ekonomija pitanja za ponavljanje

7/21/2019 Ekonomija pitanja za ponavljanje

http://slidepdf.com/reader/full/ekonomija-pitanja-za-ponavljanje 1/11

1. Renta se definira kao:a) Plaćanje za korištenje faktora proizvodnje čija je ponuda neograničeno velikab) Objekti, oprea i zali!e koje seogu koristiti u proizvodnji drugi! dobara") Plaćanje za korištenje proizvodni! faktora čija je ponuda fiksnad) #aaptna stopa plaćena za korištenje zeljee) $ve navedeno

%. Pretpostavio da ponuda zelje fiksna te da se o&e koristiti na više alternativni! načina'jedan od nji! je proizvodnja pšeni"e). (ko se renta oporezuje s %*, to će iati zaposljedi"u:

a) %* povećanje rente koju oraju iati proizvo+ači pšeni"eb) %* sanjenje rente koju oraju platiti korisni"i zelje") %* sanjenje rente koju priaju vlasni"i zeljed) ikakve projene glede rentee) ijednu od navedeni! posljedi"a

-. #apital se sastoji oda) ra+evinski! objekata kao što su tvorničke !ale i zgradeb) Opree kao što su strojevi, alati i kopjutori,") /ali!e gotovi! proizvoda i inputa,d) $ve navedeno

e) ov"a što su ga štediše sprene posuditi0. #lasična teorija investi"ija satra da postoji

a) enden"ija prea dugoročnoj ravnote&i u kojoj je tr&išna kaatna stopa jednaka nulib) enden"ija prea dugoročnoj ravnote&i u kojoj bruto investi"ije kontinuirano opadaju") enden"ija prea dugoročnoj ravnote&i u kojoj su neto investi"ije pozitivne i stabilned) enden"ija prea dugoročnoj ravnote&i pri kojoj je štednja jednakla nulie) e postoji tenden"ija k dugoročnoj ravnote&i

2. $adašnja ravnote&a nekog kapitalnog dobra jednaka je:a) Revaloriziranoj nabavnoj "ijeni tog dobrab) abavnoj "ijeni tog dobra uanjenoj za veličinu aortiza"ije") /borju njegovi! diskontni! očekivani! prinosa tijeko vijeka njegovog trajanjad) /broju njegovi! očekivani! prinosa

3. Pretpostavio da je očekivana vječna renta nekog kapitalnog dobra 14 godišnje. (ko je

tr&išna kaatna stopa 5* godišnje, tada će sadašnja vrijednost tog dobra iznositia) 54b) 1%24") 54d) 14e) 6eskonačno

7. $adašnja diskontirana vreijednost 24 plativi! za godinu dana pri tr&iušnoj kaatnoj stopiod 8* godišnje iznosi

a) 0284b) 2284") %3-4d) 2024

e) išta od navedenog5. Profiti su definirania) Razlika ize+u ukupni! pri!oda i ukupni! ras!odab) Razlika ize+u granični! pri!oda i granični! troškova") 9kupni pri!odi što ga poduzeće ostvaruje prodajo svoji! proizvodad) očani iznos koji se raspodjeljuje e+u dioničare kao dividendee) ovčani iznos koji poduzeće ula&e u gra+evinske objekte i opreu

8. Profitna stopa odre+ena jea) pli"itni naknadaa proizvodni! faktora koje poduzeće posjedujeb) $tupnje rizika poslovanja") $tupnje inova"ija koje poduzeče prijenjujed) $vie navedenie) iči navedeni

1. 9 vrijee infla"ijea) oinalna kaatna stopa bit će veća od realne za iznos stope infla"ijeb) Realna kaatna stopa bit će veća od noinalne za iznos stope infla"ije



") $topa infla"ije bit će veća od noinalne kaatne stope uz uvjet da se realna kaatnastopa ne ijenja

d) išta od navedenog11. #oja od navedeni! sredstava koristi dr&ava za usjeravanje privrede

a) Porezeb) eposredne ras!ode

") ransferna plaćanjad) Regula"ijue) $ve navedeno

1%. #oje od navedeni! funk"ija o&e iati dr&ava u odelu ješovite privredea) Odre+ivanje norativnog okvira koji se definiraju ; pravila igre<b) Realoka"ija resursa u "ilju postizanja veće fleksibilnosti") Realoka"ija resursa u "ilju ostvarenja veće pravednostid) Ostvarenje akroekonoske ravnote&e pooću fiskalne i onetrane politikee) $ve navedno

1-. zgradnja autoputa od strane dr&ave bez plaćnja "estarine predstavlja oblika) Privatne potrošnjeb) ransefrni! plaćanja") Politike do!otka

d) =onetarne politikee) išta od navedenog

10. 9vo+enje širokog prograa transferni! plaćanja najeravaa) Ostvariti višak u svo proračunub) ostavriti projene u donošenju društveni! odluka na pitanje za koga proizvoditi") osigurati veću kolektivnu potrošnjud) poaknuti grani"u proizvodni! ogućnosti dalje od is!odištae) sanjiti infla"iju

12. Pretpostavio da povjerenstvo grada >oboto?na donese osluku o izgradnji nogoetnogstadiona. Povjerenstvo je oslučilo finan"irati izdgradnju stadiona povećanje poreza nado!odak za 1*. a osluka je zasnovana na

a) načelu koristib) ačelu pravednosti") ačelu plate&ne sposobnostid) ačelu dodane vrijednostie) Rase@evo porezno pravilu

13. (ko povjerenstvo >oboro?na odluči inan"irati izgradnju nogoetnog stadiona naetanjeporeza na utrošak elektične energije, ta bi osluka bila diona naetanje poreza na utrošakelektrične enregije, ta bi odluka bila zasnovana na

a) ačelu koristib) ačelu pravednosti") ačelu plate&ne sposbnostid) ačelu dodane vrijednostie) Rase@evo porezno pravilu

17. Pretpostavio da je do!odak od % 4 oporezovan od 04. (ko se povećani do!odak

od %%4 oporezuje porezo od 054 tada granična porezna stopa iznosia) %*b) %1*") %%*d) 0*e) išta od navedenog

15. Porez na proet jea) Progresivan porez jer obu!vaća kako luksuzna tako i nu&na dobrab) Regresivan porez jer bogatiji dio društva troši anje postotak svog do!otka na

oporezovana dobra u odnosu na siroašniji dio društva") Progresivan porez jer bogatiji troše više od siroašni!d) Regresivan porez jer se njie prikupi više nov"a od siroašniji! nego od bogati!e) Propor"ionalanporez jer svatko plaćaa po istoj poreznoj stopi

18. očna defini"ija propor"ionalnog poreza je ona prea kojoj jea) Porezna stopa ista za svaku visinu do!otka



b) Aisina porezni! davanja ista za sve porezne obveznike neovisno o visini nji!ovog do!otka") Porezna stopa sve anja kako do!odak rasted) Aisina porezni! davanja sve veća kako do!odak opadae) ijedna defini"ija nije točna

%. Porez na profit korpora"ija razrezuje se naa) ovododanu vrijednost

b) splaćenu dividensu dioničaria") eraspodjeljeni profit korpora"ijed) ijenop od navedenog

%1. (ko je proizvo+ač naještaja platio 5kn, a naještaj prodao za 15 kn te ako jestopa na dodanu vrijednost 1* spoenuti proizvo+ač će platiti porez u visini od

a) 5 knb) 1 kn") 15 kn

%%. Br&ava blagostanja jea) Br&ava u kojo najveći broj članova društva aksialno ostvaruje osobno blagostanjeb) Br&ava u kojoj tr&išni e!aniza slobodno djeluje") Br&ava ješovite ekonoije koja korištenje fiskalne politike i ekonoske regfulative

utječe na tr&išnu raspodjelu do!otka sukladno odre+eni so"ijalni "iljevia

d) Br&ava u kojoj su na vlasti so"ijaldeokrati%-. ejednakost u raspodjeli do!otka koja postoji neovisno o ekonoskoj politi"i dr&ave

posljedi"a jea) Postojanja diskriina"ije po različiti osnovaab) Razlika u intenzitetu radnog napora") Razlika individualni! sposobnostod) Razlika u razini obrazovanjae) $ve navedeno

%0. $iroaštvo najte&e poga+aa) =lade iigrante bez obrazovanjab) Rastavljane supru&nike s fakultetsko naobrazbo") #valifi"irane lade radnijed) Razlika u razini obrazovanjae) $ve navedno

%2. Prea Okunovoj tezi ;šupljeg vedra< () ize+u efikasnosti i jednakosti u raspodjeli nea e+usobne povezanosti6) jere preraspodjele do!otka ogu sanjiti do!odovnu nejednakost ali je sanjena "ijena

ekonoska otiva"ija za rad i štednjuC) jere preraspodjele do!otka sanjuje do!odovnu nejednakost i grani"u sirpaštvaB) jere preraspojdele do!otka sanjuje činitelja koji uzrokuje do!odovnu nejednakost

%3. $tablinost "ijena s poti&e prijenoa) Diskalne politikeb) =onetarne politike") Politike do!otkad) ( i b

e) ( i "f) (, b, "%7. =akroekonoika proučava

a) raspodjelu do!otkab) foriranje tr&išni! "ijena") opću ekonosku ravnote&ud) regula"iju onopolae) troškove proizvodnje

%5. #oji su parovi "iljeva ekonoske politike e+usobno suprotnia) iska infla"ija i niska nezaposlenostb) iska infla"ija i visoka nezaposlenost") Privredni rast i niska nezaposlenostd) Cjenovna stabinlost i vanjskotrgovinska ravnote&a

%8. $anjenje agregatne potra&nje uz pretpostavku "eteris paribus izazvat ćea) Povećanje razine "ijena i povećanje outputab) $anjenje razine "ijena i povećanje outputa



") Povećanje razine "ijena i sanjenje outputad) $anjenje razine "ijena i sanjenje outputa

-. $anjenje agregatne ponude uz pretpostavku "eteris paribus uzrokujea) Povećanje outupta i povećanje razine "ijenab) Povećanje outputa i sanjenje razine "ijena") $anjenje outputa i povećanje razine "ijena

d) $anjenje outputa i sanjenje razine "ijena-1. Povećanje agregatne potra&nje uz pretostavku "eteris paribus iat će posljedi"ua) Povećanje razine "ijena i povećanje outputab) Povećanje razine "ijena i sanjenje outputa") sanjenje razine sijena i povećanje outputad) sanjenje razine sijena i sanjenje otputa

-%. $anjenje kaatne stope uz pretpostavku "eteris paribus iat će za posljedi"ua) Poak krivulje ($ udesnob) Poak krivulje ($ ulijevo") Poak krivulje (B udesnod) Poak krivulje (B ulijevo

--. #rivulja ($ je pozitivno nagnuta u kratko roku uslijeda) Rastući! troškova proizvodnje

b) Opadajuće ekonoije razjera") 6r&eg porasta "ijena outputa od "ijena inputad) išta od navednog

-0. #ratkoročni efekti povećani! ras!oda za obranu koji nisu praćeni istovreenin porastoporeza uzrokovat će

a) Aiše "ijene i viši BPb) Aiše "ijene i ni&i BP") i&e "ijene i ni&i BPd) i&e "ijene i viši BPe) i&e "ijene i neproijenjeni BP

-2. Privredni rast se uvijek jeri u realni izrazia uslijeda) Projene outputa iz godine u godineb) Einjeni"e da pristup toka proizvodnje i treoškovni pristup ne daju uvijek iste rezultate

") Pojavit će se autoatski ako tijeko godine nea ulaganja u objekte i opreud) /nače da je privreda proizvela više nego što je potrošila

-3. #oja od navedni! kategorija ne ulazi u obračun na"ionalin! do!otkaa) Profiti korpora"ijab) ransferna plaćanja") #aated) Rentae) ajanina i plaće

-7. (ko &elite izračunati raspolo&ivi do!odak iz BPFa tada ne sijete () odbiti aortiza"iju6) dodati tranferna plaćanjaC) odbiti indirektne porezeB) odbiti doprinose za so"ijalno osiguranje

G) odbiti neraspodjeljene profite korpora"ija-5. Priliko obračunavanja dr&avne potrošnje u BPFu izračunavaju se

a) roškovi dr&ave na dobra i uslugeb) rpkovi dr&ave sao na dobra, ali ne i usluge") roškovi dr&ave na dobra i usluge te transferna plaćanjad) $ao troškovi plaćenja bez izdataka dr&ave na dobra i uslugee) išta od navednog

-8. (ko je noinalni BP 188% iznosio -3 ld 4 i ako s erazina "ijena 188% u odnosu na 188povećala za %* tada je BP 1%88% izra&en u "ijenaa iz 188 iznosio

a) - ld 4b) -% ld 4") -0 ld 4d) -3 ld 4e) 0-% ld 4

0. Arijednost BP izračunavao tako da zbrojio



() Osobnu potrošnju, investi"ije, aortiza"iju i vrijednost izvoza6) ajanine, profit, kaate, rentu i akuula"ijuC) a"ionalni do!odak, neizravne poreze i aortiza"ijuB) ajanine, investi"ije, neizravne poreze i neto izvoz

01. Realni BP je veći ove godine nego pret!odne. o je posljedi"aa) Porasta "ijena,

b) Porasta proizvodnje") Porasta proizvodnje i "ijenad) Povećanja zaposlenostie) išta od navedenog

0%. oinalni BP se sanjio u odnosu na pret!odno razdoblje. o je posljedi"a () sanjenje proizvodnje6) sanjena "ijenaC) sanjenje "ijena i proizvodnjeB) ne o&e se dati odgovor

0-. ajbolji pokazatelj kvalitete inidividualnog i društevnog blagostanja jea) BPb) P") B

d) ijedno od navednog00. (ko ljudi ne potroše sav raspolo&ivi do!odak nego njegov nepotrošeni dio ulo&e u banku onisu

a) 9štedjeli, ali ne i investiralib) nvestirali ali ne i uštedjeli") stovreeno uštedjeli i investiralid) i štedjeli ni investirali

02. agib funk"ije potrošnje pokazujea) Ojer ize+u veličine potrošnje i veličine raspolo&ivog do!otkab) Ojer ize+u prirasta potrošnje i prirasta raspolo&ivog do!otka") Ojer ize+u prirasta potrošnje i prirasta štednjed) Ojer ize+u =P$ i =PC

03. (ko se do!odak sanjuje

() =P$ rate6) =P$ se sanjujeC) =PC ostaje isti

07. (ko se do!odak povećavaa) =P$ rasteb) =P$ se sanjuje") =P$ ostaje isti

05. očka pokrića na funk"iji potrošnje označavaa) Hednakost ize+u =PC i =P$b) Hednakost štednje i potrošnje") Hednakost potrošnje i do!otkad) Hednakost štednje i do!otka

08. nvesti"ijske osluke odre+ene su

a) Aisino kaatne stopeb) Aisino porezni! stopa") Predvi+anjia budući! doga+ajad) Aisino štednjee) ijedni navedebi činitelje

2. Obitelj troši 24 ako joj je do!odak , a 34 ako pri do!otku od 34. rafički funk"ijapotrošnje je polo&eni prava". =PC je jednak

a) %I-b) J") 0I2d) 1e) Aeće od 1

21. Pod dvojako funk"ijo investi"ija podrazuijeva da sea) nvesti"ije u kratko roku djeluju na razinu "ijena a u dugo roku na visinu zaposlenosti i

ponude



b) nvesti"ije u kratko roku utječu na agregatnu potra&nju a u dugo roku na ekonoskirast

") nvesti"ije u kratko roku djeluju na visinu zaposlenosti a u drugo roku na razinu "ijenad) nvesti"ije u kratko roku iaju ikroekonoski efekt utječujući na blagostanje pojedin"a

i poduzeća a u dugo roku akroekonoski efekti utječući na blagostanje društva.2%. nvesti"ijska potrošnja ne uključuje

() kupnju novi! kuća za stanovanje6) kupnju novi! tvorni"aC) povećanje zali!a gotovi! proizvodaB) kupnju novi! dioni"aG) sve navedeno

2-. #oja je od navedeni! tvrdnji glede odnosa kaatni! stopa i investi"ijske potra&nje točnaa) One su e+usobno razjerneb) One su e+usobno u invezno odnosu") One e+usobno nisu koreliraned) išta od navedenog

20. (k"eleratorski prin"io tvrdi da () #ako se privreda ;zagrijava< infla"ija raste6) #ako se ubrzava ekonoski rast, investi"ije rastu

C) #ako se dr&avna potrošnja povećava, investi"ije rastuB) Povećanje novčane ponude ubrzava rast investi"ijaG) He vrlo teško obuzdati pretjerani ekonoski rast

22. #oji će od navedeni! doga+aja poaknuti krivulju (B ulijevoa) Povećanje dr&avne potrošnjeb) Povećanje broja zaposleni! pri danoj te!nologiji proizvodnje") $anjenje investi"ijske potrošnjed) Prijena nove te!nologije pri istoj stopi zaposlenosti

23. Kto je od vanedenog uzrok opadajućeg nagiba krivulje agregatne potra&nje () Aisoke "ijene sanjuju poten"ijalni BP i stpu zaposlenosti6) Aisoke "ijene uzrokuju pad kaatni! stopa i sanjenje investi"ijaC) Aisoke "ijene uzrokuju porast kaatni! stopa i sanjenje investi"ijaB) Aisoke "ijene uzrokuju porast zaposlenosti i povećanje ras!oda na osobnu potrošnju

G) išta od navednog27. #oja od navedeni! tvrdnji najbolje opisuje efekt novčane ponude

a) #ako se povećava novčana ponuda tako se povećava i infla"ijab) #ako privreda raste tako u središnja banka povećava novćanu ponudu") (gregatna potra&nja i novčana ponuda su e+usobno pozitivne koreliraned) #ako "ijene rastu pad realne novčane ponude će utje"ati na agregatnu potra&nju

25. #oji će od navedeni! doga+aja poaknuti krivulju agregatne potra&nje ulijevoa) Povećanje dr&avne potrošnjeb) $anjenje neto izvoza") $anjenje veličine radne snaged) Prijena veličine te!nologije proizvodnjee) $anjenje vrijednosti doaće valute

28. #oji će od navedeni! doga+aja poaknuti krivulju agregatne potra&nje udesnoa) Povećanje dr&avne potrošnjeb) $anjenje neto izvoza") $anjenje veličine radne snaged) Povećanje porezae) $anjenje novćane ponude

3. (ko je vrijednost =PCL,3 u osnovno odelu ultiplikatora tada će veličina ultiplikatoraiznositi

a) %,b) %,2") -,d) 0,e) 2,

31. (ko se ravnote&ena razina BPFa proijeni uslije sanjenja planirani! investi"ija tada ćese () BP sanjiti, dok će štednja ostati neproijenjiva



6) BP sanjiti dok će štednja porastid) BP sanjiti zajedno sa štednjoe) išta od navedenog

3%. (ko je investi"ijski ultiplikator u osnovno odelu ultiplikatora kL%, tada je graničnasklonost štednji jednaka

a) ,5

b) ,0") ,%d) =PC

3-. (ko je BP u stanju ravnote&ea) Potrošnja je jednaka investi"ijaab) =PC je jednak =P$") =ultiplikator dr&avne potrošnje je jednak porezno ultiplikatorud) nvesti"ije su jednake štednjie) išta od navedenog

30. Pretpostavio da poduzeća proijene svoje planove i povećaju svoju ukupnu potrošnju nanovu opreu. =o&eo očekivati da u osnovno odelu ultiplikatora ova projena

() eće utje"ati na BP6) Me povećati kako se BP tako i potrošnju potrošača

C) Me povećati BP, ali neće utje"ati na potrošnju potrošačaB) Me povećati BP, (li će sanjiti potrošnju potrošačaG) Me povećati potrošnju potrošača li se sanjiti BP

32. (ko planirane investi"ije preaše ikupnu planiranu štednju tada ćea) BP pasti ispod poten"ijalnog BPFab) BP rasti iznad poten"ijalnog BPFa") dp će rasti ako je početno bio ispod poten"ijalnog BPFad) BP će pasti sao ako je početno na razini poten"ijalnog BPFae) ea osnove očekivati bilo kakvu projenu BPFa

33. (ko su tekuće investi"ije veće od planirani! investi"ija tada () Boaćinstva štede anje nego što su poduzeća očekivala6) He privreda u stanju ravnote&eC) Poduzeća proizvode previše dobara i usluga u odnosu na planiranu potrošnju

doaćinstvaB) $e aortiza"ija kapitala u privredi ora povećatiG) Arijednost ultiplikatora raste

37. $tiulativni učinak sanjenja poreza je anji od učinka povećanja dr&avne potrošnje jer () $e dio sanjenja poreza štedi6) He =PC anji od 1C) He vertikalni poak krivulje potrošnje anji priliko projene nego kod projene B) $ve navedenoG) išta od navedenog

35. #ada se ijenjaju izda"i dr&ave, utje"aj na privredu jea) sti kao priliko projene porezab) =anji nego priliko projene poreza") sti kao kod projene onvesti"ijad) Aeći nego kod projena investi"ijae) Aeći nego kod projene poreza, ali anji nego kod projene investi"ija

38. (ko ukupne planirane investi"ije preaše ukupnu planiranu štednju tada ćea) BP pasti ispod poten"ijalnog BPF(b) BP će rasti iznad poten"ijalnog BPFa") BP će rasti ali sao je ko početno ispod poten"ijalnog BPF(d) BP će pasti, ali sao je na razini poten"ijalnog BPF(e) eće doći do projene BPFa

7. Razlika ize+u BPF( i doaći! izdataka jea) eto uvozb) zvoz inus uvoz") 9voz inus izvoz

d) Ktednjie) iče navedeno71. =ultiplikator otvorene privrede



a) He povezan s nagibo krivulje ukupne potrošnjeb) He jednak ultiplikatoru izdataka pono&eni s =PCFo") He jednak 1I=Pd) Me se sanjiti ako uvoz preaši izvoze) iće navedeno

7%. lavne finan"ijske institu"ije u RN jesu

a) inistarsvo finan"ijab) inistratsvo finan"ija i nstitut za javne finan"ije") !rvatska narodna banka, poslovne banke, osiguravajuća društvai štedioni"ed) točni su odg pod a i "

7-. $topu obvezne rezerve za poslovne banke u Nrv odre+ujea) 9pravni odbor pojedine bankeb) =inistarstvo finan"ija") Nrvatska narodna bankad) Alada republike !rvatske

70. (ko je ponuda nov"a veća od potra&nje za nov"e tada če uz "eteris paribusa) #aatna stopa rastib) #aatna stopa padati") #aatna stopa ostati na istoj razini

72. Potra&nja za nov"e koja nastaje zbog potreba tobnoFnovčane razjene i plaćanja dugovanaziva se

a) nterak"ijska potra&nja za nov"eb) ransak"ijska potra&nja za nov"e") Plate&no sposobna potra&njad) $igurnosna potra&nja

73. Realna kaatna stopa je jednakaa) Razli"i ize+u noinalne stope i eskontne stopeb) Razli"i ize+u noinalne kaatne stope i stope infla"ije") Razli"i ize+u ugovoreni! i naplaćeni! kaata

77. Poslovne banke ogu kreirati depozitni nova"a) /ato što i to dopušta "entralna bankab) /ato što posluje po načelu nepotpunog pokrića

") /ato što štediše obično ne tra&e isplatu nji!ovi! uloga istodobno i u "jelokupno iznosud) očni odg su b i "

75. lavna svr!a stope rezervia) Osiguranje solventnosti poslovni! banakab) #ontrola pro"esa ultiplika"ijedepozitnog nov"a") Povećanje povjerenja u poslovne banked) Doriranje finan"ijski! sredstava za plasan na finan"ijsko tr&ištu

78. (ko se dio depozitnog nov"a odlijeva u gotovinu izvan bankarskog sustava tada taj pro"esa) eće utje"ati na iznos novi! depozitab) $anjuje iznos kreiranog depozitnog nov"a") Povećava iznos kreiranog depozitnog nov"a

5. Povećanje rezervi u poslovni bankaa iznad obvezni!a) e djeluje na veličinu novokreirani! depozita

b) $anjuje ogućnost povećanja novčane ase") Povećava ogućnost rasta novčane ased) išta od navedenog

51. ajznačajniji vrijednosni papiri koje izdaju dr&avne institu"ije sua) Bioni"eb) #orpora"ijske obvezni"e") Obvezni"e, trezorski zapisni"i i blagajnički zapisid) Boovni"a i vlasnički list

5%. #onačni "iljevi onetarne politike u Nr obično su sljedećia) Porast zaposlenosti i društvenog bruto proizvodab) Opskrbljivanje privrede potrebno količino nov"a, ravnote&a na tr&ištu nov"a i stabilnost

"ijena te stabilnost deviznog tečaja") #ontola zakonitosti rada polsoni! banaka

5-. Opera"ije na otvoreno tr&ištu jesua) aktivnosti "entralne banke u kojo ona posu+uje nova" poslovni bankaa



b) aktivnosti poslovni! banaka u kojia one daju kredite na otvoreno tr&ištu") aktivnosti "entralne banke u kojia ona kupuje ili prodaje vrijednosne papire

50. 9čin"i projene noinalni! agragata na realne agregate sua) =ogući u dugo roku ali ne i u kratko rokub) eogući u tr&išnoj ekonoiji") =ogući u kratko razdoblju dok traje %novčana iluzija< a gube se u dugo razdoblju

52. a tr&ištu nov"a os"ila"ije kaatni! stopaa) =ogu uravnote&iti agregatnu ponudu i potra&nju nov"ab) e ogu ;čistiti< viškove i anjkove u agregatnoj ponudi nov"a") išta od navedenog nije točno

53. ;$teriliza"ija< nov"a je aktivnost koju će s"entralna banka provoditia) (ko postoji višak potra&nje nad ponudo nov"ab) (ko "entralna banka &eli povećati ponusu nov"a") (ko "entralna banka &eli ukloniti učinke ulaza veće količine stranog nov"a doaće

tr&ište57. #lasični odel ekonoskog rasta polazi od postavke

a) Diksne količine kapitala i varijabilne količine radab) Diksne količine kapitala i varijabilne količine zelje") Diksne količine zelje i varijabilne količine rada

d) Diksne količine zelje i varijabilne količine kapitala55. Posljedi"a djelovanja te!nološkog napretka u neoklasično odelu ekonoskog rasta je

a) Povećanje prinosa od kapitala i realni! najaninab) Povećanje prinosa oda kapitala i sanjenje realni! najanina") $anjenje prinosa od kapitala i realni! najaninad) $anjenje prinosa od kapitala i povećanje realni! najanina

58. (kuula"ija kapitala bez te!nološkog napretka u neoklasično odelu ekonoskog rastaiazizvaa) Povećanje prinosa od kapitala i realni! najaninab) Povećanje prinosa od kapitala i sanjenje realni! najanina") $anjenje prinosa od kapitala i realni! najaninad) $anjenje prinosa od kapitala i povećanje realni! najanina

8. #apitalni koefi"ijent izra&ava

a) Odnos ize+u količine kapitala i radab) Odnos ize+u količine kapitala i outputa") Odnos ize+u prinosa od kapitala i kapitalad) Odnos iz+eu količine kapitala i ostali! proizvedeni! inputa

81. e!nička oprenljenost izra&avaa) Odnos ize+u količine kapitala i radab) Odnos ize+u kapitala i outputa") Odnos ize+u količine kapitala i drugi! proizvodni! inputad) 6roj radnika koji radi na neko kapitalno objektu

8%. Kto je od navedenog negativna posljedi"a ekonoskog rastaa) lobalno zatopljenjeb) 9ništenje šuskog fonda") arušavanje ekološke ravnote&ed) $ve navedenoe) $ao b i "

8-. $anjenje stope infla"ije naziva sea) Bevalva"ijab) Befla"ija") Bezinvesti"ijad) Bezinfla"ija

80. Befla"ija favoriziraa) Bu&nikeb) Povjeritelje") Poduzetniked) Kpekulante

82. 9 vrijee infla"ijea) oinalni kaatnjak je veći od realnogb) oinalni kaatnjak je jednak realno



") oinalni kaatnjak je anji od realnogd) e o&e se pre"izno odgovoriti jer ovisi o vrsti infla"ije

83. ndeks potrošački! "ijena se odre+uje na teelju visine izdataka zaa) Nranub) $tabenoFkounalne usluge") Prijevoz

d) Nigijenske potrpštinee) $ve navedeno87. 9jerenu infla"iju obilje&ava

a) Hednoznaenksata godišnja stopa infla"ijeb) Razjerno stabilne relativne "ijene") Očuvanje povjerenja u nova" kao proetno sredstvod) $ve navedeno

85. alopirajuću infla"iju ne obilje&avaa) ndeksna klauzla uz dvojno izra&avnje "ijenab) Pojava trape kao oblika razjene") 6ijeg kapitala u inozestvod) Oduiranje finan"ijski! tr&ištae) $ve navedeno

88. nfla"ija nastajea) $ao zbog porasta BPF( povr! poten"ijalnogb) $ao zbog sanjenja BPFa") /bog porasta ili sanjenja BPFa ovisno o uzorkud) /bog porasta BPFa u uvjetia neiskorišteni! kapa"itetae) išta od navedenog

1. 9 uvjetia infla"ije preraspodjela ide u korista) Bu&nikab) Ajerovnika") Osoba s fiksni do!otkod) $rednji! slojeva

11. epredvi+ena neuravnote&ena infla"ija ia za posljedi"ua) ubitak efikasnosti

b) Preraspodjelu do!otka i bogatstva") Preraspodjelu do!otka i bogatstva kao guitak efikasnostid) ea posljedi"a

1%. epredvi+ena neuravnote&ena infla"ija ia za posljedi"ua) ubitak efikasnostib) Preraspodjelu do!otka i bogatstva") Preraspodjelu do!otka i bogatstva kao i gubitak efikasnostid) ea posljedi"e

1-. nfla"ija potra&nje uzrokovana jea) Povećanje dr&avni! izdatakab) Povećanje "ijena nafte") Očekivano stopo infla"ije kojoj su se prilagodili ekonoski subjektid) Povećanje produktivnosti

10. nfla"ija troškova uzokovana jea) Povećanje dr&avni! izdatakab) Povećanje "ijena nafte") Očekivano stopo infla"ije kojoj su se prilagodili ekonoski subjektid) Povećanje produktivnosti

12. nfla"ija troškova uzrokovana jea) Povećanje dr&avni! izdatakab) Povećanje "ijena nafte") Očekivano stopo infla"ije kojoj se prilagodili ekonoski subjektid) Povećanje produktivnosti

13. ner"ijska infla"ija je uzrokovanaa) Povećanje dr&avni! ras!odab) Povećanje "ijena nafte

") Očekivano stopo infla"ije kojoj su se prilagodili ekonoski subjektid) Povećanje produktivnosti



17. nfla"iju potra&nje obilje&avaa) Porast "ijena i povećanje outputab) Porast "ijena i sanjenje outputa") Porast "ijena i neproijenjeni poten"ijalni outputd) išta od navedenog

15. nfla"iju troškova obilje&ava

a) Porast "ijena i povećanje outputab) Porast "ijena i sanjenje outputa") Porast "ijena i neproijenjeni poten"ijalni outputd) išta od navedenog

18. ner"ijsku infla"iju obilje&ava () Porast "ijena i povećanje outputa6) Porast "ijena i sanjenje outputaC) Porast "ijena i neproijenjeni poten"ijalno outputB) išta od navedenog

11. P!ilipsova krivulja pokazuje odnos ize+ua) $tope infla"ije i stope zaposlenostib) $tope infla"ije i stope realni! najaninana") $tope infla"ije i stope noinalni! najanina

d) $tope infla"ije i stope nezaposlenosti111.ndeksa"ija jea) /arzavanje "ijena na utv+enoj indeksnoj visini radi rušenja infla"ijeb) $kup dragovoljni!, neobvezni! sjerni"a koji ase regulira kretanje najanina i "ijena") /akonska kontrola najanina i "ijenad) (utoatsko prilago+avanje najanina stopi infla"ije kako bi se očuvao &ivotni standarde) Hedna od jera politike do!otka

11%. ezaposlenost pri kojoj se aksiizira neto ekonosko blagostanje jea) Drik"ijskab) Prirodna") Optialnad) $trukturnae) Ciklična

11-.

ekonomija pitanja za ponavljanje

Documents