EPIDEMIOLOGIJA HRONIČNIH NEZARAZNIH BOLESTI

Prof. dr Biljana Mijović

Sinonimi za HNB

Bolesti civilizacije Bolesti životnog stila Bolesti zapada Bolesti bogatih Hronične bolesti Nezarazne bolesti Bolesti dugovečnosti

Bolesti civilizacije?Bolesti životnog stila?

Bolesti zapada?

Hronične bolesti?Nezarazne bolesti?

Kardiovaskularne bolestiMaligni tumoriDijabetesHronična opstruktivna bolest plućaBolesti muskuloskeletnog sistema (bez povreda)Mentalne bolesti

Očekivano trajanje života

Bolesti bogatih?

NAJSIROMAŠNIJE ZEMLJESU NAJVIŠE POGOĐENE

Hronične nezarazne bolesti (HNB) - svet

HNB su odgovorne za 70% svih smrtnih ishoda u svetu i 53% ukupnog opterećenja bolestima.

80% HNB dešava se u nisko i srednje razvijenim zemljama u kojima živi većina ljudi.

HNO, globalna situacija Rastuća epidemija 38.000.000 umrlih u 2012. godini 68% od ukupnog broja umrlih na svetskom

nivou (56.000.000) Više od 40% (16.000.000) se odnosi na

prevremenu smrt (mladji od 70 godina) ¾ od ukupnog broja umrlih i 82% preranih

smrti u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama

HNO, globalna situacija

2011-2025 ukupni ekonomskli gubici u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama zbog HNO procenjuju se na 7 triliona US$

Suma visoko prevazilazi procenjene godišnje troškove implementacije efikasnih strategija prevencije i kontrole HNO (11,2 biliona US$)

HNO, globalna situacija

Septembra 2011. svetski lideri su usvojili globalnu politiku i plan prevencije i kontrole HNO

Svetska zdravstvena skupština je 2013. godine usvojila 25 indikatora za praćenje i 9 ciljeva za 2025

Globalni akcioni plan 2013-2020

Značaj HNB

Javnozdravstveni izazov Zabrinjavajući trendovi faktora rizika Povećano opterećuju zdravstvene

sisteme, ekonomiju i društvo Prevencija HNB - značajni potencijal

za zdravstveni i ekonomski dobitak

10 zabluda o HNB

1. HNB uglavom pogađaju visokorazvijene zemlje

Realnost:Preko 80% smrti zbog HNBu zemljama u razvoju

10 zabluda o HNB

2. U zemljama u razvoju prioritet u suzbijanju i prevenciji bi trebalo dati zaraznim bolestima

Realnost:duplo breme zahtevadupli odgovor

10 zabluda o HNB 3. HNB uglavnom

pogađaju bogate Realnost: siromašni

češće obolevaju i umiru u celom svetu

10 zabluda o HNB 4. HNB uglavnom

pogađaju stare Realnost: 1/4 svih

smrti do 60 god,

a 1/2 do 70. god.

života

10 zabluda o HNB 5. HNB primarno

pogađaju muškarce Realnost:

M : Ž = 53% : 47%

za bolesti srca;

ostale HNB: nema

bitne razlike

10 zabluda o HNB

6. HNB su rezultat nezdravog načinaživota pojedinaca Realnost: individualna odgovornostsamo ako osobe imaju jednak pristupzdravom životu; uloga društva ključna

10 zabluda o HNB

7. HNB se ne mogu prevenitrati. Realnost: 80% srčanih bolesti i dijabetesa tip 2 i više od 40% raka je moguće prevenirati.

10 zabluda o HNB

8. Prevencija i suzbijanje HNB su previše skupe

Realnost: te mere su isplative; primena mnogih mera nije skupa

10 zabluda o HNB

9. Moj deda je pušio, bio gojazan i živeo 96 godina.

Realnost: malo ljudi ima rizike i žividugo ili nema rizike i umire prerano

10 zabluda o HNB

10. Svako mora od nečeg da umre. Realnost: da, ali ne mora da pati i daumre prerano

Zajedničke karakteristike HNB:

Determinante zdravlja Faktori rizika Epidemiološke karakteristike Mogućnost prevencije i suzbijanja

Nezdrava ishrana

Alkohol

Pušenje

Fizička neaktivnost

Povišen šećer u krvi

Povišen holesterol

Povišen krvni pritisak

Gojaznost

Rak

Mentalne bolesti

KVO

Dijabetes tipa 2

HOPB

Muskuloskeletni poremećaji

Bolesti usta

Povrede

Gastrointestinalni poremećaji

So

cija

lne,

eko

nom

ske,

spo

ljnos

redi

nske

det

erm

inan

ten

epro

men

ljive

(n

pr. g

odin

e, p

ol, n

asl

eđe,

etn

ička

prip

adn

ost)

&

pro

me

nljiv

e (n

pr. p

rihod

, ob

razo

vanj

e, ž

ivot

ni i

radn

i usl

ovi)

Zdr

avst

ven

pro

tekt

ivni

fa

ktor

i (np

r. m

enta

lno

zdra

vlje

)+

--

+

Multifaktorska etiologija HNB

Pušenje

Nasilje

Zlostavljanje dece

Nesocijalno ponašanje

Zloupotreba alkohola

Niska telesna masa na rođenju

Neuroze

Depresivni poremećaji Mortalitet:

samoubistvo

KVB

Niska socijalna podrška

Nezaposlenost

PovertySiromaštvo

Složena veza između determinanti, faktora rizika, protektivnih faktora i koomorbiditeta

Epidemiološka tranzicija

Promene strukture obolevanja i umiranja tokom vremena

Promene se različitom brzinom odvijale u pojedinim društvenim zajednicama

Omran, 1971

Faze tranzicije

1. Doba pošasti gladi2. Doba povlačenja pandemija3. Doba degenerativnih i bihejvioralnih

(“ponašajnih”) bolesti4. Doba odložene pojave degenerativnih

bolestiOmran, 1982; Olshansky&Ault, 1986;

Rogers&Hackenberg

Kojiuzroci bolestimogu da semodifikuju?

Klasični nivoi prevencijeNivo prevencije Faza prirodnog

toka bolestiCilj

Primarna Nema bolesti, agens prisutan

↓ incidencije(pranje ruku)

Sekundarna Rane faze bolesti

↓ prevalencije(skrining)

Tercijarna Pozne faze bolesti

Produžiti život, ↓ Mt (rehabilitacija)

Holesterol Krvni pritisak Gojaznost Fizička neaktivnost Pušenje Ishrana bez voća i povrća Zagađenje vazduha Alkohol

Koji uzroci bolesti ne mogu da se modifikuju?

Genetska predispozicija

Pronađeni novi kancerogeni geni"

Nature, 8 March 2007etska predispozicija

¼ varijacija tokom ljudskog veka nastaje zbog genetskih razlika

Život pre rođenja:Fetalno poreklo bolesti odraslih David Barker :"Early Origins

Hypothesis" (1986) Niska telesna masa na rođenju je

povezana sa povećanim rizikom nastanka hroničnih bolesti u kasnijem životu

Osteoporoza, HOBP, rak dojke, ovarijuma i prostate, mentalne bolesti (šizofrenija i depresija).

HNB Sa produženjem ljudskog veka, breme bolesti se

pomera ka "hroničnim" bolestima (KVB, rak) mada su hronične bolesti u porastu i kod mladih

Faktori rizika koji se mogu menjati uključuju ishranu, fizičku aktivnost i pušenje mada je neke rizike teško menjati (zavisnost), ili su van kontrole pojedinca (društvo)

Hronične bolesti su povezane sa starenjem, kroz celoživotnu akumulaciju faktora rizika

Efektivne intervencije su poznate Procenjeno je da bi 80% KVO i dijabetesa tipa

2, kao i 40% raka moglo da se izbegne ukoliko bi se eliminisali glavni faktori rizika

Međutim, samo mali % ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu se izdvaja za prevenciju i javnozdravstvene programe

Koliko izbora stvarno imamo?

KVB: mogu li glavni faktori rizika da se redukuju u dužem periodu?

Siromaštvo

Blizu 500 miliona ljudi je hronično siromašno (Centar za hronično siromaštvo).

Siromaštvo se prenosi s jedne generacije na drugu, kao da se na potomke prenosi majčinim mlekom koje sisaju (Uganda).

Sindrom statusaNizak socijano-ekonomski status je povezan sa

visokim mortalitetom Shishehbor (JAMA, 2006) 30.000 pacijenata sa srčanom

bolešću, Ohio, SAD, 1990-2002 Preko 2000 smrtnih ishoda Ljudi sa niskim

socijalnoekonomskim statusom su imali više stope mortaliteta za 22-42%

Nedostatak kontrolnih pregleda,niska participacija

Prevalence of tobaco smoking

U 2015. godini više od 1,1 bilion ljudi je pušilo cigarete

ObesityIn 2014, 13% of adults aged 18 and over in the world were obese

Hipertenzija 7,5 miliona smrtnih slučajeva posledica

hipertenzije (12,8% svih smrtnih ishoda)

3,7% u ukupnom opterećenju bolestima (DALY)

Glavni faktor rizika bolesti srca i moždanog udara

Globalni okvir SZO, 25 indikatora i 9 globalnih dobrovoljnih ciljeva prevencije i kontrole HNO

Ciljevi Smanjenje ukupnog mortaliteta od KVB,

kancera, dijabetesa i respiratornog sistema za 25%

Redukcija upotrebe alkohola za 10% Redukcija prevalencije fizičke

neaktivnosti za 10% Redukacija unosa soli/natrijuma za 30% Redukacija prevalencije pušenja osoba 15+

godina za 30%

Ciljevi Redukcija prevalencije hipertenzije za 25% Zaustaviti porast dijabetesa i gojaznosti Najmanje 50% od onih kojima je neophodno

da primaju lekove i savetovanje u prevenciji srčanog udara

Dostupnost 80% osnovnih tehnologija i esencijalne medicine u tretmanu HNO u državnom i privatnom sektoru

Ključne poruke

HNO predstavljaju ključnu prepreku za smanjenje siromaštva i održivi razvoj

Napredak mora biti ujednačen da bi se postigli globalni ciljevi za HNO

Zemlje mogu kao političke prioritete postaviti planove za pristupačne intervencije što može imati veliki

uticaj

Sve zemlje moraju postaviti nacionalne ciljeve i moraju biti

odgovorne za njih

Neophodno uspostaviti procese multisektorske i intersektorske saradnje

Sistem javnog zdravljaSistem javnog zdravlja

Mesna zajednica

Domovi za stare

Medija

Sektor za ekonomski

razvoj

Javni saobraćaj

Poslodavci

Sportski centri

Služba za mentalno zdravlje

Službe za zloupotrebu

droga

Grupe za samopomoćCrveni krst

Laboratorije

Bolnice

NVO

Centri u zajednici

Doktori

Domovi zdravlja

Crkva

Philanthropist

Poslanici

Ministarstvo zdravlja

Škole

Policija

Vatrogasna služba

Domovi za hendikepirane

Zavodi za zz

IOM, 2003IOM, 2003

Investiranje u zdravstveni sistem od ključnog značaja za poboljšanja u

vezi sa HNO

Neophodno jačati institucionalne, ljudske i finansijske resurse za

prevenciju i kontrolu HNO

Korišćenje postojećih strategija

Zastupanje za zdravljeZnanje

AKCIJE

Zakonska regulativa i finansije

Resursi

Podrška zajednice

Pružanje zdravstvene zaštite

Milenijumski ciljevi

Reforma zdravstvene zaštite

Smanjenje siromaštva

Zdravlje i razvoj mladih

Pušenje

Alkohol i droga

Bezbedna hrana

Javno zdravlje

Mentalno zdravlje

Okvir

Koherentan i višestruko osnažen okvir

PUŠENJE

HIPERTENZIJA

HIPERHOLESTEROLEMIJA

ALKOHOL

GOJAZNOST

NEPRAVILNA ISHRANA

FIZIČKA NEAKTIVNOST

Zastupanje za zdravlje

Informisanost i znanje

Zakonska regulativa i finansije

Kapaciteti

Podrška zajednice

Rad zdravstvene službeUzvodni

pristup

Zajednički faktori rizika, determinante i višestruke mogućnosti prevencije

Determinantesocialne, ekonomske, spoljno sredinske

Zdravstveno protektivni faktori

Bihevijoralni faktori rizikaDuvan, alkohol, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost

Biološki faktori rizikaHipertenzija, hiperglikemija, gojaznost, holesterolemija

Nesposobnost

Hronične nezarazne bolestiKardiovaskularne bolesti, rak,

diabetes, hronične respiratorne bolesti, muskuloskeletne bolesti, neuropsihijatrijske bolesti,

Digestivne bolesti, bolesti usta

Smrt

PREVENIRATI faktore rizika

PREVENIRATI metab.promene

PREVENIRATI progresiju

PREVENIRATI nesposobnost

PREVENIRATI prevremenu smrt

PREVENIRATI početak bolesti

PREVENCIJA

HVALA NA PAŽNJI!