E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 1 6 , j anua r , 2 0 0 7 .

E IC Bilten

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAADa li je zakazaoVladin projekatKomunikacione

strategijeinformisanja

gra|ana o EU

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUSne`ana Najdenova,

otpravnicaposlova ambasade

Republike Bugarskeu Podgorici

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAAKakve poruke Crna Gora{alje Evropskoj uniji

2E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i

GGGGOOOODDDDIIIINNNNAAAAIIIISSSSKKKKUUUU[[[[EEEENNNNJJJJAAAA

Kada je uo~i prvih vi{estrana~kih izborapo~etkom 90-tih vladaju}a partija iza{lasa sloganom "Godine po~inju januarom" bioje to uvod u sveop{ti kolaps Crne Gore ihaos koji je izrodio nove centre mo}i,oli~ene u arogantnim tajkunima vrlo bliskimpojedincima iz vrha vlasti. Sada bi se mo`damoglo re}i "Isku{enja po~inju januarom".Savjet ministara Evropske unije prije tri danausvojio je Evropsko partnerstvo za CrnuGoru i vrlo precizno trasirao put kojim trebai}i u naredne dvije godine, ukoliko nam jecilj pribli`avanje EU, odnosno vrijednostimanaprednih dr`ava zapadne demokratije. Sveje tu nabrojano, od politike do ekonomije,a zapravo su naslikani glavni problemi sakojima se danas Crna Gora suo~ava i kojemora rije{iti ukoliko `eli ure|enu dr`avukoju vi{e niko ne}e upore|ivati saKolumbijom. Pravi test odgovornosti oveVlade je po~eo, ali ne mora pro}i jo{ tri ipo godine, koliko joj traje mandat, da seutvrdi kojim putem Crna Gora ide. Recimo,EU tra`i da se promijeni lo{ Zakon o kon-fliktu interesa, da se isprave mane Zakonao javnim nabavkama kako bi se izbjeglaprotekcija, da Skup{tina istinski obavljasvoju kontrolnu funkciju, da RTCG budejavni servis,... Sve se to mo`e uraditi za parmjeseci, ako u vladaju}im strankama za toima volje. Do sada je o~igledno nije bilo. Idok eksponenti vlasti samo verbalno pro-movi{u evro-atlantsko stremljenje "mladecrnogorske demokratije" tajkuni zavr{avajuposao. Kupuju preduze}a, banke, gradezgrade, razvijaju kablovske TV sisteme... Toim niko ne mo`e zabraniti, neko bi rekaodobro je {to novac ula`u ovdje, ali sepostavlja pitanje da li oni to rade sami. Dali je njihov poslovni njuh toliko izo{tren i dali zaista daju najbolje uslove ili ima neko izstruktura vlasti ko ih navodi, ko im gledakroz prste i ko ne {alje finansijsku policiju unjihove firme? Mo`da samo zbog toga putu Evropu nema alternativu. Da ne budenedodirljivih... N.R.

S A V J E T M I N I S T A R A E U U S V O J I O P R V O E V R O P S K OP A R T N E R S T V O Z A C R N U G O R U

Brisel podijelio zadatke PodgoriciPotrebno je reformisati pravosud-ni sistem i izmjestiti izbor sudijai njihovo napredovanje iz Skup{tine,te ustanoviti transparentnu proce-duru zasnovanu na profesionalizmui objektivnim kriterijumima za nji-hovu selekciju i dalje napredovanje.Treba racionalizovati sudski sistem imodernizovati procedure, unapri-jediti administraciju, obezbijeditiadekvatno i odr`ivo finansiranjesudskog sistema...

Ovo, izme|u ostalog, pi{e uEvropskom partnerstvu za CrnuGoru koje je 22. januara 2007.godine usvojio Savjet ministara EUu Briselu. To je dokument kojim EUfakti~ki dijeli zadatke Crnoj Gori otome {to treba da uradi u kratko-ro~nom (2 godine) i srednjoro~nomperiodu (3 do 4 godine) da bi sepribli`ila evropskim standardima.Ovo je prvo Evropsko partnerstvoza nezavisnu Crnu Goru.

"Kako bi odgovorile Evropskompartnerstvu, vlasti Crne Gore trebada razviju plan sa rasporedom iposebnim mjerama koje Crna Goranamjerava da preduzme. Napredaku primjeni ovih prioriteta posmatra}eEvropska komisija. Prioriteti nazna-~eni u Evropskom partnerstvu oda-brani su na bazi onoga {to je realnoo~ekivati da Crna Gora mo`e ispuni-ti i sprovesti u narednih nekolikogodina", navodi se u dokumentu.

Napominje se da treba unapri-jediti borbu protiv organizovanogkriminala i korupcije na svim ni-voima i oja~ati parlamentarnu kon-trolu nad odbrambenim i bezbje-donosnim strukturama.

"Crna Gora treba da usvoji noviustav zasnovan na {irokom konsen-zusu, u skladu sa evropskim stan-dardima, posebno u oblastima ljud-skih i manjinskih prava, organizaci-

je pravosu|a, kontrolnih, odbram-benih i bezbjednosnih struktura",ka`e se u Partnerstvu i nagla{ava daCrna Gora treba da "nastavi naporeu pravcu reforme javne adminis-tracije uklju~uju}i pla}anje javneuprave, obezbje|ivanje transpar-entnog sistema zapo{ljavanja, profe-sionalizaciju i odgovornost", odno-sno da jednostavno re~eno depoli-tizuje javnu upravu.

"Naro~ito se mora nastaviti ja-~anje struktura koje se bave evro-pskim integracijama na svim nivoima,uklju~uju}i ministarstva i Skup{tinu,kao i mehanizama za koordinacijuEU poslova", pi{e u dokumentu.

Zahtijeva se i puna primjenaZakona o slobodnom pristupuinformacijama, nastavak transforma-cije RTCG u javni servis, spro-vo|enje Memoranduma o saradnjiizme|u Vlade i NVO, te nastavakprimjene Zakona o restituciji.

"Amandmanima izmijeniti Za-kon o konfliktu interesa i primijen-iti ga u cilju eliminisanja svihmogu}ih slu~ajeva konflikta interesafunkcionera. Treba pobolj{ati napo-re za primjenu antikorupcionestrategije, posebno obezbje|ivanjemadekvatnih finansijskih i ljudskihresursa dr`avnim organima kojisprovode zakon", isti~e se u Evro-pskom partnerstvu.

NN..RR..

Uo~i po~etka sjednice Savjeta ministara EU

3E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . S tav

Nakon decembarskog samitaEvropskog savjeta vidjeli smo dostanaslova u kojima se tvrdilo da "evropskilideri zatvaraju vrata isto~nim zemljama".Takvi su nagovje{taji obi~ne zlonamjerne{pekulacije.

Ta~an naslov bi bio: "Evropska vratasu i dalje otvorena za jugoisto~nuEvropu". Ta su vrata otvorena za Tursku,Hrvatsku i druge zemlje zapadnogBalkana. Kada bilo koja od ovih zemaljaispuni zahtjeve za pristupanje EU, onamo`e, na osnovu sopstvenih zasluga,pro}i kroz ta vrata.

Prve zemlje kojima je to po{lo zarukom su Bugarska i Rumunija. To je vri-jedno slavlja, ~ak iako jedan dio Evropene misli tako. Ovo je ogroman korak za30 miliona novih gra|ana EU u timzemljama. Peta runda pro{irenja je ovimzaklju~ena.

Drugim rije~ima, na samitu EU nijese radilo o zatvaranju vrata, ve} oizgradnji novog konsenzusa o pro{irenju.Taj konsenzus }e olak{ati napore EU daohrabri demokratsku i ekonomsku trans-formaciju u regionu. [tovi{e, decembars-ki samit Evropskog savjeta potvrdio jeevropsku perspektivu za zapadni Balkan.To je va`na obaveza.

O~ekujem da }e nova proevropski ireformski orijentisana vlada u Beograduubrzano napredovati prema EU. Zahva-ljuju}i njenim institucionalnim kapaciteti-ma, Srbija bi, nakon {to pregovori buduzaklju~eni, trebalo da bude u mogu}nostida brzo primijeni Sporazum o stabilizacijii pridru`ivanju (SSP) i da sebi tako otvorivrata ~lanstva u EU.

Od nove vlade o~ekujem da poka`ejasnu privr`enost uspostavljanju punesaradnje sa Ha{kim tribunalom bez daljihodlaganja.

Nakon SSP, sljede}i logi~an korakSrbije bi}e da dostigne status kandidataza ~lanstvo u EU. ^im se poka`e da

Srbija uspijeva da ispuni zahtjeve ovogsporazuma, EU }e mo}i da po~ne darazmatra prijavu za ~lanstvo. To je vrlojasan stav EU, {to je i potvr|eno uzaklju~cima sa sastanka Evropskog savje-ta pro{log decembra. Zna~i, SSP je prvikorak u zahtjevu za ~lanstvo.

Kosovo se tako|e pribli`avaklju~nom momentu. EU `eli da osigurada proces o definisanju statusa uspije ida proizvede odr`iv dogovor.

Dogovor o statusu Kosova mora bitipoliti~ki i pravno jasan i mora definisatijasnu viziju za budu}i razvoj Kosova.Pitanje o statusu Kosova je sui generis ine predstavlja precedent za budu}eslu~ajeve.

Ovim }e se vlastima na Kosovu datidodatni podsticaj da ubrzaju reforme uklju~nim oblastima vladavine prava,ekonomije i javne uprave. Moramogarantovati uspje{no preno{enje odgo-vornosti sa snaga UN-a na Me|unarod-nu civilnu kancelariju koja }e slu`iti kaogarant dogovora o statusu. Kako se pri-bli`avamo kona~nom razrije{enju statusaKosova, inteziviraju se i pripreme zaulogu EU u budu}em me|unarodnomprisustvu na Kosovu. Uloga EU }e najvje-rovatnije uklju~ivati prisustvo u Me|u-narodnoj civilnoj kancelariji i operacije uokviru EBOP (Evropska bezbjednosna iodbrambena politika) u pogledu vla-davine prava, kao i saradnju EUzvani~nika na realizaciji finansijskepomo}i Zajednice.

[to se ti~e ostalih zemalja zapadnogBalkana, jo{ jedna vrata su otvorena udecembru, kada je u regionu uspostavl-jena zona slobodne trgovine (CEFTA).Mre`a od 32 bilateralna ugovora zami-jenjena je jedinstvenim regionalnimugovorom. Za potencijalne investitoreovo je zna~ajan signal da regionizgra|uje atraktivno i stabilno okru`enjeza strane investicije.

I za obi~ne ljude otvori}e se mnogavrata, ~im EU privede kraju pregovore o

viznim olak{icama. Visoke cijene viza,dugi redovi i striktna birokratija stvorilesu prepreke slobodnom kretanju ljudi.Ovo je prvi korak ka bezviznom re`imuputovanja.

Pro{log jula prisustvovao sam rockfestivalu EXIT u Novom Sadu, u Srbiji.Razgovarao sam sa mladim Srbima iostalim mladim ljudima iz regiona.Mogu}nost da se slobodno putuje poEvropi je na samom vrhu njihove liste`elja. Oni ne vide EU kao birokratsko~udovi{te, ve} kao kartu za mir, slobodui bolje ekonomske prilike.

Da se podsjetimo raspolo`enja ljeta2005. godine. Ko se u na{em susjedstvunajvi{e radovao ishodima referenduma uFrancuskoj i Holandiji? Turski nacionalisti,srpski radikali i ruski panslavisti.

Za{to? Zato {to su mislili da }e seEU sada okrenuti sebi, napustiti svojeobaveze i postati previ{e slaba da uti~ena svoje okru`enje snagom mira, stabil-nosti i evropskih vrijednosti.

Na{a je zajedni~ka misija da po-ka`emo da su se radikalni nacionalistiprevarili, tako {to }emo stvoriti novi ko-nsenzus za dalje pro{irenje EU.

Nakon francuskog i holandskog "ne",mnogi su politi~ari bili spremni da pre-bace pitanje pro{irenja u drugu ligu, ili~ak da ga izbace iz lige. Umjesto toga,mi smo jo{ ~vrsto u prvoj ligi, ligi prva-ka. I sigurno }emo ponovo u}i u ligu{ampiona. Radujem se {to Italija igra nana{oj strani i za na{ tim.

Iz goovoora Olli Rehnna, koomesara EUza proo{irennje, oo evroopskooj perspektivizapadnnoog Balkanna nna me|unnaroodnnoojkoonnferenncciji 16. jannuara 200007. u Rimu

POGLED IZ EVROPE

Olli Rehn

Stvori}emo novi konsenzusza dalje pro{irenje Unije

4E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Prema posljednjem obimnijemistra`ivanju evropskih integra-cionih procesa u Crnoj Gori koje jeu aprilu pro{le godine obavio Centarza monitoring - CEMI, 75% gra|anaje mi{ljenja da }e ~lanstvo CrneGore u EU biti dobro za nju, dok66, 7 % ispitanika smatra da bi tounijelo pobolj{anja u njihov `ivot.

Sa druge strane, na pitanje da liCrna Gora treba da sara|uje saHa{kim tribunalom, 42% anketiranihgra|ana odgovorilo je odri~no.

To je, prema rije~ima predsjed-nika Upravnog odbora CEMI-ja\\uurraa SSttoojjaannoovvii}}aa, samo jedan odpokazatelja koliko gra|ani ne znaju{to su{tinski zna~i pristupanje EU. Iztog razloga bi mnogo ozbiljnije tre-balo pristupiti informisanju gra|anao evropskim integracijama, odnosnokomunikacionoj strategiji.

"Iako sebe smatramo evropejci-ma, na{i gra|ani padaju ve} naprvom ispitu. Problem je u tome {tooni znaju da }e `ivot biti generalno

bolji, ali nijesu informisani {to~lanstvo u EU zna~i za njihov li~nii profesionalni `ivot, {to to zna~i zajednog poljoprivrednika, biznisme-na...", ka`e Stojanovi} za EIC Bilten.

On dodaje: "Problem }e nasta-ti onoga trenutka kada se pitanjeevropskih integracija preseli izdokumenata (koje su u fiokamaVladinih slu`benika) u svakodnevni`ivot.

To }e se, napominje Stojanovi},desiti vrlo brzo - ve} nakon stupa-nja na snagu Sporazuma o stabi-lizaciji i pridru`ivanju, a zatim idrugih ugovora.

"Da li sada, primjera radi, nekiradnik u industriji zna da }e fabri-ka biti zatvorena i on ostati na uliciako njen vlasnik ne ispuni ekolo{kestandarde EU?", pita Stojanovi}.

Vlada RCG je u septembru2004. godine usvojila Komu-nikacionu strategiju za informisanjejavnosti o procesu pridru`ivanjaCrne Gore EU. Na osnovu ovestrategije se dalje rade godi{njiplanovi za primjenu.

Tako je tokom pro{le godinebiv{e Ministarstvo za evropske inte-gracije organizovalo niz seminara,okruglih stolova i drugih skupova saciljem promovisanja procesa evrop-

D A L I J E Z A K A Z A O V L A D I N P R O J E K A T K O M U N I K A C I O N E S T R A T E G I J EI N F O R M I S A N J A G R A \ A N A O E U

Prema posljednjem istra`ivanju Eurobarometara (koji je obavljen u decembru2006. godine), Hrvati su najve}i euroskeptici i prema tuma~enjimatamo{njih politikologa, jedan od glavnih razloga za to je lo{a informisanostgra|ana o EU, odnosno lo{a komunikaciona strategija Vlade u Zagrebu. PremaEurobarometru, samo 32% Hrvata smatra da je ~lanstvo u EU pozitivna stvar.

Hrvatsko Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija, u saradnji saCentrom za istra`ivanje tr`i{ta, svakih {est mjeseci (od 2001. godine) obavljaistra`ivanja javnog mnjenja o stavovima prema EU i procesu pridru`ivanja.

Prema prvom istra`ivanju, objavljenom na web sajtu Ministarstva, ~ak 77,6% Hrvata bilo je za ulazak te dr`ave u EU. Taj procenat je 2004. g. pao na72, 4. Procenat onih koji su bili protiv ~lanstva u EU u 2005. g. bio je vi{i odonih koji su za - 47,9 prema 41, 9 %.

Posljednje istra`ivanje iz januara 2006. godine pokazuje da je 48, 6% ispi-tanika za uklju~ivanje Hrvatske u Uniju, dok je 44% protiv, ali tamo{nji medijii analiti~ari dovode u sumnju rezultate ovog istra`ivanja koje je ra|eno zaVladu RH.

Najnovije istra`ivanje agencije "Puls" (sprovedeno u decembru 2006.godine), pokazalo je da je za pristupanje EU 44%, dok je protiv 55% gra|anaDalmacije.

"Ova i sli~na istra`ivanja ukazuje na to da "ne{to nije u redu s komunikaci-jom izme|u hrvatske politi~ke klase i bira~kog tijela", ocijenio je nezavisni poli-ti~ki analiti~ar Davor Gjenero.

Analiti~ari navode da nije realno o~ekivati da }e skepticizam splasnuti bezobja{njenja Vlade koliko bi pristupanje Uniji ko{talo poreske obveznike i {to~lanstvom dobijaju pojedine kategorije stanovni{tva

GGGGOOOORRRRKKKKOOOO IIIISSSSKKKKUUUUSSSSTTTTVVVVOOOO HHHHRRRRVVVVAAAATTTTSSSSKKKKEEEE

\uro Stojanovi}

SSvvii ""zznnaajjuu"" ddaa }}ee bbiittii bboolljjee,, aallii nnee ii {{ttoo uullaazzaakk uu EEUU zznnaa~~ii zzaappoolljjoopprriivvrreeddnniikkee,, pprreedduuzzeettnniikkee......

skih integracija. Ministarstvo jeuspostavilo saradnju sa sindikatom,Unijom poslodavaca, Privrednomkomorom i medijskom zajednicompreko Instituta za medije. Taj resorje, izme|u ostalog, bio uklju~en uaktivnosti NVO koje su bile vezaneza obuku predstavnika partija oprocesu evropskih integracija. To-kom 2006. godine, po~ela je iedukacija na nivou lokalnih samo-uprava u vidu seminara pod na-zivom "Evropski dan u tvojoj op{ti-ni", a nastavljeno je i ure|ivanjetromjese~nog biltena "Euromont" isaradnja sa programima poput"[kole evropskih integracija". Uzfinansijsku podr{ku Fondacije Ins-titut za otvoreno dru{tvo - Predsta-vni{tvo Crna Gora od{tampan je i"Pojmovnik evropskih integracija".

Akcioni plan za primjenu Stra-tegije komunikacije za 2007. god-inu, prema rije~ima novoimenovanesekretarke Sekretarijata za evropskeintegracije AAnnee VVuukkaaddiinnoovvii}}, nado-veza}e se na aktivnosti sprovedeneu prethodnim godinama.

"To }e, kao prvo, biti direktnoinformisanje i izrada promotivnogmaterijala. Time podrazumijevamointervjue, interaktivnu web stranicu,izdavanje publikacija, biltena, bro-{ura i sli~no. Ovaj segment je unajve}em dijelu posve}en {iroj jav-nosti, pa }e ve}i dio komunikacijebiti op{teg karaktera, ali }e postojatii dio koji }e biti namijenjen poseb-nim kategorijama - od dr`avnihslu`benika, novinara, preko privre-dnog sektora, te odre|enim manjimciljnim grupama", najavila je Vuka-dinovi}ka.

Drugi segment Komunikacionestrategije }e se odnositi na komu-nikaciju preko medija, a tu se mislii na obuku novinara, brifinge saurednicima, u~e{}e predstavnikaministarstava i sekretarijata u radio iTV emisijama, te njihove izjave u{tampanim medijima.

"Dio Akcionog plana podrazu-mijeva organizovanje seminara ~ija

}e tema biti proces evropskih inte-gracija. Ove seminare }e Sekre-tarijat za evropske integracije orga-nizovani samostalno ili u saradnji sadonatorima i partnerima iz nevla-dinog sektora. Obukom }e bitiobuhva}ene razli~ite ciljne grupe -od predstavnika Skup{tine RCG,Vlade RCG, lokalne administracije,civilnog dru{tva, privrednika (poljo-privrednika, izvoznika, proizvo-|a~a...) do studenata i |aka. Uokviru Akcionog plana za ovu god-inu, bi}e posebno organizovanoobilje`avanje Dana Evrope u maju",kazala je Ana Vukadinovi}.

Planirano je, dodala je ona, ida web sajt Sekretarijata bude diza-jniran tako da na njemu budemno{tvo korisnih informacija kojese odnose na evropske integracije;predvi|eno je da se tu na|u i bro-jni dokumenti, baza podataka oprocesu harmonizacije i prevodaevropskog zakonodavstva, bazapodataka donatorske podr{ke i pro-grama za koje je potrebna podr{ka,prezentacije teku}ih programatehni~ke podr{ke i seminara, kao ibrojni linkovi...

"Nacrtom Akcionog plana za2007. godinu, predvi|ena su i istra-

5E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Ana Vukadinovi} je navela da je Komunikaciona strategija veoma bitna nanacionalnom nivou jer je to na~in da proces evropskih integracija budeprihva}en u svim dru{tvenim slojevima.

"Cilj Komunikacione strategije nije da ka`emo da je sve odli~no, ve} dana{im gra|anima pru`imo sve informacije i postepeno pove}avamo njihovoznanje vezano za proces evropskih integracija, kao i da predstavimo sve pred-nosti i obaveze, izazove i mogu}nosti koje proisti~u iz ~lanstva u EU. Mo`danam nije zadovoljstvo da vezujemo pojas svaki put kada u|emo u auto, alito je radi na{e dobrobiti", kazala je Vukadinovi}.

Ona je dodala da }e crnogorska Vlada narednih godina imati i komu-nikacionu strategiju prema ~lanicama EU, jer }e one i njihovi gra|aniodlu~ivati da li }e Crna Gora postati dio Unije.

NNIIJJEE NNAAMM ZZAADDOOVVOOLLJJSSTTVVOODDAA VVEEZZUUJJEEMMOO PPOOJJAASS,, AALLII .. .. ..

Ana Vukadinovi}

6E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . T ema b r o j a

`ivanja javnog mnjenja usaradnji sa partnerima iznevladinog sektora, kao ijedno veliko godi{njeistra`ivanje koje plani-ramo da realizujemo usaradnji sa donatorima.Istra`ivanja javnog mnje-nja su bitna, jer dr`avamora da ima uvid u ono{to gra|ani znaju i misleo procesu evropskih inte-gracija, {to `ele od togprocesa... Kreiranje na{edalje komunikacione po-litike zavisi u zna~ajnojmjeri od tih podataka",rekla je Ana Vukadinovi}.

Sve navedene aktiv-nosti, podvukla je ona,bi}e obuhva}ene Akci-onim planom za 2007.godinu, nakon usagla{avanje saostalim ministarstvima i partnerima.

Na{a sagovornica nije mogla daprecizira koliko }e Sekretarijat iz-dvojiti novca za primjenu Komu-nikacione strategije za 2007. god-inu, jer Akcioni plan jo{ nije defi-nisan. U obezbje|ivanju finansijskihsredstava, ona je istakla da }e seprvenstveno osloniti na donatore ipartnere sa kojima je biv{e Mini-starstvo imalo odli~nu saradnju.

Upitan da li su godi{nji planoviza primjenu ura|eni na osnovuKomunikacione strategije za infor-

misanje javnosti o procesu pridru-`ivanja Crne Gore EU ispunilio~ekivanja, \uro Stojanovi} smatrada od Vladine strategije, uz finansi-jska ograni~enja koja je imala, nijebilo mogu}e ni o~ekivati boljerezultate.

"Finansijska sredstva za reali-zaciju ciljeva koji su postavljeni ugodi{njim planovima za primjenu subila jako mala. Same aktivnosti suse vi{e svodile na promociju evro-pskih integracija u javnosti od stranefunkcionera nekada{njeg Minista-rstva za evropske integracije i eko-

nomske odnose sa ino-stranstvom, nego naprojekte prema odre-|enim ciljnim grupa-ma", naveo je Stoja-novi}.

On je ocijenio dasu proces evropskihintegracija u Crnoj Goripopularisale prvenstve-no NVO i mediji.

"Nekada{nje Mini-starstvo za evropskeintegracije koje se po-kazalo najkooperativni-jim resorom kada je upitanju saradnja saNVO, u~estvovalo je uskoro svim aktivnostimacivilnog sektora, ali ihnikada nije finansijskipodr`alo", rekao je Sto-

janovi}, uz ocjenu da dr`ava nijedovoljno iskoristila me|unarodnefondove vezane za EU, ali i druge,kada je u pitanju komunikacionastrategija.

"Jedan od razloga za to sunedovoljni kapaciteti ljudskih resur-sa", dodao je Stojanovi}.

Prema njegovom mi{ljenju, zauspjeh procesa integracija i uspje-{no informisanje javnosti o tomprocesu, potrebno je definisati par-tnere i donijeti generalni strate{kidokumenat o saradnji u oblastiintegracije u EU.

Te partnere, dodao je on, trebatra`iti u visokoobrazovanim, isku-snim ljudima sa Univerziteta CrneGore, NVO sektora, medija, stru-kovnih udru`enja...

"Komunikacionu strategiju tadatreba usmjeriti prema tim grupamapartnera i uvu}i ih u proces. Na tajna~in }e se stvoriti {iroka baza iveliki broj stru~nih ljudi bi}euklju~en u proces integracija,prenositi informacije i stvoriti realnusliku {to nas sjutra o~ekuje u EU",zaklju~io je Stojanovi}.

VVllaaddaann @@UUGGII]]

Prema istra`ivanjima Eurobarometra, Slovenci su ve} du`e vrijeme jedna odnacija koje su najvi{e upu}ene kada su u pitanju procesi u EU, a tome jenajvi{e doprinijela uspje{na Komunikaciona strategija Vlade u Ljubljani. OvaStrategija je zapo~eta uo~i potpisivanja Sporazuma o pridru`ivanju.

Slovenci su na posebne telefonske brojeve mogli da postavljaju sva pita-nja koja ih interesuju o procesu integracija. Sa druge strane `ice bilo jeupo{ljeno nekoliko studenata. Ukoliko nijesu znali odgovoriti na te{ka iliponekad neobi~na pitanja, oni su uzimali broj telefona zainteresovanoggra|anina da bi mu, nakon konsultacija sa stru~njacima, dali odgovor. Taj pro-jekat u Sloveniji je bio poznat pod imenom EUINFO.

Nakon odre|enog perioda, slovena~ka Vlada je od{tampala i dostavila nasve adrese knji`icu sa 140 naj~e{}ih pitanja i odgovora.

IIIINNNNFFFFOOOORRRRMMMMIIIISSSSAAAANNNNIIII SSSSLLLLOOOOVVVVEEEENNNNCCCCIIII

7E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . Ana l i z a

Da li crnogorska vlast ili pojedini kru-govi te vlasti pripremaju teren zaalternativne puteve Crne Gore ~ijeodredi{te nu`no ne mora biti Evropskaunija? Da li je cjelokupna crnogorskavlast do kraja spremna da, imaju}i naumu standarde EU, reformi{e sistem iuspostavi slobodno tr`i{te bez monopo-la i privilegija pojedinaca bliskih centri-ma mo}i i preduze}a ~iji se stvarni vla-snik krije iza niza of shore kompanija?

Pored ostalih, ova pitanja sename}u nakon novogodi{njeg istupapredsjednika vladaju}e stranke Mila\ukanovi}a i poruke koja je zbunilajedan dio javnosti, a drugi je uzbunila -Crna Gora ne treba slijepo da slijedi sveinstrukcije Evropske unije.

"^lanstvo u EU i NATO ne treba dabude samo sebi cilj, ve} prije svega sre-dstvo za efikasno dosezanje evropskognivoa demokratskog i ekonomskograzvoja. Ono treba da uslijedi kao sati-sfakcija za dobro obavljen posao u ku}i.Ono }e samo verifikovati ~injenicu da seu Crnoj Gori ve} `ivi kao u ve}ini razvi-jenih evropskih dr`ava. To zna~i daVlada RCG ne smije slijepo slijediti sveinstrukcije briselske administracije,odnosno ona ne smije po automatizmu ibez potrebnih analiza primjenjivati nekeod {ablona i time dokazivati lojalnostEvropi. Uostalom, to ne o~ekuje niBrisel, {to pokazuje i primjer novih ~lani-ca EU koje su primjenjivale one modelekoji odgovaraju njihovim nacionalniminteresima i privrednoj strukturi". Ovo subile \ukanovi}eve rije~i u autorskomtekstu u novogodi{njem izdanju "Vijesti".

I dok su u Briselu, zajedno sa diplo-matskim predstavnicima ~lanica EU uCrnoj Gori, vjerovatno pa`ljivo podvla~iliove teze poku{avaju}i da naslute {to jenjihova pozadina, poruka {efa DPS-a idoskora{njeg premijera mogla bi datikrila onima koji se intimno sla`u sa\ukanovi}em i koji smatraju da je CrnojGori bolje da ne ulazi u EU. Neki odnjih su bliski vlasti, neki su naUniverzitetu, ali niko jo{ javno ne istupa.

No, to nije problem jer bi ozbiljnadebata mogla biti dobrodo{la, kao i

makar okvirna ra~unica {to Crna Goradobija, a {to gubi eventualnim ulaskomu EU. Problem je {to ovakve porukeizazivaju podozrenje i sumnju da semo`da ne{to drugo iza brda valja. Naprimjer, da li je mo`da neko pomislio daje Crnoj Gori isplativije da bude Mekaza ulaganje novca prljavog porijekla?Zna se da ga je trenutno najvi{e izRusije, kao {to se znaju i strogi kriteriju-mi EU protiv pranja novca. Pa jo{ uz tose izra~unalo da }e maloj dr`avi trebatimilijarde da se u svim oblastima (odekologije preko saobra}aja pa do za{titepotro{a~a) uskladi sa propisima EU, i daje zato bolje pote}i ru~nu. Mo`da jeneko i ustanovio da mu stroga pravilaigre ne odgovaraju i da je isplativijesnalaziti se u mutnom gdje se milionmo`e zaraditi preko no}i.

Ova pitanja mo`da ne bi bila namjestu da je \ukanovi} svoju porukusaop{tio prije godinu ili dvije kada supo~injali pregovori o Sporazumu o sta-bilizaciji i pridru`ivanju. Tada je na tajna~in mogao poku{ati da obezbijedibolju startnu poziciju svojim pregova-ra~ima i napravi im prostor da izdejstvu-ju du`e tranzicione periode za primjenusvih normi EU. Ovako, njegova porukana tom planu nema efekta jer su pre-govori o SSP-u zaklju~eni u decembru2006. godine.

Obrazla`u}i svoju osnovnu tezu,\ukanovi} je rekao i sljede}e:

"Pogre{na je percepcija da evropskaintegracija podrazumijeva bespogovornousvajanje brojnih direktiva, zakona,

standarda, odnosno da u tom procesudr`ava nema prostora da izvr{iprilago|avanja u skladu sa njenim speci-fi~nim interesima."

A {to o tome ka`u na web sajtuVlade Republike Hrvatske:

"Do ulaska u ~lanstvo u EU, svakadr`ava kandidatkinja du`na je preuzeticijelu pravnu tekovinu EU (acquis com-munautaire) i biti sposobna za njezinuu~inkovitu primjenu. Ako dr`ava kandi-datkinja do trenutka stupanja u puno-pravno ~lanstvo zbog opravdanih razlogane mo`e u potpunosti prihvatiti i primi-jeniti pravnu ste~evinu u pojedinompoglavlju pregovora, dr`ava kandidatkinjau pregovorima o tom poglavlju mo`ezatra`iti tzv. prelazna razdoblja. To sudodatna vremenska razdoblja za pot-puno uskla|ivanje nacionalnoga zakono-davstva s pravnom ste~evinom EU naodre|enom podru~ju i nakon pristupanjau ~lanstvo u EU. Zatra`ena prelazna raz-doblja moraju biti vremenski i sadr`ajnoograni~ena i ne smiju naru{avati slobodutr`i{noga natjecanja ili uticati na djelo-vanje unutra{njeg tr`i{ta Zajednice".

Dodaje se da su samo u izuzetnorijetkim slu~ajevima dr`avama kandi-datkinjama bila odobrena i izuze}a kaotrajna odstupanja od primjene "pravneste~evine" na odre|enom podru~ju.

Tako ka`u Hrvati koji trenutno pre-govaraju o ~lanstvu u EU. I mo`da ne bibio za raspravu \ukanovi}ev istup, dajo{ nekoliko interesantnih poruka uposljednje vrijeme nije poslato iz CrneGore Evropskoj uniji. Prva je bila mutnaokolnost dodjele posla stranim kompani-jama da {tampaju nova li~na dokumentadr`avljanima Crne Gore. Ni poslije afere,tender nije ponovljen ve} }e se opettakmi~iti Amerikanci i Francuzi. Drugaporuka su ~udni kriterijumi izboracrnogorskih diplomata i izazivanje sumn-je da je nepotizam ostao daleko ja~i odprofesionalizma. Na osnovu ovih inarednih koraka Vlade RCG, moglo bivrlo brzo biti jasno da li Crna Gora mo`eprerasti u ozbiljnu dr`avu.

N. RUDOVI]

Priprema (ne)poznate alternative?K A K V E P O R U K E C R N A G O R A [ A L J E E V R O P S K O J U N I J I

Sa pro{logodi{njeg susreta \ukanovi}a i Solane

foto

VIJE

STI

8E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Ulaskom u Evropsku uniju, Bu-garska zauzima mjesto koje jojpo pravu pripada. Prednosti ima punoi ti~u se svih podru~ja - ekonomije,politike, kulture i obrazovanja. Te{koje ih sve nabrojiti, ali sa`eto re~eno tosu: promjena u na~inu razmi{ljanja iupravljanja dru{tvenim procesima,prihvatanje jasnih i strogih pravila kojase po{tuju u razvoju stabilnih evro-pskih demokratskih dr`ava. S drugestrane, i EU je na dobitku prijemomBugarske. Dobija na ja~ini i na boljojzastupljenosti u jugoisto~noj Evropi, aovo je od zna~aja i za Crnu Goru.Unija dobija i izlazak na tre}e more -Crno more, ocijenila je u intervjuu zaEIC Bilten Sne`ana Najdenova, otpra-vnica poslova ambasade RepublikeBugarske u Podgorici.

Ona napominje da je zbogubrzanog ekonomskog rasta - 6,6% u2006. godini, Bugarska ~etvrtu godinu

zaredom rekordno atraktivna straniminvestitorima.

"Bugarska je karika koja spaja,raskrsnica izme|u Evrope i Azije, aovo pru`a dodatne mogu}nostievropskoj ekonomiji. Na kulturnom iistorijskom polju, Bugarska dodajenove crte evropskom identitetu,nadopunjuje ga na jedan neponovljivna~in. Primjera radi, preko bugarskogjezika }irili~no pismo postaje zvani~nopismo Evropske unije".

[to Bugarska dobija i da line{to gubi ulaskom u EU?

Nesumnjivo dobija jemstvo zademokratiju, ekonomski prosperitet ive}u sigurnost za svoje dr`avljane,dodatne ekonomske resurse iz evro-pskih fondova i polo`aj punopravnog~lana evropske porodice bogatih irazvijenih dr`ava.

[to se ti~e gubitaka - na`alostima i toga, a primjer Bugarske to po-

tpuno potvr|uje. Moja je zemljaplatila najve}u cijenu za pristupanjeEU prihvataju}i da zatvori dva pot-puno bezbjedna reaktora nuklearke"Kozloduj". To vu~e za sobomogromne ekonomske gubitke zaBugarsku, te negativne posljedice za~itavu regiju, uklju~uju}i Crnu Goru,koja }e to osjetiti u poskupljenjucijene elektri~ne energije.

^lanstvo u EU nosi sa sobom istotako i veliku odgovornost za Bu-garsku. Ona }e u~estvovati u do-no{enju zajedni~ke evropske politike.Imamo Bugarku, koja je eurokomesar,imamo na{e poslanike u Evropskomparlamentu. Njihovim radom i vla-stitim razvojem Bugarska treba daudovolji kriterijumima evropskog vri-jednosnog sistema, ~ije je oli~enjeEU {irom svijeta.

Koji su bili najve}i problemiBugarske na putu ka punopravnom~lanstvu? Kako ste ih rje{avali?

Sve biv{e socijalisti~ke zemlje suse u manjoj ili ve}oj mjeri suo~avalesa sli~nim problemima - neophodno

BBuuggaarrsskkaa jjee ddookkaazz ddaa uullaazzaakk uu EEUUiimmaa ii mmaannaa,, aallii ssuu pprreeddnnoossttii vvee}}ee

S N E @ A N A N A J D E N O V A , O T P R A V N I C A P O S L O V A A M B A S A D E R E P U B L I K E B U G A R S K EU P O D G O R I C I

Sne`ana Najdenovafo

to V

IJEST

I

Da li ste morali potpuno uklju~iti u svoj pravni sistem smjernice EU iliste ih prilago|avali prema situaciji u dr`avi? Da li je uop{te bilo mogu}e pri-lago|avati te propise i mijenjati ih?

Utvr|ivanje evropskog zakonodavstva i primjena istog u pravni sistem bilokoje dr`ave ~lanice je veoma slo`en i dugotrajan proces koji zahtijeva naporesvih institucija u dr`avi. Vama je poznato da evropsko zakonodavstvo obuhva-ta sve grane dru{tvenog `ivota i njegova na~ela su obavezna za sve koji sezala`u da postanu dio evropskog integracionog sistema. Me|utim, ovo nijeneka dogma, to daje mogu}nost individualnom prilazu u skladu sa specifi~no-stima svake pojedine zemlje. Upravo iz tog razloga proces pregovaranja trajetoliko dugo i obuhvata vi{e od 30 pregovara~kih poglavlja. U okviru tog pre-govara~kog procesa, tra`e se optimalna rje{enja koja su u skladu i sa evropskimzakonodavstvom i sa individualnim specifi~nostima dr`ave koja pristupa. Ja }usamo primijetiti da je Bugarska po~ela sa pregovorima u 1999. godini, azavr{ila je 2004. godine. Zar smatrate da je nama bilo potrebno cijelih petgodina da smo samo izvr{avali nare|enja Brisela?

NNNNIIII JJJJEEEESSSSMMMMOOOO SSSSAAAAMMMMOOOO IIIIZZZZVVVVRRRR[[[[AAAAVVVVAAAALLLLIIIINNNNAAAARRRREEEE\\\\EEEENNNNJJJJAAAA IIIIZZZZ BBBBRRRRIIIISSSSEEEELLLLAAAA

je bilo izvr{iti promjenu vlasni{tva,izgraditi pravnu dr`avu, razviti de-mokratske institucije, stvoriti potrebnudr`avnu administraciju, sprovesti du-boke i ponekad jako bolne reforme.

Bugarska je snosila i dodatnepote{ko}e zbog neposrednog susje-dstva sa biv{om Jugoslavijom, posebnou periodu ratova Slobodana Milo-{evi}a i embarga, kada su stvorenikanali organizovanog kriminala ikorupcije koji su prolazili i krozBugarsku.

Izgleda da smo se mi vi{e kole-bali u pore|enju sa nekim novopri-mljenim zemljama ~lanicama EU, pasmo sporije sproveli reforme na poljupravosu|a i unutra{njih poslova. Istotako mislim da }e tokom prvih god-ina na{eg punopravnog ~lanstva u EU(zbog nedovoljnog iskustva admini-stracije) do}i do mogu}ih pote{ko}aprilikom apsorbovanja finansijskihsredstava iz strukturnih fondova kojisu namijenjeni Bugarskoj.

Sa tim problemom se suo~avajusve novoprimljene ~lanice EU - napo~etku se apsorbuje otprilike 30-35% namjenskih finansijskih sredstava.Nadajmo se da }e Bugarska izvu}ipouku iz njihovog iskustva, te da }e{to prije prilagoditi rad svoje adminis-tracije uslovima punopravnog ~la-nstva. U tom pravcu je bila usmjere-na i preduzeta reforma dr`avneadministracije i sistema za pripremu iobuku dr`avnih ~inovnika.

Kako ocjenjujete situaciju uCrnoj Gori u pogledu njene evropskeintegracije?

Mene raduje da je Crna Goraodlu~no krenula putem evropskeintegracije i da je Vlada RCG pokaza-la `elju da ostvari potrebne reforme.Crna Gora }e uskoro potpisatiSporazum o stabilizaciji i pristupanju,{to je i prvi korak na putu ka puno-pravnom ~lanstvu. Ljudskom bi}u jenajte`i prvi korak, valjda se to odnosii na dr`avu.

Crna Gora }e u 2006. godiniu~initi svoj prvi institucionalni korak kaintegraciji. Ona ima jednu velikuprednost - i}i }e putem kojim su ve}pro{le ve}ina biv{ih socijalisti~kihzemalja. Sve su one spremne pru`iti

joj pomo} i podijeliti svoje iskustvo.Naro~ito je bitno da su u Crnoj Gorisve politi~ke stranke saglasne i da sezajedno zala`u za pristupanje EU.Politi~ki konsenzus unutar zemlje jepo tom pitanju jako bitan, a jo{ bitni-je je da to slaganje bude i u realizo-vanju aktivnosti, a ne samo na nivouverbalnog. Ukoliko se takav konsenzusostvari, uspjeh je garantovan.

Koje su po Va{em mi{ljenjuprednosti Crne Gore na putu ka EU,a koje njene najve}e slabosti?

Glavna prednost Crne Gore jesteto {to je ona ve} izgradila otvorenuekonomiju koja se u najve}em dijelurazvija na tr`i{nom principu. Prednostisu makroekonomska stabilnost, nizakprocenat inflacije, dobro izbalansiranbud`et, poreska politika osmi{ljena kaprivla~enju stranih investicija. To suizuzetno zna~ajne pretpostavke bezkojih nema evropske integracije.

Naravno, postoje i nerije{eniekonomski problemi u koje spadajuvisoki stepen nezapo{ljenosti i

nerije{ena pitanja restitucije i pri-vatnog vlasni{tva. U probleme bihsvrstala i nepotpunu reformu pravo-sudnog sistema, te slabosti u borbi skorupcijom i kriminalom. Ali, mislimda }e novim Ustavom zemlje ve}inatih problema biti rije{ena.

Kad biste povukli paralelu, u~emu su sli~nosti izme|u Bugarske iCrne Gore, a u ~emu razlike kada suu pitanju evropske integracije?

Mislim da ima vi{e sli~nosti negorazlika. Samo {to Crna Gora, sticajemobjektivnih okolnosti na koje nijemogla uticati, ide svojim putem kaEvropskoj uniji sa izvjesnimzaka{njenjem.

Glavna je sli~nost u tome {to su iBugarska i Crna Gora stare evropskedr`ave i njihovo prirodno mjesto je uEU. Sli~ni smo i {to se ti~e kulturnetradicije, jezika i mentaliteta naroda, ato ostavlja trag u svemu, uklju~uju}i iproces evropskih integracija.

N. RUDOVI]

9E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Da li imate konkretan plan za saradnju Bugarske i Crne Gore i zapreno{enje bugarskog iskustva koje bi nam bilo od pomo}i na putu ka puno-pravnom ~lanstvu?

Na po~etku, imamo namjeru ostvariti potpisivanje me|uvladinogMemoranduma za saradnju u evroatlanskim integracijama izme|u Bugarske iCrne Gore. Nakon toga }emo mo}i razmjenjivati iskustva po konkretnimtemama koje su od interesa za Crnu Goru. Potrebno je i uspostaviti direktnekontakte i saradnju izme|u pojedinih ministarstava, agencija i ostalih ustano-va. Ne smijemo zaboraviti da integracija u EU mo`e uspjeti samo uz naporesvih dr`avnih institucija.

Ja pratim i visoko cijenim napore potpredsjednice Vlade Crne Gore, drGordane \urovi} i njene ekipe, ali ukoliko sva ministarstva ne rade sinhroni-zovano sa njom, rezultat ne mo`e biti pozitivan.

I ne{to sasvim konkretno, a u vezi sa evropskim integracijama. Bugarskaje zbog punopravnog ~lanstva u EU morala uvesti vizni re`im za dr`avljaneCrne Gore. Vjerujte da to ko{ta Ambasadu Bugarske u Podgorici puno vreme-na i napora koji bi se mogao upotrijebiti u druge svrhe bilateralne saradnje.Spremni smo podijeliti svoje iskustvo {to se ti~e koraka koje Crna Gora morapreduzeti kako bi iza{la iz tzv. negativne Shengen liste. Na taj na~in bi nesta-la potreba da crnogorski dr`avljani predaju zahtjeve za vize na{oj Ambasadi iambasadama ostalih ~lanica EU. Iskreno `elim da do toga do|e {to prije. @elimvas uvjeriti da je Bugarska iskreni prijatelj Crnoj Gori i u~ini}e sve {to je unjenoj mo}i da bi pomogla br`u integraciju va{e zemlje. Nama je zna~ajno da{to prije cijeli region jugoisto~ne Evrope postane dio EU.

PPPPOOOOMMMMOOOO]]]]IIII ]]]]EEEEMMMMOOOO VVVVAAAAMMMM DDDDAAAA IIIIZZZZAAAA\\\\EEEETTTTEEEEIIIIZZZZ NNNNEEEEGGGGAAAATTTTIIIIVVVVNNNNEEEE SSSSHHHHEEEENNNNGGGGEEEENNNN LLLLIIIISSSSTTTTEEEE

10E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P o l i t i k a

Tehni~ki pregovori o Sporazumuo stabilizaciji i pridru`ivanju(SSP) zavr{eni su na petoj tehni~kojrundi pregovora koja je odr`ana 1.decembra 2006. godine u Podgo-rici, nakon tri zvani~ne runde.Usagla{eni su svi ~lanovi Sporazuma(njih 139), kao i protokoli i aneksiSporazuma.

Nakon okon~anih pregovora sEvropskom komisijom, slijedi parafi-ranje, zatim potpisivanje, a potom iratifikacija Sporazuma u Evropskomparlamentu, Parlamentu Crne Gorei dr`avama ~lanicama Evropskeunije.

Da bi se stekli uslovi za parafi-ranje Sporazuma, Evropska komisijatreba da dobije pozitivno mi{ljenjeo dogovorenom tekstu Sporazumaod strane dr`ava ~lanica EU irazli~itih Direktorata Evropskekomisije na koje se odnose poje-dine odredbe Sporazuma. Tako|e,

Crna Gora treba da ispuni neke odpreuzetih obaveza kao {to su:ja~anje administrativnih kapaciteta uoblastima neophodnim za primjenuSporazuma, a posebno u oblasticarina (shodno usvojenom Akci-onom planu za ja~anje administra-tivnih kapaciteta), osnivanje Neza-visnog operativnog tijela za spro-vo|enje politike konkurencije, kao iusvajanje Zakona o vinu.

Poslije parafiranja Sporazuma,Evropska komisija Savjetu pripremaprijedlog za potpisivanje i zaklju-~ivanje Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju sa Crnom Gorom, kaoprijedlog za zaklju~ivanje Privre-menog sporazuma (koji obuhvatatrgovinske odredbe, usluge i odre-dbe u nadle`nosti Zajednice). Ovosu formalne odluke koje usvajaSavjet, bilo pisanom ili usmenomprocedurom. Nakon parafiranja,tekst Sporazuma se prevodi na svezvani~ne jezike EU.

Po dono{enju odluke Savjeta zapotpisivanje Sporazuma o stabi-

lizaciji i pridru`ivanju i PrivremenogSporazuma, pristupa se njihovompotpisivanju. Kada se potpi{e,Sporazum o stabilizaciji i pridru-`ivanju ide na ratifikaciju u Sku-p{tinu Crne Gore, Evropski parla-ment, kao i u parlamente dr`ava~lanica EU. Kako proces ratifikacijeSporazuma o stabilizaciji i pri-dru`ivanju mo`e trajati dugo (uslu~aju Makedonije je to bilo tri, au slu~aju Hrvatske skoro ~etirigodine), Sporazumu prethodi tzv.Privremeni sporazum.

Privremeni sporazum stupa nasnagu nakon formalne odlukeSavjeta EU i nakon dobijanja sagla-snosti u crnogorskom i evropskomparlamentu. Samim tim, trgovinskeodredbe Sporazuma se primjenjujuprije ratifikacije Sporazuma odstrane dr`ava ~lanica EU, jer nasnagu stupa Privremeni sporazum otrgovinskim i s njima povezanimodredbama izme|u dr`ave regiona iEU. Sporazum o stabilizaciji i pri-dru`ivanju u cjelini stupa na snagu

SSSSPP ~~eekkaa ppoottvvrrdduu 2299 ppaarrllaammeennaattaa -sslloobbooddnnaa ttrrggoovviinnaa bbeezz bbaarrii jjeerraa

Pi{e: mr Vladimir Vu~ini}

K A K V A J E P R O C E D U R A N A K O N Z A V R [ E T K A P R E G O V O R A O S P O R A Z U M U OS T A B I L I Z A C I J I I P R I D R U @ I V A N J U I Z M E \ U C R N E G O R E I E U

Strukturu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju, koji pripada tipu ugovorao asocijaciji kakav je i Evropski sporazum (koji su sa EU potpisale zemljecentralne i isto~ne Evrope, sa izuzetkom glave III), ~ine: (I) Op{ti principi; (II)Politi~ki dijalog; (III) Regionalna saradnja, (IV) Slobodno kretanje roba; (V)Kretanje radnika, pru`anje usluga, kapital; (VI) Harmonizacija prava; (VII)Pravosu|e i unutra{nji poslovi; (VIII) Politike saradnje; (IX) Finansijska saradnja;(X) Institucionalne, op{te i zavr{ne odredbe. Kao {to se mo`e primijetiti, skoro80% Sporazuma ~ine trgovinske odredbe, {to odgovara i cilju SSP-a, a to jeuspostavljanje podru~ja slobodne trgovine izme|u odre|ene dr`ave regiona iEvropske unije. Samim tim, fokus pregovora se stavlja upravo na definisanjetranzicionih perioda za obostrano ukidanje svih carina i kvota u me|usobnojtrgovini proizvodima, sa porijeklom iz dr`ava regiona i EU.

SSSSTTTTRRRRUUUUKKKKTTTTUUUURRRRAAAA SSSSPPPPOOOORRRRAAAAZZZZUUUUMMMMAAAA

11E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P o l i t i k a

nakon ratifikacije od strane parla-menata svih dr`ava ~lanica EU.

Nakon potpisivanja Sporazuma,dr`ava potpisnica je du`na da utoku perioda tranzicije koji je pred-vi|en Sporazumom, sprovede ne-ophodne reforme kako bi pristupilajedinstvenom tr`i{tu EU. Sprovo-|enjem Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju, dr`ava potpisnicapo~inje postepeno da usvaja pravnetekovine EU u prioritetnim oblasti-ma i da razvija zonu slobodnetrgovine sa EU. Samim tim, potpisi-vanje ozna~ava politi~ku, ekonom-sku, demokratsku i zakonodavnupripremljenost odre|ene dr`averegiona za sticanje statusa pridru-`enog ~lana Evropske unije.

Sporazum treba da doprineseekonomskoj i politi~koj stabilizacijiCrne Gore, kao i uspostavljanju bliskihi dugoro~nih veza ugovornih strana.

Va`no je ista}i da potpisivanjemSporazuma zapo~inje najte`i dioposla ispunjavanja preuzetih oba-veza, kao i ispunjavanja kriterijumaza punopravno ~lanstvo u EU. Uovoj fazi, sposobnost Crne Gore daprihvati evropske standarde ipostane ~lanica Evropske unije

ocjenjiva}e se upravo kroz procjenuuspje{nosti Crne Gore da pristupiprimjeni odredaba Sporazuma ostabilizaciji i pridru`ivanju. Odgo-voran, ozbiljan i partnerski odnosna{e dr`ave koji podrazumijevastvaranje svih preduslova za spro-vo|enje sveobuhvatnih reformiekonomskog i politi~kog sistemaCrne Gore predstavlja klju~ napre-tka crnogorskog dru{tva na putuu~lanjenja u evropske strukture.

Crna Gora, kao i druge zemljezapadnog Balkana, obuhva}ena jeprocesom stabilizacije i pridru`iva-nja, kao politi~kim okvirom za pro-

ces evropskih integracija ovihzemalja u EU, {to je odobreno 21.juna 1999. godine na Samitu uZagrebu i potvr|eno na samitu EU- zapadni Balkan u Solunu juna2003. godine.

Sporazumom o stabilizaciji ipridru`ivanju se stvara ugovorniodnos izme|u zemlje potpisnice iEU, tj. po~inje institucionalizacijaodnosa sa EU. Sporazum predstavljame|unarodni ugovor izme|u dr`avepotpisnice i EU (te njenih dr`ava~lanica) koji uspostavlja pravni okvirza uzajamnu saradnju i postepenopribli`avanje evropskim standardima.Podru~ja saradnje predvi|ena Spo-razumom su u nadle`nosti Evropskeunije i/ili dr`ava ~lanica, {to govorida se radi o sporazumu mje{ovitogkaraktera koji ure|uje odnose dr`averegiona sa Evropskom unijom, ali nesamo u oblasti jedinstvenog tr`i{ta,ve} i zajedni~ke spoljne i bezbje-dnosne politike, kao i pravosu|a iunutra{njih poslova.

Iz ovoga slijedi da }e sezaklju~ivanjem Sporazuma po prviput uspostaviti ugovorni odnosiizme|u Crne Gore i Evropske unije,{to predstavlja prvi korak ka institu-cionalizaciji odnosa sa EU i otvaramogu}nosti Crne Gore za ostvari-vanje punopravnog ~lanstva u Uniji.

AAuuttoorr jjee sslluu`̀bbeenniikk MMiinniissttaarrssttvvaaiinnoossttrraanniihh ppoosslloovvaa RRCCGG ii ssaarraaddnniikkEEvvrrooppsskkoogg ppookkrreettaa uu CCrrnnoojj GGoorrii

Crna Gora je 7. novembra 2005. godine, kao dio dr`avne zajednice Srbijai Crna Gora, zapo~ela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`iva-nju sa EU. Nakon obnove dr`avnosti, Savjet ministara EU je 24. jula 2006.godine usvojio prijedlog Evropske komisije o dodjeli novog pregovara~kogmandata za Crnu Goru. To je podrazumijevalo nastavak pregovora tamo gdjesu isti prekinuti sa dr`avnom zajednicom.

Tokom pregovora, najve}i dio odnosio se na usagla{avanje trgovinskogdijela Sporazuma i dogovora o tranzicionim periodima u kojima }e Crna Goraliberalizovati svoje tr`i{te za industrijske i poljoprivredne proizvode iz Evropskeunije. Crnogorski pregovora~ki tim je ulo`io napore da na {to bolji na~in za{titidoma}e proizvo|a~e od (za sada) mnogo konkurentnijih proizvo|a~a iz dr`ava~lanica EU.

Postignut je na~elni dogovor kojim se jam~i postepeno otvaranjecrnogorskog tr`i{ta kroz razli~ite tranzicione periode za industrijske ipoljoprivredne proizvode. Ovim }e se se omogu}iti da crnogorski proizvo|a~ipospje{e kvalitet svoje proizvodnje, te da budu u mogu}nosti da se oduprupritiscima konkurencije jednom kada se crnogorsko tr`i{te liberalizuje. Stoga,Sporazum bi trebalo da podstakne dalji razvoj konkurentnosti doma}ih izvozni-ka, kao i da pove}a investicije i zapo{ljenost u odre|enim preduze}ima ioblastima privrede.

TTTTEEEESSSSTTTT ZZZZAAAA DDDDOOOOMMMMAAAA]]]]UUUU PPPPRRRROOOOIIIIZZZZVVVVOOOODDDDNNNNJJJJUUUU

Sa decembarskog radnog sastanka predstavnika Vlade i EK

12E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P og l e d i

Nije bitno da li je u pitanju ne-potizam, politi~ke, ro|a~ke iliregionalne veze, ali je potrebno dabudemo svjesni da moramo imatidepolitizovanu, radije bih rekaoprofesionalnu upravu. Najbitnije jeobezbje|ivanje jednakosti u po-stupku izbora kandidata za odre-|en posao u dr`avnoj admini-straciji, ka`e za EIC Bilten dr @@eelljjkkoo[[eevvii}}, profesor predmeta Javnapolitika na Univerzitetu Greenwichu Velikoj Britaniji.

On smatra da je ulaganje umlade kadrove i njihovo {kolovanjena doma}im univerzitetima, dr`a-vnim ili privatnim, najbolji na~in daCrna Gora oja~a administrativnekapacitete, a to je i jedan odosnovnih zahtjeva koji upu}ujeBrisel za pridru`ivanje EU.

"Ulaganje i {kolovanje mladihkadrova daje najbolje rezultate unajkra}em roku i to je najjeftinije.Treba graditi sopstvene kapacitete,stvoriti timove od odre|enog brojamla|ih ljudi kojima mo`ete ponu-diti pakete koje ne}e mo}i daodbiju. Za{to ne dati mladom~ovjeku koji je dr`avni ~inovnikjednosoban ili dvosoban stan, pa damu to bude dio dodatka na platusljede}ih pet ili 10 godina?",napominje profesor [evi} koji jeujedno i gostuju}i profesor na ne-koliko svjetskih univerziteta.

On isti~e da {kolovanje u ino-stranstvu poma`e u ja~anju kapa-citeta, ali da prvo treba obezbijedi-ti kvalitet u sopstvenoj zemlji.

"...pa tek onda postdiplomskestudije ili usavr{avanje u ino-stranstvu nekih posebno izabranihstudenata. Tako|e, dovo|enjemstranih stru~njaka na fakultetemo`ete obezbijediti nadgradnju,

stalno usavr{avanje. U socijalizmunijeste imali filozofiju stalnog profe-sionalnog usavr{avanja - zavr{ili stefakultet, diploma je na zidu, a ondaje i mozak na zidu. Treba obezbi-jediti stalan hod dva, tri korakadalje.. Sa tom filozofijom se mo`ei}i ka EU", preporu~io je [evi}.

Odgovaraju}i na pitanje koliko}e vremena biti potrebno CrnojGori da njena uprava zadovoljizahtjevne standarde EU, on ka`e daje to je te{ko re}i.

"Prvi kadrovi Fakulteta zadr`avne i evropske studije sti}i }eza tri godine, onda ra~unajte da }eposlije toga biti spremni za neki vidmenad`menta, naravno ako su ta-lentovani. Za nekih {est godinamo}i }ete smatrati da imate prvestru~no obrazovane kadrove iz oveoblasti. To je neki minimum", ocje-njuje [evi}.

On upozorava da treba imati uvidu problem odliva kadrova.

"Postavlja se pitanje na kojina~in zadr`ati kvalitetne kadrovekada su u javnoj administraciji re-lativno slabe plate. Taj problem bi}eizra`eniji dolaskom stranog kapitalakoji }e tim ljudima nuditi ve}eplate. To je problem svih dr`ava. Uuslovima kada se ljudi iz privatnogsektora otpu{taju, na drugoj straniimate ~injenicu da se iz profesio-nalne dr`avne uprave ne mo`eneko otpustiti zato {to se ne dopa-da odre|enoj osobi, {to pripadapogre{nom bratstvu, regionu....Ministar mo`e nekoga da margina-lizuje, kako Japanci ka`u da mu dasto pored prozora, ali novi ministarmo`da tu osobu "o`ivi", da joj{ansu", ka`e [evi}.

Kada je rije~ o budu}nosti CrneGore, [evi} preporu~uje da se

razmi{lja i o drugim mogu}nostima,osim njenog ~lanstva u EU.

"U svakoj situaciji u politicimorate imati alternativu. Akonemate alternativu, onda vi{e nemapotrebe za politikom. ^ini mi se dau Crnoj Gori Evropa nema alterna-tivu i mislim da treba otvoriti alter-nativni pogled na EU. Za{to posma-trati sve kroz generalno strate{korje{enje? Ne ka`em da to mo`danije najbolje rje{enje, ali za{to nedozvoliti mo`da 10% neke drugevarijante. Mo`da se EU raspadne utrenutku kada joj pri|e Crna Gora.[to }emo onda?", isti~e [evi}.

On tvrdi da vrlo ~esto ka`e daEU sve vi{e podsje}a na biv{uJugoslaviju.

"Problem vidim u tome {to je10 novih ~lanica trebalo da u EUu|u 2009. godine, Bugarska iRumunija 2013. godine, mo`da saHrvatskom ili je mo`da ona trebaloda u|e prije njih. Ali, to su bilapoliti~ka obe}anja, `elja da sepro{iri Unija. ^ovjek mora bitisvjestan da su rje{enja o ~lanstvuvi{e bila politi~ka, nego {to su tedr`ave bile spremne za ulazak uEU", ocjenjuje [evi}.

P R O F E S O R J A V N E P O L I T I K E N A U N I V E R Z I T E T U G R E E N W I C H U V E L I K O J B R I T A N I J I@ E L J K O [ E V I ]

UUllaa`̀iittee uu mmllaaddee kkaaddrroovvee

@eljko [evi}

foto

VIJE

STI

13E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Stariji Bush je mo`da jednom pomi-slio u ovalnom salonu: imam vrlosposobnog sina, zovem ga Junior,upravo je iza{ao iz problema sa alko-holom i okrenuo se even|elisti~komhri{}anstvu.

Tako bi mogla da po~inje paralelnahronika ira~ke klanice. Naravno, akobismo dr`avne zaplete ~itali genealo{ki,kroz stablo jedne ameri~ke familije saprezimenom koje zna~i {uma. Kao isvugdje, u Crnoj Gori, {umu politi~kognepotizma ~ine stabla sa ivercimarije{enim da ne padnu daleko od klade.

Ali, bilo bi nepristojno i neta~nonazvati, na primjer, gradona~elnikaPodgorice kladom. ^injenica da je nje-gov nasljednik dobio sinekuru u Busho-voj guberniji, stojnom Washingtonu,zna~i da iver, makar fizi~ki, ne prati sce-nario {to ga stara poslovica predvi|a, ili,prevedeno u metar sevdalinke: daleko jeWashington od Mareze.

Da je daleko i polo`eni dr`avniispit od mladog Mugo{e, objavile sunovine, {to na po~etku jedne politi~kekarijere baca tamnu sjenu i sumnjiviupit: za{to je imenovan mimo zakonskeprocedure?

Takvu mogu}nost Ministarstvoinostranih poslova je demantovalolijeno, sa zaka{njenjem, jednomizjavnom re~enicom. Ka`u jo{: radi seo sposobnom, obrazovanom mladi}u.Dodajmo, sa pristojnim imetkom,genetski predisponiranom dabude politi~ar.

Tako zalazimo u domenpoliti~ke antropologije i staredihotomije politika - srodstvo.

Ishitren bi bio zaklju~akda kategorija srodstva isklju-~uje kategoriju politi~kog.Mo`da to va`i za Benelux, aliu akefalinim, rodovskim i ne-dr`avnim dru{tvima, mnogo jeprimjera preplitanja rodbi-nskog i politi~kog, poput onogkada 22. maja na Cetinjukonferansije najavljuje premi-jera kao "najve}eg sina na{eg

naroda". Sve je, opet, naravno u jeziku. Na primjer, u plemenu Tonga na

Malawima, podsje}a antropolog Balan-dije, politi~ki se odnosi izra`avaju rije-~ima {to pripadaju rije~niku srodstva, amanipulacije srodstvom su jedno odsredstava politi~ke strategije.

Sli~no je i u plemenu Ganda, te usvim crnogorskim plemenima.

Preko kapilarnog sistema srodstva ikumstva krvni sistem korupcije, poja~anobi~ajnim pravom, aminuje se pu~kimgnomama tipa "kome }e ako ne}esvome" i opstaje kao relikt rodovskeraspodjele mo}i na principu krvne sub-ordinacije.

Zato svako ko od mla|anogMugo{e tra`i polo`en dr`avni ispit, lakomoze biti `igosan kao frustrirani niko-govi} kojem smeta nadarenost i inozem-na naobrazba jednog koljenovi}a - iliposlovni genij brata biv{eg premijera.

A nije tako, posmatra~ mogu}e,samo naoru`an principom ravno-pravnosti, u osvit novog ustava zahtije-va ista prava za sve gra|ane i njihovudjecu. Za to se valja boriti na putu kaEvropskoj uniji, posebno kada se ima uvidu bliska istorija. Da su srodni~keveze itekako homogeniziraju}i ideolo{kienzim valjano govore porodi~ni podvizii valjda armija bra}e, o~eva i sinovakoji su u paketu poslije II svjetskog ratainaugurisani u narodne heroje.

Jer, {ta je drugo potrebno vlastikoja `eli sebe naslikati kao pravednu ineupitnu nego da njena struktura pu-

lsira fini odnos porodi~nog sklada,jedinstva i nasljedstva. Jezivo je to, a~esto i groteskno (kao kada u dresuJuventusa svojim antitalentom cijeluEvropu frapira sin Moamera elGadafija!).

No, stvari nijesu oti{le tako dalekou Crnoj Gori, tim prije {to su pojedinimediji uprli prstom u mogu}e "krvnedelikte" po ambasadama.

Treba jo{ re}i: mnogo je sumnjivi-je {to se, primjerice, u Upravnomodboru privatizovane @eljezare uNik{i}u, na{ao direktor Demokratskepartije socijalista, nego {to tamo sjede idva ~ovjeka istog prezimena.

Familijarnost se uselila i u na~inuopho|enju prema Evropskoj uniji.Kome jo{ nije zaigrala brada od ganu}akada ~uje kako "najmla|a svjetskademokratija" hita u zagrljaj "porodicievropskih naroda". A kako u porodicukrenuti, nego porodi~no? U ime oca,sina i svetog integrativnog duha.

Otac Mugo{a se nije izja{njavao,on je svoj zadatak dobro obavio. Ugodinama op{te ekonomske padavice,taj je agilni ljekar uspio nasljednikuobezbijediti pristojno {kolovanje. To,odista, jeste du`nost svakog ovda{njegroditelja: li{iti svoje ~edo slikovite rea-lnosti zavi~aja u kojem televizijskiizvje{taji sa nalaganja badnjaka sadr`ere~enicu "sve je proteklo mirno".

A propos, pravi je trenutak da jo{jednom podsjetimo da je Crna Gorado obnove svoje dr`avnosti do{la

mirno bez ispaljenog metka.^ini se da }e se to ponavljatijo{ najmanje petoljetku nakoktelima i konferencijama.Na sijestama iza kamera,do~im, mrmljaju se mantrekadrovske kombinatorike iokupljaju vi|eniji ro|aci, dokmlada demokratija sve vi{eli~i na jednu sretno stondi-ranu porodicu.

Crna Gora moja familija,kako re~e jedan cetinjski bonik.

Autoor je nnoovinnar dnne-vnnoog lista "Vijesti".

CCrrnnaa GGoorraa mmoojjaa ffaammiilliijjaaPi{e: Brano Mandi}

14E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . I z a z ov i

Pri~a o standardima po~inje sapolitikom pro{irenja Evropskeunije koja je po~ela dobijati svojeprve obrise krajem 80-tih godina,nakon {to su zemlje centralne iisto~ne Evrope izrazile `elju za"povratkom u Evropu". Ove godineobilje`ile su velike politi~ke pro-mjene na me|unarodnoj sceni. Padberlinskog zida zna~io je i uspo-stavljanje diplomatskih odnosa saovom grupom zemalja i njihovo di-stanciranje od uticaja SSSR-a. Ev-ropa (a i Amerika) je `eljela da ost-vari uticaj na ovom ogromnom,najednom dostupnom tr`i{tu. Evropaje pozdravila promjene u ovimzemljama ve} '88. godine i pru`ilaim otvorenu podr{ku, uz konsenzuso vode}oj ulozi Komisije u uspo-stavljanju saradnje. Naravno, ekono-mski i politi~ki sistemi ovih dr`avasu se u tom periodu drasti~no raz-likovali od zapadnih zemalja, pa je ipolitika prema ovim dr`avamazahtijevala kreativnost i fleksibilnost.

Tada je i po~ela da se kreirapolitika pro{irenja u onom smislu ukojem je nama poznata danas, jersu se pro{irenja koja su prethodilapetom pro{irenju odvijala bez nekihposebnih priprema. Radilo se ili o

zemljama koje su bile na sli~nomstupnju razvoja kao i zemlje EEZ, ilisu smatrane demokratskim sistemi-ma sa tr`i{nom privredom, ili je pakpostojala sna`na politi~ka voljaEvropskog savjeta da one postanu~lanice (primjer Gr~ke).

Ono {to je karakterisalo po-~etak odnosa izme|u zemalja ce-ntralne i isto~ne Evrope (CIE) i EU,bile su brojne kratkoro~ne inicija-tive, sve dok Njema~ka, Francuska iKomisija nijesu izrazile potrebu zadefinisanjem dugoro~ne strategijeprema ovoj grupi zemalja. Na pri-

jedlog Velike Britanije, revidirani suSporazumi o pridru`ivanju u viduEvropskih sporazuma (ili Evropasporazuma) koji su u periodu od1991 - 1996. g. zaklju~eni sa desetzemalja CIE. Posljednji je potpisansa Slovenijom. U Kopenhagenu su1993. godine po prvi put definisanii utvr|eni kriterijumi za ~lanstvo.

Ono {to politiku pro{irenjarazlikuje od ostalih politika EU je to{to ona nije samostalna politikakoja se odnosi isklju~ivo na jednuoblast. Ona je slo`ena politika kojau sebi objedinjuje brojna ekonom-

K O L I K O D A L E K O S E M O @ E I ] I S A T E Z A M A D A C R N A G O R A N E T R E B A S L I J E P OD A S L I J E D I S T A N D A R D E E U

Pi{e: Maja Vuja{kovi}

Pravila se ne mogu izbje}i

Upravo insistiranje na politici uslovljavanja jasno govori koliko je ispunjava-nje standarda va`no pitanje. Niko ne}e tvrditi da politi~ka volja u Unijinekad ne prevagne nad realnim ekonomskim pokazateljima, ali obezbje|ivanjepoliti~ke volje je ve} posao za na{e dr`avnike. Ruku na srce - nimalo lak. Dabi se dobio "popust" na napredak zemlje na evropskom putu, trebalo bi imatine{to {to je EU jako potrebno, a ve} ga nema. Me|utim, tr`i{tu od blizu 500miliona potro{a~a zaista je te{ko dodati neki novi kvalitet.

Drugo pitanje u vezi sa prihvatanjem evropskih pravila i standarda je ukojoj mjeri ih prepisivati (i sprovoditi), a u kojoj prilago|avati doma}im uslovi-ma. Izvjesna "margina slobode" svakako postoji u toku pregovora, na na~in nakoji je Malta uspjela da ispregovara neke povoljnosti za svoje klju~ne privrednegrane (kao {to je ribarstvo), i to zavisi od na{ih pregovara~a i onoga {to se defi-ni{e kao prioritet Crne Gore. Treba imati na umu da je obi~no na snazi sistem"uzmi ili ostavi"u onim oblastima u kojima su ~lanice postigle najvi{i stepen inte-gracije.

U vezi sa ovim je i debata koja se mo`e nazreti u doma}im politi~kim kru-govima u posljednje vrijeme: da li bi Crna Gora trebala postati ~lanica EU iline? Taj tip pitanja je svakako legitiman, ali sa nekom kvalitetnom cost-benefitanalizom u rukama koja bi izra~unala koliko koristi jedna izrazito malaekonomija sa malim izvoznim potencijalom mo`e imati od evropskog tr`i{ta,imaju}i na umu i tro{kove koje mora podnijeti (npr. koliko samo ko{ta jednopredsjedavanje Unijom?). Ili, sa druge strane, kolika bi bila njena realna politi~kamo} u ovoj organizaciji? Na osnovu ovakvih analiza, mogla bi se voditi raspra-va kojoj nije izbjegla ni ve} pominjana Malta, ~lanica koja je prema brojustanovnika mo`da najbli`a Crnoj Gori (oko 400.000).

Navedena pitanja bi mogla izazvati izvjesnu pa`nju, pod uslovom da nije-su elokventna i lijepo upakovana maska ~ija je namjera da se odr`i "lov u mu-tnom". Sa druge strane, oprosti}e ekonomisti, ali {ta god da izra~unavaju,postavlja se pitanje koja je alternativa evropskim integracijama?

UUUUZZZZMMMMIIII IIIILLLLIIII OOOOSSSSTTTTAAAAVVVVIIII

15E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . I z a z ov i

ska i politi~ka pitanja. Iako je eko-nomski prosperitet ono {to je ustvari krajnji cilj pristupanja, osimna ekonomskim, EU podjednakorevnosno insistira i na ispunjavanjupoliti~kih kriterijuma. EU je vrlobrzo shvatila da je stavljanje uizvjesnost ekonomske koristi zem-ljama sa aspiracijama za ~lanstvovrlo mo}no oru`je za ispunjavanjepoliti~kih uslova.

Ovo je va`no znati kako se nebi pomislilo da su saradnja saHa{kim tribunalom ili regionalnasaradnja ne{to {to je EU smislila damu~i na{ region. Tzv. politikauslovljavanja je bila prisutna i upo~etnim fazama EEZ, kada seekonomska saradnja sa biv{imkolonijama tada{njih ~lanica uslov-ljavala po{tovanjem ljudskih prava.Uslovi koje EU name}e nikad nije-su isti, ve} su odre|eni premaproblemima koje neka konkretnadr`ava mora da rije{i, a u po{tova-nju ovog se ogleda njena jedi-nstvenost i fleksibilnost.

U dana{nje vrijeme, EU jetoliko mo}an trgovinski partner ipokriva veliki dio evropskog konti-nenta da ~ak i ako ne `elite dabudete ~lanica, morate u zna~ajnojmjeri uskladiti svoje zakonodavstvosa acquis-em i primjenjivati evro-

pske standarde ukoliko `elite poslo-vati sa ovom me|unarodnom orga-nizacijom (primjer Norve{ke). Jasnoje da se od standarda ne mo`epobje}i. Njihovo izbjegavanje mo`eskupo ko{tati, a za to postoje prim-jeri u regionu.

Ovo je naro~ito zna~ajno usituaciji kada je entuzijazam uEvropskoj uniji za dalje pro{irenjaprili~no "tanak", jer se jo{ uvijek"vare" posljedice big bang-a iz2004. godine. Postalo je jasno da su"popusti" odobreni nekim zemljamau politi~kim i ekonomskim reforma-ma vrlo brzo uzeli svoj danak.Bugarska i Rumunija su osjetileposljedice tih preispitivanja u viduza{titnih klauzula u njihovimUgovorima o ~lanstvu, a te klauzulesu potpuna novina. Pred svakusljede}u zemlju koja planira ulazaku EU, postavlja}e se ozbiljniji i bro-jniji zahtjevi i stro`ije }e se insisti-rati na njihovom ispunjenju.

To se vidi iz skora{nje "Strategijeo pro{irenjima i glavnim izazovimau 2006/2007" u kojoj se jasno ka`eda }e uslovi za budu}a ~lanstva bitifer i isti za sve, ali da }e se insisti-rati na rigoroznoj kontroli realizaci-je dogovorenog. To je lekcijanau~ena iz pristupanja Bugarske iRumunije, a obzirom da su kod

ovih zemalja problemi zabilje`eninaro~ito kod reforme pravosu|a, nebi bilo iznena|enje da se kod nasod samog po~etka insistira upravona tim oblastima. Bez nekogmo}nog za{titnika u vidu neke stare~lanice EU, i u situaciji kakva jedanas, ne preostaje nam ni{ta drugodo da vrijedno i odlu~no mijenjamosvoje dru{tvo iz korijena.

Pri~a o prilago|avanju standar-da lokalnim uslovima mogla bi bitiopasna, ukoliko lokalni uslovipodrazumijevaju o~uvanje korupci-je, nepotizma, neprofesionalizma,manjkavosti u pravosu|u i sli~nihpropusta na koje nam je ve}ukazano, i na ~ijem rje{avanju }e sesve vi{e insistirati kako odmi~emoputem evropskih integracija. Uko-liko je rije~ o o~uvanju onog {to jeosobenost na{e kulture, tradicije iistorije, to svakako treba da njegu-jemo i promovi{emo na najboljimogu}i na~in, jer je to "za~in" kojije uvijek dobrodo{ao u Evropskojuniji. Uostalom, tako glasi i njenmoto - "Ujedinjeni u razli~itosti".

AAuuttoorrkkaa zzaavvrr{{aavvaa ppoossttddiipplloommsskkeeeevvrrooppsskkee ssttuuddiijjee nnaa FFaakkuulltteettuu ppoollii-ttii~~kkiihh nnaauukkaa uu BBeeooggrraadduu ii ssaarraaddnnii-ccaa jjee CCGGOO-aa.. PPoohhaa||aallaa jjee IIIIII ggeennee-rraacciijjuu [[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa..

Sa Samita EU i jugoisto~ne Evrope u Solunu 2003. godine

16E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P o l j o p r i v r e da

Dok ostale mediteranske zemljestalno pove}avaju proizvodnjemaslina, crnogorsko maslinarstvo nenapreduje o~ekivanim tempom.Kako po broju stabala, tako i poproizvodnji i kvalitetu ploda masline,mada je primije}eno da se mijenjastanje u posljednjih nekoliko godina.Pozitivni pomak je uo~en kada su upitanju kapaciteti za proizvodnjumaslinovog ulja (nabavkom savre-menih uljara manjeg kapaciteta), azapo~eta je i obnova starih zasada.Poseban napredak je postignut izahvaljuju}i nevladinom sektoru kojise organizovao u nekoliko udru-`enja, {to }e imati pozitivan odrazkod pregovora sa Komisijom i radana pretpristupnoj strategiji, odnosnoplatformi za pregovore u smisluza{tite doma}ih proizvo|a~a. Cilj jeda se obezbijede subvencije i kvotena koje se jo{ oslanja poljoprivrednapolitika EU.

Crna Gora je u posljednjih pargodina u~inila nekoliko krupnihkoraka ka stvaranju adekvatnogpravnog okvira i zakonodavstva kojeje neophodno u cilju ure|ivanjaove oblasti. Naime, prvo je usvojen

Zakon o maslinarstvu koji je stupiona snagu 8. avgusta 2003. godine, apotom i Strategija razvoja proizvo-dnje hrane i ruralnih podru~ja kojapredstavlja nacionalni pravac razvo-ja poljoprivrede i njenog integrisan-ja u poljoprivrednu politiku EU.Strategija, razumije se, predstavlja iokvir za usvajanje niza zakona iprimjenu veoma zahtjevnih i nejednostavnih propisa koji su nasnazi u EU. Kada je u pitanjuzakonodavstvo poljoprivredne poli-tike, dovoljno je navesti da je EUusvojila 4.000 dokumenata kojiimaju preko 40. 000 strana teksta.No, to nije kona~no jer se propisistalno mijenjaju i dopunjuju.

Maslina pokriva tre}inu ukupnepovr{ine pod vo}njacima u CrnojGori. Preovladavaju starija stabla iautohtone sorte koje se uglavnomkoriste za proizvodnju ulja, ali i za

proizvodnju konzerviranog ploda natradicionalan na~in.

Prema informacijama sa kojimaraspola`e Ministarstvo poljoprivre-de, a koje su navedene u Strategijirazvoja proizvodnje hrane i ruralnihpodru~ja, u Crnoj Gori se podmaslinama nalazi 3,2 hiljade he-ktara povr{ine. Rije~ je o 420 hilja-da stabala maslina, a prinos iznosipola tone po hektaru. Proizvedenoje 1,3 miliona tona maslina.

Posebno va`an dio regulativeEU predstavlja ograni~enje povr{inapoljoprivrednog zemlji{ta na kojojse mogu posaditi masline, odnosnooformiti maslinjaci. Tako|e, nizompropisa u okviru zakonodavstva EUu zemljama ~lanicama se kontroli{esvaka sadnica, time se u okviruEvropske unije bavi GIS (Geogra-phic Information Sistem) koji jeuspostavljen Uredbom 1638/98.

C R N O G O R S K O M A S L I N A R S T V O N E P R A T I O ^ E K I V A N I M T E M P O M P R I B L I @ A V A N J EC R N E G O R E E V R O P S K O J U N I J I

JJoo{{ nnee ppoossttoojjii nniikkaattaassttaarr mmaasslliinnaa

Pi{e: Emil Krije{torac

Maslinarstvo u Hrvatskoj je vode}a grana poljoprivrede. ^ak je ispredvinogradarstva. Godi{nje se sadi preko pola miliona novih stabala maslinai time se ostvaruje Operativni program Vlade Republike Hrvatske o podizanjutrajnih nasada do ulaska u EU.

Hrvatska ima ambiciju da zasadi maksimalan broj maslina kako bi ulazaku EU do~ekala sa maksimalnim mogu}im fondom maslina od oko 6,000.000stabala ili 30.000 do 35.000 ha maslinjaka, koji }e godi{nje davati oko 60 mi-liona kilograma ploda i proizvoditi oko 10 miliona litara ulja. U funkcijupodizanja novih nasada uklju~eni su svi subjekti, od dr`ave, preko `upanija dojedinica lokalne samouprave.

U 2007. godini u Hrvatskoj o~ekuju podizanje hiljadu hektara novihmaslinjaka (na dr`avnom {umskom zemlji{tu kroz "zakup" na 50 godina) odstrane pedesetak zna~ajnijih investitora.

HHRRVVAATTII GGOODDII[[NNJJEE SSAADDEE PPOOLLAAMMIILLIIOONNAA NNOOVVIIHH SSTTAABBAALLAA

17E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P o l j o p r i v r e da

Iz tih razloga je za Crnu Goruod naro~ite va`nosti da prije ulaskau EU ima {to ve}i broj zasadamaslina i oformljenih maslinjaka jerse uvijek u kreiranju podr{ke, kvotai subvencione politike polazi odfakti~kog stanja na terenu, a ne od`elja i namjera. Naravno, ispunjenjepomenutih uslova podrazumijevaprethodnu izradu katastra maslina uCrnoj Gori, na ~emu, na `alost, jo{ni{ta nije ura|eno iako je to bilazakonska obaveza i postoje}egZakona o maslinarstvu. Tu se kaoobaveza name}e i harmonizacijave}eg broja propisa Crne Gore (kojise odnose na proizvodnju, tr`i{te,odr`ivi razvoj, prirodnu sredinu ivisoke standarde EU u kontrolikvaliteta ishrane) sa regulativom EU.

Temeljni propisi koji su re-gulisali oblasti maslinarstva suuglavnom uredbe Savjeta EU.Najva`nije Uredbe kojima se defi-ni{e uspostavljanje pomenute evi-dencije u maslinarstvu su 154/75;2366/98 i 1513/01. PomenuteUredbe su samo manji dio uredbikoje se odnose na izradu katastrajer u izradi katastra je nu`no ugra-diti zahtjeve koje postavljaju i osta-la podru~ja poljoprivrede (statisti~kipodaci, kontrola isplate subvencija iostalo). Ina~e, katastar maslinjaka jeevidencija o povr{inama na kojimase uzgajaju masline i mora sadr`atipotpune informacije o polo`aju ipravnom stanju svih povr{ina podmaslinama i ostale podatke koji suva`ni za cjelokupan proces proi-zvodnje maslinovog ulja.

Uredbom 1638/98 je definisano

da se rad na upisniku uzgoja masli-na usmjeri na stvaranje, obnavljanjei upotrebu Geografskog informa-cionog sistema. O tome koliko jeizrada pomenutog katastra iubrzana sadnja maslina i formiranjamaslinjaka u narednom perioduva`na za Crnu Goru, dovoljno go-vori ~lan 4. pomenute Uredbe kojika`e da "Dodatna stabla maslinakoja se sade u sklopu obnavljanjastarih planta`a maslina, ili novinasadi u podru~jima obuhva}enimprogramom koji je odobrila Komi-sija, mogu do}i u obzir u okvirugranica koje }e biti utvr|ene".

Dono{enjem uredbe Savjeta865/04 o zajedni~koj organizacijitr`i{ta maslinova ulja i stolnih masli-na, nastupile su odre|ene promjenekoje nagovje{tavaju temeljnu refor-

mu tr`i{ta maslina i maslinovog ulja.Budu}i da maslinarstvo zauzimaistaknuti polo`aj u zajedni~kojagrarnoj politici, pomenuta uredbaje obuhvatila 22 podru~ja vezana zatr`i{te maslinovog ulja i maslina, anaglasak je stavljen na stabilizacijutr`i{ta putem razli~itih mjera. Jednaod pomenutih mjera je i obavezaza zemlje ~lanice koje imajuproizvodnju maslinovog ulja 3 ilivi{e hiljada tona tokom definisanogreferentnog vremenskog perioda, damoraju uspostaviti posebnu Kon-trolnu agenciju za maslinovo ulje.Funkcija ove Agencije je da obavljaprovjere u pogledu pomo}i Zajed-nice koja se daje za maslinovo ulje.Ova agencija, recimo, mora imatipotpunu administrativnu autonomi-ju; dovoljan broj zapo{ljenih koji suadekvatno obu~eni, te mora bitisposobna da predla`e i prati go-di{nji plan rada osmi{ljen tako daobezbijedi da se pravila Zajednice upogledu maslinovog ulja adekvatnoprimjenjuju.

AAuuttoorr jjee vviissookkii ffuunnkkcciioonneerrNNaarrooddnnee ssttrraannkkee.. PPoohhaa||aaoo jjee IIVVggeenneerraacciijjuu [[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinnttee-ggrraacciijjaa..

Maslina je biljka za koju je rimski filozof Columella rekao da je "Olea primaomnium arborum est" (prvi pratilac ~ovjeka). Porijeklom je iz male Azije,iz podru~ja Sirije i Palestine. U XIII vijeku prije Hrista je prene{ena u Egipat ina ostrva male Azije, zatim u Gr~ku i u Mediteranske zemlje Evrope i Afriku.Kultura masline ostala je dugo koncentrisana u podru~ju Mediterana, a tek uXVI vijeku prene{ena je u Ju`nu Ameriku, a zatim u SAD. No, mediteranskezemlje su i dalje ostale najve}i proizvo|a~ masline u svijetu.

MMMMEEEEDDDDIIIITTTTEEEERRRRAAAANNNN DDDDRRRR@@@@IIII PPPPRRRRIIIIMMMMAAAATTTT

18E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . I z mog ug l a

Za{to `elim da budemgra|anin Evrope?

Sjutra idem za Sloveniju. Radujemse jer je pro{lo vi{e od polagodine od kako sam posljednji putbio u Evropi. Ovog puta idem za-hvaljuju}i Fakultetu koji organizujestudijsko putovanje najboljih stude-nata Univerziteta Crne Gore. I opetsam pro{ao kroz dosadno i iscrplju-ju}e dobavljanje dokumenatapotrebnih da bi se dobila viza kadaje u pitanju neka od zemalja EU.

Koliko li je samo potrebnopapirologije da bih po{ao na sedamdana u Ljubljanu, ili Rim, Pariz,Brisel… ili bilo gdje iza ~vrstegranice koja odvaja zapadni Balkani Evropsku uniju.

Zbog ~ega moramo popunjavatiovoliko obrazaca? Zar nam tako ma-lo vjeruju? Zar smo im toliko sum-njivi? Imaju li razloga za to? Imaju,naravno da imaju.

[to je to {to moja zemlja nema,u ~emu to zaostaje u odnosu naEU. Sva{ta joj fali. Fale joj hrabriji,samosvjesniji i kulturniji ljudi, falijoj prava i pravde, vi{e sloboda,neselektivno ka`njavanje, fali jojhumanosti, vaspitanja, pameti, falejoj iste {anse za sve. Fale joj pravi-la igre koja za sve treba da buduista. To dr`ava treba da namobezbijedi. Ima ono {to joj je Bogdao, a nema ono {to ljudi treba da

izgrade - ni u pravnom, ni u bilokom drugom smislu.

Imam 20 godina. @ivim sa ro-diteljima i bra}om u skromnomstanu od nekoliko desetina kvadrata,u glavnom gradu jedne male plani-nsko - primorske balkanske zemlje.I jedan sam od mnogih mojihvr{njaka koji isto tako `ive - sanjajuo mnogo ~emu, ali ne tra`e puno.

Mnogi ljudi su ro|eni u siro-ma{nim porodicama, rasli su suo-~avaju}i se sa neda}ama `ivota, atrudili su se da grade sebe kao~ovjeka. A oduvijek je najte`e bilobiti i ostati ~ovjek na ovom brdovi-tom Balkanu.

Uspio sam da upoznam Evropumnogo ranije u odnosu na mojevr{njake. I ne `elim da budem sa-mo gra|anin Crne Gore. @elim vi{e,`elim bolje, `elim ljep{e, pravedni-je, moralnije, `elim da budemgra|anin Evrope! Od malena gle-dam, slu{am i ~itam o zajednicinekih evropskih zemalja koje sushvatile da im je zajedni~ki interesda se udru`e, da prenesu jedan diosvojih ingerencija na zajedni~ki nivosmatraju}i da im je to svima uinteresu. ^itao sam i ma{tao o tojcivilizaciji, o toj naddr`avi - koja jebila tu, na dohvat ruke, na nekolikostotina kilometara udaljena odmene, svega nekoliko ~asovavo`nje, a toliko daleko.

Uzimam geografski atlas itra`im kartu Evrope. Gledam u nju.Perfektno zaokru`ena cjelina ugeografskom smislu - jedno veliko ipomalo ~udno poluostrvo koje jeiznjedrilo i sahranilo toliko toga.Evropa je podneblje koje u sebisadr`i mnogo razli~itosti. Ona jeuprkos krvavim dinasti~kim ratovi-

ma, bolesnim umovima koji su jedr`ali pod svojom rukom, autori-tarnim porecima i li~nostima, sre-dnjovjekovnoj torturi crkve, uspjelada izgradi, odr`i i unaprijedi raznemoralne vrijednosti. Njeno nepo-stojanje bi zna~ilo slom na{e civi-lizacije i svega onog {to je gra|enovjekovima. Gdje smo mi u svemutome - u geografskom, politi~kom,civilizacijskom smislu?

Gdje je Balkan u svemu tome?Koliko je on doprinio evropskoj civ-ilizaciji? I da li je uop{te i doprinio?

Svakako da je i na{e podnebljeradilo i gradilo gra|evinu ~ije je imeevropska civilizacija. U kojoj mjeri -to je sada ve} diskutabilno pitanje,ali ~injenica je da su i na{i narodibili i dio Rima, ~injenica je da su ioni kao i svi drugi primili hri{}an-stvo i kao takvi doprinijeli njegov-om daljem {irenju i propagiranju.Isto tako su i na{i narodi izrodili nizonih velikih ljudi kao {to jeDioklecijan, Nikola Tesla, MihailoPupin, Marko Polo... koji su (svakina svoj na~in) dali doprinos evro-pskoj civilizaciji. Za{to smo danassamo mi ti koje ostali Evropljani nesmatraju Evropljanima? Za{to smodanas u tolikom zaostatku zaEvropom? Za{to kada smo nekadabili dio nje, napreduju}i sa njomrame uz rame? Za{to je danas lo{ebiti dr`avljanin dr`ave sa Balkana?

Kada sam zavolio Evropu, njenucivilizaciju, istoriju, izgra|ene moralnevrijednosti, svjetlost Pariza, antikuAtine, vje~nost Rima, tradiciju Lon-dona, disciplinu Berlina, raspjevanostLorkine Andaluzije, presti`, mir, hu-manost? Kada sam do`ivio Betove-novu Odu radosti kao svoju himnu?

Sve je po~elo u tre}em razredu

Pi{e: Jakov Milatovi}

19E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . I z mog ug l a

gimnazije. Izabran samda svoju gimnazijupredstavljam u Zdravo,Evropo! To je bilotakmi~enje koje jeorganizovala Kance-larija Evropske ko-misije u Beogradu.Pitanja nijesu bila sa-mo vezana za Evro-psku uniju, ve} su seodnosila i na pozna-vanje zemalja ~lanicaEU sa mnogih aspe-kata - ekonomskog,kulturnog, sportskog…Sa mnom su jo{ biliIskra, Dra{ko, Marko iprofesorica SmiljaVuki}evi}. U~ili smonaporno i prou~avalismo svaku zemlju~lanicu EU. Natakmi~enju smo osvo-jili tre}e mjesto, a kaonagradu smo dobilidesetodnevni boravaku Francuskoj, a tamosmo predstavljali na{uzemlju na tradiciona-lnom okupljanju djeceiz svih zemalja svijeta.

Negdje u predve-~erje 8. jula sam sletiou Pariz i po prvi putstao na kopno praveEvrope - one Evropekoja osu|uje smrtnukaznu, izdvaja velikanov~ana sredstva za unapre|enjenauke, za obrazovanje svojih mladihnara{taja, za njegovanje kulture inaslje|a koje su im ostavili preci,one Evrope u kojoj ne samo da se~uje "Vox populi", ve} on i vlada,one Evrope koja po{tuje znanje iljude koji imaju znanje, Evrope ukojoj postoji sloboda kretanja ljudi,roba, usluga i kapitala, Evrope kojaje uspjela da sru{i Berlinski zid (uonom metafori~kom zna~enju).

Kakva ironija - kod nas berli-nskog zida nema kao gra|evine, ali

u nekom drugom smislu jo{ nijesru{en. Sloboda!!! Ta rije~ kod nasjo{ uvijek nije do`ivjela pravuja~inu svog zna~enja.

Kada jo{ nijesam bio student,mislio sam da dru{tvo u kojem sustudenti nezadovoljni ne mo`e bitidobro dru{tvo. Kasnije sam shvatioda nijesam bio u pravu. Upravodru{tvo u kojem su studentinezadovoljni i uvijek kriti~ki nastro-jeni je zdravo dru{tvo, dru{tvo kojezna da kroz tu najbuntovniju gene-raciju i kroz njihovo nezadovoljstvo

ispravlja svoje gre{ke isebe razvija. Studentikod nas nikada nijesunezadovoljni… Mismo zemlja ljudi ~ijisu ideali izdati !!! I topuno boli.

Ne `elim da raz-mi{ljam o Balkanukao o va`nom re-gionu, podru~ju kojegsu sve svjetske silehtjele osvojiti. Mi ni-jesmo samo evropskinarod, ve} zbog du-gogodi{njeg uticajaVizantije, a kasnijeTurske imperije ima-mo elemente i istokai zapada. Negdje sampro~itao \in|i}ev te-kst u kojem ka`e dasu na{i narodi pro{likroz jedan vrlo ~ud-novat razvoj - prvo su40 godina bili izdajni-ci komunizma jer subili moderniji oddrugih zemalja naistoku (nikada nijesmobili komunisti u pra-vom smislu!), ali smoipak 1990. godineupravo mi bili ti kojisu najmoderniji odsvih komunisti~kih ze-malja isto~ne Evrope ikoji su branili komu-nizam koji vi{e nije

postojao ni u Moskvi. To je pomalo~udno, jer sada kada su se narodiisto~ne Evrope okrenuli i orijentisaliu onom pravcu kojim smo mi i{linekoliko godina ranije, danas jeobratno. @ivot se igra sa nama, ili semi igramo sa `ivotom i ne znamoda ga dovoljno cijenimo.

AAuuttoorr jjee nnaajjmmllaa||ii ppoollaazznniikk VVggeenneerraacciijjee [[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinnttee-ggrraacciijjaa ii ssttuuddeenntt pprrvvee ggooddiinneeEEkkoonnoommsskkoogg ffaakkuulltteettaa UUnniivveerrzziitteettaaCCrrnnee GGoorree..

Crna Gora je zemlja tradicionalnihzelenih pijaca i malih poljoprivrednihgazdinstava. Tro{kovi proizvodnje su veliki,a izvozni potencijal jo{ uvijek neostvaren.Kako se zemlja kre}e u pravcu ~lanstva uSvjetskoj trgovinskoj organizaciji i ulasku uEU, velike reforme su neizbje`ne.

Proizvodnja hrane i poljoprivredaigraju va`nu ulogu u crnogorskojekonomiji, a u~e{}e samog primarnog se-ktora u ukupnom BDP-u je 10 %.Me|utim, analiza Vlade RCG pokazuje dacrnogorsku poljoprivredu karakteri{e rela-tivno slaba konkurentnost u domenu cije-na: mnogi proizvodi su skuplji nego uEvropi. Kako se Crna Gora bude pri-premala za evropsko, a time i za globalnotr`i{te, taj problem }e postati sve akutniji.

Ubrzo po{to se Crna Gora odvojilaod dr`avne zajednice sa Srbijom, VladaRCG je usvojila Strategiju ruralnog razvojai poljoprivrede, sa ciljem da se uskladepolitike, zakoni i institucionalni okviri sazahtjevima Zajedni~ke poljoprivredne po-litike EU. Jedan od glavnih ciljeva jepove}anje konkurentnosti.

Generalno gledano, crnogorski pro-izvodi mogu se klasifikovati u tri grupe. Uprvoj grupi su oni koje je skuplje proizvestinego u ve}ini evropskih zemalja, pa susamim tim i manje konkurentni. U tojgrupi su krompir, mlijeko i mlije~niproizvodi, vo}e, `ivina i svinjetina. U dru-goj grupi su proizvodi ~ija je proizvodnjarelativno jeftina, pa su samim tim ikonkurentniji: duvan i jagnjetina. Kona-~no, neki proizvodi su "negdje izme|u" ilije u nekim slu~ajevima nivo cijena te{koutvrditi.

Oblast koja predstavlja adut CrneGore u ovoj dijelu je proizvodnja parada-jza. Cijena crnogorskog paradajza je rela-tivno niska u pore|enju sa onim iz EU, pa~ak i ako se poredi sa zemljama poputGr~ke, Italije i Portugala koje imaju rela-tivno povoljne uslove za njegovuproizvodnju. Na dugi rok, klju~ni faktoriza konkurentnost bi}e tehnolo{ki napre-dak, ve}a proizvodnja i bolja organizacija.

Cijena proizvodnje jagnjetine, sa

izuzetkom teletine, u posljednje vrijemeopada. Cijene su posebno niske upore|enju sa mediteranskim zemljama sasli~nim uslovima - Kiprom, Francuskom,Gr~kom, Italijom, Portugalom i [panijom.Francuska ima visoku potro{nju jagnjetinepo glavi stanovnika i relativno visoketro{kove doma}e proizvodnje. Uzimaju}iovo u obzir, Crna Gora teoretski ima dobreizglede za izvoz jagnjetine u te zemlje.

Ipak, Crna Gora trenutno nije u sta-nju da te izglede pretvori u stvarnost.Tr`i{na infrastruktura i dalje je nerazvijena.Proizvodnja nije dobro organizovana,klanice ne ispunjavaju higijenske sta-ndarde, a izvoznici nemaju dovoljnome|unarodnog iskustva. Paradoksalno, aliiako bi jagnjetina mogla da budenajkonkurentnija djelatnost u Crnoj Gori,prijeti joj recesija. Umjesto da izvoze svojeproizvode u Evropu, Crnogorci bi mogli dase na|u u situaciji da uvoze jagnjetinu izAustralije i Novog Zelanda. Zato supotrebna velika ulaganja u taj sektor da bise njegov zna~ajni potencijal ostvario.

Duvan je jo{ jedna djelatnost u kojojje Crna Gora konkurentna. Cijene su ni`enego u EU, ali je budu}nost tog sektoraneizvjesna. Analize su pokazale da duva-nska industrija u ~itavoj Evropi te{ko dr`ikorak sa ostalim djelovima svijeta.

Za nekoliko drugih djelatnosti u koji-ma proizvodnja ko{ta ili isto ili vi{e negou EU, perspektiva je zabrinjavaju}a. Naprimjer, proizvodnja `itarica u Crnoj Gorikonstantno opada. Tr`i{te je prakti~nootvoreno i za{titne tarife su niske. Bezbud`etske pomo}i crnogorskim proizvo-|a~ima, taj sektor }e se te{ko nositi saevropskom konkurencijom.

Cijena vo}a u Crnoj Gori je visoka.Tr`i{te jo{ nije pogo|eno sna`nomkonkurencijom zbog nedovoljno razvijenetrgovine. Me|utim, to }e se u budu}nostipromijeniti. I pored povoljnih resursa iuslova, Crnoj Gori su potrebna velika ula-ganja u tehnologiju i organizaciju, kao i upove}anje proizvodnje da bi taj sektorpostao konkurentniji.

Cijena mlijeka u Crnoj Gori polakoopada i pribli`ava se prosje~noj cijeni mli-jeka u zemljama EU. Istovremeno, kvalitetmlijeka je slabiji. Male mljekare te{koispunjavaju visoke evropske higijenskestandarde, pa su samim tim, {anse zaizvoz ograni~ene. Sa otvaranjem tr`i{ta irazvojem trgovine izme|u mljekara, one}e biti pod velikim pritiskom da ostanu uposlu. Opstanak zavisi od napretka napolju tehnologije, strukture i organizacije.

Uop{te uzev{i, Crna Gora ima velikiproizvodni potencijal. Poljoprivrednapodru~ja ~ine 38 % ukupne povr{inezemlje. Po glavi stanovnika, Crna Gora ima0,84 hektara poljoprivrednog zemlji{ta, {toje jedna od najvi{ih stopa u Evropi.

Ipak, najve}i dio tog zemlji{ta ~inepa{njaci, koji nijesu adekvatno iskori{}eni.Obradiva zemlja, vo}njaci i vinogradizauzimaju tek 12% ukupnih poljoprivre-dnih podru~ja. [tovi{e, tradicionalna dire-ktna prodaja na zelenim pijacama i daljedominira, a uglavnom su zanemarenekoristi od proizvodnje za komercijalnotr`i{te.

Kroz svoju Strategiju poljoprivrede iruralnog razvoja koja je pripremljena uztehni~ku pomo} Evropske agencije zarekonstrukciju, Vlada RCG `eli da prebro-di nedostatke poljoprivrede kojom do-miniraju mala gazdinstva da bi se moglatakmi~iti sa uvozom na sve liberalizovani-jem regionalnom tr`i{tu, a da istovremenozadovolji najvi{e standarde EU u pogleduispravnosti prehrambenih proizvoda.

Ispunjenje tog cilja bi}e klju~ni faktorza stvaranje mogu}nosti zarade za ruralnostanovni{tvo i samim tim suzbijanje trendaruralne depopulacije Crne Gore.

Tekst je prrene{en iz SouthheastEurropean Times odd 15.01.2007.

20E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P r eno s imo

CCrrnnaa GGoorraa ppookkuu{{aavvaa ddaa ppoobboolljj{{aakkoonnkkuurreennttnnoosstt uu ppoolljjoopprriivvrreeddii

Pi{e: Antonela Arhin

21E IC b i l t en N o 1 6

j anua r 2 0 0 7 . P r eno s imo

Na prvi dan Nove godine, Evropskaunija je narasla za jo{ 28 milionaljudi. Ulazak Rumunije i Bugarske podevropsko okrilje je razlog za slavlje naulicama Bukure{ta i u dvori{tima Sofije.Za ove siroma{nije evropske zemlje, pri-stupanje EU donosi nebrojene prednosti,me|u kojima su putevi, priznanje ipo{tovanje, pristup fondovima i mogu-}nost putovanja, ali i kona~ni prekid sasovjetskom pro{lo{}u.

Pa ipak, za mnoge Evropljane - uParizu, Dablinu, Briselu, pa ~ak i uBukure{tu i Sofiji - ovaj doga|aj donosijo{ 3 miliona potencijalnih problema: jo{vi{e Cigana.

U nedjelji koja je najavila 2007.godinu kao "evropsku godinu jednakihmogu}nosti za sve", rije~ "ciganin" jo{ uvi-jek ima negativan prizvuk, ~ak i me|uonima na koje se odnosi: me|u Romima.Sa etni~kim i kulturnim korijenima kojise`u sve do daleke Indije, Romi su zaje-dnica u dijaspori u svemu jednakaJevrejima i Ircima. Bez odre|enog po-dru~ja porijekla, njihov se broj danasprocjenjuje na 12 do 14 miliona {iromsvijeta, od ~ega oko 10 miliona u Evropi.

Pa ipak, urednici evropskih dnevnikarijetko znaju kako da pristupe ovoj najve-}oj manjini na kontinentu. Gradona~elni-ci {irom isto~ne Evrope izbjegavaju i dagovore o njima, i umjesto toga govore o"izbjeljivanju" gradskih kvartova.

Ako se dru{tvo prepoznaje, i u su{tinidefini{e, na osnovu toga kako tretira svojenajnepovla{}enije, onda je trenutni stavprema Romima ozbiljan test za EU.Njihove naseobine se mogu na}i pobidon-gradovima na smetli{tima Pariza, nadeponijama toksi~nog otpada na Kosovu,u propalim predgra|ima sela u isto~nojSlova~koj, u zaba~enim kvartovima starihpoljskih gradova i na sivim poljanama okoDablina. Svako mjesto ima svoju - nekadneznatno malu - zajednicu. Me|utim,

kada se uzmu zajedno, ove grupe pred-stavljaju gigantski kulturni mozaik, uvelikoj mjeri obojen siroma{tvom.

Postoje, naravno, Romi doktori, psi-holozi, pjesnici i akademici, koji pozivajuna preokret u svijesti ljudi. Oni ukazujuna doprinos Roma svjetskoj umjetosti,politici, muzici, kroz najrazli~itije li~nosti"ciganskog" porijekla: Pablo Picasso,Django Reinhardt, Bob Hoskins, CharlieChaplin, legenda flamenka CarmenAmaya, pa ~ak i predsjednik Clinton.

Pa ipak, stari kli{ei la`ljivaca, pre-varanata, lopova i buka~a od ~ijih se vio-lina sve prolama u kasnu no} su i daljena snazi.

"Neumorno, stalno prikazivanje Romakao ljudi bez korijena, bez vjere u zakoni morale, maloumnih lopova... doprinositome da se predrasude protiv "Cigana" jo{dublje ukorijene u stavove Evropljana iAmerikanaca", ka`e Ian Hancock, Rom,profesor na Univerzitetu u Teksasu.

Jednog popodneva u Bratislavi - doksam prou~avao situaciju Roma uSlova~koj - imao sam prilike da razgo-varam sa jednim mladim intelektualcem opitanjima gra|anskih prava u SAD. Znaoje sve o Martin Luther Kingu, StokelyCarmichael, pa ~ak i o poeziji DanielaBerrigana. Bio je elokventan, zakletibranilac marginalizovanih, ali kada samga upitao za trenutne probleme u nje-govoj zemlji: sterilizaciju, diskriminaciju u{kolama i spaljivanje romskih ku}a,odgovorio mi je bez gor~ine: "Naravno, ito se de{ava, ali to su samo Cigani".Beskrupuloznost je nekad samo jo{ jednoime za }utanje.

Djevoj~ica koja luta po presu{enomkoritu zaga|enog potoka na Kosovu te{koda je ~ula za "godinu jednakih mogu-}nosti". Dje~ak koji duva lijepak upolomljenom liftu u naselju Saint-Denisvjerovatno ne zna da bi dekada od 2005.do 2015. g. trebala da bude "dekadainkluzije Roma".

Pogre{no je, naravno, tretirati bilo

koju kulturu kao spisak neda}a iblagoslova. Sami Romi imaju pomaloambivalentan odnos prema sopstvenomidentitetu. Iako, me|u njima, postojimno{tvo razli~itih grupa i ljudi, obi~no sesamo razbojni~ke bande, prevaranti,nepismenost - i }utanje - pojave nanaslovnim stranama.

"Da sam ^e~en ili Palestinac, iza{aobih i bacao kamenje", rekao mi je jedanaktivist u Ma|arskoj. "Kad nema{ glasa,pjeva{ u bocu".

Akademici poput Iana Hancockapodsje}aju vlade, pjesnike, novinare,aktiviste i javnost da su Romi, poputafro-amerikanaca, bili dr`ani u ropstvu ucentralnoj Evropi do prije samo 150 go-dina. S Holokaustom je mno{tvo njihnestalo sa lica zemlje. Te i druge poukeistorije mora}e da postanu dio zajedni~keistorije i da se pribli`e {iroj javnosti, dane bi 3 miliona Roma u Bugarskoj iRumunije ostali i dalje "samo Cigani".

"Borba ~ovjeka protiv mo}i je borbasje}anja protiv zaborava", ka`e ~e{ki pisacMilan Kundera.

Evro