicipolaze: boj se ini neodlonim.

Iako ju je bolivijska vojska zaplenila, na poslednjoj stranici zelenebelenice, s datumom od 7. oktobra 1967, moe da se proita,dakako oteano zbog nerazgovetnog rukopisa autora: Navrilo seedanaest meseci od nae gerilske inauguracije bez ikakvihkomplikacija, gotovo bukolino... Te rei niim ne ukazuju naepilog herojske epopeje koja se opisuje u ovom Dnevniku, nigde neizbija ni najmanji znak obeshrabrenosti, pesimizma, poraza;

naprotiv, deluju kao poetak, kao predgovor.Osmog oktobra pak, do ubogog kolskog zdanja na La Igeri bivaprebaen ranjeni zarobljenik, zamiljen i bez daha, jedva da moeda hoda uspravno, bori se s teinom koja se urotila protivuspravljenosti njegovih ramena, s teinom koja se nataloilaproteklih nekoliko meseci, prepunih nedaa, boletina, smrtiprijatelja i drugova, nepouzdanosti izvesnih saradnika, nimalopoeljne odgovornosti koju ima za ivote drugih, bliskih,

nedostajanja dragih bia. Teret to se sruio na njegova plea jednake zbiru telurskih sila, meutim, tu je on, i dalje bez uzmicanja, tu sui ostali, uspravni, u brade zarasli, naoruani uverenjima, upripravnosti za novu bitku.

Neto kasnije, vezan na leaju pored zemljanog zida, uiekivanju presude koja mu je unapred poznata, u tiini posmatratumaranje straara. Neki su nadmeniji nego drugi, kako to ve biva


8/278

kod sitnih dua koje se preuranjeno raduju pobedi, tu i tamo seutrkuju izmeu sebe ko e vie da vrea onoga koga smatrajurtvom, ali potovanje koje pobuuje i snaga koja izbija iz njegovogskamenjenog pogleda, taj pogled koji inae duboko dopire do

svakoga zauzdaje epurenje kukaviluka i ubrzo postaje pometnja.Oni se nalaze pred strahovitim raskrem, s jedne strane u

rukama imaju jednog od najistaknutijih revolucionara koga su ikadaupoznali, gromada od vrline i vrstih stavova, neko ko moe dapreraste u ivi dokaz navodne strane agresije ili mranog planakomunizma da zavlada svetom, dok s druge, to je nepokolebljivituitelj koji moe svaki tribunal da pretvori u tribinu i koji bi, inezavisno od ishoda nekakvog sudskog postupka, mogao da

pokrene opasnu politiku igru neizvesnog kraja.Oslobodilaka vojska Bolivije ve se proula, izvela je niz akcija

na bolivijskoj teritoriji, uglavnom sa uspehom, a da to niko nijeuspeo da sprei; ni domae javno mnjenje ni svet u celini nisu moglida se oglue o dogaaje. Svuda se ve i u vazduhu osea naklonost,ak i kada iz toga nije proisteklo masovno pristupanje snaga koje jetrebalo da se prikljue borbi.

Dogaaji koji su se upravo tih dana odigrali, namerno ilinehotice, pribavili su ogroman publicitet gerili, teren je pripremljenkako bi u relativno kratkom roku usledili oekivani plodovi.Ukratko, to je izuzetno osetljiv trenutak za status quo, oni kojima jestalo do toga da ga odre mora da su toga svesni, svesni da ga jenemogue odrati, pa neumoljivo prizivaju rasplet kojem seunapred hvaliu.

Ve je po sebi paradoksalno to je od kole nainjen zatvor, ali

odista je ne samo uzaludno nego i pustopano i zlodelno to to seumilja da e streljanjem biti ubijene ideje, i to tamo gde je trebaloda urode plodom. U vazduhu se sad osea elja za osvetom, to jeuobiajeno dranje sitnih dua koje veito brane svoju stvar takotrapavim sredstvima.

U kratkim trenucima mirovanja, dok pokuava da rastegnevezove kako bi umanjio utrnulost udova, oprata se od seanja, u


9/278

drutvu supruge, okruen decom, rodbinom i najbliim prijateljima,od svoje Argentine, svoje Kube, od sveta i Fidela. Brine o sudbinionih koji su uspeli da se izvuku iz zamke, razmilja...

Bilo je svakako onih koji su se pohvalili ili bili pohvaljeni to je

bolivijskoj vojsci pridoneo takvu slavu. Hapenje komandantaGevare bilo je isti kiseonik za klonuli reim bez ikakvog prestia,tako su barem mislili, meutim, kako moe duh budunosti da budezarobljen u prolosti, kako moe da se zatomi primer. Dok mu jenoga krvarila a puka ostala neupotrebljena, tog dana su uspeli dadohvate oveka, ali samo zato to je to bio ovek i po, pravi brat irevolucionar do sri, poput onih koje samo ljubav pokree.

Mogao je da razbije obru zar neko da posumnja u njegovo

taktiko znanje ali je vie voleo da ostane uz one koji nisu moglidalje da ga prate, naravno, mislim na bolesne i ranjene. Odavno jemogao da napusti Santa Kruz, ali je ipak odluio da saeka, danastavi potragu i da ne ostavi Haokinovu trupu. Bili su to dragocenidani koje on, meutim, nije smatrao izgubljenim. Mogao je dadopusti da se elavi i Francuz, taj to ga je posle satanizovao, samisnau do grada, gde je trebalo da obave razna zaduenja, ali je prvonameravao da ih ostavi na mestu koje mu se uinilo relativnosigurnim.

Taj ovek je toliko jak i krupan da ne moe da stane u skuenamerila onih koji mu sude, da, zato to poricati, ima ih koji ga se i tekako boje i koji ga kritikuju: to je mnogi neumorni kafanskirevolucionar, to su birokrate, kukavice kao to i dolikuje, to jepodlac, oportunista, to su tirani oligarhije i oligarsi demokratije. Izraznih razloga kriju se od njega ili nastoje da ga sakriju iluzornim

pokrovom o tome kako su utopije neostvarive, ali najvie je onih kojis njim dele, ili u pojedinim delovima ili u potpunosti, njegovu vizijubudunosti, a oni su veina, i ti ga i te kako cene.

Njegova veliina jedva se primeuje u tim trenucima, ali eistorija postaviti njegov domet. Njegovi zarobljenici su dobrogzdravlja, njegovi zarobljivai samo to nisu pristupili odmazdi to seodvaio da se sa svega pedesetak naoruanih ljudi suprotstavi


10/278

itavoj armiji, istreniranim trupama koje imperija finansira,oslonjena na svoje pretorijanske rendere.

Nedaleko otuda, u nonim asovima, malobrojna grupa ljudiokupljenih u oblasti koja je odseena nepristupanim reljefom, od

kojih neki imaju nezaleenih rana, dok su svi izgladneli, obnevideliod ei i neopisivo icrpljeni dok im je neizvesnost utisnuta u lica oajniki trae vesti, preko prenosivog radio-prijemnika, ne bi lisaznali gde im se nalaze ostali drugovi, voljeni voa. Ne znajui taih je snalo, podbodeni nezadrivom slutnjom velike nesree,nervozno okreu dugme u potrazi za verodostojnijim stanicama,iako su i njima pristupali, kao to je prirodno, uz ogromne rezerve.Iz iskustva i knjig znali su da, uz suptilnu upotrebu, iskonska

potreba gerilca za informacijama moe da se pretvori u smrtonosnuzamku ili da ga, u najboljem sluaju, odvede krivim pravcem, ali togputa su bili spremni da se zadovolje ma i najmanjim tragom koji eim omoguiti da neto preduzmu, bez obzira na posledice.

Preduzeti neto shodno oseanjima solidarnosti prema brai pooruju i po idejama. Volja za pruanjem pomoi i spasenjem pokretanadjaala je razumljiva oklevanja koja su se pojavila u vezi saishodom akcija za izbavljenje, uprkos odsustvu ea i ostatkadrugova, jer ono to je bilo ozbiljno ugroeno u toj poetnoj etapiformiranja bila je sma Oslobodilaka vojska, ta zbog koje su tolikoputa stavili glavu u torbu, te je zbog toga uvek, u pravom asu, iispruena ruka bila spremna.

Do u tanina behu ispunili orijentacione zadatke koje su pre togautanaili, ako nije tu, onda je tamo ili nekamo, tako je bilaisplanirana mogua evakuacija ljudstva, i tako je bilo dogovoreno

mesto gde e se iznova sastati u sluaju nevolje ili organizovanogpovlaenja. Prema tome, nije bilo razloga da se iega stide tokom, zaneke, tolikih meseci borbi po bolivijskim bespuima, a za druge,tokom itavog jednog veka zajedninih nedaa, oskudnih namirnicai mnotva nadanja i snova, dok jedni druge spasavaju, dok se svakoizlae opasnosti zbog drugog, dok se gube dragi prijatelji, lanoviporodice, iako su bili kao obamrli, s nemirom neosnovanog ali


11/278

ujedno i loginog oseanja krivice, sa zebnjom i nespokojemlatentnog beznaa. Bez rei su molili da mogu podeliti usud ostalih,kakav god taj usud bio, i mada su terali optimizam da ovladanjihovim umovima, srce je tuklo na neobian nain, kao da, uz

nedostatak vazduha, ono najavljuje neminovnost koja je dotle zanjih bila nezamisliva.

Tako je stigla dramatina vest e je poginuo u borbi premaistim izvorima koji su podrobno opisivali ta je kod njega naeno idruge takve stvari, koje su mogli da znaju samo oni koji suneposredno bili s njim. Tada, a da vie nije ostajalo mesta sumnji,shvatie da ono to su imali u vidu tek kao daleku mogunost, sadae tvrda i hladna stvarnost, stvarnost koja sve obavija vezujui svaku

misao i svaki mii. ta uraditi, ta treba da se uradi, zato su tamo,ta je dunost? Odgovor je morao da bude na visini dogaaja,emocije su ih preplavljivale a vreme je hitalo, vojska nije obustavilapoteru, pitanje je minuta ili asaka kada e ih pronai, prema tometreba odmah da stupe u dejstvo. Koliko li je uspomena nadrlo unjihove glave, koliko jo sveih glasova, koliko sauesnitva. Modase vraala jedna od onih reenica koje tako mono svode velikeistine na nekoliko rei u revoluciji se ili pobeuje ili gine, ako jeprava, moda je bila neka druga, neko klaenje izmeuneodreenog rastanka i nepomuene vere u cilj, ta reenica kojusmo toliko puta uli Do pobede zauvek{1}. ta je sad to vano?Vano je jedino da ukoliko se borba nastavi, bez obzira na golemigubitak, bie da su e i njegovi saborci pobedili; ako se ta borbanapusti, ne vodei rauna o dananjici i sutranjici, njegova himna,skrojena po meri siromanih izotrenog sluha, ostae isto tako

beivotna kao i njegovo telo.Oni e doneti odluku koja e obeleiti tok ove istorije. Znamo dae narodi izrei poslednju re, ali povoljan je znak, nepogreiv, kadase telo revolucionarnih snaga pridruuje mislima i delovanju svojihlidera. To ovekoveuje stremljenja, a oni koji budu pali ili posustalibie zamenjeni i opet e se iznai dovoljno snage za uspeh. Takonastaje uveni dogovor malobrojne Oslobodilake vojske Bolivije


12/278

boriti se do poslednjeg, nastaviti borbu do ostvarenja osnovnihciljeva gerile, duboko ukorenjenih u istorijskoj misli LatinskeAmerike i samog ea, krei put novim epopejama u borbi narodaza svoje iskupljenje.

Devetog oktobra, a u onoj jadnoj seoskoj koli u La Igeri, neveliki

njen prostor stenjava jedno od najdoslednijih bia koje se ikadapojavilo na Zemlji, stenjava beskrajnog oveka dok je on strpljivoekao smrt koju su njemu namenili njegovi delati i, bez oekivanja,besmrtnost koja je proizala iz onolike empatije izmeu njegovihzamisli, uvek najistijih, i njegovih dela, uvek najnesebinijih. IzVaingtona stie naredba: neka bude ubijen; podanici e biti i ovoga

puta posluni i jednim metkom za drugim potkradaju ivot izponositog tela gerilca. Uasna, alosna greka prerasta, ali ne zatoto oni to ele, u neprikosnoveni simbol otpora, borbe za pravedno,strasti, neophodnog oveka, u nedogled umnoenog u idealima imiicama onih koji se bore, to je, u krajnjoj liniji, ono ega se najvieplae poslunici i njihov svemoni gazda.

Nikad nisu razumeli da je besmisleno smerati ubistvoparadigmatske snage tvorca svetlosti, nesustalog radnika i uenjakakakav je bio e, udesnog kondotjera koji i dalje zadaje teke udarcebirokratiji i aristokratiji, i to ak iz besteinskog stanja nebivanja;nisu ak razumeli da je nemogue smanjiti, makar za treptaj, tuizvesnost koja, po sili uzora to ga je on oliavao, znai da pojedinacmoe da bude superioran, da moe da promeni svet nabolje i daoplemeni drutvo u kojem ivi.

D se zakljuiti, koliko je bio neopoziv u svojim uverenjima, da

ne bi prestao da veruje, ak ni sadistiki unakaen, da revolucionarimoraju, samo ako je to zaista neizbeno, da prizovu silu, makar onabila tek jedan primitivni zov, pri emu ni tada ne sme da budepropraena svirepou, jer to bi bilo u obrnutoj srazmeri sameprirode revolucionara. Kao to isto tako moemo da tvrdimo, bezbojazni da emo pogreiti, da niko nije mogao da pogazi njegovuelju za ivotom, tu elju koja se tim vie osea to se sve vie


13/278

razlabavljuju uzde okolnosti pa se onda i one preuzimaju, te uzdekoje dobijaju vrhunski podstrek kada se volja, protiv umornih plua,bori za jedan udisaj vazduha.

Mrtav pada ovek bez presude sudova i razmiljanja, pada novi

ovek i s njim klija i uzdie se prizor pri kojem novi ovek nije niiluzija ni himera, nego je stalno obnavljanje, nego je rtva za svedruge i za sebe samog, kako bi i dalje rastao i za sobom ostavioosrednjost, ne bi li bio, makar poslednji put, drugaiji. Bolji.Odjednom se otelovljuje san vekovima uspavan, ono novo tadapostaje etika, postaje stalnost u vrlom, ne oekujui ikakve nagrade,o manje nekakve mistifikacije. Zato to ovoga puta moe i mora dabude pre svega ljudski.

ula 2005

Kamilo Gevara MarIstraivaki centar e Gevara


14/278

NEOPHODAN UVOD

Bio je eov obiaj da tokom svog gerilskog ivota u svomintimnom Dnevniku priljeno zapie svoja svakodnevna zapaanja.Tokom dugih mareva po teko prohodnim, nepristupanimterenima, sred vlanih uma, kada su se ljudi u koloni, ljudi vazdapovijeni pod teretom ranaca, municije i oruja, zaustavljali radikratkog predaha; ili kada bi ljudstvo dobilo nareenje da zastane iulogori se na kraju naporog dana: tek, e je mogao da bude vien e, kako su ga od prvog dana iz milote prozvali Kubanci kakovadi malu belenicu i svojim zbijenim i gotovo neitkim rukopisomlekara, zapisuje svoje beleke.

Ono to je uspeo da sauva od tih beleaka posluilo mu jekasnije da napie svoje velianstvene istorijske osvrte narevolucionarni rat na Kubi, ispunjene revolucionarnom,pedagokom i nadasve ljudskom sadrinom.

Ovoga puta, zahvaljujui toj njegovoj nepromenljivoj navici dasvakog dana zapie glavne dogaaje, u prilici smo da steknemo

podroban uvid, i to besprekorno taan i beskrajno dragocen, u teposlednje junake mesece njegovog ivota u Boliviji.Te beleke, koje i nisu pisane za objavljivanje, sluile su mu kao

radno sredstvo stalne procene injenica, situacija i ljudi, a ujedno subile povod da iskae svoja zapaanja, jer je po prirodi bio istananiposmatra, veliki analitiar, veoma esto sa smislom za humor.Saeto su pisane i poseduju neprekinutu koherentnost od poetkado kraja.

Valja imati na umu da su pisane u izuzetno retkim trenucimaodmora, sred epskog i nadljudskog fizikog pregnua i iscrpljujuihobaveza voe gerilskog odreda, u tekoj etapi zapoinjanja oneborbe koja se odvijala u neverovatno tekim materijalnim uslovima,to jo jednom ukazuje na njegov nain rada i na njegovu elinuvolju.

U ovom Dnevniku, prilikom podrobnog razmatranja


15/278

svakodnevnih dogaaja, iznose se propusti, kritike i primedbe kojesu svojstvene i neminovne u razvoju revolucionarne gerile. U jezgrugerilskog odreda te kritike treba da budu neprestane, naroito uetapi kada tu etu zapravo ini samo malobrojno jezgro suoeno sa

izrazito nepovoljnim materijalnim uslovima, kao i neuporedivonadmonijim neprijateljom, to se tie brojnosti, kada i najmanjiprevid ili najbeznaajnija greka mogu biti kobni, a voa treba dabude nepokolebljivo izriit, kao to treba da zna da upotrebi svakidogaaj ili epizodu, ma kako nevano izgledali, radi obuke boraca istvaranja buduih kadrova novih gerilskih odreda.

Proces formiranja gerile jeste neprestani poziv na savest i astsvakog oveka. e je umeo da dotakne najosetljiviju icu

revolucionara. Kada je Markos, koga je e ve upozoravao,opomenut da moe neasno da bude iskljuen iz gerile, odgovorioe: Pre streljan! Kasnije je junaki poloio svoj ivot. Slino je bilodranje svih onih kojima je ukazao poverenje, a koje bi ponekadmorao da izgrdi zbog ove ili one okolnosti u razvoju borbe. Bratski iljudski voa znao je takoe da bude zahtevan a ponekad i strog; alina prvom mestu, i vie nego li prema kome drugome, on je to bioprema sebi. e je zasnivao disciplinu na moralnoj savesti gerilaca ina ogromnoj snazi sopstvenog primera.

Dnevnik sadri i brojna seanja na Debrea i pokazuje velikuzabrinutost koju je kod ea izazvalo hapenje i zatvaranjerevolucionarnog pisca kome je bio poverio jednu misiju u Evropi,iako je u dubini due vie voleo da je ostao u gerili. Zbog togaizraava izvesno nezadovoljstvo, a u nekim prilikama i nedoumice uvezi s njegovim ponaanjem.

e nije vie bio u mogunosti da sazna kakvu je odiseju doiveoDebre u kandama represivnog aparata i kakav je vrst i hrabar stavzauzeo pred onima koji su ga uhapsili i izloili muenju.

Istakao je, meutim, ogroman politiki znaaj procesa i 3.oktobra, est dana pre svoje smrti, sred tmurnih i napetih deavanja,belei: uli smo za intervju s Debreom, vrlo odvanim predstudentom provokatorom, a to je poslednje seanje na pisca.


16/278

Kako se u ovom Dnevniku esto pojavljuje kubanska revolucija injene veze s gerilskim pokretom, neko bi to to ga mi objavljujemomogao da protumai kao in provokacije koja e dati povodaneprijateljima revolucije, jenkijevskim imperijalistima i njihovim

saveznicima, oligarsima Latinske Amerike, da udvostrue planoveza blokadu, izolaciju i agresiju na Kubi.

One koji tako prosuuju injenice valja podsetiti da jenkijevskomimperijalizmu nikad nije bio potreban izgovor da ini zlodela bilogde na svetu te da su njihovi napori da pregaze kubansku revolucijupoeli ve nakon usvajanja prvog revolucionarnog zakona u naojzemlji, usled oigledne i optepoznate injenice da je tajimperijalizam andarm svetske reakcije, sistematski pokreta

kontrarevolucije i zatitnik najnazadnijih i najneljudskijih drutvenihstruktura koje opstajavaju na svetu.

Solidarnost s revolucionarnim pokretom moe da poslui kaoizgovor, ali nikad nee biti uzrok jenkijevske agresije. Opovrgavanjesolidarnosti da bi se opovrgao izgovor predstavlja smenu politikukoja nije ni u kakvoj vezi sa internacionalistikim karakteromsavremenih socijalnih revolucija. Kada ne bi bilo solidarisanja srevolucionarnim pokretom, ne bi se uklonio izgovor, nego bi seupravo desilo solidarisanje s jenkijevskim imperijalizmom injegovom politikom podreivanja i porobljavanja ostatka sveta.

Kuba je mala zemlja nerazvijene privrede, kao i sve one koje suvekovima bile izloene dominaciji i eksploataciji kolonijalizma iimperijalizma, i nalazi se na svega 90 milja od obala SjedinjenihDrava, a na njenoj teritoriji je smetena pomorska baza jenkija, priemu je suoena s jo nizom tekoa da bi ostvarila svoj

drutvenoekonomski razvoj. Velike opasnosti su se obruile na nauotadbinu od pobede revolucije, ali imperijalizam nee time uspetida je slomi, i kao da ne treba da nas se tiu tekoe koje jedandosledan revolucionarni pravac moe da izazove.

S revolucionarnog stanovita, objavljivanje eovog Dnevnika izBolivije nema alternativu. eov Dnevnik je ostao u Barijentosovomposedu, a Barijentos je odmah prosledio jednu kopiju CIA,


17/278

Pentagonu i vladi SAD. Novinari bliski CIA imali su pristupa ovomdokumentu ve u Boliviji i napravili su fotostate, premda uzobavezu da se do daljeg uzdre od objavljivanja.

Barijentosova vlada i najvii vojni vrh imaju i te kako razloga za

neobjavljivanje Dnevnika, iz kojeg mogu da se vide zaprepaujuanesposobnost njihove vojske i nebrojeni porazi koje je pretrpelazbog aice odlunih gerilaca koji su za svega nekoliko nedeljauspeli u borbi da joj zaplene blizu dvesta komada oruja.

Osim toga, e opisuje Barijentosa i njegov reim reima koje suzasluili, reima koje nee moi da budu izbrisane iz istorije.

S druge strane, i imperijalizam ima svoje razloge: e i njegovizvanredan primer svakim danom dobijaju jo veu snagu u svetu.

Njegove ideje, njegova slika, njegovo ime to su borbeni barjaci uboju protiv nepravde meu potlaenima i eksploatisanima, i onipobuuju ostraeno zanimanje meu studentima i intelektualcimaitavog sveta.

U samim Sjedinjenim Dravama crnaki pokret i naprednistudenti, kojih ima sve vie, prisvojili su eov lik kao svoj simbol. Unajbespotednijim manifestacijama za graanska prava i protivagresije na Vijetnam, njegove fotografije su noene kao amblemborbe. Retko kada su u istoriji, ako su ikada, jedan lik, jedno ime,edan primer, postali univerzalni takvom brzinom i tolikom snagomstrasti. To je zato to u najistijem i najnesebinijem vidu otelovljujeinternacionalistiki duh koji odlikuje svet dananjice, a jo vie,sutranjice.

Na jednom kontinentu, koji su jue guile kolonijalne sile a kojidanas jenkijevski imperijalizam izrabljuje i dri u najnepravinijoj

zaostalosti i nerazvijenosti, nikne taj jedinstveni lik koji postajeuniverzalni dah revolucionarne borbe, ak i u imperijalistikim ikolonijalnim metropolama.

Jenkijevski imperijalisti pribojavaju se snage tog primera i svegato bi moglo da doprinese njegovom irenju. Upravo je samosvojnasnaga Dnevnika ivog izraza izuzetne linosti, gerilskog naukazapisanog u jeku borbene svakodnevice, zapaljivog baruta, stvarnog


18/278

dokaza da ovek Latinske Amerike nije nemoan predporobljivaima narod i njihovim plaenikim vojskama ono to ihe do dana dananjeg spreilo da ga objave.

Moda su isto tako poeleli da ovaj Dnevnik nikad ne dopre u

avnost. Pseudorevolucionari, oportunisti i arlatani svake vrste, kojinazivajui sebe marksistima, komunistima, ili drugim slinimimenima, nisu oklevali da ea oznae kao promaaj, kao pustolovai, u najboljem sluaju, kao idealistu, ija smrt predstavlja labudovupesmu oruane borbe u Latinskoj Americi. Ako je e, kao najviipredstavnik tih ideala i iskusni gerilski borac, uzvikuju, pao ugerili, i ako njegov pokret nije oslobodio Boliviju, jasno je da je bio uzabludi...! Koliko li se tih bednika obradovalo eovoj smrti, nimalo

ne crvenei pri pomisli da se njihova razmiljanja i obrazloenja upotpunosti podudaraju sa stavovima najokorelijih reakcionara i sasamim imperijalizmom!

Na taj nain pokuavaju da opravdaju sebe, ili da opravdajuizdajnike nalagodavce koji u datom trenutku nisu ustuknuli od togada se igraju oruane borbe s jedinim ciljem kako se posleispostavilo da unite gerilske odrede, da zaustave revolucionarnuakciju i da nametnu svoje sramne, ujedno i neodrive politikekompromise, jer su bili apsolutno nesposobni da se prihvate biloega drugog. Ili pak da opravdaju one koji nisu hteli da se lateborbe, koji se nikad nee boriti za narod i njegovo osloboenje, alikoji e zato karikirati revolucionarne zamisli, pravei od njihdogmatski opijum bez sadrine i bez poruke masama, pretvarajuioslobodilake organizacije naroda u orue mirenja s domaim ispoljnim izrabljivaima, zagovarajui politiku koja nije ni u kakvoj

vezi sa stvarnim interesima izrabljenih naroda na ovom kontinentu.U takvom sklopu, e je svoju smrt posmatrao kao prirodan iverovatan in pa se potrudio da istakne, posebno u poslednjimzapisima, da takav mogui rasplet nee spreiti neminovni razvojrevolucije u Latinskoj Americi. U svojoj Poruci Trikontinentaluponovio je takav stav: Celokupna naa akcija je ratni pokli protivimperijalizma... Gde god nas zadesi smrt, dobrodola nam bila,


19/278

samo ako taj pokli dopre do prijemivog uha i ako druga ruka budeispruena da prihvati nae oruje.

Sebe samog je smatrao vojnikom takve revolucije, i nije mario zato da je nadivi. Oni koji u raspletu njegove borbe u Boliviji vide

poraz njegovih ideja, jednakim pojednostavljivanjem stvari, mogli bida osporavaju valjanost tih ideja i borbu svih velikih pretea irevolucionarnih mislilaca, ukljuujui tu i osnivae marksizma, kojinisu stigli da dovre svoje delo i da za ivota uivaju u plodovimasvog plemenitog zalaganja.

Na Kubi, ni Martijeva i Maseova smrt u borbi, posle ega jeusledila jenkijevska intervencija pred kraj rata za nezavisnost, imee na kratak rok spreen cilj njihove borbe, ni smrt blistavih

zagovornika socijalistike borbe, kao to je Hulio Antonio Melja,koga su ubili agenti u slubi imperijalizma, nisu na due staze omelepobedu jednog procesa koji je zapoeo stotinak godina ranije, i nikone bi, uopte, mogao da dovede u pitanje duboku opravdanoststvari i smer borbe tih narodskih prvaka, niti ivotnost njihovihsutinskih postavki, koje su oduvek bile nadahnue kubanskimrevolucionarima.

Iz eovog Dnevnika se videti koliko su realne bile mogunostiuspeha i koliko je bila velianstvena snaga gerile da sve katalizuje,kao to to i belei. Jednom prilikom, pred oiglednim simptomimaslabosti i ubrzanog uruavanja bolivijskog reima, zapisao je: Vlastse ubrzano raspada, teta to u ovom asu nemamo jo stotinakljudi.

e je na osnovu svog iskustva na Kubi znao koliko je puta namalobrojni gerilski odred bio na ivici da bude uniten. Moglo je

zaista da bude tako, shodno gotovo neizbenim nepoznanicama izaokretima ratovanja, ali ak i da se to desilo, bi li iko imao pravo dasmatra pogrenom nau liniju i da je prema tome uzme kao primerkojim e obeshrabriti revoluciju i narodima usaditi nemo? Kolikoputa su u istoriji nepovoljne okolnosti prethodile revolucionarnimprocesima! Mi na Kubi, zar nismo imali iskustvo Monkade svegaest godina pre konane pobede oruane borbe naroda?


20/278

Mnogi su mislili da izmeu 26. jula 1953, od napada na kasarnuMonkada u Santijago de Kubi, i 2. decembra 1956, kad seGranma iskrcao revolucionarna borba na Kubi pred modernom

i dobro opremljenom vojskom nema nikakvu perspektivu, te je

akcija nekolicine naoruanih boraca viena kao himera idealista izanesenjaka koji ne uviaju koliko gree. Nedvosmisleni poraz ipotpuno rasturanje neiskusnog gerilskog odreda kao da je 5.decembra 1956. potpuno potvrdio ta pesimistika predskazanja...Ali, svega 25 meseci kasnije, ostaci nekadanje gerile ve su biliprikupili dovoljno snage i iskustva da razbiju onakvu vojsku.

Uvek e biti i vie nego dovoljno izgovora da se ne pristupi borbi,u svim razdobljima i u svakoj prilici, ali to e biti jedini put da se

nikad ne izdejstvuje sloboda. e nije nadiveo svoje ideje, ali jeuspeo da ih oplodi svojom krvlju. Sasvim izvesno, njegovipseudorevolucionarni kritiari, svojim politikim kukavilukom isvojim veitim odsustvom akcije, nadivee oiglednost sopstveneuskogrudosti.

Pada u oi, kao to proistie iz Dnevnika, da je jedan od takvihbajnih revolucionara, koji postaju ve tipini u Latinskoj Americi,dakle Mario Monhe dok mae titulom generalnog sekretaraKomunistike partije Bolivije pokuao eu da ospori politiko ivojno vostvo pokreta. Te poto je, uz to, pomenuo nameru da se, utu svrhu, prethodno odrekne svoje partijske funkcije, po njemu je,oigledno, bilo dovoljno da dotle uopte to i bude, kako bi se natitulu mogao uopte i pozvati prilikom povlaenja.

Naravno, Mario Monhe nije imao nikakvo gerilsko iskustvo, nitie ikada bio u borbi, a da ga s druge strane njegovo uverenje da je

pravi komunista nije navelo da se makar izuzme iz onog bahatog,sebinog a tako rasprostranjenog ovinizma, kojem su ipak uspeli daizmaknu predvodnici prve bitke za nezavisnost.

S takvim konceptom onoga to na ovom kontinentu treba dabude antiimperijalistika borba, takvi komunistiki prvaci nisuuspeli ak da dosegnu ni internacionalistiki stupanj domorodakihplemena koje su evropski kolonizatori podjarmili u doba osvajanja.


21/278

Tako je ef Komunistike partije jedne zemlje koja se zoveBolivija i njene istorijske prestonice Sukrea, koje su nazvane tako uast svojih prvih oslobodilaca iz Venecuele [Simona Bolivara iAntonija Hose de Sukrea], imao prilike da za definitivno

oslobaanje svoga naroda pozove na saradnju i politiki,organizacioni i vojni talenat istinskog revolucionarnog titana, ija sestvar, uostalom, nije svodila na tesne, vetake a ponekad inepravedne granice u toj zemlji, jedino je dogurao do sramnih,smenih i nezasluenih zahteva da bude glavni.

Bolivija, usled toga to ne izlazi na more, ima veu potrebu negoli bilo koja druga zemlja za revolucionarnim uspehom suseda,upravo zbog svog sopstvenog oslobaanja, pri emu onda ne bi

morala da bude izloena uasnoj blokadi. Uz svoj ogromni ugled, ana osnovu sposobnosti i iskustva, e je bio onaj koji je mogao tajproces da pospeuje. e je imao uspostavljene veze s rukovodiocimai aktivistima Komunistike partije Bolivije, jo i pre nego to se onapocepala, oekujui, bez razlike, od svih njih podrku zarevolucionarni pokret u Latinskoj Americi. Neki od tih aktivista, uzovlaenje Partije, godinama su predano radili na svakojakimzadacima. Kad je u toj partiji ipak dolo do cepanja, stvorena jesituacija, i to veoma posebna, jer su se mnogi aktivisti nazajednikom poslu odjednom nali na razliitim stranama. Ali enije borbu u Boliviji posmatrao kao izdvojenu pojavu, ve kao deooslobodilakog revolucionarnog pokreta koji e se ubrzo proiriti nadruge zemlje June Amerike. Njegova namera je bila da organizujeedan pokret koji e biti izvan svih podela, kako bi se njemuprikljuili svi oni koji bi da se bore za osloboenje Bolivije i ostalih

naroda koji su u Junoj Americi pod jarmom imperijalizma. Ali upoetnoj fazi priprema osnova gerile, e je prvenstveno zavisio odpomoi grupe dragocenih i diskretnih saradnika koji su u asurascepa ostali u Monheovoj partiji. Upravo zbog toga to je njihuvaavao, pozvao je Monhea da poseti njegov logor, premda premanjemu nije gajio nikakvu naklonost. Zatim je pozvao MoisesaGevaru, rudarskog i politikog prvaka koji je napustio Partiju kako


22/278

bi uestvovao u pokretanju druge organizacije, od koje se potomtakoe udaljio zbog nezadovoljstva Oskarom Zamorom, jo jednimMonheom koji se od nekog vremena bee obavezao da e eupomoi u organizovanju gerilske oruane borbe u Boliviji,

izbegavajui kasnije preuzete obaveze te kukaviki prekrtajui rukeu asu akcije, da bi se na kraju pretvorio, nakon njegove smrti, uednog od njegovih najotrovnijih kritiara, sve u ime marksizma-lenjinizma. Moises Gevera se bez oklevanja pridruio eu, kao tomu se bee ponudio znatno pre nego to e e stii u Boliviju,pruio mu je tamo podrku i svoj ivot junaki poloio zarevolucionarnu stvar.

Isto je tako postupila grupa bolivijskih gerilaca koja je dotle bila u

Monheovoj organizaciji. Pod rukovodstvom Intija i Kokoa Pereda,koji su kasnije dokazali da su odvani i istaknuti borci, odvojili su seod Monhea i odluno podrali ea. Ali Monhe, nezadovoljanishodom, okrenu se sabotiranju pokreta, presreui u La Pazu dobropripremljene komunistike militante koji su ili da se pripoje gerili.Ove injenice pokazuju kako u revolucionarnim redovima postoje ite kako obdareni ljudi koji ispunjavaju sve uslove za borbu, a ijirazvoj biva zloinaki izvitoperen dejstvom nesposobnih iarlatanskih voa koji ne prezaju od manipulacija.

e je bio ovek koga zvanja nisu nikad lino zanimala, kao nipoloaj ili poasti, ali je bio vrsto uveren da u gerilskojrevolucionarnoj borbi osnovnom obliku akcije za oslobaanjenaroda Latinske Amerike, polazei od ekonomskih, politikih idrutvenih prilika gotovo u svim zemljama Latinske Amerike vojno i politiko vostvo gerile treba da budu objedinjeni, te da

borbom moe da se upravlja iz same gerile a ne iz udobnih ibirokratskih gradskih kancelarija. Po tom pitanju nije bio spreman nina najmanji ustupak, niti da nekom neiskusnom upljoglavcu uskihovinistikih pogleda poveri rukovoenje gerilskim jezgrompozvanim da na svom potonjem putu razvije u Junoj Americiborbu irokih razmera. e je smatrao da taj ovinizam, koji neretkozagauje i same revolucionarne elemente u raznim zemljama


23/278

Latinske Amerike, treba da bude suzbijan kao smean i jalovreakcionarni poriv. Neka se razvije istinski proleterskiinternacionalizam, poruio je u svojoj Poruci Trikontinentalu, ...ineka zastava pod kojom se vodi borba bude sveta stvar iskupljenja

oveanstva, tako da poginuti pod znamenjima Vijetnama,Venecuele, Gvatemale, Laosa, Gvineje, Kolumbije, Bolivije... danavedemo samo neke od aktuelnih pozornica oruane borbe budeednako slavna i poeljna za Amerikanca, za Azijata, za Afrikanca,pa ak i za Evropljanina. Svaka kap krvi prolivena na teritoriji podzastavom pod kojom se ovek nije rodio jeste iskustvo kojepreuzima onaj koji preivi da bi ga potom primenio na borbu zaoslobaanje svog rodnog mesta. A svaki narod koji se oslobodi jeste

faza borbe koja je dobijena za oslobaanje sopstvenog naroda.e je isto tako mislio da u gerilskom odredu treba da budu borci

iz razliitih latinoamerikih drava i da gerila u Boliviji bude kolaza revolucionare koji e se u borbi usavriti. Pored sebe je hteo daima, pored Bolivijaca koji e mu pomoi u tom poslu, i malo jezgroiskusnih gerilaca koji su veinom bili njegovi saborci na SijeraMaestri, tokom revolucionarne borbe na Kubi, a za iju jesposobnost, hrabrost i duh portvovanja znao. Meu njima nijedannije odbio njegov poziv, nijedan ga nije ostavio i nijedan se nijepredao.

e je tokom bitke u Boliviji delovao onom upornou, umeem istoicizmom koji su za njega ve bili poslovini. Moe se rei da je,svestan znaaja misije koju je samom sebi zadao, u svakom trenutkupostupao uz neospornu odgovornost. im bi uoio da je gerilapoinila nekakav propust, pohitao bi da na to ukae i da to ispravi, o

emu upravo svedoi njegov Dnevnik.Nepovoljne okolnosti su se nestvarno urotile protiv njega.Rastanak koji je trebalo da potraje svega nekoliko dana od delagerile, u kojoj se nalazila bitna grupa ljudi, od kojih su neki bilibolesni ili su se tek oporavljali, kad je izgubljena veza s njima naizuzetno sloenom terenu, oduio se nekoliko beskrajnih meseci,tokom kojih je e usmerio svoj napor na njihovo iznalaenje. U tom


24/278

periodu, astma oboljenje s kojim je uglavnom lako izlazio na krajprimenom jednostavnih lekova, ali koja je bez njih postajala njegovnajvei neprijatelj nemilice ga je napala, i to je postao ozbiljanproblem, iz prostog razloga to je lekove koje je bio prikupio za

gerilu neprijatelj otkrio i zaplenio. Ta okolnost, zajedno sainjenicom da je krajem avgusta likvidiran onaj deo gerile s kojim jebio izgubio kontakt, jesu inioci koji su i te kako uticali na daljirazvoj dogaaja. Ali e se svojom elinom voljom izborio protivsvojih fizikih tegoba i ni na trenutak njegova akcija nije posustala,niti je njegov duh klonuo.

Mnogobrojni su bili kontakti koje je imao s bolivijskim seljacima.Njihova narav, veoma nepoverljiva i oprezna, nije mogla da

iznenadi ea, koji je tano poznavao mentalitet jer je ve ranije imaoveze s njima, tako da je znao da e njihovo pridobijanje iziskivatidugotrajan, mukotrpan i strpljiv rad, te nije ni najmanje sumnjao dae na kraju i to postii.

Ako se paljivo prati nit dogaaja, uvidee se da ak i kada jebroj ljudi kojima je raspolagao u septembru, nekoliko nedelja presvoje smrti, bio veoma malobrojan, gerila je i dalje odravala svojusposobnost razvoja, i neki bolivijski kadrovi, kao braa Inti i KokoPeredo, ve su se kao predvodnici isticali svojim izvanrednimmogunostima. Zamka u Igerasu, jedina uspena akcija vojske protivodreda kojim je rukovodio e, kada su mu pobili prethodnicu iranili jo nekoliko ljudi usred dana, kada su se premetali do jedneseoske oblasti sa razvijenijim politikim delovanjem o emu se nataj nain ne govori u Dnevniku, ali je ipak poznato preko svedoenjapreivelih stvorila im je nemoguu situaciju. To dnevno

napredovanje istim putem kojim su ve danima ili, neobino estose susreui sa iteljima tog kraja u kojem se prvi put nalaze, i jasnasvest da e ih vojska na nekom mestu ve presresti svakako su biliopasni. Ali uprkos toj savrenoj svesti, e je odluio da prihvatiopasnost kako bi pomogao lekaru u veoma tekom fizikom stanju.

Dan uoi zasede pie: Stigli smo u Puhio, ali tamo je bilo ljudikoji su nas dan ranije videli dole, to e rei: radio Bemba prati naa


25/278

kretanja... Napredovanje na mazgama postaje vrlo opasno, alinastojim da se lekar to manje zlopati jer je veoma slab.

Sutradan je napisao: U 13.00 je pola prethodnica ne bi li stiglado Hagveja i ne bi li tamo donela odluku o mazgama i lekaru. To

znai da je traio reenje za bolesnika, kako bi potom napustio tajput i preduzeo odgovarajue mere opreza. Ali to isto popodne, prenego to je prethodnica stigla u Hagvej, odigrala se kobna zasedakoja je odred dovela do bezizlazne situacije.

Nekoliko dana kasnije, u kanjonu Jura, poveo je svoju poslednjubitku.

Duboko potresa podvig koji je izvela ova aica revolucionara.Sama borba protiv neprijateljske prirode u kojoj su razvijali akciju

predstavlja neprevazienu stranicu herojstva. Nikad u istoriji takomali broj ljudi nije pristupio tako divovskom zadatku. Vera ipotpuno uverenje da e ogromna revolucionarna mo narodaLatinske Amerike moi da se razbudi, poverenje u sebe same iodlunost kojom su se predali tom cilju daju nam pravu dimezijutih ljudi.

Jednog dana e je rekao gerilcima u Boliviji: Ovakva borbaprua nam priliku da postanemo revolucionari, to je najvii stupanjljudskog roda, ali takoe nam omoguuje da poloimo ispitovenosti; oni koji ne mogu da dosegnu ta dva stupnja treba to i dakau i da napuste borbu.

Oni koji su se do poslednjeg borili s njim postali su nosioci tihlaskavih odreenja. Oni simbolizuju tip revolucionara i ljudi kojeistorija u ovom asu poziva na jedan odista teak i sloen posao:revolucionarni preobraaj Latinske Amerike.

Neprijatelj junaka prve borbe za nezavisnost bila je dekadentnakolonijalna vlast. Dananji revolucionari pred sobom imajuneprijatelja koji je najvea sila imperijalistikog sveta, opremljenognajsavremenijom tehnikom i industrijom. Taj neprijatelj nije samoorganizovao i opremio jednu armiju u Boliviji, gde je narod biosruio prethodnu represivnu vojsku i odmah je snabdeonaoruanjem i vojnim savetnicima za borbu protiv gerile, nego


26/278

prua vojnu i tehniku pomo i svim ostalim snagama represije nakontinentu. Kada te mere nisu dovoljne, pristupa direktnojintervenciji svojih trupa, kao to je bio sluaj sa Santo Domingom.

Borba protiv takvog neprijatelja iziskuje takve revolucionare i

takve ljude kakve je upravo e opisao. Bez tog tipa revolucionara iljudi, spremnih da urade ono to su oni uradili; bez sranosti da sesuoe sa ogromnim preprekama kakve su se pred njih ispreile; bezodlunosti i da poginu, odlunosti koja je njih stalno pratila; bezdubokog uverenja u opravdanost njihove stvari i bez nepokolebljivevere u nepobedivu snagu naroda, vere koju su oni negovali predsilom kakav je jenkijevski imperijalizam, iji su vojni, tehniki iekonomski resursi i te kako primetni u celom svetu osloboenje

naroda ovog kontinenta nee biti ostvareno.I sam narod Sjedinjenih Drava poinje da stie svest o

udovinoj politikoj nadgradnji koja upravlja njihovom zemljomtako da ona vie nije ona idilina graanska republika koju su njeniosnivai ustanovili pre skoro dvesta godina, i u rastuem stepenutrpi moralno divljatvo tog iracionalnog, otuujueg,dehumanizovanog i brutalnog sistema koji i meu pripadnicima tognaroda ubira sve vei broj rtava svojih agresorskih ratova,politikih zloina, korenitih zastranjivanja, svoje sebinehijerarhizacije ljudskog bia i svog odvratnog rasipnitvaekonomskih, naunih i ljudskih resursa zarad reakcionarnog irepresivnog vojnog aparata, u svetu u kome tri etvrtinestanovnitva ivi u gladi i nerazvijenosti.

Ali samo bi revolucionarni preobraaj Latinske Amerikeomoguio narodu Sjedinjenih Drava da svede sopstvene raune s

tim istim imperijalizmom, kao to bi rastua borba tih naroda protivimperijalistike politike u jednakoj meri mogla da ga pretvori uodlunog saveznika revolucionarnog pokreta u Latinskoj Americi.

A ako ovaj deo hemisfere ne proe kroz duboki revolucionarnipreobraaj, ogromna razlika i neravnotea koja je poetkom vekanastala izmeu nacije u usponu koja se ubrzano industrijalizovala,uporedo s penjanjem do imperijalnih vrhova shodno zakonitostima


27/278

same drutvene i ekonomske dinamike, i snopa slabih zemalja ustagnaciji, podvrgnutih sprezi feudalnih oligarhija i njihovihreakcionarnih vojski u balkanizovanom ostatku amerikogkontinenta, bie bledi odraz ne samo sadanje neuravnoteenosti u

ekonomiji, nauci i tehnici nego uasnog nesrazmera koji e, sveubrzanijim koracima, za dvadesetak godina, imperijalistikanadgradnja nametnuti narodima Latinske Amerike.

Idui tim putem, mi smo osueni da budemo jo siromaniji, joslabiji, jo zavisniji i jo vei robovi tog imperijalizma. Ova tmurnaperspektiva jednako pogaa nerazvijene narode Azije i Afrike.

Ako se industrijalizovane i prosveene nacije Evrope, sa svojimzajednikim tritem i svojim nadnacionalnim naunim institucijama

zamisle nad mogunou da izgube korak i sa strahovanjemposmatraju mogunost da i same postanu ekonomske kolonijeenkijevskog imperijalizma ta budunost nudi narodima LatinskeAmerike?

Ako pred slikom ove realne i neosporne situacije, koja odistapogaa sudbinu naih naroda, neki liberal ili buroaski reformista,ili neki brbljivi kvazirevolucionar, nesposoban za akciju, imaodgovor koji ne prolazi kroz duboki i hitni revolucionarnipreobraaj, i to tako da obuhvati sve moralne, materijalne i ljudskesnage u ovom delu sveta, lansirajui ih napred ne bi li senadoknadila vekovna ekonomska i naunotehnika a sve veazaostalost u odnosu na industrijalizovani svet, iji smo obveznici iiji emo to sve vie biti, naroito Sjedinjenih Drava; i da poredobrasca, nadene magini put kojim da se to postigne, a da to nijeonako kako je e zamiljao, tako da budu poieni i despoti, i

oligarsi, i politikanti, to e rei: sluge i jenkijevski monopoli, to erei: gospodari, i ako to obavi onom hitnom neodlonou kojeokolnosti zahtevaju neka taj digne ruku da protivrei eu.

Poto uistinu niko nema astan odgovor niti doslednu akciju kojabi nudila realnu nadu za gotovo trista miliona ljudi koji inestanovnitvo Latinske Amerike, svojom zapanjujuom veinompustono siromano, a koje e za etvrt veka biti dvaput brojnije,


28/278

tako da e biti eststo miliona ljudi s jednakim pravom na materijalniivot, na kulturu i na civilizaciju, onda bi najpristojnije bilo da seuuti pred gestom ea i onih koji su pali s njim hrabro branei svojeideje, jer podvig koji je ova aica izvela, voena plemenitim

idealom izbavljenja jednog kontinenta, ostae najvii dokaz onogato volja, junatvo i ljudska veliina mogu. To je primer koji eobasjati savesti i koji e stolovati borbom naroda Latinske Amerike,er herojski eov krik stii e do prijemivog uveta siromanih iobespravljenih za koje je on i ivot dao, i mnoge ruke e posezati zaorujem kako bi izvojevale konano osloboenje.

Sedmog oktobra e je zapisao svoje poslednje redove. Narednogdana, u 13.00, u tesnom kanjonu gde je nameravao da saeka no

kako bi slomio obru, brojna neprijateljska trupa obruila se na njih.Malobrojno ljudstvo koje je tih dana sainjavalo odred junaki seborilo do sumraka sa individualnih pozicija smetenih po koritukanjona i po njegovim gornjim obodima protiv mase vojnika koji suih opkoljavali i napadali. Nema nijednog preivelog borca iz pozicijanajbliih eu. Kako je pored njega bio lekar, ije je tekozdravstveno stanje ve pomenuto, kao i jedan peruanski borac kojie takoe bio u ravom fizikom stanju, sva je prilika da se emaksimalno zaloio za to da titi povlaenje tih drugova dobezbednijeg mesta, dok nije i sam ranjen. Lekar nije ubijen u tomokraju, nego nekoliko dana kasnije, i to nedaleko od kanjona Jura.Strmine stenovitog i razuenog tla inile su veoma tekim aponekad i nemoguim vizuelni kontakt izmeu samih gerilaca. Onito su poziciju branili kod drugog ulaza u kanjon na vie od stotinakmetara od ea, meu njima Inti Peredo, odoleli su napadu sve do

sumraka, kad su uspeli da se oslobode neprijatelja i da se upute kaprethodno dogovorenoj taki okupljanja.Utvreno je da se e borio ranjen sve dok jedan metak nije

razneo i uinio potpuno neupotrebljivom njegovu puku M-2. Pitojkoji je nosi bio je bez arera. Ove neverovatne okolnostiobjanjavaju zato su uspeli da ga se dokopaju ivog. Rane nanogama nisu mu dozvoljavale da hoda bez pomoi, ali nisu bile


29/278

smrtonosne.Poto je prebaen do naselja Igera, ostao je u ivotu jo nekih 24

asa. Odbio je da se ijednom reju raspravlja sa onima koji su gauhvatili, a pijani oficir koji je pokuao da ga ponizi dobio je amar

posred lica.U La Pazu su se sastali Barijentos, Ovando i druge visoke vojne

stareine i hladnokrvno su odluili da bude ubijen. Poznate supojedinosti naina na koji su pristupili ostvarenju gnusnog dogovorau seoskoj koli Igerasa. Major Migel Ajoroa i pukovnik Andres Seli,renderi koji su proli kroz jenkijevsku obuku, izdali su uputstvapodoficiru Mariju Teranu kako bi zapoeo smaknue. Kada je ovaj,potpuno pijan, uao u prostoriju, e koji je uo pucnje kojima su

upravo usmrtili jedog bolivijskog i jednog peruanskog borca avidevi da delat okleva, odluno mu je rekao: Pucajte! Nemojte seplaiti! Ovaj se povue, i opet je bilo potrebno da mu nadreeniAjoroa i Seli ponove naredbu, koju je potom i ispunio, ispaljujui unjega, od pojasa nadole, itav jedan mitraljeski rafal. Ve je bilaputena u opticaj verzija da je e umro nekoliko sati posle bitke pasu zbog toga egzekutori imali nalog da ne pucaju u prsa ni u glavu,da ne bi napravili smrtonosne rane. Time je okrutno produenaeova agonija, dok ga jedan porunik takoe pijan pucnjem izpitolja u levi bok nije dokrajio. Takav postupak brutalno odudaraod potovanja koje je e, bez ijednog izuzetka, pokazao premaivotu zarobljenih oficira i vojnika bolivijske vojske.

Preostali asovi njegovog iskustva u vlasti prezrenih neprijateljabili su svakako veoma gorki za njega; ali niko nije bio boljepripremljen od ea da se nosi i s takvim iskuenjem.

Nain na koji je do nas doao ovaj Dnevnik za sada ne moe dabude obelodanjen; neka bude dovoljno to emo rei da za to nijezatraena nikakva novana nadoknada. Dnevnik sadri sve belekekoje je e napisao od 7. novembra 1966, kada je stigao do rekeNjakauazu, do 7. oktobra 1967, uoi bitke u kanjonu Jura. Nedostajenekoliko stranica koje jo nisu u naem posedu, ali budui da se oneodnose na datume u kojima se nisu odigrali vaniji dogaaji,


30/278

sadrina Dnevnikanije niim poremeena.Iako dokument po sebi nije ostavljao nikakvu sumnju u vezi sa

svojom autentinou, svi fotostati su podvrgnuti rigoroznomispitivanju kako bi se potvrdila ne samo pomenuta autentinost

nego i svaka mogua izmena, ma kako mala moda bila. Osim toga,podaci su uporeeni s dnevnikom jednog od preivelih gerilaca, priemu su oba dokumenta bila podudarna u svim segmentima.Podrobna svedoanstva ostalih preivelih koji su bili svedoci svakogdogaaja, doprinela su isto tako potvrivanju verodostojnosti. Dolose do apsolutne izvesnosti da su sve fotokopije verne originalnimstranicama eovog Dnevnika.

Naporan je bio rad na odgonetanju sitnog i oteanog rukopisa,

to je uinjeno uz vredno uee njegove brane drugarice AleideMar de Gevara.

Dnevnik e manje-vie istovremeno biti objavljen u Francuskoj, uizdavakoj kui Fransoa Maspero; u Italiji, kod Feltrinelija; uNemakoj, kod Trikont Verlaga; u SAD, u izdanju Rampartsmagazine, u Francuskoj, na panskom jeziku, u ediciji RuedoIberiko; u ileu, u asopisu Punto Final; u Meksiku, kod izdavaa

Siglo XXI i u drugim zemljama.Hasta la victoria siempre![Do pobede zauvek!]

Fidel Kastro[1968]


31/278


32/278

Novembar 1966

7. novembar

Danas poinje nova etapa. Uvee smo stigli na imanje. Put manje-vie dobar. Poto smo Paungo1{2} i ja, propisno prerueni, dolipreko Koabambe, uspostavili smo kontakte i putovali dipom, dvadana s dva vozila.

Ve blizu imanja zaustavili smo motore i samo jedno vozilo jeulo kako ne bismo pobudili sumnje oblinjeg vlasnika{3}, koji zuckada nam je namera da proizvedemo kokain. Zanimljiv podatak:

nedokuivi Tumaini2 oznaen je kao hemiar grupe. Nastavljajuiprema imanju, na drugom putovanju, Bigotes3, koji je upravo biodoznao moj identitet, umalo da se prevrne niz liticu: dip mu sezaglavio nad samim ambisom. Prepeaili smo nekih 20 kilometara, iposle ponoi stigli na imanje, gde su tri partijska poslenika.

Bigotes je izrazio spremnost da sarauje s nama4, ta god uradilaPartija, ali ostaje veran Monheu5, koga potuje i izgleda voli. Prema

njegovom miljenju, i Rodolfo6

bi bio spreman, isto kao i Koko7

, alitreba se zaloiti da se Partija odlui na akciju. Zamolio sam ga otome nita ne kae Partiji sve do Monheovog dolaska iz Bugarske teda nam pomogne, i on je obe stvari prihvatio.

8. novembar

Dan smo proveli u ipraju, na svega stotinak metara od kue,pored potoka. Na nas kidisali rojevi sitnih ali vrlo dosadnih napasti,iako ne ujedaju. Za sada ih ima nekoliko vrsta: jagvasa, hehen,mariki, moskito i krpelj.

Bigotes izvue svoj dip uz Algaranjazovu pomo i obea da eod njega kupiti neto svinja i kokoaka.

Mislio sam da opiem peripetije, ali sam to ostavio za iduunedelju, kada oekujemo da nam se pridrui druga grupa.


33/278

9. novembar

Dan bez novosti. S Tumainijem smo poli u izvidnicu pratei tok

reke Njakauazu (u stvari, potoka)

{4}

, ali nismo stigli do ua. Onatee uskim koritom a oblast joj je po svemu sudei retko poseena.Uz odgovarajuu disciplinu, moe se tamo due ostati.

Po podne nas je jaka kia isterala iz ipraja prema kui. Izvukaosam iz tela 6 krpelja.

10. novembar

Paungo i Pombo8poli u izvidnicu zajedno sa Serafinom, jednim

od bolivijskih drugova. Stigoe dalje od nas i naoe mesto gde sepotok rava, mali klanac koji se ini pogodnim. Po povratku ostaeda lenare u kui a video ih je Algaranjazov voza, koji dovede ljudeto su kod njega pazarili. Propisno sam ih izgrdio i odluili smo dase sutra prebacimo u ipraje, gde emo napraviti trajan logor.Tumaini moe da se pokazuje jer ga ve poznaju i on e proi kaoo jedan radnik na imanju. Ovo se brzo pogorava; treba da vidimoda li e nas pustiti da makar dovedemo svoje ljude. S njima u bitimirniji.

11. novembar

Dan bez novosti proveden u novom logoru, s druge strane kue,

gde spavamo.Poasti su nesnosne pa moramo preko viseih leajeva da se

titimo mreom (koju samo ja imam) protiv komaraca.Tumaini ode da poseti Algaranjaza i pokupova od njega raznestvari: kokoke, urke. Izgleda da on jo ne sumnja previe.

12. novembar

Dan bez ikakvih novosti. Malo smo izvidili teren na kojem emo


34/278

napraviti logor kada stignu njih estorica iz druge grupe. Odabranomesto je na nekih 100 metara od poetka krevine, iznad brdaca, au blizini se nalazi udubljenje u kojem mogu da se iskopaju rupe zauvanje namirnica i drugih stvari. Trebalo bi ve da pristigne prva

od tri grupe od po dva vojnika, kako se druga grupa podelila.Krajem nedelje koja poinje treba da stignu na imanje. Kosa miraste, mada mi je proreena, a sede vlasi postaju plave i nestaju;nie mi brada. Za koji mesec opet u liiti na sebe.

13. novembar

Nedelja. Neki lovci prolaze kroz nae stanite; Algaranjazovi

nadniari. Tu su brani, mladi, neoenjeni; idealni za regrutovanje,gaje koncentrovanu mrnju prema gazdi. Izvestie da na 8 milja, uzreku, ima kua, i da reka ima nekoliko jaraka s vodom. Nemadrugih novosti.

14. novembar

Nedelju dana logorovanja. Paungo deluje pomaloneprilagoeno i utueno, ali mora da se povrati. Danas smo zapoeli

kopanje kako bismo napravili tunel i u njega stavili sve to moe dabude kompromitujue; zabauriemo ga granjem i trudiemo se daga to vie odbranimo od vlage. Gotova je jama od metar i po, sadpoinje tunel.

15. novembar

I dalje smo oko tunela; pre podne Pombo i Paungo, po podne

Tumaini i ja. U est po podne, kad prekidamo posao, tunel je ve biodubok 2 metra. Sutra emo ga dovriti i u njemu ostaviti svekompromitujue stvari. Tokom noi kia me je naterala dapobegnem sa svog viseeg leaja, koji se kvasi, jer je najlon premali.Nema drugih novosti.

16. novembar


35/278

Tunel je zavren i zakamufliran: treba samo i put da prikrijemo.Preneemo stvari u svoju kuicu i sutra emo ih staviti unutra. Ulazemo zatvoriti upletenim granjem i blatom. ema ovog tunela vodise pod brojem 1 i nalazi se u dokumentu 1. Ostalo, bez novosti. Od

sutra razumno moemo da oekujemo novosti iz La Paza.17. novembar

U tunelu su lanci koji bi mogli da budu kompromitujui za oneu kui, kao i neto hrane u limenkama, i sve je dosta dobrozabaureno.

Nikakvih vesti nije bilo iz La Paza. Momci u kui su

porazgovarali sa Algaranjazom, od koga pokupovae neke stvari, aovaj ponovo traio da uestvuje u proizvodnji kokaina.18. novembar

Bez novosti iz La Paza. Paungo i Pombo ponovo ispitali potokali nisu previe ubeeni da bi to bio pogodan logor. U ponedeljakemo ga ispitati s Tumainijem. Algaranjaz je doao da popravi putkako bi vadio kamenje iz reke i proveo je dosta vremena u tom

poslu. Po svemu sudei, ne sluti nae prisustvo ovde. Sve seednolino odvija; komarci i krpelji poinju da stvaraju neugodnerane na zaraenim ubodima. Hladnoa se pomalo osea u zoru.

19. novembar

Bez novosti iz La Paza. Bez novosti ovde; pritajili smo se jer jesubota, a tad se lovci vrzmaju.

20. novembar

U podne su stigli Markos9 i Rolando10. Sada nas je estorica.Odmah se pristupilo zgodama s puta. Toliko su oduili s dolaskomer im je obavetenje stiglo tek pre nedelju dana. Oni su najbreputovali preko Sao Paula. Do idue nedelje ne treba ni oekivati da


36/278

stignu ostala etvorica.S njima je doao Rodolfo, koji je na mene ostavio veoma dobar

utisak. Izgleda da je on reeniji od Bigotesa da raskrsti sa svime.Papi11 ga izvestio o mom prisustvu, kao i Koko, krei time

instrukcije; reklo bi se, sluaj ljubomornog utrkivanja oko autoriteta.Pisao sam Manili{5} s ponekim preporukama (dokumenti I i II), aPapi je odgovarao na njihova pitanja. Rodolfo se vratio u zoru.

21. novembar

Prvi dan proirene grupe. Dosta je kie palo i premetaj na novukotu stajao nas je propisnog kvaenja. Ve smo instalirani.

Ispostavilo se da je ator u stvari kamionska cirada koja proputavodu, ali ipak malo titi. Mi imamo svoje visee leajeve s najlonom.Prispelo je jo malo oruja; Markos ima garand, Rolando e dobitiM-1 iz magacina. Horhe je ostao s nama, ali u kui; tamo eupravljati radovima na poboljanju imanja. Rodolfu sam zatraioagronoma od poverenja. Nastojaemo da ovo potraje to due.

22. novembarTuma, Horhe i ja smo obili reku (Njakauazuu) da ispitamo

otkriveni potok. Zbog jueranje kie, reka je bila neprepoznatljiva idosta smo se namuili da stignemo do eljenog mesta. To je potoiije je ue dobro skriveno, pa kad se valjano podesi, moe daposlui za trajni logor. Vratili smo se u pola deset nou. Ovde beznovosti.

23. novembar

Postavili osmatranicu sa koje se vidi kua na imanju kako bismoblagovremeno znali da li je neko doao neto da pretrai ili suposredi drugi nezvani gosti. Poto dvojica idu u izvianje, ostaliimaju po tri sata na strai. Pombo i Markos e ispitati teren okonaeg logor, do potoka koji je nabujao.


37/278

24. novembar

Pao i Rolando otili da ispitaju okolinu reke; sutra treba da sevrate.

U toku noi dva Algaranjazova nadniara banula su kao usput.Neoekivana poseta. Nije bilo nieg neobinog, samo to nije biloAntonija, koji je poao sa izviaima, a ni Tume, koji zvaninopripada kui. Izgovor: lov. Aliuin{6}roendan.

25. novembar

Sa osmatranice javili da je stigao neki dip s dva ili tri putnika.

Ispostavilo se da je to sluba za borbu protiv malarije; otili su imsu izvadili uzorke krvi. Pao i Rolando stigli uvee, veoma kasno.Pronali potok s karte i ispitali ga, uz to su pratili glavni tok rekedok nisu pronali naputena polja.

26. novembar

Poto je subota, svi smo ostali u logoru. Zamolio sam Horhea dana konju krene da vidi dokle stie reka; nije bilo konja pa je poaopeice da zatrai jedan od Don Remberta12(na 20-om ili 25-om km).Uvee ga nije bilo nazad. Bez novosti iz La Paza.

27. novembar

Horhe se i dalje nije pojavljivao. Naredio sam da se straa dricele noi, ali je u 9.00 stigao prvi dip iz La Paza. S Kokoom su stigliHoakin13 i Urbano14, kao i jedan Bolivijac: Ernesto, studentmedicine15. Koko se vratio da dovede Rikarda sa Braulijem16 iMigelom17, i jo jednim Bolivijcem, Intijem18, koji takoe hoe daostane. Sada nas ima 12, uz Horhea koji glumi vlasnika imanja;Koko i Rodolfo preuzee uspostavljanje kontakata. Rikardo preneoneprijatnu vest: Kinez19je u Boliviji i hoe da poalje 20 ljudi i da me


38/278

vidi. To stvara neprilike jer emo internacionalizovati borbu prenego to budemo mogli da raunama na Estanislaoa. Dogovorili smose da u ga poslati u Santa Kruz i da e ga tamo Koko pokupiti da biga doveo ovamo. Koko je u zoru poao s Rikardom, koji e preuzeti

drugi dip da bi produio do La Paza. Koko mora da svrati kodRemberta da se raspita o Horheu. U preliminarnom razgovoru saIntijem, ovaj smatra da se Estanislao nee pobuniti, ali izgleda kaoda je i inae za to da presee vezove.

28. novembar

Ujutro se Horhe nije pojavio a ni Koko se nije vratio. Potom su

stigli, a sve to se desilo, eto, zadrao se kod Remberta.Pomalo neodgovorno. Po podne sam okupio bolivijsku grupu daizloim peruanski predlog da se poalje 20 ljudi, i svi se sloie dadou, ali tek poto akcije zaponu.

29. novembar

Poli da istraimo reku i potok gde e biti na sledei logor.Tumaini, Urbano, Inti i ja smo sainjavali tu grupu. Potok je veoma

bezbedan ali i veoma mraan. Pokuaemo da naemo drugi koji jena sat vremena. Tumaini je pao i izgleda da ima prelom kostijustopala. Uvee smo stigli u logor, poto smo izvrili merenje reke.Ovde bez novosti; Koko je poao u Santa Kruz da saeka Kineza.

30. novembar

Markos, Pao, Migel i Pombo su poli s nalogom da izvide jedan

udaljeni potok; treba da budu dva dana u putu. Dosta je kie palo. Ukui, bez novosti.Mesena analiza

Sve je dosta dobro ispalo: moj dolazak bez problema; pola ljuditakoe je ovde; ni oni nisu imali neprilika, mada su stigli sa izvesnim


39/278

zakanjenjem; glavni Rikardovi saradnici bore se protiv svihnezgoda i tekoa. Izgleda da e sve biti dobro u ovoj zabaenojoblasti, gde sve ukazuje na to da emo praktino moi da ostanemokoliko naemo za shodno. Planovi: da saekamo ostatak ljudi, da

poveamo broj Bolivijaca barem na 20 i da ponemo da delujemo.Treba jo da saznamo kakva je Monheova reakcija i kako e seponeti Gevarini ljudi.


40/278


41/278

imanja idu u Laguniljas po bakaluk.4. decembar

Bez novosti. Sve mirno jer je nedelja. Odrao sam predavanje onaem odnosu prema Bolivijcima koji e doi, i prema ratu.

5. decembar

Bez novosti. Mislili da krenemo, ali kia nije stala. Usledila malauzbuna zbog Loroove pucnjave bez prethodne najave.

6. decembar

Poli da zaponemo drugu jamu kod prvog potoka. Apolinar,Inti, Urbano, Migel i ja inimo grupu. Migel zamenjuje Tumu, koji senije oporavio od svog pada. Apolinar je predoio da eli da seprikljui gerili ali da treba da sredi neke privatne stvari u La Pazu;reeno mu je da moe, ali da mora malo da prieka. Oko 11.00 stiglismo do potoka, napravili smo neupadljivu stazu i pretraili okolinukako bismo nali pogodno mesto za sklonite, ali sve je go kamen, akorito isuenog potoka takoe je od samog kamenja. Ostavili smoizvianje za sutra; Inti i Urbano poli su da moda ulove kakvudivlja jer hrana je vrlo oskudna a s njome moramo da izguramo dopetka.

7. decembar

Migel i Apolinar lokalizovali pogodno mesto i prionuli na tunel;alatke su neprikladne. Inti i Urbano se vratie neuraena posla, ali

predvee Urbano ulovi jednu urku svojom M-1, poto smo veimali hranu, ostavili smo je za sutranji doruak. U stvari, danas senavrava prvi mesec kako smo ovde, ali, poto je pogodnije, pregledu praviti na kraju svakog meseca.

8. decembar


42/278

Sa Intijem otili do stene koja se uzdie iznad potoka. Migel iUrbano nastavili da kopaju jamu. Po podne, Apolinar je odmenioMigela. Predvee stigli Markos, Pombo i Pao, ovaj veoma okasneo iumoran. Marko me zamolio da ga povuem iz prethodnice ako mu

se ne pobolja stanje. Obeleio sam put do jame koji se nalazi naemi II. Ostavio sam im najvanije zadatke koje treba da obavetokom svog boravka. Migel e ih preuzeti a mi emo se sutra vratiti.

9. decembar

Polako se ujutru vratili i stigli oko 12.00. Pao je dobio nareenjeda ostane kada se grupa vrati. Pokuavamo da uspostavimo kontakt

s logorom 2, ali nismo uspeli. Nije bilo drugih novosti.10. decembar

Dan proe bez novosti, osim to je u kui ispeen prvi domaihleb. Porazgovarao sam sa Horheom i Intijem o nekim neodlonimzadacima. Nije bilo novosti iz La Paza.

11. decembar

Dan proe bez novosti ali uvee se pojavio Koko s Papijem.Doveo je Alehandra23 i Artura24, a i jednog Bolivijca, Karlosa25. Poobiaju, drugi dip je zastao usput. Potom su doveli Lekara, Moroa26

i Benignoa27, i dvojicu Bolivijaca, pripadnika etnie grupe Kamba{7}28

sa imanja Karanavija{8}. No proe u uobiajenim zgodama s puta,sa osvrtom na Antonija29 i Feliksa30, kojih jo nema a ve je trebaloda budu tu. Raspravljalo se s Papijem, i odlueno je da mora da

putuje jo dva puta da bi doveo Renana31i Tanju32. Kue i skladitae biti rasprodati, od toga e se Sanezu dati 1.000 pesa pomoi. One zadrati kamionet, jedan dip emo prodati Tanji, a drugi emomi zadrati. Treba jo jednom otii po oruje pa sam mu naredio dasve utovari u jedan dip kako ne bi bilo zadravanja kod pretovaraer tada moe jo i lake da bude otkriven. Kinez krenuo za Kubu,


43/278

naizgled sav oduevljen, i namerava da nam doe ovamo im sevrati. Koko je ostao ovde da bi iao u Kamiri po namirnice a Papipoe u La Paz. Desio se opasan incident: lovac iz Valjegrandea33

otkrio je na zemlji otisak nekog od nas, video je tragove, navodno je

video i nekoga od nas i ak je pronaao rukavicu koju je Pombo bioizgubio. To menja nae planove i treba da budemo znatno oprezniji.Taj lovac e sutra poi sa Antoniom da mu pokae gde je postaviosvoje zamke za ante{9}. Inti mi je izrazio svoje rezerve u odnosu nastudenta Karlosa koji, kako je stigao, tako je pokrenu raspravu okubanskom ueu, a pre toga jo bee izjavio da nee nikuda bezuea Partije. Rodolfo ga je poslao jer ree da je sve to samopogrena interpretacija.

12. decembar

Obratio sam se celoj grupi, odrao im vakelu o stvarnosti rata.Posebno sam se zadrao na jedinstvu komande i na disciplini, aBolivijce sam upozorio na odgovornost koju preuzimaju kreidisciplinu svoje Partije prilikom zauzimanja drugaije linije. Odrediosam ta e ko da radi: Hoakin e biti zamenik vojnog komandanta;

Ronalndo i Inti komesari, Alehandro naelnik taba; Pombo naelnik za slube; Inti za finansije; Njato snabdevanje inaoruanje; Moro, za sada, u sanitetskoj slubi.

Rolando i Braulio poli da prenesu grupi da tamo ostane mirna, uoekivanju da lovac iz Valjegrandea postavi svoje zamke ili obavisvoje istraivanje sa Antoniom. Uvee su se vratili; zamka nijedaleko. Napili su Valjegrandeanca i on je u toku noi otiao, savrazdragan s bocom singanija{10} u sebi. Koko se vratio iz

Karanavija, gde je pokupovao neophodne namirnice, ali su ga videlineki iz Laguniljasa koji se iznenadie koliinama.

Neto kasnije stigao je Markos s Pomboom. Prvi je rasekaoarkadu dok je cepao drva; stavljene su mu dve kope.

13. decembar


44/278

Hoakin, Karlos i Lekar poli su da se pripoje Rolandu i Brauliju.Pombo ih isprati, s tim da se danas odmah vrati. Naredio sam da sestaza prekrije i da se napravi druga, koja, odvajajui se od prve,dopire do reke, i tako je uspeno uraeno da su Pombo, Migel i

Pao zalutali prilikom vraanja, pa su se vratili pored reke.Porazgovarano je sa Apolinarom, koji e otii na nekoliko dana u

svoju kuu u Vijai, i dato mu je novca za porodicu, poruujui muda nikome nita ne kae. Koko se oprosti predvee, ali u 3.00 je datznak za uzbunu jer se zaue zviduci i buka a kerua je lajala; bio jeto on, zalutao na brdu.

14. decembar

Dan bez novosti. Valjegrandeanac svrati do kue da pogledazamku, jer ju je jue postavio, suprotno onome to bee ranije kazao.Pokazan je Antoniju raien put na brdu kako bi njime poveoValjegrandeanca i tako otklonio sumnje.

15. decembar

Bez novosti. Preduzete su mere predostronosti za polazak

(osmorica) da se najzad smestimo u logoru 2{11}.16. decembar

Pombo, Urbano, Tuma, Alehandro, Moro, Arturo, Inti i ja poliujutro da bismo ostali; ee natovareni. Put je prevaljen za 3 sata.

Rolando je ostao s nama a Hoakin, Braulio, Karlos i Lekar sevratie. Karlos se pokazao kao dobar peak i dobar radnik. Moro i

Tuma otkrili reno udubljenje s prilino velikim ribama pa sunahvatali 17, to je sasvim dovoljno za jedan izdaan obrok; Moro jeruku povredio oko jednog bagrea{12}. Potraeno je mesto gde e dase iskopa dopunska jama, jer prva je gotova i aktivnosti suobustavljene do sutra. Moro i Inti pokuali da ulove antu pa sukrenuli da provedu no u vrebanju.


45/278

17. decembar

Moro i Inti ulovili samo divlju urku. Mi Tuma, Rolando i ja bacili se na iskopavanje dopunske jame, koja moe da bude gotovasutra. Arturo i Pombo ispitali mesto gde bi postavili radio-stanicu apotom se bacili na popravku prilaznog puta, koji je u prilinoadnom stanju. Uvee poela kia i nije stala do jutra.

18. decembar

Dan je i dalje kiovit ali jama je nastavljena, jo samo malo pa eimati predvienih 2,5 m. Pretraili smo jedan breuljak da bismoinstalirali radio-stanicu. Izgleda dosta dobro, ali probe tek treba to

da potvrde.19. decembar

I danas je bilo kiovito pa nije bilo za peaenje, ali oko 11.00 sustigli Braulio i Njato s vestima da reka moe da se pree mada jeduboka. Kad smo krenuli, sreli smo Markosa i njegovu prethodnicu;doli da se instaliraju. Preuzee vostvo a nareeno mu je da poaljeod 3 do 5 vojnika, ve prema mogunostima. Hodali smo neto vieod 3 sata.

Uvee, u dvanaest, stigli Rikardo i Koko, dovodei Antonija iRubija (nisu dobili putne karte prolog etvrtka), kao i Apolinara,koji dolazi da se definitivno prikljui. Uz to, stigao je Ivan, radirazmatranja itavog niza pitanja.

Praktino, probdeli smo no.

20. decembarPristupilo se razmatranju niza pitanja i sve je poelo da se dovodi

u red, kad je u logor, iz logora II stigla grupa kojom Alehandrorukovodi, s veu da je na putu blizu logora jednim hicem ubijenelen, i da je vezan za noge. Hoakin bee proao tuda nekolikoasova ranije i nita nije o tome kazao. Pretpostavka je da ga je


46/278

Valjegrandeanac dovukao donde i da ga je iz nekog razloga odbacioi pobegao. Sa zadnje strane postavljena je straa i poslata su dvaoveka da uhvate lovca ako se pojavi. Posle nekog vremena stievest da je jelen mrtav od ranije, sav ucrvljan, a potom Hoakin

potvrdi da ga bee video. Koko i Loro su doveli Valjegrandeanca davidi ivotinju i on izjavi da ju je on ranio danima ranije. Time jesluaj okonan.

Odlueno je da se ubrzaju kontakti sa ovekom za informacijekoje je Koko smetnuo sa uma i da se porazgovara s Mehijom kako bibio veza izmeu Ivana i oveka za informacije. Taj e biti na vezi sMehijom, Sanezom, Tanjom i onim iz Partije, za koga ne znamkako je postavljen. Moe biti da je neko od Viljamontesovih, ali to

treba konkretno utvrditi. Stie telegram iz Manile da Monhe dolazis juga.

Uspostavljen je sistem vez, ali nisam zadovoljan jer ukazuje naotvorenu podozrivost prema Monheu upravo meu njegovimdrugovima.

U jedan po ponoi iz La Paza e javiti da li se ve polo poMonhea.

Ivan je u prilici da sklapa poslove ali zbog ekog pasoa nemoe; naredna etapa je da se pobolja isprava i mora da pie Manilida to drugovi ubrzaju.

Tanja e doi sa sledeom da bi primila instrukcije; verovatno ue poslati u Buenos Ajres.

Ukratko, odlueno je da Rikardo, Ivan i Koko krenu avionom izKamirija, a da dip ostane ovde. Kad se vrate, telefonom erazgovarati s Laguniljasom da jave da su tamo; uvee e Horhe da

svrati po novosti pa e ih pokupiti ako bude neto pozitivno. U 1.00nije primljeno nita iz La Paza. U zoru su krenuli za Kamiri.21. decembar

Loro mi nije ostavio planove koje je izradio izvia, tako da idalje ne znam kakav je put do Jukija. Poli smo ujutro bez problemana putu. Gledaemo da sve bude ovde do 24. decembra, kada je


47/278

predvieno slavlje.Sreli smo Paoa, Migela, Benignoa i Kambu koji su poli da

donesu radio-ureaj. U pet po podne Pao i Kamba se vratie bezureaja, koji sakrie u brdu jer je mnogo teak. Sutra e njih petorica

poi odavde da ga donesu. Zavrena je jama za namirnice; sutrapoinjemo onu za radio-stanicu.

22. decembar

Zapoeli smo jamu za radio. Na poetku veoma uspeno namekom zemljitu, ali ubrzo smo naili na vrlo tvrdu kamenu ploukoja nam nije dala da nastavimo.

Doneli su generator, koji je dosta teak, ali nije isproban jer nijebilo goriva. Loro je javio da ne alje mape jer izvetaj je usmeni pa esutra doi da ga preda.

23. decembar

S Pomboom i Alehandrom poli smo da izvidimo vrstu podlogus leve strane. Moraemo da probijemo put, ali stie se utisak da bi senjime moglo ii bez tekoa. Hoakin stie s dva druga javljajui daLoro nee doi jer mu se jedno svinje otelo pa je poao da ga trai.

Nita nema od obilaska oveka iz Laguniljasa34.Po podne je doneto prase, dosta krupno, ali nedostaje pie. Loro

e nesposoban ak i za takve stvari, deluje kao da je prilinonesnalaljiv.

24. decembar

Dan posveen Badnjoj veeri. Neki ljudi su dvaput putovali izakasnili, ali na kraju smo se svi okupili i lepo se proveli, iako suneki malo i preterali. Loro objasni da put oveka iz Laguniljasa nijebio od koristi i da je jedino izvukao jednu dosta nejasnu zabeleku.

25. decembar


48/278

Vraanje poslu, nije bilo putovanja do polaznog logora. Ovaj jenazvan C26 na predlog bolivijskog lekara. Markos, Benigno i Kambapoli da ispitaju vrsto tlo s desne strane, po podne se vratili i javilida su na dva sata od puta videli ogoljenu ravnicu; sutra e stii do

nje. Kamba je dobio groznicu. Migel i Pao napravili nekolikoputeljaka za zavaravanje s leve strane i prilazni put do radio-jame.Inti, Antonio, Tuma i ja nastavili smo s kopanjem jame za radio, tonije nimalo lak posao jer je tlo sam kamen. Odstupnica se pobrinulada podigne svoj logor i potrai osmatranicu s koje e se nadziratiobe strane prilaza reci; mesto je ba dobro.

26. decembar

Inti i Karlos poli da istrae teren sve do mesta koje se na kartivodi kao Juki; taj put po svoj prilici iziskuje dva dana. Rolando,Alehandro i Pombo nastavili su da kopaju jamu, koja je ba tvrda.Pao i ja poli da pregledamo staze kojima je iao Migel, ne vredislediti klisuru. Prilaz u jamu je dosta dobar i teko ga je pronai.Ubijene su dve zmije, a jue jo jedna; izgleda da ih ima dosta.Tuma, Arturo, Rubio i Antonio poli su u lov, a Braulio i Njato ostali

na strai u drugom logoru. Doli su s veu da se Loro prevrnuo i snotom kojom se najavljuje Monheov dolazak. Markos, Migel iBenigno poli da raiste put po tvrdoj podlozi ali se cele noi nisuvratili.

27. decembar

S Tumom poli da naemo Markosa, hodali dva i po sata dopoetka jednog klanca koji se sputao s leve strane u pravcu zapada;pratili smo tragove silazei niz velike stene. Mislio je tim putem dastigne do logora ali asovi su prolazili i nikako da stigne. Posle petpo podne stigli do reke Njakauazu, nekih 5 kilometara ispod logora1, a u 19.00 u logor. Tamo smo saznali da je Markos prolu noproveo tamo. Nikoga nisam poslao da javi jer sam pretpostavio dae ih Markos uputiti na put kojim sam i ja iao. Videli smo dip,


49/278

dosta oteen; Loro krenu put Kamirija da donese rezervne delove.Njato kae da je zaspao od umora.

28. decembar

Upravo kada smo polazili prema logoru, Urbano i Antonio sustizali; traili su me. Markos bee produio s Migelom da bi stigaodo logora preko klisure a jo nije bio stigao; Benigno i Pombokrenue da me potrae istim putem kojim smo mi ili. Kad samstigao u logor, zatekao sam Markosa i Migela kako spavaju na stenier nisu uspeli da stignu do logora; Markos mi se poalio zbognaina na koji su postupili sa mnom. Po svemu sudei, alba se

odnosi na Hoakina, Alehandra i Lekara. Inti i Karlos se vratili a danisu pronali nastanjenu kuu; samo jednu, naputenu, koja po svojprilici nije ona taka oznaena na mapi kao Juki.

29. decembar

Markos, Migel, Alehandro i ja otili smo na ogoljeno uzvienje dabismo bolje procenili poloaj. Izgleda da je to Tigrova pampa koja tupoinje: to je planinski venac ujednaene visine a golih vrhova, na

nekih 1.500 m nadmorske visine. Stenoviti teren s leve strane morada se odbaci jer pravi luk ka Njakauazuu. Spustili smo se i stigli ulogor za sat i dvadeset minuta. Osmorica koje teret nije iscrpeoposlata po namirnice. Rubio i Lekar odmenie Braulija i Njata. Brauliobavi jo jedan put pre dolaska; taj put iz reke izbija iz renogkamenja i zalazi u brdo s druge strane, opet kroz kamenje, to znaida ne ostaju tragovi. Nije se radilo na jami. Loro krenu za Kamiri.

30. decembarUprkos kii koja je pala i iznova nabujala reku, njih etvorica su

pola da pokupe preostale stvari u logoru 1, koji je ve raien.Spolja nema vesti. Njih estorica otila do jame, i iz dva puta sutamo ostavili sve to je trebalo.

Zemljana pe za hleb nije dovrena jer je blato.


50/278

31. decembar

U 7.30 stigao je Lekar i javio da je Monhe ve tu. Poao sam saIntijem, Tumom, Urbanom i Arturom. Susret je bio srdaan, alinapet. U vazduhu je lebdelo pitanje: Zato si doao? S njim je bio

Boanski hleb35, novi regrut, Tanja, koja dolazi po instrukcije, iRikardo, koji e ostati.

Razgovor s Monheom zapoeo je od optih stvari ali je ubrzopreao na njegove temeljne stavove, koji se mogu saeti u triosnovna uslova:1. On e da se povue iz rukovodstva Partije, ali e se potruditi da

ona ostane makar neutralna te da se izvuku kadrovi za borbu.2. Vojno-politiko rukovodstvo borbe pripalo bi njemu dok serevolucija odvija na bolivijskoj teritoriji.

3. On e upravljati odnosima s drugim junoamerikim partijama, unastojanju da ih dovede do pozicije podrke oslobodilakimpokretima [kao primer je istakao Daglasa Brava36].Odgovorio sam mu da prva taka ostaje na njegovoj proceni jer je

on sekretar Partije, mada ja smatram da je njegov stav velika greka.On je kolebljiv ali i oportunista, a hteo bi da sauva istorijsko ime

onih koji bi morali da budu osueni zbog svog kapitulantskogdranja. Vreme e mi dati za pravo.

to se tie tree take, nema problema da to pokua, ali bio jeosuen na propast. Traiti od Kodovile37 da podri Daglasa Bravaisto je kao da mu se zatrai da osudi pobunu unutar sopstvenePartije. Vreme e i tu presuditi.

Drugu taku ne mogu nikako da prihvatim. Vojni ef sam ja i neprihvatam nikakve dvosmislenosti u tome. Tu je razgovor zapeo pae poeo da se vrti ukrug.

Ostalo je na tome da e da razmisli i porazgovara s bolivijskimdrugovima. Prebacili smo se do novog logora i tamo se obratiosvima predoavajui im izbor da ostanu ili da podre Partiju; svi se


51/278

izjasnie za ostanak, i izgleda da ga je to pogodilo.U 12.00 odrasmo zdravicu na kojoj je on istakao istorijsku

vanost tog datuma. Ja sam odgovorio nadovezujui se na njegoverei te oznaio taj trenutak kao novi Muriljoov38 pokli u doba

kontinentalne revolucije, i dodao da nai ivoti nita ne znae predinjenicom revolucije.

Fidel mi poslao priloene poruke.Mesena analiza

Ekipa Kubanaca je uspeno kompletirana; moral ljudstva je dobari samo je tu i tamo manjih problemia. Bolivijci su u redu, mada ih

e malo. Monheovo dranje moe, s jedne strane, da odloi razvojstvari, ali s druge, doprinosi tome da se oslobodim politikihobaveza. Naredni koraci, osim ekanja na jo Bolivijaca, odnose sena razgovore koje treba obaviti s Gevarom i sa ArgentincimaMaurisiom39i Hozamijem40[Maseti41i disidentska partija].


52/278

Januar 1967

1. januar

I bez rasprave sa mnom, ujutro mi je Monhe saoptio da sepovlai i da e 8. januara podneti ostavku na rukovodstvo u Partiji.Prema njegovim reima, njegova misija je okonana. Dok je odlazio,izgledao je kao neko ko se uputio prema gubilitu. Moj je utisak dase on, kada je preko Kokoa saznao za moju reenost da ne popustimu stratekim stvarima, uhvatio te take da bi izdejstvovao rascep,poto su mu argumenti inae neodrivi.

Po podne sam okupio sve da im rastumaim Monheovo dranje inajavim da emo uspostaviti jedinstvo sa svima koji budu hteli dapodignu revoluciju, pa sam predoio i teke trenutke i dane moralnezebnje za Bolivijce; pokuali bismo da im razreimo probleme prekokolektivnih diskusija ili komesara.

Precizirao sam Tanjin put u Argentinu kako bi se tamo sastala sMaurisiom i Hozamijem te ih zakazala ovde. Sa Sanezom smoprecizirali njegova zaduenja i odluili smo da Rodolfa, Lojolu42 i

Umberta43 ostavimo u La Pazu, do daljeg. U Kamiri jedna Lojolinasestra44, a u Santa Kruzu Kalvimonte45. Mito46 e putovati zonomSukre da vidi gde e se instalirati. Lojola e biti zaduena zafinansijsku kontrolu i alje joj se 80.000 pesa, od ega je 20.000namenjeno kaminonu koji Kalvimonte treba da kupi. Sanez ekontaktirati Gevaru da bi se sastao s njim. Koko e otii u SantaKruz da porazgovara s jednim Karlosovim bratom47 kako bi se

primio zaduenja da prihvati njih trojicu koji dolaze iz Havane.Pisao sam Fidelu poruku koja je dokument CZO#2.2. januar

Jutro je proteklo u ifrovanju pisma. Ljudi (Sanez, Koko i Tanja)krenue po podne, kad je Fidel privodio kraju svoj govor. Osvrnuo


53/278

se na nas na nain koji nas jo vie obavezuje, ako je to mogue.U logoru se jedino radilo na jami, ostali pooe po stvari iz prvog

logora. Markos, Migel i Benigno krenue u izvianje put severa. Intii Karlos ispitae reku Njakauazu dok nisu naili na ljude, verovatno

u Jukiji. Hoakin i Lekar treba da ispitaju reku Jaki do njenog izvoraili da naiu na ljude. Svi imaju pet dana maksimalnog roka.

Ljudi stigli u logor sa veu da se Loro nije vratio poto je ispratioMonhea.

3. januar

Radili smo u jami, da joj napravimo krov: bez uspeha. Sutra treba

da zavrimo. Samo dva oveka su pola po tovar i donela vest da susino svi izali. Ostatak drugova se pozabavio krovom iz kuhinje,ve je gotov.

4. januar

Dan bez naroitih novosti. Ljudi poli po tovar. Mi zavrili krovame za vezistu. Morali smo da prekinemo zbog kie.

5. januarI dalje prenosimo tovar. Bie potrebno jo nekoliko putovanja.

Jama je zavrena sa svim svojim dodacima (mala jama zapostrojenje). Isprobane su puke pozadinskog ljudstva i ponekog izsredine; sve ispravne, osim Apolinariove. Stigli svi izviai. Inti iKarlos ili uz reku Njakauazu da bi pronali ljude. Nali nekolikokua, meu njima i dva srednja zemljoposednika, a jedan ivi u

Laguniljasu i ima 150 krava. Tu je neko malo naselje nazvano Iti,odakle polazi put iz La Eradure do Laguniljasa. Otuda su stigli uTikuu, povezanu kamionskim drumom sa Vaka Guzmanom. Vratilise stazom koja izbija na reku Ikiru, koju emo mi identifikovati kaoJaki. Kota oznaena kao Juki je mane blizu ovog logora, njegoviitelji su ga napustili zbog kuge meu grlima. Hoakin i Lekarnastavili do Ikire sve dok nisu nabasali na nesavladive stene; nisu


54/278

naili na ljude, ve na njihove tragove. Markos, Migel i Benigno ilipo vrstom kopnu dok nisu dospeli do nepristupanog mesta,preseenog velikom stenom.

Imamo novog regruta: malu urku koju je Inti uhvatio.

6. januar

Markos, Hoakin, Alehandro, Inti i ja poli pre podne doogoljenog vrstog tla. Tamo sam doneo sledeu odluku: Markos epokuati, s Kambom i Paoom, da stigne do Njakauazua s desnestrane, izbegavajui ljude; Migel e, s Brauliom i Anisetom, potraitiprolaz preko vrstog tla ne bi li uspostavili sredinji put; Hoakin e,

s Benignoom i Intijem, potraiti prolaz do reke Frijas koja, shodnomapi, tee uporedo s Njakauazuom, s druge strane vrstog tla kojebi trebalo da bude Tigrova pampa.

Po podne stigao Loro s dve mazge koje kupi za 2.000 pesa; dobarposao: ivotinje su pitome i snane. Naloeno je da poe po Braulijai Paoa kako bi onaj mogao da krene sutra; odmenili ih Karlos iLekar.

Posle nastave ispalio sam malu paljbu o svojstvima gerile i

potrebi vee discipline te objasnio da se naa misija pre svega sastojiu tome da stvorimo uzorno jezgro koje e biti kao elik, i na tajnain objasnio vanost uenja, neophodnog za budunost. Potomsam sazvao Hoakina, Markosa, Alehandra, Intija, Rolanda, Pomboa,Lekara, Njata i Rikarda kao odgovorne. Objasnio sam zato jeHoakin izabran kao drugi, zbog nekih Markosovih propusta koji sestalno ponavljaju, iskritikovao Hoakinov stav zbog njegovogincidenta s Markosom na Novoj godini i u nastavku objasnio neke

od zadataka koje treba obaviti da bi se naa organizacija poboljala.Na kraju mi je Rikardo ispriao incident koji je imao sa Ivanom, uTanjinom prisustvu, gde su se uzajamno opsovali pa je Rikardonaredio Ivanu na izae iz dipa. Neprijatni incidenti meudrugovima kvare rad.

7. januar


55/278

Poli izviai. Gondola{13} je povela samo Alehandra i Njata,ostali su bili oko internih poslova. Odneto je postrojenje i sveArturove stvari, napravljen je dopunski krov za jamu i sreen jebunar sa vodom a preko potoka je napravljen mosti.

8. januar

Nedelja. Gondola je proirena na 8, doneto je gotovo sve. Loro jenajavio put u Santa Kruz a nije bio predvien, navodno radi opremeza mazge. Nije bilo nastave, niti bilo koje aktivnosti. Dopalo mi je dastraarim napolju, veoma izloen otrim vremenskim uslovima.

9. januarKia pala, sve je mokro. Nadola reka, ne moe da se pree, tako

da nije izvrena smena strae u starom logoru.Jo jedan dan bez novosti.10. januar

Izvrena je smena stalne strae starog logora; Rubio i Apolinar

odmenili Karlosa i Lekara. Reka i dalje visoka, iako se smanjuje.Loro otiao u Santa Kruz i nije se vratio.S Lekarom (Moroom), Tumom i Antoniom, koji treba da

preuzme logor, popeli se do Tigrove pampe. Tamo sam Antonijuobjasnio ta je njegov zadatak za sutra u ispitivanju moguegpotoka, smetenog zapadno od naeg logora. Otuda potraili vezusa starim Markosovim putem, to smo relativno lako i uspeli.Predvee stiglo 6 izviaa: Migel s Brauliom i Anisetom, Hoakin s

Benignoom i Intijem. Migel i Braulio uspeli da izvedu odlazak doreke koja preseca vrsto kopno pa dospeli do mesta pored kojeg sepo svoj prilici nalazi Njakauazu. Hoakin uspeo da sie do reke, kojae verovatno Frijas, i malo iao uz nju. Izgleda de je to isti put kojimsu ili oni iz druge grupe, to ukazuje na to da su nam mape oajneer tu se reke predstavljaju kao da su razdvojene masivom i kao dase odvojeno ulivaju u Grande. Markos se jo nije vratio.


56/278

Primljena poruka iz Havane kojom se najavljuje da Kinez kree12, s Lekarom i radio-tehniarem, a Rea48 14. Ne pominje naapreostala dva druga.

11. januarAntonio poao da ispita pritoku zajedno s Karlosom i Arturom.

Vratio se uvee i jedina konkretna vest jeste da se potok zavrava uNjakauazuu, ispred lovita. Alehandro i Pombo pristupili izradikarata u Arturovoj jami i stigli s veu da su mi se knjige skvasile;neke su se raspale a radio-prijemnici mokri i zarali. Kad se tomedoda da su oba radija slomljena, dobija se tuna slika o Arturovoj

sposobnosti.Markos stigao uvee. Pao u Njakauazu jo mnogo ranije pa nijeni stigao do ua s pretpostavljenim Frijasom. Nisam ba siguran umape, niti u tanost ovog poslednjeg vodenog puta.

Zapoeli smo uenje keua{14} pod rukovodstvom Aniseta iPedra.

Dan bora{15}. Izvaene larve iz Markosa, Karlosa, Pomboa,Antonija, Moroa i Hoakina.

12. januar

Gondola poslata po poslednje stvari. Loro se nije jo vratio.Napravili smo neke vebe penjanja po brdima oko naeg potoka, aliza to je bilo potrebno preko dva sata s boka i samo 7 minutasredinom; tu treba da izvedemo odbranu.

Hoakin mi rekao da je Markos pogoen pomenom njegovih

propusta na sastanku neki dan. Moram da popriam s njim.13. januar

Popriao s Markosom; poalio se to sam ga iskritikovao predBolivijcima. Njegova argumentacija nema osnova; sa izuzetkomnjegovog emocionalnog stanja, koje zavreuje panju, sve ostalo je


57/278

nebitno.Osvrnuo se na nipodatavajue rei koje mu je Alehandro uputio.

To je razjanjeno s njim i izgleda da toga nije bilo, ve samo rekla-kazala. Markos se malo smirio.

Inti i Moro poli u lov, ali nita. Pole ekipe da iskopaju jamutamo dokle mazge budu mogle da stignu, ali nita nije moglo da seuradi u tom smislu pa je odlueno da se napravi mala koliba odzemlje i prua. Alehandro i Pombo izradili studiju o odbrani prilazai obeleili rovove; sutra nastavljaju.

Vratili se Rubio i Apolinar, a Braulio i Pedro otili do staroglogora. Nema vesti o Lorou.

14. januarMarkos, sa svojom izvidnicom, izuzev Beningnoa, poe niz reku

da napravi zemljanu kolibu; trebalo je da se vrati uvee, ali se vratiou podne zbog kie, tako da koliba nije zavrena.

Hoakin bio na elu grupe koja je zapoela rovove. Moro, Inti,Urbano i ja krenuli u obilazak nae pozicije kroz vrsto kopno sdesne strane potoka, ali smo poli pogrenim pravcem pa smo

morali da obilazimo dosta opasne litice. U podne poela kia pa suaktivnosti prekinute.Bez vesti o Lorou.15. januar

Ostao sam u logoru, piui instrukcije z

ernesto Če gevara~dnevnik iz bolivije

Documents