ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih ......ekonomski sistem srbije, obezbedile bi...

2

Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine

IzdavačFondacija za otvoreno društvoKneginje Ljubice 14, Beograd

UrednikJadranka Jelinčić

AutoriMiladin Kovačević, Dušan Gavrilović, Dragan Popović, Milena B. Stevović, Ljiljana Sekulić, Katarina Stančić

LekturaSilvana Novaković

PripremaKoan studio

ŠtampaTipografik plus

Tiraž300

ISBN: 978-86-82303-56-5

5

Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između

Beograda i Prištine

Miladin KovačevićDušan GavrilovićDragan Popović

Milena B. StevovićLjiljana Sekulić

Katarina Stančić

April, 2018.

7

SADRŽAJ

Apstrakt 11

Uvod 13

Predmet istraživanja 14

Demografske i socijalne posledice različitih scenarija rešavanja odnosa između Prištine i Beograda 15

Demografske posledice – rezultati projekcija stanovništva – sve varijante 15

Kretanje ukupnog stanovništva 15

Realni (osnovni) scenario – hipoteze 16

Realni (osnovni) scenario – rezultati projekcija stanovništva i radne snage 18

Konstantni (status quo) scenario – hipoteze 18

Konstantni (status quo) scenario – rezultati projekcija stanovništva i radne snage 19

Demografske posledice – zaključak 22

Socijalne posledice u svetlu makroekonomske stabilnosti i održivosti penzijskog sistema – proinvesticioni i konzervativni scenario 22

Proinvesticioni scenario 22

Konzervativni scenario 23

Poređenje rezultata demografskih i ekonomskih kretanja u proinvesticionom i konzervativnom scenariju 23

Socijalne posledice – zaključak 25

Obračun direktnih neto ekonomskih efekata tri potencijalna scenarija razrešavanja odnosa Srbije i Kosova 26

Scenario normalizacije sa razmenom teritorija 26

Demografski i geografski aspekti 26

Obračun direktnih ekonomskih efekata scenarija normalizacije sa razmenom teritorija na bruto domaći proizvod 31

Scenario normalizacije bez razmene teritorija i scenario status quo 38

Ostali aspekti ostvarivanja zajedničkog ekonomskog interesa 39

Procesi ekonomske održivosti u okviru scenarija razmene teritorija 39

„Trepča” 42

Obračun direktnih neto ekonomskih efekata – zaključak 45

Obračun efekata različitih scenarija rešavanja odnosa između Prištine i Beograda na eksternu makroekonomsku ravnotežu 46

Osnovni (očekivani) scenario rešavanja odnosa između Beograda i Prištine 48

Pretpostavke na kojima se zasniva osnovni scenario razvoja 48

Zaključak analize osnovnog modela i osnovni rizici 52

8

Alternativni (status quo) scenario rešavanja odnosa između Beograda i Prištine 54

Pretpostavke na kojima se zasniva osnovni scenario razvoja 54

Alternativni (status quo) scenario – zaključak 55

Efekti na eksternu ravnotežu – zaključak 54

Zaključak 59

ANEKS 61

Aneks 1 – Metodologija izrade demografskih projekcija 61

Aneks 2 – Metodologija modela projekcija bruto domaćeg proizvoda sa rashodne strane 63

Aneks 3 – Pregled indikatora razvojne dinamike i eksterne makroekonomske pozicije Srbije 68

Reference 84

11

Apstrakt

Srbija se, u procesu evropskih integracija, nalazi na raskrsnici na kojoj treba da definiše svoje buduće opredeljenje u vezi s rešavanjem problema normalizacije odnosa sa Kosovom i Metohijom. Kao potencijalno rešenje nameću se dva moguća scenarija:

• scenario normalizacije odnosa Beograda i Prištine (i u okviru njega dva scenarija – scenario s razmenom i scenario bez razmene teritorija, to jest primena Briselskog sporazuma, 2013)

• scenario status quo, to jest izostanak normalizacije odnosa.

U ovom radu predstavljene su demografske, socijalne i ekonomske posledice moguća dva scenarija rešavanja tih odnosa.

Scenario normalizacije odnosa, u obe svoje varijante – s razmenom teritorija i bez nje, ali uz primenu Briselskog sporazuma – omogućio bi znatno manje demografske i ekonomske gubitke nego scenario nerešavanja odnosa: negativni trendovi vezani za prirodni priraštaj i smanjenje resursa radne snage bili bi duplo manji i neutralizovani povećanim imigracijama; nove kosovske opštine, koje bi bile reintegrisane u ekonomski sistem Srbije, obezbedile bi adekvatno povećanje nacionalnog BDP-a u iznosu od 90 miliona evra godišnje, što je u tridesetogodišnjoj perspektivi 2,7 milijardi evra potencijalnog dobitka (ne uzimajući u obzir ostale pozitivne eksterne efekte, koji bi proizašli iz normalizacije odnosa i evropskih integracija). Čak i da izostane razmena teritorija, već se ostvari samo primena Briselskog sporazuma, gde bi direktni efekti na BDP izostali, posredni pozitivni efekti normalizacije – ekonomski, socio-politički i demografski – bili bi neuporedivo povoljniji nego u slučaju scenarija Status quo.

Scenario status quo doneo bi dugoročne negativne efekte – pre svega, demografski reljef bi, ostankom na sadašnjem političkom rešenju, bio krajnje pesimističan i neperspektivan: ukupan broj stanovnika bio bi smanjen za 44% do 2060. godine, uz ogromno smanjenje stanovništva radnog uzrasta i promenu starosne strukture u korist najstarijih lica. Izraženo BDP-om, izostao bi potencijalni dobitak od integrisanja novih teritorija, ali bi ostali neredukovani izdaci Kancelarije za Kosovo i Metohiju, od oko 1,4 milijarde evra za tridesetogodišnji period.

Ključne reči: BDP, stanovništvo, projekcije, rešavanje odnosa Beograda i Prištine, EU, direktni neto ekonomski efekti, makroekonomska ravnoteža

12

Abstract

Within the process of European integration, Serbia is found on the crossroads where it is of utmost importance to define its further orientation as regards the issues of normalization of relations with Kosovo and Metohija. As a potential solution, two possible scenarios are imposed:

• Scenario of normalization of relations between Belgrade and Priština (and there comprised two scenarios: Scenario assuming the exchange of territories between Serbia and Kosovo and Scenario not envisaging Serbia – Kosovo territorial exchange), i.e. the application of the Brussels Agreement (2013)

• Status quo scenario, namely not achieved normalization of relations.

In this paper presented are the demographic, social and economic consequences of the possible scenarios for solving the subject relations.

Scenario of normalization of relations, in the both options – assuming the territorial exchange or not, however providing the application of the Brussels Agreement (2013) – would ensure considerably lower demographic and economic losses than the scenario of not solving the relations: the negative trends concerning the natural increase and reduced labour sources would be double lower and neutralized through intensified immigrations; the new Kosovo municipalities, which would be reintegrated into the Serbian economic system, would provide for the respective growth of the national GDP for the amount of EUR 90 million annually, which in the thirty-year perspective means EUR 2.7 billion of potentially gained receipts (not taking into account other positive external effects that would result from the normalized relations and European integration). Even in case of not applicable territorial exchange and only assuming the fully applied Brussels Agreement (2013), when the direct impacts on the GDP would not be expected, the indirect positive effects of the normalization – economic, social, political and demographic – would be beyond comparison more beneficial than in the case of Status quo scenario.

Status Quo scenario would result in long-term negative effects; in the first place, by maintaining the present political solution, the expected demographic relief is quite pessimistic and non-perspective: the total population number would be reduced by 44% until 2060, with hugely reduced working-age population and changed age structure in favour of the oldest population. Expressed in GDP terms, the potential gains from integrating new territories would be omitted, however non-reduced expenditures of the Serbian Office for Kosovo and Metohija would remain, anticipated amounting about EUR 1.4 billion for the thirty-year period.

Keywords: GDP, population, projections, solving relationships between Belgrade and Priština, EU, direct net economic effects, macroeconomic equilibrium

13

Uvod

Uključivanje u evropske integracione tokove predstavlja strateško opredeljenje Srbije. Na tom putu Srbija mora da ispuni veliki broj uslova koje je Evropska unija definisala pre više od jedne decenije. Osnovu tog složenog sistema zahteva, standarda i principa predstavljaju kriterijumi koje je definisao Evropski savet EU 1993. godine na samitu u Kopenhagenu. Naime, polazeći od kriterijuma koji su sadržani u Ugovoru o os-nivanju EU, Evropski savet je definisao tri osnovna „kopenhaška” kriterijuma za pridruživanje EU: politički, ekonomski i usvajanje pravnih tekovina EU (acquis communautaire). Politički kriterijum formulisan je kao postojanje stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. Drugi, ekonomski kriterijum, podrazumeva post-ojanje efikasne tržišne ekonomije, kao i sposobnost ekonomija država kandidata da se suoče s pritiskom konkurencije i tržišnih mehanizama unutar unije, dok je usvajanje pravnih tekovina definisano kao sposob-nost da se preuzmu obaveze koje proističu iz članstva, uključujući privrženost ciljevima političke, ekonom-ske i monetarne unije (konvergencija ciljeva).Kasnije su ovi kriterijumi konkretizovani, razvijani i dopunjivani u procesu pridruživanja država Centralne i Istočne Evrope i kroz proces stabilizacije i pridruživanja Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, Srbija treba da teži ostvarivanju vladavine prava, stabilnom demokratskom uređenju, visokim standardima zaštite ljud-skih i prava manjina, kao i tržišnoj ekonomiji, zakonodavstvu prilagođenim EU i efikasnoj javnoj upravi. Osim toga, zemlja mora da ima dobre i stabilne odnose sa susedima i razvijenu regionalnu saradnju na državnom i unutardržavnom nivou.U praksi, proces pristupanja započinje dostizanjem minimuma uslova od strane zemlje kandidata i usva-janjem pozitivnog mišljenja Saveta ministara EU o Studiji izvodljivosti. Izrada ove Studije predstavlja tek početak zahtevnog posla čiju okosnicu čini zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dok je pri-jem u članstvo EU završni korak u tom procesu.Republika Srbija je 29. aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Nakon procesa ratifikacije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i parlamentima država članica EU i Evropskom parlamentu, Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Status kandidata za članstvo u EU Srbija je dobila 1. marta 2012. godine, da bi na sastanku održanom 28. juna 2013. godine Evropski savet odlučio da otvori pregovore o pridruživanju sa Srbijom. Ovim je Srbija započela najzahtevniju fazu čitavog procesa, tzv. pregovore o članstvu, koja podrazumeva potpuno usaglašavanje s pravnim tekovinama EU. Potom je Evropski savet 20. decembra iste godine doneo odluku da prva međuvladina konferencija sa Srbijom bude održana 21. januara 2014. godine, kada je i predstavljen Pregovarački okvir koji je izradila Evropska komisija. Najznačajniji dokument za opšte odnose Evropskog parlamenta i Srbije jeste periodični godišnji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, koji predlaže izvestilac za Srbiju. Na osnovu tog izveštaja, Evropski parlament svake godine usvaja Rezoluciju o procesu evropskih integracija Srbije.1

Međutim, posebnu ulogu u pregovorima Srbije sa EU ima Poglavlje 35 – Ostala pitanja, i ono uglavnom služi kao platforma u okviru koje se razmatraju pitanja što nemaju mesto u drugim poglavljima. U slučaju Srbije, Poglavlje 35 služi kao sredstvo za praćenje primene dogovora postignutih u dijalogu između Beograda i Prištine.2 U skladu s Pregovaračkim okvirom, ovo poglavlje ima istu težinu kao i poglavlja 23. Pravosuđe i 24. Pitanja pravde, slobode i bezbednosti. Osim što se poglavlja 23. i 24. otvaraju prva, očekuje se da budu i poslednja zatvorena, kako bi se tok pregovora pratio sve vreme, kao i primena sprovedenih reformi u praksi. Ukoliko se oceni da ne postoji napredak u okviru ovih poglavlja, moguće je zaustavljanje celokupnih pregovora. Isto se odnosi i na Poglavlje 35.

1 Informacioni centar EU u Beogradu. 2014. Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka Evropskoj uniji. (3–9). Dostupno na http://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/35_koraka_za_web.pdf (26. 12. 2017)

2 Miščević, T. 2017. Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji – presek stanja i izazovi. Dostupno na http://europeanwestern-balkans.rs/pregovori-o-pristupanju-srbije-evropskoj-uniji-presek-stanja-izazovi/ (25. 12. 2017)

14

Predmet istraživanja

S obzirom na ovakav značaj Poglavlja 35 i njegove implikacije na potencijalno članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji, neophodno je obezbediti analitički okvir na bazi kojeg će biti moguće kvantifikovati uticaj alternativniih scenarija (ne)rešavanja pitanja Kosova na socio-demografska i ekonomska kretanja u Srbiji. S tim u vezi, predmet našeg istraživanja jeste izrada projekcija i analiza uticaja različitih scenarija rešavanja odnosa Beograda i Prištine na obim, strukturu i dinamiku stanovništva i radne snage, kao i na direktne neto ekonomske efektei makroekonomsku poziciju zemlje.

Prilikom izrade projekcija stanovništva Srbije biće korišćen analitički metod, kohort-komponentni metod. Analitički metod demografskih projekcija podrazumeva da su projekcije zasnovane na pretpostavkama o kretanju fertiliteta, mortaliteta i migracija tokom projekcionog perioda. Uvođenjem odgovarajućih pretpostavki, biće ispitani uticaji alternativnih scenarija za period od 2015. do 2060. godine.

Za procenu direktnih neto ekonomskih efekata različitih scenarija korišćen je bruto domaći proizvod (BDP) kao osnovno merilo ekonomske razvijenosti jedne zemlje, regiona ili subregionalne teritorijalne jedinice. Metodološki, obračun pokazuje koliki je potencijalni dobitak, odnosno gubitak u BDP-u Republike Srbije za svaki od tri moguća scenarija.

U cilju analize uticaja različitih scenarija na makroekonomsku poziciju zemlje biće korišćen model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta, koji je izradio RZS. Uvođenjem odgovarajućih pretpostavki u model, biće ispitani uticaji alternativnih scenarija za period od 2017. do 2030. godine.

Kada je reč o makroekonomskoj poziciji, neophodno je napraviti distinkciju između kratkoročnih (trenutnih) uticaja na ekonomsku aktivnost, odnosno BDP, i dugoročnih uticaja na eksternu makroekonomsku ravnotežu. Pri tome treba naglasiti da je u oba slučaja reč o direktnim efektima. Indirektni efekti – tzv. eksternalije3 – nisu obuhvaćeni obračunom budući da nemaju tržišnu cenu i samim tim predstavljaju ogroman izazov za bilo koju vrstu kvantitativne analize.

Trenutni direktni efekti na ekonomsku aktivnost ogledaju se u potencijalnim dobicima i gubicima u BDP-u u zavisnosti od toga o kom scenariju je reč.

Obračun efekata na eksternu makroekonomsku ravnotežu zemlje podrazumeva utvrđivanje nivoa i dinamike spoljne zaduženosti zemlje, to jest njene pozicije u odnosu sa inostranstvom, i to izvođenjem većeg broja međusobno povezanih indikatora (indikatori eksterne likvidnosti, solventnosti, otvorenosti ekonomije, kreditnog rejtinga zemlje i riziko premije zemlje) u zavisnosti od projektovanih makroekonomskih veličina – bilansa upotrebe bruto domaćeg proizvoda i bilansa plaćanja. Reč je o dugoročnim i sveobuhvatnim efektima na makroekonomsku ravnotežu.

U cilju ove analize, formulisana su dva moguća scenarija:

Scenario normalizacije odnosa Beograda i Prištine (i u okviru njega dva scenarija – scenario sa razmenom i scenario bez razmene teritorija, to jest primena Briselskog sporazuma) i evropskih integracija Republike Srbije, i Scenario status quo, to jest stanje bez normalizacije odnosa.

3 Eksternalija je aktivnost koja nameće nedobrovoljne troškove ili koristi drugim nosiocima ekonomske aktivnosti. Javljaju se u različitim oblicima, mogu biti pozitivne i negativne. Troškovi i koristi koji su povezani sa proizvodnjom i potrošnjom nekog dobra prelivaju se i na aktere koji ne učestvuju u tržišnoj transakciji. U slučaju eksternalija narušeni su uslovi ekonomske efikas-nosti, ne postoji podudarnost između privatnih i društvenih troškova i koristi i samim tim cene ne odražavaju društvene koristi i troškove. Ukoliko eksternalija dovodi do neefikasne alokacije resursa na tržištu, država može ispraviti eksternaliju javnim politi-kama – pravni propisi i (ekološko) oporezivanje.

15

Demografske i socijalne posledice različitih scenarija rešavanja odnosa između Prištine i Beograda

U Srbiji se u poslednjih nekoliko decenija odvijaju demografski procesi karakteristični za gotovo sve evropske zemlje. Pre svega, izražen je proces stalnog starenja stanovništva, usled niskog fertiliteta i porasta očekivanog trajanja životnog veka. Takođe, ukupno stanovništvo Srbije je u opadanju usled negativnog prirodnog priraštaja i emigracije. Istovremeno, stope ekonomske aktivnosti niže su nego u mnogim drugim zemljama. Da li će se ovi procesi nastaviti u budućnosti? Kako se fertilitet, mortalitet i ekonomska aktivnost mogu razvijati i kako će se to odraziti na obim i strukturu stanovništva i radne snage? Kakav može biti uticaj potencijalnog članstva Srbije u Evropskoj uniji?

U cilju dobijanja odgovora na ova pitanja, urađene su projekcije stanovništva i radne snage Republike Srbije do 2060. godine. Projekcije su urađene u pet varijanti. U Aneksu je razmotrena metodologija izrade projekcija stanovništva, projekcione varijante i polazne hipoteze.

Demografske posledice – rezultati projekcija stanovništva – sve varijante

Kretanje ukupnog stanovništvaNajvažnija odlika kretanja projektovanog stanovništva Republike Srbije u naredne četiri i po decenije jeste nastavak odvijanja procesa depopulacije. Naime, prema svakoj od navedenih varijanti projekcija, broj stanovnika bio bi manji nego 2015. godine (Tabela 1, Grafikon 1).

Prema rezultatima projekcija, stanovništvo Srbije bi u 2060. godini moglo da se kreće u intervalu od 3.957.000 (konstantna varijanta) do 5.880.000 (varijanta visokog fertiliteta).

Tos jedne strane znači da bi u periodu 2015–2060. ostvarenje „maksimalne” varijante uslovilo smanjenje stanovništva zemlje za nešto više od milion lica (1.215.000 ili 17%). S druge strane, realizacija pretpostavki na kojima je bazirana „minimalna” varijanta (konstantna – status quo) dovela bi skoro do prepolovljavanja broja stanovnika Srbije (smanjenje od 3.137.000 lica ili za 44% u odnosu na 2015).

Tabela 1. Ukupno stanovništvo Srbije 2015-2060. (po varijantama projekcija)

Projekciona varijanta 2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.Indeks rasta (2015=100)

Realna (osnovna) 7.095.381 6.858.597 6.338.232 5.906.790 5.688.346 5.569.805 78,5

Niskog fertiliteta 7.095.381 6.853.692 6.308.937 5.813.116 5.470.912 5.185.332 73,1

Visokog fertiliteta 7.095.381 6.865.943 6.393.056 6.023.178 5.881.760 5.880.467 82,9

Nultog migracionog salda 7.095.381 6.914.805 6.544.343 6.125.551 5.783.179 5.461.742 77,0

Konstantna (status quo) 7.095.381 6.834.893 6.205.379 5.443.626 4.699.619 3.957.923 55,8

16

Grafikon 1. Kretanje ukupnog stanovništva Republike Srbije 1961–2060. (popisni rezultati i projekcije po vari-jantama)

Za potrebe dalje analize, u fokusu će biti sledeća dva scenarija: • realni (osnovni)• konstantni (status quo)

Realni scenario demografskih kretanja korespondira s političkim scenariom normalizacije odnosa sa Koso-vom, dok konstantni scenario korespondira sa situacijom izostanka normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Realni (osnovni) scenario – hipotezeRealni scenario, koji možemo označiti kao „očekivani“, podrazumeva da će se Srbija uspešno priključiti Evropskoj uniji. Proces evropskih integracija zemlje intenziviraće se i završiti u periodu između 2025. i 2030. godine. U skladu sa ovom pretpostavkom postavljene su i hipoteze o kretanju očekivanih migracija, fertil-iteta, mortaliteta i stanovništva radnog uzrasta (tabele 2, 3, 4 i 5). U načelu, ovaj scenario odgovara scenariju normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Hipoteze o migracijama

Tabela 2. Godišnji migracioni saldo po polu (hipoteza očekivanih migracija), 2015–2060.

Pol 2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.

Svega -10.500 -13.800 -6.300 8.900 14.200 16.500

Muško -4.980 -6.700 -3.200 4.600 7.300 8.500

Žensko -5.520 -7.100 -3.100 4.300 6.900 8.000

Sredinom 2030-ih došlo bi do izjednačavanja broja emigranata i imigranata (nulti migracioni saldo). To bi značilo da se smanjio emigracioni potencijal Srbije zbog povoljnije ekonomske situacije, smanjene nezapo-slenosti, ali i zbog demografski ostarelog stanovništva. Za poslednje dve i po decenije projekcionog perioda, tj. od 2035. do 2060. godine, pretpostavljen je stalno pozitivan i rastući migracioni saldo. Takođe, uzimajući u obzir iskustva nekih evropskih zemalja u tranziciji, pretpostavljeno je da će u drugoj polovini projekcionog perioda u Srbiji doći do povećane tražnje za radnom snagom, što će povećati doseljavanje, odnosno dopri-neti porastu migracionog salda.

17

Hipoteze o fertilitetuPretpostavke o budućem fertilitetu odnose se na ciljnu stopu ukupnog fertiliteta (SUF)4 na kraju projek-cionog perioda i na promene specifičnih stopa fertiliteta po starosti, tj. po petogodišnjim starosnim gru-pama. Za poslednje dve decenije pretpostavljen je znatniji porast u kretanju fertiliteta, tako da bi u 2060. godini rezultirao dostizanjem vrednosti SUF-a od 1,85 (Tabela 3).

Tabela 3. Vrednosti stope ukupnog fertiliteta (SUF) u slučaju realne varijante, 2015–2060.

2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.

Hipoteza očekivanog fertiliteta 1,44 1,45 1,50 1,65 1,80 1,85

Hipoteze o mortalitetuUsvojene hipoteze o očekivanim promenama mortaliteta baziraju se na pretpostavci da će se smrtnost po starosti kontinuirano smanjivati, to jest da će se stalno povećavati dužina očekivanog trajanja života pri živorođenju i muškog i ženskog stanovništva.

Tabela 4. Očekivano trajanje života pri živorođenju, po polu (varijanta očekivanog mortaliteta)

Pol 2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.

Muško 72,5 73,5 75,6 77,7 79,8 81,9

Žensko 77,6 78,8 80,8 82,8 84,8 86,4

Hipoteze o kretanju radne snage5

Polazna osnova za izradu projekcija radne snage jesu stope aktivnosti, po petogodišnjim starosnim grupama (tj. specifične stope aktivnosti), preuzete iz ARS6 istraživanja za 2015. godinu. U slučaju realnog scenarija predviđene su rastuće stope aktivnosti po starosnim grupama i polu, imajući u vidu trenutno vrlo nisku stopu aktivnosti – prema podacima ARS-a za 2015. godinu, stopa aktivnosti stanovništva starosti 15–64 iznosila je 63,6%, što je daleko ispod proseka EU, gde stopa aktivnosti za isti period iznosi 72,4%.

Pretpostavka je da će Srbija do 2030. postupno dostići prosečne stope aktivnosti koje već postoje u EU-107 i da će se blagi trend rasta nastaviti do kraja projekcionog perioda (imajući u vidu proces konvergencije prema strukturama koje postoje u Evropskoj uniji). To znači da bi projektovana stopa aktivnosti za stanovništvo staro od 15 do 64 godine iznosila 68,6% (2030), odnosno 70,8% (2060).

Na temelju pretpostavljenih stopa aktivnosti i demografskih projekcija izračunava se ukupan broj aktivnog stanovništva, kao i ukupne stope aktivnosti.

Povezivanje projekcija radne snage i zaposlenosti postignuto je postavljanjem određenih hipoteza vezanih za kretanje stope nezaposlenosti. Za projektovanje trenda nezaposlenosti kao polazna tačka uzetaje stopa nezaposlenosti u Srbiji za 2015. godinu (takođe na osnovu ARS-a), koja je za stanovništvo starosti 15–64 iznosila 18,2%.

Na duži rok je pretpostavljeno da će stopa nezaposlenosti postepeno konvergirati do 2040. godine trenutnoj

4 Stopa ukupnog fertiliteta (SUF) označava prosečan broj dece rođene po jednoj ženi, pod pretpostavkom da će intenzitet fertiliteta po starosti ostati nepromenjen tokom prokreativnog života žene.

5 Definicije indikatora tržišta rada date su u Ankesu.6 ARS (Anketa o radnoj snazi) jeste kontinuirano istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, kojim se prikupljaju podaci o os-

novnim karakteristikama radne snage, na osnovu čega se vrši procena ukupne radne snage u našoj zemlji. Rezultati istraživanja objavljuju se u kvartalnoj dinamici.

7 U grupu EU-10 zemalja spadajuBugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

18

vrednosti stope za EU, koja iznosi 7,5%, tako da bi u 2030. iznosila 11%. Nakon dostizanja nivoa od 7,8% u 2040. godini, stopa nezaposlenosti ostala bi nepromenjena do kraja projekcionog perioda (ako govorimo o intervalu 15–64).

Na osnovu projekcija stopa aktivnosti i stopa nezaposlenosti dolazi se do projekcija kretanja zaposlenosti. Stopa zaposlenosti za stanovništvo uzrasta 15–64 bi, u ovoj varijanti, do 2030. godine dostigla 61,1%, a u 2060. godini 65,3% (Tabela 5).

Tabela 5. Projektovane stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti (realna varijanta)

Stanovništvo radnog uzrasta (15–74) 2015. 2030. 2060.

Stopa aktivnosti 56,7 59,0 60,2

Stopa zaposlenosti 46,7 52,8 55,7

Stopa nezaposlenosti 17,6 10,5 7,5

Stanovništvo radnog uzrasta(15–64) 2015. 2030. 2060.




Realni (osnovni) scenario – rezultati projekcija stanovništva i radne snagePrema ovom scenariju, za koji smatramo da je očekivan, broj stanovnika u Srbiji će do 2060. godine opasti na 5.570.000, što je smanjenje od 1.500.000, to jest 21,5% u odnosu na početnu populaciju (Tabela 6. i Tabela 6a). Glavni pokretač ovog smanjenja biće negativan prirodni priraštaj (-1.684.000), imajući u vidu da je neto migracija pozitivna (158.000). Smanjenje obima radne snage (lica starosti 15–74 godine) od 26,1% biće, relativno posmatrano, nešto veće od smanjenja ukupnog stanovništva (koje bi se smanjilo za 21,5%). Trebalo bi očekivati i značajne promene u starosnoj strukturi populacije, pošto bi se obim stanovništva starijeg od 65 godina povećao za 23,1% ili za 10,7 procentnih poena tokom projekcionog perioda.

Promene u obimu i strukturi stanovništva, kombinovane sa pretpostavljenim promenama u pogledu kretanja stanovništva radnog uzrasta, vodile bi znatnom smanjenju raspoloživih resursa radne snage (15–74), za 26,1% ili 811.000 po realnom scenariju. Navedeno smanjenje je značajno uprkos pretpostavljenom znatnom povećanju ekonomske aktivnosti počev od 2025.

Prema realnom (osnovnom) scenariju, očekuje se smanjenje stanovništva u „udarnom” radnom dobu (20–64 godine) za 35%, to jest sa 4.382.000 u 2015. na 2.850.000 u 2060. godini. Sa druge strane, udeo starih od 65 i više godina u ukupnom stanovništvu porašće sa 18,7% (u 2015) na29,4% (u 2060) – Tabela 6.

Demografski indikator Koeficijent zavisnosti starih dovodi u odnos broj osoba starih preko 65 godina sa brojem lica radnog uzrasta (20–64) i pokazuje koliko je starijih osoba na sto osoba radnog uzrasta. On je u 2015. iznosio 30,3, a prema realnom scenariju u 2060. će iznositi 57,4.

Konstantni (status quo) scenario – hipotezeOvaj scenario korespondira sa scenariom status quo, u kojem neće doći do normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Shodno tome, pretpostavlja seda će pregovori Srbije sa Evropskom unijom biti neuspešni, tako da se može posmatrati kao „pesimistička“ varijanta, koja prikazuje najveći pad stanovništva i isključuje povoljniju demografsku i ekonomsku situaciju. U varijanti status quo pretpostavljeno je da će specifične stope fertiliteta, mortaliteta i neto migracije, kao i stope aktivnosti i nezaposlenosti, ostati na nivou zabeleženom na početku projekcionog perioda (2015. godina).

19

Međutim, s obzirom na to da će se relativna učešća starosnih grupa u populaciji menjati, doći će i do promena projektovanih stopa ekonomske aktivnosti na većim, tj. agregiranim starosnim grupama stanovništva.

Hipoteze o kretanju radne snageZbog demografskih promena, promeniće se i starosno-polna struktura stanovništva, što će izazvati i promenu ukupne stope aktivnosti, nezaposlenosti i zaposlenosti tokom vremena. Pritom će doći i do promena navedenih stopa za šire starosne grupe, iako su specifične stope po petogodištima konstantne (Tabela 5a).

Odsustvo promena u pogledu specifičnih demografskih stopa i stopa aktivnosti (kako je pretpostavljeno u scenariju status quo) vodilo bi ka smanjenju stopa aktivnosti i zaposlenosti i povećanju stope nezaposlenosti, što je kretanje suprotno onom u realnom scenariju:

Tabela 5a. Projektovane stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti (varijanta status quo)









Konstantni (status quo) scenario – rezultati projekcija stanovništva i radne snageOdržavanje vrednosti demografskih indikatora na sadašnjem nivou (to jest na nivou iz 2015. godine – što je početak projekcionog perioda) u naredne četiri i po decenije (do 2060) vodilo bi smanjenju ukupnog stanovništva za 44,2%, a kontigenta radne snage (15–74) za 50,5% (Tabela 6a). Smanjenje usled negativnog prirodnog priraštaja (-2.693.000) u scenariju status quo mnogo je veće nego u slučaju realne (očekivane) varijante (za 60%) – Tabela 6a.

Odsustvo promena u pogledu specifičnih demografskih stopa i stopa aktivnosti (kako je pretpostavljeno u scenariju status quo) vodilo bi ka još većem smanjenju kontigenta radne snage – za 50,5%, to jest za više od 1,5 miliona ljudi (Tabela 6a).

Udeo stanovništva starosti 20–64 do kraja projekcionog perioda smanjio bi se za čak 51,5%, tako da bi u 2060. bilo samo 2.123.000 stanovnika starih između 20 i 64 godine.

Udeo starih 65+ porastao bi sa 18,7% na 29,7% (što i nije velika razlika u odnosu na realnu varijantu). Ova promena je mnogo sporija nego u projekcijama većine evropskih zemalja, što je direktno povezano sa obazrivim pretpostavkama o smanjenju mortaliteta u Srbiji. Ukoliko bude znatnijih smanjenja u stopama mortaliteta, posebno u starijem dobu, što podrazumeva i znatnije produženje životnog veka, i porast obima najstarije starosne grupe biće viši. Koeficijent zavisnosti starih, prema ovoj varijanti, biće 55,4.

Nastavak tabele na sledećoj strani

20

Tabela 6. Izabrani pokazatelji razvoja stanovništva i radne snage, 2015–2030–2060.Stanovništvo i radna snaga(u hiljadama)

2015. 2030.Kostantna status quo varijanta

2030.Realna osnovna varijanta

2060.Kostantna status quo varijanta

2060.Realna osnovna varijanta

Ukupno stanovništvo 7.095,4 6.205,4 6.338,2 3.957,9 5.569,8

0–14 1.022,0 806,2 827,6 473,4 813,2

0–19 1.384,4 1.127,4 1.150,0 659,0 1.084,4

20–64 4.382,2 3.597,1 3.610,9 2.123,2 2.850,0

65+ 1.328,8 1.480,9 1.577,4 1.175,8 1.635,4

75+ 580,6 669,2 737,3 570,8 932,7

Osnovni kontingenti radne snage prema starosnim grupama

Stanovništvo radnog uzrasta (15–74)

5.492,8 4.730,0 4.773,3 2.913,7 3.824,0

Aktivno (radna snaga) 3.113,9 2.601,2 2.816.2 1.542,4 2.302,6

Zaposleno 2.565,0 2.158,5 2.521,3 1.283,6 2.129,2

Nezaposleno 548,9 442,7 294,9 258,8 173,4

Neaktivno 2.378,9 2.128,8 1.957,1 1.371,3 1.521.4


4.744,5 3.918,3 3.933,3 2.308,8 3.121,3

Aktivno (radna snaga) 3.015,9 2.497,1 2.699,6 1.463,8 2.210,3

Zaposleno 2.467,0 2.054,5 2.404,7 1.205,0 2.036,9

Nezaposleno 548,9 442,7 294,9 258,8 173,4

Neaktivno 1.728,6 1.421,1 1.233,7 844,9 911,0

Stope prema starosnim grupama Stanovništvo radnog uzrasta (15–74)

Stopa aktivnosti 56,7 55,0 59,0 52,9 60,2

Stopa zaposlenosti 46,7 45,6 52,8 44,1 55,7

Stopa nezaposlenosti 17,6 17,0 10,5 16,8 7,5

Stopa neaktivnosti 43,3 45,0 41,0 47,0 39,8


Stopa aktivnosti 63,6 63,7 68,6 63,4 70,8

Stopa zaposlenosti 52,0 52,4 61,1 52,2 65,3

Stopa nezaposlenosti 18,2 17,7 11,0 17,7 7,8

Stopa neaktivnosti 36,4 36,3 31,4 36,6 29,2

Karakteristike struktura stanovništva

2015. 2030. 2030. 2060. 2060.

Udeo starih 0–19 u ukupnom stanovništvu (%)

19,5 18,2 18,1 16,6 19,5

Udeo starih 20–64 u ukupnom stanovništvu (%)

61,8 58,0 57,0 53,6 51,2

Udeo starih 65+ u ukupnom stanovništvu (%)

18,7 23,9 24,9 29,7 29,4

Koeficijent zavisnosti starih (65+/20–64)

30,3 41,2 43,7 55,4 57,4

21

Tabela 6a. Karakteristike kretanja stanovništva i radne snage 2015–2030–2060. Karakteristike kretanja stanovništva i radne snage 2015–2030–2060.

Konstantna (status quo) varijanta Realna (osnovna) varijanta

Kretanje ukupnog stanovništva (u hiljadama)

2015–2030. -890,0 -757,1

2030–2060. -2.247,5 -768,4

2015–2060. -3.137,5 -1.525,6

Kretanje ukupnog stanovništva (u %)

2015–2030. -12,5 -10,7

2030–2060. -36,2 -12,1

2015–2060. -44,2 -21,5

Kretanje stanovništva starost (20–64) u %

2015–2030. -17,9 -17,6

2030–2060. -41,0 -21,1

2015–2060. -51,5 -35,0

Kretanje stanovništva 65+ godina u %

2015–2030. 11,4 18,7

2030–2060. -20,6 3,7

2015–2060. -11,5 23,1

Rođeni 2015–2030–2060. (u hiljadama)

2015–2030. 846,4 862,1

2030–2060. 1.166,8 1.625,7

2015–2060. 2.013,1 2.487,8

Umrli 2015–2030–2060. (u hiljadama)

2015–2030. 1.553,0 1.443,5

2030–2060. 3.153,3 2.727,9

2015–2060. 4.706,2 4.171,4

Prirodni priraštaj 2015–2030–2060. (u hiljadama)

2015–2030. -706,6 -581,5

2030–2060. -1.986,5 -1.102,2

2015–2060. -2.693,1 -1.683,7

Neto migracija 2015–2030–2060. (u hiljadama)

2015–2030. -183,4 -175,7

2030–2060. -260,9 333,8

2015–2060. -444,3 158,1

Kretanje radne snage (15–74) 2015–2030–2060. (u hiljadama)

2015–2030. -512,7 -297,7

2030–2060. -1.058,8 -513,6

2015–2060. -1.571,5 -811,3

Kretanje radne snage (15–64) 2015–2030–2060. (u hiljadama)

2015–2030. -518,7 -316,3

2030–2060. -1.033,3 -489,4

2015–2060 -1.552,1 -805,7

Kretanje radne snage (15–74) 2015–2030–2060. (u %)

2015–2030. -16,5 -9,6

2030–2060. -39,7 -18,2

2015–2060. -50,5 -26,1

Kretanje radne snage (15–64) 2015–2030–2060 (u %)

2015–2030. -17,2 -10,5

2030–2060. -41,4 -18,1

2015–2060. -51,5 -26,7

22

Demografske posledice – zaključak

Rezultati analiziranih projekcija stanovništva, u oba scenarija, ukazuju na dalje odvijanje procesa depopulacije i intenzivnog starenja.

Ako se ostvari realni scenario, za koji smatramo da je očekivan, a koji podrazumeva uspešno rešavanje odnosa Srbije i Kosova i pristupanje Srbije EU sredinom naredne decenije, broj stanovnika Srbije u 2060. godini opao bi na 5,57 miliona, što je za 21,5% manje od broja zabeleženog 2015. (odnosno, broj stanovnika iznosio bi 6,34 miliona u 2030. godini, što je pad od 10,7%). Gubici proistekli iz prirodnog kretanja stanovništva u periodu 2015–2060. iznosili bi 1,7 miliona (do 2030. bi bili 582 hiljade), dok bi negativan uticaj migracionih kretanja postojao do 2030. godine,da bi nakon toga povećana imigracija uticala na manji pad broja stanovnika.Obim radne snage smanjio bi se za 26% (do 2030. za 10%), a koeficijent zavisnosti starih, koji sada iznosi 30,3, u 2030. godini bi bio 43,7, a do 2060. povećao bi se na 57,4.

Konstantni (status quo) scenario pretpostavlja da će odnosi Srbije i Kosova ostati nerešeni, tj. da neće doći do njihove normalizacije, da će pregovori Srbije sa Evropskom unijom biti neuspešni, što sve zajedno isključuje povoljniju demografsku i ekonomsku situaciju. Ovaj scenario podrazumeva održavanje vrednosti demografskih indikatora na nivou status quo (nepromenjeno do kraja projekcionog perioda), što bi vodilo smanjenju ukupnog stanovništva od 44%, tako da bi u Srbiji u 2060. bilo 3,96 miliona stanovnika (u 2030. bilo bi 6,20 miliona, što je smanjenje od 13%). Smanjenje broja stanovnika usled negativnog prirodnog priraštaja u scenariju status quo iznosilo bi čak 2,7 miliona do 2060. godine (tj. 707.000 do 2030). Ovaj scenario pretpostavlja i veće migracione gubitke (-183.000 do 2030, odnosno -444.000 do 2060. godine). Odsustvo promena u pogledu demografskih stopa i stopa aktivnosti vodilo bi ka značajnom smanjenju resursa radne snage – do 2060. godine za 50,5%, što znači preko 1,5 miliona ljudi (do 2030. za 17%, preko 512.000 lica).

Posmatrano sa demografskog aspekta, scenario status quo ima više analitički karakter, jer je teško očekivati da svi parametri ostanu fiksirani na nivou koji je uočen na početku projekcije. Međutim, izvesno je da će, ukoliko se ne ostvari očekivani scenario koji podrazumeva pristupanje Srbije Evropskoj uniji do 2025. godine, doći do još većih migracionih gubitaka u odnosu na trenutnu situaciju zbog očekivanog porasta talasa emigracije. To bi sa demografske tačke gledišta imalo negativan uticaj na razvoj stanovništva, budući da povećava depopulaciju u zemlji, smanjuje ukupan broj rođenih, smanjuje resurse radne snage i negativno utiče na starosnu strukturu stanovništva.

Socijalne posledice u svetlu makroekonomske stabilnosti i održivosti penzijskog sistema – proinvesticioni i konzervativni scenario

Proinvesticioni scenarioU sklopu realnog scenarija projekcija stanovništva kreiran je proinvesticioni scenario, koji ukršta razvojne ekonomske hipoteze sa realnim (očekivanim) demografskim pretpostavkama.

Pretpostavljeno je da će tokom projekcionog perioda prosečna realna penzija (postojećih i novih penzionera) rasti 1,2% godišnje, tako da će povećanje do 2060. iznositi 71,9% (Grafikon 2)

Budući broj penzionera projektovan je na bazi postojećeg broja penzionera (u 2016), demografskih projekcija po starosti i polu, projektovanih specifičnih stopa mortaliteta po polu, do 2060. godine, imajući u vidu planirana povećanja starosne granice za penzionisanje.

Model pretpostavlja prosečni godišnji rast BDP-a 3,2% za ceo projekcioni period. U prvom intervalu, od 2016. do 2030. godine, prosečan godišnji rast bi iznosio 4,3%, a u drugom (2031–2060. godine) 2,6% (Tabela 7).

23

Grafikon 2. Projekcija realne prosečne penzije, RSD

Konzervativni scenarioU sklopu konstantnog (status quo) scenarija kreiran je konzervativni scenario, sa stagnantnim ekonomskim predviđanjima.

U slučaju konzervativnog scenarija projektovana prosečna penzija ne razlikuje se mnogo od projektovane vrednosti iz proinvesticionog scenarija. Naime, u konzervativnom scenariju, ograničenje rasta penzija jeste sam rast BDP-a, dok je u proinvesticionom scenariju ograničenje rasta odnos investicija i potrošnje.

Budući broj penzionera projektovan je na bazi postojećeg broja penzionera (u 2016), demografskih projekcija po starosti i polu, projektovanih specifičnih stopa mortaliteta po polu, do 2060. godine, imajući u vidu planirana povećanja starosne granice za penzionisanje. Prema ovoj varijanti, očekuje se manji broj penzionera, zbog pretpostavljenih hipoteza o mortalitetu na nivou iz 2015. godine, tako da je kraći životni vek za oba pola.

Prema konzervativnom scenariju, pretpostavljen je prosečni godišnji rast BDP-a od 1,3% za ceo projekcioni period. U prvom intervalu, od 2016. do 2030. godine prosečan godišnji rast bi iznosio 1,9%,a u drugom (2031–2060) 0,95% (Tabela 7).

U oba scenarija, trend porasta Koeficijenta zavisnosti starih doveo bi do ozbiljnih ekonomskih posledica, tj. do znatnog opterećenja državnog budžeta, pošto će pritisak na penzione fondove biti rastući, a njihovi prihodi sve manji. Posebno je važan (potencijalno i najštetniji) kombinovani uticaj rasta broja penzionera i smanjenja radne snage. Na troškove penzionog sistema otišlo je 12,3% BDP-a u 2015, odnosno 11,8% u 2016. godini.

Poređenje rezultata demografskih i ekonomskih kretanja u proinvesticionom i konzervativnom scenarijuMožemo primetiti da će, ukoliko aktuelni demografski i ekonomski parametri ostanu na snazi u naredne četiri decenije (konzervativni scenario), nivo izdvajanja za penzije ostati na nivou od oko 10% BDP.

U slučaju ostvarivanja proinvesticionog scenarija može se očekivati finansijska stabilizacija penzijskog sistema i pad penzijskih rashoda u BDP-u (7,84% u 2030. godini, odnosno 5,18% u 2060. godini) – Tabela 7.

24

Tabela 7. Projekcije učešća rashoda za penzije u BDP Proinvesticioni scenario (realni) Konzervativni scenario (status quo)2016. 2030. 2060. 2016. 2030. 2060.

Učešće penzija u BDP (%) 11,43 7,84 5,18 11,43 10,71 9,39

Ukupni godišnji troškovi penzija (stalne cene, 2016, u mil. din.)

501.327 615.289 877.758 501.327 591.915 688.679

Populacija 20–64 4.326.323 3.610.882 2.850.020 4.325.863 3.597.063 2.123.181

Populacija 65+ 1.352.655 1.577.381 1.635.371 1.351.594 1.480.934 1.175.762

Broj penzionera 1.728.138 1.837.693 1.759.773 1.728.138 1.770.421 1.383.368

Prosečna mesečna penzija (stalne cene, 2016), RSD

23.488 27.901 41.566 23.488 27.861 41.486

BDP (stalne cene iz 2016, u mil. din.)

4.261.927 7.843.579 16.940.845 4.261.927 5.524.179 7.335.968

BDP (realne prosečne godišnje stope rasta od 2016)

2,80% 4,34% 2,60% 2,80% 1,93% 0,95%

Ukupni časovi rada (15–74, nedeljno, u hiljadama)

112.704 104.960 88.846 112.691 104.495 65.869

Izdatke za penzije, kao udeo BDP-a, posmatraćemo kao proizvod četiri dekompozitna faktora:

gde je:

= Efekat starenja stanovništva, ili stopa zavisnosti

Ova komponenta pokazuje koliko porast broja stanovnika starijih od 65 godina opterećuje kategoriju radno sposobnog stanovništva starosti od 20 do 64 godine.

= Efekat ostvarivanja prava na penziju, ili stopa pokrivenosti

Ova komponenta pokazuje ukupan broj penzionera u odnosu na stanovništvo starosti 65 godina i više. Stopa pokrivenosti daje informacije o tome kako promena starosne granice za odlazak u penziju i udeo stanovništva obuhvaćenog penzionim sistemom utiču na izdatke za penzije. = Efekat benefita

Ova komponenta pokazuje vrednost prosečne penzije u odnosu na BDP, prema ukupnim časovima rada. BDP prema ukupnim časovima rada predstavlja aproksimaciju prosečne zarade. = Odnos tržišta rada i intenziteta rada

Ova komponenta objašnjava odnos kretanja broja stanovnika radnog uzrasta i zaposlenog stanovništva (aproksimovano njihovim časovima rada). Manji broj zaposlenih dovodi do rasta ovog faktora, što ima za posledicu porast udela izdataka za penzije u BDP- u.

25

Proinvesticioni scenario Stopa zavisnosti Stopa pokrivenosti Efekat benefita Tržište rada/intenzitet rada

Promene 2016–2030. +39,7% -8,8% -39,9% -10,4%

Promene 2030–2060. +31,4% -7,6% -41,6% -6,8%

Promene 2016–2060. +83,5% -15,8% -64,9% -16,4%

Konzervativni scenario Stopa zavisnosti Stopa pokrivenosti Efekat benefita Tržište rada/intenzitet rada

Promene 2016–2030. +31,8% -6,5% -15,1% -10,3%

Promene 2030–2060. +34,5% -1,6% -29,3% -6,4%

Promene 2016–2060. +77,2% -8,0% -40,0% -16,0%

Tabela 8. pokazuje kako se četiri različite komponente, koje određuju izdatke za penzije kao udeo BDP-a, menjaju u periodu od 2016. do 2060, u obe varijante (proinvesticioni scenario u okviru realne varijante i konzervativni scenario u okviru status quo varijante).

U oba scenarija vidljivo je da se stopa zavisnosti znatno povećava, zbog starenja stanovništva, i to rezultira povećanjem troškova za penzije. Međutim, preostala tri faktora (stopa pokrivenosti, efekat benefita i efekat tržišta rada) beleže pad u posmatranom periodu i neutralizuju efekat starenja.

Koeficijent pokrivenosti opada, kao rezultat niže stope ostvarivanja prava na penziju (prema proinvesticionom scenariju čak 15,8%). U slučaju konzervativnog scenarija, pad iznosi samo 8,0%, zbog pretpostavljene konstantne dužine životnog veka do kraja projekcionog perioda, a samim tim i manjeg broja penzionera.

Efekat benefita opada u slučaju proinvesticionog scenarija za 64,9% jer model pretpostavljaprosečni godišnji rast BDP-a od 3,2%, dok se penzije povećavaju za 1,2% svake godine. U varijanti konzervativnog scenarija pad iznosi 40%, zbog pretpostavljene prosečne godišnje stope rasta BDP-a od 1,3% i nepromenjene stope rasta penzija od 1,2%.

Konačno, odnos tržište rada/intenzitet rada smanjuje se (u oba scenarija za oko 16%) zbog pretpostavljene povećane stope aktivnosti, a samim tim i većeg broja časova rada u odnosu na radno sposobno stanovništvo.

Jasno je da će se efekat starenja, u slučaju projektovanih izdataka za penzije, brže neutralizovati u slučaju proinvesticionog scenarija.

Socijalne posledice – zaključak

Proinvesticioni scenario omogućuje poželjno prilagođavanje realne visine penzija i time održanje socijalne funkcije penzijskog sistema, tako da istovremeno teče makroekonomska konsolidacija (uravnoteženje fiskalnog bilansa), tj. spuštanje udela izdataka za penzije na nivo do oko 7,8% u 2030. godini, i na nivo od oko 5,2% BDP-a u 2060. godini. Konzervativni scenario, pod uslovom poželjnog usklađivanja penzija, to ne omogućuje, tj. nivo učešća izdataka za penzije nepromenljivo ostaje na oko 11% BDP-a.

Drugim rečima, ako bismo želeli postići održivu makroekonomsku stabilnost u konzervativnom scenariju, morali bismo spuštati prosečne penzije i ukupne izdatke za penzije, tj. izostalo bi prilagođavanje penzija i one bi ostale na istom realnom nivou kao u 2016, odnosno 2017. godini, u čitavom intervalu od 43 godine. To bi dovelo do njihove socijalne neodrživosti, tj. kreiranja socijalnog opterećenja javnih finansija na drugoj strani i znatnog podizanja stopa i relativnog, i apsolutnog siromaštva.

26

Obračun direktnih neto ekonomskih efekata tri potencijalna scenarija razrešavanja odnosa Srbije i Kosova

Za procenu neto ekonomskih efekata različitih scenarija korišćen je bruto domaći proizvod (BDP) kao osnovno merilo ekonomske razvijenosti jedne zemlje, regiona ili subregionalne teritorijalne jedinice. Metodološki, obračun pokazuje koliki je potencijalni dobitak odnosno gubitak u BDP-u Republike Srbije za svaki od moguća tri scenarija:

Scenario normalizacije odnosa Srbije i Kosova s razmenom teritorija– teritorijalne celine Republike Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom priključuju se Kosovu, a teritorije Kosova s većinskim srpskim stanovništvom priključuju se Republici Srbiji. Shodno tome, BDP koji su stvarale teritorijalne jedinice Republike Srbije, koje se pripajaju Kosovu, predstavljaće gubitak za Republiku Srbiju. S druge strane, BDP kosovskih opština, koje će po osnovu razmene biti priključene Republici Srbiji i reintegrisane u njen ekonomski i pravni sistem, predstavljaće dobitak, jer će povećati postojeći bruto domaći proizvod Republike Srbije. Detalji ovog i druga dva scenarija biće razrađeni u nastavku.

Scenario normalizacije odnosa Srbije i Kosova bez razmene teritorija – primena Briselskog sporazuma. U ovom slučaju postojeće adminstrativno razgraničenje Republike Srbije i Kosova ostaje nepromenjeno. Briselski sporazum tj. Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine omogućava osnivanje Zajednice srpskih opština kao oblika lokalne autonomije i samouprave unutar Kosova, sa autonomijom i nadzorom u oblasti ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Scenario status quo tj. održavanje postojećeg stanja bez normalizacije odnosa i sa postojećim razgraničenjem Republike Srbije i Kosova. I ovaj scenario, takođe, neće imati direktne, neposredne efekte na visinu BDP-a Republike Srbije budući da, kao što smo rekli, obračun BDP-a za Republiku Srbiju koji vrši Republički zavod za statistiku ne obuhvata teritioriju Kosova zbog nedostatka administrativnih i statističkih izvora podataka.

Za izvođenje neposrednih neto efekata korišćeni su poslednji raspoloživi istorijski statistički (demografski i ekonomski) pokazatelji kao i ekspertske procene bazirane na podacima o ekonomski i socijalno sličnim, komparabilnim regionalnim i subregionalnim teritorijalnim jedinicama.

Scenario normalizacije s razmenom teritorija

Demografski i geografski aspektiOvaj scenario pored svoje socio-političke kompleksnosti i mogućih posledica ima i najznačajnije kako di-rektne tako i indirektne ekonomske efekte. Prvo pitanje koje se prilikom razrade i merenja efekata ovog scenarija postavlja jeste koje su to teritorijalne jedinice Republike Srbije sa jedne strane i Kosova s druge koje bi bile predmet razmene. Održivo i operabilno rešenje, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu, koje ne bi iniciralo nova raseljavanja, prinudne migracije i otvaranje novih žarišta nacionalnih i političkih sukoba, jeste ono u kojem bi se razmenjivale nacionalno homogene teritorije tj. teritorije sa dominantnim učešćem albanskog stanovništva na strani Republike Srbije i obratno, teritorije na Kosovu sa dominantnim učešćem građana srpske (i nealbanske) nacionalnosti u ukupnom broju stanovnika posmatranih opština. U obzir se moraju uzeti i geografski i administrativni aspekti ovog problema – razmena bi bila izvodljiva pre svega sa pograničnim opštinama, čime bi novoformirane granice Republike Srbije i Kosova održale administrativnu i geografsku celovitost budući da bi kreiranje detaširanih, tzv. ekstrateritorijalnih jedinica (razdvojenih geo-grafski od „matice“) značilo stvaranje potencijalno novih političkih, ekonomskih i bezbednosnih žarišta i rizika u pogledu uspešne i održive (re)integracije razmenjenih teritorija u državno-politički i ekonomski sistem Republike Srbije odnosno Kosova (opštine koje bi pripale Kosovu).

27

Kada je reč o Republici Srbiji, tj. opštinama Republike Srbije koje bi mogle predstavljati predmet razmene, kao početna tačka u razmatranje su uzete samo tri opštine tzv. Preševske doline – Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Broj stanovnika i etnička struktura opština Preševske doline predstavljaju poseban problem, s obzirom na to da je obuhvat jedinica Popisa stanovništva 2011. godine, koji je sproveo RZS, znatno smanjen usled bojkota većine pripadnika albanske nacionalne zajednice. Kako bi rešilo ovaj problem, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave zatražilo je 2015. godine međunarodnu pomoć u vidu eksperata koji su radili zajedno s Vladom Republike Srbije, Republičkim zavodom za statistiku i lokalnim političkim liderima, na utvrđivanju kriterijuma i metodologije za izradu procene broja stanovnika u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, prihvatljivih za sve strane, uz korišćenje međunarodnih standarda i preporuka. Shodno tome, delegacija Evropske unije u saradnji s Majklom Davenportom, šefom delegacije EU u Srbiji, Peterom Burkhardom, šefom Misije OEBS-a u Srbiji, Denisom Kifom, ambasadorom Velike Britanije, i Majklom Kirbijem, ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država, angažovala je eksperte kroz postojeći program pomoći „Evropski progres”. Angažovani međunarodni tim eksperata činili su: Ijan Vajt (Ian White, Velika Britanija), Danijel Gudkajnd (Daniel Goodkind, Sjedinjene Američke Države) i Katarina Daskalovska (Evropska unija).

Za opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo procena ukupnog broja stanovnika za 2011. godinu izračunata je uz korišćenje raspoloživih podataka Popisa stanovništva 2011, podataka o domaćinstvima iz Popisa poljoprivrede 2012, kao i na osnovu podataka o živorođenim, umrlim licima, unutrašnjim preseljavanjima stanovništva i godišnjim podacima o broju učenika koji su upisani u osnovne škole.

Procenjen broj stanovnika, stanje 2011. godine, koji je pomenuti međunarodni ekspertski tim izračunao i predložio u zvaničnu upotrebu jeste:

• Preševo 29.600• Bujanovac 38.300• Medveđa 7.400

Ova procena broja stanovnika za tri navedene opštine za 2011. godinu, rezultat saradnje međunarodne ekspertske grupe i Vlade Republike Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, uzeta je kao jedini relevantan i pouzdan demografski pokazatelj u razmatranju različitih scenarija i izvođenje projekcija. Uz podatke o živorođenim, umrlim licima i unutrašnjim migracijama, pomenuta procena predstavljala je polaznu osnovu za redovne, godišnje izračunavanje procenjenog broja stanovnika od strane Republičkog zavoda za statistiku za ove opštine za period 2012–2017. i nadalje.

U tabeli br. 1 prikazani su broj stanovnika i etnička struktura opština Preševske doline – Bujanovac, Preševo i Medveđa. Etnička struktura – preciznije, udeo lica albanske nacionalnosti u ukupnom broju lica za posmatrane opštine može se videti i na karti br. 1:

Tabela 1. Broj stanovnika prema nacionalnoj pripadnosti za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, 2011. godinaProcena međunarodnog tima eksperata i RZSBroj stanovnika Učešće etnička struktura u %

Ukupno stanovništvo

Albanci Srbi Romi OstaliAlbansko stanovništvo

Srpsko i nealbansko stanovništvo

Bujanovac 38.275 20.452 12.989 4.576 258 53,4 46,6

Preševo 29.619 26.955 2.294 271 99 91,0 9,0

Medveđa 7.442 531 6.429 145 337 7,1 92,9

28

Kao što možemo videti na karti 1, uključivanje opštine Medveđa sa svega 7,1% albanskog stanovništva u scenario razmene teritorija predstavljalo bi, ne samo za Srbiju, već i za Kosovo, neodrživo rešenje.

Opština Bujanovac, sa etničkom podelom 50/50 %, tačnije sa 53% albanskog stanovništva, hipotetički bi mogla da se posmatra kao potencijalna teritorija za razmenu, ali sa gotovo polovinom nealbanskog stanovništva, i ovo rešenje bi dugoročno bilo neodrživo i praktično neizvodljivo, i predstavljalo bi žarište novih političkih problema i bezbednosnih rizika. Imajući u vidu demografsku strukturu i geografski položaj kao i socijalno-političke implikacije njenog odvajanja od Republike Srbije i priključenju Kosovu, kao jedina opština Republike Srbije koja bi mogla bude predmet scenarija normalizacije s razmenom teritorija, jeste opština Preševo sa 91% albanskog stanovništva.

Karta br. 1

Dakle, od pomenute tri opštine Preševske doline jedino opština Preševo zadovoljava princip koji smo prethodno istakli, a to je da u razmeni teritorija mogu učestvovati samo etnički homogene sredine (sa dominantnim učešćem jedne ili druge nacionalnosti). Medveđa, pre svih pomenutih opština, sa učešćem srpskog stanovništva preko 90%, a zatim i Bujanovac, sa učešćem srpskog i nealbanskog stanovništva od oko 50%, ne bi mogle zadovoljiti pomenuti princip i, shodno tome, neće biti uzete u razmatranje, tj. razradu i analizu ekonomskih efekata scenarija normalizacije s razmenom teritiorija. Dakle, kada je reč o Republici Srbiji, kao predmet moguće razmene teritorija posmatraće se isključivo opština Preševo.

29

Kada je reč o albanskoj strani, tj. Kosovu i opštinama koje bi mogle da budu predmet razmene za opštinu Preševo, primenićemo istovetne principe, tj. kao potencijalne opštine za razmenu uzeće se u obzir granične, etnički homogene opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, čije bi pripajanje Republici Srbiji, tačnije njihova puna reintegracija u državno-politički i ekonomski sistem, imalo najmanje negativne posledice u pogledu raseljavanja i migracija kao i u pogledu političko-bezbednosne situacije.

Na karti br. 2. prikazana je mapa Kosova sa obeleženim opštinama koje pripadaju Zajednici srpskih opština, tj. opština sa većinskim srpskim stanovništvom, a na karti broj 3. etnička struktura, tj. teritorijalni raspored srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu:

Karta br. 2

Podaci o teritorijalnoj distribuciji srpskog stanovništva ukazuju da samo opštine Severnog Kosova – Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice – zadovoljavaju principe razmene teritorija koje bi omogućilo trajno, održivo političko rešenje. Pomenute opštine su već de fakto reintegrisane u pravni i ekonomski sistem Republike Srbije i sama operacionalizacija scenarija bila bi izvodljiva bez značajnijih društvenih, ekonomskih i etničkih turbulencija u posmatranim lokalnim samoupravama. Ostale opštine sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom ne bi se mogle bez znatnijih političkih problema i otpora Prištine reintegrisati u pravni i politički sistem Republike Srbije, kako zbog svog geografskog položaja (nisu u graničnom pojasu Republike Srbije i Kosova – opština Gora i Štrpce) ili narušavaju teritorijalnu i administrativnu celovitost administrativnih celina Kosova sa većinskim albanskim stanovništvom (Gračanica i opštine u istočnom delu Kosova). Imajući navedeno u vidu, scenario normalizacije odnosa

30

Karta br. 3

Beograda i Kosova s razmenom teritorija uzeće u obzir samo opštine na severu Kosova, dakle: Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice.

Procena ekonomskih efekata zahteva postojanje odgovarajućih ekonomskih i demografskih podataka i pokazatelja. Kada je reč o stanovništvu, i ovde se kao i u slučaju albanskih opština Preševske doline javlja problem nepostojećih pouzdanih administrativnih evidencija i podataka o broju stanovnika u posmatranim opštinama usled migracija, i nemogućnosti sprovođenja popisa stanovništva na teritoriji Kosova od strane sprskih državnih organa. Procena broja stanovnika Severnog Kosova korišćena u analizi različitih scenarija bazira se na akciji evidentiranja stanovništva u srpskim sredinama na teritoriji AP Kosovo i Metohija (sever), koju je organizovala Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, u periodu od 4. do 15. septembra 2017.

Evidencijom su obuhvaćena domaćinstva Srba, Crnogoraca i Goranaca na području 4 opštine na severu AP Kosovo i Metohija: Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica – severno od Ibra.

Evidencija je organizovana samo u tzv. srpskim sredinama, to jest u naselјima u kojima žive Srbi, Crnogorci i Goranci. Iz tog razloga nije obuhvaćeno stanovništvo u naselјima ili u delovima naselјa u kojima žive Albanci, Romi i pripadnici drugih nacionalnosti.

Evidentirano je ukupno 13.208 domaćinstava i 42.021 lice. U tabeli br. 2 prikazani su rezultati pomenutog evidentiranja stanovništva koji će se koristiti kao aproksimacija broja stanovnika u pomenutim opštinama. Broj stanovnika albanske nacionalnosti u ovim opštinama relativno je mali i njihovo izostavljanje neće znatnije uticati na rezultate i zaključke analize i obračuna ekonomskih efekata različitih scenarija.

31

Tabela 2. Evidentirana lica u opštinama na severu Kosova i Metohije

Ukupan broj evidentiranih lica 1=2+3+4

Stalni stanovnici prema nacionalnoj pripadnosti

Srbi i Crnogorci GoranciLica ostalih nacionalnosti i neizjašnjeni

1 2 3 4

Sever KiM – ukupno 42.021 40.817 240 964

Zvečan 10.974 10.859 16 99

Zubin Potok 6.079 6.042 3 34

Kosovska Mitrovica – sever 11.963 11.254 186 523

Leposavić 13.005 12.662 35 308

Kao što se može videti, ukupan broj stanovnika u opštinama Severnog Kosova je oko 42.000, što je za oko 40% više u odnosu na broj stanovnika opštine Preševo (oko 30.000) kao potencijalne opštine za razmenu teritorija tj. pomenutih opština Severnog Kosova. Razlika od oko 12.000 stanovnika mogla bi se posmatrati kao demografski „dobitak“ za Republiku Srbiju u scenariju normalizacije s razmenom teritorija. Takođe, ako posmatramo površinu opština koje su predmet razmene teritorija (opštine Severnog Kosova i opština Preševo), razlika u površini od oko 1.000 km2 u korist Republike Srbije takođe bi predstavljala svojevrstan „dobitak“ za Republiku Srbiju, to jest smanjenje ukupnog gubitka teritorije nastalog proglašenjem nezavisnosti Kosova i gubljenjem faktičkog suvereniteta nad ovom teritorijom.

Podaci o broju stanovnika za opštinu Preševo i srpske opštine Severnog Kosova predstavljaju osnovu za izvođenje obračuna ekonomskih efekata različitih scenarija dat u nastavku.

Obračun direktnih ekonomskih efekata scenarija normalizacije s razmenom teritorija na bruto domaći proizvodKao što je istaknuto, obračun ekonomskih efekata alternativnih scenarija razrešenja odnosa Republike Srbije i Kosova ima za cilj da utvrdi koliki je potencijalni dobitak odnosno gubitak meren bruto domaćim proizvodom za svaki od različitih scenarija. Konkretno, u slučaju scenarija normalizacije sa razmenom teritorija, gubitak BDP-a opštine Preševo koji bi se pripojio Kosovu bio bi kompenzovan dobitkom u BDP-u za opštine Severnog Kosova koje bi postale integralni deo ekonomskog sistema Republike Srbije (Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice).

Sama procena bruto domaćeg proizvoda za opštine koje su predmet obračuna već u samom početku nailazi na teškoće. Naime, procene BDP-a za Republiku Srbiju i regione Republike od 1997. godine ne obuhvataju AP Kosovo i Metohija budući da ne postoje kako adminstrativni (finansijski izveštaji preduzeća i preduzetnika) tako ni statistički izvori podataka (statistička istraživanja) potrebni za izvođenje obračuna nacionalnog i regionalnog BDP-a za ekonomske subjekte na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Takođe, i sam obračun BDP-a na nivou opština predstavlja poseban statistički problem budući da se obračuni makroekonomskih agregata kao što su BDP u praksi i regulativi evropskih regionalih statistika sprovode samo do nivoa viših teritorijalnih grupacija kao što su okruzi i regioni. Posebnim tehnikama i ekspertskim procenama ovi nedostaci su uspešno prevaziđeni.

Primenjene su dve varijante za obračun BDP-a opština Severnog Kosova:

Varijanta br. 1, koja se zasniva na podacima o društvenom proizvodu opština Republike Srbije za period 1981–1990. i 1994–1997. Društveni proizvod se može posmatrati kao aproksimacija bruto domaćeg

32

proizvoda umanjenog za 16,7% (BDP je aproksimativno obračunat društveni proizvod uvećan za 20%) koji se u datom periodu nije još uvek obračunavao. Učešća pojedinih opština, okruga i regiona u društvenom proizvodu visoko su korelirane sa učešćima u bruto domaćem proizvodu tako da društveni proizvod predstavlja solidnu osnovu za procenu doprinosa tj. učešća posmatranih opština Severnog Kosova u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije. U tabeli br. 3 prikazani su podaci o društvenom proizvodu opština Severnog Kosova i Preševske doline za period 1981–1990. i 1994–1997. godine. Može se videti da je učešće četiri opštine Severnog Kosova iznosilo oko 0,4–0,5% društvenog proizvoda Republike Srbije krajem 80-ih tj. 90-ih godina za koje postoje raspoloživi podaci. Prosečno učešće tokom čitavog posmatranog perioda kretalo se oko 0,65% društvenog proizvoda Republike Srbije.

Tabela 3. Društveni proizvod Republike Srbije, u tekućim cenama, 1981–1990. i 1994–1997. godine (teritorijalni princip, čiste delatnosti)

U milionima dinara (pre denominacije 1. 1. 1990) U hiljadama novih dinara (оd 24. 1. 1994) 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1994. 1995. 1996. 1997.

Republika Srbija – ukupno 838.297 1.109.304 1.555.233 2.383.475 4.099.627 7.947.680 17.125.469 52.661.908 802.842.793 3.432.835.010 19.728.563 36.185.192 64.985.825 85.165.434

Republika Srbija bez podataka za AP

530.676 708.777 981.477 1.493.014 2.605.866 5.109.137 10.883.669 33.286.065 512.669.535 2.240.559.610 12.608.183 23.317.142 41.423.071 55.231.887

AP Kosovo i Metohija 52.486 67.848 102.358 149.504 273.443 531.581 1.110.588 3.312.571 47.230.453 189.900.630 1.131.710 2.311.455 4.309.482 5.361.060

Ap Vojvodina 255.135 332.679 471.398 740.957 1.220.318 2.306.962 5.131.212 16.063.271 242.942.805 1.002.374.770 5.988.670 10.556.595 19.253.272 24.572.487

Preševska dolina – svega 2.430 3.144 4.563 6.296 12.217 25.052 53.198 163.442 2.679.546 12.410.630 96.510 174.522 286.671 393.014

Bujanovac 1.225 1.662 2.368 3.280 5.914 12.201 28.594 89.251 1.459.497 6.903.100 65.385 111.670 181.075 255.571

Medveđa 453 534 851 1.224 2.756 5.524 9.432 28.690 412.139 2.199.310 9.769 17.125 38.740 47.894

Preševo 752 948 1.344 1.792 3.547 7.327 15.172 45.501 807.910 3.308.220 21.356 45.727 66.856 89.549

Severno Kosovo – svega 5.886 8.460 14.356 19.952 36.233 52.162 116.023 388.101 3.863.039 13.924.288 88.351 220.739 298.726 396.304

Zvečan1) . 9.559 38.610 45.443 60.028

ZubinPotok2) 5.527 102.077 910.222 10.904 18.827 33.199 44.287

Kosovska Mitrovica 5.073 7.351 12.533 17.331 32.543 45.746 104.187 338.839 3.227.017 10.428.841 60.330 127.043 161.150 220.717

Leposavić 813 1.109 1.823 2.621 3.691 6.416 11.836 43.735 533.946 2.585.225 7.558 36.259 58.934 71.272

33

proizvoda umanjenog za 16,7% (BDP je aproksimativno obračunat društveni proizvod uvećan za 20%) koji se u datom periodu nije još uvek obračunavao. Učešća pojedinih opština, okruga i regiona u društvenom proizvodu visoko su korelirane sa učešćima u bruto domaćem proizvodu tako da društveni proizvod predstavlja solidnu osnovu za procenu doprinosa tj. učešća posmatranih opština Severnog Kosova u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije. U tabeli br. 3 prikazani su podaci o društvenom proizvodu opština Severnog Kosova i Preševske doline za period 1981–1990. i 1994–1997. godine. Može se videti da je učešće četiri opštine Severnog Kosova iznosilo oko 0,4–0,5% društvenog proizvoda Republike Srbije krajem 80-ih tj. 90-ih godina za koje postoje raspoloživi podaci. Prosečno učešće tokom čitavog posmatranog perioda kretalo se oko 0,65% društvenog proizvoda Republike Srbije.

Tabela 3. Društveni proizvod Republike Srbije, u tekućim cenama, 1981–1990. i 1994–1997. godine (teritorijalni princip, čiste delatnosti)

U milionima dinara (pre denominacije 1. 1. 1990) U hiljadama novih dinara (оd 24. 1. 1994) 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1994. 1995. 1996. 1997.

Republika Srbija – ukupno 838.297 1.109.304 1.555.233 2.383.475 4.099.627 7.947.680 17.125.469 52.661.908 802.842.793 3.432.835.010 19.728.563 36.185.192 64.985.825 85.165.434


530.676 708.777 981.477 1.493.014 2.605.866 5.109.137 10.883.669 33.286.065 512.669.535 2.240.559.610 12.608.183 23.317.142 41.423.071 55.231.887

AP Kosovo i Metohija 52.486 67.848 102.358 149.504 273.443 531.581 1.110.588 3.312.571 47.230.453 189.900.630 1.131.710 2.311.455 4.309.482 5.361.060

Ap Vojvodina 255.135 332.679 471.398 740.957 1.220.318 2.306.962 5.131.212 16.063.271 242.942.805 1.002.374.770 5.988.670 10.556.595 19.253.272 24.572.487

Preševska dolina – svega 2.430 3.144 4.563 6.296 12.217 25.052 53.198 163.442 2.679.546 12.410.630 96.510 174.522 286.671 393.014

Bujanovac 1.225 1.662 2.368 3.280 5.914 12.201 28.594 89.251 1.459.497 6.903.100 65.385 111.670 181.075 255.571

Medveđa 453 534 851 1.224 2.756 5.524 9.432 28.690 412.139 2.199.310 9.769 17.125 38.740 47.894

Preševo 752 948 1.344 1.792 3.547 7.327 15.172 45.501 807.910 3.308.220 21.356 45.727 66.856 89.549

Severno Kosovo – svega 5.886 8.460 14.356 19.952 36.233 52.162 116.023 388.101 3.863.039 13.924.288 88.351 220.739 298.726 396.304

Zvečan1) . 9.559 38.610 45.443 60.028

ZubinPotok2) 5.527 102.077 910.222 10.904 18.827 33.199 44.287

Kosovska Mitrovica 5.073 7.351 12.533 17.331 32.543 45.746 104.187 338.839 3.227.017 10.428.841 60.330 127.043 161.150 220.717

Leposavić 813 1.109 1.823 2.621 3.691 6.416 11.836 43.735 533.946 2.585.225 7.558 36.259 58.934 71.272

34

Tabela 3. Društveni proizvod Republike Srbije u tekućim cenama 1981–1990. i 1994–1997. godine (teritorijalni princip, čiste delatnosti) – nastavak

Učešće u DP, u % U %

1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1994. 1995. 1996. 1997.

Republika Srbija –ukupno

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0


63,3 63,9 63,1 62,6 63,6 64,3 63,6 63,2 63,9 65,3 63,9 64,4 63,7 64,9

AP Kosovo i Metohija 6,3 6,1 6,6 6,3 6,7 6,7 6,5 6,3 5,9 5,5 5,7 6,4 6,6 6,3

Ap Vojvodina 30,4 30,0 30,3 31,1 29,8 29,0 30,0 30,5 30,3 29,2 30,4 29,2 29,6 28,9

Preševska dolina –svega

0,29 0,28 0,29 0,26 0,30 0,32 0,31 0,31 0,33 0,36 0,49 0,48 0,44 0,46

Bujanovac 0,15 0,15 0,15 0,14 0,14 0,15 0,17 0,17 0,18 0,20 0,33 0,31 0,28 0,30

Medveđa 0,05 0,05 0,05 0,05 0,07 0,07 0,06 0,05 0,05 0,06 0,05 0,05 0,06 0,06

Preševo 0,09 0,09 0,09 0,08 0,09 0,09 0,09 0,09 0,10 0,10 0,11 0,13 0,10 0,11

Severno Kosovo – svega 0,70 0,76 0,92 0,84 0,88 0,66 0,68 0,74 0,48 0,41 0,45 0,61 0,46 0,47

Zvečan1) 0,05 0,11 0,07 0,07

Zubin Potok2) 0,01 0,01 0,03 0,06 0,05 0,05 0,05

Kosovska Mitrovica 0,61 0,66 0,81 0,73 0,79 0,58 0,61 0,64 0,40 0,30 0,31 0,35 0,25 0,26

Leposavić 0,10 0,10 0,12 0,11 0,09 0,08 0,07 0,08 0,07 0,08 0,04 0,10 0,09 0,08

1) Opština Zvečan formirana 31. 8. 1990. godine izdvajanjem iz K. Mitrovice.2) Opština Zubin Potok formirana 20. 3. 1987. godine izdvajanjem iz K. Mitrovice

35

Tabela 3. Društveni proizvod Republike Srbije u tekućim cenama 1981–1990. i 1994–1997. godine (teritorijalni princip, čiste delatnosti) – nastavak

Učešće u DP, u % U %

1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1994. 1995. 1996. 1997.

Republika Srbija –ukupno

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0


63,3 63,9 63,1 62,6 63,6 64,3 63,6 63,2 63,9 65,3 63,9 64,4 63,7 64,9

AP Kosovo i Metohija 6,3 6,1 6,6 6,3 6,7 6,7 6,5 6,3 5,9 5,5 5,7 6,4 6,6 6,3

Ap Vojvodina 30,4 30,0 30,3 31,1 29,8 29,0 30,0 30,5 30,3 29,2 30,4 29,2 29,6 28,9

Preševska dolina –svega

0,29 0,28 0,29 0,26 0,30 0,32 0,31 0,31 0,33 0,36 0,49 0,48 0,44 0,46

Bujanovac 0,15 0,15 0,15 0,14 0,14 0,15 0,17 0,17 0,18 0,20 0,33 0,31 0,28 0,30

Medveđa 0,05 0,05 0,05 0,05 0,07 0,07 0,06 0,05 0,05 0,06 0,05 0,05 0,06 0,06

Preševo 0,09 0,09 0,09 0,08 0,09 0,09 0,09 0,09 0,10 0,10 0,11 0,13 0,10 0,11

Severno Kosovo – svega 0,70 0,76 0,92 0,84 0,88 0,66 0,68 0,74 0,48 0,41 0,45 0,61 0,46 0,47

Zvečan1) 0,05 0,11 0,07 0,07

Zubin Potok2) 0,01 0,01 0,03 0,06 0,05 0,05 0,05

Kosovska Mitrovica 0,61 0,66 0,81 0,73 0,79 0,58 0,61 0,64 0,40 0,30 0,31 0,35 0,25 0,26

Leposavić 0,10 0,10 0,12 0,11 0,09 0,08 0,07 0,08 0,07 0,08 0,04 0,10 0,09 0,08

1) Opština Zvečan formirana 31. 8. 1990. godine izdvajanjem iz K. Mitrovice.2) Opština Zubin Potok formirana 20. 3. 1987. godine izdvajanjem iz K. Mitrovice

36

Imajući u vidu da se ovi podaci odnose na teritoriju celokupne Kosovske Mitrovice (ne samo na srpski deo), kao i iseljavanje stanovništva i razorne efekte političkih i vojnih sukoba na infrastrukturu, kapitalna dobra, zaposlenost i privredni rast, potencijalno učešće ovih opština u BDP-u republike Srbije procenjeno je na oko 0,3% BDP-a Republike Srbije. Primenom ovog učešća na godišnji BDP Republike Srbije u 2016. godini procenjen je potencijalni BDP za opštine Severnog Kosova koji predstavlja dobitak, tj. dodatni BDP koji bi Republika Srbija ostvarila integracijom ovih opština u svoj ekonomsko-politički sistem.

Varijanta br. 2 podrazumeva da se prosečan bruto domaći proizvod po stanovniku za Pčinjski i Jablanički okrug primeni na procenjeni broj stanovnika Severnog Kosova. Za procenu broja stanovnika Severnog Kosova koristiće se podaci pomenute Evidencije srpskog i nealbanskog stanovništva iz 2017. godine, kao najpouzdanijeg statističkog demografskog izvora podataka. Drugim rečima, pomenuta dva okruga, kao geografski i socijalno-ekonomski najbliži opštinama Severnog Kosova, iskorišćeni su kao „donori“ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku kako bi se procenio potencijalni BDP opština Severnog Kosova.

Kao što se može videti iz tabele br. 4, obe pomenute varijante obračuna daju vrlo blisku vrednost BDP-a za srpske opštine Severnog Kosova u iznosu od oko 100 mil. evra tj. 0,3% BDP-a Republike Srbije (104 i 100 mil. evra respektivno).

Kada je reč o opštini Preševo, BDP za ovu opštinu procenjen je na osnovu podataka o bruto dodatoj vrednosti za Pčinjski okrug i raspoloživim ekonomskim indikatorima za ovu opštinu. Bruto domaći proizvod za opštinu Preševo za 2016. godinu procenjen je na nivou od 49 mil. evra tj. 0,14% BDP-a Republike Srbije.

U račun neto dobitka/gubitka pune normalizacije odnosa sa Prištinom ukalkulisani su (kao negativna, odbitna stavka) i budžetski rashodi za Kancelariju za Kosovo i Metohiju koji, prema Nacrtu zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu iznose 5.797.572.000 RSD to jest oko 47 mil. evra. U slučaju normalizacije na osnovu jednog od dva moguća scenarija (scenario razmene teritorija i scenario bez menjanja granica, s primenom Briselskog sporazuma) ovo je godišnji iznos koji predstavlja dobitnu stavku (jer će pomenuta budžetska izdvajanja biti ukinuta), a u slučaju tzv. scenarija status quo predstavlja gubitak. Međutim, naša procena je da će oba scenarija normalizacije podrazumevati određeni iznos budžetske podrške Republike Srbije za Zajednicu srpskih opština tj. pomoć za njihovu zajedničku administraciju, zdravstvo i školstvo na osnovnom i srednjem nivou. Ovi rashodi, kao negativan efekat, procenjeni su na 20% postojećih rashoda Kancelarije za KiM tj. na oko 9 mil. evra godišnje. To znači da pozitivan efekat po osnovu redukcije budžetskih rashoda iznosi oko 38 mil. evra i kao takav je uključen kao povećanje dobitka po osnovu razlike u BDP-u koji bi nastao prema scenariju razmene teritorija.

Kada je reč o neto ekonomskim efektima (dobicima/gubicima BDP-a za Republiku Srbiju) scenarija razmene teritorija, on bi kao razlika između BDP-a srpskih opština na severu i opštine Preševo, sa korekcijom za navedene rashode Kancelarije za KiM, iznosio godišnje oko 90 mil. evra (dobitak).

Ukoliko bismo ovaj godišnji dobitak posmatrali u dugoročnoj perspektivi od 30 godina, on bi kumulirano iznosio oko 2,7 mlrd. evra potencijalnog dobitka u BDP-u ne računajući ostale, eksterne (pozitivne) efekte koji bi proizašli iz normalizacije odnosa sa Prištinom i evropskih integracija Republike Srbije. Ovaj iznos bi se shodno tome mogao posmatrati kao svojevrstan teorijski minimum s nultom stopom rasta BDP-a i bez eksternih efekata. Uz pretpostavku prosečnog nominalnog godišnjeg rasta BDP-a izraženog u evrima za posmatrane teritorijalne celine od 3%, kumulirani potencijalni dobitak iznosio bi oko 3,8 mlrd. evra u narednih trideset godina.

Bruto domaći proizvod posmatranih opština i godišnji neto ekonomski efekti (dobitak/gubitak BDP-a) u slučaju scenarija razmene teritorija prikazani su u sledećoj tabeli:

37

Tabela 4. Procena godišnjeg neto (direktnog) ekonomskog efekta za scenario razmene teritorija (referentna 2016. godina)

Površina, km2

Broj stanovnika

BDP, hilj. EUR

BDP, učešće u BDP-u Republike Srbije, %

BDP per capita, EUR

kol. 1 kol. 2 kol. 3 kol. 4 kol. 5

1. Severno Kosovo – Varijanta 1 1.331 42.021 104.161 0,302 2.479

2. Severno Kosovo – Varijanta 2 1.331 42.021 99.722 0,287 2.373

3. Severno Kosovo – prosek između Varijante 1 i Varijante 2 1.331 42.021 101.942 0,294 2.426

4. Preševska Dolina – samo Preševo (minus) 264 29.810 49.018 0,141 1.644

5. Neto dobitak razmene – Varijanta 1 (red. br. 1–4)

55.143

6. Neto dobitak razmene – Varijanta 2 (red. br. 2–4)

50.704

7. Neto dobitak razmene – prosek između Varijante 1 i Varijante 2

52.924

8. Troškovi Kancelarije za Kosovo i Metohiju (redukcija 80% od postojećih troškova)

37.672

9. Ukupan dobitak razmene– varijanta 1 (red. br. 5 + 8)

92.815

10. Ukupan dobitak razmene – varijanta 2 (red. br. 6 + 8)

88.375

11. Ukupan dobitak razmene – prosek između Varijante 1 i Varijante 2

90.595

Kao što se vidi, u zaglavlju tabele navedena su sledeća obeležja: površina (kolona 1), broj stanovnika (kolona 2) i BDP posmatranih teritorija iskazan u hilj. evra (kolona 3), učešće ovih teritorija u BDP-u Republike Srbije, u % (kolona 4) i BDP po stanovniku za posmatrane teritorije, iskazan u evrima (kolona 5).

U pretkoloni tabele navode se, za teritoriju Severnog Kosova (sumirane vrednosti obeležja za opštine Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice) koja bi pripala Republici Srbiji po scenariju razmene teritorija, obe prethodno objašnjene varijante obračuna BDP-a (red. br. 1 i 2), kao i prosečna vrednost ove dve varijante (red. br. 3). Nasuprot tome, kada je reč o albanskoj strani tj. Kosovu, prikazani su podaci za opštinu Preševo, koja bi u razmeni predstavljala minusnu (odbitnu) stavku (red. br. 4).

U tabeli su u kolonama za sve opcije posmatranih teritorijalnih nivoa (red. br. 1 do 4) dati podaci za sva navedena obeležja (kol. 1 do 5). Relevantni podaci o broju stanovnika (kol. 2) za teritoriju Severnog Kosova procenjeni su na prethodno objašnjen način, dok je za opštinu Preševo data redovna statistička procena broja stanovnika sredinom godine koju objavljuje RZS. Podatak o BDP-u (kol. 3) opštine Preševo procenjen je na osnovu raspoloživih rezultata redovnog godišnjeg regionalnog obračuna BDP-a, a odgovarajuće procene za opštine Severnog Kosova rezultat su ranije opisane dve varijante obračuna BDP-a i njihovog izvedenog proseka. Za sve pomenute opcije podaci o procentualnom učešću BDP-a posmatranih teritorija u BDP-u Republike Srbije (kol. 4) izračunati su na bazi podataka iz kolone 3 ove tabele i odgovarajućeg podatka o BDP-u Republike Srbije na nacionalnom nivou (zvanični podatak RZS-a). Najzad, BDP po stanovnilku (kol. 5) predstavlja pokazatelj izveden na osnovu podataka datih u kolonama 3 i 2 ove tabele.

38

U nastavku tabele (od red. br. 5 do 11) prikazani su – shodno sadržini, samo u koloni 3 koja se odnosi na BDP – podaci dobijeni kao rezultat računica za sve varijante uzete u obzir, kvantifikujući njihov direktan, pozitivan ili negativan, uticaj na nivo BDP-aRepublike Srbije. U tom smislu, neto dobitak razmene (red. br. 5 do 7) izračunat je kao razlika između onoga što se razmenom teritorija najneposrednije dobija (BDP opština Severnog Kosova) i onoga što se time potencijalno gubi (BDP opštine Preševo). Prema prvoj varijanti obračuna ispostavlja se da bi na godišnjem nivou neto dobitak razmene iznosio 55,1 mil. evra, prema drugoj 50,7 mil. evra, a u proseku 52,9 mil. evra. Ovaj dobitak bi se, međutim, dodatno uvećao usled redukcije sadašnjih budžetskih izdvajanja u vidu troškova Kancelarije za Kosovo i Metohiju (oko 47 mil. evra) za 80%, jer se po datom scenariju razmene teritorija ovi troškovi ukidaju, ali umesto njih ostaje određena budžetska podrška za Zajednicu srpskih opština u iznosu od 9,4 mil. evra (tj. svodi se na 20% postojećih godišnjih troškova), tako da bi ostvarena redukcija budžetskih rashoda godišnje iznosila 37,6 mil. evra. Uključivanjem u dobitak ove uštede od 80% sadašnjih troškova Kancelarije za Kosovo i Metohiju (prikazane na red. br. 8) dolazimo do ukupnog dobitka razmene (red. br. 9 do 11). Na taj način bi, prema prvoj varijanti obračuna, na godišnjem nivou ukupan dobitak razmene iznosio 92,8 mil. evra, prema drugoj 88,4 mil. evra, odnosno u proseku 90,6 mil. evra.

Scenario normalizacije bez razmene teritorija i scenario status quo

U slučaju scenarija bez razmene teritorija, s primenom Briselskog sporazuma, to jest u slučaju zadržavanja postojećeg administrativnog razgraničenja Republike Srbije i Kosova iizostanka razmene teritorije, Briselski sporazum tj. Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine omogućio bi osnivanje Zajednice srpskih opština kao oblika lokalne autonomije i samouprave unutar Kosova, sa autonomijom i nadzorom u oblasti ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Sporazum podrazumeva ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, u opštinama s većinskim srpskim stanovništvom. Sudske vlasti u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom bile bi integrisane i funkcionisale bi u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini uspostavio bi komisiju u kojoj bi većinu činile srpske sudije i koja bi bila nadležna za sve većinski srpske opštine. Drugim rečima, postojeće srpske opštine na Kosovu bile bi u potpunosti integrisane u pravni i politički sistem Kosova, uz obezbeđenje njihove autonomije i samouprave u navedenim oblastima. U ovom slučaju, ove opštine bi ostale izvan pravnog i ekonomskog sistema Republike Srbije i svi ekonomski subjekti, pravna i fizička lica smatrala bi se tzv. nerezidentima, koji stvaraju BDP države kojoj pripadaju – Kosova. S obzirom da su ove srpske opštine, zapravo svi ekonomski subjekti na Kosovu, već isključeni iz zvaničnih procena BDP-a, ovaj scenario neće imati direktne, neposredne efekte na visinu BDP-a Republike Srbije.

U slučaju scenarija bez razmene s primenom Briselskog sporazuma, opštine Severnog Kosova ostaju kao nerezidenti izvan ekonomskog sistema Republike Srbije i u tom pogledu efekat na povećanje BDP-a Republike Srbije jeste neutralan. Pri tome mislimo samo na neposredne neto efekte u smislu poređenja sa alternativom razmene teritorija. Globalni, sveobuhvatni efekti normalizacije odnosa sa Prištinom svakako će biti pozitivni.

Scenario status quo podrazumeva održavanje postojećeg stanja, bez normalizacije odnosa i s postojećim razgraničenjem Republike Srbije i Kosova. I ovaj scenario, takođe, neće imati direktne, neposredne efekte na visinu BDP-a Republike Srbije, budući da, kao što smo rekli, obračun BDP-a za Republiku Srbiju, koji vrši Republički zavod za statistiku, ne obuhvata teritoriju Kosova zbog nedostatka administrativnih i statističkih izvora podataka.

U slučaju scenarija status quo neposredni neto efekti na BDP Republike Srbije, u poređenju sa alternativom razmene teritorija, takođe su neutralni, ali globalni, dugoročni efekti biće negativni.

39

U slučaju scenarija normalizacije bez razmene (Briselski sporazum) i scenarija status quo, pomenuti dobici po osnovu BDP-a izostali bi, i ostali bi samo, kao godišnji gubici, redukovani izdaci Kancelarije od oko 9 mil. evra godišnje (270 mil. evra za tridesetogodišnji period) u prvom slučaju, odnosno neredukovani izdaci od oko 47 mil. evra u drugom slučaju (1,4 mlrd. evra za tridesetogodišnji period).

Ostali aspekti ostvarivanja zajedničkog ekonomskog interesa

Procesi ekonomske održivosti u okviru scenarija razmene teritorijaUkoliko je izgledan scenario razmene teritorija, izvesno je da to neće biti razmena koja prenebregava kriterijum apsolutne etničke dominacije, tj. kao što je prethodno opisano, teritorije na severu pokrajine u kojima živi gotovo isključivo nealbansko stanovništvo razmenjuju se za teritoriju na jugu Srbije, na kojoj živi gotovo isključivo albansko stanovništvo, pa se stoga mora voditi računa o ekonomskoj održivosti teritorije koja bi se dobila. U suprotnom, vremenom će ekonomske migracije dovesti do toga da teritorija ostaje naseljena samo staračkim domaćinstvima, što bi, izumiranjem ove populacije, dovelo do potpune nenaseljenosti već u sledećoj generaciji. U ovom nepovoljnom ishodu biće moguće održavati ekonomsku aktivnost samo do nekog nivoa, i to praktično isključivo državnom intervencijom, kroz subvencije.

Da bi se ova situacija izbegla, potrebno je u okviru razmene teritorija obezbediti tri vrlo važna procesa, koji mogu u bitnoj meri omogućiti ekonomsku održivost, a to su:

• unutrašnja razmena teritorija; • poravnanje kroz vlasničku transformaciju, to jest promenu vlasničke strukture privrednih subjekata;• restitucija državne, crkvene i privatne imovine.

Unutrašnja razmena teritorija. Ova razmena bi podrazumevala neka od sledećih rešenja: ustupanje terena i kompleksa turističkih i sportsko-rekreativnih objekata na planini Šari za neku teritoriju koja bi se mogla fizički povezati sa opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, pod uslovom da ovo pripajanje ima isključivi aspekt ekonomske konsolidacije.

Turistički i sportsko-rekreativni kompleks na Šari zanimljiv je zbog svog velikog razvojnog potencijala, koji bi se bazirao na saradnji sa stranim investitorima. Trenutno, ta saradnja je neizvodljiva zbog političke situacije, međunacionalnih i međuverskih tenzija, koje će i nadalje ostati u tom delu Kosova. Poseban problem je geografskog karaktera, jer je kompleks vrlo udaljen, a infrastrukturno nepovezan sa severnim opštinama. Kompleks je izgrađen i opremljen isključivo investicijama Republike Srbije, delom direktno iz budžeta, a delom kroz naše firme, koje su tada bile u vlasništvu Republike Srbije. Kada se gleda mogućnost realizacije daljeg razvoja ovog kompleksa, onda je kosovski interes jasan i iziskuje njihovu potrebu za legalnim preuzimanjem tog kompleksa. Dosadašnji pokušaji da se dovedu strani investitori propadali su zbog njihovog odbijanja da uđu u posao s nekim ko nije i formalno titular tog kompleksa. Ukoliko se gleda politički aspekt, mora se imati u vidu da je južni i jugoistočni deo Šare u Makedoniji, i da je naseljen Albancima. Sa makedonske strane Šare takođe se nalazi sportsko-rekreativni centar, koji bi zajedno sa kosovskim mogao funkcionisati kao jedinstven skijaški prostor. Ova činjenica bi dodatno povećala zainteresovanost stranog investitora.

Zbog jasne zainteresovanosti Albanaca da legalno dođu u posed jednog privrednog kompleksa koji ima značajan razvojni potencijal, a da uz to dobiju priliku direktnog povezivanja s teritorijom naseljenom svojim stanovništvom koja se nalazi u susednoj državi, moguće je očekivati da kosovska strana bude spremna da prihvati aranžman koji bi obuhvatio dva dela:

Prvi deo aranžmana podrazumevao bi razmenu terena na kome se nalaze turistički objekti i oprema sportsko-rekreativnog centra na Šari, za teren koji bi se mogao fizički pripojiti severnim opštinama.

40

Drugi deo ovoga aranžmana koji bi obezbedio ekonomsku konsolidaciju jeste ustupanje vlasništva Republike Srbije i njenih preduzeća nad izgrađenom infrastrukturom, turističkim i sportskim objektima i opremom na Šari, u zamenu za vlasništvo nad nekim privrednim objektom koji je od interesa za nas. Pošto je pitanje vlasništva nad kombinatom „Trepča” vrlo aktuelno – zbog konstantnog pritiska kosovske strane u pravcu nacionalizacije tog kombinata – u ovom trenutku bi razmena imovine na Šari bila najadekvatnija, ukoliko bi Srbija za nju dobila vlasništvo nad celokupnim kombinatom „Trepča”.

Vlasnička transformacija. Ovaj proces podrazumeva restrukturiranje velikih infrastrukturnih, elektroprivrednih i industrijskih kompleksa8 po vlasničkom principu, uz izdvajanje tehničkih i tehnoloških celina u posebna preduzeća, u koja se unosi kompletna njihova imovina, stvorena iz vlastitih sredstava, i sve što koriste ta preduzeća. Prilikom utvrđivanja našeg interesa – to jest utvrđivanja koji infrastrukturni i industrijski kompleksi mogu adekvatno da se uklope u ekonomsku konsolidaciju severnih opština, kao i enklava koje bi ostale na teritoriji Kosova i Metohije – moramo voditi računa o tome da ni infrastruktura, niti industrijski kompleksi nisu propisno radili i bili održavani od kraja osamdesetih godina prošlog veka, pa je za nas važno da se prvo koncentrišemo na prirodne resurse, kao što je eksploatacija ruda za potrebe „Trepče” i „Feronikla” Glogovac, kao i površinski kopovi lignita u Obiliću. U kontekstu razmene za Šaru, kao alternativa razmeni za kombinat „Trepča” moguće je insistirati na dobijanju u zamenu rudnika koji bi radili za potrebe „Trepče” i „Feronikla”.9

Drugi prioritet treba da bude nastojanje da se dobije što veći vlasnički udeo u velikim privrednim sistemima: elektroprivredi, kombinatu „Trepča”, „Feronikl” i ostalim preduzećima koja mogu biti za nas zanimljiva, ne zato što su na našoj teritoriji, nego zato što su na kosovskoj teritoriji, u okviru naših enklava, ili u njihovoj neposrednoj blizini. Na ovaj način stekli bi se uslovi za zapošljavanje nealbanskog stanovništva, što bi moglo stimulisati i povratak na njihova tradicionalna staništa. Zbog toga što se većina privrednih kompleksa nalazi na teritoriji koja će ostati Kosovu, u ovom procesu poravnanja mora se insistirati na vlasničkoj transformaciji, koja dozvoljava udeo u vlasništvu ili apsolutno vlasništvo nad korporacijom, i onom vlasniku koji nije iz te države.10

Predlozi koji bi došli s naše strane treba da budu prezentovani u formi biznis-planova i adekvatno dokumentovani.11 Na osnovu podataka o dosadašnjem finansiranju i istorijatu razvoja privrednih subjekata za koje smo zainteresovani, utvrdila bi se struktura vlasništva. Teško je očekivati da apsolutna prava nad nekim od privrednih subjekata budu u celosti (100%) prenesena na našu državu, i zbog činjenice da će restitucija nalagati da se deo tog vlasništva vrati i akcionarima od kojih je imovina nacionalizovana posle II svetskog rata.12 U ovoj razmeni je bitno povratiti što više vlasništva, koje može imati aktivnu ulogu u oživljavanju privrede na teritoriji severnih opština pripojenih centralnoj Srbiji i srpskim enklavama koje će ostati na kosovskoj teritoriji.

Bez obzira da li se ova vlasnička transformacija odnosi na rudnike ili industrijske komplekse, moramo biti

8 Ovde se misli isključivo na komplekse nastajale finansiranjem iz programa Saveznog fonda za razvoj Kosova i nerazvijenih opština, pre svega termoelektrane iz Obilića, elektro-prenosna mreža, kombinat „Trepča”, „Feronikl” Glogovac.

9 Ukoliko se obezbedi eksploatacija rude, u dobroj meri se kontroliše proizvodnja metala, čak i ako je ta proizvodnja u tuđem vlasništvu.10 Po ovom principu, nama bi pripalo vlasništvo i nad delom kombinata „Trepča”, koji se nalazi na teritoriji što će ostati u okviru Kosova. Obilić i Glogovac se nalaze duboko u teritoriji Kosova, ali to ne može biti razlog da nam se ospori pravo vlasništva nad delom preduzeća ili kompletnim preduzećem, što možemo dobiti pogodbom ili u procesu restitucije. 11 Ovi predlozi moraju biti sačinjeni na osnovu ozbiljne analize koja bi pokazala opravdanost našeg zahteva, a na bazi procene na koji način i do koje mere odabrana preduzeća mogu doprineti ekonomskoj konsolidaciji severnih opština i enklava koje ostaju na Kosovu.12 Pored naših građana, akcionari u rudnicima i „Trepči” bile su francuske, engleske i belgijske firme.

41

svesni činjenice da će rehabilitacija tih preduzeća biti vrlo skupa, a u nekim slučajevima će i prilično dugo trajati. Ta rehabilitacija se ne može ni zamisliti bez inostranih izvora finansiranja, ali će se oni lakše nalaziti kada ta preduzeća budu imala legitimnog titulara, pogotovo ako to bude naša strana. Država bi morala da u tim preduzećima, koja bi dobila razmenom, zadrži upravljačka prava (po mogućnosti i neposredno upravljanje), u nekom periodu u kome će konsolidovati socijalnu i demografsku situaciju. U tom periodu se mora obezbediti i ambIjent u kome će se moći izvršiti i delimična privatizacija, ali ne prodajom državnog kapitala, nego isključivo dokapitalizacijom. Jedan deo tako rehabilItovanog državnog kapitala trebalo bi privatizovati podelom akcija radnicima i penzionerima preduzeća.

U daljoj razradi ovog principijelnog pristupa rešavanju problema koji bi nastali razmenom teritorija i potpune normalizacije međusobnih odnosa na bazi Briselskog sporazuma, jasno bi se utvrdili svi privredni subjekti razmene – koji bi podlegali promeni vlasničke strukture – utvrdili bi se troškovi tog postupka i očekivani budući ekonomski benefiti, uporedivi sa gubicima koji bi proizašli iz daljeg održavanja statusa quo.

Restitucija državne, crkvene i privatne imovine. Ovo pitanje je izuzetno osetljivo, jer je zaštita imovinskih prava jedan od fundamenata demokratije, a narušavanje imovinskih prava pripada zaštiti osnovnih ljudskih prava. Gotovo sve postkomunističke zemlje u tranzicionom periodu prolazile su kroz različite vidove restitucije, uglavnom pod jakim pritiskom zapadnih demokratija i međunarodnih institucija. I Srbija je u prethodnom periodu bila pod pritiskom da donese Zakon o restituciji,13 a i dalje je pod pritiskom da ga primeni. Stoga bi se pitanje restitucije na Kosovu moralo otvoriti pred međunarodnim forumima i animirati što više zapadnih zemalja i evropskih institucija da pomognu u rešavanju ovog problema. Naš dobro pripremljen predlog mogao bi naići na odobravanje i direktan angažman nekoliko evropskih zemalja, pored ostalog, jer mogu biti direktno zainteresovane da se njihovim subjektima vrati nacionalizovana imovina.

Za nealbansko stanovništvo ovaj bi proces bio od velike važnosti, naročito povraćaj imovine stranim subjektima, jer bi se na taj način najbrže revitalizovala gotovo u potpunosti uništena preduzeća. Povratak starih vlasnika bio bi praćen i prilivom stranih investicija, što bi dovelo do povećanja zaposlenosti, pa i među nealbanskim stanovništvom, a u nekim slučajevima to bi bio podsticaj za povratak izbeglica.

Povratak nacionalizovane imovine tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama ima i važan civilizacijski aspekt, koji je bitno uticao i na odluke nekoliko zemalja koje su priznale tzv. Kosovo, ali su glasale protiv njegovog ulaska u UNESCO. Ovaj problem bi se morao internacionalizovati i rešavati u okviru traženja konačnog rešenja, a na osnovu poznatih i međunarodno priznatih modela eksteritorijalnosti crkvene imovine i lokalne samouprave. Imovina Srpske pravoslavne crkve u najvećem obimu ostala bi na kosovskoj teritoriji, van naše jurisdikcije, potpuno nezaštićena od albanskih aspiracija i konačnog prisvajanja te imovine zarad privatne eksploatacije. Neki od najvećih spomenika naše istorije i kulture upravo su verski objekti, koji bi ostali na kosovskoj teritoriji. S druge strane, crkva je pre nacionalizacije bila najveći veleposednik na Kosovu i Metohiji. Ta imovina, koja ima znatan komercijalni potencijal, morala bi biti vraćena Crkvi, delom u naturalnom obliku, a delom u kompenzaciji. Pre otvaranja pitanja povraćaja crkvene imovine, koja ne može biti u pastoralnoj, nego samo u komercijalnoj upotrebi, država bi morala postići obavezujući dogovor sa SPC o načinu upotrebe te imovine, radi obezbeđivanja životnih i radnih uslova za nealbansko stanovništvo u okviru crkvenih opština. Jedan od načina upotrebe te imovine mogao bi biti stvaranje poljoprivrednih zadruga u koje bi SPC unela svoje poljoprivredno zemljište, a okolno stanovništvo potrebnu mehanizaciju i radnu snagu. Nabavka mehanizacije bi bila predmet sistemske pomoći države kroz kreditiranje i donekle subvencioniranje tih zadružnih projekata. Zadruge bi se mogle formirati i u oblasti šumskih i drvno-industrijskih delatnosti. Osim toga, neke crkvene nekretnine mogle bi posle rekonstrukcije poslužiti za stvaranje lanca lokalnih zdravstvenih i rehabilitacionih centara. Sve ovo bi pomoglo lokalnom nealbanskom

13 U našem slučaju donesena su dva zakona i to 2005. godine Zakon o povraćaju nacionalizovane imovine tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama i 2012. godine Zakon o restituciji.

42

stanovništvu u normalizaciji života i zadovoljavanju elementarnih potreba, povratku, zapošljavanju, obezbeđivanju neophodnih poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, elementarnih zdravstvenih usluga oslobođenih od međunacionalnih i međuverskih trvenja.

Povraćaj privatne imovine mora obuhvatiti i povraćaj stečenih prava (stanarskih prava, prava korištenja zemljišta i objekata...). Zbog situacije na terenu, koja ukazuje na to da je većina imovine eksproprisana/oteta, teško se može očekivati naturalna restitucija, ali se zato mora insistirati na raznim vidovima kompenzacije sličnom imovinom na drugoj lokaciji, ili na finansiskoj kompenzaciji u realnoj vrednosti otete imovine. Sa stečenim pravima problem je još veći, jer se ta prava ne mogu restituisati na objektima i zemljištu koji su promenili vlasnika. Za ove slučajeve mora se naći najadekvatnije rešenje u nekoj vrsti kompenzacije. U određenim slučajevima restitucija može pospešiti povratak prognanih nealbanskih stanovnika, ali i dobro odmerena materijalna kompenzacija može imati isti efekat.

U daljoj razradi zahteva za sprovođenje restitucije na Kosovu bili bi kalkulisani ekonomski efekti, uz vođenje računa o vidovima povraćaja imovine, kroz naturalnu restituciju, naturalnu kompenzaciju sličnom raspoloživom imovinom i finansijsku kompenzaciju. Bilo kakva procena vrednosti imovine koja mora biti restituisana, kao i procena realne mogućnosti kompenzacije, zavisi isključivo od dostupnosti podataka o vlasništvu i vlasničkom učešću u nacionalizovanoj/otetoj imovini u periodu od 1941. do momenta donošenja Zakona o restituciji.

Ukoliko se ide pravcem traženja konačnog rešenja kosovskog pitanja, onda je sprovođenje navedenih procesa izuzetno važno, jer ako ne budu okončani kao deo dogovora, kasnije se teško može očekivati njihovo rešavanje. U ovoj fazi delimičnog međunarodnog priznanja i neodređenog legitimiteta, tzv. Kosovo kao državna tvorevina podložno je mišljenju i delovanju onih koji ga podržavaju, ali zavise i od onih koji ga ne podržavaju. To je situacija u kojoj se sa više izvesnosti može planirati i očekivati ispunjenje ovih predloženih procesa. Ako tzv. Kosovo dobije međunarodni legitimitet bez našeg priznanja, a pre nego što se reše sva otvorena pitanja, Srbija više neće imati mogućnost potezanja tih pitanja, a neće se moći očekivati pritisci zapadnih zemalja, jer će one smatrati da je proces međunarodnog priznavanja i legitimizacije države Kosova završen, a da se eventualni problemi moraju rešavati međususedskim dijalogom, koji će za nas biti neostvariv.

„Trepča”Revitalizacija Rudarsko-metalurškog sistema „Trepča” predstavlja ključ za budući ekonomski razvoj Kosova u svakom od posmatranih scenarija, pri čemu bi scenario status quo u velikoj meri otežao bilo kakvo trajno i održivo rešenje. „Trepča” je na vrhuncu svog poslovanja sredinom 80-ih zapošljavala oko 20.000 radnika, pri čemu je pokrivala oko 70% ukupnog mineralnog bogatstva bivše SFRJ. Trenutno kombinat „Trepča”, iako formalno još uvek jedinstveno pravno lice, posluje kao dve odvojene tehnološke celine – „Trepča sever“, sa pogonima u srpskim opštinama sa oko 4.000 radnika, i „Trepča jug“ sa oko 5.500 radnika albanske nacionalnosti. Pored devastiranih kapitalnih dobara i postrojenja i problema sa repromaterijalom i ekološko-tehnološkim standardima, najveći problem obe celine „Trepče” jeste nedostatak jamskih radnika i kvalifikovanih stručnjaka.

„Trepča” obuhvatasledeće glavne rudarsko-metalurške celine:

U rudarstvu: na severu, u opštini Leposavić, rudnici „Crnac“ i „Belo brdo“ (iako su ulazi u ove rudnike na teritoriji opštine Leposavić, ruda se zapravo kopa u oknima koja zalaze u teritoriju Republike Srbije – opštine Raška i Novi Pazar), „Žuta prla” i površinski kop „Koporić”;

• Rudnik i flotacija „Stari trg” u Kosovskoj Mitrovici, s najvećim rezervama olovo-cinkove rude;• Na jugu, rudnici „Novo brdo”, „Ajvalija”, „Badovac” i „Kišnica”, u kojoj su i prerađivački kapaciteti;• Topionice olova u Zvečanu i cinka u Kosovskoj Mitrovici.

43

• „Trepča sever” obuhvata samo četiri od navedenih rudnika na teritoriji opštine Leposavić, dok je u sastavu „Trepče jug” glavni rudnik „Stari trg”. Rudnici na jugu u okolini Prištine –„Ajvalija”, „Kišnica”, „Badovac” i „Novo brdo”ne rade usled nedostatatka opreme i repromaterijala.

Procenjuje se da ukupne rezerve olovo-cinkove rude na teritoriji Kosova i Metohije iznose između 50 i 60 miliona tona. Oko polovine (28 mil. tona) odnosi se na najveći rudnik ovog sistema „Stari trg“. Na severu Kosova, delu sa većinskim srpskim stanovništvom, rezerve se procenjuju na svega 6,5 mil. tona. Ako se ove neprerađene rudne rezerve celokupnog Kosova i Metohije prevedu u čist metal, procene se kreću od oko 3 mil. tona olova i 2 mil. tona cinka kao i oko 4,5 hilj. tona srebra. Procene vrednosti ovih rezervi variraju i kreću se od 8 mlrd. pa do 13 mlrd. evra, ako se uzmu u obzir i rezerve zlata, srebra, kadmijuma, bizmuta, germanijuma i drugih mineralnih sirovina.

Važno je istaći da su se cene glavnih sirovina koje sačinjavaju rudno bogatstvo Kosova – olovo i cink – višestruko povećale od 1990. godine pa do danas. Naročito su porasle cene olova, sa oko 600 dolara po toni 1989. godine na oko 2.500 dolara po toni kolika je trenutna cena, što je oko 2.100 evra po toni.

Kretanje cena olova (USD/tona) u periodu 1989–2017. prikazano je u sledećoj tabeli:

Izvor: Infomine.com

Kada je reč o cinku, drugoj po važnosti rudi za kombinat „Trepča”, cene su rasle nešto blaže, ali su i one za gotovo 50% više u odnosu na početak 90-ih – sa oko 2.000 $/t na oko 3.200 $/t koliko trenutno iznosi cena cinka, što je oko 2.700 EUR po toni. U sledećoj tabeli prikazano je kretanje cene cinka u periodu 1989–2017. godina u američkim dolarima po toni:

Izvor: Infomine.com

U tabeli br. 5 prikazana je proizvodnja olova i cinka (izvađena ruda i na osnovu nje topljeni i rafinisani metali i legure) za Kosovo i Metohiju u periodu 1981–1990.

44

Tabela 5. Proizvodnja olova i cinka u AP Kosovo i Metohija 1981–1990.

KD2010 opis Jed. mere 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990.

0729olovo-cinkova ruda

000 tona 1.919 1.882 1.738 1.787 1.610 1.466 1.432 1.313 1.019 723

0729 koncentrat olova tona 72.457 65.810 62.179 60.271 55.584 51.499 52.837 44.949 36.113 25.300

0729 koncentrat cinka tona 61.098 60.994 57.146 52.803 48.629 44.329 49.371 41.690 33.886 22.419

2443 sirovo olovo tona 72.861 59.059 76.809 73.205 77.500 95.045 92.871 97.030 88.140 64.252

2443 legure olova tona 17.405 15.721 18.377 17.053 21.182 30.753 12.904 15.435 14.330 8.575

2443 elektrolitički cink tona 20.469 17.687 17.945 16.180 13.393 15.144 44.822 48.547 45.370 37.331

2443 legure cinka tona 1.660 2.628 2.573 2.355 1.417 1.250 2.736 2.238 1.776 409

2441 rafinisano srebro kg 81.781 56.785 76.686 77.799 93.811 118.811 97.948 95.491 86.009 51.778

2720 akumulatori tona 22.671 28.985 28.196 18.760 19.580 19.150 8.975

Prosečna proizvodnja sirovog olova za posmatrani period iznosila je oko 80.000 tona godišnje. Tu treba pomenuti i značajne količine legura olova za koje nije moguće utvrditi precizno cenu (koja može biti i viša u odnosu na samo sirovo olovo u zavisnosti od komponenti legure). No ako bismo i legure olova priključili proizvedenoj količini olova, prosečna godišnja proizvodnja olova i legura olova iznosila bi oko 97.000 tona metala, što po trenutnoj ceni od 2.100 EUR/t iznosilo oko 204 mil. evra godišnje, a što bi za tridesetogodišnji period iznosilo oko 6,1 mlrd. evra.

Kada je reč o cinku, prosečna godišnja proizvodnja (cink i legure cinka) iznosila je oko 29.500 tona, što bi pri sadašnjoj ceni od 2.700 EUR/t vredelo oko 79,6 mil. evra godišnje,to jestoko 2,4 mlrd. evra za tridesetogodišnji period.

Ako bismo navedenim iznosima dodali i proizvodnju od oko 84 t srebra s trenutnom cenom od oko 450 evra po kilogramu, dobili bismo oko dodatnih 38 mil. evra godišnje,što je oko 1,1 mlrd. evra za tridesetogodišnji period.

Ako bismo sumirali vrednost proizvodnje za ova tri najvažnija metala, dolazimo do procene od oko 320 mil. evra godišnje tj. oko 9,6 mlrd. evra za tridesetogodišnji period. Ukoliko bismo u ovu procenu kumuliranih potencijalnih prihoda uključili i eventualne prihode od prodaje neprerađenih koncentrata olova i cinka (čija je cena višestruko niža od rafiniranog metala) i drugih metala (osim olova i cinka), ukupan tridesetogodišnji kumulativ vrednosti proizvodnje mogao bi iznositi oko 10 mlrd. evra ili oko 330–350 mil. evra godišnje.

Treba imati u vidu da je reč o proceni autputa, tj. potencijalnoj vrednosti proizvodnje koja predstavlja teorijski maksimum, iz kojeg bi se, ako bismo dosledno primenili statističko-računovodstvenu metodologiju, morali nadoknaditi troškovi tzv. međufazne potrošnje (troškovi materijalnih inputa, energenata – pre svega električne energije i brojnih proizvodnih i neproizvodnih usluga), rashodi kamata na kredite, troškovi amortizacije osnovnih sredstava (koji su u rudarstvu i metalurgiji kao tipično kapitalno intenzivnim industrijama izuzetno visoki i mogu zahvatati i više od polovine ukupnih troškova i isto toliko poslovnog dobitka pre odbitka zarada i amortizacije) i drugi izdaci (između ostalog i vraćanje postojećih dugova „Trepče”). To znači da konačni efekti u vidu neto prihoda ili dobitka mogu biti i do 50% niži. Takođe, ova procena se bazira na prosečnim istorijskim vrednostima (iz mirnodopskog perioda relativnog prosperiteta Kosova i Metohije i „Trepče”), dok će praktično dostizanje ovih proseka iz 80-ih zahtevati ne samo vreme već i dodatna ulaganja u obnovu kapitalnih dobara, primenu novih tehnologija i ekološku zaštitu, što će takođe iziskivati rastuće rashode kao i rastuće troškove (tj. opadajuće prinose) novih rudarskih istraživanja i bušotina usled iscrpljivanja postojećih rezervi.

45

Obračun direktnih neto ekonomskih efekata – zaključak

Analiza direktnih ekonomskih efekata alternativnih scenarija rešenja odnosa Srbije i Kosova – 1) normalizacija s razmenom teritorija, 2) normalizacija bez razmene teritorija i s primenom Briselskog sporazuma i 3) scenario status quo – pokazuje da samo prvi scenario, tj. razmena teritorija, ima značajnije pozitivne efekte na bruto domaći proizvod Republike Srbije. Pri tome, istakli smo da razmena teritorija može predstavljati dugoročno, održivo ekonomsko i političko rešenje samo ukoliko se razmenjuju etnički homogene, pogranične teritorije kojima bi se očuvala teritorijalna i geografska celovitost kako Republike Srbije tako i Kosova. Shodno tome, rešenje koje smo nametnuli, imajući u vidu etničke, demografske i geografske aspekte, jeste da se Republici Srbiji pripoje opštine Severnog Kosova – Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice, a Kosovu opština Preševo.

Ova razmena je za Srbiju najpovoljnija iz više razloga:

Najpre, ovim scenariom ostvario bi se najveći kako populacioni tako i geografski dobitak (oko 12.000 stanovnika i dodatnih 1.000 km2 u korist Republike Srbije), to jest smanjenje populacionog i gubitka teritorije, nastalih proglašenjem nezavisnosti Kosova i gubljenjem faktičkog suvereniteta nad ovom teritorijom.

Kada je reč o direktnim ekonomskim efektima, scenario razmene teritorija generisao bi dodatnih oko 90 mil. evra godišnje samo po osnovu pune integracije ovih teritorija u ekonomski i politički sistem Republike Srbije. U tridesetogodišnjoj perspektivi ovi efekti bi iznosili oko 2,7 mlrd. evra potencijalnog dobitka u BDP-u, ne računajući ostale, eksterne (pozitivne) efekte, koji bi proizašli iz normalizacije odnosa sa Prištinom i evropskih integracija Republike Srbije. Pomenuti iznos predstavlja zapravo tek teorijski minimum, sa nultom stopom rasta BDP-a i bez eksternih efekata, a uz pretpostavku prosečnog nominalnog godišnjeg rasta BDP-a izraženog u evrima za posmatrane teritorijalne celine od 3%, kumulirani potencijalni dobitak iznosio bi oko 3,8 mlrd. evra u narednih trideset godina.

Naravno, ne treba izgubiti iz vida i druge neposredne efekte koje je teško kvantifikovati, ali koji će nesumnjivo biti pozitivni, a odnose se na smanjenje ilegalnih aktivnosti i rast fiskalnih prihoda, kroz uspostavljanje punog suvereniteta Republike Srbije nad terirotijom Severnog Kosova i stimulisanje investicione aktivnosti i proizvodnje putem bolje prohodnosti robnih, finansijskih i monetarnih tokova između ekonomskih subjekata Severnog Kosova i privrede u Matici.

Kada je reč o druga dva scenarija (Briselski sporazum i status quo), njihova realizacija bi značila da ekonomski subjekti u Severnom Kosovu kao i sva fizička lica ostaju trajno rezidenti Kosova i kao takvi ne bi doprinosili stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije. Neposredni ekonomski efekti ova dva scenarija gotovo su zanemarljivi, naročito u poređenju sa scenariom razmene teritorija. No svakako normalizacija odnosa s primenom Briselskog sporazuma u tom pogledu je neuporedivo povoljnija zbog drugih pozitivnih, indirektnih ekonomskih i socio-političkih efekata i posledica.

46

Obračun efekata različitih scenarija rešavanja odnosa između Prištine i Beo-grada na eksternu makroekonomsku ravnotežu

Obračun efekata na eksternu makroekonomsku ravnotežu zemlje podrazumeva utvrđivanje nivoa i dinamike spoljne zaduženosti zemlje, to jest njene pozicije u odnosu sa inostranstvom, i to izvođenjem većeg broja međusobno povezanih indikatora (indikatori eksterne likvidnosti, solventnosti, otvorenosti ekonomije, kreditnog rejtinga zemlje i riziko premije zemlje) u zavisnosti od projektovanih makroekonomskih veličina – bilansa upotrebe bruto domaćeg proizvoda i bilansa plaćanja. Reč je o dugoročnim i sveobuhvatnim efektima na makroekonomsku ravnotežu.

Za potrebe analize uticaja različitih scenarija na makroekonomsku poziciju zemlje biće korišćen model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta, koji je izradio Republički zavod za statistiku Srbije (u daljem tekstu RZS). Uvođenjem odgovarajućih pretpostavki u model, biće ispitani uticaji alternativnih scenarija za period od 2017. do 2030. godine.

U cilju ove analize, kao što je već spomenuto, formulisana su dva moguća scenarija:• scenario normalizacije odnosa Beograda i Prištine (scenario s razmenom i bez razmene teritorija,

odnosno primena Briselskog sporazuma) i evropskih integracija Republike Srbije, i• scenario status quo, to jest stanje bez normalizacije odnosa.

Metodološki okvir za analizu uticaja različitih scenarija rešavanja odnosa Beograda i Prištine na makroekonomsku poziciju zemlje čini Model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta koji je razvio RZS.14 Model je postavljen kao praktični bilansno povezan račun, bez uplitanja ekonometrijskog ocenjivanja, uz upotrebu određenih aproksimativnih relacija, koje su potvrđene iskustveno. Istovremeno je moguće izvršiti intervencije u svakoj vremenskoj tački (godini) i na svakom mestu u povezanim tabelama. Ovako postavljen model obezbeđuje okvir za izradu analiza scenarija i kvantifikaciju efekata određenih politika, mera, ili eksternih šokova na makroekonomsku ravnotežu zemlje.

Suštinski, model služi kao alatka za kreiranje mogućih scenarija rasta i makroekonomskih performansi jedne ekonomije u smislu unutrašnjih i spoljnih performansi odnosno ciljeva, a polazi od pretpostavki vezanih za razvoj određenih „egzogenih” veličina i proporcija, koje su direktna ili indirektna posledica makroekonomskih mera, strukturnih reformi ili drugih uticaja (šokova) iz okruženja. U našem slučaju, želimo da ispitamo kakvi su efekti različitih ishoda u rešavanju odnosa Beograda i Prištine, odnosno u procesu pristupanja EU. Kao rezultanta ovakve analize dobijaju se određeni pokazatelji makroekonomske održivosti, na osnovu kojih se određeni kreirani scenario ocenjuje kao manje ili više prihvatljiv u pogledu neravnoteža i u pogledu potrebnog kapitala i održivosti spoljnog duga.

U uslovima visoke spoljne zaduženosti i opterećenja servisom spoljnog duga, osnovna paradigma modela vezana je za uravnotežen odnos dinamike bruto domaćeg proizvoda, investicija i potrošnje (lične i kolektivne), te servisiranja duga (glavnice i kamata). Naime, imperativ održivosti podrazumeva takav odnos da je dinamika investicija snažnija od dinamike BDP-a, a ova snažnija od dinamike potrošnje, dok je u isto vreme na delu razduživanje u smislu smanjenja proporcije (učešća u BDP-u) ukupnog spoljnog duga i smanjenja stope servisiranja duga (količnika otplate glavnice i kamata i vrednosti izvoza roba i usluga), to jest dovođenja ove stope na razumnu empirijski utvrđenu granicu (od oko 25%).

Fundament modela projekcija čini povezivanje bilansa upotrebe bruto domaćeg proizvoda (BDP) i platnog bilansa, tj. bilansa ekonomskih odnosa sa inostranstvom, uz pomoć programa otplate javnog duga u budućnosti (tzv. Schedule of Repayment), koji ažurira Narodna banka Srbije u polugodišnjim intervalima i

14 Detaljan prikaz modela dat je u Aneksu.

47

sa pogledom („benchmark”) na izvedeni bilans investicija i štednje.Odabrani scenario razvoja uobičajeno se kreira na petogodišnjem ili desetogodišnjem intervalu. S obzirom da je 2025. godina označena kao godina kada bi Republika Srbija mogla da ostvari članstvo u EU, za potrebe naše analize uzet je vremenski interval od 14 godina, odnosno projektni period od 2017. do 2030. godine.

Pored pregleda varijabli koje čine model, u nastavku dajemo i objašnjenje indikatora koji se izvode iz relacija modela. U tom pogledu, razlikujemo ciljne veličine i proporcije koje se zadaju u modelu, potom kontrolne varijable i izvedene indikatore.

U slučaju ciljnih veličina i proporcija u modelu, pravimo razliku između veličina razvojne dinamike, strukture upotrebe BDP-a i tzv. parametara stabilnosti finansijskog i realnog tržišta. Pa tako, kao ciljnu veličinu razvojne dinamike imamo (i) stopu rasta BDP-a, dok su ciljne veličine u strukturi upotrebe BDP-a: (ii) udeo spoljnotrgovinskog salda (roba i usluga) u BDP-u, (iii) učešće bruto fiksnih investicija u BDP-u, (iv) udeo potrošnje države u BDP-u (zbir kolektivne i individualne potrošnje alimentirane iz budžetskih izvora, tj. neto zarade u državnom zdravstvu i državnom obrazovanju). Kao ciljni parametri stabilnosti finansijskog i robnog tržišta, uzeti su (v) indeks potrošačkih cena, (vi) indeks deviznog kursa, i (vii) ciljni udeo izvoza roba i usluga u BDP-u.

Kontrolne varijable u modelu jesu: (i) indeks realnog kretanja potrošnje domaćinstava bez individualne potrošnje alimentirane iz budžetskih izvora, (ii) indeks realnog kretanja bruto fiksnih investicija, i (iii) indeks realnog kretanja potrošnje države.

Na osnovu postavljenih relacija i uz uzimanje u obzir targetiranih i kontrolnih varijabli, izvode se indikatori eksterne makroekonomske pozicije, i to:

• udeo salda tekućeg bilansa u BDP-u;• udeo uvoza roba i usluga u BDP-u;• devizne rezerve kao ekvivalent u broju meseci uvoza;• stopa servisiranja spoljnog duga (otplate glavnica i kamata u odnosu na izvoz roba i usluga);• spoljni dug u odnosu na izvoz roba i usluga;• spoljni dug u odnosu na BDP;• udeo stranih direktnih investicija u BDP-u;• obim spoljnotrgovinske razmene (izvoz + uvoz) u odnosu na BDP.

Najvažniji indikatori za ocenu održivosti scenarija, odnosno eksterne makroekonomske pozicije (koja se naziva i održivost duga) jesu devizne rezerve, izražene u mesecima uvoza, i stopa servisiranja duga. Ako je obim raspoloživih deviznih rezervi ispod tri meseca uvoza ili stopa servisiranja duga iznad 25%, održivost scenarija je kritična i postavke to jest ciljevi nisu dovoljno progresivni. Visoke stope rasta BDP-a i investicija mogu učiniti scenario prihvatljivim sa aspekta indikatora eksterne pozicije. Međutim, on mora biti prihvatljiv i sa aspekta zadatih ograničenja rasta i razvoja kao što su npr. reformska agenda ili spoljna ograničenja. S tim u vezi, pitanje kalibracije dinamike rasta povezano je sa ocenom uslova i politika, kao i potrebnog vremena za ubrzanje procesa reindustrijalizacije.

Nivo i dinamika spoljne zaduženosti predstavlja jedan od temeljnih makroekonomskih izazova sa kojima se suočavaju nosioci ekonomskih politika.

Prema kriterijumima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, prezaduženost zemlje nastaje kada dug premaši udeo od 80% u BDP-u, odnosno ukoliko odnos ukupnog duga prema izvozu roba i usluga pređe granicu od 220%. Tada je kreditni bonitet dužnika pod znakom pitanja.

S obzirom da je politika zaduživanja sastavni deo makroekonomske politike, ona ne može biti uspešna ako je opšta makroekonomska politika neefikasna. Konkretno, pitanje (ne)održivosti spoljnog duga dovodimo

48

u tesnu vezu sa odabranim modelom rasta.

U uslovima konsolidacije i suženog fiskalnog prostora, zemlja je upućena na strukturne reforme, a pre svega na opštu reformu javnog sektora, bez kojih nije moguće ostvariti održivi ekonomski rast.

Svetska finansijska i ekonomska kriza nedvosmisleno je pokazala da model ekonomskog rasta po kojem unutrašnja tražnja znatno brže raste od rasta BDP-a i samim tim iziskuje rastući udeo deficita tekućih transakcija u BDP-u, više ne može da funkcioniše. Pored toga treba imati u vidu da su, u slučaju Srbije, efekti privatizacionih prihoda iscrpljeni, što dodatno naglašava potrebu za novim modelom ekonomskog rasta i razvoja koji je proinvesticiono i izvozno orijentisan. U tom smislu, u osnovnom scenariju budućeg razvoja u periodu od 2017. do 2030. godine dominacija rasta potrošnje zamenjuje se dominacijom rasta investicija. Osnovni scenario u periodu do 2030. godine pretpostavlja sticanje statusa člana EU, pa samim tim i korišćenje ekonomskih pogodnosti (na prvom mestu, strukturni fondovi EU) koje bi ovakav politički razvoj doneo. Ovakav scenario podrazumeva prethodno rešavanje pitanja odnosa Beograda i Prištine.

Nasuprot tome, alternativni scenario – status quo, to jest stanje bez normalizacije odnosa, pretpostavlja niže stope ekonomskog rasta, koje bi bile praćene rastom svih oblika finalne potrošnje uz niži rast investicija. Stvarna posledica ovakvog scenarija bilo bi uravnoteženje potrošnje kroz rast inflacije i realnu deprecijaciju dinara.

Za potrebe analize uticaja pomenutih scenarija rešavanja odnosa Beograda i Prištine na makroekonomsku poziciju zemlje biće korišćen model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta koje je izradio RZS. Sa ciljem kvantifikacije ovih efekata, biće izvedeni indikatori eksterne pozicije zemlje u zavisnosti od odabranog scenarija i odgovarajućih pretpostavki u modelu.

Osnovni (očekivani) scenario rešavanja odnosa između Beograda i Prištine

Ovaj scenario podrazumeva normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, pri čemu su moguća dva modaliteta:

- razmena teritorija, - ili potpuna implementacija Briselskog sporazuma koja ne podrazumeva razmenu teritorija.

Sa aspekta makroekonomskih projekcija i dugoročnih efekata na ekonomsku aktivnost, oba modaliteta svodimo na jedinstveni scenario normalizacije odnosa. U suštini ovaj scenario smatramo očekivanim budući da podrazumeva uspešno priključenje Srbije Evropskoj uniji te korišćenje ekonomskih pogodnosti koje bi ovakav politički razvoj doneo. Proces evropskih integracija zemlje intenziviraće se i završiti u periodu 2025–2030. U skladu sa ovim, u model makroekonomskih projekcija ugrađene su odgovarajuće pretpostavke na osnovu kojih treba ispitati održivost spoljnog duga za period projekcije od 2017. do 2030. godine. To podrazumeva izračunavanje velikog broja međusobno povezanih indikatora. Reč je o indikatorima eksterne makroekonomske pozicije zemlje. U posebnom delu – zaključku analize osnovnog scenarija – dajemo njihov prikaz, zajedno sa rizicima ostvarenja projekcije.

Pretpostavke na kojima se zasniva osnovni scenario razvojaKljučna pretpostavka u osnovnom scenariju jeste usidravanje deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom i smanjenje udela deficita tekućih transakcija platnog bilansa u BDP-u – samim tim i umereniji rast unutrašnje tražnje i potrošnje.

U model je ugrađena prosečna stopa rasta BDP-a za period 2017–2030. od 4,5%.

U 2017. godini stopa rasta BDP-a iznosi 1,9%, da bi se se do 2021. popela do proseka za ceo period (4,5%),

49

nakon čega bi u drugom petogodištu ova stopa iznosila 5,0%. Prema ovoj dinamici rasta, do kraja posmatranog perioda (2030. godine), vrednost BDP-a dostigla bi 85,7 milijardi evra, ili oko 13,5 hiljada evra po stanovniku (grafikon 1).

Grafikon 1. Projekcija kretanja bruto domaćeg proizvoda 2017–2030.

Raspoloživa sredstva za upotrebu BDP-a zavise od zbira vrednosti BDP-a i deficita robe i usluga. Udeo spoljnotrgovinskog deficita u BDP-u raste sa 6,4%, koliko je iznosio u 2016. godini, i 6,8% na koliko ga procenjujemo u 2017, na 7,0% u 2018. godini. Zatim se, od 2022. zaustavlja na 8% i na tom nivou ostaje do 2030. godine.

Dinamika udela deficita robe i usluga (negativni netoizvoz) u BDP-u osnovni je faktor kretanja udela deficita tekućih transakcija platnog bilansa u BDP-u. Sa ciljanim udelima netoizvoza (od 8% do kraja projekcionog perioda), deficit tekućih transakcija sa 3,1% BDP-a u 2016. pada na procenjenih 2,5% BDP-a u 2017. godini, da bi u 2030. iznosio 2,4%. Usled odliva po osnovu otplate kredita dolazi do blagog rasta udela deficita tekućih plaćanja i u 2021. iznosi 2,8%, da bi nakon toga ponovo pao na 2,4% u 2030. godini.

Ciljani parametri u osnovnom razvojnom scenariju jesu:

• podizanje udela fiksnih investicija na 25% u 2023. i 29,5% u 2030. godini (uz prosečni godišnji rast od 8,5%),

• redukcija udela potrošnje države u BDP-u sa 17,0% u 2016. i 2017. na 13% u 2030. godini,• podizanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u sa 50,2% u 2016. na 65% u 2030. godini,• sužavanje deficita tekućih transakcija u platnom bilansu sa 3,1% u 2017. na 2,4%• BDP-a u 2030.

Inflacija je za ceo period projekcije projektovana na 3,0%, dok bi do 2018. godine, kurs dinara aprecirao. U 2019. deprecijacija dinara bi iznosila oko 1,5%, dok bi od 2020. iznosila oko 2,0% godišnje.

Ciljani udeo investicija biće ostvaren ukoliko njihov prosečni godišnji realni rast bude iznosio 8,5%.

Vrednost tih investicija bi se, sa 6,6 milijardi evra u 2016, odnosno 7,5 milijardi evra u 2017. (procena), podigla na oko 13,3 milijardi evra u 2023. i na nešto više od 25 milijardi evra u 2030. Pri tome bi se udeo

50

bruto domaće štednje u bruto investicijama sa oko 35,9% u 2016. popeo na 53,2% u 2023. i na 62,6% u 2030. godini (grafikon 2).

Grafikon 2. Bruto domaće investicije – izvori finansiranja, % BDP

Sa ciljanim udelima neto-izvoza (od 8% do kraja projekcionog perioda), finalna tražnja raste sporije od BDP-a. Prosečne godišnje stope rasta za period od 2017. do 2030. su:

• BDP 4,5%• finalna potrošnja 4,0%• investicije 8,5%

Kada se ciljaju neto izvoz i investicije, potrošnja domaćinstava je rezidualna stavka u okviru finalne tražnje. Njen udeo u BDP, sa 71,4% u 2016. pada na 67,7% u 2023. i na 65,5% u 2030. godini.

To znači da se u modelu cilja i potrošnja države. U konkretnom slučaju, ciljno učešće potrošnje države u BDP-u sa 17,0% u 2016. pada na 13,0% u 2030. godini (grafikon 3).

Grafikon 3. Potrošnja domaćinstava i države, i bruto fiksna ulaganja 2017–2030., u %

51

Ovakve promene u strukturi upotrebe BDP-a zahtevaju visoke stope rasta uvoza, između 11% i 12% u posmatranom četrnaestogodišnjem periodu. U skladu sa tim ide i visoko postavljen nivo izvoznog cilja – sa 50,2% u 2016. na 65% u 2030. godini. U ovakvoj strukturi, dominacija rasta potrošnje zamenjuje se sa dominacijom rasta investicija (grafikon 4).

Grafikon 4. Međugodišnji realni rast BDP-a, inves-ticija i potrošnje 2017–2030., %

Sledeći skup pretpostavki odnosi se na projekcije bilansa plaćanja zemlje. U suštini, model makroekonomskih projekcija koji je ovde korišćen zahtevao je da se najpre izradi model projektovanja bilansa plaćanja. Pa tako, kada je reč o bilansu plaćanja, glavni ciljani parametri jesu: podizanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u sa 50,2% u 2016. na 65% u 2030. i ograničavanje smanjenja pokrića uvoza robe i usluga deviznim rezervama na oko 5 meseci krajem posmatranog perioda (grafikoni 5 i 6).

Grafikon 5. Deficit tekućih transakcija 2017–2030., % BDP-a

52

Grafikon 6. Devizne rezerve i pokrivenost uvoza, 2016–2030., % BDP-a

Takođe, projektovano je da će u periodu 2017–2030. neto priliv od stranih direktnih investicija izneti oko 48,1 milijardi evra. U istom periodu kumulativni iznos deficita tekućih transakcija jeste oko 19 milijardi evra, pri čemu se nije se računalo sa eventualnim donacijama, koje bi olakšale situaciju.

Zaključak analize osnovnog modela i osnovni riziciProblem održivosti bilo kog scenarija ekonomskog razvoja zemlje najpre se manifestuje kao (ne)održivost bilansa plaćanja. Najveći rizik za održivost ukupnog scenarija makroekonomskog rasta i razvoja jeste rizik povezan sa pitanjem održivosti spoljnog duga i eksterne likvidnosti.

S obzirom da analiza održivosti spoljnog duga podrazumeva upotrebu velikog broja međusobno povezanih indikatora, radi lakšeg sagledavanja ove vrste rizika održivosti odabranog scenarija, pomenute indikatore posmatramo kao: (i) indikatore eksterne likvidnosti, (ii) indikatore eksterne solventnosti i (iii) indikatore otvorenosti nacionalne ekonomije.

Indikatori eksterne likvidnosti:Stopa servisiranja ukupnog spoljnog duga (udeo otplata glavnice i kamate u izvozu roba i usluga)

U 2017. godini projektovana stopa servisiranja duga iznosi 31,1%. Iz godine u godinu, ova stopa beleži pad da bi u 2030. iznosila 2,3%.

U prvim godinama projekcionog perioda, prisutan je rizik opterećenja visokim otplatama privatnog duga što upućuje na neophodnost pojačane investicione aktivnosti zasnovane na bitnom povećanju udela domaće štednje u finansiranju investicija, a potom i stranih direktnih investicija. Devizne rezerve u mesecima uvoza robe i usluga (adekvatnost deviznih rezervi – pokazuje koliko meseci zemlja može da održi postojeći novo uvoza u slučaju prestanka svih priliva u zemlju). Pokriće uvoza robe i usluga deviznim rezervama smanjuje se sa projektovanih 5,6 u 2017. na 4,8 meseci u 2030. godini, shodno smanjivanju rizika u pogledu eksterne likvidnosti.

Ovakvo kretanje nivoa deviznih rezervi u odnosu na uvoz podrazumeva visoku eksternu likvidnost i dostizanje investicionog ranga kod kreditnog rejtinga zemlje, pa samim tim i mogućnost jeftinijeg

53

zaduživanja zemlje (niža cena kapitala). Prema metodologiji Standard and Poor’s, aktuelni kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u stranoj valuti jeste BB sa pozitivnim izgledima.

Uz sve uslove nepromenjene – ceteris paribus – supstitucija potrošačkog proinvesticionim scenarijom razvoja (u našem slučaju to je osnovni scenario) i premeštanje težišta ulaganja ka razmenljivim dobrima, kao i prilagođavanja u makroekonomskoj politici i sektorskim politikama zajedno sa uspešnim završetkom procesa EU integracija do 2025. godine, treba da obezbede dostizanje investicionog ranga kod kreditnog rejtinga zemlje i samim tim pristup jeftinijem kapitalu za finansiranje odabranog modela rasta i razvoja zemlje.

Indikatori eksterne solventnosti:Udeo ukupnog spoljnog duga u izvozu roba i usluga

U 2017. godini projektovani odnos spoljnog duga i izvoza roba i usluga iznosi 126,7% što je u granicama održivosti (220%). Iz godine u godinu, ovaj procenat beleži pad da bi u 2030. on bio 26,6%.

Učešće ukupnog spoljnog duga u BDP

U 2017. projektovani spoljni dug iznosi 24,1 mlrd. evra što je 64,9% BDP-a. Njegov iznos iz godine u godinu opada da bi na kraju perioda projekcije (u 2030), njegov iznos bio 14,8 mlrd. evra što čini 17,3% BDP-a (grafikon 7).

Grafikon 7. Indikatori spoljne zaduženosti 2017–2030., u %

Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije:Udeo stranih direktnih investicija u BDP-u

Učešće stranih direktnih investicija (SDI) u BDP-u raste sa procenjenih 5,8% u 2017. na 6,0% u 2018, nakon čega se zadržava na tom nivou do 2027. godine. Udeo SDI se smanjuje u poslednje tri godine zbog mogućeg odliva profita.

54

Prema projekciji, u periodu 2017–2030. neto priliv od SDI doneo bi 48,1 mlrd. evra. Kumulativni iznos deficita tekućih transakcija u tom periodu je oko 19 mlrd evra.

Stepen otvorenosti neke ekonomije takođe se meri i odnosom spoljne trgovine prema BDP-u (udeo zbira izvoza i uvoza u BDP-u) koji beleži rast sa 109,2% u 2017. na 138,0% u 2030. godini, što ukazuje na visok stepen otvorenosti ekonomije u projekcionom periodu.

Rizici ostvаrenjа projekcije jesu: • rizici iz međunarodnog okruženja (produbljivаnje svetske ekonomske krize, migrantska kriza, sman-

jenje ekonomskog rasta zemalja sa kojima Srbija ima značajne spoljnotrgovinske odnose, povlаčenje investitorа – odliv kapitala, pogoršanje uslova kreditiranja itd.);

• unutrašnji rizici (dalji rast potrošnje nauštrb investicija, problem (ne)likvidnosti u privredi, pаd očekivаnog prilivа SDI, politički rizici itd.)

Alternativni (status quo) scenario rešavanja odnosa između Beograda i Prištine

Ovaj scenario pretpostavlja da neće doći do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Kao posledica toga, Republika Srbija neće moće da zatvori pregovaračko poglavlje 35, i samim tim može se očekivati da će pregovori Srbije sa Evropskom unijom biti neuspešni. S obzirom na to, ovaj scenario možemo posmatrati kao „pesimističku“ varijantu, koja podrazumeva stagnantna socio-demografska i ekonomska kretanja.

Pretpostavke na kojima se zasniva osnovni scenario razvojaU odnosu na prikazani osnovni scenario, kod ovog scenarija beležimo niži privredni rast. Tako prosečni godišnji rast u periodu od 2017. do 2030. iznosi 1,9%, s tim što bi se maksimalna stopa rasta (3,3%) ostvarila u 2018, nakon čega se smanjuje do 1,1% u 2020. Potom sledi rast u naredne dve godine (1,3%, odnosno 1,6%). U 2023. prosečan godišnji rast iznosi 1,4%. Nakon toga raste na 2,0% u 2024. i ostaje na tom nivou do kraja perioda projekcije, to jest do 2030. godine.

Dalje se pretpostavlja rast udela deficita tekućih transakcija u BDP-u sa 3,1% u 2016. na 5,1% u 2030.

Ciljani parametri u alternativnom razvojnom scenariju jesu:• zadržavanje dostignutog udela fiksnih investicija u BDP-u u 2020. od 20,5% do kraja perioda projek-

cije (uz prosečni godišnji rast od 3,6%),• zadržavanje udela potrošnje države u BDP-u na 17,0% svih četrnaest godina projekcije,• sužavanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u sa 50,2% u 2016. na 38,0% u 2030. godini,• rast deficita tekućih transakcija u platnom bilansu sa 3,1% u 2017. na 5,1% BDP-a u 2030.

Sa ciljanim udelima neto izvoza (od 7% do kraja projekcionog perioda), finalna tražnja raste brže od BDP-a. Prosečne godišnje stope rasta za period od 2017. do 2030. jesu:

• BDP 1,9%• finalna potrošnja 2,1%• investicije 3,6%

Nedostajući kapital za finansiranje platnog bilansa („greške i propusti”) jeste 3,7 milijardi evra, pri čemu neto priliv SDI u godinama od procenjenog udela od 5,8% pada na 4% BDP-a u 2030. Negativni saldo priliva i otplata dugoročnih kredita u tom periodu iznosi 6,5 milijardi evra.

55

Alternativni (status quo) scenario – zaključakProjektovana niska prosečna godišnja stopa rasta od 1,9% (sa opadajućom dinamikom tokom prvih godina projekcije), kombinovana sa porastom svih oblika potrošnje, neminovno vodi porastu inflacije i deprecijaciji dinara. Takav scenario ne bi mogao da se realizuje na duži rok jer bi već u 2020.g. došlo do dramatičnog smanjenja deviznih rezervi i taj trend bi se nastavio do kraja projekcionog perioda. Usled toga, nivo deviznih rezervi bi sa početnih šest meseci pokrića uvoza pao na tri meseca. Alternativa trošenju deviznih rezervi za pokriće nedostajućeg priliva jeste zaduživanje po visokoj ceni. Rezultat toga jeste „pucanje“ eksterne likvidnosti usled visokih kamatnih stopa. U dugom roku, eksterna solventnost zemlje se pogoršava. Konkretno, u slučaju alternativnog scenarija, učešće spoljnog duga u izvozu roba i usluga dostiže nivo od 81,9% u 2030. U istoj godini, učešće spoljnog duga u BDP je 31,1%.

S obzirom na sužavanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u sa 50,2% u 2016. na 38,0% u 2030. godini, pa time i uvoza, dolazi do pogoršanja stepena otvorenosti ekonomije. Tako učešće izvoza i uvoza roba i usluga u BDP-u iz godine u godinu pada – sa procenjenih 109,2% u 2017. na 83,0% u 2030.

Relativno niži uticaj eksterne komponente na BDP na kraju projekcionog perioda ostvaren je u uslovima povećanog deficita, što može da ukaže na probleme u strukturi ekonomije, odnosno njene konkurentnosti. Svi rezultati analize mogu se videti u tabelama, u Aneksu.

Efekti na eksternu ravnotežu – zaključak

Usled odlaganja prijema Srbije u EU nakon perioda koji je označen kao očekivani vremenski okvir za priključenje Srbije EU (od 2025. do 2030), moguće je očekivati da dođe do:

1. drastičnog pada priliva stranih direktnih investicija iz zemalja EU, ali i drugih razvijenih zemalja. Iako se može očekivati da će strane investicije dolaziti i iz drugih izvora, pitanje je da li će biti dovoljne da nadoknade pad investicija iz EU, koja je do sada u Srbiji vodeći investitor. Kao rezultat toga došlo bi do pada stope ekonomskog rasta, životnog standarda i nivoa zaposlenosti,

2. pada kreditnog rejtinga zemlje, to jest pogoršanja poslovne klime u Srbiji,3. kao posledica pada kreditnog rejtinga, cene zaduživanja (kamate) države i domaće privrede na svets-

kom finansijskom tržištu bi porasle. Ovome bi doprineo i umanjen priliv investicija iz EU;4. znatnog pada obima finansijskih sredstava koje bi EU izdvajala za potrebe pretpristupne pomoći, a

koja se u Srbiji koriste za finansiranje unutrašnjih reformi, i5. drastičnog smanjenja ekonomske saradnje sa zemljama članicama EU, sa kojima, decenijama unazad

i u ovom trenutku, Srbija ima dominantnu spoljnotrgovinsku razmenu.

U uslovima fiskalne restriktivnosti zemlja je upućena na strukturne reforme i opštu reformu javnog sektora, što je i preduslov za podizanje stope ekonomskog rasta do nivoa koji obezbeđuje približavanje prosečnom dohotku regiona jugoistočne Evrope per capita. Ovim bi zaostajanje Srbije u pogledu ekonomskog rasta, stope zapošljavanja i opšteg nivoa standarda građana u odnosu na pomenuti region bilo smanjeno.

Rast BDP-a Srbije u 2016. iznosio je 2,8%, što je znatno bolji rezultat u odnosu na prethodnih nekoliko godina, ali i dalje daleko od neophodnog. Ako posmatramo period od izbijanja globalne krize 2008. godine sve do 2016, ukupni realni rast ekonomske aktivnosti Srbije u tom periodu bio je tek nešto više od 2%. U istom periodu Crna Gora je uspela da poveća svoj bruto domaći proizvod za oko 9%, a Bosna i Hercegovina za 7,7% realno. U slučaju Albanije, Kosova i Metohije i Makedonije, kumulativno realno povećanje BDP-a je bilo dvocifreno.

56

Grafikon 8. Prosečne godišnje stope rasta BDP-a Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana2008–2017*., u %* Podaci za 2017. jesu procena.

Naime, kako bi krajem sledeće decenije Srbija dostigla prosečni dohodak regiona JIE per capita (ako bi njegov rast iznosio do 3% godišnje), godišnja stopa rasta BDP-a u narednoj deceniji trebalo bi da dostigne najmanje 5%. Najvažniji preduslovi za to su: (i) ubrzani rast investicija, (ii) modernizacija infrastrukture i efikasniji javni sektor, (iii) tehnološki modernizovana industrija kao nosilac izvoza razmenljivih roba, i (iv) kvalitetnije obrazovanje i aktivna primena znanja.

Ostvarivanje do tri puta bržeg realnog rasta investicija u odnosu na potrošnju predstavlja izazov. Takođe, izvoz robe i usluga mora održati postojeći tempo rasta, ali će rasti i uvoz.

U kontekstu prethodno navedenog, kroz alternativne scenarije privrednog rasta upozorava se na opasnosti i rizike ukoliko bi za naredni period bio projektovan niži ekonomski rast. Tada bi, usled niže prosečne godišnje stope realnog rasta BDP-a – sa 4,5% na 1,9% – u periodu do 2030. godine, mogućnosti porasta potrošnje bile ograničene na 2,5% godišnje umesto 3,5%.

Na kraju posmatranog perioda, u 2030. godini, BDP bi umesto 85,7 milijardi evra iznosio 65,8 milijardi evra, što predstavlja gubitak od oko 19,9 milijardi evra. Kumulativno, rast BDP-a bi u alternativnom scenariju iznosio 27,2%, što je za 53,4 p.p. manje nego u osnovnom scenariju. Shodno tome, u osnovnom scenariju, realno iskazan BDP (u stalnim cenama, 2016=100) za ceo period (2017–2030) bio bi povećan za 17,7 milijardi evra, dok bi u alternativnom scenariju to povećanje iznosilo samo 0,5 milijardi evra.15

15 Za obračune u stalnim cenama primenjuje se metod obračuna u cenama prethodne godine, koji podrazumeva da se za svaku godinu kao bazna uzima njena prethodna godina. Pojam „bazna godina“ znači da je to godina čije se vrednosti u tekućim cenama koriste kao ponderi za obračune u stalnim cenama. Obračun BDP u cenama prethodne godine podrazumeva da se svaka prethodna godina tretira kao bazna i da se ponderi menjaju svake godine. Prema ovom metodu obračuna uporedive su samo dve godine koje su iskazane u istim cenama. Serija vrednosnih podataka obračunatih u cenama prethodne godine ne može se koristiti za izračunavanje stopa realnog rasta, jer podaci po godinama nisu uporedivi (svaka godina vrednovana je cenama prethodne godine). Da bi se dobila serija uporedivih podataka za obračun stopa rasta, neophodno je da se primeni metod ulančavanja (chain-linking), kojim se podaci svode na jednu, odabranu referentnu godinu. Referentna godina jeste godina koja se koristi za prezentaciju vremenskih serija podataka u stalnim cenama. U seriji indeksnih bro-jeva to je godina koja ima vrednost 100. U našem slučaju, to je 2016. godina.

57

Grafikon 9. Kumulativni rast BDP-a 2017–2030., u %

Kada je reč o investicijama, u alternativnom scenariju njihov realni rast je niži – u proseku iznosi oko 3,6 % godišnje, što je za 4,9 p.p. niže nego u osnovnom scenariju (8,5%). Kao rezultat toga, ukupne investicije za sve godine projekcije (kumulativno) bile su niže za 58,3 milijarde evra. U slučaju neto stranih direktnih investicija (kumulativno) smanjenje iznosi 15,1 milijardu evra, pa tako umesto 48,1 milijarde (osnovni scenario), one iznose 32,9 milijardi evra u alternativnom scenariju.

Grafikon 10. Bruto fiksne investicije – kumulativ i prosečna godišnja stopa rasta 2017–2030.

58

Kao što je već istaknuto u zaključku analize alternativnog scenarija, projektovana niska prosečna godišnja stopa rasta od 1,9% kombinovana s porastom svih oblika potrošnje neminovno vodi porastu inflacije i deprecijaciji dinara. Takav scenario ne bi mogao da se realizuje na duži rok jer bi već u 2020. godini došlo do dramatičnog smanjenja deviznih rezervi, a stopa servisiranja duga bi od sredine projekcionog perioda dobila uzlazni trend.

Kumulativno izraženo, smanjenje deviznih rezervi iznosi 91,6 milijardi evra u odnosu na osnovni scenario. Pri tome, pokriće uvoza robe i usluga deviznim rezervama na kraju perioda iznosi 2,8 meseci u alternativnom scenariju, umesto 4,8 meseci koliko je iznosilo u osnovnom scenariju.

Grafikon 11. Devizne rezerve – kumulativ i pokriće uvoza robe i usluga deviznim rezervama, 2017–2030.

Alternativa trošenju deviznih rezervi za pokriće nedostajućeg priliva jeste zaduživanje po visokoj ceni. Rezultat toga jeste „pucanje“ eksterne likvidnosti usled visokih kamatnih stopa. U dugom roku, eksterna solventnost zemlje se pogoršava. Konkretno, u slučaju alternativnog scenarija, učešće spoljnog duga u izvozu roba i usluga dostiže nivo od 81,9% u 2030. U istoj godini, učešće spoljnog duga u BDP je 31,1%.

S obzirom na sužavanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u sa 50,2% u 2016. na 38,0% u 2030. godini, pa time i uvoza, dolazi do pogoršanja stepena otvorenosti ekonomije. Pa tako, učešće izvoza i uvoza roba i usluga u BDP-u iz godine u godinu pada – sa procenjenih 109,2% u 2017. na 83,0% u 2030. U osnovnom scenariju, u poslednjoj godini projekcionog perioda, ovo učešće iznosi 138,0%.

Relativno niži uticaj eksterne komponente na BDP na kraju projekcionog perioda ostvaren je u uslovima povećanog deficita, što može da ukaže na probleme u strukturi ekonomije, to jest pitanje njene konkurentnosti.

S obzirom da je Srbija u reformskim procesima, negde na pola puta, novi model ekonomskog rasta i razvoja u narednoj deceniji zahteva, zapravo, dva međusobno povezana zaokreta. Prvi zaokret je od potrošačkog ka proinvesticionom i izvozno orijentisanom ekonomskom rastu. Drugi zaokret je neophodan na području ubrzanja reformi i evropskih integracija i odgovarajućih makroekonomskih i strukturnih politika. U suštini, reč je o međusobno uslovljenim zaokretima i to u smeru od drugog ka prvom. Bez nastavka i uspešnog završetka reformi i procesa EU integarcija, realizacija novog modela rasta i razvoja nije moguća.

59

Zaključak

U ovom radu prikazane su konsekvence definisanja odnosa Srbije sa Kosovom i Metohijom u vidu demografskih, socijalnih i ekonomskih efekata. Polazi se od prepostavke da bi se ovi odnosi mogli kretati u dva pravca: prvi, u kojem bi došlo do normalizacije odnosa Beograda i Prištine (i u okviru njega dva scenarija – scenario sa razmenom i scenario bez razmene teritorija, to jest primena Briselskog sporazuma), i drugi, u kojem bi ostao status quo, to jest izostao bi proces normalizacije odnosa.

Scenario normalizacije odnosa u obe svoje varijante – s razmenom teritorija i bez nje – omogućio bi znatno manje demografske i ekonomske gubitke nego scenario nerešavanja odnosa: negativni trendovi vezani za prirodni priraštaj i smanjenje resursa radne snage bili bi duplo manji i neutralizovani povećanim imigracijama; nove kosovske opštine, koje bi bile reintegrisane u ekonomski sistem Srbije, obezbedile bi adekvatno povećanje nacionalnog BDP-a u iznosu od 90 miliona evra godišnje, što je u tridesetogodišnjoj perspektivi 2,7 milijardi evra potencijalnog dobitka (ne uzimajući u obzir ostale, pozitivne eksterne efekte, koji bi proizašli iz normalizacije odnosa i evropskih integracija). Čak i da izostane razmena teritorija, već se ostvari samo primena Briselskog sporazuma, direktni efekti na BDP bi izostali, ali bi zato posredni pozitivni efekti normalizacije – ekonomski, socio-politički i demografski – bili neuporedivo povoljniji nego u slučaju scenarija status quo.

Projektovana prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u ovom scenariju iznosi 3,2% za period 2017–2060. godine. Usled poboljšanja ekonomske klime i stabilizovanja političke situacije, došlo bi do poboljšanja kreditnog rejtinga zemlje, čime bi se obezbedio lakši pristup finansijskom kapitalu i na taj način obezbedilo finansiranje odabranog modela rasta i razvoja zemlje. Spoljni dug bi sa procenjenih 24,1 mlrd. evra u 2017. godini iz godine u godinu opadao, da bi na kraju perioda projekcije (u 2030) iznosio 14,8 mlrd. evra, to jest 17,3% BDP-a.

Učešće stranih direktnih investicija (SDI) u BDP-u poraslo bi sa procenjenih 5,8% u 2017. na 6,0% u 2018, nakon čega bi se zadržalo na tom nivou do 2027. godine. Prema projekciji, u periodu 2017–2030. neto priliv od SDI doneo bi 48,1 mlrd. evra.

Scenario status quo pretpostavlja da neće doći do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Kao posledica toga, Republika Srbija neće moće da zatvori pregovaračko poglavlje 35, i samim tim može se očekivati da će pregovori Srbije sa Evropskom unijom biti neuspešni. S obzirom na to, ovaj scenario možemo posmatrati kao „pesimističku“ varijantu, koja podrazumeva stagnantna socio-demografska i ekonomska kretanja.

Pre svega, demografski reljef bi, ostankom na sadašnjem političkom rešenju, bio krajnje pesimističan i neperspektivan: ukupan broj stanovnika bio bi smanjen za 44% do 2060. godine, uz ogromno smanjenje stanovništva radnog uzrasta i promenu starosne strukture u korist najstarijih lica. Izraženo BDP-om, izostao bi potencijalni dobitak od integrisanja novih teritorija, ali bi ostali neredukovani izdaci Kancelarije za Kosovo i Metohiju od oko 1,4 milijarde evra za tridesetogodišnji period.

Projektovana niska prosečna godišnja stopa rasta od 1,3% (u periodu 2017–2060. godine), kombinovana s porastom svih oblika potrošnje, neminovno bi dovela do porasta inflacije i deprecijacije dinara. Već u 2020. g. došlo bi do dramatičnog smanjenja deviznih rezervi i taj trend bi se nastavio do kraja projekcionog perioda. Zbogtrošenja deviznih rezervi za pokriće nedostajućeg priliva, došlo bi do zaduživanja po visokoj ceni. Kao rezultat, došlo bi do „pucanja“ eksterne likvidnosti usled visokih kamatnih stopa. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, smanjenje bi iznosilo 15,1 milijardu evra, pa tako umesto 48,1 milijarde (osnovni scenario), one iznose 32,9 milijardi evra u alternativnom scenariju.

60

S obzirom na sužavanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u sa 50,2% u 2016. na 38,0% u 2030. godini, pa time i uvoza, došlo bi do pogoršanja stepena otvorenosti ekonomije. Tako bi učešće izvoza i uvoza roba i usluga u BDP iz godine u godinu opadalo – sa procenjenih 109,2% u 2017. na 83,0% u 2030.

Prilikom analize koristi, to jest dobitaka od EU integracija, treba imatu u vidu dinamiku njihovog pristizanja. Najčešće, na kratak rok dolazi do rasta obima trgovine i bruto domaćeg proizvoda. Pri tome, period prilagođavanja može dovesti do rasta nezaposlenosti usled gašenja domaće proizvodnje kao posledice pojačane i rastuće konkurencije iz susedstva i EU. Na srednji i duži rok dolazi do strukturnih promena u ekonomijama zemalja, rasta mobilnosti radne snage i smanjenja nezaposlenosti, a ekonomija obima dobija na značaju.

Postojanje političke volje i rešenost Vlade Republike Srbije da intenzivira procese integracije u EU pred sve činioce ekonomskog i društvenog života nameću nove izazove i otvaraju perspektive. Iskustva drugih zemalja u tranziciji, sada već punopravnih članica EU, pokazala su da ne postoje univerzalna rešenja. Neophodan je kontingentan pristup uz uvažavanje specifičnosti zemlje i geopolitičkog konteksta, kao i sagledavanje i razumevanje socio-ekonomskih i političkih prilika i problema u zemlji.

Ekonomski izazovi integracija obuhvataju ispunjavanje Kriterijuma iz Kopenhagena kao uslov za dobijanje statusa člana u Evropskoj uniji. Ukratko, prema ovim kriterijumima, članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva da zemlje kandidati prethodno moraju da obezbede postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnost suočavanja s pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u Evropskoj uniji.

Izgledi Srbije za članstvo u EU će, osim dinamike internih političkih i ekonomskih reformi u Srbiji, kao i procesa u samoj Uniji, nesumnjivo zavisiti i od rešavanja statusa Kosova i Metohije. Ne treba isključiti mogućnost da ovo pitanje dodatno optereti odnose sa EU, pa čak i ugrozi dalje integracione procese Srbije, i šireg regiona u Uniju. Međutim, i bez završetka procesa sticanja članstva u EU, ostaje na snazi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, koji reguliše brojna pitanja međusobne spoljno-trgovinske razmene i vodi ka stvaranju zone slobodne trgovine, i na kraju ka nižim cenama proizvoda i usluga.

61

ANEKS

Aneks 1 – Metodologija izrade demografskih projekcija

Definicija demografskih projekcijaPod projekcijama stanovništva se, u najširem smislu, podrazumeva modeliranje demografske budućnosti na osnovu pretpostavki koje u vreme njihovog definisanja mogu, ali i ne moraju da izgledaju verovatne. Najvažniji cilj projekcija (posebno srednjoročnih i dugoročnih) jeste sagledavanje demografskih, ali i širih društveno-ekonomskih posledica ostvarenja određenih pretpostavki na kojima su one zasnovane.

Zvanične demografske projekcije za Srbiju (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju) urađene su u Republičkom zavodu za statistiku, za period 2011–2041. Za potrebe detaljnije analize urađene su nove projekcije, a projekcioni period je produžen do 2060. godine.

Prilikom izrade projekcija stanovništva Srbije do 2060. primenjen je analitički metod (kohort-komponentni metod). Analitički metod demografskih projekcija podrazumeva da su projekcije zasnovane na pretpostavkama o kretanju fertiliteta, mortaliteta i migracija tokom projekcionog perioda. Konkretno, postavljene su hipoteze o fertilitetu po starosti žena, o smrtnosti po starosti i polu kao i o migracionom saldu i njegovoj distribuciji po starosti i polu. Kao bazna poulacija korišćeno je prosečno procenjeno stanovništvo po starosti i polu u 2015. godini.

Projekcije su urađene upet varijanti.

Tabela 1. Varijante projekcija prema kombinacijama usvojenih hipoteza o komponentama kretanja stanovništva

Projekciona varijanta Hipoteza

Fertilitet Mortalitet Migracioni saldo

Realna (osnovna) Očekivan Očekivan Očekivan

Niskog fertiliteta Nizak Očekivan Očekivan

Visokog fertiliteta Visok Očekivan Očekivan

Nultog migracionog salda Očekivan Očekivan Nulti migracioni saldo

Konstantna (status quo) Konstantan Konstantan Konstantan

Iako je osnovni karakter ovih projekcija stanovništva analitički a ne prognostički, cilj je bio da veći broj usvojenih hipoteza bude u realno ostvarivim okvirima. Ipak, najverovatnije je da će se u naredne četiri i po decenije stanovništvo Republike Srbije menjati u skladu sa pretpostavkama na kojima je bazirana realna (osnovna) varijanta.

Hipoteze o fertilitetu

Tabela 2. Vrednosti stope ukupnog fertiliteta (po varijantama hipoteza o fertilitetu) 2015–2060.

Varijanta hipoteze o fertilitetu 2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.

Hipoteza očekivanog fertiliteta 1,44 1,45 1,50 1,65 1,80 1,85

Hipoteza niskog fertiliteta 1,44 1,42 1,39 1,36 1,33 1,30

Hipoteza visokog fertiliteta 1,44 1,52 1,69 1,85 2,02 2,10

Hipoteza konstantnog fertiliteta 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44

62

Hipoteze o kretanju fertiliteta date su u četiri varijante (konstantna, niska, visoka i očekivana), a iskazane su preko nivoa stope ukupnog fertiliteta. Varijantom konstantnog fertiliteta predviđeno je da se tokom čitavog projekcionog perioda stopa ukupnog fertiliteta zadrži na nivou koji je dostignut 2015. godine. Varijantom niskog fertiliteta pretpostavljeno je nastavljanje tendencije snižavanja fertiliteta, dok je visokom varijantom predviđeno lagano, ali stalno povećanje fertiliteta, tako da bi u 2060. stopa ukupnog fertiliteta dostigla nivo neophodan za prostu reprodukciju. Kod očekivane varijante za poslednje dve decenije predviđen je preokret u kretanju fertiliteta, tako da bi u 2060. rezultirao dostizanjem vrednosti stope ukupnog fertiliteta od 1,85. Varijanta (konstantna – status quo) dovela bi skoro do prepolovljavanja broja stanovnika Srbije (smanjenje od 3.137 hiljada lica u odnosu na 2015).

Hipoteze o mortalitetu

Tabela 3. Očekivano trajanje života pri živorođenju po polu (varijanta očekivanog mortaliteta)

Pol 2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.

Muški 72,5 73,5 75,6 77,7 79,8 81,9

Ženski 77,6 78,8 80,8 82,8 84,8 86,4

Usvojene hipoteze o očekivanim promenama mortaliteta baziraju se na pretpostavci da će se smrtnost po starosti kontinuirano smanjivati, to jest da će se stalno povećavati dužina očekivanog trajanja života pri živorođenju i muškog i ženskog stanovništva.

Hipoteze o migracijama

Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima na osnovu kojih bi se mogaotačno utvrditi godišnji spoljašnji migracioni saldo. S obzirom na takva ograničenja, za postavljanje hipoteza o očekivanim migracijama uzeti su u obzir svi raspoloživi statistički podaci koji se odnose na migraciju stanovništva, a radi utvrđivanja migracionog salda. Korišćeni su: rezultati dva poslednja popisa stanovništva 2002. i 2011. godine, rezultati procena stanovništva izračunatih na bazi navedenih popisa, statistika prirodnog kretanja stanovništva, podaci o interno raseljenim licima s Kosova i Metohije, rezultati procena međunarodnog ekspertskog tima o uobičajenom broju stanovništva u opštinama Bujanovac, Medveđa i Preševo u vreme Popisa 2011, kao i procena međunarodnih tokova emigracije i imigracije iz Srbije i u nju pomoću podataka objavljenih od zemalja koje prihvataju migrante iz Srbije. Glavni izvori podataka za međunarodne tokove migracija bili su onlajn baza podataka Eurostata, kao i internet stranice nacionalnih statističkih agencija ili relevantnih ministarstava.

Tabela 4. Godišnji migracioni saldo po polu (hipoteza očekivanih migracija) 2015–2060.

Pol 2015. 2020. 2030. 2040. 2050. 2060.

Svega -10.500 -13.800 -6.300 8.900 14.200 16.500

Muški -4.980 -6.700 -3.200 4.600 7.300 8.500

Ženski -5.520 -7.100 -3.100 4.300 6.900 8.000

Prilikom postavljanja varijante hipoteza o očekivanim migracijama, pretpostavljeno je da će se proces evropskih integracija zemlje intenzivirati i sredinom projekcionog perioda završiti. Sredinom 2030–ih došlo bi do izjednačavanja broja emigranata i imigranata (nulti migracioni saldo). To bi značilo da bi se smanjio emigracioni potencijal Srbije (zbog povoljnije ekonomske situacije, smanjene nezaposlenosti ali i zbog demografski ostarelog stanovništva). Za poslednje dve i po decenije projekcionog perioda pretpostavljen

63

je stalno pozitivan i rastući migracioni saldo. Takođe, uzimajući u obzir iskustva nekih drugih evropskih zemalja u tranziciji, pretpostavljeno je da će u drugoj polovini projekcionog perioda u Srbiji doći do povećane tražnje za radnom snagom.

Definicije osnovnih indikatora tržišta rada• Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica.

• Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u aktivno stanovništvo.

• Potencijalno aktivno stanovništvo (potencijalnu radnu snagu) čine lica koja aktivno traže posao, ali nisu u mogućnosti da odmah, to jest u roku od dve sedmice počnu da rade, kao i lica koja su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ali koja aktivno ne traže posao. U ovaj kontingent uključena su i tzv. „obeshrabrena lica“, tj. lica koja ne traže posao zato što su uverena da ga ne mogu naći, iako su u mogućnosti da odmah počnu da rade ukoliko bi im posao bio ponuđen.

• Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

• Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenog u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

• Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika.

• Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

Aneks 2 – Metodologija modela projekcija bruto domaćeg proizvoda sa rashodne strane

1. Obračun bruto domaćeg proizvoda u 2016. godini

Obračun bruto domaćeg proizvoda i njegove upotrebe za 2016. godinu urađen je prema metodologiji godišnjih nacionalnih računa.16 Reč je o detaljnim godišnjim obračunima na osnovu dostupnih podataka iz administrativnih izvora (godišnji finansijski izveštaji – bilans stanja, bilans uspeha i statistički aneks privrednih društava, zadruga, preduzetnika, banaka i drugih finansijskih institucija, društava za osiguranje, berzi i brokersko-dilerskih društava, korisnika budžetskih sredstava i drugih pravnih lica, podaci Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija, Poreske uprave i drugih institucija), redovnih statističkih istraživanja i raspoloživih podataka iz statističkog sistema.

2. Projekcija bruto domaćeg proizvoda sa rashodne strane

U cilju izrade projekcija bruto domaćeg proizvoda i bilansa upotrebe BDP-a u tekućim cenama razvijen je model koji u osnovi prati MMF-ov finansijski okvir (IMF’s financial „framework”) i RMSM model Svetske banke (RMSM model of the World’s Bank).

Suštinski, za model se može reći da ima heuristički karakter budući da se ne oslanja ni na jedan teorijski koncept modeliranja makroekonomske ravnoteže, već podrazumeva oslanjanje na iskustvo, to jest ekspertsko znanje o strukturnim karakteristikama ekonomije i poznavanje, praćenje politika, strateških dokumenata, planova i njihovih realizacija.

Motivacija za razvoj ovakvog „iskustvenog” modela proistekla je iz niza objektivnih ograničenja u eko-

16 Konačni podaci o bruto domaćem proizvodu i elementima upotrebe BDP-a mogu se preuzeti iz diseminacione baze, na sajtu RZS http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx

64

nometrijskom modeliranju male i otvorene ekonomije kao što je ekonomija Srbije, a to su:– nasleđe tranzicionih procesa iz protekle tri decenije– tržišne imperfektnosti– ad hoc i asinhrone, pa čak i konfliktne politike i dr.

Usled toga, izbegnuta je primena ekonometrijskih modela u izgradnji strukture modela upravo zbog nedovoljne transparentnosti i slabih uslova primene u maloj i otvorenoj ekonomiji koja je podložnaunutrašnjim i spoljnim šokovima i pritiscima.

Projekcija nominalnog bruto domaćeg proizvoda (u slučaju 2017. godine, procena) urađena je na osnovu modela koji polazi od jednačine makroekonomske ravnoteže:

BDP = C + I + G + X – M

gde je: C – lična potrošnja; I – investicije (bruto investicije u osnovna sredstva + promene zaliha); G – javna potrošnja; X – izvoz robe i usluga; M – uvoz robe i usluga,

pri čemu se polazi od određenih ciljnih proporcija i veličina u navedenoj jednačini. Konkretno, kombinuju se sledeći ciljni parametri dinamike i učešća:

• ciljni parametri dinamike:d stopa realnog rasta BDP-a;

• ciljni parametri stabilnosti finansijkog i nefinansijskog tržišta:d indeks potrošačkih cena,d indeks deviznog kursa;

• ciljni parametri učešća u strukturi upotrebe BDP-a: d udeo spoljnotrgovinskog salda (roba i usluga) u BDP-u,d udeo bruto fiksnih investicija u BDP-u,d udeo javne potrošnje u BDP-u (potrošnja države, NPID i kolektivna potrošnja).

Kao kontrolni indikatori u modelu egzistiraju izvedene stope realnog rasta bruto fiksnih investicija, lične potrošnje i potrošnje države.

Drugim rečima, projekcija nominalnog BDP-a (u slučaju 2017. godine, procena) i pojedinih agregata bilansa upotrebe BDP-a izvedene su zadavanjem stope realnog rasta BDP-a, udela investicija, državne potrošnje i neto izvoza u BDP-u, uz primenu računa cena i deflatora i izvedenih stopa realnih kretanja.

Račun deflatora BDP-a i agregata upotrebe

U cilju dolaženja do nominalnih veličina i realnih kretanja u računu BDP-a i upotrebe, neophodno je izvesti deflatore za buduće godine (u našem slučaju 2017. i 2018. godina).

Prvo, izvodimo deflator BDP-a za prvu godinu projekcije, to jest 2017. godinu. U tom smislu, kao ulazne veličine u obračunu ovog deflatora uzimamo stopu realnog rasta BDP-a (k), udeo neto izvoza u BDP-u (d), koeficijent kretanja potrošačkih cena (ic) i deflator spoljnotrgovinske razmene (id).

U formalnom izrazu, deflator BDP-a (k) izvodimo uz pomoć sledeće relacije:(1)

pri čemu je: d0 – učešće neto izvoza u BDP-u, u prethodnoj godini,

65

, gde je |ΔX0| – apsolutna veličina neto izvoza u prethodnoj godini; BDP0 – BDP u prethodnoj godini,

ic – koeficijent kretanja potrošačkih cena (prosek tekuće godine na prosek prethodne godine),id – koeficijent kretanja deflatora spoljne trgovine (prosek tekuće godine na prosek prethodne godine),r1 – stopa realnog rasta neto izvoza u tekućoj godini,v1 – stopa realnog rasta BDP-a u tekućoj godini.

U nastavku dajemo matematičko izvođenje relacije za obračun BDP deflatora (k). Pri tome polazimo od sledeće makroekonomske relacije:

BDP = T - |ΔX|gde je: T – ukupna domaća tražnja; ΔX – neto izvoz robe i usluga, to jest razlika između izvoza i uvoza robe i usluga koji je u slučaju Srbije negativan, pa se njegova apsolutna vrednost dodaje BDP-u radi dobijanja ukupne tražnje u zemlji.

Pretvaranjem ove relacije u strukturni izraz (% BDP-a) i uvođenjem deflatora, dobijamo sledeću relaciju u računu deflatora BDP-a:

(2)

pri čemu je d1 – učešće neto izvoza u tekućoj godini u BDP-u, odnosno (3)

gde je: |ΔX1| – apsolutna veličina neto izvoza u tekućoj godini; BDP1– BDP u tekućoj godini; ΔX0 – neto izvoz u prethodnoj godini; BDP0 – BDP u prethodnoj godini; r1 – stopa realnog rasta neto izvoza u tekućoj godini; v1 – stopa realnog rasta BDP-a u tekućoj godini; k – deflator BDP-a

Dalje, uvođenjem formule (3) u izraz (2) dobijamo sledeće: (4)

(5)

(6)

Primena formule (6) podrazumeva da su navedene ulazne veličine prethodno zadate, to jest slobodne ili izvedene na osnovuprojekcije, odnosno prognoza.

Tako je stopa realnog rasta BDP-a (v1) prethodno izvedena iz projektovanih, odnosno procenjenih komponenti BDP-a sa proizvodne strane (bruto dodate vrednosti po delatnostima u tekućim cenama). U našem slučaju, za 2017. godinu, procenjena je stopa realnog rasta BDP-a od 1,9% na osnovu prognostičkih metoda RZS. U narednoj tabeli prikazani su rezultati procene BDP-a u 2017. godini.

66

Tabela 1. Bruto domaći proizvod i bruto dodata vrednost, procena za 2017. godinu

Sektor KDStopa realnog rasta, %

Izvor podataka za procenu

А Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo -9,7Godišnja procena indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje i indeksa iskorišćavanja šuma, statistika poljoprivrede

B, C, D, ERudarstvo; prerađivačka industrija; snabdevanje električnom energijom, gasom i parom; snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama

3,8

od toga B, C, D

Rudarstvo; prerađivačka industrija; snabdevanje električnom energijom, gasom i parom

4,1

B Rudarstvo 2,6Godišnja procena na bazi podataka statistike industrije, za prvih jedanaest meseci 2017. godine

C Prerađivačka industrija 6,8Godišnja procena na bazi podataka statistike industrije, za prvih jedanaest meseci 2017. godine

D Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom -6,8 Godišnja procena na bazi podataka statistike industrije, za prvih jedanaest meseci 2017. godine

F Građevinarstvo 2,8Godišnja procena na bazi podataka statistike građevinarstva

G, H, ITrgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila; saobraćaj i skladištenje; usluge smeštaja i ishrane

5,5Godišnja procena na bazi podataka statistike trgovine, saobraćaja, telekomunikacija i ugostiteljstva

J Informisanje i komunikacije 1,2Godišnja procena na bazi podataka statistike saobraćaja i telekomunikacija

K Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 2,7Godišnja procena na bazi kvartalnih obračuna BDP-a (tri kvartala 2017)

L Poslovanje nekretninama 0,1Godišnja procena na bazi kvartalnih obračuna BDP-a (tri kvartala 2017)

M, NStručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

0,5Godišnja procena na bazi kvartalnih obračuna BDP-a (tri kvartala 2017)

O, P, QDržavna uprava i obavezno socijalno osiguranje; obra-zovanje; zdravstvena i socijalna zaštita


R, S, TUmetnost, zabava i rekreacija; ostale uslužne delat-nosti; delatnost domaćinstva kao poslodavca


Bruto dodata vrednost (BDV) 1,9

Neto porezi 2,1Godišnja procena na bazi kvartalnih obračuna BDP-a (tri kvartala 2017)

Bruto domaći proizvod (BDP) 1,9

67

Za narednu godinu projektnog perioda (2018. godinu) uzeta je projekcija realnog rasta BDP-a koja je data u dokumentu „IMF Executive Board Concludes 2017 Article IV Consultation with Serbia“, od 6. septembra 2017. godine. Ovaj dokument se može preuzeti sa sajta MMF-a. http://www.imf.org/en/News/Articles/2017/09/05/pr17339-imf-executive-board-concludes-2017-article-iv-consultation-with-serbia

S obzirom na zadata ograničenja rasta i razvoja kao što su dinamika promene strukture ekonomije i ograničenja iz okruženja, projektovana je stopa rasta BDP-a od 5% u poslednjim godinama projektnog perioda. Prognoza rasta potrošačkih cena (ic) za 2017. godinu iznosi 3,0% i ona je dobijena primenom ARIMA modela analize vremenskih serija. U narednim godinama projektnog perioda, u osnovnom modelu ne predviđa se promena rasta potrošačkih cena.

Deflator spoljne trgovine (id) u tekućoj godini izveden je na osnovu prethodno procenjenog deviznog kursa dinara prema evru i stope inflacije u zemljama EU za 2017. godinu. Tako računica deflatora spoljne trgovine u osnovnom modelu polazi od sledećih elemenata:

• prosečan kurs evra u 2016. g.= 123,1 dinar; u 2017. (procena) = 121,3 dinara • procenjena promena kursa: 121,3/123,1*100-100 = -1,5% • projektovana stopa inflacije u EU u 2017. godini iznosi 1,8% • deflator spoljne trgovine u 2017. godini: -1,5% + 1,8% = 0,3%

Za 2017. godinu, na osnovu procenjenog uvoza i izvoza u deviznom izrazu, izvedena je stopa realnog rasta spoljnotrgovinskog salda (r1) od oko 13%. Pri tome je dobijeno ciljno učešće neto izvoza u BDP-u od 8%.

Dalje se deflator potrošnje države poistovećuje sa deflatorom BDP-a (k), deflator lične potrošnje sa kretanjem potrošačkih cena (ic).

Deflator investicija, radi obračuna realnog kretanja investicija, dobija se, kao rezidual, na osnovu sledeće relacije:

(7)

pri čemu je: – udeo lične potrošnje u BDP-u (tekuća godina) – udeo investicija u BDP-u (tekuća godina)

– udeo javne potrošnje u BDP-u (tekuća godina)– udeo neto-izvoza u BDP-u (tekuća godina)

in – nepoznati deflator investicija.

68

Aneks 3 – Pregled indikatora razvojne dinamike i eksterne makroekonomske pozicije Srbije

Tabela 1. Indikatori razvojne dinamike Srbije, projekcija 2017–2030.

Osnovni: proinvesticioni scenario 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

BDP u mil. €, tekući kurs 34.616,6 37.082,5 40.031,8 42.145,8 44.414,8 47.023,6 50.091,5 53.359,5 57.081,6 61.063,2 65.322,6 69.920,5 74.842,0 80.109,9 85.748,6

Realna stopa rasta BDP-a, u % 2,8 1,9 3,5 3,5 4,0 4,5 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0

BDP tekuće cene mlrd. din. 4.261,9 4.498,1 4.811,8 5.141,8 5.527,0 5.968,7 6.485,2 7.046,5 7.651,1 8.307,5 9.020,3 9.800,1 10.647,2 11.567,6 12.567,5

Domaća tražnja 4.534,2 4.804,0 5.148,6 5.512,0 5.941,5 6.446,1 7.004,0 7.610,2 8.263,2 8.972,1 9.742,0 10.584,1 11.499,0 12.493,0 13.572,9

Finalna potrošnja 3.721,1 3.899,9 4.138,2 4.385,9 4.681,4 5.037,5 5.428,1 5.848,6 6.296,8 6.779,0 7.297,4 7.869,5 8.485,8 9.150,0 9.865,5

Potrošnja domaćinstava 3.041,0 3.135,2 3.339,4 3.553,0 3.797,0 4.082,6 4.409,9 4.770,5 5.156,8 5.578,5 6.034,6 6.526,8 7.059,1 7.634,6 8.231,7

Potrošnja sektora države, uklj. NPID i kolek-tivnu potrošnju

725,4 764,7 798,8 833,0 884,3 955,0 1.018,2 1.078,1 1.140,0 1.200,4 1.262,8 1.342,6 1.426,7 1.515,4 1.633,8

Investicije, ukupno 813,1 904,1 1.010,5 1.126,1 1.260,2 1.408,6 1.575,9 1.761,6 1.966,3 2.193,2 2.444,5 2.714,6 3.013,2 3.343,0 3.707,4

Bruto fiksne investicije u osnovne fondove 755,8 859,1 962,4 1.074,6 1.204,9 1.348,9 1.511,1 1.691,2 1.889,8 2.110,1 2.354,3 2.616,6 2.906,7 3.227,4 3.581,7

Promene zaliha 57,3 45,0 48,1 51,4 55,3 59,7 64,9 70,5 76,5 83,1 90,2 98,0 106,5 115,7 125,7

Neto izvoz robe i usluga -272,3 -305,9 -336,8 -370,2 -414,5 -477,5 -518,8 -563,7 -612,1 -664,6 -721,6 -784,0 -851,8 -925,4 -1.005,4

Domaća tražnja, ukupno – realni rast, % 0,67 2,82 4,04 3,93 4,64 5,32 5,46 5,46 5,40 5,40 5,40 5,45 5,45 5,45 5,45

Domaća finalna tražnja – učešće u BDP-u, % 87,31 86,70 86,00 85,30 84,70 84,40 83,70 83,00 82,30 81,60 80,90 80,30 79,70 79,10 78,50

Domaća finalna tražnja – realni rast, % 0,04 1,64 2,95 2,85 3,56 4,41 4,52 4,52 4,45 4,45 4,44 4,61 4,61 4,61 4,60

Potrošnja domaćinstava – učešće u BDP-u, % 71,35 69,70 69,40 69,10 68,70 68,40 68,00 67,70 67,40 67,15 66,90 66,60 66,30 66,00 65,50

Potrošnja domaćinstava – realni rast, % 0,76 0,09 3,41 3,30 3,76 4,39 4,87 5,02 4,95 5,03 5,03 5,01 5,00 5,00 4,68

Javna potrošnja – učešće u BDP-u, % 17,02 17,00 16,60 16,20 16,00 16,00 15,70 15,30 14,90 14,45 14,00 13,70 13,40 13,10 13,00

Javna potrošnja – realni rast, % 2,07 1,78 1,06 1,01 2,72 4,50 3,03 2,32 2,25 1,83 1,73 2,75 2,70 2,65 4,20

Investicije – učešće u BDP-u, % 19,08 20,10 21,00 21,90 22,80 23,60 24,30 25,00 25,70 26,40 27,10 27,70 28,30 28,90 29,50

Investicije – realni rast, % 6,08 8,46 8,81 8,38 8,91 8,77 8,95 8,84 8,62 8,53 8,44 8,06 8,00 7,94 7,89

Bruto fiksne investicije – učešće u BDP-u, % 17,73 19,10 20,00 20,90 21,80 22,60 23,30 24,00 24,70 25,40 26,10 26,70 27,30 27,90 28,50

Bruto fiksne investicije – realni rast, % 5,05 10,88 9,05 8,61 9,12 8,94 9,09 8,97 8,75 8,65 8,55 8,15 8,09 8,02 7,97

69

Aneks 3 – Pregled indikatora razvojne dinamike i eksterne makroekonomske pozicije Srbije

Tabela 1. Indikatori razvojne dinamike Srbije, projekcija 2017–2030.

Osnovni: proinvesticioni scenario 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.




Domaća tražnja 4.534,2 4.804,0 5.148,6 5.512,0 5.941,5 6.446,1 7.004,0 7.610,2 8.263,2 8.972,1 9.742,0 10.584,1 11.499,0 12.493,0 13.572,9




725,4 764,7 798,8 833,0 884,3 955,0 1.018,2 1.078,1 1.140,0 1.200,4 1.262,8 1.342,6 1.426,7 1.515,4 1.633,8



Promene zaliha 57,3 45,0 48,1 51,4 55,3 59,7 64,9 70,5 76,5 83,1 90,2 98,0 106,5 115,7 125,7

Neto izvoz robe i usluga -272,3 -305,9 -336,8 -370,2 -414,5 -477,5 -518,8 -563,7 -612,1 -664,6 -721,6 -784,0 -851,8 -925,4 -1.005,4




Potrošnja domaćinstava – učešće u BDP-u, % 71,35 69,70 69,40 69,10 68,70 68,40 68,00 67,70 67,40 67,15 66,90 66,60 66,30 66,00 65,50









70

Tabela 1. nastavak

Alternativni, status quo scenario 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.




Domaća tražnja 4.534,2 4.804,0 5.195,2 5.511,2 5.830,4 6.137,3 6.513,6 6.900,3 7.345,6 7.819,7 8.324,4 8.867,9 9.446,9 10.063,6 10.720,7




725,4 764,7 825,4 874,0 922,0 975,1 1.034,9 1.096,3 1.167,1 1.242,4 1.322,6 1.408,9 1.500,9 1.598,9 1.703,3



Promene zaliha 57,3 45,0 48,6 51,4 54,2 57,4 60,9 64,5 68,7 73,1 77,8 82,9 88,3 94,1 100,2

Neto izvoz robe i usluga -272,3 -305,9 -339,9 -370,2 -406,8 -401,5 -426,1 -451,4 -480,6 -511,6 -544,6 -580,1 -618,0 -658,4 -701,4




Potrošnja domaćinstava – učešće u BDP-u, 71,35 69,70 69,30 69,00 69,00 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50








71

Tabela 1. nastavak

Alternativni, status quo scenario 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.




Domaća tražnja 4.534,2 4.804,0 5.195,2 5.511,2 5.830,4 6.137,3 6.513,6 6.900,3 7.345,6 7.819,7 8.324,4 8.867,9 9.446,9 10.063,6 10.720,7




725,4 764,7 825,4 874,0 922,0 975,1 1.034,9 1.096,3 1.167,1 1.242,4 1.322,6 1.408,9 1.500,9 1.598,9 1.703,3



Promene zaliha 57,3 45,0 48,6 51,4 54,2 57,4 60,9 64,5 68,7 73,1 77,8 82,9 88,3 94,1 100,2





Potrošnja domaćinstava – učešće u BDP-u, 71,35 69,70 69,30 69,00 69,00 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50 68,50








72

Tabela 2. Bruto domaći proizvod, tekuće i stalne cene, projekcija 2017–2030. (osnovni scenario)

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

BDP miliona €, tekući kurs 34.616,6 37.082,5 40.031,8 42.145,8 44.414,8 47.023,6 50.091,5 53.359,5 57.081,6 61.063,2 65.322,6 69.920,5 74.842,0 80.109,9 85.748,6

Prosečni devizni kurs, €/Din 123,1 121,3 120,2 122,0 124,4 126,9 129,5 132,1 134,0 136,0 138,1 140,2 142,3 144,4 146,6

iz projekcija BDP-a:

koeficijent realnog rasta BDP-a 1,028 1,019 1,035 1,035 1,040 1,045 1.050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050

koeficijent kretanja deflatora BDP-a 1,025 1,036 1,034 1,032 1,034 1,033 1.035 1,035 1,034 1,034 1,034 1,035 1,035 1,035 1,035

BDP tekuće cene mlrd. din. 4.261.927,4 4.498.106,3 4.811.822,3 5.141.787,4 5.526.979,5 5.968.650,7 6.485.212,8 7.046.481,3 7.651.072,7 8.307.538,3 9.020.329,0 9.800.070,9 10.647.215,8 11.567.590,3 12.567.524,4

BDP, cene prethodne godine, mlrd. din.

4.156.684,9 4.342.904,0 4.655.540,0 4.980.236,1 5.347.458,9 5.775.693,6 6.267.083,2 6.809.473,5 7.398.805,4 8.033.626,3 8.722.915,2 9.471.345,4 10.290.074,4 11.179.576,6 12.145.969,8

BDP, ulančane mere obima (Ø2016=100), mlrd. din.

4.261.927,4 4.342.904,0 4.494.905,7 4.652.227,4 4.838.316,5 5.056.040,7 5.308.842,7 5.574.284,9 5.852.999,1 6.145.649,1 6.452.931,5 6.775.578,1 7.114.357,0 7.470.074,8 7.843.578,6

BDP, ulančane mere obima (Ø2016=100), mlrd. €

34.616,6 35.803,0 37.395,2 38.133,0 38.880,7 39.833,7 41.005,3 42.211,3 43.666,9 45.172,6 46.730,3 48.341,7 50.008,6 51.733,1 53.517,0

Tabela 2. Bruto domaći proizvod, tekuće i stalne cene, projekcija 2017–2030. (alternativni scenario)

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

BDP miliona €, tekući kurs



koeficijent realnog rasta BDP-a 1,028 1,019 1,033 1,016 1,011 1,013 1,016 1,014 1,020 1,020 1,020 1,020 1,020 1,020 1,020

koeficijent kretanja deflatora BDP-a 1,025 1,036 1,045 1,042 1,043 1,044 1,045 1,045 1,044 1,044 1,044 1,044 1,044 1,044 1,044



4.156.684,9 4.342.904,0 4.646.543,8 4.933.006,1 5.197.564,6 5.494.136,4 5.827.543,2 6.172.671,5 6.577.831,3 7.002.359,7 7.454.286,8 7.935.381,0 8.453.483,2 9.005.412,5 9.593.377,2


4.261.927,4 4.342.904,0 4.486.219,9 4.557.999,4 4.608.137,4 4.668.043,1 4.742.731,8 4.809.130,1 4.905.312,7 5.003.418,9 5.103.487,3 5.205.557,1 5.309.668,2 5.415.861,6 5.524.178,8


34.616,6 35.803,0 36.887,1 36.890,8 36.626,0 36.403,2 36.288,9 36.103,8 36.132,1 36.160,5 36.188,9 36.217,3 36.245,7 36.274,2 36.302,6

73

Tabela 2. Bruto domaći proizvod, tekuće i stalne cene, projekcija 2017–2030. (osnovni scenario)

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

BDP miliona €, tekući kurs 34.616,6 37.082,5 40.031,8 42.145,8 44.414,8 47.023,6 50.091,5 53.359,5 57.081,6 61.063,2 65.322,6 69.920,5 74.842,0 80.109,9 85.748,6



koeficijent realnog rasta BDP-a 1,028 1,019 1,035 1,035 1,040 1,045 1.050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050 1,050

koeficijent kretanja deflatora BDP-a 1,025 1,036 1,034 1,032 1,034 1,033 1.035 1,035 1,034 1,034 1,034 1,035 1,035 1,035 1,035



4.156.684,9 4.342.904,0 4.655.540,0 4.980.236,1 5.347.458,9 5.775.693,6 6.267.083,2 6.809.473,5 7.398.805,4 8.033.626,3 8.722.915,2 9.471.345,4 10.290.074,4 11.179.576,6 12.145.969,8


4.261.927,4 4.342.904,0 4.494.905,7 4.652.227,4 4.838.316,5 5.056.040,7 5.308.842,7 5.574.284,9 5.852.999,1 6.145.649,1 6.452.931,5 6.775.578,1 7.114.357,0 7.470.074,8 7.843.578,6


34.616,6 35.803,0 37.395,2 38.133,0 38.880,7 39.833,7 41.005,3 42.211,3 43.666,9 45.172,6 46.730,3 48.341,7 50.008,6 51.733,1 53.517,0

Tabela 2. Bruto domaći proizvod, tekuće i stalne cene, projekcija 2017–2030. (alternativni scenario)

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

BDP miliona €, tekući kurs



koeficijent realnog rasta BDP-a 1,028 1,019 1,033 1,016 1,011 1,013 1,016 1,014 1,020 1,020 1,020 1,020 1,020 1,020 1,020

koeficijent kretanja deflatora BDP-a 1,025 1,036 1,045 1,042 1,043 1,044 1,045 1,045 1,044 1,044 1,044 1,044 1,044 1,044 1,044



4.156.684,9 4.342.904,0 4.646.543,8 4.933.006,1 5.197.564,6 5.494.136,4 5.827.543,2 6.172.671,5 6.577.831,3 7.002.359,7 7.454.286,8 7.935.381,0 8.453.483,2 9.005.412,5 9.593.377,2


4.261.927,4 4.342.904,0 4.486.219,9 4.557.999,4 4.608.137,4 4.668.043,1 4.742.731,8 4.809.130,1 4.905.312,7 5.003.418,9 5.103.487,3 5.205.557,1 5.309.668,2 5.415.861,6 5.524.178,8


34.616,6 35.803,0 36.887,1 36.890,8 36.626,0 36.403,2 36.288,9 36.103,8 36.132,1 36.160,5 36.188,9 36.217,3 36.245,7 36.274,2 36.302,6

74

Tabela 3. Indikatori eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030.

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

Osnovni: proinvesticioni scenario


Realna stopa rasta BDP, u % 2,8 1,9 3,5 3,5 4,0 4,5 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0

Udeo izvoza roba i usluga u BDP-u, u %

50,2 51,2 53,1 56,0 58,0 60,0 60,7 61,5 62,3 63,0 63,8 64,1 64,4 64,7 65,0

Udeo uvoza roba i usluga u BDP-u, u %

56,6 58,0 60,1 63,2 65,5 68,0 68,7 69,5 70,3 71,0 71,8 72,1 72,4 72,7 73,0

Udeo salda roba i usluga u BDP-u, u %

-6,4 -6,8 -7,0 -7,2 -7,5 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0

Udeo salda tekućeg bilansa u BDP-u, u %

-3,1 -2,5 -2,4 -2,4 -2,5 -2,8 -2,7 -2,6 -2,5 -2,3 -2,3 -2,0 -2,1 -2,3 -2,4

Devizne rezerve NBS 10.204,6 10.100,0 10.050,0 10.120,0 9.450,0 9.830,0 11.000,0 12.300,0 13.750,0 15.640,0 17.515,0 19.190,0 21.020,0 23.000,0 24.990,0

Devizne rezerve u mesecima uvoza robe i usluga (adekvatnost deviznih rezervi)

6,2 5,6 5,0 4,6 3,9 3,7 3,8 4,0 4,1 4,3 4,5 4,6 4,7 4,7 4,8

Stanje duga u evrima 23.763,3 24.064,6 22.533,5 21.032,3 18.583,0 17.654,4 17.456,3 17.253,4 17.017,6 17.037,7 16.874,1 16.200,1 15.658,2 15.249,8 14.847,8

Stari dug 23.786,4 18.766,1 15.145,3 12.634,2 9.187,6 7.579,0 6.300,8 5.577,3 4.854,2 4.341,8 3.858,7 3.375,6 2.892,5 2.409,4 1.926,2

Novo zaduženje 3.068,1 5.057,8 6.067,7 7.065,0 7.745,0 8.825,1 9.345,7 9.833,0 10.365,5 10.685,0 10.494,1 10.435,4 10.510,0 10.591,1

Kratkoročni dug 2.230,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4

Stopa servisiranja duga -31,3 -22,9 -16,8 -19,1 -10,7 -8,3 -6,1 -5,6 -4,6 -4,2 -3,4 -3,0 -2,6 -2,3

Spoljni dug/izvoz roba i usluga, % 126,7 106,0 89,1 72,2 62,6 57,4 52,6 47,9 44,3 40,5 36,1 32,5 29,4 26,6

Spoljni dug/BDP, % 64,9 56,3 49,9 41,8 37,5 34,8 32,3 29,8 27,9 25,8 23,2 20,9 19,0 17,3

Udeo stranih direktnih investicija u BDP-u, %

5,8 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 5,9 5,9 5,8

Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 120,2 122,0 124,4 126,9 129,5 132,1 134,0 136,0 138,1 140,2 142,3 144,4 146,6

Potrošačke cene (godišnji prosek) 1,2 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0

75

Tabela 3. Indikatori eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030.

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

Osnovni: proinvesticioni scenario


Realna stopa rasta BDP, u % 2,8 1,9 3,5 3,5 4,0 4,5 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0

Udeo izvoza roba i usluga u BDP-u, u %

50,2 51,2 53,1 56,0 58,0 60,0 60,7 61,5 62,3 63,0 63,8 64,1 64,4 64,7 65,0


56,6 58,0 60,1 63,2 65,5 68,0 68,7 69,5 70,3 71,0 71,8 72,1 72,4 72,7 73,0


-6,4 -6,8 -7,0 -7,2 -7,5 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0 -8,0


-3,1 -2,5 -2,4 -2,4 -2,5 -2,8 -2,7 -2,6 -2,5 -2,3 -2,3 -2,0 -2,1 -2,3 -2,4



6,2 5,6 5,0 4,6 3,9 3,7 3,8 4,0 4,1 4,3 4,5 4,6 4,7 4,7 4,8

Stanje duga u evrima 23.763,3 24.064,6 22.533,5 21.032,3 18.583,0 17.654,4 17.456,3 17.253,4 17.017,6 17.037,7 16.874,1 16.200,1 15.658,2 15.249,8 14.847,8

Stari dug 23.786,4 18.766,1 15.145,3 12.634,2 9.187,6 7.579,0 6.300,8 5.577,3 4.854,2 4.341,8 3.858,7 3.375,6 2.892,5 2.409,4 1.926,2

Novo zaduženje 3.068,1 5.057,8 6.067,7 7.065,0 7.745,0 8.825,1 9.345,7 9.833,0 10.365,5 10.685,0 10.494,1 10.435,4 10.510,0 10.591,1

Kratkoročni dug 2.230,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4 2.330,4



Spoljni dug/BDP, % 64,9 56,3 49,9 41,8 37,5 34,8 32,3 29,8 27,9 25,8 23,2 20,9 19,0 17,3


5,8 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 5,9 5,9 5,8

Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 120,2 122,0 124,4 126,9 129,5 132,1 134,0 136,0 138,1 140,2 142,3 144,4 146,6



76

Tabela 3. Indikatori eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030. – nastavak

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

Alternativni: status quo



Udeo izvoza roba i usluga u BDP, u %

50,2 51,2 45,0 44,0 44,0 44,0 43,5 43,0 42,5 42,0 41,5 40,6 39,7 38,8 38,0


56,6 58,0 52,0 51,2 51,5 51,0 50,5 50,0 49,5 49,0 48,5 47,6 46,7 45,8 45,0


-6,4 -6,8 -7,0 -7,2 -7,5 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0


-3,1 -2,5 -2,8 -3,3 -3,9 -3,6 -3,9 -4,0 -4,2 -4,4 -4,6 -4,6 -5,0 -5,4 -5,7



6,2 5,6 5,8 5,5 4,7 4,2 4,0 3,9 3,7 3,5 3,4 3,6 3,6 3,3 2,8

Stanje duga u evrima 24.064,6 22.610,2 21.632,2 19.910,9 18.770,4 18.124,4 18.028,7 17.860,3 17.927,6 18.052,6 18.905,5 19.622,1 20.096,0 20.489,5

Stari dug 18.766,1 15.145,3 12.634,2 9.187,6 7.579,0 6.300,8 5.577,3 4.854,2 4.341,8 3.858,7 3.375,6 2.892,5 2.409,4 1.926,2

Novo zaduženje 3.068,1 4.934,4 6.267,5 7.542,8 8.011,0 8.643,2 9.271,0 9.825,7 10.405,3 11.013,5 12.349,5 13.549,2 14.506,3 15.382,9

Kratkoročni dug 2.230,4 2.530,4 2.730,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4



Spoljni dug/BDP, % 64,9 56,6 52,0 46,2 42,0 38,9 37,2 35,3 33,9 32,7 32,8 32,6 31,9 31,1


5,8 5,5 5,3 5,2 5,0 4,7 4,5 4,4 4,5 4,6 4,4 4,3 4,1 4,0

Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 121,6 123,6 125,8 128,2 130,7 133,2 135,8 138,4 141,0 143,7 146,5 149,3 152,2


77

Tabela 3. Indikatori eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030. – nastavak

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.




Udeo izvoza roba i usluga u BDP, u %

50,2 51,2 45,0 44,0 44,0 44,0 43,5 43,0 42,5 42,0 41,5 40,6 39,7 38,8 38,0


56,6 58,0 52,0 51,2 51,5 51,0 50,5 50,0 49,5 49,0 48,5 47,6 46,7 45,8 45,0


-6,4 -6,8 -7,0 -7,2 -7,5 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0 -7,0


-3,1 -2,5 -2,8 -3,3 -3,9 -3,6 -3,9 -4,0 -4,2 -4,4 -4,6 -4,6 -5,0 -5,4 -5,7



6,2 5,6 5,8 5,5 4,7 4,2 4,0 3,9 3,7 3,5 3,4 3,6 3,6 3,3 2,8


Stari dug 18.766,1 15.145,3 12.634,2 9.187,6 7.579,0 6.300,8 5.577,3 4.854,2 4.341,8 3.858,7 3.375,6 2.892,5 2.409,4 1.926,2

Novo zaduženje 3.068,1 4.934,4 6.267,5 7.542,8 8.011,0 8.643,2 9.271,0 9.825,7 10.405,3 11.013,5 12.349,5 13.549,2 14.506,3 15.382,9

Kratkoročni dug 2.230,4 2.530,4 2.730,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4 3.180,4



Spoljni dug/BDP, % 64,9 56,6 52,0 46,2 42,0 38,9 37,2 35,3 33,9 32,7 32,8 32,6 31,9 31,1


5,8 5,5 5,3 5,2 5,0 4,7 4,5 4,4 4,5 4,6 4,4 4,3 4,1 4,0

Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 121,6 123,6 125,8 128,2 130,7 133,2 135,8 138,4 141,0 143,7 146,5 149,3 152,2


78

Tabela 4. Uporedni pregled indikatora eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030

.

2017. baseline

2017. alternat.

2018.baseline

2018.alternat.

2019. baseline

2019. alternat.

2020. baseline

2020. alternat.

2021. baseline

2021. alternat.

2022. baseline

2022.alternat.

2023. baseline

2023. alternat.

BDP u mil. €, tekući kurs 37.082,5 37.082,5 40.031,8 39.922,0 42.145,8 41.609,5 44.414,8 43.107,7 47.023,6 44.729,8 50.091,5 46.578,0 53.359,5 48.413,8

Realna stopa rasta BDP-a, u % 1,9 1,9 3,5 3,3 3,5 1,6 4,0 1,1 4,5 1,3 5,0 1,6 5,0 1,4

Udeo izvoza roba i usluga u BDP-u, u % 51,2 51,2 53,1 45,0 56,0 44,0 58,0 44,0 60,0 44,0 60,7 43,5 61,5 43,0

Udeo uvoza roba i usluga u BDP-u, u % 58,0 58,0 60,1 52,0 63,2 51,2 65,5 51,5 68,0 51,0 68,7 50,5 69,5 50,0

Udeo salda roba i usluga u BDP-u, u % -6,8 -6,8 -7,0 -7,0 -7,2 -7,2 -7,5 -7,5 -8,0 -7,0 -8,0 -7,0 -8,0 -7,0

Udeo salda tekućeg bilansa u BDP-u, u % -2,5 -2,5 -2,4 -2,8 -2,4 -3,3 -2,5 -3,9 -2,8 -3,6 -2,7 -3,9 -2,6 -4,0

Devizne rezerve NBS 10.100,0 10.100,0 10.050,0 10.000,0 10.120,0 9.800,0 9.450,0 8.650,0 9.830,0 8.000,0 11.000,0 7.800,0 12.300,0 7.850,0


5,6 5,6 5,0 5,8 4,6 5,5 3,9 4,7 3,7 4,2 3,8 4,0 4,0 3,9


Stari dug 18.766,1 18.766,1 15.145,3 15.145,3 12.634,2 12.634,2 9.187,6 9.187,6 7.579,0 7.579,0 6.300,8 6.300,8 5.577,3 5.577,3

Novo zaduženje 3.068,1 3.068,1 5.057,8 4.934,4 6.067,7 6.267,5 7.065,0 7.542,8 7.745,0 8.011,0 8.825,1 8.643,2 9.345,7 9.271,0

Kratkoročni dug 2.230,4 2.230,4 2.330,4 2.530,4 2.330,4 2.730,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4



Spoljni dug/BDP, % 64,9 64,9 56,3 56,6 49,9 52,0 41,8 46,2 37,5 42,0 34,8 38,9 32,3 37,2

Udeo stranih direktnih investicija u BDP-u, % 5,8 5,8 6,0 5,5 6,0 5,3 6,0 5,2 6,0 5,0 6,0 4,7 6,0 4,5

Kurs EUR/RSD 121,3 121,3 120,2 121,6 122,0 123,6 124,4 125,8 126,9 128,2 129,5 130,7 132,1 133,2

Potrošačke cene (godišnji prosek) 3,0 3,0 3,0 3,3 3,0 3,7 3,0 3,9 3,0 4,0 3,0 4,0 3,0 4,0

79

Tabela 4. Uporedni pregled indikatora eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030

.

2017. baseline

2017. alternat.

2018.baseline

2018.alternat.

2019. baseline

2019. alternat.

2020. baseline

2020. alternat.

2021. baseline

2021. alternat.

2022. baseline

2022.alternat.

2023. baseline

2023. alternat.









5,6 5,6 5,0 5,8 4,6 5,5 3,9 4,7 3,7 4,2 3,8 4,0 4,0 3,9


Stari dug 18.766,1 18.766,1 15.145,3 15.145,3 12.634,2 12.634,2 9.187,6 9.187,6 7.579,0 7.579,0 6.300,8 6.300,8 5.577,3 5.577,3

Novo zaduženje 3.068,1 3.068,1 5.057,8 4.934,4 6.067,7 6.267,5 7.065,0 7.542,8 7.745,0 8.011,0 8.825,1 8.643,2 9.345,7 9.271,0

Kratkoročni dug 2.230,4 2.230,4 2.330,4 2.530,4 2.330,4 2.730,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4



Spoljni dug/BDP, % 64,9 64,9 56,3 56,6 49,9 52,0 41,8 46,2 37,5 42,0 34,8 38,9 32,3 37,2


Kurs EUR/RSD 121,3 121,3 120,2 121,6 122,0 123,6 124,4 125,8 126,9 128,2 129,5 130,7 132,1 133,2



80

Tabela 4. Uporedni pregled indikatora eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030. – nastavak

2024.baseline

2024. alternat.

2025. baseline

2025. alternat.

2026. baseline

2026. alternat.

2027. baseline

2027. alternat.

2028. baseline

2028. alternat.

2029. baseline

2029. alternat.

2030. baseline

2030. alternat.









4,1 3,7 4,3 3,5 4,5 3,4 4,6 3,6 4,7 3,6 4,7 3,3 4,8 2,8


Stari dug 4.854,2 4.854,2 4.341,8 4.341,8 3.858,7 3.858,7 3.375,6 3.375,6 2.892,5 2.892,5 2.409,4 2.409,4 1.926,2 1.926,2

Novo zaduženje 9.833,0 9.825,7 10.365,5 10.405,3 10.685,0 11.013,5 10.494,1 12.349,5 10.435,4 13.549,2 10.510,0 14.506,3 10.591,1 15.382,9

Kratkoročni dug 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4



Spoljni dug/BDP, % 29,8 35,3 27,9 33,9 25,8 32,7 23,2 32,8 20,9 32,6 19,0 31,9 17,3 31,1


Kurs EUR/RSD 134,0 135,8 136,0 138,4 138,1 141,0 140,2 143,7 142,3 146,5 144,4 149,3 146,6 152,2


81

Tabela 4. Uporedni pregled indikatora eksterne makroekonomske pozicije Srbije, projekcija 2017–2030. – nastavak

2024.baseline

2024. alternat.

2025. baseline

2025. alternat.

2026. baseline

2026. alternat.

2027. baseline

2027. alternat.

2028. baseline

2028. alternat.

2029. baseline

2029. alternat.

2030. baseline

2030. alternat.









4,1 3,7 4,3 3,5 4,5 3,4 4,6 3,6 4,7 3,6 4,7 3,3 4,8 2,8


Stari dug 4.854,2 4.854,2 4.341,8 4.341,8 3.858,7 3.858,7 3.375,6 3.375,6 2.892,5 2.892,5 2.409,4 2.409,4 1.926,2 1.926,2

Novo zaduženje 9.833,0 9.825,7 10.365,5 10.405,3 10.685,0 11.013,5 10.494,1 12.349,5 10.435,4 13.549,2 10.510,0 14.506,3 10.591,1 15.382,9

Kratkoročni dug 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4 2.330,4 3.180,4



Spoljni dug/BDP, % 29,8 35,3 27,9 33,9 25,8 32,7 23,2 32,8 20,9 32,6 19,0 31,9 17,3 31,1


Kurs EUR/RSD 134,0 135,8 136,0 138,4 138,1 141,0 140,2 143,7 142,3 146,5 144,4 149,3 146,6 152,2


82

Tabela 5. Bilans štednje i investicija u Srbiji, projekcija 2017–2030.

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

Baseline: proinvesticioni scenario

BDP (mlrd. din.), tekuće cene 4.261,9 4.498,1 4.811,8 5.141,8 5.527,0 5.968,7 6.485,2 7.046,5 7.651,1 8.307,5 9.020,3 9.800,1 10.647,2 11.567,6 12.567,5

BDP (mil. €), tekući kurs 34.616,6 37.082,5 40.031,8 42.145,8 44.414,8 47.023,6 50.091,5 53.359,5 57.081,6 61.063,2 65.322,6 69.920,5 74.842,0 80.109,9 85.748,6

Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 120,2 122,0 124,4 126,9 129,5 132,1 134,0 136,0 138,1 140,2 142,3 144,4 146,6

(učešće u BDP-u, %)

Bruto domaća štednja 6,8 8,5 9,5 10,4 11,2 11,7 12,5 13,3 14,1 14,9 15,7 16,6 17,2 17,8 18,5

Neto faktorski dohoci i transferi iz inostranstva 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,1 9,0 8,8 8,7

Bruto nacionalna štednja 16,0 17,6 18,6 19,5 20,3 20,8 21,6 22,4 23,2 24,1 24,8 25,7 26,2 26,6 27,1

Bruto domaće investicije 19,1 20,1 21,0 21,9 22,8 23,6 24,3 25,0 25,7 26,4 27,1 27,7 28,3 28,9 29,5

Štednja – Investicije (S–I) -3,1 -2,5 -2,4 -2,4 -2,5 -2,8 -2,7 -2,6 -2,5 -2,3 -2,3 -2,0 -2,1 -2,3 -2,4

Inostrana štednja 3,1 2,5 2,4 2,4 2,5 2,8 2,7 2,6 2,5 2,3 2,3 2,0 2,1 2,3 2,4

Inostrana štednja koja uključuje donacije 3,1 2,5 2,4 2,4 2,5 2,8 2,7 2,6 2,5 2,3 2,3 2,0 2,1 2,3 2,4





Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 121,6 123,6 125,8 128,2 130,7 133,2 135,8 138,4 141,0 143,7 146,5 149,3 152,2










83

Tabela 5. Bilans štednje i investicija u Srbiji, projekcija 2017–2030.

2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029. 2030.

Baseline: proinvesticioni scenario



Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 120,2 122,0 124,4 126,9 129,5 132,1 134,0 136,0 138,1 140,2 142,3 144,4 146,6













Kurs EUR/RSD 123,1 121,3 121,6 123,6 125,8 128,2 130,7 133,2 135,8 138,4 141,0 143,7 146,5 149,3 152,2










84

REFERENCE

PublikacijeAddison, D. (1989). The World Bank revised minimum standard model (RMSM): concepts and issues. Policy Research Working Paper Series.No 231. Washington: The World Bank;

Eurostat (2013): European System of Accounts – ESA 2010, Luxembourg, European Commission;

Feenstra, R. C. & Taylor A. M. (2012). International economics. Third edition. New York: Macmillan (567-713);

Grupa autora. (2011). Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020. Beograd: USAID-SEGA;

IMF Institute for Capacity Development (2013). Financial programming and policies. Washington: International Monetary Fund. Volume I.;

International Monetary Fund (2009). Balance of payments manual (BPM6). Sixt edition. Washington: International Monetary Fund;

IES and SORS. (2017). Project Title: Strengthening the Serbian statistical system by upgrading methodologies and standards and by appliance of good practice – re-launch-Component 3: Development of Sustainable Development Indicators (SDIs) Pilot 4: Development of pension expenditure projections as a share of GDP;

Kovačević, M. & Stamenković, S. (2010). Methodological Basis for Macroeconomic Projections in Countries Exposed to Pressures and Shocks: Example of Serbia. Vol. 57, No. 2. (225-243);

Kovačević M., Čomić T., Sekulić Lj. (2013) Doprinos prilagođavanja penzija fiskalnoj konsolidaciji Beograd: MAT br.220 Ekonomski institut;

Kupiszewski, M., Kupiszewska D., Nikitović V. (2012). Uticaj demografskih I migracionih tokova na SrbijuBeograd: Međunarodnaorganizacija za migracije (MOM);

Nikitović, V. (2010) Demografska budućnost Srbije: Imigracija kao izvesnost? Beograd: Službeni glasnik, Institut društvenih nauka;

Penev, G. (2007) Populations projections of Serbia, 2002-2052. Survey – Republic of Serbia, no 3;

Republički zavod za statistiku: Opštine u Republici Srbiji, godišnja izdanja od 1982. do 1991. godine, Beograd, RZS Srbije;

Republički zavod za statistiku. Društveni proizvod i narodni dohodak Republike Srbije. Bilteni za godine od 1981. do 1990. Beograd: RZS Srbije;

Republički zavod za statistiku. Društveni proizvod Republike Srbije. Posebne publikacije za godine od 1994. do 1997. Beograd: RZS Srbije;

Republički zavod za statistiku. Regionalni bruto domaći proizvod – regioni i oblasti Republike Srbije. Radni dokument. Beograd: RZS Srbije;

Republički zavod za statistiku. Industrija Srbije. Bilteni za godine od 1981. do 1990. Beograd: RZS Srbije.

Republički zavod za statistiku. (2011). Projekcije radne snage Republike Srbije. 2010–2050. Beograd: Republički zavod za statistiku;

85

Republički zavod za statistiku. (2014). Projekcije stanovništva Republike Srbije 2011–2041. Beograd: Republički zavod za statistiku;

Republički zavod za statistiku. (2015). Popis stanovništva domaćinstava i stanova 2011. u republici Srbiji – Populacija Srbije početkom 21. veka.Beograd: Republički zavod za statistiku;

Republički zavod za statistiku. (2016). Demografska statistika, 2015. Beograd: Republički zavod za statistiku;

United Nations Statistical Commission. (2009). System of National Accounts 2008. New York: United Nations.

Prilog sa internetaBaza podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Dostupno na http://www.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx

Baza podataka Eurostat-a za oblast Ekonomija i finansije. Podoblast godišnji nacionalni računi. Dostupno na http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=nama_10_gdp&lang=en

Baza podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Dostupno na http://data.stat.gov.rs/Home/Result/18010402

Baza podataka Eurostata za oblast Tržište rada.Zaposlenost i nezaposlenost (Anketa o radnoj snazi). Dostupno na http://ec.europa.eu/eurostat/cache/metadata/en/employ_esms.htm

European Commission (DG ECFIN) and Economic Policy Committee (AWG) (2015). The 2015 Ageing Report Economic and budgetary projections for the 28 EU Member States (2013-2060) EUROPEAN ECONOMY 3|2015 http://ec.europa.eu/economy_finance/publications/european_economy/2015/pdf/ee3_en.pdf

IMF Executive Board Concludes 2017 Article IV Consultation with Serbia. Dostupno na http://www.imf.org/en/News/Articles/2017/09/05/pr17339-imf-executive-board-concludes-2017-article-iv-consultation-with-serbia.(6. 9. 2017)

Informacioni centar EU u Beogradu (2014). Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka Evropskoj uniji. (3–9). Dostupno na http://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/35_koraka_za_web.pdf (26. 12. 2017)

Izveštaji Međunarodnog monetarnog fonda za zemlje. Dostupno na: http://www.imf.org/en/Countries

Izveštaji o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj po zemljama, 2017-2018. Dostupno na http://2017.tr-ebrd.com/

Miščević, T. (2017). Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji – presek stanja i izazovi. Dostupno na http://europeanwesternbalkans.rs/pregovori-o-pristupanju-srbije-evropskoj-uniji-presek-stanja-izazovi/ (25. 12. 2017)

Programi finansiranja EU. Dostupno na https://europa.eu/youreurope/business/funding-grants/eu-programmes/index_en.htm

Podaci o cenama olova i cinka na svetskom tržištu. Dostupno na www.InfoMine.com

Serije podataka o BDP-u Republike Srbije u RSD, USD, EUR i per capita. Dostupno na www.stat.gov.rs

88

CIP - Каталогизација у публикацији -Народна библиотека Србије, Београд

341.217.02(4-672EU:497.11)"20"327(497.11)"20"341.2(497.115)"20"342.28(497.115)"20"

EKONOMSKI, demografski i socijalni efekti različitih scenarijanormalizacije odnosa Beograda i Prištine / Kovačević Miladin... [et Al.]. -Beograd : Fondacija za otvoreno društvo, 2018 (Beograd : Tipografik plus).- 85 str. : tabele, graf. prikazi ; 27 cm

Tiraž 300. - Aneks 1-3: str. 61-83. - Napomene i bibliografske reference uztekst. - Bibliografija: str. 84-85.

ISBN 978-86-82303-56-51. Ковачевић, Миладин [аутор]a) Европска унија - Придруживање - Србија - 21в b) Међународни односи- Србија - 21в c) Косово и Метохија - Државно-правни положај - 21вCOBISS.SR-ID 261721612

ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih ......ekonomski sistem srbije, obezbedile bi...

Documents