Dve stvari važne danas radimoDve stvari važne danas radimo– Holandski sindromHolandski sindrom– Balaša-Samjuelsonov efekatBalaša-Samjuelsonov efekat

Neutralnost Neutralnost novcanovca

Ako se cene svih Ako se cene svih dobara dobara u Evrozoni u Evrozoni noći udvostručenoći udvostruče

Kao rezultat, Kao rezultat, novčanica od 20 evra novčanica od 20 evra danas može da posluži danas može da posluži za kupovinu robe za kupovinu robe koja koja se juče mogla kupiti se juče mogla kupiti za 10€.za 10€.

Šta se dešava ako Šta se dešava ako centralna banka centralna banka duplira stok novca duplira stok novca preko noći preko noći i svima razdeli nove i svima razdeli nove

banknote?banknote? Narod će se najpre Narod će se najpre

oduševiti!oduševiti!

Na kratak rok, Na kratak rok, firme firme bi bi moglmoglee da na da na povećanu tražnjupovećanu tražnju

reaguju povećanjem reaguju povećanjem ponude dobara ili ponude dobara ili uslugausluga

Svakih nekoliko Svakih nekoliko godina neka godina neka zemlja sveta zemlja sveta oproba oproba ovaj ovaj recept i – ugruva recept i – ugruva se.se.

Ali nimalo nije Ali nimalo nije verovatno da će verovatno da će ovaj proces ovaj proces potrajati,potrajati,

To bi značilo da To bi značilo da se privredni rast se privredni rast može jednostavno može jednostavno ubrzavati sve ubrzavati sve bržim i bržim bržim i bržim štampanjem štampanjem novca! novca!

Neutralnost novcaNeutralnost novca

Stok realnog novcStok realnog novca sa se ne menja akoe ne menja ako ako ako se se nominalni novčani stok i nivonominalni novčani stok i nivo cena povećaju cena povećaju u istoj srazmeri. u istoj srazmeri.

isto kao što ne bi imalo nikakvog efekta isto kao što ne bi imalo nikakvog efekta kada bismo arapsko pismo (koje ima manje kada bismo arapsko pismo (koje ima manje znakova), zamenili latinicom, gde slova ima znakova), zamenili latinicom, gde slova ima mnogo više.mnogo više.

– – Dejvid Hjum (David Hume)Dejvid Hjum (David Hume)

Potvrda neutralnosti novca: Potvrda neutralnosti novca: uvođenje evrauvođenje evra

Odličan primer monetarne Odličan primer monetarne neutralnosti predstavlja uvođenjeneutralnosti predstavlja uvođenje evra, valute koju sada koristi evra, valute koju sada koristi preko 320 miliona ljudi.preko 320 miliona ljudi.

Kratkoročni uticaj na inflaciju je Kratkoročni uticaj na inflaciju je procenjen na 0,2-0,5%procenjen na 0,2-0,5%

BRITANSKA BRITANSKA KONVENCIJAKONVENCIJA

1 evrocent za 1 evrocent za 1din1din

EVROPSKA EVROPSKA KONVENCIJAKONVENCIJA

100 dinara za 100 dinara za evroevro

Nominalni devizni kursevi menjaju se brzo, Nominalni devizni kursevi menjaju se brzo, a cene sporoa cene sporo

Ako se domaći i inostrani indeksi cena budu Ako se domaći i inostrani indeksi cena budu mnogo mnogo rrazlikovali, azlikovali,

može doći do potpunog može doći do potpunog razdvajanja razdvajanja realnog i nominalnog kursarealnog i nominalnog kursa

izgleda da na dugi rok nominalniizgleda da na dugi rok nominalni i realni kursevi imaju potpuno i realni kursevi imaju potpuno samostalne putanje,samostalne putanje,

posebno proučavamo realniposebno proučavamo realni devizni kurs i nominalni deviznidevizni kurs i nominalni devizni

kurs (u poglavlju 19).kurs (u poglavlju 19).

Slika 7.3Slika 7.3

Ako se koriste podaci za n zemalja, a simbolom Si obeležimo bilateralni nominalni devizni kurs sa zemljom i koja ima ponder wi, naš nominalni efektivni devizni kurs biće

gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1).

ako imamo svoju valutuako imamo svoju valutu i imamo i imamo inflacijuinflaciju– apresijacijaapresijacija

Ako imamo evro – Ako imamo evro – – Ili izaziva inflaciju, tj. realna apr.Ili izaziva inflaciju, tj. realna apr.– Ili izaziva recesijuIli izaziva recesiju– Ili obaIli oba

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

Czech Republic

Poland

Hungary

Index: Jan. 1995=100

1995 20001991 1992 1993 1994 1996 1997 19991998

Realni devizni kursevi u zemljama u tranzicijiOvo je rast ravnotežnog kursa u stvariSlika 7.11Slika 7.11

Nominalni i realni kurs u SRJ, okt. 2000 - okt 2002.

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

lis-0

0

pro-

00

vel-0

1

tra-0

1lip

-01

kol-0

1lis

-01

pro-

01

vel-0

2

tra-0

2lip

-02

kol-0

2

NOMINALNI KURS

REALNI KURS

okt. 2000=100

Nominalni i realni kurs u Mađarskoj,1992-2000 prosek 1995=100

0

20

40

60

80

100

120

140

160

1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

NOMINALNI KURSREALNI KURS

Devizni kurs, rezime

Devizni kurs, rezimePolitika

deviznog kursa ima dva cilja

Politika deviznog kursa mora uspešno uskladiti makroekonomsku stabilnost (što podrazumeva reltivno stabilan nominalni kurs) sa zahtevima spoljnotrgovinske konkurentosti (koji nalažu konkurentan nivo i ograničene varijacije realnog kursa). Pri tome, uspešna politika kursa, koja harmonizuje ove donekle konfliktne ciljeve, mora stalno izbegavati iole veće (iznad 5 - 10%) apresijacije realnog deviznog kursa, kako bi se izbegao nepotrebni rast spoljnotrgovinskog deficita, pad deviznih rezervi, itd, što kompromituje kredibilitet ekonomske politike

Šta je realan kurs

Realan devizni kurs je obračunska kategorija, koja se dobija kada se nominalni kurs – tj. onaj sa tržišta- koriguje rastom domaćih i inostranih cena (tj. kada se dvostruko deflacionira). Dakle svaki nominalni kurs postaje realan kada se deflacionira i svako ko tvrdi da kurs nije realan ne zna šta govori.

Treba reci precenjen, potcenjen, nikako - nerealan

Kurs može biti precenjen ili

potcenjen

Ako je devizni kurs precenjen, to znači da je dinar skup a dolar jeftin. Tada se isplati kupovati dolare od NBJ i uvoziti, jer uvozna dobra prodajemo po rastućim domaćim cenama, a ne isplatii se izvoziti, jer se prodajom deviza od izvoza dobija uvek ista količina dinara, koji zbog inflacije sve manje vredi. To što država tvrdi da on vredi isto čini dinar precenjenim.

u odnosu na šta?

Ravnotežni devizni kurs je onaj koji omogućava da platni bilans zemlje bude u ravnoteži, ali ne u svakom trenutku nego u trenutku dospeća međunarodnih ugovora. Dakle, ako je zemlja neto-dužnik, ravnotežni kurs će biti depresiran (potcenjen) da bi zemlja ostvarivala suficite iz kojih će vraćati dugove.

Ako zemlja sistematski pravi deficit na tekućem računu, i povećava svoje neto-zaduženje, njen kurs je sigurno precenjen u odnosu na ravnotežni nivo.

Kako kurs postaje

precenjen?

Kurs postaje precenjen tako što domaće cene rastu brže od inostranih. To se može desiti iz tri razloga. Jedan razlog je prekomerno štampanje novca, drugi je liberalizacija preostalih kontrolisanih cena, a treći razlog je strukturno prilagođavanje (objašnjenje: rast produktivnosti i plata u izvoznom sektoru vodi rastu plata u sektoru usluga, ili zatvaranju radnji; pošto u sektoru usluga slabo raste produktivnost, rast plata i opstanak sektora se obezbeđuje rastom njihovih cena. Na makro nivou to dovodi do inflacije i realne apresijacije).

Kome odgovara da valua bude

precenjena?

1. Stanovništvu koje nema devize u slamarici, jer se sa dinarima koji sve manje vrede može kupiti ista količina deviza ili uvozne robe. Ovaj deo populacije objektivno gubi ako uvozna roba poskupljuje, a domaće nema; no taj problem svako tržište razrešava uvozom jeftinijih (korejskih, bugarskih itd) proizvoda ili ubrzanim aktiviranjem domaće proizvodnje. Što bi i bio cilj ekonomske politike u ovoj oblasti.

Implikacije precenjenog

kursa

Zadovoljavajuća makroekonomska stabilnost gubitak deviznih rezervi (već je počelo, jer se

otplate duga ne vrše iz deviznog priliva, nego iz rezervi); isto tvrde u menjačnicama

platnobilansni deficit raste domaće investicije stagniraju zbog previsoke

kamatne stope Strateški investitori potencijalno gube veliku

izvoznu zaradu

Predlog politike deviznog kursa

Nakon inicijalne stabilizacije i značajnog obaranja kvantitativnih i carinskih spoljnotrgovinskih barijera, treba voditi politiku konkurentnog realnog deviznog kursa, koja će u veoma kratkom roku (tri do šest meseci) staviti naglasak na nominalnu stabilnost, da bi u narednom periodu naglasila realnu stabilnost kursa kroz odgovarajući mehanizam fleksibilnog upravljanja nominalnim kursem. Cilj je ostvariti spoljnotrgovinski višak na tekućim transakcijama, koji će biti neophodan za regulisanje reprogramiranog duga. Politika fleksibilnog pojasa (crawling band) ima dve ključne prednosti u odnosu na politiku trajnijeg fiksnog kursa i čisto fleksibilnog kursa. Prvo, ona priznaje činjenicu da je fiksan kurs nemoguće braniti bez gubitka rezervi, drastične kontrole uvoznih tokova ili veoma čvrste fiskalne i monetarne politike i politike plata. Drugo, ona poštuje neophodnost izbegavanja apresijacije kursa, u cilju rasta izvoza i deviznog priliva. Mađarska je primenila ovaj koncept, a Poljska sličan (crawling peg).

Preduslovi za uspeh ..

Tri su preduslova za uspeh ove politike. Prvo, ona će biti uspešna ako se domaća tražnja drži pod kontrolom, tj. ako ne bude rasta plata iznad produktivnosti i rasta budžetskih rashoda van definisanih okvira. Drugo, platnobilansni deficit ne sme biti preveliki (kritični nivo je 5% BDP, a kod nas je preko 20%!!!) a devizne rezerve treba da se kreću na nivou tromesečnog uvoza (trenutno su na nivou petomesečnog uvoza). I konačno, presudna će biti politika države u pogledu loših firmi: ako se nastavi politika njihovog subvencioniranja na jedan ili drugi način, šanse za uspeh skoro da nestaju, jer se dovodi u pitanje ne samo uspeh politike kursa, već se otvara i pitanje dometa i smisla svih ostalih reformi ako privrednim ambijentom nastavi da dominira državna intervencija.

slide slide 2424

Inflacija i novacInflacija i novacInflation rate(percent, logarithmicscale)

1,000

10,000

100

10

1

0.1

Money supply growth (percent, logarithmic scale)0.1 1 10 100 1,000 10,000

Nicaragua

AngolaBrazil

Bulgaria

Georgia

Kuwait

USA

Japan Canada

Germany

Oman

Democratic Republicof Congo

slide slide 2525

InflaInflacija i kamatne cija i kamatne stopestope NominalNominalna kamatna stopa na kamatna stopa ii

RealRealna kamatna stopana kamatna stopa rrmora se prilagoditi inflacijimora se prilagoditi inflaciji::

rr = = ii ee

Negativne realne kamatne stope Negativne realne kamatne stope u socijalizmu ...u socijalizmu ...

slide slide 2626

VežbaVežba::Pretpostavimo da je Pretpostavimo da je VV konstantno, konstantno, MM raste raste 5% 5% godišnje, godišnje, YY raste raste 2% 2% godišnje, godišnje, a a rr = 4. = 4.

a.a. Kolika je nominalna kamatna stopa Kolika je nominalna kamatna stopa ii

b.b.Ako CB poveća novčanu masu za Ako CB poveća novčanu masu za 2 2 prprocentna poena, pronađite ocentna poena, pronađite ii . .

c.c. Ako privredni rast bude samoAko privredni rast bude samo 1% 1%

Šta će biti sa Šta će biti sa ? ? Šta treba da uradi CB da zadrži Šta treba da uradi CB da zadrži na na

konstantnom nivoukonstantnom nivou? ?

slide slide 2727

OdgovoriOdgovori::

a.a. PrvoPrvo = 5 = 5 2 = 3. 2 = 3. Onda, vidimo da je Onda, vidimo da je ii = = rr + + = 4 + 3 = 7. = 4 + 3 = 7.

b.b. ii = 2, = 2, isto kao i rast novčane maseisto kao i rast novčane mase. .

c.c. Ako CB ništa ne uradi Ako CB ništa ne uradi = 1. = 1. Da bi sprečila inflaciju CB mora smanjiti Da bi sprečila inflaciju CB mora smanjiti rast novčane mase za jedan procentni rast novčane mase za jedan procentni poenpoen

V je const, M je 5%, Y raste 2% godišnje a r = 4.

slide slide 2828

Zašto je inflacija lošaZašto je inflacija loša? ? Koji su troškovi za društvoKoji su troškovi za društvo? ?

Mislite na dugi rokMislite na dugi rok

Šta znači misliti kao ekonomista?Šta znači misliti kao ekonomista?

Poglavlje Poglavlje 11 - 11 - Mandel-Mandel-Flemingov modelFlemingov model Zašto se seli kapital? Zašto se seli kapital? Neposredni uzrok profitno Neposredni uzrok profitno

motivisanih kapitalnihmotivisanih kapitalnih tokova tokova jeje ... ...

kamatni diferencijalkamatni diferencijal i-ii-i**

MANDEL FLEMINGOV MANDEL FLEMINGOV MODELMODEL potpuno finansijski integrisanapotpuno finansijski integrisana

privreda privreda

gubi kontrolu nad kamatnomgubi kontrolu nad kamatnom stopom. stopom.

To objašnjava ulogu deviznog To objašnjava ulogu deviznog kursakursa

MALA ZEMLJAMALA ZEMLJA

što je zemlja veća, manje su joj potrebe za spoljnim tržištem i stranim dobavljačimaSAD i Evrozona su ipak daleko od toga da se mogu smatrati zatvorenim.

čak ni Evropska unija nije dovoljno velika da bi imala velikog uticaja na svet. SAD postepeno gubi prevlast

Uslov kamatnog Uslov kamatnog paritetapariteta princip pariteta kupovneprincip pariteta kupovne moći (koji zavisi od moći (koji zavisi od

konkurentnosti robe i usluga)konkurentnosti robe i usluga) Važi na dugi rokVaži na dugi rok

Na kratak rok je trgovina Na kratak rok je trgovina finansijskom finansijskom aktivom mnogo važnija. aktivom mnogo važnija.

Stoga seStoga se izvodi uslov pariteta, koji će izvodi uslov pariteta, koji će presudnopresudno uticati na kamatne stope i na uticati na kamatne stope i na nominalni devizni kurs. To je nominalni devizni kurs. To je kamatni kamatni paritet.paritet.

o o i* razmišljamo kao o stopi prinosa,i* razmišljamo kao o stopi prinosa, a ne kao o kamatnoj stopia ne kao o kamatnoj stopi

Neka je Neka je i<i*.i<i*.– Investitori uzimaju kredite u zemljiInvestitori uzimaju kredite u zemlji– a ulažu novac u inostranstvua ulažu novac u inostranstvu– Ali i stranci to rade – zadužuju se u Ali i stranci to rade – zadužuju se u

inostranstvu, a ulažu kod sebeinostranstvu, a ulažu kod sebe Na taj način domaćNa taj način domaćaa tražnj tražnja a za za

novcem novcem rastrastee dok ne dostigne i*. dok ne dostigne i*.

Implikacija je da ni Implikacija je da ni i<i* niti i<i* niti i>i*nisui>i*nisu

održve.održve.

Jedini izlaz je da bude Jedini izlaz je da bude i=i*. i=i*.

To je kamatni To je kamatni paritet.paritet.

Kamatni paritet je jednostavnoKamatni paritet je jednostavnouslov ravnoteže na uslov ravnoteže na međunarodnom finansijskommeđunarodnom finansijskom tržištutržištu finansijski trejderi skeniraju ceo svet. finansijski trejderi skeniraju ceo svet.

u stanju su da svakog u stanju su da svakog trenutka izvrše trenutka izvrše transfer ogromne sume novca transfer ogromne sume novca

i toi to bukvalno bez ikakvih troškova. bukvalno bez ikakvih troškova.

Kao rezultat,Kao rezultat, kamatni paritet stalno kamatni paritet stalno važi, a svaka devijacija sevaži, a svaka devijacija se trenutno trenutno koriguje. koriguje.

KAMATNI PARITETKAMATNI PARITET

- van krive IFM*.

Iznad linije, domaća kamatna stopa je veća od svetske.

Kapital počinje da dolaziPriliv kapital promptno spušta kamatnu stopu i na svetski nivo.

Obratno, ispod IFM krive kapital odlazi iz zemlje, što povećava njegovu retkost, te se kamatnastopa vraća na nivo i*.

Kapitalne kontroleKapitalne kontrole

preovladavale su preovladavale su sve do sredinesve do sredine1970-ih. Kako 1970-ih. Kako pokazuje Slika pokazuje Slika 11.2, razvijene 11.2, razvijene zemljezemljesu ih napustile su ih napustile tokom 1980-ih.tokom 1980-ih.

U prisustvu kapitalnih kontrola ne važi kamatni paritet

Zašto zemlje uvode Zašto zemlje uvode kapitalnu kontrolu? kapitalnu kontrolu? devijacije od devijacije od

kamatnog kamatnog pariteta mogu dapariteta mogu daizazovu masovne izazovu masovne tokove kapitalatokove kapitala

Mogu da remete Mogu da remete akcije CBakcije CB– na monetarnu na monetarnu

politikupolitiku– na na devzni kurs.devzni kurs.

Odustaju jer je kontrola neefikasna zbog globalizacije

Stoga je analitičkiStoga je analitičkiokvir u ovoj knjizi okvir u ovoj knjizi prilagođen za prilagođen za

analizuanalizu razvijenih razvijenih zemaljazemalja

dok je manje od dok je manje od pomoći kada jepomoći kada je reč o reč o nerazvijenim nerazvijenim zemljama. zemljama.

ima veoma ima veoma mnogo vrsta mnogo vrsta kapitalnih kapitalnih kontrola, kontrola,

njihovi efekti njihovi efekti variraju variraju

Ne postoji dobar Ne postoji dobar model za njihovu model za njihovu analizu analizu

Sta onda da se radi?Sta onda da se radi?

mogli bismo da jednostavno mogli bismo da jednostavno zanemarimo zanemarimo kamatni paritet kamatni paritet

i da radimo sa makroekonomskomi da radimo sa makroekonomskom ravnotežom iz Poglavlja 10. ravnotežom iz Poglavlja 10.

U U prvoj aproksimaciji, prvoj aproksimaciji, to je možda to je možda najbolje što se može uraditinajbolje što se može uraditi

Devizni kurseviDevizni kursevi

Međunarodni monetarni fond (MMF)Međunarodni monetarni fond (MMF):: 111 od 185 zemalja sveta usvojilo 111 od 185 zemalja sveta usvojilo

jedan ili drugi jedan ili drugi oblik fiksiranja kursa. oblik fiksiranja kursa.

Pri fiksnom kursu monetarnePri fiksnom kursu monetarne vlasti vlasti javno objavljuju odabrani paritet. javno objavljuju odabrani paritet.

To je zvaničnaTo je zvanična vrednost nacionalne vrednost nacionalne valute u jedinicama valute u jedinicama druge valute, što druge valute, što je obično dolar ili evro.je obično dolar ili evro.

Režimi deviznog kursaRežimi deviznog kursa

Fiksni Danska, Letonija, Litvanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska - vezale su svoju valutu za evro. Mnoge zemlje u razvoju uključujući Kinu i nekoliko afričkih zemalja

Fleksibilni Evrozona, u Švajcarska, Norveška, Velika Britanija, SAD i Japan

Kontrolisano plivajući CB se ne obavezuje na održanje nekog posebnog pariteta, ali ipak pokušava da spreči nagle fluktuacije.

Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Srbija i mnoge zemlje Latinske Amerike ili Istočne Azije.

Tri pitanjaTri pitanja

1. 1. Režim kursa Režim kursa – Pri fiksnom režimu, ignorisaćemo LMPri fiksnom režimu, ignorisaćemo LM ili TR ili TR

krivu, krivu, – pri fleksibilnom kursu, ignorisaćemopri fleksibilnom kursu, ignorisaćemo IS krivu.IS krivu.

(2) Koja linija reag(2) Koja linija reaguje uje na poremećaj? na poremećaj? –-–- poremećaj utiče (najmanje) na jednu poremećaj utiče (najmanje) na jednu od tri linijeod tri linije

(3) Gde je nova ravnotežna tačka i (3) Gde je nova ravnotežna tačka i kako je treba kako je treba interpretirati? Kako i zašto interpretirati? Kako i zašto se privreda pomerilase privreda pomerila u novu ravnotežu?u novu ravnotežu?

intervencije na intervencije na deviznom tržištudeviznom tržištu Ako Ako valuta apresiravaluta apresira

CCBB mora mora da da smanjuje vrednost smanjuje vrednost svoje valute. svoje valute.

Da bi to uradila,Da bi to uradila, moraće da moraće da kupuje kupuje

stranu valutustranu valutu

Ako depresira Ako depresira Tržišni kurs je Tržišni kurs je

1/1/120120=0,0=0,00808 Paritet je Paritet je

1/100=0,011/100=0,01 DepDepresiralaresirala CB prodaje CB prodaje evreevre, ,

tj. tj. PovlaPovlači dinareči dinare

zašto cbzašto cb ne može istovremeno ne može istovremeno da bira ponudu novca i deviznida bira ponudu novca i devizni kurs. kurs.

cb ima tri instrumenta: cb ima tri instrumenta: – (1) ponudu novca,(1) ponudu novca,– (2) kamatnu stopu i (2) kamatnu stopu i – (3) devizni kurs. (3) devizni kurs. – Kada se odlučiKada se odluči za jedan od njih, za jedan od njih,

druga dva su joj ostala van druga dva su joj ostala van domašaja.domašaja.

Pri fiksnom kursu CB Pri fiksnom kursu CB ne može da ne može da vodi autonomnu monetarnuvodi autonomnu monetarnu politiku politiku

Ne može da odlučuje o ponudi Ne može da odlučuje o ponudi novca, novca, što znači da je položaj što znači da je položaj LM krive LM krive nevažan.nevažan.

ne može da bira ni kamatnu stopu, ne može da bira ni kamatnu stopu, takotako da ni TR kriva nema nikakvog da ni TR kriva nema nikakvog značaja. značaja.

Od značaja su samo Od značaja su samo IS i IFMIS i IFM krivekrive

Alternativno Alternativno objašnjenjeobjašnjenjeCB ovde ima dva CB ovde ima dva

ograničenja:ograničenja:

(1) tražnju za novcem, (1) tražnju za novcem, predstavljenu predstavljenu linijomlinijom D, D,

i (2) inostranu stopu i (2) inostranu stopu prinosa i*prinosa i* Jedina Jedina moguća ravnotežna moguća ravnotežna pozicija sada je u pozicija sada je u tački tački A. A.

Ovde jednostavno Ovde jednostavno nema više nema više manevarskog prostoramanevarskog prostora Da bismo ovo razjasnili, Da bismo ovo razjasnili,

zamislimo da zamislimo da CB CB pokuša pokuša da spusti kamatnu da spusti kamatnu stopu da bi došlastopu da bi došla u u tačku tačku BB

– Kapital odlazi iz zemlje, Kapital odlazi iz zemlje, – domaća valuta depresiradomaća valuta depresira– CB prodaje stranu valutu i CB prodaje stranu valutu i

povlači domaću valutupovlači domaću valutu– kamatna stopa rastekamatna stopa raste

zaključakzaključak

Vidimo daVidimo da koliko koliko god novca god novca ubacimo u malu ubacimo u malu otvorenu privredu,otvorenu privredu, on se promptno on se promptno „izvuče” kroz „izvuče” kroz devizno tržište.devizno tržište. Ova veza se može Ova veza se može olabaviti, ali samo olabaviti, ali samo privremenoprivremeno

SterilizacijSterilizacija je a je način da se ovo način da se ovo

ograničenje ograničenje oslabioslabi

bilo koji pokušaj centralne banke da promeni novčanu ponudu ili domaću kamatnu stopu biće neuspešan, jer se centralna banka obavezala da brani određeni paritet

Poremećaji na strani Poremećaji na strani tražnjetražnje egzogena promena egzogena promena

tražnjetražnje za dobrima za dobrima utiče nautiče na

1.1. nivo autputa nivo autputa

2.2. na kamatnu na kamatnu stopu, stopu,

dakle, na dve dakle, na dve eendogene varijablendogene varijable

U odnosu na tačku B, dohodak raste manje, a kamatna stopa takođe raste. Ova dva efekta su vezana.

uloga fiskalne uloga fiskalne politikepolitike

Ekspanzivna politika, tj. Ekspanzivna politika, tj. rast rast G ili pad T G ili pad T podiže podiže domaću tražnju. domaću tražnju.

IstiIsti ishod ishod imamo pri rastu imamo pri rastu I, ili XI, ili X

To je To je pozitivnipozitivni p poremećaj oremećaj koji dovodi do pomeranja koji dovodi do pomeranja IS krive udesno, od IS na IS krive udesno, od IS na položaj IS′. položaj IS′.

Privreda sePrivreda se pomera iz pomera iz A u A u BB

Normalna procedura Normalna procedura kreiranja novca kreiranja novca

1.1. CB CB 1.1. kupuje aktivu od poslovnih kupuje aktivu od poslovnih banakabanaka, povećava , povećava M0. M0.

2.2. može dodatno da M0 može dodatno da M0 intervencijama na otvorenom intervencijama na otvorenom tržištu.tržištu.

2.2. tadatada koristi svoju pasivu (svoj primarni novac, deo M0) koristi svoju pasivu (svoj primarni novac, deo M0) i kupujei kupuje ili prodaje ili prodaje stranu valutu, koja postaje deo stranu valutu, koja postaje deo deviznih rezervi.deviznih rezervi.

3.3. Tako svakiTako svaki delić novčane mase ima pokriće, bilo u vidu delić novčane mase ima pokriće, bilo u vidu kredita poslovnoj banci ili u formi prodaje deviza iz kredita poslovnoj banci ili u formi prodaje deviza iz deviznihdeviznih rezervi. rezervi.

Šta je to sterilizacijaŠta je to sterilizacija

Ona Ona omogućavaomogućava samo da se samo da se uzmeuzme vazduh vazduh jer, pre ili jer, pre ili kasnije, okasnije, opisana pisana veza kursa, veza kursa, kamatne stope i kamatne stope i ponude novca ponude novca nene može da se može da se izbegne.izbegne.

R devizne rezerve DC domaći krediti

- smanjuje + povećava = ne menja se

Sterilizacija se postiže kada centralna banka nekom operacijom na domaćem tržištu novca neutrališe intervencije na deviznom tržištu

Nesterilizovane intervencijeNesterilizovane intervencije pri pri depresijaciji – višku domaće depresijaciji – višku domaće valutevalute

Da bi sprečila Da bi sprečila da vrednost da vrednost valute opadne, valute opadne, centralna bankacentralna banka povlači povlači primarni primarni novacnovac

ovako se vrši ovako se vrši kontrakcija kontrakcija novčane novčane ponudeponude

R devizne rezerve DC domaći krediti

CB CB ne može da se dugo ne može da se dugo održi u tački B održi u tački B U najboljem slučaju, U najboljem slučaju,

sterilizovana sterilizovana intervencija možeintervencija može

na kratak rok da na kratak rok da vrati centralnoj vrati centralnoj banci sposobnost banci sposobnost vođenja vođenja autonomne autonomne monetarne politike. monetarne politike.

Ovo ne može da ide u Ovo ne može da ide u nedogled, nedogled, Sve dokSve dok i bude i bude

ispod i*, kapital ispod i*, kapital napušta zemlju, a napušta zemlju, a centralna banka centralna banka interveninterveniše iše da bi da bi održala paritetodržala paritet

Ali Ali devizne rezerve devizne rezerve će će pre ili kasnijepre ili kasnije presušiti. presušiti.

Ako su tokoviAko su tokovi kapitala kapitala veliki, kao što obično i veliki, kao što obično i jesu, rezerve se mogujesu, rezerve se mogu

istrošiti za nekoliko istrošiti za nekoliko dana, ponekad i za dana, ponekad i za nekoliko časovanekoliko časova

slide slide 5757

Kriza Kriza mmeksičkog pezosaeksičkog pezosa

10

15

20

25

30

35

7/10/94 8/29/94 10/18/94 12/7/94 1/26/95 3/17/95 5/6/95

U.S

. Cen

ts p

er M

exic

an P

eso

slide slide 5858

10

15

20

25

30

35

7/10/94 8/29/94 10/18/94 12/7/94 1/26/95 3/17/95 5/6/95

U.S

. Cen

ts p

er M

exic

an P

eso

Kriza Kriza mmeksičkog pezosaeksičkog pezosa

slide slide 5959

Kriza prezosa nije pogodiKriza prezosa nije pogodilla samo a samo MeksikoMeksiko

Američka dobra postala su skuplja za Američka dobra postala su skuplja za MeksikanceMeksikance– Firme iz SAD Firme iz SAD ssu izgubile priu izgubile prihhodeode– SStotine bankrotstava dutotine bankrotstava dužž granice SAD- granice SAD-

MeksikoMeksiko Dolarska vrednost mDolarska vrednost meeksičke finansijske ksičke finansijske

aktive se smanjilaaktive se smanjila Uštede u pezionim fondovima miliona Uštede u pezionim fondovima miliona

građana SAD su se smanjilagrađana SAD su se smanjila

slide slide 6060

KrizaKrizaPočetkom 90tih, Meksiko je postao Početkom 90tih, Meksiko je postao atratkivno mesto za strana ulaganjaatratkivno mesto za strana ulaganja. .

Tokom Tokom 1994, 1994, potitički događaji izazvali potitički događaji izazvali su rast premije na riziksu rast premije na rizik ( ( ):):• Ustanak seljaka u Ustanak seljaka u ChiapasChiapasuu• Ubistvo vodećeg predsedničkog Ubistvo vodećeg predsedničkog

kandidatakandidata

Naredni faktorNaredni faktor: : The Federal Reserve The Federal Reserve je podigla je podigla američku kamatnu stopu da bi sprečila američku kamatnu stopu da bi sprečila inflaicju u SAD. inflaicju u SAD. ((tako je tako je rr* * > 0) > 0)

slide slide 6161

KrizaKriza

To se odrazilo na pritisak da pezos To se odrazilo na pritisak da pezos devalviradevalvira

Meksička centMeksička centrralna banka neprestano alna banka neprestano obeobeććavala da neće dozvoliti pad pezosaavala da neće dozvoliti pad pezosa,,

te je prodavala devizne rezerve da bi te je prodavala devizne rezerve da bi održala fiksni kursodržala fiksni kurs

Takva politika je zahtevala da Centralna Takva politika je zahtevala da Centralna banka Meksika raspolaže adekvatnim banka Meksika raspolaže adekvatnim deviznim rezervamadeviznim rezervama. . Da li je to bilo tačnoDa li je to bilo tačno??

slide slide 6262

Dollar reserves of Dollar reserves of Mexico’s central bankMexico’s central bank

1717.. A Avvgustgust 1994 ………………1994 ……………… $17 $17 mlrmlrdd

1 1 ..DecembDecembaar 1994 ……………r 1994 …………… $ 9 $ 9 mlrmlrdd

15. 15. DecembDecembaar 1994 …………r 1994 ………… $ 7 $ 7 billionbillion

1717.. A Avvgustgust 1994 ………………1994 ……………… $17 $17 mlrmlrdd

1 1 ..DecembDecembaar 1994 ……………r 1994 …………… $ 9 $ 9 mlrmlrdd

15. 15. DecembDecembaar 1994 …………r 1994 ………… $ 7 $ 7 billionbillion

Tokom 1994, Centralna banka Meksika sakrivala je podatak da njene devizne

rezerve polako nestaju

slide slide 6363

katastrokatastroffaa

2. decembra2. decembra: Me: Meksički pezos devalvira zaksički pezos devalvira za 13%13%

((SS pada sa pada sa 2299 na 25 na 25 centcenti za pezosii za pezosi)) InvestInvestitori su itori su šokiranišokirani! ! !! ! !

……i uviđaju da mora biti da su se rezerve i uviđaju da mora biti da su se rezerve centralne banke istopilecentralne banke istopile……

, , iinvestnvestitori izvlače svoj kapital iz Meksikaitori izvlače svoj kapital iz Meksika. . 2222. decembar. decembar: : rezerve Crezerve Centralentralne banke skoro ne banke skoro

su nestalesu nestale. . Ona napušta fiksni kurs i pušta Ona napušta fiksni kurs i pušta SS da plivada pliva..

Za nedelju dana, Za nedelju dana, SS pada za još pada za još 30%. 30%.

slide slide 6464

SpasavanjeSpasavanje

1995: 1995: SADSAD. i IMF . i IMF daju kredit od daju kredit od $50$50 milijardi dolara koji bi služio milijardi dolara koji bi služio kkao ao garancija za kreditnu sgarancija za kreditnu spposobnost osobnost meksičke vlademeksičke vlade. .

TTo je pomoo je pomogglo da se povrati poverenje lo da se povrati poverenje investitora i da se smanji premija na investitora i da se smanji premija na rriizikzik. .

NakoNakonn t teeške recesije u ške recesije u 19951995. godini. godini, , MeMeksiko zapoksiko započčinje brzi oporavak.inje brzi oporavak.

Nastavak: CB kupuje aktivu p. banaka i tako ih snabdeva sa M0. ili….

Nesterilizovane Sterilizovane – neutralisanje prve kolne

otkupljuje M0 i pada Rneravnoteža

Ponovo ubacuje valutu, kupuje aktivu pa M0 i DC rastu

Kao rezultat M0 se ne menja i privreda ostaje u tački B, sa nižom kamatnom stopom

Rezerve presušuju Nekad i trenutno

Iz M0 kupuje devize koje postaju deo deviznih rezervi - MO=R+DC

A sta ako je i>i*?

Onda bi trebalo ubacivati M0

I sterilizacijama ga ponovo smanjivati

Tj. sterilizacija bi znacila KUPOVINU devizni rezervi

To radi Kina

A sta ako je i>i*?

KINA - intervenise i povecava dev. rezerve

SAD: to je zbog potcenjenog kursa

Ako nastave, M0 raste, smanjuje DC

Jedini način je da se pokida veza i i i*

+

-

+ +

-

-

+

++ +

Devizno sidro

Argentinski lekArgentinski lek usmerenusmeren na na simptome, simptome, umesto umesto na uzrok na uzrok inflacijeinflacije (T-G<0) (T-G<0)

Poremećaji

Može izgledati da otvaranje ne pravi razliku, ali…

Nova ravnoteža ce biti u C, jer IFM, LM i TR nemaju značaja u zatvorenoj privredi

Ako je privreda otvorena a kurs fiksan… Domaća privreda

ne može da se odbrani od poremećaja

Ako raste svetska stopa, rašće i domaća

Ima jedan trik - devalvacija

Devalvacija odgovara efektivnoj monetarnoj ekspanziji i padu kamatne stope na svetski nivo

Bilo kroz operacije na otvorenom trzistu ili devalvaciju rezultat je isti Dakle, monetarna politika i dalje

može pri fiksnom kursu da se sprovodi

Ali samo kroz revalvacije i devalvacije

Fleksibilni kurs

1. cb vraća u svoje ruke monetarnu politiku

Kurs odredjuje tržište Ako su cene rigidne, spoljna

konkurentnost je endogena – IS kriva gubi značaj

Fleksibilni kurs, ekspanzivna monetarna politika

Cb ne može da promeni i jer je vezana za i* Jer monetarna politika ne radi kroz kanal

kamatne stope vec kroz kurs Emituje novac, ali ne pada i nego pada kurs,

tj depresijacija, rast autputa

Pri fleksibilnom kursu Pri fleksibilnom kursu IS ne može da se IS ne može da se pomeripomeri

Ali ovaj rezultat treba uzeti sa Ali ovaj rezultat treba uzeti sa rezervom, trezervom, teorija eorija ne može precizno ne može precizno da odrazi stvarnostda odrazi stvarnost

1.1. Mali multiplikatorMali multiplikator

2.2. Ne dešava se sve Ne dešava se sve u istom trenutkuu istom trenutkua) Ako se period a) Ako se period

produži, biće produži, biće povećanja Ypovećanja Y

b)Apresijacja obara b)Apresijacja obara konkurentnost???konkurentnost???

Ispravno tumačenje: fiskalna ekspanzija će izazvati apresijaciju te će izostati očekivani efekti na autput

Fiksni kurs

Može delovati iznenađujuće da bi rast kamatnestope mogao da izazove ekspanziju autputa.

Ali mehanizam ide preko deviznog kursa

Tacka A – odliv kapitala – depresijacija – rast izvoza, skok na IS´

zašto velika i potpuno integrisana privredamože sama da menja svoju kamatnu stopu?

na veliku zemlju ne utiče inostrana stopaprinosa, možemo i zanemariti liniju IFM

Tabela o udelu zemlje u svetskom BDP

Ovde na svetsku kamatnu stopu moze da utice samo SAD

A sve vise i evrozona

Ostali nemaju uticaja