M i n i st a r st v oz az a t i t u i v o t n esre d i n eR e p u b l i k eS r b i j e

EKONOMIJA EKOLOGIJE EKOLOGIJA EKONOMIJE modeli i instrumenti Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Grada Beograda UNECO2 EKONOMIJA EKOLOGIJE EKOLOGIJA EKONOMIJE modeli i instrumenti Priredili: Prof. dr Jordan Aleksi Dr Boa Drakovi Dr Maja Miti Nataa Velikovi, dipl. hemiar Priprema i dizajn: Nikola Boi UNECO3 BrouraEkonomijaekologije,ekologijaekonomijeprireenajezaKonferencijuEkolokifondovi modeli i instrumenti (23 24. april 2008 - Obrenovac). Program Konferencije fokusiran je na tri kljune teme: Ekoloki instrumenti u zatiti ivotne sredine Fondovi u zatiti ivotne sredine Ekonomija prirodnog kapitala. Naravnoovosusamozaoranebrazdeukojimajevemnotvostarihinovihpitanja,kaoidatihili projektovanihtakozvanihsistemskihreenja.Uinjenjepokuajdasesainilistapitanjaiodgovorakoja vienisuspornipoznaajuiteini,alijouveknisupostalioptepraviloilipakodlukakojasenemoe prenebregnuti niti prolongirati. ZauesnikeKonferencijeovojesamookvirsaupitimaiprojekcijamakojetrebasagledatikrozprizmu modela i instrumenata: oglednih praksi, inventivnih mera i kljunih kriterijuma. Pitanje nije: biti ili ne biti, ve traenje odgovora: ta primeniti i promeniti ? 4SADRAJ 1. Ekonomski elementi u zatiti ivotne sredine7 1.1 Ekonomsko ekoloki instrumenti8 1.2 Evaluacija ekonomskih instrumenata u ekolokoj politici 17 1.3 Ekonomski elementi ekoloke politike u zemljama Centralne i Istone Evrope 37 2. Ekoloki fondovi u zatiti ivotne sredine 58 2.1 EU fondovi za ivotnu sredinu ciljevi i oblasti investiranja 59 2.2 Fond za ivotnu sredinu 64 2.3 Fondovi za ivotnu sredinu JI Evrope70 3. Ekonomija prirodnog kapitala 73 3.1 Ekonomija i ekologija 74 3.2 Trite prirodnih resursa77 4. Prirodni i stvoreni kapital zatienih prirodnih dobara 90 Izvori 110 5POLAZITE Osnovni cilj i/ili zadatak ekonomije u odnosu na prirodnu sredinu svodi se na iznalaenje takvih postupaka i metoda kojima ese,putemproizvodnogprocesa,obezbeditinajefikasnijamoguaprerada"resursaprirodeudobraiuslugeza zadovoljavanjenekeodmnogobrojnihljudskihpotreba.Nasuprottome,osnovniinteres"ekologije,takodesaciljem zadovoljavanja odreene(ih) ovekove(ih) potreba, je da prirodnu sredinu, sa svim njenim resursima, ouva nepromenjenom. Ovakav karakter odnosa ekonomije i ekologije prema prirodnoj sredini praktino se izraava u svakom od etiri osnovna svojstva (upotrebne vrednosti ili korisnosti) koje prirodna sredina ima za oveka: 1.pojavljujesekaodavalacobnovljivihineobnovljivihsirovinakojisekoristitekaoimputiuprocesu proizvodnje (ulaze u kategoriju proizvodnog faktora zemlja"), 2.posedujetakvejavneresursekojiusvomprirodnom(odovekaniimizmenjenom)stanjuobezbeuju zadovoljenjeitavognizaovekovihegzistencijalnihiizvedenihpotreba-vazduhzadisanje,vodazapie, prirodni krajolik za uivanje i rekreaciju i sl. 3.predstavljaprirodnikoleklor"svihvrstaotpadakakojeprodukujeoveksvojomproizvodnomibiolokom aktivnou (ukljuujui i buku i zagrevanje atmosfere), i 4.pruza zemljite kao mesto i prostor za obavljanje svih ovekovih, pa time i ekonomskih aktivnosti. Suprostavljenost ciljeva ekonomije i ekologije sa stanovita upotrebe prirodne sredine i njenih resursa, najizraenije dolazi do izraajakrozsuprotstavljenostekolokihprincipaimerazatiteprirodnesredine(usvakomodnjenih,gorenabrojanih, svojstava) i primeni trita kao osnovnog (i od do danas poznatih, najefikasnijih) mehanizma alokacije drutvenih resursa koji koristiekonomija.Utomsmislusezahtevizaslobodompristupaikorienja(iprirodnih)resursakrozprocesniim limitiranekonkurencije,kojupodrazumevatrinimehanizamalokacije,pojavljujukaosasvimnespojivi(ekolokim) zahtevimazauspostavljanjemjavnih(drutvenih,dravnih)institucijakontroleiogranienjakorienjaprirodnesredinei njenih resursa. 6 Suprotstavljenost ekonomije i ekologije se, praktino svodi na problem pronalaenja i primene takvog mehanizma alokacije drutvenih (ukljuujui tu i prirodne) resursa koji e, uz realizaciju svoje osnovne funkcije u vidu maksimiranja (ekonomske) efikasnostitealokacije,obezbeditiimaksimalnoouvanjeekolokeravnotee.Kakotrite,kaoiskljuivoalokacioni mehanizam,nijesamoustanjuda(osimekonomskeefikasnosti)ostvaribilokojidrugirazvojnidrutvenicilj,patimei nepovredivost i istou prirodne sredine, kao alternative se nameu: primena plana (kao drugog teorijsko-istorijski poznatog, ali i kao neefikasnijeg mehanizma alokacije) kombinovana primena oba ova, do danas jedino poznata mehanizma alokacije drustvenih resursa. Teorijskiposmatrano,kadabiseplanprimenjivaokaojediniiiskljuivimehanizamalokacijesvihresursajednogdrutva, sukob" izmeu potrebe ekonomske eksploatacije" i ekoloke nedodirljivosti" prirodne sredine i njenih resursa pojavio bi se kao manje izraen, bar sa stanovita jedinslvenosti korienja mehanizma alokacije ukupnih drutvenih resursa. Dosadanji empirijsko-istorijski razvoj svetskih privreda pokazuje, meutim, da se primena plana kao jedinog mehanizma alokacije svih drutvenihresursapojavljujekaopraktinonemoguanadananjem,atakoeipredvidivomnivounauno-tehnolokog razvoja u sagledivoj budunosli. Sta vie, iskustvo razvoja tzv, centralno-planskih" privreda tokom 20-og veka pokazuje da seiogranienoopredeljenjezaplankaodominantni(alineijedini)mehanizamalokacijeukupnihresursajednogdrutva pojavljujekaoskorojednakoopasnopoouvanjeekolokeravnoteekaoipreputanjetrinojstihiji"laissez-fairetipa. Potrebakoegzistencijetritakao,prvenstveno,alokaloraradaikapitalasjednestrane,i(sprovodenjemdravnihmera zatiteiouvanja)planskogalociranjaprirodnihresursa,sdrugestrane,pojavljujesesprega,kaosinequanon organizovanja ekonomske aktivnosli svake savremene ljudske zajednice. 7 1. EKONOMSKI INSTRUMENTI U ZATITI IVOTNE SREDINE 8 1.1 EKONOMSKO-EKOLOKI INSTRUMENTI Ekonomskiinstrumentizatitiivotnesredinedopredvadesetakgodinakoristilisusesamouizuzetnimsluajevima,jerje njihova upotreba nailazila na snano protivljenje i kod industrije i u javnosti. Medjutim, zahtevi za ostvarenjem "odrivog" razvoja (sustainabledevelopment)trailisustvaranjenovihvrstaioblikainstrumenatakojimabisedelovalonaglobalnozagadjenje. Ekonomskiinstrumentisujednaodgrupainstrumenatauoblastizatiteivotnesredine,cijijeciljpostizanjeodredjenih ekolokih poboljanja. Osnovnasvrhaprimeneekonomskihinstrumenatajedaseobezbediadekvatnoodredjivanjecena ekolokih-prirodnihresursa, kakobiseobezbedilanjihovaefikasnaupotrebaipravilnaalokacija.Ukolikoekolokiresursidobijurealnu,adekvatnucenu, kao i svako drugo dobro,moeseoekivati da ce tada njihovo tretiranja biti kao i kod svakog drugog faktora proizvodnje, to podrazumeva efikasnu alokaciju ogranienih resursa. Pravilnopostavljeninivocenaekolokihresursaogledaseutometojeusluajuzagadjenjamarginalnitroaknjegovog smanjenja jednak marginalnom troku ekoloke tete. Medjutim, kako u oblasti zatite ivotne sredine, u principu, ne deluje trzite u klasinom obliku, tada se pribegava primeni takozvanog "drugog najboIjeg reenja" (second-best sollution approach). Njimesepraktinoizjednaavajumarginalnitrokovizatiteivotnesredineodredjivanjemcenepojediniciostvarenog zagadjenja.Natajnacinpostieseefekatefikasnesituacije,jerseodredjenistepensmanjenja zagadjenja postie sa najniim trokovima. Upravo je trokovna efikasnost osnovna karakteristika ekonomskih instrumenata. 9U uslovima trine privrede zatita ivotne sredine postie se: pozitivnim preventivnim delovanjem zagadjivaa posebno ka smanjenju i otklanjanju zagadjivanja; odgovornim javnim delovanjem drustvene zajednice (posebno lokalne i regionalne zajednice) Za dostizanje sloenog cilja kao to je bolji kvalitet ivotne sredine nuno je snositi odredjene trokove za ekoloke tete (na strani zagadjivaa i/ili drave). Zbog toga se kao neophodan kriterijum kod sprovodjenja politike zatite ivotne sredine javlja efikasnost,tj.kakosaminimumomsredstavakojimaseraspolaedostiiciljeveuoblastizatiteivotnesredine?Opte usvojenopraviloje"PPPPolluterPaysPrinciple",odnosnoPrincipzagadjivaplaa.Kakojeosnovniiverovatno najznaajnijiciljupravljanjaivotnomsredinompokonceptu"intetgralnekontrolezagadjenja"sprovodjenjesistemazatite delovanjemunapred,naspreavanjupojavazagadjenja(preventiva),ekonomskiinstrumentimorajubitipodredjenitomcilju, kao i, postepenom saniranju ve nastalih ekolokih problema. Uglavnom se posmatra kao vid ekonomskog instrumenta kojim seinternalizujutrokoviouvanjasredine.PPPnespadauregulatorneinstrumente,jersenemozepodvestipodstrategiju direktneregulative.estosePPPuliteraturitretirakaomodelrecikliranjanovanihsredstava,jerzagadjivaiuplauju sredstva u fond za odravanje ekolokih resursa, a to se postie razvojem sirovinski-tetnih tehnologija. Regulatoni instrumenti karakterisu se statinou, nefleksibilnou i suboptimalnou u pogledu efikasnosti. Zbog toga se sve vie u svetu kombinuju sa ekonomskim instrumentima, inei najrazliitije alternative. 10 ; . EKONOMSKO-EKOLOKI INSTRUMENATI -OSNOVNA OBELEJA Trokovi utede mogu ostvariti znaajne trokovne utede, jer doputaju zagadjivau izbor najadekvatnijeg metoda za uklapanje u propisane standarde; Inicijativni efekti dajuodredjeneinicijativneefektezasmanjenjezagadjenjaispodzakonomdozvoIjenih limita, a putem uvodjenja novih "istih" tehnologija, proizvoda i procesa; Fleksibilnost poveavaju fleksibilnost u oblasti zatite, jer je uvek lake izmeniti i prilagoditi visinu takse, nego celu zakonsku regulative; Ouvanje resursa delujunaplanupromocijekonzervacijeekolokihresursainjihovomprenoenjuna naredne generacije; Finansijski izvori bezbedjujuznaajanizvorfinansijakojisemoekoristitizaekolokesvrheilikaodeo fiskalne politike; 11 EKONOMSKO EKOLOKI INSTRUMENTI KLJUNI KRITERIJUMI Ekoloka efikasnost; ogleda se u svetlu ispunjavanja odredjenih ciljeva postavljenih integralnom politikom zatite ivotne sredine na odredjenoj teritoriji. (kao to su: limitiranje ukupne koliine otpada na toj teriotoriji, maksimalni dozvoljeni nivo koncentracije odredjene materije i sl), ekonomski instrumenti bie utoliko ekoloki efikasniji ako mogu da obezbede stalnu inicijativu za tehnolokim inovacijama i smanjenjem zagaenja; Ekonomska efikasnost definie se dostizanjem optimalne alokacije resursa kako u smislu koliine zagadjenja, tako i trokovima njegovog spreavanja; u uem smislu, ekonomska efikasnost u zatiti ivotne sredine znaiinimiziranje trokova i uklapanje u propise, uz odredjene ekoloke koristi (pri tome, moraju se uzeti u obzir direktni trokovi tehnologije za smanjenje zagadjenja, kao i indirektni u smislu oportunitetnih trokova); Uticaj na jednakost raspodele razlite vrste ekonomskih instrumenata imaju i razliite distributivne efekte; jednakost raspodele ekolokog optereenja moe imati potpuno drugaije efekte od jedne do druge grupe subjekata. Administrativna izvodljivost i prihvatljivost za odredjene segmente u drutvu prihvatljivost ekonomskih instrumenata u zatiti ivotne sredine je nuan element za uspeno smanjenje zagadjenja; prihvatljivost trai stabilne, dugorone aktivnosti i mere koje e svakog subjekta koji im podlee na vreme informisati i pozicionirati u liniji nadlenosti i odgovornosti. 12 EKONOMSKO EKOLOKI INSTRUMENATI U RAZVIJENIM TRINIM EKONOMIJAMA Takse na emisije pokazalesusenajefikasnijimkodstacionarnihizvorazagadjenja,kaoitamogdese javljajuznaajnerazlikeumarginalnimtrokovimanjihovogsniavanjaizmedju pojedinih zagadjivaa; Takse na proizvode najee se primenjuju na one artikle koji se proizvode i koriste u velikim koliinama i narazliitenaineupotrebe(uekstremnimsluajevima,izuzetnoopasnihitetnih proizvoda moe se umesto takse na proizvod staviti zabrana na njegovu proizvodnju ili korenje); Sistem depozita koristisekodonihproizvodakojiseuspenomogureciklirati,ponovoupotrebitiilikoji trae praviino odlaganje radi unitavanja posle upotrebe; Trgovina pravima zagadjenjemoebitiunapredogranenonaodredjenopodrujeilisubjekte(inicijalno odredjivanjevisinepravanazagadjenjemoeseizvritidirektnomalokacijom (dodeljivanjem) ili kao egzogena varijabla iz odredjenog ekolokog programa ili razliitim vrstamaaukcije;nainoveinicijalneraspodeleznatnopredodredjujeprihvatljivost programa, jer je direktno povezana sa trokovima sprovodjenja. 13 EKONOMSKO EKOLOKI INSTRUMENTI U SRBIJI Vrsta Ureuje Naknada za korienje prirodnih resursa Posebnim zakonima (eksplatacija mineralnih sirovina, korienje zemljita, voda, uma, sakupljanje i promet divlje foler i faune, ribarstvo, idr) Naknada za zagaivanje ivotne sredine Vlada (odreuje vrste zagaenja, kriterijume za obraun nadoknada obveznika, visinu i nain obraunavanja i plaanje nadoknada) Namenska sredstva budeta Vlada po ministarstvima Sredstva meunarodne finanisjke pomoi Vlada po integralnimprogramima 14 TRENDOVI U FINANSIRANJU ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI Javni ekoloki trokovi u Srbiji pokazuju lagano uveanje za peirod od 2003 do 2005. godine. Tokom 2005. godine trokovi su dostigli visinu u iznosu od6. 278 Evra per capita, i ukoliko se dodaju trokovi po optinama, vrednost se penje na iznos od 8.516 Evra po per capita. Nivo trokova odgovara 0.3 % od BDP-a (ukljuujui trokove centralne i lokalne vlasti) za period od 2001 do 2005. godine. Od toga najvei deo sredstava je bio usmeren na upravljanje vodnim resursima. 15 Ekonomsko instrumenti trebada doprinesu to veem integrisanju ekoloke politike sa ostalim politikama. Posebno se to odnosi na sistem pravilnog formiranja cena ekolokih resursa, to treba da vodi lakem uklapanju politike zatite ivotne sredine u ceo fiskalni i sistem cena. Negativni efekti ekonomskih instrumenata (dodatno optereenje pogotovo kod niskodohodnih grupa), moraju se neutralisati: odredjivanjem izuzetaka u tano propisanim okvirima,davanjem subvencija u odredjenom iznosu. Ekonomski instrumenti u zemljama OECD-a vrlo brzo su pokazali da se ekonomskim merama mogu postii mnogi ciljevi na polju zatite ivotne sredine. Za razliku od drugih mera u oblasti zatite ivotne sredine, ekonomski instrumenti deluju najee direktnonazagadjivae,anemajukarakterdirektneprinude.Umnogimsluajevimaprimenomekonomskihmerapodstiese smanjenje koliine zagadjenja, to svakako zavisi od visine dodatnih trokova prouzrokovanih njihovom upotrebom. Eksperti OECD-a istiu sledee razloge zbog kojih posebno mesto treba dati veoj primeni ekonomskih mera: oekuje se dabudu efikasni instrumenti politike zatite i ouvanja ivotne sredine sredine; oekuje se daobezbede incijativu za inovacije u zatiti i ouvanju ivotne sredine pokazuju se kao efikasni instrument u fazi preventive u zatiti i ouvanju ivotne sredine. 16 Samoprimenomekonomskihmeraobezbedjujeseodredjenistependeregulativeuoblastizatiteivotnesredine,jerse smanjuje direktna intervencija drave. Takodje, postepeno se vri prelaz od delovanja ex post, tj. kada je ve nastalo zagadje-nje, na delovanje unapred, preventivno. Pored ekonomskih instrumenata za zatitu ivotne sredine (za koje je ve reeno da su najfleksibilniji i ostavljaju zagadjivau mogunostizbora)postojejoregulatorniinstrumenti,kaoinjihovakombinacijasainstrumentomjavnogmnjenjai internalizacijom trokova zatite i ouvanju ivotne sredine. Regulatorniinstrumentidefiniusekaoinstitucionalnemereusmerenedirektnonaponaanjezagadjivaapremaokolini putem: oregulacije procesa ili korienih proizvoda; oograniavanja ili limitiranja isputanja odredjenih zagadjivaca; oograniavanjem nekih aktivnostiza odredjenovreme, u odredjenimzonamaitd.krozlicence,postavljanje standarda i si. Njihovo osnovno obeleje je da zagadjivau ne ostavljaju mogunost izbora: ili se prilagodjava ili plaa kazne.U praksi se, medjutim, striktna granica izmedju ekonomskih i regulatornihmera esto ne moe povui. Tako, na primer, mnoge regulatorne mere predvidjaju odredjene finansijske implikacije, to je karakteristino za ekonomske instrumente. 171. 2. EVALUACIJA EKONOMSKIH INSTRUMENATA U EKOLOKOJ POLITICI Tipovi ekonomskih instrumenata u zatiti ivotne sredine naplate/takse,novani popusti (ili pomoi),razmenljive (trgovinske) dozvole za emisiju,sistemi za depozit i povraaj novca. Nekeodovihkategorijamogubitidaljerazvijeneuspecifineinstrumente.Ekonomskiinstrumentiutiuna procene trokova i benefita aktivnosti. Ekonomske instrumente razdvajamo na: pokretake sisteme sisteme koji su deo dravnog prihoda.Postavljanjenovihfiskalnihtaksinaekolokojosnovizahtevadefinicijutreekategorije:eko-takse.Razlikujuse odklasinihdravnihtaksiusmislualokacijeprihoda,aodpokretakihilistimulativnihprihoda(utometoje njihova primarna funkcija fiskalna, a ne ekoloka). Upogleduprincipazagaivaplaafinansijskapomojedozvoljenapododreenimuslovima.Razlikujemo sledei oblik pomoi: grantove, razliite forme finansijske pomoi;zajmove, gde je interesna rata ispod trinih cena;taksene dozvole, kao i sluajave koji su osloboeni plaanja taksi. Postojeitzv.skrivenepomoi,kada,recimokorisnikanaknadanepokrivaupotpunostitrokovezadatu upotrebu ekoloke vrednosti. 18NAKNADA / TAKSE Tipovi: Naknade/takse za emisijenaknademorajubitiplaenezaemisijeuivotnusredinu, baziranenaprincipukvantitetai/ilikvalitetaemitovanih zagaivaa Korisnike naknade/takseplaanjazatrokovekolektivnogilijavnogtretiranjaifluenta ili otpada Naknade/takse za proizvodnaknadezaproizvodekojizagaujuivotnusredinuu prozvodnojilikorisnikojfaziilizakogajepotrebno organizovati sistem za odlaganje Funkcije Pokretakenekiodprimenjenihsistema,svefiskalnetakseilinekiod dravnih prihoda imaju sekundarnu stimulativnu ulogu Dravni prihodipolovina primenjenih sistema Fiskalni iroko primnjen sa ciljem da se rasteriti deo poreskog sistema Polja primene oIsputanje otpadnih voda; oUpravljanje kvalitetom vazduha, otpada i smanjenje buke od saobraaja; oBaterije, pesticidi, ubriva, ambalae, plastine kese, itd; oTakse su uvode i na to da li se koristiolovni ili bezolovni benzin, kao i na druge energente; oNaknade na korienje resursa postoje u pogledu korienja sirovina, kao to su voda, pesak, ljunak, sirova nafta i sl. Uloga politike oU veini sluajeva naknade za emisije i proizvode su regulisani direktnim regulativama; oKorisnike naknade imaju finansijsku ulogu; oFiskalno motivisane takse imaju sekundarnu ekoloku ulogu. 19 POMOI Tipovi Grantoviforme bespovratne finansijske pomoi Zajmoviinteresne rate ispod trinih Taksene dozvole Funkcije i uslovi oDa se pomogne zagaivaima u pokrivanju trokova potrebnih da se kontrolie zagaenje; oOgraniene su na odreene transakcione periode; oNe smeju da prave poremeaje u meunarodnoj trgovini i investicijama. Polja primene oiroko polje primene Uloga politike oPodlee direktnim regulativama, kao to su dozvole, standardi i zabrane; oPomoi su finasirane ponekad kroz ekoloke naknade; oDa se stvore bolji uslovi za prodor novih tehnologija na trite. 20 TRGOVINSKE DOZVOLE ZA EMISIJU Struktura oIsputanjaseodvijajupodunapreddifinisanimgranicamamulti-izvornihemisijai trgovina je dozvoljena sve do postavljene granice; oUsluajudozvolezajedininiizvor:ukolikosuisputanjanianegotojedozvoljeno, tadafirmamoedaprodailitrgujesarazlikamaunivoimaaktuelnihisputanjaionih koja su dozovoljena; oTrgovina se moe sprovesti u okviru jednog ili vie prozvodnih sistema; oZaraeni krediti se mogu sauvati za dalju upotrebu. Funkcije oPokretake, kao instrumenti koji treba da doprinesu uspostavljanju ekolokih standarda; oPotencijal utede trokova. Primene oZnaajni sluajevi su naeni na polju zagaenja vazduha i poboljanja kvaliteta vode. Uloga politike oProgramizatrgovinuemisijamapodleudirektnimregulativama,ukljuujuii ispunjavanja tehnikih reenja za modifikovanu i novu industrijsku opremu. 21

SISTEMI ZA DEPOZIT I POVRAAJ NOVCA Strukture i tipovi oNaknadeseuvodezapotencijalnozagaujueprozvode.Kadajeizbegnutozagaenje vraanjemovihproizvodailinjihovihostatakausistemzasakupljanje,sledirefundacija naknade; oDepozit-refundacija na prozvode kratkog ivotnog ciklusa (ambalae i baterije); oDepozit-refundacija na trajnije proizvode (kola). Funkcije oProizvodikratkogivotnogciklusa:daseolakaupotrebairecikliranje;Proizvodidueg ivotnog ciklusa: da se olaka recikliranje; oEfikasnost ovog sistema je uglavnom merena procentom vraenih prozvoda. Primene oBroj primena raste Uloga politike oUglavnom su regulisaniprogramima upravljanja otpadom 22 Upotrebu ekonomskih instrumenata u ekolokoj politici moe biti podrana analizom tri osnovna tipa razloga: EKOLOKI ARGUMENTI Teoretski argumenti Ekonomska teorija moe biti koriena da se ocene trokovi i benefiti ekonomskih instrumenataikonvencionalnihnaredbaikontrolaregulativa,ukontekstu teoretskihmodela;toreprezentujuponaanjeprofitnihfirmiisetdefinisanih ciljevazaekolokupolitiku.Analizaeukazatinaizborizmeurazliitih politikih instrumentata, za dati set pretpostavkio ponaanju zagaivaa. Ex ante procene Drugaformaanalize,kojasetietrokovaibenefitauupotrebiekonomskih instrumenatajeuoblikuexantekvantifikacijepotencijalnihbenefitarazliitih politikih opcija, na osnovu podataka o relevantnim ekolokim problemima; na taj nain mogue je evaluirati unapred neke kljune parametre postojeeg iskustvasa ekonomskim instrumentima u ekolokoj politici. Ex post dokazi Razlozizaupotrebuekonomskihinstrumenatauekolokojpoliticimogubiti analiziraninabaziexpostdokazaprimenljivostiovihinstrumenataupraksi; takvaanalizamoedadaodgovorenapitanja,kojeprethodnedveanalizene mogudadaju;onemogudaukaunamogueposlediceprimeneekonomskih instrumenata,naosnovudatihpretpostavkirecimoupromenamaponaanja(ex post analiza iskustava upotrebe ekonomskih instrumenatamoe da pokae model konkretnihodgovoranaekonomskeinstrumenteimoedadainformacije,ipo pitanjudrugihfaktora(kaotosutrokoviadministracije)kojinisulako procenjeni primenom teoretskih argumenata ili ex ante kvalifikacijom). 23 Procena ekonomskih instrumenata Procenaefektivnostiiefikasnostiekonomskihinstrumenatauzatitiivotnesredinejeosnovazagraenje razumljive evaluacije ekoloke politike. Efikasnost i efektivnost ekonomskih instrumenata ima za cilj da: -podigne svest za potrebom da se procene politiki i ekonomski instrumenti; -definie metodoloki pristup za dobijanje podataka potrebnih za evaluaciju; -prikupi i analizira date podatke. Prednosti u primeni evaluacije Osnovno, evaluacija ima za cilj da da pregled i uvid u primenu politikih instrumenata u praksi; Drugafunkcijaevaluacijejestedaseuvidiprimenljivostpolitikihinstrumenata,dalipredloenemere postiuono to treba, na polju efikasnosti i efektivnosti; Treafunkcijajekomparacijaprimenljivostipredloenihinstrumenata,saprocenjenimimpaktom alternativnih instrumenata koji nisu odabrani u ex ante analizi; etvrta funkcija ima za cilj da se kroz evaluacije pobolja kreiranje i implementacija politikih instrumenata. (miksovi razliitih tipova instrumenatamogu imati koristi od evaluacije, ukoliko se ukae potreba za takvim pristupom); Peta bitna karakteristika je i dostavljanje informacija stejkholderima i uspostavljanje okvira za konsultovanje i pregovaranje oko specifinihinstrumenata. Nedostaci Evaluacija,ukolikojesprovedenakakotreba,zahtevadostanovcaivremena.Mnogitehnikiproblemisemogujaviti prilikomevaluacije,kaotojeuprikupljanjupodataka.Povrnainedovoljnaevaluacijamoedovestiidopogrenih zakljuakaispreitiefikasnuprimenuinstrumenataupraksi.Ipak,vanojenedavatiprevelikuprednostekonomskim instrumentima u poreenju sa drugim pristupima u ekolokoj politici. 24 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU EKONOMSKIH INSTRUMENATA Ekoloka efektivnost Ekonomska efikasnost Administrativni trokovi Ekonomski modeli Investicioni efekti Evaluacija odreene politike mere zahteva da se: opiu efekti koje e ta mera da ima,efekti uporede sa inicijalnim ciljevima regulative; ocene sa aspekta trokova i benefita. 25 EKOLOKA EFEKTIVNOST Centralno pitanje evaluacije efekata ekolokih trinih mehanizama je njihov ekoloki uticaj koliko daleko,i na koji nain oni postiu zahtevanu redukciju u emisijama ili ekolokim tetamakoje su cilj date politike. Ekoloka efektivnost je kljuna u evaluaciji svih ekolokih politikih mera. Posebno u procesu procene trokova i benefitaprimenjenihmera,kaototaksenaemisijeilinaknade,gdeekolokaefektivnostzavisiodreakcije zagaivaa na trine promene. Ekoloka efektivnost se moe razmatrati na vie razliitih nivoa: uticaj zagaujuih emisija, merenih u fizikim jedinicama; uticaj redukovanih emisija na ekoloku tetu, merenih u fizikim jedinicama; ekonomska vrednost redukovane tete na ivotnu sredinu, merena u monetarnim terminima. Ex post evaluacija ekolokih efekata ekonomskih instrumenata morae da uzme u obzir promene u okolnostima i sve druge faktore koji mogu dovesti do redukovanja zagaenja ispod onog to je oekivano ili njegovog poveanja iznad oekivane granice definisane u zakonu. 26 EKONOMSKA EFIKASNOST Razlog primene ekonomskih instrumenata u naredba - i kontrola regulativi u ekolokoj politici lei u injenici dajenizaknivoekonomskihtrokovakojitrebadabuduugraeniupogledusniavanjastepenazagaenja.Ovi trokovi mogu biti direktno merljivi. oU sluaju korporacija, direktni ekonomski trokovi treba da ukljue: trokove opreme za smanjenje zagaenja; trokovi za skuplje, ali manje zagaujue tehnologije. oU sluajevima domainstava, direktni ekonomski trokovi se tiu: merljive potronje; ukljuuju i trokove u promenama voenja domainstava koji se tiu upotrebe manje-zagaujuih proizvoda ili aktivnosti. Expostdokazdirektnihtrokovabizahtevaoprocenurazmeradokojihjesmanjenjezagaenjapomerenoka izvorima sa niim trokovima potrebnim za smanjenje zagaenja. gde na snagu stupaju regulatorne mere. Usluajutrgovinskihdozvolazaemisiju,moguejekoristitikoliineuvozaiizvozakaojednostavanindkator skale uteda usled smanjenja zagaenja. 27 TROKOVI ADMINISTRACIJE Sa ekonomske take gledita administrativni trokovi bi trebalo da budu definisani na nain da ukljuuju trokove javnog sektora neophodnih za radregulatornih i trinih sistema, kao to su: merenja, monitoring trokovi prikupljanja podataka, trokovi prikupljanja naknada. Dravni prihodi Pojediniekolokitrinimehanizmi(kaotosutakseidozvole)mogugenerisatidravneprihode.Nekadatako generisanprihodmoebitisvrhazauvoenjeodreenemere,iliusluajutrinihmehanizamamoguimati pokretaku ili stimulativnu namenu. Ukontekstureformezelenihtaksi,ovakoprikupljeniprihodisupotrebnidasenadomesteredukcijeudrugim poreskim prihodima, usled redukcije drugih taksi. U veini sluajeva najznaajniji su prihodi nastali od ekolokih taksi i naknada. Ovako prikupljena sredstva mogu imati znaajan uticaj na njihov ukupan efekat prihodi mogu biti alocirani na ukupni dravni budet ili prosleeni u specifini ekolki fond. 28 EKONOMSKI MODELI iri ekonomski efekti Oniobuhvatajumnogoveeefekteipromenedaljeodpromenauekonomskim trokovima i benefitima usled primene odreenih ekolokih instrumenata. Tu su povrh svega: -nivo cena i stopa inflacije; -konkurentnost; -trgovina; -zaposlenost; -zarade; -ekonomski rast; -stopa inovacije. Ekonomskimodeliegeneralnomoratidaobuhvatenekeodirihekonomskih efekataprilikomizboraadekvatnogekolokogpolitikoginstrumenta. Makroekonomski modeli su zgodni za praenje nivoa efekata u vremenskom profilu u kratkimvremenskimperiodima.Kompjuterskisimulacionimodelisupogodnijiza praenje dugoperiodinih efekata. Meki efekti Ovi efekti se tiu promena u stavu, ponaanju i svesti. Nekadamaleekoloketaksemogudatisignalzaekoloketrokoveodreenim ekoloki svesnim korisnicima, tako da to moe imati vei efekat u promeni ponaanja, nego bilo koja druga stimualtivna mera. 29 INVESTICIONI EFEKTI Posebani aspekti ekonomskih instrumenata su dinamiki efekti i inovacije. Ekonomskiinstrumentiegeneralnobitiefikasnijiupogledustimulacijeinovacijaupronalaenju tehnologijakojesmanjujuzagaenjenegokrozregulativekojestriktnozahtevajupostiizanjeodreenog nivoa u emisijma. Ipak, merenja efekata inovacija moe biti teko, iz tri razloga: Vremenskihorizontjerelativnodugaakisadugo-periodinimmakroekonomskimefektima postoje problemi u proceni efekata inovacija; Dabisepoceniliefektiinovacijaodreenihtehnologijazasmanjenjezagaenjapotrebnojeda buduprimenjenenairempodruju(viedrava),anesamoputemzakonodavnihregulativa jedne drave; Mnogi, sloeni faktori indukuju tehniku promenu i ekoloka politika je samo jedna od njih. 30 INSTITUCIONALNI KONTEKST EVALUACIJE EKONOMSKIH INSTRUMENATA Institucijesubitnezaoperacionalizacijuekonomskihinstrumenata.Kolikojeevaluacijaizvodljivaikolikoerezultatievaluacionih postupakauticatinadaljitokirazvojbuduihzakona,dostazavisiiodinstuticionalnogkontekstauokvirukojegseekonomski instrumenti primenjuju. Instituticije i efekti ekoloke politike Institucijeiinteresne grupe Dabiserazumelonakojinaintriniinstrumentidelujuupraksiidabiseprocenilaprimenljivost odreenih ekonomskih instrumenata moramo znati kako intereaguju sa institucijama u ekonomiji. Mrea institucija,kojasesatojioditavognizainstitucijabitnihzadonoenjeodluka,usmeravaiformalnei neformalneinstitucijeunjihovomradu.Institucijedajupodlogunakojojinteresnegrupemoguuticati na kreiranje ili primenu ekoloke politike. Institucinalnifaktorii donoenje odluka Utokudonoenjaekolokepolitike,institucionalnifaktorimoguuticatinaizvodljivostiprihvatljivost odreenihpolitikihopcija.Izvodljivostjeuglavnomfunkcijapredvieneefektivnostipreporuene politike mere. Ona e takoe zavisiti i od uticaja predloga interesnih strana, koje mogu imati kontrolu nad procesom donoenja prava ili zakona (na primer odreenih javnih agencija i interesa ciljnih grupa, kao to su zagaivai). Ne treba zaobii ni ideoloke faktore i faktore istrajnosti. U pojedinim zemljamaizvodljivost moe biti ograniena odreenim ideolokim stavovima ili je ekonomski instrument iz nekog razloga sumnjiv. Postojanost i trajanje pravnog okvira, administrativna kultura takoe mogu uticati na to da li e neka mera biti usvojena. Institucuionalnifaktorii implementacija TakoetrebaistaidaposveenostVlade,njenaistrajnostiorijentacijaumnogomeeuticatidalie nekizakonibitidonetiiimplementirani.Resursikojisudostupniinstitucijamakojesuukljueneu procesimplementacijeuticaenanjihovusposobnostdamere,prateikontroliunainnakojijeneki zakon primenjen. Dostupnost informacija Drugibitanaspektresursajeinformacijakojajenaraspolaganjujavnimagencijamakojeprimenjuju zakon. Razliiti instrumenti e zahtevati razliite koliine i tipove podataka. Zato je na primer, prednost ekonomskih instrumenata u injenici da efikasna alokacija izmeu zagaivaa moe biti postignuta bez poznavaja veliine trokova i mogunosti za smanjenje zagaenja za svaki individualni izvor. Da bi se postigla naredna i kontrola regulativa potrebne su adekvatne informacije. 31 INKORPORIRANI (UGRAENI) EVALUACIONI OKVIR Pristup Razlogzapredlaganjeugraenogevaluacionogpristupajestedabiseprevazilinekiodproblemaupronalaenju adekvatnih podataka potrebnih za evaluaciju. Ti problemi ukljuuju: nedovoljnu ex ante analizu zbog podataka koji nedostaju, nepredvien uticaj instrumenata, nepredviene razvoje u politikom kontektu, adaptirano kreiranje instumenata, nepredviene dodatne politike mere i instrumente. Zato inkorporirani evaluacioni proces? Opisani pristup u ovom poglavlju jeste ex post analiza. Ovajpristupomoguavadasepratepromenekojenastajutokomvremena,kojeimajuuticajnarezultateprimenjenog instrumenta.Onimpliciradaevaluacionaproceduratrebadastartujezajednosakonceptualizacijomikreiranjem instrumenta koji se evaluira i da treba da se nastavi na svim nivoima izrade: rasprave, prihvatanja, primene. Vremenska dimenzija Instrumenti zahtevaju vreme da bi zaiveli. Nakon implementacije, minimalan period vremena mora proi, pre nego to se spovodiexpostanaliza.Tutrebavoditirauna,tovievremenaproe,viefaktorakojiutiunarezultateprimene instrumentamogusepromeniti.Politikiproceskojipratikreiranjeiimplementacijuinstrumenatamoesepodelitiu nkoliko faza. 32 VEZA IZMEU POLITIKOG PROCESA I EVALUACIONE PROCEDURE NIVOPOLITIKI PROCESEVALUACIONA PROCEDURA 1 Identifikovanje i definisanje ekolokog problema Opis instrumenata i institucionalnog konteksta, definicija relevantnih unutranjih i spoljanjih faktora 2 Rasprava oko potrebe za politikim intervencijama i postavljanje ciljeva Definicija evaluacionih kriterijuma 3 Kreiranje i procena efektivnih i efikasnih opcija Projektovanje evaluacionog modela i definicije za sve prikupljene podatke 4 Selektovanje i adaptacija izabranog instrumenta Kontinuirano prikupljanje podataka i ex post evaluacija 5 Sprovoenje instrumenta Mogue adaptacije evaluacionog modela 6 Mogue modifikacije instrumenta Zakljuci i preporuke u politikom procesu 33 KONTEKSTUALNI FAKTORI NAKNADA ZA EMISIJE FAKTORPRIMERI Korienje sirovina Koliina sirove nafte Primenjeni proizvodni proces; tip tehnologije Povraaj energije Primenjen sistem za smanjenje zagaenja Skruberi Dostupna ekoloki podobna tehnologija Recikliranje reziduala Primenjeni sistemi za dobro odravanje domainstava Sistem ekolokog menadmenta za proveravanje Faktori cena Radna snaga, kapital, sirovine Trokovi zagaenja voda i njihovog preiavanja Tarife prerade voda Trini uslovi Sklonost potroaa, recesija Primenjene mere ekoloke politike Standardi za emisije 34

KONTEKSTUALNI FAKTORI NAKNADA ZA PROIZVODE FAKTORPRIMER Karakteristike proizvoda Sadraj olova u benzinu Korienje sirovina Korienje sekundarnih sirovina Dostupne zamene Ponovna upotreba ambalae Faktori cena Radna snaga, kapital, sirovine Trokovi odlaganja otpada Tarife za odlaganje otpada Trini uslovi Trine pozicije (stranih) zamena, sklonost potroaa, recesija Primenjene mere ekoloke politike Standardi za proizvode 35

PRIMERI OPERATIVNIH EVALUACIONIH KRITERIJUMA ZA SELEKTOVANE INSTRUMENTE EKOLOKA EFEKTIVNOST INSTRUMENTKRITERIJUM Naknada za isputanje otpadnih voda Redukcija ispusta kod ciljnih grupa na godinjem nivou Naknade za odbacivanje prozvodnih ambalaa Redukcija potronje kontejnera, na godinjem nivou Takse za korienje olovnog benzina Smanjenje korienja olovnog benzina na godinjem novou Naknade za korienje peska i ljunka Poveanje korienja graevinskog otpada kako bi se redukovalo korienje peska i ljunka na godinjem nivou Sistem za prava na trgovinu emisijama SO2Postizanje ciljnih nivoa emisija SO2 Sistem za depozit-povraaj novca za pivske flaeVraanje praznih boca EKONOMSKA EFIKASNOST Naknada za isputanje otpadnih voda Minimalni drutveni trokovi kolektivnog i individualnog tretmana otpadnih voda Naknade za odbacivanje prozvodnih ambalaa Miimalni trokovi menadmenta otpada Takse za korienje olovnog benzina Minimalni trokovi uvoenja bezolovnog benzina Naknade za korienje peska i ljunka Minimalni trokovi korienja sirovih materijala Sistem za prava na trgovinu emisijama SO2 Minimalni trokovi smanjenja emsija SO2 Sistem za depozit-povraaj novca za pivske flaeMiimalni trokovi menadmenta otpada 371.3.EKONOMSKI INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE U ZEMLJAMA CENTRALNE I ISTONE EVROPE Glavnaprednostekonomskihinstrumenatajetatooniinkorporirajuekolokepotrebedirektnoumehanizam trinih cena. Efikasnost ekonomskih instrumenata je zbog svoje fleksibilnostidata zagaivaima kao podloga za kreiranje potroaki-efektivne podobne startegije. Stoga, mogunosti uteda prvenstveno zavise od: 1)fleksibilnosti koja je dozvoljena primenom drugih ekolokih i politikih instrumenata; 2)dostupnih opcija za tehnoloku i potroaku promenu; 3)osetljivosti trokova proizvoaa i/ili potroaa; 4)marginalne razlike trokova za razliite opcije popusta; 5)efektivnih pokretakih mehanizma, kako ekoloke, tako i fiskalne politike. Ekolokidoprinosikaotosunaplateitaksesudirektnaplaanjaodstranezagaivaa.Stogaonipredstavljaju istuprimenuprincipazagaivaplaa.OvajprincipjekamentemeljackakozaEU,takoizaekoloke politike OECD zemalja. Takoe treba istai da u zemljama OECD-a je tradicionalno dominirila regulativa bazirana na principu naredbe i kontrole. Predlozi za priireno korienje ekonomskih instrumenata za reavanje problema zagaenja je delom blokirano u zemljama centralne i istone Evrope, usled postojeih regulatornih institucija. Ono na ta se sad cilja i oekuje jeste da bi tranzicija trebala da omogui integralnu primenu ekonomskih instrumenata u ove svrhe.38OnotojejointeresantnozazemljecentralneiistoneEvrope,jestedavelikibrojulaganjauekolokesvrhe zapravo odlazi na ulaganja za tehnologije tretmana otpadnih voda i generalno na probleme menadmenta otpada. Nacionalni izvori finansiranja za trokove javnog sektora ukljuuju prihode lokalnih vlasti, transfera sa centralnog dravnog budeta, grantova i mekih zajmova iz ekolokih fondova. Analizatrokovazaperiod1996-2001.godinu,pokazujedaprogresivnaintegracijaprincipazagaivaplaa otvara i vee investicije u industrijskom sektoru (to je sluaj sa Bugarskom, Maarskom i Slovenijom). NajveiulaganjauprivatnomsektorupopercapitaosnovisubilauSloveniji,ekojRepubliciiMaarskoj,a najnia u Bugarskoj, Rumuniji, Litvaniji i Letoniji. Mnogezemljesuukljuileprivatnisektorujavneprojekteinfrastruktureizatiteivotnesredine,krozrazliite oblike partnerstava. Naini ukljuivanja privatnog sektora u ovakve tipove partnerstava moe se kretati od oblika tehnikeasistencijeprivatnogsektoradokljuurukeugovoraioperativnihugovorakaotosuizgradi, operacionalizuj i prenesi (ema do potpune privatizacije). Doprinosi meunarodne saradnje su se povealiod 1996 do 2001. godine. Kofinansiranje od strane meunarodnih institucija kao to su Evropska Investiciona Banka i Evropska Banka za rekonstrukciju i razvoj, kree se ak i do 91% od ukupne ekoloke asistencije u regionu. 39OPCIJE ZA BUDUNOST: Vee nadlenosti i odgovornosti lokalne zajednice Jednaodnajvanijihinstitucionalnihpromenajestedecentralizacijamoiiodgovornosti.Usluajujavnih ekolokihusluga,mnogojeveaverovatnoadadoedopreklapanjaizmeulokalnihpotrebaiponude usluga. To moe u stvari da indukuje adekvatne trine mehanizme za javne usluge. Ipak, postoje i odreeni nedostaci decentralizacije: mnogelokalnevlastinemajuiskustvaiznanjauimplementacijisistemaekolokog menadmenta; nemaju dovoljno finansijskih sredstava da sprovode preuzetu odgovornost u datim oblastima. iroko javno-privatno partnerstvo Pridruivanje Evropskoj Uniji je deo kratkorone ili dugorone strategije svake evrospke zemlje. Prosperitet gradativneekonomskeintegracijeuJedininoTriteveusmeravarazvojprivatnogsektora,pogotovou zemljama koje su ve zapoele proces pridruivanja. Ubrzana harmonizacija standarda i regulative Glavni zadatak donosicima zakona i odluka ostaje da: usvajaju, implementiraju i harmonizuju svoje zakone sa zakonima Evropske Unije.40 SOCIJALNI KONTEKST Odrivi razvoj kreira bitnu vezu izmeuivotne sredine i ekonomskih instrumenata. Postojesuprostavljenistavoviokotogadokojemereekolokikvalitetikonzervacijaprirodnih resursaidobarasemogupriutitisamonanivoimavisokihprihodailisuvitalanpreduslovzarealan ekonomski rast i u zemljama sa niim primanjima. Ekonomske potekoe su esto ispraene socijalnim problemima u tranzicionom periodu. Teko je odravati ekoloku svest u takvim uslovima. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ljudi u zemljama u tranziciji prepoznaju ekoloki kvalitet, kao bitan segment ivota. Smatrasedajezatonajvieodgovornadravaioekujudadravareavateproblemeidasnosi celokupnu odgovornost.41 EKOLOKI KONTEKST Kontekst ekoloke politike je krucijalan za adekvatnu primenu ekonomskih instrumenata. Ukoliko su postavljene striktne granice emisije, za svaki izvor zagaenja - onda uglavnom postoji samo jedna vrsta tehnologije koja generie emisije koje su u ravni sa dozvoljenim nivoima. Na taj nainostajemalomogunostidasekreirajustrategijezaobaranjeemisijapremakriterijumu optimalnih trokova. Utakvomkontekstuekonomskiinstrumentidelujukaomehanizamprikupljanjaprihoda,u najboljem sluaju. Regulative i mere ekoloke politike u mnogome determiniu efikasnost ekonomskih instrumenata. Evropskaunijajerazvilasopstvenupolitikuoekolokimnaplatamaitaksama iunjojdominirapotreba za efikasnijom upotrebom ekonomskih instrumenata. 42 EKONOMSKA TRANSFORMACIJA Ekonomski kontekst u mnogome determinie aktuelni uticaj ekonomskih instrumenata. Ekonomskirast,iakopotencijalnapretnjaivotnojsredini,takoeomoguavaisredstvaza finansiranje zatite ivotne sredine. ak ta vie,neophodne tehnoloke i potroake promenese lake dostiu u dinamikoj ekonomiji. Stabilnaimovinskapravaidominacijaprivatnogvlasnitvaudrutvusuvanipredusloviza generisanje osetljivosti trokova meu proizvoaima. Razumna operacija trinih mehanizama je takoe potrebna da bi ekonomski instrumenti pravilno funkcionisali. 43ULOGA PRIVATNOG SEKTORA U ZATITI IVOTNE SREDINE Mnoga ekonomska poboljanja povezana sa privatizacijom mogu dovesti do potencijalnih poboljanja ivotne sredine. Glavni izvori ovih poboljanja su: Efikasnije korienje prirodnih resursa Veina oblika privatizacije uvodi efektniji integralni oblik menadmenta, to vodi veoj panji posveenoj smanjenju otpada, efikasnijem korienju sirovina i tehnologija i sveobuhvatnom porastu produktivnosti. Privatizacija moe da otvori mogunost za restruktuiranje industrije, koja, kada je u javnom vlasnitvu stagnira usled nedovoljne posveenosti Vlade. Poveano uvoenje menadmenta ivotne sredine Restruktuiranje industrije ima za cilj da pobolja efikasnost i profitabilnost preduzea u promenljivom ekonomskom okruenju. Ova poboljanja donose direktne ekonomske koristi. Masivno restruktuiranje gotovo svih aspekata industrijskih preduzea uinilo je moguim ulaganja u noviju i istiju tehnologiju i uvoenje trajnijeg efikasnijeg menadmenta ivotne sredine. Poveani pristup kapitalu i vea ulaganja u istije tehnologije Mnogim dravnim preduzeima je potreban kapital za investiranje. Obino moraju da potuju prioritete prilikom sainjavanja godinjeg budeta, a privatizacija moe da povea koliinu kapitala za ulaganje omoguavajui preduzeima pristup investitorovim izvorima. Nova ulaganja kapitala predstavljaju istije, efikasnije tehnologije. Pristup tritima za proizvode i usluge u skladu sa ouvanjem ivotne sredine Formiranje konkurentskog izvoza bio je jedan od glavnih ciljeva privatizacije u mnogim zemljama. Vei pristup novim tritima posebno tritima sa vrstim regulativama o zatiti ivotne sredine i zahtevima za poslovanjem i pruanjem usluga koje ne ugroavaju ivotnu sredinu, stvara mogunosti za nove poslovne poduhvate i poboljanja standarda ivotne sredine. 44Merezatiteivotnesredinemoguserazlikovatiodvlasnitva,sektoraiveliinekompanije.Kompanijesa centrimauzemljamasavreregulisanimodredbamazatiteivotnesredine,obinosusuoenesaveim zahtevima da poboljaju svoje poslovanje u skladu sa ivotnom sredinom, nego preduzea sa centrima u zemljama koje nemaju jasno definisan program zatite ivotne sredine. Razliiti metodiprivatizacije takoe imaju drugaije mere za zatitu ivotne sredine. Uticaj razliitih metoda privatizacije na ivotnu sredinu Metod privatizacije Poboljanje efikasnosti u menadmentuNovi kapital Transfer tehnologijePristup stranim tritima Oekivani pozitivni uticaj na ivotnu sredinu Menadmentski ugovor, zakup xxxxxx Koncesija Direktna prodaja xxxxxxxxxxxxx Javni tenderixxxxx Zajedniki projekti xxxxxxxxxxxx Menadmentski otkup x Legenda: xxx-veliki efekat, xx-srednji efekat, x-blagi efekat 45Postoje tri kljuna spoljanja faktora koja utiu na odgovor industrije na izazov zatite ivotne sredine: Potreba za efikasnousmanjenjetrokovakrozsmanjenjeisputanjaotpada,recikliranje,ikorienje otpada u industriji Dravna regulativazakoni, standardi, politike i instrumenti zatite ivotne sredine Pritisak okruenjaodstranepotroaa,poslovnihpartnera,investitora,osiguravajuihdrutavai lokalne zajednice Zamultinacionalne kompanije,situacijajejosloenija,jerspoljanjifaktoriukljuujupokretakesilene samo u zemljama gde posluju, ve takoe u postindustrijskim zemljama seditima kompanija. Posebno treba napomenuti da privatizacija prua mogunost za donoenje stratekih odluka sa dugotrajnim pozitivnim efektima u ekonomskom, socijalnom, i polju unapreenja ivotne sredine. Dugotrajnost rezultata procesaprivatizacijezaviseodstepenaukomesuustanovljenepozitivnevezeizmeuprivatizacijei poboljanog poslovanja u skladu sa ouvanjem ivotne sredine pre i posle privatizacije. 46EKOLOKA ODGOVORNOST I RIZICI U PRIVATIZACIJI U poreenju sa pitanjima ekonomske i politike stabilnosti, profita i trita, pitanja odgovornosti ouvanja ivotne sredine su od sekundarne vanosti za investitore. Postoje dve kljune oblasti rizika: nesigurnostuvezisaodgovornouzazagaenjeivotnesredineuprolosti,inaprostoru proizvodnog sistema i izvan njega, rizik zahteva za ienje i za kompenzaciju od strane treeg lica,nesigurnost u vezi sa zahtevima za operacije koje su u toku ,rizikodkazniipotencijalnapotrebazadodatniminvestiranjemdabisezadovoljilizahtevi (pitanje toka zagaenja). Procena stanja ivotne sredine je vana radi odreivanja potencijalnih skrivenih ulaganja i odreivanje veliine tih ulaganja,kaoiproblemavezanihzaposlovanjekompanijeizastvaranjeefektivnogplanaupravljanjazatitom ivotne sredine. Iskustva sa ranijim uspenim privatizacijama pokazalo je da prilikom usmeravanja panje na pitanja zatite ivotne sredine vie uslova treba uzeti u obzir. Oni ukljuuju: dostupnost informacija o ivotnoj sredini, primenljive zahteve ili standarde za ouvanje ivotne sredine, mere predviene ugovorom, pomone institucionalne okvire i postprivatizacione akcije.47 FAKTORI ZATITE IVOTNE SREDINE U TOKU PRIVATIZACIJE Elementi privatizacijeEkoloki instrumentiEkoloka procedura Priprema za prodaju Procena stanja ivotne sredine, procena rizika Na ovom stupnju se vri procena ekoloke performanse usklaivanja sa regulativama, zaostala zagaenja, procena rizika i preporuke mera za sanaciju ranijih oteenja; Zahtevi za podnoenje ponuda Ekoloke reference u informacionom memorandumu Pruanje osnovnih ekolokih informacija; identifikovanje regulativa u oblasti zatite ivotne sredine i zahteva koje treba zadovoljiti; Period pripreme za privatizaciju Izrada ekolokih akcionih planova i planovi za sanaciju zaostalog zagaenja Nacrti planova treba da uzmu u razmatranje rezultate procene stanja ivotne sredine, predloen plan investicija i informacije nakon konsultovanja javnog mnjenja; Pregovori i prodaja Sporazumi o usklaivanju i sanaciji pitanja zatite ivotne sredine integrisani u prodajni sporazum Ako se zahteva od investitora da preuzme odgovornost za mere sanacije, sporazum treba da obuhvati trokove uvoenja ovih mera i finansiranje mehanizama; garancije performanse ili drugi mehanizmi osiguranja mogu da se koriste da osiguraju implementaciju ekolokih planova od strane investitora; treba da se izvri procena i za preostale rizike; Postprivatizacioni pregled Analiza za nove investicije, monitoring, sprovoenje regulative Imajui u vidu neizvesnost u vezi sa odgovornou za eventualna nova i zaostala zagaenja mehanizam reavanja konflikata se mora ukljuiti u prodajne ugovore. 48Kako bi se olakalo postizanje dobrog stanja ivotne sredine posle privatizacije, posebna panja treba da se posveti sledeim oblastima: poveana efikasnost korienja sirovih materijala (to vodi smanjenju emisija); vei pristup takvim tipovima investiranja koje ukljuuju procenu stanja ivotne sredine; poveanipristupizvoznimtritima(posebnoonim,kaotojetriteEvropskeUnije,sa visokim standardima koji moraju da se zadovolje);poveanipristupkorisnicima(posebnoonimazakojejezadovoljavanjeuslovaouvanja ivotne sredine vaan faktor odluivanja pri kupovini); smanjen rizik od kazni, kroz zadovaljavanjelokalnih zahteva za zatitu ivotne sredine; smanjen rizik od protesta lokalnih organizacija za zatitu ivotne sredine; smanjen rizik od kritika meunarodnih medija i grupa za zatitu ivotne sredine; 49EKOLOKI ISKUSTVENI MODELI Daliovimotivizaistavodenapretkuuposlovanjuuskladusazatitomivotnesredine,zavisiodprirode investitora i sektora u kome preduzee posluje. Takoe, posebna panja treba da se posveti oblasti praenja uticaja na ivotnu sredinu i podsticanje usklaivanja sa njom. Uticaj poslovanja privatizovanog preduzea na ivotnu sredinu treba da bude stalno posmatran i praen kao deo: iregpostprivatizacionogpregleda(kojiseposebnotieobavezapremaivotnojsrediniikazni predvienih prodajnim ugovorom); stalnog praenja stanja ivotne sredine od strane Agencija za ivotnu sredinu. Vrlo je bitno istai da je znaajno iskoristiti iskustvo zemalja koje su prole kroz proces tranazicije i njen uticaj (i dobarilo)nastanjeivotnesredine.Natajnainsemoguizbeigrekekojesamomogudapogorajuiovako snien kvalitet ivotne sredine. EKOLOKI MODELI SVETSKE BANKE UtokusvogradaSvetskaBankajepodravalanekolikoaktivnostiipartnerstvakojisupromovisalidobar menadment zatitom ivotne sredine U privatnom sektoru. U mnogim oblastima, partnerstva su zamenila Bankino direktnoueeusektoru.Ovapartnerstva,kojasvevieukljuujuVlade,privatnisektoricivilnodrutvo, osvetljavaju drugaije i komplementarne uloge kljunih elemenata: Vladeobezbeujuodgovarajuupolitikuiinstitucionalniokvirzaodrivoupravljanjeivotnom sredinom; Akteriprivatnogsektoraukljuujusocijalneiaspekteivotnesredineusvojestratekoplaniranjei menadment, a civilno drutvo slui kao partner i nadzor.50 JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTAVA SA FOKUSOM NA IVOTNU SREDINU UZ UEE SVETSKE BANKE Prototip Karbon Fond mobilieizvoreizjavnihiprivatnihsektoradafinansirajuprojektekoji podravajusmanjenjeemisijagasovasaefektomstaklenebate,tomoeda buderegistrovanopriOkvirnojKonvencijiUjedinjenihNacijaoKlimatskim Promenama, sa svrhom Kjoto protokola (ova Konvencija pokazuje kako iskustva iz oba sektora mogu da se objedine kako bi ukljuili dodatne izvore finansiranja za ostvarivanje ciljeva odrivog razvoja); Svetskiposlovnisavetza Odrivi razvoj koalicijasastavljenaod150meunarodnihkompanijaposveenihodrivom razvoju;(BankasaraujesaSavetomkakobipromovisaladobarmenadmentu skladu sa ivotnom sredinom); Biznispartnerizaodrivi razvoj neformalnamreaprivatnih,centralnihioptinskihvlada,nevladinih organizacijaidonorskihagencija.(ovamreajeustanovilaGrupuzaprirodne izvore, jednu od pet fokus grupa iji je cilj promovisanje odrivog razvoja). 51EFIKASNOST I EFEKTIVNOST EKONOMSKIH INSTRUMENATA Usmeravanjepanjenasocijalneaspekteiaspekteivotnesredineurazvojuprivatnogsektorasveviepostaje integralnideoodrivograzvoja.Uspenimenaderiiromsvetapoinjudashvatajudasufinansijski,socijalni aspekti i aspekti ivotne sredine podjednako vani elementi. Sada je izazov da se ui iz prolih iskustava i iskoristi najvieodpotencijalaprivatizacijedabisepostigliboljiitrajnirezultatipoboljanjastanjaivotnesredinei odrivog razvoja. Evaluacija ekonomskih instrumenata u zemljama Centralne i Istone Evrope (posebno za one u tranzijiciji) ima odreene potekoe u poreenju sa primenama u zemljama OECD-a: Veina naplata za emisije i naplate za proizvode dizajnirani su pararelno sa funkcionisanjem sistema za izdavanje dozvola; Ekonomsko i industrijsko restruktuiranje, kao i asociran period recesije, takoe su uticali na emisije i ekoloki kvalitet, inei evaluaciju efektivnosti ekoloke politike vrlo oteanom; Ne treba zanemariti ni uticaj inflacije koji prisutan gotovo u svim zemljama. 52 1. Efektivnije korienje investicija: Razvojipoboljanjejasnodefinisanihfinansijskihstrategijamoepomoizemljamakandidatimaza lanstvo da dostignu postavljene ciljeve u relativno kratkom vremenskom periodu. Jasnodefinisaniprioritetiufinansijskimstrategijamamogupomoizemljamanesamodainvesticije koriste efektivnije, ve naj taj nain mogu potpomoi pristup strukturnim i integrativnim fondovima. PosebnozazemljeCentralneiIstoneEvropekrucijalnojedaprvojasnodefiniuciljeve,azatimi ekoloke fianansijske strategije. Takoesepreporuujeformiranjelisteprioritetnihinvesticionihprojekata.Postavljanjeprioritetana nivoprojektazahtevaukljuivanjeodgovornihinstitucijaisanacionalnogilokalnognivoa,dabise osiguralo da postavljeni nacionalni ciljevi se poklapaju sa investicionim potrebama na lokalnom nivou. 532. Koordinisanje izvora finansija: U zemljama koje su u procesu tranzicije meunarodna ekoloka podrka se smatra instrumentom koji e pomoi da se zadovolje potrebe domaih ekolokih trokova. Meunarodna pomo moe biti fokusirana na finansiranje infrastrukturnih projekata, kao na pruanje tehnike podrke. Specifini naini za ukljuivanje meunarodnih donatorskih finansijskih institucijaukljuuju: ofinansiranje studija izvodljivosti tokom procesa pripreme projekta; ofinansiranje tehnike pomoi ili opreme potrebne za realizaciju projekta; oproirenje garancija na raun zemlje primaoca ili optine, umesto davanja grantova za investicije; oredukovanje optereenja duga uzajmljivaa smanjenjem interesenih rata. Jedan od ekonomskih instrumenata koji se mogu koristiti jeste potencijal fleksibilnih mahanizama koje nudi Kyoto protokol, Srbija ima nasu da se kvalifikuje za tzv. Mehanizme istog razvoja ili CDM projekte, koji bi znaajno mogaopomoidaseobjektivnouslovljenavisokaintenzivnostemisijaugljendioksidasmanji.USrbiji postoji iroko polje potencijalne primene CDM projekata. Na prvom mestu bi bilo: orestruktuiranje elektroprivrede, orekonstrukcija sistema za daljinsko grejanje, omodernizacija saobraajne infrastrukture, ounapreenja u postupanju sa otpadom, oiskorienja potencijala malih hidroelektrana, okorieenje obnovljivih vidova energije, itd. ProcenjujesedaukupniekonomskipotencijalSrbijezaCDMprojekteiznosioko50milionaevra godinje, u periodu od narednih deset godina, to bi otvorilo oko 7000 novih radnih mesta godinje. 54 3. Poveanje kapaciteta absorpcije: Stepen do kojeg e zemlje primaoci pomoi benefitirati zavisi i od njihovog kapaciteta absorpcije da efektivno rasporede i koriste finansijska sredstva.Usled limitiranih kapaciteta dravne administracije da pripreme i implementiraju projekte, kao i da upravljaju sredstvima, stepen absorpcije je vrlo nizak.Kakobisepoveaokapacitetabsorpcijeikorienjedostupnihmeunarodnihfondova,zemlje treba da ojaaju svoju dravnu administraciju i poboljaju koordinacijusaradnje izmeu razliitih institucija na nacionalnom nivou. To ukljuuje: obezbeivanje treninga za pripreme projekata, implemetaciju i monitoring, obrazovanje na polju finansijskih procenai analiza,komponenti razvoja programa usvajanje zahteva donatora oko izvetavanja i administarcije. Oveaktivnostitrebadapomognuzemljamadapostepenodecentralizujuimplementacijuprojekata,kakobise efektivno koristio priliv novih sredstava (posebno od strukturalnih i integrativnih fondova). 55 4. Vee ukljuivanje privatnog sektora: Razliitinainiukljuivanjaprivatnogsektorauinfrastrukturuivotne sredinepokazalisuindirektinebenefiteza javni sektor kao to je:dodatno osoblje; investicioni kapital; ekspertiza u pripremi projekata: menadment i implementacija; iskustvo u sprovoenju; primena novih tehnologija. 565. Primena ekolokih taksi iskustva Evropske Unije KrajemdevedesetihgodinaprologvekaupotrebaekolokihtaksiuEvropijepoeladaraste. Mnogezemljesudodanasveuveleporezenaproizvodekojisuekolokinepodobni.Takoe raste broj drava koje primenjuju takse na emisije CO2 i za odlaganje otpada. Ekoloke takse mogu dati viestruku korist kao to su ekonomski podsticaji da se redukuje zagaenje i upotreba resursa, i prihodi koji se mogu koristiti za reformu fiskalnog sistema (nie takse na zapoljavanje i socijalni doprinosi) i za stimulisanje investicija u ivotnu sredinu. Ekoloke takse su jedan od instrumenata integrisanja ekolokih zahteva u sektorske politike. Udeo ekolokih taksi u ukupnom, totalnom prihodu od taksi i socijalnih doprinosa u EU polako raste.Tokom1980,godineudeojeiznosio5.84%,tokom1990.godine,6.17%,dabiu1997. godini dostigao vrednost 6.71%. Skoro 95% prihoda od ekolokih taksi potie od energetskog i transportnog sektora. Ostalih 5% potieodtaksinadrugeproizvode,kaotosuemisije,toksinesupstance,otpadisl.Ipak,broj ekolokihtaksiraste,saistraivanjimanovihprostorazaprimenuekolokihtaksi.Danassuto taksenaubrivaipesticide,hemikalijekaotosurastvarai,PVC,sirovine,zemljite,avijacijui turizam. irenjepoljaprimeneekolokihtaksireflektujepretvaranjeprincipazagaivaplaau principkorisnikplaa,gdekorisniciplaajuekolokuusluguitimedoprinoseredukcijiu materijalnom inputu i poboljanjima u eko-efikasnosti. 57Efektivnost ekolokih taksi:Veliki broj ex post evaluacija je sproveden u severnim zemljama Evropske Unije (Danska, Finska, Holandija i vedska). Dokazi pokazuju da veliki broj ekolokih taksi zaista imaju pozitivan efekat na ivotnu sredinu kao to su takse na zagaenje voda u Francuskoj i Nemakoj ili takse na azotne okside u vedskoj. Kako bi ekoloki kompatibilno ponaanje bilo finansinsijski atraktivno, ekoloke takse takoe daju meke signale koji poveavaju panju, svesnost i brigu oko ekolokih pitanja. Prepreke za uvoenje ekolokih taksiUprkossnanimteoretskimargumentimauprilogekolokihtaksiidostupnihdokazaonjihovoj efektivnosti, postoji oklevanje u proirenju njihove primene.Iskustvapokazuju,dapaljivodizajniranje,uvoenjeiimplementacijaekolokihtaksimoe prevazii ove prepreke. Komplementarnemerekaotosuredukcijenatakseneratezazaintersovanestranekojesu saglasne da poboljaju svoje ekoloko ponaanje, mogu da redukuju nepoeljne nus-efekte koji su mogu javitiili ih ak u potpunosti neutralizovati. 2. EKOLOKI FONDOVI U ZATITI IVOTNE SREDINE59 2.1. EU FONDOVI ZA IVOTNU SREDINU CILJEVI I OBLASTI INVESTIRANJA RegulativazaEUfondoveukljuujevelikibrojeksplicitnihiimplicitnihmogunostizafinansiranjezatiteivotne sredine i konzervaciju prirodnih dobara. Direktorat Evropske komisije za ivotnu sredinu ih je grupisao kroz tri osnovna programa: LIFE Finansijski instrumenti za civilnu zatitu EKO investicije Dabiseefektivnoisktoristileponueneopcijefinansiranjapotrebnojeudruitiprethodnapostojeaiskustvai ekspertska znanja. Evropska Unija pored pomenutih instrumenata svojim zemljama lanicama i zemljama kandidatima za lanstvo nudi razne opcije za kombinovanje instrumenata, radi ostvarenja ciljeva ekoloke politike. Prepoznavanjemodelafinansiranja,mogunostiuestvovanjaikonkurisanjazaodreenasredstvajeodposebnog znaaja za zemlje koje su tek u procesu Evropskih integracija, kao to je Srbija. 60 1.LIFE predstavlja specifini finansijski instrument, koji ima osnovni cilj da integrie ekoloke aspekte u druge glavne oblasti za finansiranje.zanjegovoadekvatnokorienjepotrebnojeprepoznatiiprocenitimogunostifinansiranjaprojekata zatite ivotne sredine u drugim fondovskim oblastima (kao to je putem evropskog fonda za regionalni razvoj ili evropskog socijalnog fonda);od 1992. godine program LIFE je sufinansirao uspeno preko 2750 projekata sa preko 1.3 milijardi evra uloenih u zatitu ivotne sredine. Trenutno je u toku realizacija programa LIFE+ za period 2007-2013 godine. ciljneoblastizafinansiranjekojisuidentifikovaneodstraneeksperatasu:realizacijaNATURA2000 (mrealokacijaidentifikovanihzakonzervacijukaoprirodnonaslee),implementacijaDirektiveza vodne resurse, uteda energije/smanjenje emisija CO2 i razvoj ema odrivog transporta. 2.Finansijski instrument za civilnu zatitu osnovniciljjekreiranjeoptinskogmehanizmazacivilnuzatitukojitrebadaomoguikooperacijuu potrebnimintervencijamausluajevimavanrednihsituacijaipoboljanjecelokupneekoloke bezbednosti.mehanizamprvenstvenofunkcionieputemrazvijenogCentrazamonitoringiinformisanje,kojije kontinualnoaktivanu24-asovnomreimu.Operacionalizacijacentrasevriiputemsistemaza upozorenjeiinformisanjekojipredstavljainteraktivanwebportal,sanameromdapodriisprovodi komunikaciju meu dravama lanicama u sluajevima vanrednih situacija.kaopodrkacelomprogramu,organizujuseispecifinitreningmoduliradipostizanjabolje koordinacije i komplementarnosti izmeu slubi za vanredne situacije zemalja lanica. 3.Finansiranje EKO-inovacija predstavlja deo Akcionog plana razvoja ekoloki prijateljskih tehnologija, koji spaja nauno-istraivaki rad i trita za zelene proizvode i tehnologije irom Evrope.investicije posebno podravaju istraivake projekte malih i srednjih preduzea. 61 Instrument Svrha/Ciljevi/Misija Namena sredstava Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF-European Regional Development Fund) Redukovanje regionalnih nejednakosti i podrka razvoju regionalnih ekonomija Produktivne investicije Infrastruktura Zatita ivotne sredine Kooperacija Evropski socijalni fond (ESF European Social Fund) Zaposlenost, poboljanje kvaliteta i produktivnosti na poslu jaka veza sa Evropskom strategijom za zapoljavanje Prilagoavanje radnika i preduzea Ponuda zaposlenja Investicije u ljudski kapital Jaanje institucionalnih kapaciteta Inovativne akcije i kooperacija Integrativni fond (CF-Cohesion Fund) Konvergencija najnie razvijenih zemalja lanica Trans-evropske transportne mree Projekti zatite ivotne sredine Odrivi razvoj sa jasnim ekolokim benefitima: energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, ist javni transport 62

Instrument Svrha/Ciljevi/Misija Namena sredstava Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD-European Agricultural Fund for Rural Development) Odrivi ruralni razvoj kroz optine. Restruktuiranje agrikulturalnog sektora Poboljanje konkurentnosti poljoprivrede i umarstva Poboljanje ivotne sredine seoskih podruja Poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim regijama Evropski fond za ribolov ( EFF- European Fund for Fisheries) Odrivi razvoj ribolovakih zona Mere za poboljanje kolektivnog interesa Odrivi razvoj ribolovnih zona Finansijski instrument za ivotnu sredinu (LIFE+ Financial Instrument for Environment) Razvoj i implementacija optinske politike zatite ivotne sredine, kao doprinos promociji odrivog razvoja Implementacija mehanizama definisanih u ekolokoj politici Informisanje i komunikacija oko pitanja zatite ivotne sredine 63U procesu pridruivanja EU sve zemlje se suoavaju sa velikim finansijskim optereenjem, naroito u usaglaavanju sa acqis iz ivotne sredine. Veinatihsredstavatrebadaseobezbediizsopstvenihizvorazemljekandidata,amanjideosekanalieilikroz meunarodnefinansijskeinstitucije(EBRD,EIB,SB),bilateralnepomoiiliEUprogramapomoi.EUjeza strukturne mere, za period od 2000-2006 izdvojila 260 biliona evra. Odtogajepriblino18%namenjenozemljamakandidatimakrozInstrumentzastrukturnepolitikezapidruivanje (ISPA) i instument za podsticanje poljoprivrede Sapard. Od 2000. godine zemlje kandidati i potrencijalni kandidati su koristile CARDS program. Uokvirufinasijskihinstrumenatazaperiodod2007-2013,Evropskaunijajeusvojilaidokumentopredloenim finasijskiminstrumentimazaspoljnupomokojimjepredvienoestinstumenataspoljnepomoizazemlje kandidate, potencijalne kandidate i susede. ZaSrbijujedostupanInstrumentzapredpristupnupomo-IPAkojijezamenionizprethodnihinstumenata (PHARE, ISPA, SAPARD,CARDS, itd) i namenjen je: izgradnji institucija, regionalnoj i prekograninoj saradnji, regionalnom i ruralnom razvoju, razvoju ljudskih resursa. Srbija kao potencijalni kandidat ima pravo da koristi dve komponente IPA fonda (od 5): za pomo u izgradnji institucija, demokratizaciju, ekonomski i socijalni razvoj prekograninu saradnju i bre prihvatanje pravnih standarda EU. 642.2.FOND ZA IVOTNU SREDINU Koncept politike ekoloke zatite - ekoloki fond Ekoloka zatita se ne temelji na trinom principu, tj. cena te zatite ne moe odraavati retkost resursa niti osigurati njihovu optimalnu alokaciju, kao to je to sluaj sa obinim" robama i uslugama koje se promeu na tritu. Zatita okoline i reduciranje obima njenog zagaenja je moguno izvesti posredstvom tri oblika zatitne politike: politike podsticanjaporeziidoprinosistimuliupromenutehnolokihireprodukcionihpostupakasa ciljem da se dosegne neki optimalni nivo aero i hidrozagaenja politike regulisanjauspostavljajuseodreeniekolokistandardikojeekonomskisubjektimoraju ispotovatii ijeseostvarivanjeosiguravaputempravnihnormi,aneekonomskim sredstvima politike svojinskih pravaproizvoazagaenjaivlasnikzemljita,tj.okoline"ugovarajunekistepen zagaenjakojiseocenjujesocijalnooptimalnimikojisepotomtitistandardnim sredstvima pravne zatite 65 Ekoloka politika je ekonomske prirode stricto sensu. U tom kontekstu moe imati vie varijanti: direktnapromenacenaili trokova uvodeseporeziidoprinosiitakooptereujuceneonihrobaiusluga kojisedefiniukaopolutanti(istoseodnosiinatehnolokiproces proizvodnje tih proizvoda). Timeseelidestimuiisatiproizvodnjaokolinineprijatnihartikalai podstai njihova supstitucija indirektnapromenacenaili trokova Ostvarujeseposredstvomsubvencija,povoljnihkredita,niih kamatnih stopa, ubrzane amortizacije i sl. Cilj je da se podstakne uvoenje iste tehnologije i proizvoda koji ne zagauju okolinu podrka tritu dravailijavneinstitucijezaduenezazatituokolinepreuzimaju obavezudaorganizujutriteuonomnjegovomsegmentukojimoe neposredno delovati na zatitu okoline: organizovanje prerade sekundarnih sirovina, kompletnireprodukcionilanacreciklaestaroga papira i eleza i sl 66 Istraivanja sprovedena u dravama OECD, pokazuju da od svih mera ekonomske politike usmerenih na ekoloku i zatitu: oko 50% spada u kategoriju direktne promene cena, 30% pripadaju subvencijama,20% ostalim merama. Uzima se kao naelo da ukoliko proizvod ima visoki koeficijent elastinosti na promenu cena utoliko potroai mogu bezpotekoapreusmeritipotronjunasupstitute-uvoenjeekolokogporeza(tj.optereenjecena)moebiti efikasno. Ekolokiporezsemoeuinitifiskalnoneutralnim,takotoeseizvritiporeskaredistribucija,uzistovremeno premetanjeproizvodnjenaproizvodeniskogstepenazagaenjaokoline.Uokviruvarijante3)(podrkatritu") moguno je aktiviratisistem povraaja depozita. Osnovna ideja u vezi sa ovim sastoji se u sledeem: uspostavljaseemareciklaeproizvodakojisupodobnizareciklauodnosnonaputanje proizvodnje onih proizvoda koji zagauju okolinu (ili naputanje procesa proizvodnje koji doprinose procesu ekoloke polucije) i koji se zamenjuju supstitutima. U tom sluaju preduzee - proizvoa stie pravo na odreenu stimulativnu naknadu. Dakle, naknada se isplauje za reduciranjeiliizbegavanjezagaivanjaokoline.Ukolikotopreduzeeneuradi,umestonaknadeplaaodreeni doprinos (ustvari, aktiviraju se mere iz okvira politike regulisanja"). Pomenutimehanizamdepozitabimogaopredstavljatijezgrokonceptaekolokogfinansijskogfonda"ijebi alimentiranjebilooslonjeno-izmeuostalog-inaemitovanjehartijaodvrednosti(kojebicirkulisalena finansijskom tritu slino ostalim vrednosnim papirima). 67 Savremenafinansijskatritaimaju,poreddepozitnihfinansijskihinstitucija(komercijalnebanke,institucijeza tednjuikreditnadrutva),inedepozitne-finasijskeinstitucije(osiguravajuekompanije,investicionapreduzea, finansijskekompanijeipenzionifondovi).Nedepozitnefinansijskeinstitucijeusutinipredstavljajufinansijske posrednike.Punafinansijskakonsolidacijaprivredeuslovljenajeustanovljavanjemnedepozitnihfinansijskih institucija. Posmatrajui sa tog aspekta veoma je bitno radi unapreivanja i odravanja celokupnog ekolokog sistema formirati posebnu investicionu instituciju u formi fonda. Pri koncipiranju reenja za Fond za ekologiju polazi se od onogatodanasusavremenomrazvijenomsvetupostoji.Imajuiuvidukompatibilnostsadrugimtrinim privredamapotrebnojeradistvaranjauslovazakoncentracijuiefikasnijekorienjesredstava,konstituisatiFondu formi institucionalnog investitora. OsnovnizadatakFondajedafinansiraefikasnuzatituprirodnihbogatstavaicelokupnogekolokogsistemaod opteg interesa. U tom cilju, sredstva Fonda koriste se, najveim delom, za jaanje ekonomske motivacije za zatitu prirodne sredine svih modaliteta, u skladu sa prioritetnim zadacima u oblasti biosfere, ekosfere, ekosistema, predela, nacionalnihparkovaidoktrina(pravanavodamaiobalskomzemljitukojejeunadlenostidrave,ijaje odgovornost da zatiti i uredi korienje resursa). Dva kljuna zadatka Fonda su da: obezbeuje sredstva za redovnu ekoloku zatitu, preduzima aktivnosti koje unapreuju efikasnost upotrebe kapitala kojim raspolae. 68IZVORI FINANSIJSKIH SREDSTAVA FONDA ZA EKOLOGIJU Fonduzaekologijujepotrebnafinansijskasnagadabimogaoinvestiratiuveeekolokeprojekte.Sredstvaje mogue obezbediti zaduivanjem, iz ulaganja u kapital Fonda i iz drugih izvora. Osimdomaihiinostranihkreditaizajmovaznatnasredstvazafinansiranjeprojekataekolokezatitemogunoje obezbeditiuvoenjemnafinansijskotritenovihekolokihvrednosnihpapira.Prednostiovakvognaina finansiranja su viestruke. Pored znaaja za Fond koji bi bio emitent akcija i obveznica, i koji bi njihovom prodajom obezbedio neophodna finansijska sredstva za potrebe unapreivanja ivotne sredine, ukljuujui i ouvanje prirodne batine, pojava ekolokih hartija bi posebno unapredila vanberzansko i berzansko trgovanje, ime bi bio zadovoljen optidrutveniinteres.Drugimreima,emitovanjemiprodajomvrednosnihpapiraekolokifondbimogao obezbeditiizvesnafinansijskasredstva,buduidasekaopotencijalnikupci,tj.investitori,mogupojaviti pojedinci,banke,finansijskiposrednicibrokerskogidilerskognainatrgovanja,dravaiinostraniinvestitori.To znai investitori bi bili sva pravna i fizika lica kod kojih se nalaze raspoloiva novana sredstva. Deo sredstava bi se mogaoobezbeditiiprekobanaka,odnosnodrugihfinansijskihorganizacija,kojebisredstvaobezbeivale emitovanjem i prodajom svojih blagajnikih zapisa za potrebe ekolokih projekata. KonstantnoiznaajnoalimentiranjeFondamoeseobezbeditiukoliko sezakonskiregulieobavezaplaanjatakse kod onih industrijskih grana koje su veliki zagaivai okoline. Iznos takse varira u zavisnosti od stepena zagaivanja ivotne sredine naroito na gradskim lokalitetima, kao i na onim na kojima je ugroen biljni i ivotinjski svet. Takse semoguuvestiinakorienjeprirodnihresursaretkihbiljnihiivotinjskihvrsta(naprimer,nalov,ribolovi slino).BitanizvorfinansijskihsredstavazaFondmoebitiiobaveznoplaanjetaksinakorienjeobjekatau turistike svrhe (ovde se misli na hotele okruene prirodnim bogatstvima (ume, jezera, reke, nacionalni parkovi i sl). 69 Sredstva za poslovanje Fonda i finansiranje ekolokih projekata mogu s eobezbeivati iz sledeih izvora: sredstva budeta, sredstva domaih i inostranih kredita i zajmova, sredstva ostvarena emitovanjem odnosno prometom vrednos-nfh papira (akcije, obveznice i dr.), sredstva pribavljena na osnovu takse velikih industrijskih zagaivaa, sredstva po osnovu korienja retkih biljnih i ivotinjskih vrsta (takse na sakupljanje, lov, ribolov i si.), sredstva ostvarena po osnovu takse na korienje turistikih objekata okruenih prirodnim bogatstvima (ume, jezera, reke, nacionalni parkovi i si.), ostali izvori. 702.3.FONDOVI ZA IVOTNU SREDINU U JIE Fondovizaivotnusredinuimajuvanuuloguufinasiranjutrokovazatiteivotnesredine.NaprimerPoljski EcoFond uestvuje u investicijama u ivotnu sredinu sa oko 30% godinje. U Maarskoj, Litvaniji i Sloveniji fondovi uestvuju sa oko 20% investicija, dok se njihov udeo u finansiranju u ekoj i Bugarskoj kree izmeu 1-8 %. Sredstva fonda se obino koriste zainvesticije smanjenja zagaenja vazduha, vode, i upravljanje otpadom. To se vripretenonadvanaina:direktnomfinansijskompodrkomkorisnika(preduzea,optinailidrugih institucija),ikrozuloguposrednikamobiliuifinansijskeresurseizdrugihizvorazasufinasiranje infrastrukturnih projekata sa uticajem na poboljanje ivotne sredine. Fondovi su veoma vani instumenti politike u procesu tranzicije jer su direktno ukljueni u obezbeivanje investicija za poboljanje stanja ivotne sredine. Odkadaje70-ihgodinaprologvekaprihvaenmoderankonceptpolitikeivotnesredine,industrijskezemljesu uvelePPP(principzagaivaplaa),kojiukazujedatrokovepotrebnedasedostignustandardizdraveivotne sredine treba da snose zagaivai. 1972. godine princip je usvojen i od strane OECD Saveta kao ekonomski princip kojimseobezbeujeizdvajanjesredstavazaprevencijuismanjenjezagaenja.PrimarniciljSavetajebiodase skrene panja na injenicu da ekonomija i trite utiu na ivotnu sredinu. Na osnovu toga su izdata uputstva kojima seograniavajudravnesubvencijeiosiguravadazagaivaiplaajutrokovezazatituiunapreenjeugroene ivotnesredinenastalezbognjihovihdelatnosti.SadanjeshvatanjePPPukazujedasezagaivaismatraju odgovornimizatrokoveukljanjanjaekoloketete,zagaenje,administrativneitrokovemonitoringapropisane zakonima. Da bi se nosili sa nasleem istorijskog zagaenja ivotne sredine i da bi se prevazile prepreke tranzicije, uvedene sunaknadezazagaivanjeivotnesredine.Takosteeniprihodisekoristezafinasiranjeinvesticijauivotnoj sredinikrozfondovezaivotnusredinu.1995.godineOECDjeobjavioUputstvoizPetersburgakojesluikao vodi za osnivanje i ocenjivanje fondova za ivotnu sredinu. 71GLAVNI ZAKLJUCI UPUTSTVA IZ PETERSBURGA O FONDOVIMA ZA IVOTNU SREDINU: Dabuseizbeglailiminimizovalaekonomskaneefikasnost,ulaganjatrebadabuduuskladusa prioritetima zatite ivotne sredine i da podravaju projekte kojima se, u odnosu na njihocu cenu, ostvaruju velike dobrobiti u zatiti okruenja. Fondovizazatituivotnesredinetrebadasekoristeparalelnosailizasufinansiranjedrugih ekolokih instrumenata. Fondovizazatituivotnesredinetrebadarazvijuoptustrategijufinansiranja,dapratejasne procedurezaprocenuiizborprojekata,dausvojeefektivnepraksemonitoringaiocene,ida uspeno koriste strune savete za postizanje administrativne efikasnosti. Za investicione projekte, fondovi treba da imaju dobro osmiljene programe i projektne cikluse da bi se obezbedilo efektivno korienje resursa. Fondovi treba da utiu da se resursi iz privatnog sektora i trite kapitala ulau u ivotnu sredinu. Pridefinisanjuiocenjivanjumehanizmazaprihodefonda,trebadaseobezbediefektivnost ulaganja,efikasnaadministracija,svojinaiprihvatljivost.Sistemtrebadaobezbedistabilnu osnovu za prihode, jednostavnu strukturu, i da se lako prati i jaa. Fondovi za zatitu ivotne sredine treba da budu transparentni i da odgovaraju vladi, parlamentu i javnosti za svoje aktivnosti. Nezanemarujuipozitivantrenduzatitiivotnesredineuprotekledvedecenije,moraseprimetitidaiako ekonomskirastobezbeujeviesredstavazaprimenumerauzatitiivotnesredine,ontakoegenerieinove pritiske, i vidno je da trine reforme nisu dovoljne za reavanje problema u tranzicionim privredama. Iako se postiu pozitivni rezultati u nekim oblastima, energetska efikasnost je vrlo niska a nivoi emisija veliki u veini tranzicionih zemalja. 72INSTITUCIONALNO UREENJE U veini zemalja Jugoistone Evrope fondovi su pravna lica koja ostvaruju prihod od propisanih naknada, i koja su u razliitom stepenu, pod nadzorom ministarstva za ivotnu sredinu. Na primer Bugarski Nacionalni fond je u sastavu ministarstva, eki i Slovaki fondovi su posebna pravna lica dok Litvanijski, Letonski i Poljski fondovi imaju isti status sa regionalnim jedinicama, i razliitim specifinim relacijama sa Ministarstvom. Slovenaki fond je osnovan 1994. godine kao deoniarsko drutvo. U januaru 2001. je transformisan u javni fond kao nezavisnopravnolice,priemusurelevantnaministarstvafinasija,ivotnesredineienergetikereprezentovanau nadzornomodborufonda.Transformacijafondapratitrendkonstituisanjainstitucijekojaepolakoprerastiu agenciju koja e upravljati subvencijama u ime drave. PoljskaiBugarskaimajuiEcoFondovekojisuosnovaniradiotpisadugaPariskogkluba(zamenezaduenjaza ulaganje u ivotnu sredinu). U njihovim nadzornim odborima su predstavnici zemalja donatara, a njihovi programi su dizajnirani tako da se dostignu meunarodno prepoznati ciljevi ivotne sredine, ukljuujui i transfer eko-tehnologija. Osim toga, eko fondovi u veini JIE zemalja sprovode i specifine zahteve procesa pridruivanja (EU lanstva) u sektoru ivotne sredine, tj. pripremu za sprovoenjepojedinih direktiva i regulativa EU acquis,(u sektoru ivotne sredine 1/3 ukupnog zakonodavstva). 3. EKONOMIJA PRIRODNOGKAPITALA 74 3. 1. EKONOMI JA&EKOLOGI JA Ekonomija odnos prema prirodi razmatra kao racionalnost eksploatacije resursa, dakle kao aktivan odnos. Ekologija, nasuprottojaktivnojuloziekonomijekojumozemodefinisatipojmomkoristi",imakontemplativnuulogu istraivanja uzajamnih odnosa izmeu ivog sveta i fizike sredine. Dakle,ekologijanemazaciljnikakvomaksimiziranjedobitaka.Prebisemogloreidaekologijazaciljima minimiziranjegubitaka,kojipoivotnusredinunastajuusledeksponencijalneekspanzijeljudskeekonomske aktivnosti.akiizovogsaetogdefinisanjapojmovaekonomijeiekologijeproizilazinunostmeusobnih konfliktnihrelacija,toneznaidameunjimanemataakaintegracije,posebnoutrosektorskimmodelima razmatranja ekonomsko-socijalno-ekolokog razvoja. Razmatranjeogranienostiponudeneobnovljivihresursavodikazakljukudaseurastuimekonomijama ogranieni resursi transferiu po nulloj ceni iako imaju pozitivnu vrednost (na primer vazduh). Nasuprot ovome, niz ekonomskih aktivnosti ima za posledicu isijavanje otpada u okruenje i ti ekonomski outputi su neeljeni zagaivai prirodne sredine koji se takoe transferiu po nultoj ceni, ali imaju negativnu vrednost. Ekonomskateorijajerelativnoranopostavilanekaodpitanjakojasuparexelencepredmetinteresovanjaekologije. Prvo pitanje koje je danas postalo izuzetno aktuelno postavio je J.S.Mil, a to je kako sauvati za budunost prirodne pogodnosti i lepote za koje trite nema adekvatan odgovor. Sledi rano otkrivanje problema da triste nije univerzalan i racionalan regulator posebno u sektoru zatite ivotne sredine i prirodnih vrednosti niti na kratak ni na dug rok. U preovladujuoj doktrini laissez faire postavljanje pitanja imperfektnosti trine alokacije resursa i slobode privatne svojine,otvorilojeproblemodnosaizmeuracionalnogponaanjapreduzetnikaidrutvenihtrokovakojenikone snosi.Preciznijeizloeno,kodneobnovljivihresursakojinemajusupstituciju,agdetranjanijeelastina,vlasnik resursa tei da maksimizira svoje dobitke i nema interesa za izdatke koji bi se ulagali u ouvanje prirodne sredine. Iz navedene relacije nastaje suprotnost individualnih i drutvenih in-teresa i individualnih koristi i drutvenih trokova (socialcost).SistematskaanalizaovogproblemaprviputsesreekodPigu-akojijeusvomraduEkonomija blagostanja" uoio problem razlike izmeu individualnog i drutvenog netoproizvoda. 75 Savremena ekonomska nauka se suoila sa problemom kvaliteta ivota, koji implicira pitanje gazdovanja javnim, pa i socijalnimdobrima.kojasuvezanazaoptupotronju.Javna,odnosnoslobodnadobra(freegoods)imajunultu trinu vrednost, odnosno ne dobijaju vrednosni izraz u trinim transakcijama. Iznavedenogsledizakljuakdatrinaalokacijaresursaiposredstvomtritadefinisanjecenovnihizraza predstavljaju samo teorijski model. Naime, postoji niz dobara koja nisu transferibilna i na koja se ne odraava trini cenovni model. Postojedobraidrutvenitrokovikojeinstrumentarijtrinihtokovaneobuhvata,iliihneobuhvatadovoljno savreno.Utakvimsluajevimadravapreuzimanasebesocijalne-optetrokovekojeindividualniuesnikna tritu ignorie. Polazi se, dakle, od postavke da trite nesavreno obuhvata problem prirodnih procesa i ravnotee posredstvom kojih se ne moe smanjiti retkost prirodnih dobara niti pak povecati njihova ponuda. Na drugoj strani, pod uticajem tehnolokog razvoja nastaju supstituti pojedinih prirodnih dobara to vodi smanjenju kvantuma njihove ekstrakcije, pa time i tranje i vrednosti tih dobara. Savremenaekonomskanaukarazvilajevalidaninstrumentarijzaistraivanjezakonitostiitokovaponaanja utemeljenihuekonomskomivotunarelaciji:maksimiziranjedohodaka-minimiziranjeizdataka(utroaka),ali kada se polje analize premesti ka problemu ivotne sredine navedeni instrumentarij se pokazuje nesavrenim. Uvaavajui navedenu konstataciju moe se izvui zakljuak da je odnos izmedu ivotne sredine i ekonomije jo uvek nedovoljnoistraen.Usledtogapreovladujepristuppokojemsetradicionalnimekonomskiminstrumentarijumom (marginalnihtrokovaidohodaka,kamata,rente,diskontovanjaisi.)pokuavajucelovitoobjasnitipitanjaivotne sredine. 76 Neophodnost usaglaavanja razvoja privreda koje trite koriste kao osnovni i dominantni mehanizam alokacije svojih resursa (otud njihovo definisanje kao trine") sa potrebom ouvanja to zdravije i istije prirodne sredine je, tokom poslednjihdvadesetakgodina,postalainjenicaokokojenemaspora,kakonastranistruno-politike,takoiire javnosti u praktino svim zemljama savremenog sveta. Utomsvetlu,povezanostekonomskihciljevamaksimizacijeefikasnostikorienjaresursasaekolokimciljevima zatite ovekovog okruenja poslednjih godina se, sve ee, izraava kroz formulu o ,,odrivom razvoju", kao onom razvoju (privrede i drutva u celini) koji je, najire definisano, usklaen sa potrebama i ogranienjima prirode. Ovakva, prilino jasna predstava o uzajamnosti interesa ekonomije i ekologije koju prua formula odrivog razvoja" nateorijsko-ciljnomplanu,pojavljujesekaovrlokompleksna,paiproblematinananivouizborakonkretnih, empirijsko-operativnihinstrumenataimeraregulacijeikoordinacijeekonomskogsistemasanjegovimprirodnim okruenjem. Kako se trite, danas, pojavljuje i kao osnovni regulator i, istovremeno, osnovni (i nezamenljivi) realizator osnovnog ciljafunkcionisanjaekonomskogsistema(maksimizacijaalokativneefikasnosli),sutinatekompleksnostii problematinosti se, zapravo, svodi na problem izbora konkretnih mehanizama zatite i ouvanja prirodne sredine. Pritomsekaoosnovnikriterijumtogizborapojavljujezahtevzamaksimizacijomuspenostireavanjanapred naznaenesuprotstavljenostiosnovnihciljevaekonomijeiekologije,odnosnozahtevzarealizacijomkoordinirane primene i delovanja trita, kao osnovnog i dominantnog (ekonomskog) alokatora ukupnih resursa jednog drutva, sa dravno-planskim regulisanjem ovekovog korienja prirodne sredine. 77 3.2.TRITE PRIRODNIH RESURSA Polazeciodsuperiornostitritakaoalokacionogmehanizma,svevieseinsistiranapotrebitakvogkoncipiranja (drutveno-dravnih)merazatiteprirodnesredinekojebiminimiziralenjihovplanskikarakter.Protiveise,danas daleko rairenijoj, upotrebi nametnutih (egzogenih) dravnih propisa i mera kojima se ex ante (dakle planski) definie, presvegautehnikomsmislu,nain(postupci)korienjaprirodnihresursaiograniavatetanuticajpojedinih proizvodnihprocesa(tehnologija)naprirodnusredinu,onisezalazuzaupotrebutzv.ekonomskih"ilitrinih" (endogenih) in-strumenatazatitne politike. Prirodaovihdrugihinstrumenataogledaseutometoonidelujuuvidukorekcije,odnosnouveanjacene korienja (ili ugroavanja) konkretnog prirodnog resursa, prostornog dela ili kvaliteta prirodne sredine koju plaa konkretnikorisnik(ilizagaiva)ikojaondaexpost(putemtrita)utienaizborpostupakaeksploatacijeiobim zagaenja.Utomsmislu,zagovaraseveekorienjekazni,refundirajucihdepozitaitzv.razmenljivihdozvola" kao,znatnouspenijihinstrumenatasmanjenjaraznihvrstazagaenjaprirodnesredineodpotojeihimperativnih propisa i normi. Smatrasedapreciznijimdefinisanjemindividualnihvlasnickihprava(izuzimanjemitavognizaprirodnihresursai delova prirodne sredine iz kategorije tzv. javnih dobara" kojima upravlja drava) uz znatno efikasnije (od dananjeg) korienje zakonsko-sudske prinude mogu se postii vei i ekonomski (nii trokovi korienja) i ekoloki (vii stepen zatite) efekti, nego sto je to danas sluaj. 78 Ne ulazei u detaljniju specifikaciju pomenutih ekonomsko-trinih" instrumenata zatite prirodne sredine, treba rei da se zalaganje za njihovom veom afirmacijom pojavljuje kao primarno, i to sa stanovita oba eljena efekta:maksimiranja ukupne drutvene ekonomske efikasnosti (potovanja primata trine alokacije) maksimiranje uspenosti ostvarenja ekoloske zatite. Tome u prilog govore i rezultati koji su postignuti (po oba osnova) primenom nekih od tih instrumenata. Tako je, na primer,rairenaupotrebarefundirajucihdepozita(povraajupotrebljenehartije,stakleneambalae,baterija, akumulatora, mainskog ulja, pa i starih friidera i automobila) u nizu savremenih zemalja poslednjih godina znaajno doprinela: unapredjenjuekolokezatite(deponovanjeipreradaotpadanaiskljucivozatopredvidenim prostorima) poveanjuekonomskihusteda(smanjenjetroSkovaproizvodnjeputemvecegoslanjanjana reciklirane sirovine). Potreba za veim oslanjanjem na ekonomske" u odnosu na neekonomske", imperativne mehanizme zatite prirodne sredine,nema,zaciljpotpunuglorifikacijuovihprvihimarginalizacijudrugih.Negiranjedravnihimperativnih propisa u oblasti zatite ivotne sredine, ne samo da se pojavljuju kao pogreno, ve predstavlja svojevrsan pledoaje zapraktinoukidanjesvake(nesamodravne)drutvenebrigeoprirodnojsredini.Oitajepotrebaparalelnog korienja"ekonomskih"ineekonomskih"instrumenatazatiteprirodnesredine,kaoosnovrealizacijekoncepta odrivog razvoja", odnosno objedinjavanja ekonomskih i ekoloskih ciljeva drutvenog razvoja. 79 EKONOMSKI VERSUS IMPERATIVNI INSTRUMENTI ZATITE PRIRODNE SREDINE Podpretpostavkompotojanjanjihovepotpuneteorijskesuperiornostipraktinaupotrebljivostekonomskih" instrumenata zatite prirodne sredine je objektivno limitirana delovanjem vie razliitih faktora. Tifaktorisenenalazesamoiiskljuivourigidnostiponaanjadravnebirokratijenavikle"naupravljanjepreko imperativnihpropisa,nitiuinjenicidaveinulanovadravnihorganazaduenihzasprovodenjeekolokezatite ineneekonomisti,kojezagovornici..ekonomsko-trinih"instrumenatazatiteradoistiukaoosnovnerazloge njihovedosadanjeslabeprimene,ve,ipresvega,uobjektivnompostojanjunizaproblemaekonomskotehnikei ekoloke prirode koji se javljaju pri pokuaju praktine implemenlacije ovih instrumenata. Kaoosnovniekonomsko-tehnikiproblemjavljaseproblemindenlifikacijezagaivaa.Kojetajkotrebadaplati kaznuiliporezza,recimo.poveanukoncentracijutetnihmaterijauvazduhuililokalnojrecikodpotojanjavie potencijalnih uzromika je pitanje na koje nije lako odgovoriti. U torn smislu, problem postaje naroito izraen u sluaju kad potoji manji broj velikih zagaivada i kad se primena ekonomskihinstrumenatazatitemoepojavitikaosasvimkontraproduktivna.Takoprimenaekolokih"dabina (porezi, naknade) moe dovesti ne do smanjenja, ve do poveanja zagaenja, dok se uvodenje razmenljivih dozvola moe pojaviti kao negativno sa stanovita razvoja trino-konkurentskih (dakle ekonomskih) odnosa, jer se pojavljuje kaodiskriminatornozasvepotencijalnonoveuesnikeudatomproizvodnomprocesukojiustartuneraspolauve raspodeljenim emisionim kvotama dozvoljenog zagaenja. 80 Meuproblemimaekolokeprirodekaoosnovninameeseproblemdozvoljenogzagaenja,potoseiekoloke dabine i razmenljiva prava, kao dve osnovne vrste ekonomsko-trinih" instrumenata zatite, mogu koristiti samo u sluajevima postojanje dozvoljene tolerancije zagaenja. Usluajevimakadjeapsolutnoneprihvatljivopostojanjebilokogstepenazagaenja(isputanjenafteumore, prosipanje iskorienog motornog ulja na ulicu isl.) jasno je da se ovi instrumenti ne mogu koristiti ni na koji nain. Poredovog,sastanovitapotovanjaodredjenihekolokihzahteva,javljajuseiproblemivezanizapostojanjetzv. prostorneivremenskenejednakostiuemitovanjuzagaenja.Tu,naime,doproblemauuvodjenjuekonomskih instrumenatazatitedolaziusvimsluajevimakadsezagaenjepojavljujekaoteritorijalnoogranienoikadje koncentrisanouodredjenimvremenskim(dnevnim,godinjim)picevima.Uprvomsluajujekorienjeovih instrumenata (pre svega u obliku razmenjivih dozvola) praktino nemogue zbog suvie uskog trita" potencijalnih zagaivaa,audrugomzbognepostojanjaapsolutnonikakvemogunostidase(iskljuivom)primenomovih instrumenataspreiprekoraenjedozvoljenihkvota"zagaenjaodredenesredineupojedinimdelovimadanaili godine (sezonska zagaenja). Poredproblemavezanihzapotojanjebrojnihpreprekapripraktinojimplementacijiekonomsko-trinih" instrumenatazatiteprirodnesredine,ogranienostnjihovepraktineupotrebljivostivezanajeizajedanproblem isto teorijske prirode. Apstrahujuizamomenatmogunostodvojenogposmatranjanjenihpojedinihdelova,kaoisvuraznolikost pojedinanihprocesakrozkojeovekusposlavljaodnosesanjom,prirodnasredinaje,posmatranakaojedinstven (ekoloki) sistem, u sutini jedno javno dobro koje ovek koristi u skladu sa njegovim upotrebnim svojstvima. Kakojezaovekaodjednakevanostiouvanjesvakogodupotrebnihsvojstavakojezanjegaispoljavaprirodna sredina, on mora sistem njene zatite graditi upravo na osnovama njenog tretiranja kao jedinstvenog i jednog javnog dobra. Uekonomskojteorijisujavnadobraodavno,praktinojoodAdamaSmitadefinisanakaoonadobrakojasene mogu alocirati korienjem trita (iz jednostavnog razloga to ne postoji mogunost stvaranja konkurentskih uslova njihovog, pojedinanog korienja) i o ijoj produkciji i dostupnosti mora da brine" drava. 81 Utomsmislusezahtevizatoveomtrinou"merazatiteprirodnesredine,kojisupopravilu,praenitekim optubamanaraunvelikeneefikasnosti(atakodjeiekolokeneefeklivnosti)dosadanjegoslanjanjadravena imperativnemereregulacijeuviduzabrana,propisa,tehnikihslandardainormipojavljujukao,najblaereeno, deplasirani.Tonaravnoneznai,tojeveipodvueno,dajetamogdejeto,ikadjemogue,poeljnoafirmisati oneinstrumentedravneregulativeprocesaipostupakakojimaovekugrozava(irpljuje,zagadjuje,osteuje...) svojeprirodnookruenje,kojidosvogpunogizraajadolazekroziputemtrinogmehanizmakonstruktivne destrukcije", ali svakako znai da ne treba traiti i prizivati trite tamo gde ono objektivno ne moe delovali. Dodatni razlog za razmiljanje predstavlja i dilema: koliko je, i u situacijama kad je oigledno da se ona odvija preko njega, trite istinski instrument zatite prirodne sredine. Razlogtosuuovomtekstuinstrumenti(dravne)zatitnepolitikekojiseefektuirajudelovanjemtritapisanipod navodnicima,nalaziseuupravouinjenicidasviekonomski"ilitrini"instrumentizatitnepolitikeuosnovi poivaju na nekoj imperativnoj" odluci dravnih organa vlasti: odredjivanje veliine kvota kod razmenljivih dozvola, odredjivanje ekolokih" poreskih stopa, visine kazni i naknada idr. lako se smisao njihovog delovanja moe sagledati jedino preko trzita, oni su, u osnovi, isto toliko imperativni kao i propisiozabraniproizvodnjeodredjenihproizvoda(isputanjaodredjenihtetnihmaterija)ilipropisiotehnikim standardima opreme i proizvodnih procesa. 82 U torn smislu, ini se da se i sam atribut zatita ispred pojma prirodne sredine upravo, i pre svega, odnosi na trite. Jer, ako se pod zatitom prirodne sredine podrazumevaju, a podrazumevaju se, napori i mere koje ovek preduzima u ciljuspreavanjanjenedegradacije,njenognekontrolisanogiskoriavanjazazadovoljenjedananjih,naraun sutranjihpotrebaiakosetadegradacijaprvenstvenoodvija,aodvijase,putemovekoveekonomskeeksploatacije prirode, koja se danas prvenstveno artikulie putem trita, onda nema sumnje da zatita prirode u sustini jeste i znai zatitu od trita. Ovu konstataciju, meutim, ni u kom sluaju ne treba shvatiti kao minimiziranje znaaja instrumenata zatite prirodne sredinekojiseefektuirajutritem,ajomanjekaonekakavpledoajezaminimiziranjeznaajatritau funkcionisanju savremene privrede. Naprotiv.Tritejesteiostajeosnovnimehanizamalokacijeresursasavremeneprivrede.Onojesteiostajeosnovni instrumentrealizacijeosnovnogciljaovekoveekonomskedelatnosti-maksimizacijealokativneefikasnosti.Kao instrumentsprovodenjazatiteprirodnesredinenjegovznaajbi,meutim,bezkorektivno-planskogdelovanja drave, bio minoran. Prvorazredniznaajulogedraveuovojoblastitakodjeneznaidaona,personificiranakrozorganeiinstitucije vlasti,imapravodasvojeodlukedonosisapozicijanedodirljivogdrutvenogarbitrakojisamnajboljeznatajei kako treba titi drutveni interes. Sutinadravnogregulisanjaovekovogkorienjaprirodnesredineseneogledatolikoupitanjuizboraizmeu trinih"inetrinih"meraekolokezatite