eko turizam zapoŠljavanje

EKO TURIZAMPOTENCIJAL ZA NOVO

ZAPOŠLJAVANJE

2Eko turizam potencijal za novo zapošljavanje


Eko turizam, kao novi trend u načinu putovanja, u načinu korišćenja slobodnog vremena, predstavlja odgovorno putovanje u relativno nedirnute oblasti prirode sa ciljem uživanja u njoj, kao i njenog uvažavanja (uključujući i prateće kulturne objekte iz prošlo-sti i sadašnjosti) i koje promoviše zaštitu životne sredine. Eko turi-zam u minimalnoj meri utiče na prirodu i pruža mogućnost korisne i aktivne društveno-ekonomske uključenosti lokalnog stanovništva u turističku delatnost.

Ekoturizam je potpuno nova disciplina u okviru turizma i predstavlja ‘industriju u rastu’, posebno u manje razvijenim zemlja-ma, gde se promoviše u funkciji upravljanja zaštićenim područjima i zaštite okoline i održivog razvoja.

Mnogi ljudi često pitaju zašto eko turizam treba posmatrati na drugačiji način od drugih oblika održivog turizma. U suštini, eko-turizam se mora planirati i njime upravljati na takav način da uspešno


dostigne svoje ključne društvene i ekonomske ciljeve uz obezbeđen-je potpune zaštite životne sredine. To zahteva:

• Specijalizovani marketing da bi se privukli putnici koji su pr-venstveno zainteresovani za posetu oblastima prirode.

• Upravljačke sposobnosti koje su prilagođene postupanju sa posetiocima u zaštićenim oblastima prirode.

• Vodičke usluge i usluge tumačenja, poželjno pružane od strane lokalnog stanovništva, koje su usmerene ka pitanjima

istorije, prirode i održivog razvoja.• Politike vlade koje određuju prihode od turizma za stvaranje

fondova kako za zaštitu divljih predela tako i za održivi razvoj lokalnih zajednica i starosedelačkog stanovništva.

• Usredsređivanje pažnje na lokalne stanovnike, kojima mora biti dato pravo na davanje saglasnosti za razvoj turizma na bazi prethodne informisanosti, pravo punog učešća i, ukoliko oni tako odluče, davanje sredstava i obezbeđenje obuke da bi iskoristili prednosti ovakve opcije održivog razvoja.

Razvoj novog turističkog proizvoda u okviru realizacije pro-jekta Eko Tamiš ima za cilj punu primenu principa eko turizma i svih njegovih karakteristika, a u skladu sa tim i ekonomski i socijalni raz-voj u dolini reke Tamiš, na celoj dužini njenog toka.


Razvojem novog proizvoda u sektoru turizma biće stvoreni preduslovi da se zainteresovanim korisnicima turističkih usluga pruži nešto novo, a stanovnicima doline reke Tamiš omogući da nepovo-ljno socijalno stanje, izazvano ekonomskom situacijom, depopulaci-jom i starenjem stanovništva poprave.

Imajući u vidu korisnike novog turističkog proizvoda – tur-iste i posetioce neophodno je pripremiti lokalnu turističku ponudu formiranjem mreže svih zainteresovanih za pružanje turističkih uslu-ga, razvoj i promociju inovativnih turističkih aktivnosti. Tu mrežu čine pre svega:

• Tur operateri / turističke organizacije• Komercijalna MSP i preduzetnici u turizmu (restorani, pro-

davnice, dobavljači usluga, organizatori događaja itd.)• Organizacije civilnog društva (ekološka, posmatranje ptica,

sportski ribolov)• Lokalna samouprava• Sportski klubovi i • Ruralni turizam i razvoj.


Svaki od navedenih, potencijalnih članova mreže pružalaca turističkih usluga ima svoje mesto i mogućnost da utiče na stepen zaposlenosti stanovništva i nivo životnog standarda jer potenciran-je, promovisanje i uključivanje nekog prostora u turističke tokove pokreće privredu u cilju obezbeđivanja brzog i kvalitetnog pristupa tom mestu, smeštaja ljudi, snabdevanja mesta energijom i robom, poslovima održavanja i zaštite kao i sadržajima za kvalitetnu organi-zaciju vremena turista.

Privredna komora Srbije je interesna, poslovno - stručna or-ganizacija koja u cilju usklađivanja i zastupanja interesa svojih člano-va i podsticanju privrednih aktivnosti:

• sprovodi aktivnosti na unapređenju konkurentnosti privrede,• unapređuje razvoj preduzetništva,


• priprema programe poslovne edukacije u skladu sa potre-bama privrede i organizuje formalne i neformalne oblike poslovne edukacije,

• uspostavlja i unapređuje ekonomsku saradnju privrede sa inostranstvom, vrši promociju privrednih potencijala i privlačenje stranih investicija,

• sarađuje sa organima lokalne samouprave na defi nisanju i realizovanju razvojnih projekata okruga i lokalnih samoupra-va – gradova i opština,

• učestvuje u organizaciji lokalnih, regionalnih i prekograničnih privrednih skupova i manifestacija,

• priprema projektne aplikacije i realizuje projekte po pozivima Evropske unije, međunarodnih organizacija, fondova i drugih stranih i domaćih institucija i organizacija.


U skladu sa navedenim aktivnostima Privredna komora Srbi-je – Regionalna privredna komora Južnobanatskog upravnog okruga u realizaciji projekta Eko Tamiš (Timis) – novi turistički proizvod ima ključnu ulogu u promociji novog turističkog proizvoda i organizaci-ji edukacija - predavanja, seminara odnosno specijalizovanih, tem-atskih, obuka namenjenih unapređenu znanja i veština postojećim i budućim akterima u eko turizmu.

Realizacijom ovih, kao i svih drugih, projektom planiranih ak-tivnosti biće ostvaren osnovni cilj projekta da se kroz razvoj novog turističkog proizvoda stvore preduslovi za otvaranje novih radnih mesta i pruži doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju u dolini reke Tamiš.


Razvijanjem novog turističkog proizvoda Eko Tamiš koji između ostalog, obuhvata pešačenje, biciklizam, vožnju kanua, sportski ribolov i posmatranje ptica stvoriće se uslovi za povećanje kapaciteta zainteresovanih strana za bolju podršku turističkoj ponu-di.

Turizam je značajna privredna delatnost obzirom da uključu-je saobraćaj, ugostiteljstvo, trgovinu na malo, putničke (turističke) agencije, komunalne delatnosti, zanatstvo ali i ostatak privrede na:

• Izgradnji i održavanju saobraćajne infrastrukture (saobraća-jnice za vazdušni, vodeni, suvozemni, automobilski i železnič-ki saobraćaj),

• Održavanju i izgradnji energetske infrastrukture (elektrane, dalekovodi, trafostanice, snabdevanje energentima),

• Održavanju i izgradnji komunalne infrastrukture,• Izgradnji i opremanju smeštajnih kapaciteta: hoteli, privatni

smeštaj, kampovi, etno sela,• Obezbeđivanju kvalitetnih prehrambenih proizvoda,


• Angažovanju lokalnih poljoprivrednih kapaciteta za obez-beđivanje kvalitetnih proizvoda lokalne sredine,

• Izgradnji i održavanju specifi čne turističke ponude: plaže, lo-kalne staze i putevi,

• Obrazovanju i obukama zaposlenih,• Proizvodnji propagandnog materijala i suvenira,

• Promociji – reklami turističke ponude,• Obrazovanju i organizovanju službi za kontrolu i zaštitu.


Kao što se vidi, mnogo različitih učesnika mora biti uključeno u jedan sistem – mrežu uključujući preduzetnike, poljoprivredna gaz-dinstva, vladu, nevladine organizacije, udruženja, klastere i lokalne zajednice koje smo u zavisnosti od njihove uloge u realizaciji eko tur-izma svrstali u ciljne grupe:

TUR OPERATERI / TURISTIČKE ORGANIZACIJE

Turoperator je privredni subjekt koji spajanjem usluga različi-tih proizvođača/pružalaca usluga, u svoje ime i za svoj račun, stvara i organizuje aranžmane za putovanja što to mu je glavni izvor prihoda. Glavna funkcija turoperatora je organizatorska, dok je glavna funk-cija turističke agencije posrednička. Turoperator je, dakle, kreator i organizator ponude, a turistička agencija u kontaktu sa kupcima posreduje u realizaciji prodaje.


Turoperator prodaju svojih usluga vrši koristeći posrednike (tur-ističke agencije) koje direktno prodaju svoje usluge klijentima i ne snose rizik za neprodate kapacitete, dok turoperator snosi rizik. U pravilu turoperator nema direktan kontakt s klijentima, i njegova sama lokacija nije presudna za uspeh kao što je to jedna od glavnih stavki putničkoj agenciji.

Osnovni izvor prihoda turističkoj agenciji je provizija, a turop-eratoru - prodaja vlastitih proizvoda.

Odgovornost organizatora putovanja je velika. Organizatori inicijativnih putovanja stvaraju robnu marku koja prodaje ekoturis-tički proizvod. Svojim katalozima u kojima se mogu videti slike života u prirodi i ekosistemima, internet prezentacijama, kroz distribuciju fi lmova i drugog propagandnog materijala, oni prodaju svoj proiz-vod, ali i smanjuju uticaj svojih, turističkih aktivnosti na životnu sred-inu (potrošnja energije, potrošnja vode, izbegavanje otpada, uređen-je zemljišta).

Lokalne destinacije moraju biti pripremljene da na pravilan način upravljaju ekoturizmom ili će rizikovati narušavanje svojih prirodnih i kulturnih resursa i, u krajnjoj liniji, svoj položaj na brzo ras-


tućem međunarodnom tržištu. Od lokalnog stanovništva se očekuje učešće u promovisanju lokalnog nasleđa kroz različite turističke sa-držaje koje će na najbolji način predstaviti odlike tog kraja.

Organizatori putovanja preuzimaju odgovornost za kli-jente tokom putovanja. Svako putovanje mora biti visokog kvalite-ta i njegove obrazovne komponente eko turizma moraju zadovoljiti standarde ekoturističke privrede (kvalitetni vodiči).

Priobalje reke Tamiš sa svojim šumama, ritovima, slatinama, poplavnim pašnjacima, ribnjacima i jezerima uz minimalan uticaj čoveka svojim većim delom predstavlja očuvano – autohtono prirod-no okruženje, što može predstavljati pravi izazov za tur operatere i turističke agencije da osmisle i ponude na tržištu turističke aranž-mane jedinstvenu ponudu.

Тurizam usmeren na destinacije u prirodi u suštini predstavl-ja jednostavno putovanje u područja sa lepom prirodom, dok eko-


turizam ostvaruje korist za lokalno stanovništvo u ekološkom, kul-turnom i ekonomskom smislu. Na primer, turista koji ide u prirodu može da posmatra ptice.


Ali, ekoturista posmatra ptice sa lokalnim vodičem, odseda u lokalnom smeštajnom kapacitetu (ecolodge) i daje doprinos lokalnoj privredi. Lokalni vodiči su obično snažno motivisani da predstave prirodne atraktivnosti svojih zavičaja ljudima sa strane i svojim znan-jem izazivaju iskreno poštovanje kod posetilaca.

LOKALNE SAMOUPRAVELokalne samouprave, uz Vladu na republičkom i pokrajins-

kom nivou imaju izuzetno važnu i kompleksnu ulogu u razvoju ekotur-izma koja je defi nisana kroz delovanje različitih učesnika, strategije, studije, planove i programe koji obezbeđuju društveno – ekonomski razvoj.

Lokalne zajednice, odnosno lokalne samouprave, uz pomoć institucija na pokrajinskom i republičkom nivou mogu defi nisati pri-hvatljive modele investiranja u eko turizam kroz razne programe kao što su: program zaštite i očuvanja biološke raznovrsnosti, razvoj pol-joprivrede i sela i drugi programi koji se fi nansiraju kroz razne Fon-dove EU.

Lokalne samouprave mogu staviti, pod određenim uslovima, na raspolaganje preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, poljop-


rivrednim gazdinstvima, zadrugama, udruženjima, prirodne resurse kojima raspolažu: ispaša, obrada zemlje, ogrev, građevinski materi-jal, trska, košaračka vrba, sakupljanje plodova, lov, ribolov).

ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA / UDRUŽENJA

Specifi čnost poslovanja u ekoturizmu predstavlja veliki broj mikro i malih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava. Suštinski prob-lem predstavlja njihovo efi kasno organizovanje i povezivanje u cilju postizanja konkurentnosti određene destinacije (raspoložive usluge i aktivnosti na određenoj destinaciji tzv. ekoturistički lanac snabdevan-ja). To je moguće samo efi kasnim povezivanjem u okviru klastera, udruženja ili lokalnih turističkih organizacija koje će pružiti logističku i organizacionu pomoć, konkurisati kod domaćih i međunarodnih in-stitucija putem projekata za određena fi nansijska sredstva.

SEOSKI / RURALNI TURIZAMTuristi se umesto klasičnog putovanja tzv. “sunčanog turizma”

sve češće opredelјuju za “pitomi” i “zeleni” turizam odnosno putovan-je u destinacije zelenih seoskih ambijenata, iz velikih urbanih u male seoske sredine u unutrašnjosti. Zahvalјujući razvoju seoskog turiz-ma stanovništvo ostaje na svojim ognjištima, stvaraju se nova radna mesta, jača polјoprivredna proizvodnja, a proizvodi se odmah plasir-aju u turističkoj industriji, što sve pomaže, u krajnjoj liniji, društveno - ekonomskom napretku seoskih područja. Seoski turizam zadovolјa-va potrebu gradskog čoveka za slobodnim prostorom, a daje široku paletu mogućnosti (radovi na polјu, sport, igre, kulturne manifestaci-je), upoznaje ga sa prirodnim bogatstvima i folklornim nasleđem, kao i sa karakterističnim polјoprivrednim kulturama regije. Specifi čnost seoskog turizma je njegova regionalnost zasnovana na lokalnim vrednostima. Brojni su i raznovrsni lokalni festivala i manifestacije


na kojima se pokazuje osećaj ponosa lokalne zajednice u vezi sa nji-hovim prirodnim okruženjem i kulturnim nasleđem.

SPORTSKI KLUBOVITereni duž reke Tamiš odlikuju se izuzetnim eko turističkim

potencijalom kada je u pitanju aktivan odmor, sportski ribolov, pos-matranje ptica, pešačenje ili vožnja biciklа. Takođe, tok reke Tamiš obiluje brojnim meandrima koji predstavljaju idealna mesta za veslačke sportove – kajak i kanu, kao i vožnju čamcima.

Slično organizacijama civilnog društva i sportski klubovi za potrebe razvoja i nesmetanog funkcionisanja mogu kroz projekt-no fi nansiranje doći do neophodnih sredstava za izgradnju terena, šetališta, nabavku opreme i sportskih rekvizita (sprave za vežbanje, čamci, kajak/kanu, pecaroška oprema) koje bi osim turista mogli da koriste i članovi klubova.


KOMERCIJALNA MIKRO I MALA PREDUZEĆA, PREDUZETNICI U TURIZMU

Obzirom da je eko turizam zamišljen da:

• privuče turiste u prirodna okruženja koja su jedinstvena, ali i pristupačna,

• se organizuje s ciljem očuvanja prirode kroz edukaciju, • dovede do promene stavova lokalnog stanovništva i uprava,• obezbedi zapošljavanje i • pruži preduzetničke prilike lokalnom stanovništvu.

To ćemo u nastavku predstaviti neke od mogućih oblasti za razvoj malih lokalnih preduzeća, uključujući i tezge sa hranom i druge vrste zanatskih radnji čiji su vlasnici lokalni stanovnici i u kojima se mogu otvoriti nova radna mesta.


1. Vodičke usluge / eko vodičiEko vodiči su važan deo u organizaciji putovanja, a podra-

zumeva da vodiči eko tura moraju da budu posebno obučeni za ture u prirodi, da odlično poznaju teren i moguće rizike, da vladaju veštinom kvalitetne interpretacije i tumačenja, da promovišu princi-pe održivog turizma uz odgovorno ponašanje turista. Za razliku od profesionalnih turističkih vodiča vodiči eko tura pružaju usluge na “periferiji” turističkog sistema i svojim aktivnostima doprinose nas-tanku novih atrakcija. Glavne uloge eko vodiča su da budu dobri mo-tivatori i podstiču turiste da poštuju prirodnu sredinu i obeshrabruje njihovo štetno ponašanje, kao i tumači kada treba da objašnjavaju prirodne atrakcije i ukazuju na njihovu osetlјivost kao resursa. Razni prirodni, kulturni i naučni pojmovi objašnjavaju se, interpretiraju tur-istima običnim, svakodnevnim jezikom, po pravilu, u vidu zanimlјive priče, razumlјivе “prosečnom” čoveku.

2. Smeštajni kapaciteti / eko konačišta, kampovi, zeleni hoteli, etno sela

To su uglavnom skromni objekti koji zadovoljavaju osnovne potrebe turista, a nalaze se u zaštićenim prirodnim oblastima ili u nji-hovoj okolini. Smeštajne jedinice se grade od autohtonih materijala, u skladu sa tradicionalnim načinom gradnje, arhitekturom i odlikama okolnog ambijenta. Kriterijumi prilikom izgradnje na prvom mestu treba da štiti prirodne i kulturne komponente okruženja; da tokom izgradnje vrši minimalni uticaj na životnu sredinu; da se uklapa u specifi čan kontekst okruženja; da koristi alternativne i održive opcije u potrošnji vode; da obezbeđuje pažlјivo postupanje sa smećem i otpadnim vodama; da primenjuje programe ekološkog obrazovanja i vaspitanja, kako zaposlenih, tako i turista; da daje doprinos održivom razvoju lokalne zajednice u vidu raznih istraživačkih programa.


Zeleni hoteli su hoteli koji u svom poslovanju primenjuju i poštuju principe održivog razvoja. Savremeni pritisci ekologa, klije-nata, zaposlenih i fi nansijski momenti, stvorili su primamljiv teren za hotele da posluju na savremen način, uz preuzimanje odgovornosti za očuvanje životne sredine.

Izgradnja eko kampova omogućila bi duže zadržavanje grupa (đaci, studenti), a samim tim bi se povećala i atraktivnost prostora. Tome još veći doprinos daju izgrađeni muzeji u prirodi, na otvore-nom, u kojima je moguće menjati postavke često sa izložbama pti-ca, insekata, leptira, retkih bilјaka ili životinja, problematikom zaštite voda, prirode i slično.

Posetioci su uglavnom nezavisni putnici koji ne putuju sa tur-ističkim vodičem. Brojne su mogućnosti za rekreaciju koje se ovde mogu ponuditi: posmatranje ptica, vožnja kanuom, jahanje konja, vožnja biciklom, izleti na plaže, edukativne posete lokalnim muzeji-ma, zoološkim vrtovima, farmama.


Ovde moramo napomenuti da sva mesta namenjena rekreaci-ji na otvorenom, koja su osmišljena tako da zaštite osetljive resurse (pešačke staze, staze za bicikle i šumske staze, plaže) namenjene su i lokalnom stanovništvu.

Lokalna privreda u cilju ostvarenja kompletne turističke ponude može u potpunosti angažovati lokalnu radnu snagu na sledećim poslovima:

Održavanje i izgradnja komunalne infrastrukture,

Izgradnja smeštajnih kapaciteta: hoteli, privatni smeštaj, kampovi, etno sela,

• Opremanje smeštajnih kapaciteta,• Obezbeđivanje kvalitetnih prehrambenih proizvoda,• Angažovanje lokalnih poljoprivrednih kapaciteta za obez-

beđivanje kvalitetnih proizvoda lokalne sredine,• Izgradnja i održavanje specifi čne turističke ponude: plaže, lo-

kalne staze i putevi…• Obrazovanje i obuka zaposlenih, pružanje konsultantskih

usluga, prevodilačke usluge• Proizvodnja propagandnog materijala i suvenira,• Promocija – reklama turističke ponude,• Obrazovanje i organizovanje službi za kontrolu i zaštitu.


Imajući u vidu da se usluga ili roba pruža na lokalnom nivou, na relativno ograničenom prostoru moguće je uz relativno mala ulaganja zainteresovani mogu razviti posao sami sa članovima svojih porodica ili udruženi.

3. PčelarstvoPčelarstvo, kao sve masovnija grana poljoprivrede koju pod-

stiče država, može biti unosno, ali samo ako pčelarpočetnik poštuje nekoliko pravila te profesije. Od nule do minimalnih 20 košnica, po-trebno je oko 2.500 € i 5 do 10 ari zemlje. <Košnica i jedan roj košta-ju oko 100€, plus troškovi opreme. Sa 100 košnica pčelar može da izdržava četvoročlanu porodicu.

U pčelarstvu razlikujemo seleće pčelarstvo u kojem pčelar seli košnice u blizinu paše zavisno od godišnjeg doba, i stacionirano pčelarstvo kod kojeg pčelar smešta košnice uglavnom na jedno mes-to.


Pčelari su specifi čna vrsta stočnih proizvođača jer ne zavise od svog zemljišta, često ga i nemaju ili imaju vrlo malo.

Uz med važan proizvod pčelarstva su i polen, pčelinji otrov, pčelinji vosak, matični mleč i propolis, ali nisu svi proizvodi rezul-tat direktnog rada pčela već i marljivih pčelara - med u saću, medene mešavine meda, lekovitog bilja i propolisa, rastvori i tinkture propoli-sa, kozmetika na bazi meda i voska, rakija medovača.

4. Proizvodnja i prerada lekovitog biljaPoslednjih godina raste svest o potrebi promene načina ish-

rane, vraća se tradicionalna ishrana i proizvodnja prirodnih lekova. Zato je interesovanje za lekovito, aromatično i začinsko bilje u poras-tu. Konstantnim povećanjem tražnje ovih sirovina raste potreba za naučnim pristupom ovom problemu, što dovodi do razvoja gajenja lekovitog i začinskog bilja na oraničnim površinama.

Panonska nizijа najznačajnije je poljoprivredno područje. Čes-ti tipovi zemljišta su černozem i ritska crnica. U ovim uslovima uspe-va veliki broj lekovitog i začinskog bilja. Ravničarski deo je ispresecan mnoštvom reka i kanala, što utiče na razvoj mnogih močvarnih bil-jaka, a istovremeno omogućava navodnjavanje ostalih površina. Uz reke i kanale, po ritovima i na vodoplavnom zemljištu rastu značajne drvenaste lekovite vrste, kao što su vrba, topola, breza, hrast lužnjak


i slično, a od biljaka na ovom područјu najčešći su: kamilica, beli slez, bunika, tatula, odoljen, slatki koren

Posmatrano za jedan hektar posejane površine za:

• proizvodnju korena belog sleza troškovi 2.000€, dobit 1.250€• proizvodnju kamilice troškovi oko 600, € dobit oko 900€• proizvodnju anisa potrebno je oko 700€, dobit je 450€• proizvodnju bosiljka troškovi oko 850€, dobit 1.100€• Prve godine na nani se zarađuje oko 600, a druge i treće oko

hiljadu evra.

Međutim, ukoliko se lekovito bilje dalje prerađuje (sušenje, izdvajanje etarskih ulja, presovanje, pakovanje) mogućnost zarade se višestruko uvećava.

5. Proizvodnja i prerada povrća, voća, sušeno voće proizvodnja sokova i alkoholnih pića

Hrana dobijena preradom sirovog voća i povrća na tradi-cionalan način predstavlja veliku šansu za poljoprivrednike i pre-rađivače. Za male proizvođače karakteristična je proizvodnja sirovog


voća i povrća bez primene herbicida i pesticida, veštačkog đubriva, bez genetskih modofi kacija biljaka, a takvi su proizvodi sve traženiji danas na tržištu. Male fabrike koje se bave preradom takovog voća i povrća upravo u toj raznolikosti vide svoju šansu na tržištu.

Tražnja za zdravim i tradicionalnim proizvodima, odnosno prerađevinama voća i povrća je sve veća. Kao i kod lekovitog bilja preradom (sušenjem, proizvodnjom sokova, alkoholnih pića, odnos-no džemova, kompota) značajno se uvećava mogućnost zarade, uz minimalna ulaganja u opremu.


6. Proizvodnja cveća i sadnog materijalaProizvodnja cveća sadnog materijala u plastenicima je jedna

od poljoprivrednih delatnosti koja se vrši u kontrolisanim i zaštićenim uslovima, pa se sve više koristi kako u svetu tako i kod nas. S obzirom da je poljoprivreda jedna od najperspektivnijih grana naše privrede u kojoj je zapravo budućnost, sve veći broj ljudi se opredeljuje za bavl-jenje ovom delatnošću. Gajenje bilo kakvih kultura, ne samo sadnog materijala u plastenicima, je veoma isplativ posao. Budući da se radi o zaštićenom prostoru koji ne zavisi od vremenskih uslova i nije di-rektno izložen vremenskim promenama, donosi znatno veće prinose nego gajenje poljoprivrednih kultura na klasičan način, odnosno pod vedrim nebom na njivama.

7. Uzgoj ovaca, koza, svinja / proizvodnja mleka i mlečnih prerađevina, mesa i mesnih prerađevina,

Za pokretanje ove delatnosti potreban je odgovarajući pros-tor (objekti) za smeštaj životinja i pašnjaci za njihovu ishranu. Uz


početna ulaganja za nabavku stada od oko 5.000€ i hrane za njihov tov (oko 1.000€) dodatna ulaganja nisu potrebna.

Ukoliko uslovi, pre svega objekti usklađeni sa standardima za proizvodnju hrane) dozvolјavaju moguće je organizovati i preradu odnosno proizvodnju mesnih prerađevina, a ukoliko se radi o ovca-ma, kozama ili kravama preporučlјivo je da se od dobijenog mleka proizvode sir, kajmak i drugi mlečni proizvodi.

Za navedena zanimanja dovoljna je registracija poljoprivred-nog gazdinstva, pripremiti odgovarajuće objekte (zgrade, staklenici), a prodaja se moze vršiti na licu mesta, na lokalnim pijacama ili ugovo-riti saradnja sa trgovinama na malo i veliko. Određeni deo delatnosti je sezonskog karaktera, ali se dobrom organizacijom i proizvodnjom proizvoda višeg stepena obrade može postići kontinuitet poslovanja tokom cele godine i konstantan prihod.

8. Proizvodnja briketa i peletaNabavkom linije za briketiranje i proizvodnjom briketa od bio

mase (trska, žitna i sojina slama, kukuruzovina, seno i dr.) , pored pozitivnog fi nansijskog efekta postiže se i veoma značajan efekat na očuvanje i zaštitu životne sredine i značajne uštede u troškovima za energente. Dobijeni briket može se koristiti za sopstvene potre-


be (zagrevanje stambenih ili orivrednih objekata) ili za prodaju na tržištu. Takođe i sav bio materijal dobijen uređenjem rečne obale ili šuma (granje) može se, na ovaj način, korisno upotrebiti.

Proizvodnja proizvoda od drveta (igračke, drvna galanterija, ambalaža, košnice)

Za proizvodnju proizvoda od drveta koji su namenjeni potre-bama eko turizma dovoljna je jedna kombinovana stolarska mašina i ručni alat. Tu mislimo pre svega na proizvodnju klupa, stolova, nad-strešnica, ograde za opremanje objekata namenjenih eko turizmu (etno kuće, kampovi, na određenim mestima postavljene duž staza, osmatračnice, mesta za pecanje). Osim toga od drveta se mogu prav-iti i sledeći proizvodi: nameštaj, stepeništa, košnice, drvene igračke, drvna galanterija (oklagije, kuhinjske daske, stalci) i razni suveniri namenjeni turistima.


9. Zanatske uslugeU sektoru pružanja zanatskih usluga za potrebe eko turizma

pružaju se velike mogućnosti za novo zapošljavanje. Naime, izgradnja i održavanje objekata za smeštaj gostiju - hotela, restorana, zahteva i veliki broj zanatskih usluga iz obasti građevine od proizvodnje bloko-va za zidanje, betonske galanterije, građevinske stolarije, proizvodnje metalnih konstrukcija sve do keramičarskih, vodovodnih, molersko – farbarskih radova, električarskih, bravarskih itd.

Pretpostavka je da u svakom mestu već postoje radnje/pre-duzeća koje izvode ovu vrstu radova, ali se razvojem eko turizma st-varaju preduslovi za otvaranje novih što predstavlja dobar način za novo zapošljavanje.

Osim zanatskih usluga u građevinarstvu značajne su i usluge servisiranja motornih vozila, bicikala, motocikala, šlep služba, vulkan-izerske radnje, servis klima uređaja, bele tehnike i opreme za kafi će, restorane, hotele.

Sektor trgovine, prvenstveno maloprodaje je takođe intere-santan jer osim prodavnica mešovite robe postoji i potreba za otva-ranjem specijalizovanih: za prodaju ribolovačkog pribora, opreme i mamaca, prodaju meda, alkoholnih pića, sokova.


U oblasti pružanja ličnih usluga: frizerski i kozmetički saloni, masaža, fi tness i što je vrlo značajno pružanje zdravstvenih, pre sve-ga stomatoloških usluga koje su ovde značajno jeftinije.

Za navedena zanimanja potrebna je registracija pre-duzetničke radnje ili doo, pripremiti odgovarajuće objekte i obezbe-diti odgovarajuću opremu i alate, a pružanje usluge se može vršiti u registrovanim objektima ili obavljati i na terenu – po potrebi.

Za kraj ostavili smo jednu veliku oblast pružanja usluga koje se na najbolji način pružaju kroz rad udruženja žena a to su:


10. Proizvodnja vezenih, pletenih i tkanih proizvoda /čarapa, šaleva, odeće /

Proizvodnja bižuterije, nakita, suvenira, Proizvodnja tradicionalnih jela i kolača

Ovi proizvodi su uglavom rezultat ženskog aktivizma na lokalnom nivou. Očuvanjem i negovanjem starih zanata i domaće radinosti i korišćenjem tradicionalnih tehnika izrade rukotvorina, su-venira, predmeta za odevanje, raznih poslovnih poklona ili za opre-manje enterijera afi rmišu se potencijali i stvaralaštvo žena iz ruralnih područja i ističe ključna uloga žena na selu u unapređenju ruralnog razvoja.


Kao nosioci tradicije i kulture svojih mikro sredina, žene na selu svojom nepresušnom kreativnošću i aktivizmom pozitivno utiču na poboljšanje sopstvenog socijalnog i ekonomslog statusa i soci-jalne politike smanjenjem siromaštva na selu. Samo na teritoriji Vo-jvodine postoji oko 180 udruženja seoskih žena i oko 400 ženskih udruženja. One se bave starim zanatima, poljoprivredom, izradom suvenira i organske hrane, nastupaju na sajmovima i zajednički rade na osnaživanju ženskog preduzetništva i omogućavanju fi nansijskog osamostaljivanja žena i predstavljaju snagu koja može doprineti us-pehu i razvoju eko turizma - našeg novog turističkog proizvoda.

eko turizam zapoŠljavanje

Documents