Ivan Mladenoviæ UDK: 321.7:330.117Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0902177M

EKONOMSKA TEORIJA DEMOKRATIJEI RACIONALNI GLASAÈ1

Apstrakt: U ovom radu biæe analizirane Daunsove koncepcije ekonomske

teorije demokratije i racionalnog glasaèa. Autor æe braniti tezu da paradoks racio-

nalnog glasaèa koji je karakteristièan za Daunsovu teoriju ne mo�e adekvatno da

bude rešen uvoðenjem pojma du�nosti u model ekonomske teorije demokratije.

Kljuène reèi: racionalnost, demokratija, glasanje, korisnost, teorija racio-

nalnog izbora

Daunsova (A. Downs) knjiga Ekonomska teorija demokrati-

je, zajedno sa Erouovom knjigom (K. J. Arrow) Društveni izbor i in-

dividualne vrednosti i Olsonovom (M. Olson) Logikom kolektivnog

delovanja, predstavlja jedan od kamena temeljaca teorije racional-nog izbora (Downs, 1957a; Arrow, 1951; Olson, 1965). Glavna ka-rakteristika teorije racionalnog izbora jeste objašnjenje postupakaindividua u svetlu racionalnosti, pod pretpostavkom da je racional-nost adekvatno definisana u okvirima ekonomije. Zato se na teorijuracionalnog izbora mo�e gledati kao na pokušaj primene ekonom-skog viðenja racionalnosti kao modela objašnjenja na oblasti drugihdruštvenih nauka. Daunsu pripada posebna zasluga što je ukazao nakoji naèin se pretpostavka ekonomske racionalnosti mo�e uspešnoprimeniti na politiku, ili nešto u�e gledano, na demokratiju. On samsmatra da je glavna mana prethodnog naèina razmišljanja o demo-kratiji, koji je bio prete�no normativan, to što u obzir nije uzeta eko-nomija politièkog delovanja. Da bi otklonio taj nedostatak u teorijidemokratije, Dauns je smatrao kako primarni zadatak treba da budeizgradnja modela koji bi pokazao kakvo ponašanje treba oèekivati

177

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

1 Rad je nastao u okviru projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju uBeogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji:

civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost (br. 149031), koji finan-sira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

ako se pretpostavi da delatnici u okviru politièkog domena postupa-ju racionalno. Zato za predlo�eni model ekonomske teorije demo-kratije ka�e kako on predstavlja „prouèavanje politièke racionalno-sti sa ekonomske taèke gledišta“, ili nešto u�e gledano, „formepolitièkog ponašanja koja je racionalna za vladu i graðane u demo-kratiji“ (Downs, 1957a: 14, 20). Denis Miler (D. C. Mueller) izneo jeocenu da je od svih dela u okviru tradicije racionalnog ili javnogizbora Daunsova knjiga verovatno imala „najveæi uticaj na politièkunauku“ (Mueller, 2003: 305). Meðutim, Daunsovo shvatanje racio-nalnog glasaèa koje je izneto u toj knjizi okarakterisano je kao Ahi-lova peta teorije racionalnog izbora (Aldrich, 1997). U ovom radubiæe najpre rekonstruisan Daunsov model ekonomske teorije demo-kratije, kako bi se ispitao njegov znaèaj za politièku teoriju, i poseb-no za teoriju demokratije. Zatim æe biti istra�en paradoks racional-nog glasaèa koji predstavlja glavni problem u okviru teorije.

S obzirom da racionalni glasaè ima sasvim posebnu ulogu uokviru Daunsove ekonomske teorije demokratije, prvo æe biti ra-zmotren teorijski model u okviru koga je ta uloga jasno definisana.Kako bi se bli�e ispitao model ekonomske teorije demokratije biæeprezentovane njegove osnovne pretpostavke, zatim njegovi elemen-ti, struktura modela, i konaèno, biæe istaknute neke njegove glavnekarakteristike. Osnovne pretpostavke na kojima poèiva Daunsovateorija jesu pretpostavke racionalnosti i liènog interesa. Dauns, uskladu sa uobièajenim gledanjem na homo economicusa kao racio-nalnog delatnika, u svom modelu polazi od racionalne individuekoja svoje odluke ne donosi samo u domenu ekonomije veæ u sasvimdrugaèijoj vrsti domena, pošto je reè o politièkim odlukama u uslo-vima demokratije. Druga pretpostavka, da individue u tom domenuslede svoje liène interese, takoðe je preuzeta iz ekonomske teorije.Polazeæi od te dve pretpostavke, Dauns je dedukcijom izveo nekoli-ko va�nih zakljuèaka o ponašanju kljuènih delatnika u okviru demo-kratskog poretka. Obe pretpostavke uzete zajedno podrazumevajuda delatnici u politièkom domenu ispoljavaju maksimizirajuæe po-našanje, slièno kao što proizvoðaèi te�e da maksimiziraju profit, apotrošaèi korisnost, odluèujuæi se za one opcije koje u najveæoj meripreferiraju. Kao što pretpostavke racionalnosti i liènog interesa, uekonomskom domenu, dovode do odreðenog tr�išnog ekvilibriju-ma, tako ekonomska teorija demokratije ima zadatak da opiše onu

178

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

vrstu ekvilibrijuma koja nastaje zahvaljujuæi postupcima racional-nih i sebiènih delatnika u politièkom domenu demokratije.

Kada je reè o pretpostavci racionalnosti, Dauns koristi dve de-finicije, jednu koja odgovara pojmu instrumentalne racionalnosti idrugu koja je formalnog karaktera. Mada obe definicije imaju sasvimspecifiène uloge u okviru modela, Dauns ne nudi bli�e objašnjenjezašto je na odreðenom mestu jedna ili druga definicija prikladnija.Definicija instrumentalne racionalnosti podrazumeva da delatnik ko-risti najbolja moguæa sredstva kako bi ostvario neki cilj. Dauns ka�eda ako neko zna cilj osobe koja donosi odluku, onda mo�e da formu-liše teoriju koja predviða njegove postupke uzimajuæi u obzir raèuni-cu koji je najbolji naèin da osoba ostvari svoj cilj, kao i pretpostavkuda æe upravo taj naèin biti odabran jer je osoba racionalna (Downs,1957a: 4). To znaèi da analiza instrumentalne racionalnosti mo�e daide u dva pravca. Ona mo�e da bude usmerena na cilj koji osoba �elida ostvari, ili na definisanje najboljih sredstava za ostvarivanje cilja.Kada je reè o ta dva elementa analize, treba primetiti da se u okviruekonomske teorije pretpostavka racionalnosti uglavnom odnosi nasredstva, a ne na ciljeve. Dauns smatra da to sledi iz ekonomske defi-nicije racionalnog kao efikasnog, jer se na racionalno postupanjemo�e gledati kao na „maksimiziranje outputa za dati input, ili mini-miziranje inputa za dati output“ (Downs, 1957a: 5). Nešto jednostav-nije reèeno, ekonomska definicija racionalnosti, u koju je ugraðenpojam instrumentalne racionalnosti, podrazumeva da osoba koja �elida ostvari neki cilj koristi što je moguæe manje retkih resursa kako bidošla do �eljenog ishoda. Suoèena sa troškovima koje mora da pod-nese kako bi došla do nekog cilja osoba postupa racionalno samo akomarginalna dobit prevazilazi marginalne troškove. Druga definicijaracionalnosti više je formalnog karaktera. U skladu sa tom definici-jom, osoba O je racionalna ako su zadovoljeni sledeæi uslovi: 1. Oso-ba O uvek mo�e da se odluèi za neku od preferencija iz datog skupapreferencija, 2. Poredak preferencija osobe O je potpun, 3. Poredakpreferencija osobe O je tranzitivan, 4. Poredak preferencija osobe O

je kontinuiran i 5. Osoba O uvek bira onu opciju koja je najbolje ran-girana u poretku preferencija. Obe definicije su ekonomske u smisluda racionalni delatnik ispoljava maksimizirajuæe ponašanju, maksi-mizirajuæi korisnost biranjem opcije koju najviše preferira, odnosnoodmeravanjem troškove i dobiti razlièitih opcija kako bi došao do �e-ljenog cilja na najefikasniji naèin.

179

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

Druga pretpostavka modela ekonomske teorije demokratijejeste ono što Dauns naziva aksiomom liènog interesa. Taj aksiom uizvesnoj meri dopunjuje prethodnu pretpostavku jer se njime tvrdida se pod racionalnim ponašanjem uvek podrazumeva ponašanjekoje je usmereno ka nekom sebiènom cilju (Downs, 1957a: 27). Tone znaèi da ljudi u svakoj prilici podreðuju altruistièke motive liè-nim interesima. Èak ni u politici nije uvek tako. Daunsova poenta jeda uprkos tome što se altruistièko ponašanje mo�e èiniti razlo�nim izperspektive etike ili politièke filozofije, ono nije u skladu sa eko-nomskim gledanjem na prirodu politièkog odluèivanja. Dakle, po-smatrano sa ekonomske taèke gledišta, onaj ko tako postupa napro-sto se ponaša iracionalno, ma kakav da je cilj koji ima u vidu. Iako jeekonomska teorija uglavnom zainteresovana za sredstva, što znaèida na ciljeve gleda kao na date, da bi se izbegla dalja diskusija okoprirode ciljeva, ona uglavnom postulira specifiènu vrstu cilja. Kakobi se ta razlika naglasila, pravi se distinkcija izmeðu u�eg i širegpojma racionalnosti. Širi pojam racionalnosti ne specifikuje kakva jepriroda ciljeva. U�i pojam racionalnosti, koji Dauns koristi, striktnoje ogranièen na ekonomske i politièke ciljeve. U kontekstu demokra-tije to znaèi da ako je osnovni cilj izbora da se izabere vlada, onda je„racionalno ponašanje u vezi sa izborima samo ono koje je usmerenoka tom cilju i nijedno drugo“ (Downs, 1957a: 27). Racionalno postu-panje je time su�eno na ono koje vodi ostvarenju izvesnih ekonom-skih i politièkih ciljeva. Iz tog su�avanja prirode ciljeva proizlazispecifièna definicija racionalnosti koja va�i za racionalnog glasaèa akoja glasi da je graðanin racionalan u pogledu izbora ako mu njegovipostupci omoguæavaju da efikasno odigra svoju ulogu prilikom bi-ranja vlade (Downs, 1957a: 24). Time su, dakle, definisane osnovnepretpostavke racionalnosti i liènog interesa na kojima se zasnivaDaunsov model, kao i specifièno viðenje racionalnosti koje je odkljuène va�nosti za razumevanje problema racionalnog glasaèa.

Pre predstavljanja osnovnih elemenata i strukture modela,biæe izlo�ena Daunsova definicija demokratije. Ona je va�na nesamo kako bi bio jasno odreðen domen u kome osnovni elementi injihove relacije imaju smisla, veæ i zato što su samom definicijomveæ obuhvaæeni, mada ne i precizno odreðeni, kljuèni elementi de-mokratskog procesa. Treba naglasiti da se Daunsova definicija neodnosi na opšti pojam demokratije, veæ na demokratsku vladu. Iako

180

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

je reè vlada dvosmislena jer mo�e da se odnosi bilo na instituciju,bilo na neku partiju ili koaliciju partija koja upravlja dr�avnim apa-ratom, Dauns raèuna sa obe moguænosti, dajuæi ipak u svojoj analiziprednost drugom znaèenju. Da bi izbegao moralne premise koje nisuu skladu sa ekonomskom taèkom gledišta, Dauns daje sledeæu de-skriptivnu definiciju demokratske vlade:

Neka vlada je demokratska ako su zadovoljeni sledeæi uslovi:

1. Neka partija (ili koalicija partija) je na izborima odabranada upravlja dr�avnim aparatom.

2. Izbori se odr�avaju u jasno definisanim intervalima, kojevladajuæa partija ne mo�e da menja po svojoj volji.

3. Svi odrasli graðani odreðene dr�ave, koji su pritom mental-no sposobni i imaju legalno prebivalište u datoj dr�avi, imajupravo da glasaju na izborima.

4. Svaki glasaè ima samo jedan glas u svakom od izbornihprocesa.

5. Bilo koja partija (ili koalicija) koja dobije podršku veæineglasaèa ima ovlašæenja da formira vladu i koristi njene instru-mente do sledeæih izbora.

6. Partija koja izgubi na izborima nikada ne pokušava silomili nelegalnim sredstvima da spreèi pobednièku partiju (ilikoaliciju) da preuzme vlast.

7. Vladajuæa partija nikada ne pokušava da ogranièi politièkeaktivnosti graðana i drugih partija sve dok oni ne pokušaju daje silom smene.

8. Na svakim izborima postoje dve ili više partija koje konku-rišu za formiranje vlade.

(Navedeno prema Downs, 1957a: 23–24)

Jasno se mo�e videti da iz Daunsove definicije sledi prethod-no specifikovan cilj na koji je analiza prevashodno usmerena. Glav-ni cilj izbora je, dakle, da se doðe do demokratske vlade. Prethodnadefinicija ima posebnu va�nost za trenutnu analizu zato što su njomeidentifikovani kljuèni elementi modela ekonomske teorije demokra-tije. Njome su obuhvaæena dva takva elementa – partije i glasaèi.Partija je (njena uloga obuhvaæena je taèkama 1, 2, 5, 6, 7 i 8 defini-

181

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

cije), kao što je veæ nagovešteno, ponekad identifikovana sa samomvladom, tako da se ta dva termina u analizi èesto koriste naizmeniè-no kada je reè o vladajuæoj partiji. Iako je velika razlika da li vladuformira jedna ili koalicija partija, ovo teorijsko rešenje je zgodnoanalitièko oruðe kako bi se naglasila razlika izmeðu vlade (bilo da sesastoji od jedne ili više partija) i opozicionih partija. Sam pojam par-tije Dauns definiše kao široku koaliciju osoba koja pokušava dapreuzme kontrolu nad dr�avnim aparatom uz pomoæ izbora. S obzi-rom da je ta definicija prilièno široka i da ukljuèuje èak i graðanekoji glasaju za odreðenu partiju, iako oni najèešæe ne preuzimajufaktièki nikakvu kontrolu nad dr�avnim aparatom i da ne iskljuèujeunutrašnje frakcije i unutrašnju borbu s obzirom na razlike u ciljevi-ma, Dauns nudi i nešto u�u definiciju. Po u�oj definiciji, partija jetim koji se sastoji od osoba koje pokušavaju da preuzmu kontrolunad dr�avnim aparatom zahvaljujuæi izborima. Pošto je reè o timuljudi koji imaju zajednièki cilj, time se predupreðuje široko shvata-nje po kome su i graðani koji glasaju deo partije, a predupreðuje se imoguænost unutrašnjih sukoba pošto postoji potpuna saglasnost okocilja. U vezi s ovom definicijom treba primetiti da Dauns na partijune gleda kao na jedinstveni kolektivni entitet koji ima moæ racional-nog odluèivanja. Ta definicija pretpostavlja da na partiju pre trebagledati kao na skup individua, a ne kao na neku vrstu kolektivnogentiteta koji bi bio nešto više ili nešto iznad osoba od kojih se sastoji.Drugi element, odnosno glasaè, takoðe je obuhvaæen definicijom de-mokratske vlade i to posebno taèkama 3, 4, 5 i 7.

Konaèno, postoji i treæi element koji nije obuhvaæen gornjomdefinicijom. Reè je o interesnim grupama. Dauns identifikacijukljuènih elemenata ekonomske teorije demokratije sa�ima tvrdnjomda postoje samo „tri vrste donosilaca odluka u našem modelu: poli-tièke partije, individualni graðani i interesne grupe“ (Downs, 1957a:27). Za treæu vrstu donosilaca odluka Dauns ka�e da u nju spadajukako individue, tako i razne nepartijske koalicije, a primeri su kor-poracije, sindikati i trgovinske asocijacije. Prilikom predstavljanjastrukture modela ekonomske teorije demokratije biæe ignorisanauloga treæeg elementa. Iako taj element igra va�nu ulogu u formuli-sanju opšte teorije ekvilibrijuma koja obuhvata vladu i privatne do-nosioce odluka, pod kojima se mogu razumeti kako graðani, tako iinteresne grupe, njegova uloga je definisana prevashodno s obzirom

182

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

na faktor neizvesnosti koji je u vezi sa prirodom demokratskih izbo-ra. Da bi se razumelo ponašanje partija i glasaèa u uslovima neizve-snosti, neophodno je najpre ispitati njihovo ponašanje u uslovimaizvesnosti, odnosno kada poseduju potpune informacije i kada dola-zak do njih ne podrazumeva nikakav trošak.

Struktura modela podrazumeva formulisanje opšte teorije ek-vilibrijuma za ponašanje partija i privatnih donosilaca odluka u de-mokratiji. Svi delatnici koji su obuhvaæeni strukturom, ponašaju sesve vreme racionalno i u skladu sa aksiomom liènog interesa. Pret-postavka racionalnosti podrazumeva da se „svaki delatnik u modelu,bilo da je reè o individui, partiji ili privatnoj koaliciji, sve vremeponaša racionalno, što znaèi da te�i ostvarenju svojih ciljeva uz mi-nimalno korišæenje retkih resursa i preduzima samo one postupkeèija marginalna dobit prevazilazi marginalne troškove“ (Downs,1957b: 137). U okviru modela ekonomske teorije demokratije, ekvi-librijum se posti�e na slièan naèin na koji nastaje tr�išni ekvilibri-jum. Dauns evocira èuveni primer Adama Smita (Adam Smith) pokome dobra koja potrošaè stièe, na primer, kako bi se prehranio, nezavise od humanosti mesara ili pekara veæ od njihovog liènog intere-sa. Upravo ta te�nja ka liènom interesu je ono što zahvaljujuæi „ne-vidljivoj ruci“ dovodi do nekog efikasnog tr�išnog ekvilibrijuma.Slièno je i u okvirima ekonomskog modela demokratije. Ekvilibri-jum kojim su obuhvaæene vlada ili partije, glasaèi i interesne grupe,nastaje zahvaljujuæi èinjenici da svaki od tih delatnika sledi sebièneinterese. Poðimo prvo od politièkih partija. Iz aksioma liènog intere-sa i definicije po kojoj je partija skup individua, a ne kolektivni enti-tet, proizlaze sledeæe postavke o ponašanju partija:

Pretpostavljamo da oni [èlanovi partije] postupaju samo u ci-lju sticanja prihoda, presti�a i moæi koji idu uz obavljanjeneke funkcije. Zato politièari u našem modelu nikada ne te�eza tom funkcijom kao sredstvom za sprovoðenje odreðenihpolitika, veæ je njihov jedini cilj da se domognu onih dobitikoje odreðena funkcija sama po sebi nosi. Oni na politike gle-daju samo kao na sredstva za postizanje svojih privatnih cilje-va koje mogu da ostvare jedino ako budu izabrani.

(Downs, 1957a: 28)

183

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

Osnovna hipoteza ekonomskog modela demokratije koja sle-di iz ovih postavki jeste da politièke partije u demokratiji formulišuodreðene politike samo u cilju dobijanja izbora. Partije se ponašajuracionalno ako na te politike gledaju kao na sredstva za dobijanjeizbora, a ne obrnuto. Iz toga slede dve va�ne posledice. Pošto vladauvek te�i da bude ponovo izabrana, odnosno partije te�e da steknušto više glasova, to znaèi da su one anga�ovane u specifiènoj vrstimaksimizirajuæeg ponašanja. Osnovni cilj svake partije u demokra-tiji jeste maksimiziranje broja glasova. To nije u suprotnosti sa aksi-omom liènog interesa koji ka�e da politièari slede svoje sebiène in-terese zato što je jedini naèin na koji oni mogu da doðu do pozicijakoje bi te interese unapredile to da dobiju što veæi broj glasova. Da-kle, partije ili politièari koji su èlanovi partije, ponašaju se racional-no samo ako postupaju u skladu sa tim osnovnim ciljem. To je sa-svim konzistentno sa postavkom koja proizlazi iz definicije partijepo kojoj su svi njeni èlanovi jedinstveni po pitanju ostvarivanja pri-marnog cilja. Te�eæi da maksimizira broj glasova, partija se nudeæiprimamljive politike ponaša poput preduzetnika kome je cilj da pri-vuèe što je više moguæe potrošaèa. Ona, kako to Dauns ka�e, prodajesvoje politike, ali ne za novac veæ za glasove. Ponašajuæi se tako,ona koristi najbolja moguæa sredstva kako bi ostvarila cilj dola�enjado što veæeg broja glasova.

Druga posledica je da politièari, ponašajuæi se u skladu saopisanom slikom, ni u kom sluèaju neæe te�iti unapreðenju društve-nog blagostanja. Šta je to što onda omoguæava da društvo ipakfunkcioniše i ostvaruje napredak? Dauns se tu oslanja na Šumpe-terov (J. A. Schumpeter) zakljuèak da društvena funkcija biva zado-voljena sasvim sluèajno, kao što je proizvodnja sluèajna s obziromna cilj stvaranja profita. Drugim reèima, funkcija društvenog blago-stanja biva zadovoljena samo kao nusproizvod te�nje za liènim in-teresima. Šumpeterov i Daunsov skepticizam u pogledu svesnogunapreðenja društvenog blagostanja proizlazi iz njihovog gledanjana ljudsku motivaciju. Normativne teorije društvenog blagostanjaobièno gube iz vida èinjenice o ljudskoj motivaciji, tako da u njimaostaje nerešeno pitanje zašto bi verovali da æe politièari maksimizi-rati društveno blagostanje èak i kada je ono jasno definisano, kao isredstva za njegovo ostvarenje (Downs, 1957b: 136). Dauns konsta-tuje da tvrdnja kako politièari treba to da èine ne znaèi da æe oni to

184

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

zaista i uraditi. Dakle, jedini naèin za integrisanje vlade u okvir opšteteorije ekvilibrijuma za demokratiju jeste iskljuèivanje normativnihpretpostavki iz modela:

U svetlu ovakvog naèina razmišljanja, na bilo koji pokušajkonstruisanja teorije o delovanju vlade, bez uzimanja u obzirmotiva onih koji upravljaju vladom, mora se gledati kao na ne-konzistentan sa osnovama ekonomske analize. Svaki takavpokušaj izbegava da se suoèi sa èinjenicom da su vlade kon-kretne institucije kojima upravljaju ljudi, jer se njima bavi naèisto normativnom nivou. Iz toga proizlazi da takvi pokušaji nemogu da dovedu do integracije vlade u opštu teoriju ekvilibri-juma. Ta integracija zahteva pozitivan pristup koji objašnjavakako politièari postupaju u skladu sa sebiènim motivima.

(Downs, 1957b: 136)

S obzirom da se politièari upravljaju prema liènim intersima, ida im demokratija omoguæava da te interese zadovolje ukoliko buduizabrani, s razlogom se mo�e postaviti pitanje šta preostaje glasaèi-ma? Koji je njihov motiv da se anga�uju u politièkom �ivotu, ako jenjihova jedina funkcija da doprinesu tuðem blagostanju i da na nji-ma budu trenirane racionalne sposobnosti politièkih partija? Eko-nomska teorija demokratije nudi odgovore na ta pitanja koji setakoðe zasnivaju na pretpostavci racionalnosti. Iz pretpostavke raci-onalnosti sledi da se svi delatnici u okviru modela ponašaju racional-no, pa time i glasaèi. Glasaèi se ponašaju racionalno tako što na izbo-re gledaju samo kao na sredstvo za ostvarivanje neke liène dobiti.Drugim reèima, glasaè se odluèuje da glasa za patiju A, a ne za parti-ju B, samo na osnovu raèunice koja mu ka�e da æe izbor partije Aunaprediti stepen njegovog liènog blagostanja. Ukoliko ne mo�e danapravi razliku izmeðu partije A i partije B, s obzirom na taj cilj, onse odluèuje za apstinenciju. Tako da kada vlada formuliše neku poli-tiku, ona mora u velikoj meri da se osloni na preferencije glasaèa, jeru suprotnom rizikuje svoj reizbor. Vlada koja bi ignorisala preferen-cije glasaèa ponašala bi se iracionalno s obzirom na cilj maksimizi-ranja glasova, isto kao što proizvoðaè koji ignoriše ukus potrošaèane bi dugo prodavao svoje proizvode. Iz toga sledi da ako se vlada iglasaèi ponašaju racionalno, onda zahvaljujuæi relaciji racionalnavlada-racionalni glasaèi, nastaje ekvilibrijum koji je slièan tr�išnom.Tu relaciju Dauns objašnjava na sledeæi naèin:

185

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

Kako bi svoje politike planirala tako da dobije što više glaso-va, vlada mora da ustanovi vezu izmeðu onoga što radi i togakako graðani glasaju. U našem modelu, ta veza se izvodi izaksioma da graðani u politici postupaju racionalno. Taj aksi-om implicira da svaki graðanin glasa za onu partiju za kojuveruje da æe mu obezbediti više dobiti od bilo koje druge.

(Downs, 1957a: 28)

Time je opisana osnovna struktura modela ekonomske teorijedemokratije koja se zasniva na pretpostavkama racionalnosti i liè-nog interesa, i koja zahvaljujuæi tim pretpostavkama dovodi do ekvi-librijuma odluèivanja vlade i glasaèa u uslovima demokratije. Ne-ophodno je na kraju još jednom istaæi da opisana struktura va�i uuslovima izvesnosti kada glasaèi imaju savršene informacije naosnovu kojih procenjuju za koga da glasaju, a vlada savršene infor-macije o tome kako æe oni da glasaju. Stvar se u velikoj menja kadase u analizu ukljuèi faktor neizvesnosti, odnosno kada nijedna stranane raspola�e savršenim informacijama, što je mnogo bli�e realnomstanju stvari. Prezentovani model je ipak neophodan kao polazište zadalje ispitivanje ponašanja razlièitih delatnika u uslovima neizve-snosti. Nakon predstavljanja osnovnih pretpostavki, elemenata istrukture modela ekonomske teorije demokratije, ostaje još da seuka�e na bitne karakteristike tog modela. Za izlo�eni model se mo�ereæi da ima sledeæe karakteristike:

1. idealizacija2. simplifikacija3. pozitivnost4. metodološki individualizamNije teško uoèiti da se u Daunsovom modelu glasaèi i partije

posmatraju na visokom nivou apstraktnosti, što znaèi da je izosta-vljen odreðeni broj pretpostavki koje su inaèe karakteristiène za real-no donošenje odluka u demokratiji. Ako bi stepen idealizacije bioopisan u terminima moguæih svetova, reklo bi se da Daunsov modelpredstavlja moguæi svet koji je u priliènoj meri udaljen od realnogsveta, ali i da ima tendenciju pribli�avanja tom svetu. Dodatne pret-postavke, kao što je uvoðenje faktora neizvesnosti, imaju upravo ulo-gu pribli�avanja modela realnom svetu. Iz upravo reèenog sledi da supromašene one kritike koje na Daunsov model gledaju kao na sliku

186

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

moguæeg sveta koji je veoma blizu realnom, jer previðaju stepen nje-gove apstraktnosti. Jedan od najva�nijih elemenata idealizacije jesteiskljuèivanje iracionalnosti iz analize. Uprkos tome što iracionalnostmo�e da igra znaèajnu ulogu u realnom svetu politike, Dauns se odlu-èuje da taj element iskljuèi zbog njegove kompleksnosti, zato što nijekompatibilan sa modelom koji polazi od pretpostavke racionalnosti izato što je reè o empirijskom fenomenu, koji ne mo�e da bude razma-tran èisto deduktivnim putem (Downs, 1957a: 10). Dakle, idealizaci-ja podrazumeva da se svi delatnici u modelu posmatraju kao racional-ni, iako u realnom svetu to nije uvek tako.

Druga karakteristika je u bliskoj vezi sa prethodnom. Pošto seradi o apstrahovanju iz realnog sveta, to podrazumeva ne samo isklju-èivanje nekih dodatnih pretpostavki, kao što je pretpostavka iracional-nosti, veæ i pojednostavljivanje koje se odnosi na sam proces racional-nog odluèivanja. Dakle, u analizi se racionalni delatnici tretiraju takoda njihov proces odluèivanja ne podle�e bilo kakvoj vrsti iskrivlja-vanja usled unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Dauns smatra da bi bezovakve vrste pojednostavljivanja bilo nemoguæe predvideti postupkedelatnika u modelu, što za sobom povlaèi nemoguænost formulisanjaosnovne strukture. Drugim reèima, ukoliko nije moguæe predviðanjepostupaka delatnika koji se nalaze u interakciji, nije moguæe ni pred-viðanje njihovog odnosa, odnosno prirode same interakcije.

Dauns kao jednu od najbitnijih karakteristika svog modelaistièe njegovu pozitivnost. To da je model pozitivan znaèi da se nala-zi na nièijoj zemlji izmeðu normativnosti i deskripcije. Prilikompredstavljanja strukture modela veæ je ukazano da Dauns, sliènoŠumpeteru, smatra da ekonomska teorija demokratije ne mo�e dabude normativna jer njen zadatak nije da prika�e kako delatnici trebada se ponašaju, veæ kako se ponašaju s obzirom na baziènu motivaci-ju. Model opisuje šta æe se dogoditi ako su zadovoljeni odreðeniuslovi, na primer, ako su delatnici racionalni, ako slede sopstvene in-terese, poštuju proceduru demokratskih izbora itd., a ne šta u tomsluèaju treba da se dogodi. Meðutim, ne mo�e da se ka�e ni da je mo-del u potpunosti deskriptivan jer ne opisuje postupke delatnika urealnom svetu demokratije, veæ u moguæem svetu koji postoji samoako su zadovoljeni odreðeni uslovi. Za razliku od nepremostivogjaza koji deli normativni svet od realnog, Dauns smatra da pozitiv-nost pribli�ava model koliko god je to moguæe realnom svetu. To je u

187

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

skladu sa ranijom konstatacijom da model jeste visoko apstraktan,ali ima tendenciju pribli�avanja realnom svetu. Karakteristika pozi-tivnosti treba da omoguæi to pribli�avanje.

Izgleda, meðutim, da te�nja da se bude na nièijoj zemlji izme-ðu normativnosti i deskriptivne teorije ima svoje negativne posledi-ce. Naime, taj prostor nije toliko osloboðen normativnih i deskriptiv-nih pretpostavki, koliko predstavlja neku vrstu preseka skupova tihpretpostavki. Uprkos tome što Dauns nastoji da poka�e kako njegovmodel nije normativan, on ipak u sebi sadr�i izvesne normativnepretpostavke. Dovoljno je pogledati taèke 4 i 7 predlo�ene definicijedemokratske vlade. To da svaki graðanin ima pravo glasa i da svakiglas ima jednaku vrednost kako se tvrdi u taèki 4 jesu normativnepretpostavke politièke jednakosti koja je karakteristièna za demo-kratiju. Slièno tome, taèka 7 podrazumeva da vlada ne sme da ugro-�ava slobodu kako svojih graðana, tako i politièkih partija. Daunseksplicitno ka�e da je jedino ogranièenje koje va�i za vladu „oèu-vanje politièke slobode“ (Downs, 1957a: 12). Dakle, uprkos tomešto u modelu nema mesta za normativne pretpostavke, ideje slobodei jednakosti koje predstavljaju normativne ideale koji su neodvojiviod demokratije, u velikoj meri modeluju ponašanje delatnika.

Poslednja, mada ne i najmanje bitna karakteristika modela,jeste metodološki individualizam. Veæ je prilikom definisanja parti-je, ukratko ukazano, da Dauns izbegava postuliranje neke vrste ko-lektivnog entiteta, odnosno da partije interpretira iz perspektive me-todološkog individualizma. Po toj interpretaciji, partije se sastoje odracionalnih individua koje imaju za cilj unapreðenje liènih interesa.Zato one predstavljaju neku vrstu koalicije koja je okupljena okospecifièno definisanog cilja, u ovom sluèaju dobijanja izbora, okokoga postoji potpuna saglasnost. Meðutim, ta interpretacija se s pra-vom mo�e nazvati umerenim metodološkim individualizmom, jeripak pretpostavlja smisao po kome se mo�e reæi da je partija usred-sreðena na jedan cilj s obzirom na koji postupa racionalno. Dakle,nema fiktivnog entiteta koji bi bio nešto više od individua koje ga sa-èinjavaju, ali ni individue nisu u potpunosti sebièni delatnici koji biu skladu sa logikom kolektivnog delovanja dolazak do zajednièkogcilja podredile ostvarenju liènih interesa. Drugim reèima, u okvirupartije nema „švercovanja“ jer su svi njeni èlanovi usmereni kaostvarenju primarnog cilja. Na interesnu grupu se u okviru modela

188

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

takoðe gleda kao na neku vrstu koalicije. Konaèno, znatno je oèi-glednije nego u prethodnim sluèajevima da je pretpostavka racional-nog glasaèa formulisana u duhu metodološkog individualizma. Na-kon što je prezentovan model ekonomske teorije demokratije i poštosu razmotrene njegove kljuène karakteristike, sada se okreæemo de-taljnijem ispitivanju uloge racionalnog glasaèa u okviru modela.

Racionalni glasaè se suoèava sa dve odluke. On treba da odluèiza koga da glasa i da li uopšte da glasa. Iako se, intuitivno gledano,èini da druga odluka prethodi prvoj jer onaj ko odluèi da ne glasa sva-kako ne mora da razmišlja o prvoj dilemi, po Daunsovom shvatanjuracionalnog glasaèa, redosled koraka je obrnut. Dauns ka�e da „racio-nalni glasaè prvo donosi odluku koja partija æe mu doneti najviše do-biti, a potom procenjuje da li ta partija ima bilo kakve šanse da pobe-di“ (Downs, 1957a: 10). Kako razumeti taj redosled koraka? Njegatreba razumeti u svetlu ranije ponuðenih defincija racionalnosti kojese sada primenjuju s obzirom na faktore izvesnosti i neizvesnosti. Uuslovima izvesnosti, kada glasaè ima potpune informacije, on ceteris

paribus postupa u skladu sa formalnom definicijom racionalnosti. Onrangira ponuðene opcije i odluèuje se za onu koju u najveæoj meri pre-ferira. Drugim reèima, racionalni glasaè maksimizira korisnost bira-juæi najbolje rangiranu preferenciji iz datog poretka preferencija. Dru-gi korak povlaèi se s obzirom na uslove neizvesnosti i tu Dauns presvega ima u vidu ekonomsku definiciju racionalnosti koja se oslanjana pojam instrumentalne racionalnosti. U uslovima neizvesnosti, ra-cionalni delatnik treba ne samo da uporedi opcije veæ i da proraèunamoguæe troškove i dobiti koji su povezani sa svakom od njih, kao iverovatnoæu da æe partija koju preferira zaista pobediti. Drugim reèi-ma, racionalni glasaè je u uslovima neizvesnosti prinuðen da maksi-mizira oèekivanu korisnost. On je takoðe suoèen sa dodatnim troško-vima prikupljanja informacija koji predstavljaju znaèajnu stavkuprilikom odmeravanja troškova i dobiti od glasanja. Ukoliko troškoviprevazilaze dobit, onda je jedini primereni odgovor glasaèa, ukolikoje racionalan u ekonomskom smislu, da u demokratskom procesuuopšte ne uèestvuje. Treba, ipak, razmotriti ta dva koraka redom kakobi se u potpunosti shvatila uloga racionalnog glasaèa kao i paradoksda je racionalni glasaè onaj koji uopšte ne glasa.

Kako bi se fiksirala terminologija, biæe korišæen pojam kori-snosti koji je uobièajen u ovom kontekstu. Prilikom preliminarnog

189

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

predstavljanja uloge racionalnog glasaèa u strukturi modela eko-nomske teorije demokratije istaknuto je da se on odluèuje za onupartiju za koju oèekuje da æe mu doneti najveæu moguæu dobit.Dauns dobiti definiše na, u izvesnom smislu, cirkularan naèin upra-vo preko pojma korisnosti. Evo njegove definicije:

Dobiti koje glasaè razmatra kada donosi svoju odluku pred-stavljaju priliv korisnosti koji proizlazi iz aktivnosti vlade. Tadefinicija zapravo je cirkularna, jer korisnost definišemo kaomeru dobiti koju graðanin predstavlja u svom umu kako bi seodluèio izmeðu alternativnih pravaca delovanja. Ako je datonekoliko alternativa koje se uzajamno iskljuèuju, racionalnaosoba se uvek odluèuje za onu koja mu, ceteris paribus, do-nosi najviše korisnosti, tj. postupa tako da ostvari najveæumoguæu dobit.

(Downs, 1957a: 10)

U Daunsovoj terminologiji korisnost jednostavno predstavljazajednièki denominator za razlièite vrste dobiti na koje racionalniglasaè mo�e da raèuna prilikom donošenja svoje odluke. Te dobitimogu da budu veoma razlièite. One mogu da se odnose na privatnedobiti, kao što su, na primer, bolji kvalitet ishrane ili odevanja, ali ina javna dobra, ili ona koja doprinose blagostanju drugih ljudi, kaošto su kvalitetni putevi ili zaštita �ivotne sredine. Korisnost je jed-nostavno termin koji omoguæava da sve te stvari zajedno budu treti-rane kao deo jednog paketa. Svakako da u svrhu procene i odluke zakoju partiju da se glasa, one mogu da budu na razlièite naèine iznovaklasifikovane i ocenjene kako bi lakše bila napravljena poreðenjaizmeðu partija. Dauns smatra da graðani nisu svesni mnogih aktiv-nosti vlade koje doprinose njihovom blagostanju, na primer, redov-ne provere kvaliteta pijaæe vode. Pošto prilikom odluèivanja graðanimogu da uzmu u obzir samo one dobiti kojih su svesni, Dauns za-kljuèuje da je jedna od najva�nijih politièkih strategija vlade da pod-seti glasaèe na one dobiti koje su ostvarene u prethodnom perioduzahvaljujuæi njenom delovanju.

Imajuæi u vidu predlo�enu terminologiju, najpre æe biti ra-zmotrena odluka racionalnog glasaèa za koga da glasa u uslovimaizvesnosti. Da bi se ispravno formulisala logièka struktura èina gla-sanja, neophodno je uzeti u obzir dimenziju vremena. Veæ sam izraz

190

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

„priliv korisnosti“ koji Dauns koristi, sugeriše vremensku dimenzi-ju. Racionalni glasaè treba, dakle, da proceni meru korisnosti s obzi-rom na faktor vremena. Jedinica vremena na koju se oslanja prilikomdonošenja odluke jeste period izmeðu izbora. Racionalni glasaè uobzir uzima najmanje dva takva perioda, jedan koji neposredno pret-hodi glasanju, koji æe nadalje biti obele�avan kao t1, i drugi t2, koji æeuslediti nakon izbora. Nadalje æe takoðe biti pretpostavljeno da seodluka odnosi na izbor izmeðu dve partije A i B. Fiksiranje u pogle-du datih vremenskih perioda i broja partija uèinjeno je u cilju pojed-nostavljivanja analize. Svakako da su moguæa proširenja u tom po-gledu, ali bi za njih trebalo da va�i ista logika kao i u baziènomsluèaju sa dve partije i dva vremenska perioda. Odluka racionalnogglasaèa za koga da glasa s obzirom na faktor vremena prikazana jetabelom 1. Strelice u tabeli oznaèavaju da su poreðenja dozvoljenajedino u okviru istih vremenskih perioda.

Tabela 1. Odluka racionalnog glasaèa za koga da glasa s obziromna faktor vremena

UA EUA

� �

EUB EUB

t1 t2

Simboli u tabeli imaju sledeæa znaèenja:

U – korisnost za racionalnog glasaèa koja proizlazi iz aktivnosti vladeEU – oèekivana vrednost (oèekivani prihod korisnosti)A – oznaèava vladajuæu partijuB – oznaèava opozicionu partijut1 – period pre izborat2 – period posle izbora

Pošto Daunsov model pretpostavlja da æe racionalni glasaèglasati za onu partiju koja æe mu doneti najviše dobiti nakon izbora,raèunica za koga da glasa najpre podrazumeva poreðenje partija sobzirom na vremenski period t2. Kako bi uporedio partije u tom po-gledu, on mo�e da se osloni jedino na oèekivane vrednosti od gla-sanja za partiju A, odnosno partiju B. Iako oznaka EU sugeriše da seradi o oèekivanoj korisnosti, taj simbol treba interpretirati kao oèeki-vanu vrednost koja se mo�e izraziti numerièki, i ne sme da se

191

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

pomeša sa uobièajenim znaèenjem oèekivane korisnosti koja je zna-èajna za donošenje odluka u uslovima neizvesnosti. Dauns u svojojanalizi alternativno koristi izraz oèekivani prihod korisnosti. O oèe-kivanoj korisnosti biæe više reèi kasnije prilikom analize postupakaracionalnog glasaèa u uslovima neizvesnosti. Racionalni glasaè do-nosi odluku za koga da glasa raèunajuæi sledeæu razliku:

(1) EUAt2 – EUBt2

Razliku oèekivanih vrednosti ili oèekivanih prihoda korisno-sti, Dauns naziva oèekivanim partijskim diferencijalom. Ako pret-postavimo da je A vladajuæa partija, onda se u sluèaju kada partijskidiferencijal ima pozitivnu vrednost, racionalni glasaè odluèuje dasvoj glas da vladajuæoj partiji. Ako je reè o negativnom iznosu, ondaglasa za opozicionu partiju B. Konaèno, ukoliko rezultat iznosi nula,on se odluèuje da uopšte ne glasa. Iako se èini da je ova operacija pri-lièno jednostavna, racionalni glasaè se susreæe sa teškoæom kako dapripiše oèekivane vrednosti opcijama. Dauns smatra da ta teškoæamo�e da bude nadomeštena poreðenjem partija u okviru vremenskedimenzije t1 jer racionalni glasaè tada mo�e da se osloni na èinje-nièke podatke u vezi sa aktivnostima vlade u proteklom periodu. Ja-sno je da on ne raspola�e sa istom èinjeniènom osnovom za procenupostupaka opozicione partije. Meðutim, glasaè mo�e da uporedi po-stupke vladajuæe partije sa eksplicitno istaknutim razlièitim progra-mima ili postupcima koje je opoziciona partija u tom periodu predla-gala, odnosno oèekivanom vrednošæu od partije B u periodu t1. Utom sluèaju racionalni glasaè raèuna trenutni partijski diferencijal nasledeæi naèin:

(2) UAt1 – EUBt1

Dakle, racionalni glasaè takoðe raèuna razliku korisnosti kojuje veæ ostvario u periodu t1 i oèekivanog prihoda korisnosti koji jemogao da ostvari da je partija B bila na vlasti. Dauns zakljuèuje da seglasaè ne bi ponašao racionalno ako ne bi uzeo u obzir èinjenice ko-jima raspola�e i da trenutni partijski diferencijal predstavlja osnov-nu determinantu za oèekivani partijski diferencijal. Meðutim, kakavje odnos izmeðu ova dva diferencijala s obzirom na to da nisu mo-guæa intertemporalna poreðenja? Kljuènu ulogu u tom pogledu, poDaunsu, igraju dva modifikatora koji su usmereni na buduænost. Onise primenjuju na trenutni partijski diferencijal kako bi se došlo doproraèuna oèekivanog partijskog diferencijala.

192

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Prvi modifikator je faktor trenda i on podrazumeva podeša-vanja koja glasaè vrši u svom trenutnom partijskom diferencijalu sobzirom na trend koji mo�e da se uoèi u pogledu ponašanja vlade uperiodu t1. Tako da, ako je vlada startovala prilièno nespretno, ali jekasnije bila znatno umešnija i donosila prave odluke, racionalni gla-saè mo�e da izvrši odreðena podešavanja u trenutnom partijskom di-ferencijalu koja bi projektovala kasniji uzlazni trend u oèekivanipartijski diferencijal. Va�i i obrnuto. Ako je vlada u poèetku vuklaprave poteze, ali je kasnije stanje bivalo sve lošije, racionalni glasaèmo�e da projektuje samo te negativne efekte rada vlade. Drugi mo-difikator je ocena uspešnosti i on se koristi u sluèaju kada su vlada-juæa i opoziciona partija u potpunosti poravnate u pogledu njihovihpolitika, kao i realnih i hipotetièkih postupaka. U takvoj situaciji naj-bolje što bi racionalni glasaè mogao da uradi jeste da uporedi radsadašnje vlade sa prethodnom. To bi znaèilo da svoju procenu u pot-punosti zasniva na èinjenicama. Meðutim, s obzirom na teškoæu dase vrše takva intertemporalna poreðenja, racionalni glasaè mo�e daizraèuna ocenu uspešnosti trenutne vlade tako što bi je uporedio sanekom vrstom idealne vlade:

(3) (Uit1 / UAt1)

Simbol Ui predstavlja najveæi moguæu korisnost koju je glasaèmogao da ostvari u datom periodu. Poreðenje sa idealnom vladom jekorisno sredstvo, zato što time glasaè mo�e da uporedi postupke vladeu razlièitim prethodnim periodima. Smisao modifikatora uspešnostimo�da najbolje mo�e biti opisan uobièajenom frazom da su izborineka vrsta ocene uspešnosti rada vlade. Meðutim, Dauns sugeriše dana izbore mo�e da se gleda kao i na sredstvo signaliziranja u pogledubuduænosti. Uprkos tome što bi partije u periodu t1 bile u potpunostiizjednaèene, one bi mogle da signaliziraju koje su promene moguæenakon izbora u periodu t2. Dauns ka�e da je u tom sluèaju presudna ge-neralna sklonost glasaèa ka promeni s obzirom na trenutno ostvarenstepen korisnosti. U svakom sluèaju, procene da li æe odreðena partijabiti nakon izbora sklona promenama, i ako zaista bude onda kojimtaèno, ukljuèuju faktor neizvesnosti.

Prethodnom analizom je, dakle, u potpunosti opisano ponaša-nje racionalnog glasaèa u uslovima izvesnosti kada poseduje potpu-ne informacije o postupcima vlade, predlo�enim politikama opozi-

193

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

cione partije, kljuènim mestima razila�enja izmeðu partija itd., ikada dola�enje do tih informacija ne podrazumeva nikakav trošak.Takoðe je uveden faktor neizvesnosti. Pre razmatranja racionalnogodluèivanja u demokratiji s obzirom na faktor neizvesnosti, prethod-na rasprava mo�e se formalno sa�eti na naèin koji omoguæava daljuanalizu koja podrazumeva uslove neizvesnosti. Ako pretpostavimoda je oèekivana vrednost glasanja za vladajuæu partiju A veæa odoèekivane vrednost glasanja za opozicionu partiju B (da glasaè pre-ferira partiju A u odnosu na partiju B) ili formalno izra�eno

(4) EUAt2 > EUBt2

onda u skladu sa tim, partijskim diferencijalom 1, kao i poèetnomdefinicijom pojma dobiti, strana dobiti (B – od reèi benefit na engle-skom jeziku) od glasanja mo�e da bude predstavljena sledeæomjednaèinom

(5) B = EUAt2 – EUBt2

koja ujedno predstavlja polaznu osnovu za analizu postupanja racio-nalnog glasaèa u uslovima neizvesnosti jer je reè o vrednovanju dvahipotetièka prihoda korisnosti, odnosno o dve hipotetièke oèekivanevrednosti. Glavno sredstvo na koje racionalni glasaè mo�e da seosloni u uslovima neizvesnosti jeste oèekivana korisnost.

Meðutim, pre eksplicitnog uvoðenja pojma oèekivane kori-snosti u analizu, kako bi bilo opisano postupanje racionalnog gla-saèa u uslovima neizvesnosti, neophodno je uvesti neke dodatnepretpostavke. Kao što je ranije istaknuto, druga odluka sa kojom sesuoèava racionalni glasaè jeste da li uopšte da glasa. Dauns ka�e da„racionalna osoba odluèuje da li da glasa isto kao što donosi sveostale odluke: ukoliko je dobit od glasanja veæa od troškova, on gla-sa, ako nije, onda apstinira“ (Downs, 1957a: 260). S obzirom da jestrana dobiti od glasanja veæ objašnjena ostaje da se razjasni stranatroškova u vezi sa glasanjem. To podrazumeva uvoðenje termina C uanalizu (C – od reèi cost na engleskom jeziku). Dauns smatra da seglavni trošak u pogledu glasanja odnosi na vreme. Naime, ukoliko jepotrebno vreme da se glasaè registruje, da razmisli za koga æe da gla-sa, da stoji u redu na glasaèkom mestu itd., onda taj trošak uopštenije tako mali. On je dodatno uveæan èinjenicom da u uslovima neiz-vesnosti glasaè ne raspola�e dodatnim informacijama, tako da odre-ðeno vreme mora da posveti informisanju. Taj trošak je još veæi

194

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

ukoliko dolazak do biraèkog mesta zahteva neko transportno sred-stvo. Strana troškova se èesto posmatra u svetlu troškova moguæno-sti (opportunity costs). Ako glasaè odvoji odreðeno vreme za glasa-nje koje bi inaèe posvetio radu i sticanju nekog prihoda, onda tajtrošak dodatno komplikuje stvar. Imajuæi u vidu opisane troškove,Dauns donosi sledeæe zakljuèke :

Kada postoje troškovi glasanja oni mogu da budu veæi odstrane dobiti, i tada je moguæe da racionalni graðanin apstini-ra èak i kada �eli da odreðena partija pobedi. U stvari, pošto jedobit od glasanja èesto zanemarljiva, èak i mali troškovi gla-sanja mogu da utièu na to da graðani koji su politièki oprede-ljeni apstiniraju.

(Downs, 1957a: 265)

Analiza postupaka racionalnog glasaèa u uslovima neizve-snosti podrazumeva pripisivanje odreðene verovatnoæe da æe partijakoju preferira zaista pobediti. Drugim reèima, racionalni glasaè bistranu dobiti od svog glasa trebalo da razmotri u svetlu verovatnoæeda æe upravo njegov glas biti odluèujuæi. Dakle, neophodno je uvo-ðenje i termina p u analizu (p – od engleske reèi probability). S obzi-rom da na izborima odluka odreðenog glasaèa nije izolovana, veæzavisi od niza odluka drugih glasaèa, verovatnoæa da æe njegov glasbiti odluèujuæi smanjuje se sa porastom broja glasaèa. To ujednopredstavlja i najveæi problem sa kojim se racionalni glasaè suoèavaprilikom donošenja odluke da li da glasa. Verovatnoæa da æe odreðe-ni glas biti odluèujuæi, u sluèaju kada postoji veliki broj drugih gla-saèa, uprkos tome što nije nula predstavlja zanemarljivo mali broj.Prema raèunici Denisa Milera, koja je i dalje prilièno optimistièna, usluèaju da na izbore izaðe 100.000.000 glasaèa verovatnoæa da æeodreðeni glas biti odluèujuæi iznosi 0,00006 (Mueller, 2003: 305).Problem je u tome što izrazito mala verovatnoæa da æe odreðeni glasbiti odluèujuæi znatno umanjuje vrednost samog glasa.2

195

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

2 Dauns ka�e sledeæe: „Bez obzira na ostale uslove, svaki racionalni glasaèshvata da on nije jedina osoba koja glasa. To saznanje radikalno menja njegovo gle-danje na znaèaj sopstvenog glasa. Ukoliko bi on bio jedini glasaè, trošak pogrešnogglasanja mogao bi da bude izraèunat na osnovu partijskog diferencijala, zato štopogrešan glas znaèi izbor pogrešne partije. Meðutim, postoji mnoštvo drugih gla-saèa. Zato æe partija koja eventualno pobedi verovatno biti izabrana bez obzira na tokome racionalni glasaè da svoj glas, sve dok drugi graðani glasaju nezavisno od

Uzimajuæi u obzir sve navedene elemente, kao i Daunsovo vi-ðenje tih elemenata, odluka da li æe racionalni glasaè da glasa u uslo-vima neizvesnosti mo�e se formalno prikazati na sledeæi naèin:

(6) pB > C

To treba interpretirati tako da racionalni glasaè donosi odlukuda glasa samo ako strana dobiti pomno�ena sa verovatnoæom da æenjegov glas biti odluèujuæi prevazilazi stranu troškova glasanja, od-nosno kao nu�an uslov za glasanje. To je još oèiglednije u sledeæojformuli koja se dobija zamenom iz 5:

(7) p(EUAt2 – EUBt2) > C

Opisane raèunice zasnivaju se na implicitnoj pretpostavcimaksimiziranja oèekivane korisnosti. Kako bi stvar bila pojašnjena,implicitna pretpostavka maksimiziranja oèekivane korisnosti biæeuèinjena eksplicitnom.3 Ranije navedene definicije racionalnostisame po sebi nisu dovoljne kako bi se objasnilo odluèivanje u uslo-vima neizvesnosti. U teoriji odluèivanja, koja nudi osnovna pravilaza donošenje odluka u uslovima neizvesnosti, jasno je definisan na-èin na koji se izraèunava oèekivana korisnost. Ukoliko pretpostavi-mo izbor izmeðu dve ili više opcija, odreðena stanja stvari koja suvezana za okru�enje u kome se donosi odluka i razlièite ishode kojimogu da proisteknu s obzirom na razlièite opcije i data stanja stvari,onda se oèekivana korisnost raèuna na sledeæi naèin. Oèekivana ko-risnost za svaku od opcija raèuna se tako što se najpre svakoj odopcija pripiše neka korisnost u meri u kojoj se ona preferira (dodelji-vanjem neke numerièke vrednosti), zatim se moguæim stanjima stva-ri pripisuje verovatnoæa i potom se dobije vrednost svakog ishoda zasvaki par opcije i stanja stvari, iz proizvoda iznosa korisnosti i vero-vatnoæe odgovarajuæeg stanja stvari. Oèekivana korisnost za odre-ðenu opciju prestavlja zbir svih ishoda koji se odnose na tu opciju, iosoba koja maksimizira oèekivanu korisnost odluèuje se za onuopciju èija ukupna oèekivana korisnost ima najveæi iznos. Zgodannaèin predstavljanja maksimiziranja oèekivane korisnosti u okviru

196

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

njega. To znaèi da trošak od pravljenja pogrešnog izbora ne mo�e da bude izraèunatnjegovim partijskim diferencijalom, pošto ta pogreška ne mora da utièe na konaèanishod glasanja.“

3 Dalja analiza maksimiziranja oèekivane korisnosti u pogledu odluke da li dase glasa oslanja se na: Riker and Ordeshook, 1968 i Schwartz, 1987.

teorije odluèivanja jeste da se sve opcije, stanja stvari i ishodi unesuu matricu odluèivanja. Tabela 2 predstavlja matricu odluèivanja zaodluku racionalnog glasaèa R da li da glasa u uslovima neizvesnosti.

Tabela 2. Matrica za problem odluèivanja racionalnog glasaèa da li daglasa u uslovima neizvesnosti (Modifikovano prema: Schwartz, 1987: 103)

Stanja stvari i njihove verovatnoæe:

S1 S2 S3

R-ov glas jeodluèujuæi

R-ov glas nijeodluèujuæi, alipobeðuje partijakoju on preferira

R-ov glas nijeodluèujuæi i partijakoju on preferiragubi izbore

Opcije: Verovatnoæa: p Verovatnoæa: q Verovatnoæa:1 – (p + q)

R glasa (za partijukoju preferira)

EUAt2 – C EU

At2 – C EU

Bt2 – C

R ne glasa EUBt2 EU

At2 EU

Bt2

Ako se ima u vidu prethodno uvedena pretpostavka maksimi-ziranja oèekivane korisnosti kao naèin racionalnog postupanja uuslovima neizvesnosti, onda se oèekivana korisnost od glasanja zaracionalnog glasaèa R mo�e izraèunati na sledeæi naèin:

(8) p(EUAt2 – C) + q(EUAt2 – C) + [1 – (p + q)] (EUBt2 – C), ili

p(EU At2) + q(EU At2) + [1 – (p + q)] (EUBt2) – C

Oèekivana korisnost za glasaèa R od opcije da ne glasa iznosi:

(9) p(EUBt2) + q(EU At2) + [1 – (p + q)] (EUBt2)

Dakle, u skladu sa pretpostavkom maksimiziranja oèekivanekorisnosti racionalni glasaè R odluèuje da glasa samo ako:

(10) p(EU At2) + q(EU At2) + [1 – (p + q)] (EUBt2) – C >p(EUBt2) + q(EU At2) + [1 – (p + q)] (EUBt2)

Pošto je to ekvivalentno sa p(EUAt2 - EUBt2) > C, to znaèi daracionalni glasaè glasa samo ako pB > C. To je taèka do koje se stiglopre ekspliciranja pretpostavke maksimiziranja oèekivane korisnosti.Meðutim, time još uvek nije odgovoreno na pitanje da li æe racional-ni glasaè uopšte da glasa, odnosno, koje numerièke vrednosti bimogle da se pripišu promenljivama p, B i C. Ako se slede Daunsove

197

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

sugestije koje su ranije navedene u vezi sa verovatnoæom da æe odre-ðeni glas biti odluèujuæi i troškovima glasanja, onda zakljuèak kojisledi ni u kom sluèaju nije optimistièki u pogledu motivacije da seglasa. Naime, pošto je verovatnoæa da æe odreðeni glas biti odluèu-juæi zanemarljivo mala, to znatno umanjuje stranu dobiti od glasa.Pošto Dauns naglašava da strana troškova glasanja uopšte nije zane-marljivo mala, to za sobom povlaèi da ona prete�e nad stranom dobi-ti od glasanja. Pošto je racionalni glasaè instrumentalno racionalan uekonomskom smislu, on se neæe odluèiti za postupak èiji troškoviprevazilaze dobit. Dakle, racionalni glasaè je onaj koji odluèuje dauopšte ne glasa. Otud paradoks racionalnog glasaèa, koji se još nazi-va i paradoksom neglasanja.4

S obzirom na teškoæu da se ponudi adekvatan odgovor na pa-radoks racionalnog glasaèa u okvirima pB > C, Riker (W. H. Riker) iOrdešuk (P. C. Ordeshook) su uveli dodatni termin koji bi trebao daodigra kljuènu ulogu prilikom objašnjenja zašto ljudi glasaju.Uvoðenjem termina D (D – od engleske reèi duty) dobija se:

(11) pB + D > C

Termin D podrazumeva psihièko zadovoljstvo koje proizlaziiz onoga što se obièno naziva ispunjavanjem graðanske du�nosti. Ri-ker i Ordešuk navode nekoliko takvih zadovoljstava u vezi sa gla-sanjem. To je najpre zadovoljstvo zbog poštovanja etike glasanja,zatim što se podr�ava demokratski politièki sistem, potom što se

198

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

4 Problem racionalnog glasaèa èesto se formuliše i u nešto drugaèijem obliku.Ako se prihvati da Daunsov model nudi predviðanja o ponašanju delatnika u demokra-tiji, onda iz pretpostavke maksimiziranja oèekivane korisnosti sledi da bi izlaznost bilanula ili pribli�na nuli. To je svakako u protivreènosti sa empirijskom evidencijom kojapokazuje da izlaznost u stabilnim demokratijama na nacionalnim i predsednièkim iz-borima ne pada ispod 50 procenata od ukupnog broja glasaèa. Paradoks glasanja u tompogledu bio bi da ljudi ipak glasaju, uprkos tome što je na izborima izlaznost priliènovelika, što ujedno znaèi da je verovatnoæa da odreðeni glas bude odluèujuæi zanemarl-jivo mala (Blais, 2000: 2; Mueller, 2003: 305). Ova druga forma prezentovanja proble-ma mogla bi se nazvati paradoksom izlaznosti (Green and Shapiro, 1994: 47, 52). Bezobzira na to da li paradoks ima formu ispravnog argumenta sa oèigledno pogrešnim ièak apsurdnim zakljuèkom ili je reè o tome da predviðanja u vezi sa racionalnim gla-saèem nisu podr�ana evidencijom, kljuèno pitanje jeste da se objasni motivacija za gla-sanje pod pretpostavkom racionalnosti. Za detaljan pregled rešenja koja idu u tompravcu videti: Green and Shapiro, 1994: 48–58, Blais, 2000: 1–10, Dowding, 2005. Toje, meðutim, samo jedan od moguæih puteva. Drugi put bio bi da se tvrdi kako graðaniglasaju zato što se ponašaju iracionalno (Caplan, 2006: 2, 3, 22).

izra�ava preferencija u pogledu odreðene partije koju osoba podr�a-va, zatim neka vrsta zadovoljstva zbog uèestvovanja u društvenimaktivnostima i zadovoljstvo zbog obezbeðivanja efikasnosti politiè-kog sistema. Riker i Ordešuk smatraju da uvoðenje termina D nesamo da rešava paradoks glasanja, jer kada se dodaju pomenuta psi-hièka zadovoljstva ona mogu da premaše troškove, veæ je u skladu isa najèešæim odgovorom prilikom ispitivanja zašto ljudi glasaju, a toje oseæaj du�nosti. Uprkos tome što ovo rešenje razrešava kako para-doks racionalnog glasaèa, tako i paradoks izlaznosti, Grin (D. P.Green) i Šapiro (I. Shapiro) smatraju ga krajnje nezadovoljavajuæim:

Mnogi nauènici koji se bave teorijom racionalnog izbora tajmanevar smatraju pora�avajuæim, zato što je sklonost ka oba-vljanju graðanske du�nosti egzogeni dodatak modelu racio-nalnog izbora. Pored toga što je reè o post hoc objašnjenju (i usvakom sluèaju empirijski nepouzdanoj pretpostavci), shva-tanje da graðanska du�nost utièe na uèešæe glasaèa na izbori-ma postavlja više empirijskih problema nego što ih rešava.

(Green and Shapiro, 1994: 52)

Ovi autori ukazuju na dva takva problema. Prvi je teškoæa dase objasni zašto se izlaznost menja od jednih do drugih izbora istogtipa. Naime, zadovoljstvo zbog ispunjavanja graðanske du�nosti nebi trebalo da ima tako velike varijacije s obzirom na isti tip izbora.Drugi problem predstavlja objašnjenje zašto bi graðani glasali u takovelikom broju zbog zadovoljsta što ispunjavaju graðansku du�nost,a u isto vreme bi jako mali broj njih posvetio vreme ispunjavanjudrugih graðanskih du�nosti, na primer komunikaciji sa lokalnimzvaniènicima. Trebalo bi, dakle, objasniti ne samo varijacije u po-gledu razlièitih izbornih ciklusa, veæ i u pogledu razlièitih naèinaispoljavanja graðanske du�nosti.

Inspiraciju za svoje rešenje Riker i Ordešuk mogli su da naðuupravo u Daunsovoj ekonomskoj teoriji demokratije. Dauns se, nai-me, suoèio sa sledeæim problemom – ako su svi glasaèi racionalni, toznaèi da æe svi rezonovati na isti naèin i iz toga sledi da niko neæeglasati. Ali ako niko ne glasa, to onda znaèi i slom demokratskog po-retka. Kako bi rešio taj problem, Dauns je napravio razliku izmeðuvrednosti glasa u smislu da neka osoba glasa ispravno (da pobedipartija koju preferira) i vrednosti glasanja po sebi. Pošto univerzalna

199

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

apstinencija dovodi do kolapsa demokratskog sistema, Dauns pret-postavlja da za graðane upravo opstanak demokratije predstavljaodreðenu dobit. Meðutim, ta dobit ne mo�e da bude deo standardneraèunice racionalnog glasaèa, veæ za odreðeni broj graðana glasanjesamo po sebi ima vrednost. Nazovimo ovu vrstu glasaèa racionalnimprodemokratama. Dauns smatra da sledeæe dve pretpostavke, kojesu karakteristiène za racionalne prodemokrate, rešavaju problemeracionalnog glasaèa i opstanka demokratije:

1. Racionalne osobe koje �ive u demokratiji u odreðenoj merisu motivisane oseæajem društvene odgovornosti koja je rela-tivno nezavisna od njihovih kratkoroènih dobitaka i gubitaka.

2. Ako na tu odgovornost gledamo kao na jedan deo dobiti odglasanja, moguæe je da za neke, mada ne za sve racionalneosobe, dobit od glasanja bude veæa od troškova.

(Navedeno prema Downs, 1957a: 268)

Polazeæi od te dve pretpostavke, Dauns zakljuèuje da æe bar zaneke ljude biti racionalno da glasaju uprkos tome što kratkoroèno gle-dano privatni gubici èina glasanja prevazilaze dobitke. Za te osobe,koje smo nazvali prodemokratama, dobit æe predstavljati sam èin gla-sanja jer se tim èinom obezbeðuje opstanak demokratije. Meðutim,uprkos tome što je Dauns predlo�enim shvatanjem ponudio rešenje zaprobleme racionalnog glasaèa i opstanka demokratskog poretka, oèi-gledno je da je dolazak do tog rešenja zahtevao nekoliko dodatnihpretpostavki koje izlaze izvan okvira modela ekonomske teorije de-mokratije, kao i delimièno �rtvovanje koherentnosti samog modela:

1. Pojam racionalnosti više ne podrazumeva samo instrumen-talnu racionalnost u smislu odmeravanja troškova i dobiti, veæ i nor-mativnu dimenziju vrednosti glasanja po sebi, odnosno oseæaja dru-štvene odgovornosti. Ukoliko vrednost glasanja po sebi prevazilazivrednost glasanja za partiju koju neka osoba preferira, i ukoliko gla-saè izlazi na izbore uprkos tome što strana troškova u raèunici oèeki-vane korisnosti prevazilazi stranu dobiti, time se narušavaju kakoformalna definicija racionalnosti, tako i prepostavke instrumentalneracionalnosti i maksimiziranja oèekivane korisnosti. Dakle, širi po-jam racionalnosti koji Dauns ima u vidu inkonzistentan je sa osnov-nim pretpostavkama vezanim za shvatanje racionalnosti u okvirumodela ekonomske teorije demokratije.

200

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

2. Pretpostavka da neki racionalni glasaèi ipak glasaju kakone bi došlo do sloma demokratskog poretka takoðe je inkonzistentnaje sa aksiomom liènog interesa. Glasaè, koji je instrumentalno racio-nalan u ekonomskom smislu, neæe glasati ako strana troškova preva-zilazi stranu dobiti, ali èak i u tom sluèaju �eleæe da drugi glasajuzato što on mo�e da ostvari dobit od pobede partije koju preferira èaki ako ne uèestvuje u glasanju. Drugim reèima, pored toga što odluèu-je da ne glasa, instrumentalno racionalan glasaè koji ujedno postupau skladu sa aksiomom liènog interesa predstavlja neku vrstu „šver-cera“, jer trošak oko ostvarivanja kolektivnog dobra prebacuje nadruge ljude. Meðutim, da bi se pokazalo da bilo ko uopšte glasa, od-nosno daje svoj doprinos za obezbeðenje kolektivnog dobra, nu�noje da se u oviru teorije odustane od aksioma liènog interesa (za slièanargument videti: Barry, 1970: 20).

3. Pretpostavke šireg pojma racionalnosti, dugoroène dobiti,varijacije meðu populacijom u pogledu šireg i u�eg pojma racional-nosti, normativnog gledanja na glasanje kao vrednost po sebi jesudodatne pretpostavke koje izlaze izvan okvira Daunsovog modelaekonomske teorije demokratije.

Literatura

Aldrich, John H. (1997), „When is it Rational to Vote?“, in: Mueller, DennisC. (ed.), Perspectives on Public Choice, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 1997: 379–390.

Arrow, Kenneth J. (1951), Social Choice and Individual Values, John Wiley& Sons, New York

Barry, Brian M. (1970), Sociologists, Economists and Democracy, Macmil-lan, London

Blais, André (2000), To Vote or Not to Vote: The Merits and Limits of Ratio-

nal Choice Theory, University of Pittsburgh Press, PittsburghCaplan, Bryan (2006), The Myth of Rational Voter: Why Democracies Cho-

ose Bad Policies, Princeton University Press, PrincetonDowding Keith (2005), „Is it Rational to Vote? Five Types of Answer and a

Suggestion“, British Journal of Politics and International Relations

7: 442–459.Downs, Anthony (1957a), An Economic Theory of Democracy, Harper &

Row, New York

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

Downs, Anthony (1957b), „An Economic Theory of Political Action in aDemocracy“, The Journal of Political Economy 65, 2: 135–150.

Green Donald P. and Ian Shapiro (1994), Pathologies of Rational Choice

Theory: A Critique of Applications in Political Science, Yale Uni-versity Press, New Haven.

Mueller, Dennis C. (2003), Public Choice III, Cambridge University Press,Cambridge.

Olson, Mancur Jr. (1965), The Logic of Collective Action, Harvard Univer-sity Press, Cambridge.

Riker William H. and Peter C. Ordeshook (1968), „A Theory of the Calcu-lus of Voting“, American Political Science Review 62: 25–42.

Schwartz, Thomas (1987), „Your Vote Counts on Account of the Way it isCounted: An Institutional Solution to the Paradox of not Voting“,Public Choice 27: 101–121.

Ivan Mladenoviæ

ECONOMIC THEORY OF DEMOCRACYAND RATIONAL VOTER

Summary

This paper aims to analyse Downs’ conceptions of economic theory of de-mocracy and rational voter. The author will defend the thesis that concept of duty as asolution for the paradox of not voting cannot be successfully integrated into theframework of economic theory of democracy.

Key words: rationality, democracy, voting, utility, rational choice theory

202

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ