EUROPEAN STANDARD EVROPSKI STANDARD

EN ISO 15630-1

April 2002 ICS 77.140.60; 77.140.65; 91.080.40 Zamenjuje ENV 10080:1995

(Prevod)

ELIK ZA ARMIRANJE I PREDNAPRENAZNJE BETONA METODE

ISPITIVANJA - DEO 1: ARMATURNE IPKE, VALJANA ICA I VUENA ICA (ISO 15630-1:2002)

Ovaj Evropski standard je odobren od strane CEN na dan 11. aprila 2002. lanovi CEN obavezni su da se pridravaju CEN/CENELEC Internih propisa koji specifikuje uslove za davanje ovom Evropskom standardu statusa nacionalnog standarda bez ikakve izmene. Aurirane liste i bibliografske reference u vezi sa takvim nacionalim standardima mogu se dobiti po prijavi Upravnom centru ili bilo kom lanu CEN-a. Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanine verzije (engleska, francuska, nemaka). Verzija na bilo kom drugom jeziku nastala prevodom pod odgovornou lana CEN-a na sopstveni jezik i prijavljena Upravnom centru ima isti status kao zvanine verzije. lanovi CEN-a su organi za nacionalne standarde Austrije, Belgije, Kipra, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Nemake, Grke, Islanda, Irske, Italije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveke, Portugala, panije, vedske, vajcarske i Ujedinjenog kraljevstva (Velike Britanije).

2002 CEN Sva prava korienja u bilo kom obliku i bilo kojim sredstvima zadrana u svetu za nacionalne lanove CEN-a. Veza br. No. EN ISO 15630-1:2002 E

EN ISO 15630-1:2002

KORIGOVANO 05/06/ 2002 Predgovor Ovaj dokument (ISO 15630-1:2002) je pripremio Tehniki komitet ISO/TC 17 "elik" u saradnji sa Tehnikim komitetom ECISS/TC 19 "Betonski elici za armiranje i elici za prednaprezanje betona osobine, dimenzije, tolerancije i specifina ispitivanja", iji je sekretarijat u nadlenosti DIN. Ovaj Evropski standard e dobiti status nacionalnog standarda, bilo putem objavljivanja identinog teksta ili putem odobrenja/overe, najkasnije do oktobra 2002, a neusaglaeni nacionalni standardi e biti povueni najkasnije do oktobra 2002. Ovaj dokument zamenjuje ENV 10080:1995. Prema Internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde sledeih zemalja su obavezne da primene ovaj evropski standard: Austrija, Belgija, eka Republika, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveka, Portugal, panija, vedska, vajcarska i Velika Britanija. Obavetenje o odobrenju Tekst Meunarodnog standarda ISO 15630-1:2002 odobren je od strane CEN-a kao Evropski standard bez ikakvih modifikacija. NAPOMENA: Normativne reference za Meunarodne standarde navedene su u Aneksu ZA (normative).

2

EN ISO 15630-1:2002

ELIK ZA ARMIRANJE I PREDNAPREZANJE BETONA METODE ISPITIVANJA Deo 1: Armaturne ipke, valjana ica i vuena ica

3

EN ISO 15630-1:2002

Sadraj strana Predgovor ...................................................................................................................................... 5 Uvod ............................................................................................................................................ 6 1 Obim .................................................................................................................................. 7 2 Normativne reference ....................................................................................................... 7 3 Simboli .............................................................................................................................. 8 4 Opte odredbe u vezi sa komadima za ispitivanje ........................................................ 9 5 Ispitivanje na zatezanje .................................................................................................... 9 6 Ispitivanje na savijanje ................................................................................................... 11 7 Ispitivanje na ponovno savijanje .................................................................................. 12 8 Ispitivanje izdrljivosti / zamora materijala pri aksijalnom optereenju .................... 14 9 Hemijska analiza ............................................................................................................. 16 10 Merenje geometrijskih karakteristika ............................................................................ 16 11 Odreivanje relativne povrine rebra ili nazubljenja (f R ili f P) ................................... 17 12 Odreivanje odstupanja od nominalne mase po 1 metru ........................................... 18 13 Izvetaj o ispitivanju ...................................................................................................... 21

4

EN ISO 15630-1:2002

Predgovor ISO (Meunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska federacija nacionalnih organa za standarde (ISO organi lanovi). Rad na pripremi Meunarodnih standarda se normalno obavlja preko ISO tehnikih komiteta. Svaki organ lan zainteresovan za neki predmet za koji je tehniki komitet osnovan ima pravo da bude zastupljen/predstavljen na tom komitetu. Meunarodne organizacije, vladine i nevladine, zajedno sa ISO, takoe uestvuje u radu. ISO tesno sarauje sa Meunarodnom elektrotehnikom komisijom (IEC) po svim predmetima elektrotehnike standardizacije. Meunarodni standardi su sainjeni u skladu sa pravilima datim u ISO/IEC Direktivama, deo 3. Glavni zadatak tehnikih komiteta je pripreme Meunarodne standarde. Nacrt Meunarodnih standarda koji usvoje tehniki komiteti dostavlja se organima lanovim na glasanje. Da bi meunarodni standard bio objavljen potrebno je da najmanje 75 % organa lanova da svoj glas. Skree se panja na mogunost da neki od elemenata ovog dela ISO 15630 mogu biti predmet patentnih prava. ISO nee snositi odgovornost za identifikovanje bilo kakvih slinih patentnih prava. ISO 15630-1 je pripremljen od strane Tehnikog komiteta ISO/TC 17, elik, podkomitet SC 16, elici za armiranje i prednaprezanje betona. Ovaj deo ISO 15630, zajedno sa delovima 2 i 3, ponitava i zamenjuje ISO 10065:1990, ISO 10287:1992 i ISO 10606:1995. ISO 15630 se sastoji sledeih delova, pod optim naslovom elik za armiranje i prednaprezanje betona Metode ispitivanja : Deo 1: Armaturne ipke, valjana ica i vuena ica Deo 2: Zavarena mrea Deo 3: elik za prednaprezanje

5

EN ISO 15630-1:2002

UVOD Cilj ISO 15630 jeste da obezbedi sve relevantne metode ispitivanja za elike za armiranje i prednaprezanje u jednom standardu. U tom kontekstu, postojei Meunarodni standardi za ispitivanje tih proizvoda su revidirani i aurirani. Unete su neke dodatne metode ispitivanja. italac se upuuje na Meunarodne standarde o ispitivanju metala uopte, po potrebi. Dopunske odredbe su date ako je potrebno. Metode ispitivanja koje ne ine predmet postojeeg Meunarodnog standarda o ispitivanju metala u potpunosti su opisane u ISO 15630.

6

EN ISO 15630-1:2002

MEUNARODNI STANDARD ISO 15630-1:2002(E) elik za armiranje i prednaprezanje betona Metode ispitivanja Deo 1: Armaturne ipke, valjana ica i vuena ica 1 Obim Ovaj deo ISO 15630 specifikuje metode ispitivanja primenljive na armaturne ipke, valjanu icu i vuenu icu. 2 Normativne reference Sledea normativna dokumenta sadre odredbe koje, kroz upuivanje u ovom tekstu, ine odredbe ovog dela ISO 15630. Za datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od tih publikacija ne vae. Meutim, strane u ugovorima zasnovanim na ovom delu ISO 15630 podstiu se da istrae mogunost primene najnovijih izdanja normativnih dokumenata naznaenih dole. Za nedatirane reference, vai najnovije izdanje navedenog normativnog dokumenta. lanovi ISO i IEC vode registre trenutno vaeih Meunarodnih standarda. ISO 4965:1979, Maine za ispitivanje izdrljivosti pri aksijalnom optereenju Kalibracija dinamike sile Nain rada ekstenziometra ISO 6892:1998, Metalni materijali Ispitivanje na zatezanje pri ambijentnoj/sobnoj temperaturi ISO 7438:1985, Metalni materijali Ispitivanje na savijanje ISO 7500-1:1999, Metalni materijali Provera maina za statiko uniaksijalno (jednoosno) ispitivanje Deo 1: Maine za ispitivanje zatezanja / kompresije Provera i kalibracija sistema za merenje sile ISO 9513:1999, Metalni materijali Kalibracija ekstensometara koji se koriste kod uniaksijalnog (jednoosnog) ispitivanja ISO/TR 9769:1991, elik i gvoe Pregled raspoloivih metoda analize

7

EN ISO 15630-1:2002

2 Simboli

Tabela 1 Simboli

Simbol Jedinica Opis Referenca a mm Visina podunog rebra 10.3.2, 11.3

a m mm Visina rebra na srednjoj taki 10.3.1.2, 11.3.3 a max a)

mm Maksimalna visina poprenog rebra ili maksimalna dubina

nazubljenja 10.3.1.1

a s, i mm Prosena visina dela i rebra pod-podeljenog na p delove duine l 11.3.1 a 1/4 mm Visina rebra na taki etvrtine 10.3.1.2, 11.3.3 a 3/4 mm Visina rebra na taki tri etvrtine 10.3.1.2, 11.3.3 A % Procentualno izduenje posle loma 5.1, 5.3 A

% Procentualno neproporcionalno isduenje pri maksimalnoj sili (Fm) 5.3

A

% Procentualno ukupno izduenje pri maksimalnoj sili (Fm) 5

A n mm2 Nominalna popreno-presena povrina ipke, valjana ica ili vuena ica

8.4.2

c mm Razmak poprenog rebra ili nazubljenja 10.3.3, 11.3

d mm Nominalni prenik ipke, valjane ice ili vuene ice 5.3, 8.2, 8.4.8, 11.3 D mm Prenik vretena ureaja za savijanje u ispitivanju na savujanje ili

ponovno savijanje 6.3, 7.3.2

e mm Prosean prostor izmeu sva susedna reda rebara ili nazubljenja 10.3.5

f Hz Uestalost ciklusa optereenja u ispitivanju izdrljivosti/zamora materijala

8.1, 8.4.3

f P 1 Relativna povrina nazubljenja Klauzula 11 f R 1 Relative povrina rebra Klauzula 11 F m N Maksimalna sila u ispitivanju na zatezanje 5.3 F P mm2 Povrina podunog preseka jednog nazubljenja 11.3.2

F r N Opseg sile u ispitivanju izdrljivosti pri aksijalnom optereenju 8.1, 8.3, 8.4.2, 8.4.3 F R mm2 Povrina podunog prseka jednog rebra 11.3.1 F up N Gornja sila u ispitivanju izdrljivosti pri aksijalnom optereenju 8.1, 8.3, 8.4.2, 8.4.3

n, m, q, p 1 Koliine koriene u formulama koje definiu fR, fP, FR i FP 11.3

P mm Nagib za hladno uvrtane ipke 10.3.4, 11.3 r 1 mm Rastojanje izmeu zahvata i nerne duine za manuelno merenje Agt 5.3 r 2 mm Rastojanje izmeu loma i merne duine za manuelno merenje Agt 5.3

R eH N/mm2 Gornja granica razvlaenja 5.2, 5.3 R m N/mm2 vrstoa na zatezanje 5.3

R p0,2 N/mm2 0,2 % granica otpornosti (proof strength), neproporcionalno istezanje 5.2, 5.3

o Nagib boka poprenog rebra 10.3.7

8

EN ISO 15630-1:2002

Simbol Jedinica Opis Referenca o Ugao izmeu ose poprenog rebra ili nazubljenja i ipke, valjane

ice ili ose ice 10.3.6, 11.3

o Ugao ugiba u ispitivanju na savijanje ili ponovno savijanje 6.3, 7.3.1 (slika 4), 7.3.2

o Ugao novog ugiba ispitivanju na ponovno savijanje 7.3.1 ( slika 4), 7.3.4

1 Empirijski faktor u empirijskim formulama fR i fP 11.3.3 2 a N/mm2 Opseg naprezanja u ispitivanju izdrljivosti/zamora materijala 8.4.2 max N/mm2 Maksimalno naprezanje u ispitivanju izdrljivosti/zamora materijala 8.4.2 e1 mm Deo perimetra/obodnice bez nazubljenja ili rebra 10.3.5, 11.3.3

a) Kod nekih standarda proizvoda, simbol h se takoe koristi za ovaj parametar. NAPOMENA: 1 N/mm2 =1 MPa. 4 Opte odredbe u vezi sa komadima za ispitivanje Osim ako nije drugaije dogovoreno, komad za ispitivanje e biti uzet iz ipke, valjane ice ili vuene ice u stanju kojem su isporuene. U sluaju da je komad za ispitivanje uzet iz kotura, komad za ispitivanje e biti ispravljen pre bilo kakvih ispitivanja jednostavnom operacijom savijanja uz minimalnu koliinu plastine deformacije. Radi odreivanja mehanikih osobina kod ispitivanja na zatezanje i ispitivanje izdrljivosti/zamora materijala, komad za ispitivanje moe da bude vetaki odlean (posle ispravljanja ako je podesno) zavisno od zahteva standarda proizvoda. NAPOMENA: Kada standard proizvoda ne specifikuje nikakav tretman odleavanja, sledei uslovi mogu biti primenjeni: zagrevanje komada za ispitivanje do 100 C, odravajui na toj temperaturi 10 C u toku perioda od 1 sata +150 min. i zatim slobodno hlaenje na mirnom vazduhu pri sobnoj temperaturi. Kada se tretman odleavanja primeni na komad za ispitivanje, uslovi tretmana odleavanja moraju biti navedeni u izvetaju o ispitivanju. 5 Ispitivanje na zatezanje 5.1 Komad za ispitivanje Pored optih odredbi datih u klauzuli 4, slobodna duina komada za ispitivanje bie dovoljna za odreivanje procentualnih izduenja u skladu sa 5.3. Kada se odreuje procentualno izduenje posle loma (A), komad za ispitivanje e biti oznaen u skladu sa klauzulom 8 ISO 6892:1998. Kada se procentualno izduenje pri maksimalnoj sili (A gt) odreuje manuelnom metodom, jednako udaljene oznake bie napravljene na slobodnoj duini komada za ispitivanje (videti Aneks H, ISO 6892:1998). Rastojanje izmeu oznaka e biti 20 mm, 10 mm ili 5 mm, zavisno od prenika ipke, valjane ice ili vuene ice.

9

EN ISO 15630-1:2002

5.2 Oprema za ispitivanje Maina za ispitivanje e biti proverena i kalibrisana u skladu sa ISO 7500-1 i bie najmanje klase 1. Kada se koristi ekstenziometar, on mora biti klase 1 (videti ISO 9513) za odreivanje R eH ili R p0,2; za odreivanje A gt, moe se koristiti ekstenziometar klase 2 (videti ISO 9513). Ekstenziometar koji se moe koristi za odreivanje procentualnog ukupnog izduenja pri maksimalnoj sili (A gt) imae mernu duinu od najmanje 100 mm. Merna duina e biti naznaena u izvetaju o ispitivanju. 5.3 Postupak ispitivanja Ispitivanje na zatezanje e biti obavljeno u skladu sa ISO 6892. Za odreivanje R p0,2, ako je pravi deo dijagrama prinudnog istezanja ( force-extension) ogranien ili nije jasno definisan, onda e biti primenjen jedan od sledeih metoda:

- postupak preporuen u 13.1 ISO 6892:1998; - pravi deo dijagrama prinudnog istezanja ( force-extension) bie smatran linijom koja spaja take

koje odgovaraju 0,1 F m i 0,3 F m. U sluaju spora, bie primenjen drugi postupak. NAPOMENA: Ispitivanje treba smatrati nevaeim kada se nagib ove linije razlikuje za vie od 10 % od teoretske vrednosti modula elasticiteta. Za izraunavanje osobina otpora na istezanje (R eH ili R p0,2, R m), bie koriena nominalna popreno presena povrina, osim ako nije drugaije predvieno u odgovarajuem standardu proizvoda. Tamo gde se dogodi lom/prelom u zahvatima ili na nekom rastojanju od zahvata manjem od 20 mm ili d (koje god bude vee), ispitivanje moe da se smatra nevaeim. Za odreivanje procentualnog izduenja posle loma (A), prvobitna merna duina e biti 5 puta vea od nominalnog prenika (d), osim ako nije drugaije predvieno u odgovarajuem standardu proizvoda. Za odreivanje procentualnog ukupnog izduenja pri maksimalnoj sili (A gt), bie primenjen ISO 6892 sa sledeim modifikacijama ili dopunama:

- ako se A gt meri pomou ekstenziometra, A gt e biti zabeleen pre nego to sila padne vie od 0,5 % od svoje maksimalne vrednosti;

- ako se A gt odreuje manuelnom metodom posle loma, A gt e biti izraunat na osnovu sledee

formule: A gt = A g + R m / 2 000 gde je A g procenat neproporcionalnog izduenja pri maksimalnoj sili. Merenje A g e biti obavljeno na mernoj duini od 100 mm na rastojanju, r 2, od najmanje 50 mm ili 2d (koje god bude vee) daleko od loma. To merenje se moe smatrati nevaeim ako je rastojanje, r 1, izmeu zahvata i merne duine manje od 20 mm ili d (koje god bude vee). Videti sliku 1;

- U sluaju spora, bie primenjena manuelna metoda.

10

EN ISO 15630-1:2002

a duina zahvata b merna duina 100 mm

Slika 1 Merenje A gt manuelnom metodom 6 Ispitivanje na savijanje 6.1 Komad za ispitivanje Vae opte odredbe u klauzuli 4. 6.2 Oprema za ispitivanje 6.2.1 Bie upotrebljen ureaj za savijanje, iji je princip prikazan na Slici 2. NAPOMENA Slika 2 prikazuje konfiguraciju u kojoj vreteno i nosa rotiraju i potporanj je blokiran. Takoe je mogue da potporanj rotira i nosa ili vreteno bude blokirano. 6.2.2 Ispitivanje na savijanje moe takoe biti obavljeno uz pomo ureaja sa nosaima i vretenom (videti 4.1, ISO 7438:1985).

Legenda 1 Vreteno 2 Nosa 3 Potporanj

Slika 2 Princip ureaja za savijanje 6.3 Postupak ispitivanja Ispitivanje na savijanje e biti obavljeno pri temperaturi izmeu 10 C i 35 C. Komad za ispitivanje e biti savijen preko vretena. NAPOMENA: Brzina savijanja treba da bude oko 60 /s.

11

EN ISO 15630-1:2002

Ugao ugiba () i prenik vretena (D) moraju biti u skladu sa odgovarajuim standardom proizvoda. 6.4 Tumaenje rezultata ispitivanja Tumaenje ispitivanja na savijanje e biti obavljeno u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda proizvoda. Kada ti zahtevi nisu specifikovani, odsustvo napuklina vidljivih za osobu sa normalnim ili korigovanim vidom smatra se dokazom da je komad za ispitivanje proao ispitivanje na savijanje. 7 Ispitivanje na ponovno savijanje 7.1 Komad za ispitivanje Vae opte odredbe date u Klauzuli 4. 7.2 Oprema za ispitivanje 7.2. Ureaj za savijanje Bie korien ureaj za savijanje koji je specifikovan u 6.2. 7.2.2 Ureaj za ponovno savijanje Ponovno savijanje se moe obaviti na ureaju za savijanje kako je prikazano na Slici 2. Primer alternativnog uraaja za ponovno savijanje prikazan je na Slici 3.

Slika 3 Primer ureaja za ponovno savijanje 7.3 Postupak ispitivanja 7.3.1 Opte napomene Postupak ispitivanja se sastoji od tri koraka:

a) savijanje; b) vetako odleavanje; c) ponovno savijanje.

12

EN ISO 15630-1:2002

Postupak ispitivanja ilustrovan je Slikom 4.

Legenda 1 Vreteno 2 Komad za ispitivanje A Poetni poloaj B Poloaj posle operacije opisane u 7.3.2 C Poloaj posle operacije opisane u 7.3.4

Slika 4 Ilustracija postupka ispitivanja za ispitivanje na ponovno savijanje 7.3.2 Savijanje Savijanje e biti obavljeno na temperaturi izmeu 10 C i 35 C. Komad za ispitivanje e biti savijen preko vretena. NAPOMENA: Brzina savijanja e biti oko 60 /s. Ugao ugiba ( ) i prenik vretena (D) bie u skladu sa odgovarajuim standardom proizvoda. Komad za ispitivanje e biti paljivo pregledan u pogledu pukotina i naprslina vidljivih za osobu sa normalnim ili korigovanim vidom. 7.3.3 Vetako odleavanje Temperatura i vreme vetakog odleavanja bie u skladu sa odgovarajuim standardom proizvoda. NAPOMENA: Kada standard proizvoda ne specifikuje nikakav tretman odleavanja, sledei uslovi mogu biti primenjeni: zagrevanje savijenog komada za ispitivanje do 100 C, odravanje na toj temperaturi 10 C u toku perioda od 1 sat +150 min. i zatim slobodno hlaenje na mirnom vazduhu pri sobnoj/ ambijentnoj temperaturi. 7.3.4 Ponovno savijanje Posle slobodnog hlaenja na mirnom vazduhu na temperaturi izmeu 10 C i 35 C, komad za ispitivanje e biti savijen ponovo pod specifikovanim uglom () u skladu sa odgovarajuim standardom proizvoda. NAPOMENA: Ponovno savijanje treba da se obavi brzinom od oko 60 /s.

13

EN ISO 15630-1:2002

7.4 Tumaenje rezultata ispitivanja Tumaenje ispitivanja na ponovno savijanje e biti obavljeno u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda proizvoda. Kada ti zahtevi nisu specifikovani, odsustvo napuklina vidljivih za osobu sa normalnim ili korigovanim vidom smatra se dokazom da je komad za ispitivanje podneo ispitivanje na ponovno savijanje. 8 Ispitivanje izdrljivosti / zamora materijala pri aksijalnom optereenju 8.1 Princip ispitivanja Ispitivanje izdrljivosti/zamora materijala pri aksijalnom optereenju se sastoji od podvrgavanja komada za ispitivanje aksijalnoj sili istezanja, koja varira ciklino u skladu sa sinusoidnim talasnim oblikom konstantne uestalosti f (videti Sliku 5) u elastinom opsegu. Ispitivanje se obavlja sve do loma komada za ispitivanje, ili sve dok se dostigne broj ciklusa optereanja specifikovan u odgovarajuem standardu proizvoda, bez loma. 8.2 Komad za ispitivanje Vae opte odredbe date u klauzuli 4. NAPOMENA. Ispravljenost komada za ispitivanje je veoma vano za ispitivanje izdrljivosti/zamora materijala. Da bi se postigla zadovoljavajua ispravljenost, moe se koristiti proizvodna maina za ispravljanje. Nain ispravljanja komada za ispitivanje (manuelno, laboratorijska maina, proizvodna maina) bie naznaen u izvetaju o ispitivanju. Povrina slobodne duine izmeu zahvata nee biti podvrgnuta nikakvoj povrinskoj obradi bilo koje vrste i nee imati identifikacione oznake. Slobodna duina e biti najmanje 140 mm ili 14 d, koje god da bude vee.

Slika 5 Dijagram ciklusa optereenja

14

EN ISO 15630-1:2002

8.3 Oprema za ispitivanje Maina za ispitivanje izdrljivosti e biti kalibrisana u skladu sa ISO 4965. Tanost e 1 %. Maina za ispitivanje eiznositi najmanje biti u stanju da odrava gornju silu, Fup 2 % , u okviru specifikovane vrednosti i opsega sile, Fr, u okviru 4 % specifikovane vrednosti. 8.4 Postupak ispitivanja 8.4.1 Odredbe u vezi sa komadom za ispitivanje Komad za ispitivanje e biti zahvaen/pritegnut u opremi za ispitivanje na takav nain da se sila prenosi aksijalno i osloboen bilo kakvog momenta savijanja du komada za ispitivanje. 8.4.2 Gornja sila (F up) i opseg sile (F r) Gornja sila (F up) i opseg sile (F r) e biti onakvi kakvi su dati u odgovarajuem standardu proizvoda. NAPOMENA. F up i F r mogu biti dedukovani/izvedeni iz maksimalnog naprezanja/napona ( max) i opsega naprezanja (2 a) datih u odgovarajuem standardu proizvoda. F up = max x A n F r = 2 a x A n gde je A n nominalna popreno presena povrina ipke, valjane ice ili ice. 8.4.3 Stabilnost sile i uestalost Ispitivanje e biti obavljeno pod uslovima stabilne gornje sile (F up), opsega sile (F r) i uestalosti ( f ). Nee biti prekida u ciklinom optereenju tokom ispitivanja. Meutim, dozvoljeno je nastaviti ispitivanje koje je sluajno prekinuto. Bilo kakav prekid mora da se prijavi. 8.4.4 Brojanje ciklusa optereenja Broj ciklusa optereenja bie brojan ukljuivo od prvog potpunog ciklusa opsega optereenja. 8.4.5 Uestalost Uestalost ciklusa optereenja bie stabilna u toku ispitivanja i takoe u toku serije ispitivanja. Iznosie izmeu 1 Hz i 200 Hz. 8.4.6 Temperatura Temperatura komada za ispitivanje nes sme da pree 40 C tokom ispitivanja. Temperatura laboratorije za ispitivanje e biti izmeu 10 C i 35 C, osim ako se ne odredi drugaije. Za ispitivanja koja se obavljaju pod kontrolisanim uslovima, temperatura laboratorije za ispitivanje e biti (23 5) C. 8.4.7 Zavretak ispitivanja Ispitivanje e biti zavreno posle loma komada za ispitivanje pre dostizanja specifikovanog broja ciklusa, ili po zavretku specifikovanog broja ciklusa bez loma.

15

EN ISO 15630-1:2002

8.4.8 Validnost ispitivanja Ako se lom dogodi u zahvatima ili u okviru rastojanja od 2 d zahvata ili zapone na nekoj izuzetnoj karakteristici komada za ispitivanja, ispitivanje se moe smatrati nevaeim. 9 Hemijska analiza Uopte uzev, hemijski sastav se odreuje spektrometrijskim metodama. U sluaju spora u vezi sa analitikim metodama, hemijski sastav e biti odreen putem odgovarajue arbitrane metode specifikovane u jednom od Meunarodnih standarda navedenih u ISO/TR 9769:1991. 10 Merenje geometrijskih karakteristika 10.1 Komad za ispitivanje Vae generalne odredbe date u klauzuli 4. Duina komada za ispitivanje mora biti dovoljna da omogui merenja u skladu sa 10.3. 10.2 Oprema za ispitivanje Geometrijske karakteristike e biti merene pomou instrumenta koji ima rezoluciju od najmanje:

- 0,01 mm za dubinu nazubljenja; - 0,02 mm za visinu poprenih ili podunih rebara; - 0,05 mm za prostor izmeu poprenih rebara ili nazubljenja dva susedna reda poprenih rebara ili

nazubljenja; - 0,5 mm za merenje rastojanja izmeu poprenih rebara (ili nazubljenja) prilikom odreivanja

razmaka poprenog rebra (ili razmaka nazubljenja) (videti 10.3.3) ili za merenje rastojanja izmeu dve odgovarajue take podunog rebra hladno uvrtanih /izvijanih proizvoda prilikom odreivanja nagiba (videti 10.3.4);

- jedan stepen za nagib izmeu poprenog rebra ili nazubljenja i podune ose ipke, valjane ice ili vuene ice ili merenje nagiba boka rebra.

10.3 Postupak ispitivanja 10.3.1 Visine poprenih rebara ili dubine nazubljenja 10.3.1.1 Maksimalna vrednost ( a max ) Maksimalna visina poprenih rebara ili dubina nazubljenja (a max) bie odreene kao srednja vrednost najmanje ti merenja po jednom redu maksimalne visine pojedinanih poprenih rebara ili maksimalne dubine pojedinanih nazubljenja koja se ne koriste za identifikaciju ipke, valjane ice ili vuene ice.

16

EN ISO 15630-1:2002

10.3.1.2 Vrednost na datoj poziciji Visina poprenih rebara ili dubina nazubljenja na datoj poziciji, npr. na taki etvrtine ili na sredinjoj taki ili na taki tri etvrtine, po tom redosledu oznaene sa a1/4, am i a3/4, bie odreene kao srednja vrednost najmanje tri merenja u toj poziciji po jendom redu na razliitim poprenim rebrima ili nazubljenjima koja se ne koriste za identifikaciju ipke, valjane ice ili vuene ice. 10.3.2 Visina podunih rebara ( a ) Visina podunih rebara (a) e biti odreena kao srednja vrednost najmanje tri merenja visine svakog podunog rebra na tri razliite pozicije. 10.3.3 Razmak poprenog rebra ili nazubljenja ( c ) Razmak poprenih rebara ili nazubljenja (c) bie odreen na osnovu izmerene duine podeljene brojem rebarnih meuprostora ili izboine izmeu nazubljenja ukljuenih u isto. Smatra se da je izmerena duina intervala/meuprostora izmeu sredine rebra ili nazubljenja i sredine drugog rebra ili nazubljenja na istom redu proizvoda odreena u pravoj liniji i paralelna sa podunom osom proizvoda. Izmerena duina e biti:

- - najmanje 10 rebarnih meuprostora ili izboina izmeu nazubljenja,

- - jedna nagibna duina za hladno uvrtane proizvode. 10.3.4 Nagib ( P ) Nagib (P) za hladno uvrtane/izvijane ipke e biti odreen kao srednja vrednost rastojanja izmeu dve uzastopne analogne take podunog rebra na istoj podunoj liniji, za svako poduno rebro. 10.3.5 Deo obima/obodnice bez rebara ili nazubljenja ( e 1 ) Deo obima/obodnice bez rebara ili nazubljenja (e 1) bie odreen kao suma prosenog meuprostora (e) izmeu svakog para dva susedna reda rebara ili nazubljenja, za svaki red rebara ili nazubljenja. e e biti odreeno iz najmanje tri merenja. 10.3.6 Ugao poprenog rebra ili nazubljenja ( ) Ugao poprenog rebra ili nazubljenja () u odnosu na osu ipke, valjanu icu ili vuenu icu bie odreen kao srednja vrednost pojedinanih uglova mereneih za svaki red rebara ili nazubljenja sa istim nominalnim uglom. 10.3.7 Nagib boka poprenog rebra ( ) Svaki nagib boka poprenog rebra () bie odreen kao srednja vrednost pojedinanih nagiba na na istoj strani/boku rebara, meren kako je naznaeno na Slici 6 na najmanje dva razliita poprena rebra po jednom redu koji se ne koristi za identifikaciju ipke, valjane ice ili vuene ice.

17

EN ISO 15630-1:2002

11 Odreivanje relativne povrine rebra ili nazubljenja ( f R ili f P ) 11.1 Uvod Interakcija izmeu elika i betona omoguava meusobni transfer optereenja. Glavni efekat na adheziju dat je putem smicajne adhezije (shear bond) koju uzrokuju rebra ili nazubljenja na povrini elika za armiranje. U sluaju rebrastog ili nazubljenog betonskog elika, ponaanje adhezije moe da se odredi razliitim metodama:

- merenje geometrijskih karakteristika rebara ili nazubljenja; - merenje interakcije izmeu betona i betonskog elika u ispitivanju izvlaenja (pull-out) ili opitu sa

gredom. Na bazi geometrijskih podataka, moe se izraunati faktor adhezije, koji se naziva relativna povrina rebra (f R) ili relativna povrina nazubljenja (f P).

Slika 6 Odreivanje nagiba boka rebra ( ) i odreivanje povrine podunog preseka F R

18

EN ISO 15630-1:2002

11.2 Merenja Odreivanje relativne povrine rebra ili nazubljenja (f R ili f P) e biti obavljeno uz korienje rezultata merenja geometrijskih karakteristika izvrenih u skladu sa klauzulom 10. 11.3 Izraunavanje f R ili f P 11.3.1 Relativna povrina rebra Relativna povrina rebra se definie sledeom formulom:

==

= +=q

kk

n

i i

ji

m

ijiR

R aPc

Fm

df

1

,

1

,1

,, 1sin1

1

Drugi sabirak vai samo za hladno uvrtane ipke i treba ga uzeti u obzira samo do vrednosti od 30 % ukupne vrednosti f R. U gornjoj formuli:

- n je broj redova poprenih rebara na obodnici/obimu; - m je broj razliitih nagiba poprenog rebra po jednom redu; - q je broj podunih rebara za hladno uvrtane ipke; p F R = (as, i l ) je povrina podunog preseka jednog rebra (videti Sliku 6), gde je as,i i = 1 prosena visina dela i rebra pod-podeljenog na p delova duine l.

11.3.2 Relativna povrina nazubljenja Relativna povrina nazubljenja definisana je sledeom formulom:

=

=n

i i

iiPP c

Fd

f1

, sin1

U ovoj formula, n je broj redova nazubljenja. 11.3.3 Pojednostavljene formule Tamo gde se opte formule date u 11.3.1 i 11.3.2 ne primenjuju striktno korienjem specijalnih ureaja, moe biti upotrebljena pojednostavljena formula. Primeri pojednostavljenih formula su sledei:

19

EN ISO 15630-1:2002

a) Trapezne formule:

,

43

41

14

1))(( qaPdc

edaaaf imR +++=

dcedaaaf imP 4

1))((4

34

1 ++= b) Formule Simpsonovog pravila:

,4

34

11

61))(22( qa

Pdcedaaaf imR +++=

dc

edaaaf imP 61))(22(

43

41 ++=

c) Parabolne formule:

,1)(32 qa

Ped

dcaf imR +=

)(32 = imP eddcaf

d) Empirijske formule:

c

af mR = ili caf mP =

gde je empirijski faktor, za koji se moe pokazati da povezuje f R ili f P sa a m/c za odreenu ipku, valjanu icu ili iani profil. Vrednosti a 1/4, a m i a 3/4 bie odreen u skladu sa 10.3.1.2. f i i e i bie odreen u skladu sa 10.3.5. 11.3.4 Formula koja se koristi za izraunavanje f R ili f P Formula koja se korsti za izraunavanje f R ili f P mora biti navedena u izvetaju o ispitivanju. 12 Odreivanje odstupanja od nominalne mase po 1 metru 12.1 Komad za ispitivanje Odreivanje odstupanja od nominalne mase po 1 metru bie obavljeno na komadu za ispitivanje koji e imati square cut ends.

20

EN ISO 15630-1:2002

12.2 Tanost merenja Duina i masa komada za ispitivanje e biti mereni sa tanou od najmanje 0,5 %. 12.3 Postupak ispitivanja Procentualno odstupanje od nominalne mase po 1 metru bie odreeno na osnovu razlike izmeu stvarne mase po 1 metru komada za ispitivanje izvedene iz svoje mase i duine i svoje nominalne mase po 1 metru kako je dato po odgovarajuem standardu proizvoda. 13 Izvetaj o ispitivanju Izvetaj o ispitivanju e ukljuiti najmanje sledeu informaciju:

a) upuivanje na ovaj deo ISO 15630, tj. ISO 15630-1;

b) identifikacija komada za ispitivanje (iukljuujui nominalni prenik ipke, valjane ice ili vuene ice);

c) duina komada za ispitivanje ;

d) tip ispitivanja i odgovarajui rezultati ispitivanja;

e) odgovarajui standard proizvoda, kada je to primenljivo;

f) fvilo koje dopunske korisne informacije u vezi sa komadom za ispitivanje, opremom za ispitivanje i postupkom.

21

EN ISO 15630-1:2002

Aneks ZA (normativni) Normativna upuivanja (reference) na meunarodne publikacije sa njihovim odgovarajuim evropskim publikacijama Ovaj Evropski Standard ukljuuje po datiranim ili nedatiranim referencama, odredbe iz drugih publikacija. Te normativne reference se citiraju na odgovarajuim mestima u tekstu i publikacije su navedene u daljem tekstu. Za datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od tih publikacija vae za ovaj Evropski Standard samo kada su u njega unete putem amandmana ili revizije. Za nedatirane reference vai najnovije izdanje navedene publikacije (ukljuujui amandmane/izmene). NAPOMENA. Tamo gde je Meunarodna publikacija izmenjena optim/obinim modifikacijama, naznaenm sa (mod.), tu vai odgovarajui EN/HD. Publikacija Godina Naslov EN god. ISO 7438 1985 Metalni materijali ispitivanje na savijanje EN ISO 7438 2000 ISO 7500-1 1999 Metalni materijal - Provera maina za statiko

uniaksijalno ispitivanje Deo 1: Maine za ispitivanje naprezanja/kompresije

EN ISO 7500-1

1999

22

EUROPEAN STANDARD