Етимолошки речниксурбелских језика

САНСКРИТ

madhukoshah = (m) beehive - "кошница за мед"; да би се у српском објаснила именица "кошница", морамо кренути од "свемогућег" глагола "сурвати" (сурбати, зора бити, жар бити, жар вити, ж-вити, живити, живети), одакле су нам дошле бројне речи, попут: суво, сиво, али и живо. Ако је нешто оживело, оно мора бити "жилаво" да би могло остати у животу. Отуда, видимо, и именица "жила" (вена, од са-вијена), без које се живо биће не може замислити. Оно што се налази "око жила", у нашем речнику се "окожило" и тако смо добили име за спољашњи омотач живог бића – кожа. Следећи такву логику, пчеле које живе у огромним ројевима, да би опстале у суровој природи, морале су да праве своју "кожницу" (кошницу). На сличан начин у српском језику добијено је и име одевног предмета, који се облачи на голу кожу, а то је кошуља, у ствари, "кожуља". Пошто су кошуље некада прављене од веома грубих материјала, често су иритирале кожу, правећи човеку неугодности у виду красти, а понекад и болних рана, које се Срби назвали по поменутој "ко-жуљи" – жуљ. Правећи склониште од првобитних материјала, где кожа долази на прво место, човек је то назвао једноставно и сасвим природно – кош (кож). Буквалан превод горње санскритске речи је, како видимо, "мадукоша" (медукожа). Познато је да природном (спонтаном) развоју језика нису својствене сложенице (кованице), већ да су оне карактеристика оних језика који су на брзину стварани и који су у свом развоју врло млади (пример немачког), где је речник био врло сиромашан те се морало прибећи једином начину да се успостави колико толико разумљива међуљудска комуникација, односно, вештачком спајању именица, на пример нем. Blut-korperchen-

Увод Оковани океан Уквашена аква Хорс и Христ Клада у хладу Пустиња Срби и жила Сурбелски

језик Лом у души Беда српских

језичара САНСКРИТLINGUA

GOTORUM

АПЕЛ

Апел српској науци и јавности

senkung-geschwindi-keit, где су употребљене чак четири именице, набацане једна на другу, да би се рекло просто "таложење крви" или, мало краће, али опет, са становишта српског језика, сасвим бесмислено, Blutfluss (крварење), односно, крв-река. Крв у немачком језику именује се по српском корену “бел” (обло, облити, блут). Уз све то, код Немаца је "флус" река (српска основа “плут”), али и ток (протицање). Свакако, немајући времена да се природно разграна (разуди), немачки језик није имао избора, јер је миленијумима каснио за српским, али и за грчким и романским говорима, већ је морао да прибегне најнижем степену аперцептивног спајања, аглутинирајући оне речи (именице) којима тренутно располаже. Мед је, опет, именица која је настала од именице "ум" и глагола "дати" (умдати, медити), јер је мед хранљива материја за коју се од памтивека сматрало да помаже психичке процесе у организму, то јесте, памћење или ум.

adhimatratama = највећи, највиши, врховни - један/мудар/отменmadhya = middle - међа је у српском настала од придева "умети",

преко глагола "уметати" (умећати, међити, метаљка);chakra = Circle, wheel, psychic centre in humans - једна врло

занимљива реч, која нам, наизглед, звучи сасвим страно. Видимо да је она вро близу глаголу "кретати" (кре-ће) у коме су слогови испревртани. Ипак, ако боље размислимо, видећемо да и у српском језику имамо реч која је гласовно готово идентична поменутој "чакри", са врло сличним значењем (точак). Реч је о српској "чигри", где одмах препознајемо именицу "игра" или глагол "играти". Чигра је заправо "точак који се врти" (окр-еће), данас познат као игра-чка, односно, занимљив предмет који својим необичним и дугим окретањем заокупља људску пажњу. У ствари, именица "чигра" произашла је из глагола " играти" и, што је посебно интересантно, из именице "око" (мн. очи). Заправо, ради се о синтагми "очи играју", јер се човеку, када је уплашен или узбуђен, очи врте као "чигра". Приметићемо да се наше "очи" налазе у многим речима, на пример, "очекивати" (настало од глагола "ковати" и именице "очи", јер када се нешто чека, очи се, природно, "закују" за одређену тачку у којој очекујемо појаву жељеног или нежељеног субјекта или објекта). Такође, видимо да се слог "чак" налази и у именици "то-чак", свакако, сасвим у складу са претходним случајем, јер је точак именица порођена из глагола "точити" (то јесте, "оточити"), у складу са поимањем да оно што се креће (а најмоћнија представа кретања одувек је била вода) одлази из нашег видног поља или удаљује се "од очију" (оточити). Од именице "чигра" настале су именице "чекрк", за коју се код нас, сада схватамо, сасвим неоправдано сматра да је турског порекла (тур. чикрик точак) и "чегртаљка";

madhyonnatakaachah = (m) magnifying lens – опет аглутинација ("међу натако очи") без икаквог реда, која нам показује да је санскрит језик домородаца који су од Срба учили да говоре, али није искључено ни да је то првобитна форма српског језика, у којој су се речи слагале једна преко друге,

да би се у каснијим вековима и миленијумима говор подвргнуо финој рафинацији. Ипак, и када би се радило о другој могућности, саснскрит је опет искварен облик оног говора који је настао на балканском полуострву, до чега је свакако морало доћи услед велике удаљености од матичног говорног језгра. Уз све то, начин записивања речи је био такав да су се тешко могле разграничити појединачне речи. Данас би се таква група речи изговорила другачијим редом, јер су “наочари” помагало које се уистину натиче на очи или “међу очи натиче”.

manapravaaha = Stream of thought – спој умнога (уман) и права (правога, првога, правити). Глагол “правити” у српски језик је стигао из корена “сур-бел” (србити, сабрати, брат, обратити, обртати, обр-, опр-, упр-, про- пре-, пра-, потом белити, бити, опро-бати, про-бити, при-бити, пре-бити, при-вити, пра-вити, пра-вило, пр-ви...) и везан је за обртање којим се нешто “пробија” или “опробава”. Стога, оно што се “опробало” или “провалило” (пробило), то је оно што се на основу “првог” испита доказало као “истинито”, то постаје “правило”, које се касније користи као “магацин” наталоженог људског искуства. Човек се мора не мало зачудити када у речнику страних речи и израза, пронађе и именицу “проба” (нл. proba) или “проблем” (гр. πρόβλημα, προβάλλω изнети питање, поставити задатак), када је више него очигледно да се ту ради о српском глаголу “опробати” (пробити, пробало), јер оно што се “проба” и покаже се истинитим, постаје “правило”, а ако такво “пробијање” буде заустављено, тада је јасно да је такво испитивање неуспешно (пропало). Оно што се након умног “пробијања” (пробања) покаже као “правило”, свакако је “прво”, “право” и једино. Ту је и именица “правда”, заправо, оно што се у складу са горњим примером, “прво да” и што је истина до које се дошло “пробијањем” или “провалом” у подручје необоривих чињеница. Наравно, такву везу не можемо наћи ни у грчком ни у другим језицима, ван сурбелског говорног ареала. Ток мисли је заиста заслужан што човек уопште може нешто да “направи”, те је очигледно да је наведени превод са санскрита на енглески језик прилично исправан. Још да томе додамо да је “ман” исто што и “уман” или “хуман”, односно “мислеће биће”, човек који мисли, ради и ствара.

manojavam = having the speed of mind – умножавам (манођавам, многавам, ум гони, умно гони, много). Код источних народа у Персији и Индији, преметање слогова је можда било израженије и далеко чешћа појава него што је то било у Европи. Александар Велики је тамо био познат под именом Искандар али и Сикандар. Ни у једном ни у другом случају, да ту ствар није историјски јасна, ми не бисмо били у стању да препознамо Александрово име. Уосталом, и Грци су Лесандрово име прилагодили свом изговору.

mantra = spell – превод очигледно није тачан, јер су се у "мантри" спојиле две српске речи, "уман" и глагол "терати", слично француској именици "monter", јер је јасно да се код склапања одређених предмета

(машина) не сме пустити да то ради било ко, већ то сме да ради или да "тера" (дира) само онај ко је добро обучен, то јесте, ко је "уман" или "уме". Заправо, ту је реч о српском, назално изговореном, глаголу “мотрити”, који је у латински прешао као monter, али и као глагол moneo, monere (подсетити, саветовати, опоменути, предвидети, све “умне” радње скопчане са “умним терањем (енг. monitoring).

mantrah = transcendental chant – "дирати" (додиривати) "умно" поље.AUM = Primordial Sound (српски УМ) - назал “м” уистину

представља онај глас који директно повезан са умом и умним активностима. Да је то тако потврђује нам и изговарање тог гласа, у оним тренуцима када се човек добро замисли или када жели да реши некакав проблем, а да при томе не отвара уста. Такво “ммм...” или “хмм...” чује се на свим крајевима планете и код свих људи, без обзира којим језиком говоре, на потпуно исти начин. Зато је глас “м” директан, први “потомак” или “гласник” ума, а у српском језику не само да се тим гласом обележава мисаоност, већ се “м” налази у свакој речи која се односи на умну делатност, када је у питању прво лице једнине и множине (радим, трчим, певам, свирам...). Када се каже “умна делатност”, под тим се подразумева свака људски покрет, јер је он свакако незамислив без учешћа ума у већој или мањој мери.

omkara = the syllable om - свакако да се у поменутој речи налази слог “ом” или “ум”, но ту се може видети и сурбелски праглас “хорс”, који у комбинацији са праслогом “ум”, гради речи као што су “мир”, “умор”, “мора”, “море”; заправо, ум “гори”, ум “хара”, ум “кара” све до оног часа када се њему ватра сасвим не утиша или згасне, када се он од свега “ум(х)ори”, “ум(х)ири” и коначно “ум(х)ре, односно, ум-гре (ум-грети, ум-крет) или “хо(р)де” (оде, врати се) у своје извориште, у не-ставило (не-стабило, лат. не-стопило, ништавило). Враћање ума у ништавило (нестабило), показује нам колико је моћан сурбелски речник, јер сада схватамо да ни лат. stabilis, stabile, гр. στάβλος, σταθερός, као ни енглеско stable, са двоструким значењем (стабилност, штала, стаја), никада не би било изговорено да није “свемоћног” Сурбела. Наравно, ту примећујемо да је време одвајања грчке и романске гране од сербијског “стабла” било у давном добу, док Сурбели још нису били заменили глас “б” са “в” у тадашњем глаголу “стабити”. До такве замене дошло је у релативно каснијем времену, због потребе да се направи дистинкција између сличних, али, свакако, не истих појмова (с-табати, стопити, ставити, ступати, стуб, стабло, стопа). Стамени Сурбел проговорио слобанским “устима” таквом лепотом и умном снагом, која нам данас омогућује потпун увид у историју, па чак и најдаљу прошлост, све до оне примордијалне тачке у којој је човек, гледајући “зору белу”, изненада ставио прст на чело и испустио горе поменути назал “м”. Чврстина и стаменост људског бића огледа се управо на оној првобитној, исконској тачки, у “ставилу” (став) у који је ум крочио из “неставила”. Уколико човеков ум “стоји” на чврстом становишту (ум-ста, ста-ум), тада је

он свакако достојанствен и “ста-мен”. Енглеска именица stamina (издржљивост у снази, лат. stamina нит судбине, конци на машини за ткање, стан), у ствари није ништа друго до сербска “стаменост”.

a = not - везник “а”?ankusha = a goad (metal stick used to control elephants) гонити, гнати,

гониш, гонич, кнута, нагониш, куш! (ућу-т-кујеш некога, такође – ћути! Енг. goad исто тако долази од српског "по-годити", годити, гађати, у поменутом случају, боцкати, бости заоштреним металним штапом; наравно, нормалан човек и осећајан се свега тога "гнуша". У германским језицима сурбелски глагол “гонити” (ићи, кретати се) присутан је, углавном, у скраћеном облику, у складу са српском заменицом “га” за треће лице једнине, сем у немачком (gehen). Грчко πηγαίνω, видимо, гласовно је готово идентично српском “погонити” (погонио, погањати), док у латинском имамо ire, vadere, eo, vado, incedo, у складу са српским глаголима “јурити” (јури, лат. ira бес, љутња), “водити” (води, водати, вода лат. vadum, vadi плићак, поток, канал), једноствним узвиком “еааа!”, којим се издаје команда марви; све примери у којима нема ни трага глаголу “гонити”. Баски кажу igo, igan (пењати се, ићи навише), што би свакако могло бити повезано са гоњењем стоке на испашу. Глагол “гонити” (го, ђи) протеже се у многим језицима света, чак све до јапанског, где се “пењати” (дизати) каже go или ko.

anga = body, organ - у питању је српска "нога". Заправо, јасно је да се ту ради о сурбелском глаголу “гонити”, јер се никако не може “гонити” без ногу, то јесте, органа који живом бићу даје покретност. Од ногу (нагона) у српском језику добијени су глагол “носити” (нозити), као и име једног од проминентних органа на људском лицу - нос, којег човек, каткад, може “поносно” да “подигне”. Наравно, видимо да се многим језицима нос именује приближно исто као и у српском, али он нигде није у директној вези са ногама и глаголом носити (енг. nose, лат. nasus, норв. nese, snute, швед. nдsa, nos, рум. nas, исл. nef, фран. nez, ирс-гал. srуn, тал. naso, дан. nжse, хол. neus); на латинском нога се каже crur, cruris, crus /хрс/, а стопало pes, pedis /под, пут/; енглеске именице за ногу и стопало (leg, foot), чини се, тешко је објаснити, али, ако се поведемо логиком да је латинско “педис” уистину везано за српску именицу “под”, тада бисмо могли рећи да је енг. foot настало на исти начин, то јесте, од српског “пода”; ипак, ако бисмо на томе завршили, било би то сасвим неуверљиво и, вероватно, помало неозбиљно, пошто нам је за такву тврдњу потребна далеко јача аргументација. Зато ћемо најпре погледати како се “нога” и “стопало” именују у другим европским језицима: енг. leg нога; фран, jambe, patte нога, pied стопало /видимо да оно што је у латинском стопало у француском постаје и нога/; дан. fod, pote стопало /под, пут/, ben нога /бити, обијање?/; хол. been нога, voet стопало; гр. πρόποδες, πόδι стопало, πόδι, στάδιο нога /стати ногом, стадо-х/; нем. Bein нога, Fuss стопало; тал. (poet. = piede), base, base, piede стопало, zampa, gamba нога /једини пример где се појављује у скривеној форми глагол

“гонити”, “го”, заправо, “гон-бити”, “гамбати”, “згамбати”, фр. jambe/; швед. fot, stativ /слично грчком “стати ногом”/; норв. fot стопало, etappe /видимо и да је “етапа” одређена раздаљина коју морамо “утабати”/, lеr, ben нога; баск. hanka, hank /”ханга, метатеза - нога > на баскијском нос је dudur, sudur што би евентуално могло бити у складу са сурбеловским глаголом “дурити” - “дури се”, надигао нос”, а уз све то, при тучи човека најпре “ударе” по носу; удар > дури, заправо када неког “ударе” он се “дури”, откуд и глагол “дурати”, судар/. Да бисмо објаснили настанак енглеског leg и foot, прошетаћемо се до далеког Исланда где нога има назив fуtleggur, leggur, док је стопало fуtur. Наравно, нећемо ићи тако далеко па да тврдимо да је латинска бдућност (future) нешто што нам се “потура” или оно што ће нас тек “потерати”, мада је то можда само по себи јасно, већ ћемо обратти пажњу на “гејзирско-ледену” ногу, у којо се прилично јасно назире српска именица “под-лога”. Још да додамо, да немачко Bein и слични називи за ногу у германским језицима долазе из српског глагола “бити” (бијење), симболичног “обијање прагова” или буквалног обијања врата, које се свакако најлакше обавља ногом. Тиме ћемо и завршити причу о германском “фут-легу”, који се, сасвим очигледно, излегао из Сурбеланове говорне матице.

Глагол “гонити”, на пример, налазимо у грчкој именици γωνία (угао, од “угонити у угао”, угнати, угаоно), који са предметком πολύ (много, више) чини онај “полигон”, на коме се води непрекидна борба од постнка света. Заправо, људи су се од памтивека прогањали или “пољем гонили”, а само српско “поље” изникло је из праречи, праслога или сербског божанства Бел, одакле и “биље” које расте по “пољу”. Ништа мање није занимљива и друга грчка реч, која се у овом часу баш не уклапа директно у нашу расправу о “гоњењу”, а која се односи на “полигонију” богова и религија. Реч је “политеизму (гр. πολύ много, θεός бог, див), који нас опет враћа сурбељанском богу Белу, овог пута у комбинацији са именицом “див” (дивус, θεός), заправо Бел-Диву, од кога се обртањем слогова добија Див-Бијели, Дивјели (прелазак “б” у “в”), односно, Дијавол (Дијабел, dia-blo, Teu-fel, de-vil или српски “ђаво”), одакле и српски глагол “дивљати”, придев “дивљи” (ђавољи) и именица “дивљак” (ђаволак). Тако се на крају стиже и до Луцифера (lux зрака, луча; ferre носити, доносити, преносити > преносилац ватре слично Прометеју /прометати/), односно Лучибера, који на крхка људска плећа то-вари, варљиву, варну и к-варну привлачну снагу светла. Горњи пример нам казује да се у српском речнику налази не само јасна и до краја исказана (предсказана) идеја хришћанства, већ су у нашем сурбеланском гласу скривене и све друге религије и богови, почев од сумерског бога Ергала (Херкула, Хер-кола), преко египатског сунчаног божанства Ра (Ера), Озириса (Зора), Брамана (бремена кога се никако не можемо ослободити), Зевса, Шиве (жив), па све до Исуса Христоса (Хорс, Хрс, Крсто);

angana = field - нагонити, нагнати, ту би се то евентулно могло односити и на поље, али не у директном смислу, пошто се стока "гони" на испашу у поље;

angasanginau = with - ногом се нагони, али је заиста тешко, па и немогуће видети на основу чега је наведена реч преведена као предлог “са”; из таквог сскр. израза могло би се евентуално закључити да су ту у питању две ноге, које, свакако, “иду” једна “са“ другом (нога са ногом, с ноге на ногу, нога за ногом);

a.ngaih = limbs, body parts (сада примећујемо да се и у енглеском преводу, на одређен начин, враћамо на српску "ногу" или "удове");

angaistushhtuvansastanubhih = having satisfied with strong limbs? - “Нога се стуштава на састанак” (стуштити, станути, станувати, устанути). Аутор санскритско-енглеског речника се овде, као што видимо, сасвим непотребно снебива. Наравно, горњи премер нам показује како изгледа класична аглутинација, која је морала бити неизбежна код сваког језика у настајању. Након тога следила је обавезна “рафинација”, изазвана тежњом ка упрошћавању језика због лакше и једноставније комуникације. Преметањем слогова и избацивањем извесних гласова, након више миленијума свог развоја, језик је успео да се “прилагоди” и сведе речи на најмање могуће гласовне вредности, али ипак довољно велике да би се одређени феномени међу собом могли јасно разликовати. Јасно да нога сем за кретање служи и за стајање, "ста", али ту је и глагол "ступати", "ступити", "наступати", где такође имамо комбинацију речи "стати" и "бити", слично баш као и код глагола "го-нити" и "стати" /гост/; енг. stop, видимо следи управо ту логику јер "гост" долази да "остане" извесно време, то јесте, да на кратко "на-ступи" на неком другом месту; у српском имамо и именицу "стан", која је изворно настала од глагола "стати" и "гнати" /срп. стегнути, нлат. stagnatio/ која јасно указује на заустављено кретање или гоњење /стагнути, станути, стати, становати, стан; тешко би било наћи иједан језик на свету који би на логичан начин могао повезати речи, попут гост, стан, густ, гуштер, костур, гостионица, густара, станути, ставити, стапати, стабати );

anjana = anointment - тешко да поменута реч има икакв везе са мазањем, једино ако се не мисли на место где је маст (уље) нанесено, то јесте, “он-ђена”. Ђе, ђа, ђи је исто што и гнати, гонити – по-ђи (погнати, поћи), до-ђи (догнати, доћи), на-ђи (нагнати, наћи), за-ђи (загнати, заћи), си-ђи (сагнути, саћи, сићи), ђи, ђиха – или просто, на-ђено. Српски глагол “наћи”, заправо је исто што и “на-гнати”, односно, “на-гнути се”, јер да би нешто било нађено, човек мора да то тражи, а када се некакав предмет тражи, то се најчешће чини у “нагнутом” (погнутом, сагнутом) положају.

antaranga = inner body or inner nature, feelings, inside - “унутрашњи нагон” (унутар ноге), док енг. nature долази у њихов речник преко латинског, али из изворног српског, "надарити" и "натерати" – натурити, наредити, што је, као што видимо и главна улога природе (народ, наредити, натерати,

надирати, натурити). У српском језику именица “народ” управо долази од речи “род” (сурбел, србелати, србати, са-брати, брат, обратити, об-родити, оброд, пород, род, рађати), уз префикс (пре-вик) “на”; заправо то је и онај сурбеловски део народа који, некада давно, преселивши се на север Европе (Сурбе, Урбе, Урпе) и заборавивши своје име, узима за себе ту општу србљанску именицу, да би се прозвао Нордима (народ, nord север).

a.ntargata = internal - опет "унутар гнати", скраћено "гати", гањати, "унутра га то пече...", али, исто тако, могуће је да се ради и о “трагу”, “тргању” или “трагању” (бити на трагу, на-тргати). Највероватније да српски глагол “тргати” води своје порекло од именице “рог”. Кренуло се од праслога “сур”, односно од двослога “сур-бел” и глагола “сурвати” (ровити), да би се потом, да би се отом у исту језичку раван унео и глагол “су-рија-вати” (сурљавати, сурљати, сурјати, Урије, рије, рити); ту је и глагол “сукнути” (првобитно, суркнути, сар-ко, жар-ко, Жар-кан, Сар-гон, сур-гнати), одакле је настало име Сур-рог-ан или Сва-рог, у ствари један од назива бога Бака (Белак, бик), чији нам је рог сасвим јасан. Ако се сада вратимо животињи званој бик, видећемо да она “рије”, “рига” и “риче”. Ту је и глагол сурбелски, “ргнути”, у ствари, “рогнути”, повазан са карактеристичним “букањем” бика, који својим роговима, “трга” околне предмете. У такву слику јасно се уклапа и глагол “от-ргнути”, а када се неко или нешто “отргне”, за њим (или тим) може се “трагати” само по “трагу” који остаје забележен у прошлости. На крају, српски “трг” није ништа друго, већ онај већ поменути “траг” (рог) за којим се “трага” и који нам је потребан, а на који сви долазе у потрази да би тамо пронашли оно што желе себи да прибаве. Друга реч за “трг” је “пазар” (базар), за коју се безразложно тврди да је персијског порекла, јер је ту у питање “рано устајање”, “полазак у зору” (слично “храни” и “уранку”), то јесте, у питању је “бела зора”, кретање у набавку “по-зори” не би ли се на “тргу” нешто “позорило” (пазарило).

ambaa = mother - ту је изгледа погрешно усвојена српска именица "баба" (бабо), где се у назалном изговору то често може разумети као "бамба" или "амба", мада није искључено да се ради и о мами (мам-б-а). Именица “бабо” повезана је са вавилонском кулом и њеним господаром Нином Белом (Бабилон, Бабел, Бабо).

ansha = part, angle (пре ће бити "наша", од "нас", мада се може прихватити и као "део нас", јер то што припада нама јесте наше; овде видимо да је енглески angle заправо исто што и српски "угао" у ген. "угла", где се слично као и у претходној речи, при назалном изговору то "чује" као "унгла" – енгл)

anshabhuutam = has been a part of her - "део ње?", бесмислено, јер је реч о српској снахи – снаши, која није била раније, али сада јесте "наша"; отуда и реч за копулацију код Срба – сношај; док је бутам исто што и "будем", од глагола "бити"; улога снахе је била да буде и да се пода, будем – подам, свом суђенику.

anshumaan.h = radiant - донекле је то добро преведено, јер је реч о нечему што се не чује, што је бешумно – нешумно; српски глагол "шумити", откуд и именица "шума", јер лишће шуми, долази од "чути", чујем – шујем – шум; све је опет везано са оком, очима, као да се чује од "очију", јер су и сва "чула" од "очију" – очила, уочило, а не од ушију, пошто је ухо у примордијалном стању свести било исто што и око; отуда се "ушима" не уочава, али се зато чује "шум" – звук. Ушима –шум - шуми –шума.

anshena = part - part (опет "наша", али сада толико да је "ношена"; српски језик је до краја прецизан, пошто је јасно да је да је "наше" само оно што собом "носимо", одакле су и настале заменица "нас", "наше", "нама", а то опет може бити само део материјалног или духовног света )

akartaram = as the nondoer - на овом месту треба се сетити српских глагола кретати и гурати: ако кажемо "кретарам", то баш и није реч коју можемо да нађемо у данашњем српском речнику, али ако томе напред додамо глас "с", добићемо "скретарам" од чега је како видимо доцније рођен глагол "скитарати" – скитарам, то јесте, не радим ништа, а скитарати није ништа друго, већ скренути са пута и лутати необавезно унаоколо.

akarma = inaction - уколико је превод тачан, онда би се једино могло радити о неактивности, која је тако означена на посредан начин, преко глагола "укорити", "морам да га укорим – покарам за такав нерад". У питању је српски корен, праслог, божанство Хорс, од кога у складу са природом Сунца /Сурнце/ добијамо глаголе "горети", "хорети", "харати", "гарити", именицу "гора" /планина, беланина/ која је "горе" /високо, беласно, бесило, висило, Бел/, реч "кора" и глагол "скорити" /изгорети/, јер када сунце греје површина земље, која је донедавно била блатњава, тада се она претвара у кору, то јесте, очврсне; слично Суру који даје ред /сурд, сред-ти, среиште, средина/, ни Хор у таквом "уређивању" не заостаје, јер он "хорда" /ходати, ходи, иде/, он је и средиште "хорде", то јесте, "груди" /груда/ света, сскр. хрда срце, а докле хода или хорда он "гордо" "гради" "градове", "кордуне" и даје име човеку Гордан или Гордана; таква "градина" изникла из бога Хора, најпре је била земаљски врт, енг. garden, да би доцније, у складу са људском радозналом, а неретко и похлепном природом, постало велико "градилиште" умишљених "грандомана" и "градно умних" градитеља или "г/р/адних грдитеља"; овде примећујемо да се и Еденски врт, за кога верујемо да је изворно настао у главама писаца Светог писма, па и ранијих религија, заправо изнедрио из српског, више него јасног речника; човек је некада, по таквим предањима, живео у свету нетакнуте лепоте и божанске природе, коју је он потом, уз помоћ сазнања /изгнања, згнања, знања/ почео да изграђује или нагрђује; због тога га је Хорс "наградио" немиром и сталном кретњом, заправо божанском "игром" /гре, кре/, у којој је човек принуђен да непрекидно "гради" непрелазни лавиринт од умно-материјалних "греда", из којих никада неће бити у стању да сагледа самог себе, већ само своју

околину, то јесте, "грдно гредну градину гордости и г/р/адости", у којој се смењују "гадости" и "радости"; стога, човек је због своје незасите потребе за новим сазнањима /спознајама/ укорен од Бога или "укоричен", смештен у ограничени свет имагинације, из које никада неће моћи изаћи нити пробити баријеру свога "укореног" ума; на основу свега горе реченог, недвосмислено се види, да је сербски вокабулар /викало/ предвидео већ у свом зачетку читаву религијску слику света, укључујући ту сваки, а не само хришћански, "апотеотски" /Бел Див, Див Бел, дијаволски, диабло или Teufel/ систем духовне пропасти; на крају, сурбелски речник нас саветује да не радимо /градимо/ оно што данас чинимо и да се не водимо варљивим и заводљивим бојама "лучиберске" /луциферске/ светлости )

akarmakrith = without doing something (исто као и у претходном случају, али бити вешт и "крити се од укора"; српски глагол "корити", од именице "кора", као што видимо, створио је човеку и "крв" и "кров", под којим он не може бити ништа друго до "кривац" /крив/; наравно, глагол "кривити" настао је спајањем два бога сурбеловска, Хор-Бел, из којих, такође настају бројне српске речи, као што су "хрвати" /рвати/, "грабити", а при грабљењу /грабеж/ људи се неизбежно "крве" и на крају, због такве своје "крвне кривице" морају да заврше у "гробу", представљеном већом или мањом "хрпом" црне и "грбаве" земље; да би нешто за себе "уграбио", човек мора да има "хорду" иза себе, то јесте, "групу" других људских јединки, која ће му у "грабежу" помоћи, али, исто тако, он мора да буде крајње "груб" како би остварио свој грамзиви /грабзиви, прелазак "б" у "м"/ циљ; судећи по ранијој претпставци да имена собом носе одређену позитивну или негативну енергију, могло би се закључити да крволочност наших суседа, хрватских Слобана /Јасеновац, и, веома занимљиво у складу са претходним излагањем, Град-ишка/, уистину јесте у некаквој тајанственој вези са горе поменутим речима, придошлим из сербског праслога "хорс")

akarmanah = than no work (баш ме брига, "мани укоре", корења; на овом месту можда бисмо могли да обратимо пажњу и на један други придев у нашем речнику, а то је "огроман" и именицама "гром", "грм", "зрно", глаголима "грмнути", "грмети", "згрмнути", "згрнути", "згранути"; јасно је да неко ко је "огроман", заправо, онај ко је толико "велики" да може да влада другима, не мора баш много да ради, а понекад може да се препусти потпуном нераду; таквом је довољно само да "загалами" /викне, грмне/, па да се оствари оно што је наумио, то јесте, да "згрмне" /згрне/ она земаљска блага, за којима већина људи безмерно жуди; народ који мора да напрно ради да би преживео, такође има прилику да згрмне или згрне барем неко зрно онога о чему у својим сновима машта /згрмно, згрно, зрно/; да би нам све то било јасније, неопходно је да кренемо од оних праслогова који се налазе у српском глаглу "загрмети" /загрмнути, загрмети, згромити/, а то су Сур-Хор, уз додатак глагола "гонити" /гнати/ и именице "ум" се ту вешто прикрила /за-кре-ум-гна или "зора-креће-ум-гони"/; од поменутог "зора кре-

ће" /за-кре/ у српском језиу имамо глагол "загрејати", само по себи јасно, јер без зоре, Сура или Сурнца продужила би се хладна ноћ и сав свет би се "заледио" /охладио, колут, клада, кладенац, извор свеже воде/, док од "ум-гони"/ум-гна/ добијамо придев "уман", који не само да може да нам донесе "огромне" нове вредности, већ може и да нас начини "мањим" него што заиста јесмо /ум-гањати > умањити > умкати/, а што све опет зависи од нашег "знања" /згнања/ и "мозгања" /ум-згнања/; ту је и именица Герман, чију тајну настанка, лингвисти вековима покушавају да одгонетну, а која, у ствари, има значење "горо-уман", чији је ум виши од другог света, који је изнад или онај који је "огроман", тај је "грман", висок као "грм" /грман, грмаљ/ и "греје ум" онако како то чине богови својим небеским громовима и муњама /муња је како видимо исто што и "гром-но", на-срнути, на-грнути, грнути, гнути, гнати, гонити, ум-гнај, ум-гња, мугња, муња, то јесте, реч је о замени слогова хор-ум са ум-хор у једном дужем интервалу, али у сасвим јасном низу, баш као и глагол "грунути"/; коначно, имамо и глагол "шкргнути" /са-хор-гнати", у блиској релацији са поменутим "грунути", али и "крунити", "кренути", "гранути" или "гранати", одакле видимо да је именица "грана" у директној вези са "грејањем", сунцем које "грануло" и лишћем ту исту грану "огрнуло" /енг. garment/)

akarmani = in not doing prescribed duties (не обраћати пажњу на оно што други захтевају)

akalmashham = freed from all past sinful reactions ("около махати", у датом случају од среће што се "ослободио грехова")

akasmaat.h = by chance ("ако смо ту" – да ли случајно или не - дајте да нешто урадимо)

akaarah = the first letter (лист, кора, слично као "буква" код Срба - Словена)

akaaro = the letter `a' (исто)akaarya = and forbidden activities (радња због које се неко грди,

"кара" или "кори")akaaryam = what ought not to be done (исто)akaarye = and what ought not to be done (исто)akiirti = infamy (крити, сакрити бруку, укрити)akiirtim = infamy (исто)akiirtih = ill fame (исто)akurvat.h = did - х-рвати се са проблемима, радити; такође

примећујемо да се српска "курва" добила од поменутог глагола "(х)рвати, али, да би се то разликовало од "крвити" и "кривити" (глаголи који су исто тако настали од (х)рвања, јер су ту борци и "криве" и "крве", каткад и "крваре), између иницијалног велара "к" и гласа "р" убачен је вокал "у". Име наше "браће" Хрвата је са свим горе поменутим у вези, а њихово име указује на то да они представљају оне који су изашли из комбинације српских богова, Хорса и Бела, одакле су настале именице које означавају тамну

страну света: гроб, крв; ту су и придеви: крвав, грбав, груб, глаголи: грабити, гребати и слично. Хрватско име нам указује на то да су они у блиској сродности и са Кувратом (Курват) и са Карпатима (Грбатима), па и са реком Крбавом (Крвава). Пошто су Хрвати сами себи дали такво име, јасно је да се нешто налази у њиховој свести (крви) што их тера да буду крволочни. Наравно, треба знати, да се првобитно име “грбат” (хрбат, хрват) појављивало код Сурбелана на широким просторима, као ознака за брђане (горштаке), људе који су живели на “грбавом” (панинском) терену и да је тек половином нове ере постало национално име данашњих Хрвата. Сличан процес видимо данас у Црној Гори, где једно локално име Срба тежи да се издигне на ниво националне одреднице. Словенци су Словани (Слобани, Сурбелдани), заправо Сурбели који су и данас у семантичком смислу Срби, мада тога нису ни свесни. Код јужнословенских народа, најнеобичније је име Македонац (Македонија), јер се оно врло тешко може објаснити са становишта сурбелског речника. Наравно, јасно је да је Македон грчко име, које су доцније (тек средином прошлог века) Сурбели на простору данашње Македоније усвојили као своје. Наравно, ни грчко име није оригинално грчког порекла, већ је повезано са планином Мегедон (Гора Магедoн, хебр. har megiddo) и библијским Армагедоном, пољем на којем ће се одиграти судбоносна битка (мегдан!) између добра и зла. Поменути “мегдан” у српском речнику добијен је спајањем именице “ум” и глагола “гонити” (умгонити > мегданити > ум-го/н/-дан > дан с/макнућа), слично глаголу “макнути” (ум-гнати), пошто је без ума било какво померање незамисливо. Видимо, такође, да је у складу са глаголом “макнути” и српска именица “смакнуће”, а сасвим је јасно да ће након “мегдана” једна од сукобљених страна бити “с/макнута”. Поменимо ту и “магнет”, метал чија је особина да привлачи (по/миче, макне) друге металне предмете, као и “магенту” (битка у којој су позиције противничких страна јасно одређене - мегдан). На крају, остаје још да се види да ли је “македонско поље” онај простор, звани Армагедон, на коме ће се сукобити силе светла и таме или, можда, Магента (део Италије). Опет, да не заборавимо још један јужнословенски народ, Бугаре, у чијем се имену исто као код Хрвата крије Хор-Бел, само изговорен обрнутим редом: Бел-Хор (Бл-Гар, Бела Гора, Белогори, слов. Похорје, бокор, срп. презиме Букоровић). Занимљиво је да данашњи Букурешт, главни град Румуније, у себи носи “бугарасто” (бокорасто) значење, то јесте, исто је оно што и словеначко Похорје или српска По(д)горица (Бел/д/-горица).

akurvata = did they do - исто, само је питање да ли је санскритска граматика правилно дефинисана, јер она ни у ком случају не би могла да буде пуно удаљена од данашњих српских говорних правила; или је ту можда у питању глагол "окривити", јер када се неко за нешто окриви, логично следи провера "да ли је окривљени баш урадио оно што му се ставља на душу"; исто тако, "кров" је "крив" не због тога што је најчешће, да би се спречило

продирање падавина у унутрашњост станишта, грађен под косим углом, већ зато што је служио као "с-кровиште" у коме се човек "скривао" /крио/ од опасности наспрам дивљих животиња; ипак, судећи по српском речнику, човек је најскривенији и најмирнији /смирити, смрт/ у оном часу када се премести, не под "кров" већ под земљу – у "гроб" /Хор-Бел, Хор-Вел/ гробило, кровило)

akushalam = inauspicious (оно што се покушава, "окушава", обично на крају не бива успешно, сем у ретким случајевима)

akritabuddhitvaat.h = due to unintelligence - крет будности, што није у складу са поменутим значењем, сем ако се не ради о "крита будност", сакривена, сакрита, јер је глагол "крити" исто што и "кретати", пошто се ништа не може сакрити уколико се претходно не учине одређење радње – покрети – који ће прикрити суштину ствари.

akritaatmaanah = those without self-realisation ("крет-од-мене" или "крити-од мене", а можда и од "ума".

akritena = without discharge of duty (окретно, оно што је захвално за сваки озбиљан посао)

akritvaa = without doing (from kRi)akritsnavidaah = persons with a poor fund of knowledge - “крет-

сновида”, у ствари, утонути у сновиђење, што свакако нема везе са слабим знањем, али свакако има са слабим поимањем јаве, стварности. Очигледно је да је човек на Истоку (условно речено) далеко склонији маштању, сновиду, које га на крају мора довести у оно стање, које је Његош означио стиховима : живот овај - сновиђење страшно. На Западу је сасвим другачије, људи су прагматичнији и много више способни и спремни за чврсту друштвену организацију. То је разлог њиховог успона у материјалној сфери. Наравно, корени таквог понашања и на истоку и на западу планете, дубоко су закопани у прошлости. Наиме, Исток је у ранијем добу имао срећу да тамо услови за живот буду далеко бољи него на Западу, делу европског континента, којег је сурова реалност терала да развија свој практични ум, у коме је било најважније да се сачува голи живот.

akriyaah = without dutyakrodha = freedom from anger (кротак)akrodhah = freedom from anger (исто)akledyah = insoluble (природно је да се човек "огледа", то јесте,

прави огледе, тамо где је проблем тешко решив или, наизглед, нерешив)akhila = entire (када се нешто "околи", тада је све унутра и то је

целина; entire је управо оно или све што је "унутар")akhilaM = whole (видимо и да је енг. whole дошло од српске речи

"коло"; "сви у коло!")akhilaguru = preceptor for all, also all types of long syllable letters (онај

који се "гура около", тај ће све да види; онај који је све добро "преиспитао" мора имати добру "перцепцију" – персептију – преиспитују, а preceptor је

можда учитељ који "пресипа" знање ученицима, да не кажемо "просипа", јер је глагол "преиспитивати" у мисаоном смислу исто што "пресипати"; кад неко код Срба прича тек да би нешто причао, за њега се каже, "да пресипа шупље у празно")

agata = not past (год, година која траје)agatasuu.nscha = agata + asuun.h + cha:undeparted life + and (living

people) – реч је о "году", глаголу "годити", јер живима "сунце годи" – "ал' годи сунашце!" - сунчање; отуд и Годи, Готи, Срби који су се тако прозвали, сматрајући се достојнима великим свецима; Србин каже: велики је год! – велики је светац.

agatvaa = without going – када се све заврши, тада се одмара и не иде се никуда; готово

agama = proof of the trustworthiness of a source of knowledge agastamaasa = month of August - месец у коме су се завршили

основни пољски радови и када се може кренути у госте или се можемо надати гостима; "угостимо се"

agochara = (adj) unknownagni = fire (огањ)agnih = fire (огњи)agniparvatah = (m) volcano, volcanic cone (огањ превртао; пури-

ватра); а volcano, вулкан је, као што запажамо, Белкан, бог Бел, од кога и име Балкан

agnishhu = in the fires (огњити, огњиш, огњиште)agnau = in the fire of consummation (огњи, огњити)agra = (neut in this sense) tip (гурати се, гура, угурати, угура)agram = at the tip - видимо да "кре" или "гре" има исто значење у

почетку, пошто је "кретање" једнако "гурању", а све у вези са српским богом Хорсом – Хором

agrajah = elder - онога ко остари сунце је добро огрејало; наши стари често кажу "сунце те (о)грејало", а то значи да дуго поживиш и дочекаш старост

agratah = (let the two go) before (me) – ако желимо да видимо где су они који иду иза нас, морамо да се "окрећемо" – окретати – окретах се да их пропустим)

agradiipah = (m) headlightagre = in front of/ahead/beforehand - гурати се, кре-нути на чело, гре

напредaghammanah = (adj) evil-minded - срце му је од "камена", а "окомити

се" на некога који није ни крив ни дужан свакако је злоумно; у питању је зло које се налази "око ума"

agham = grievous sins - када се некоме срце претвори "у кам", тада је то тежак грех

aghaayuh = whose life is full of sins - схвати ли човек да је згрешио, он ће се трудити да "окаје" грехе; окајати је у вези са оком које је видело истину, која га је бацила у очај, а потом у кајање

anka = number - можда "јед-нако", по броју наравноanga = a limb, or body part (овде је све јасно – нога)angam = limb(s) - истоangaani = limbs (пре би се могло рећи да је ту реч о нагонима него о

ногама)angula = a finger - вероватно замена значења због српског "нагули”

нокте или прсте; слично се десило и код нем. Nagel, које се у енглеском преметнуло у nail, a има значење "нокат"

angushhtha = the big toe - ногиште, ножиште, место где се ослањамо или где се нека ствар ослања; свакако да то сигурно није ножни палац, већ би пре могло бити стопало, односно, стопа, која није буквално везана за део људског тела

angushhthah = (m) thumb (исто)acharam = and not moving - онај ко је очаран, обично остаје без речи

и непокретанacharasya = and nonmoving (исто)achala = (adj) still, stationary - ако је нешто "почело", на пример

невреме или рат у коме тек треба да учествујемо, природно је да се једно време ћути и буде миран, уочити, очило

achalam = unmoving (исто)achalah = immovable (исто)achalapratishhThaM = steadily situated - оно што је "почело" мора

човека да "притишће" – притискати – да би се потом ишло од "ратишта", преко "приштa", па до обавезног људског измирења и "праштања".

achalaa = unflinching - нема узмицања пред оним што је "почело", већ се ту мора ићи "челом" напред; како примећујемо, српско “чело” је у јасној вези са “очима” и “очилом”, пошто је човек и пре него што је спознао да је мозак онај орган којим уистину “видимо”, интуитивно повезао око са челом и оним што се налази у унутрашњости главе; наравно, уз све то, чело је постављено одмах изнад очију

achalena = without its being deviated - буде ли наша мисао и снага добро "учељена", нико нас неће моћи скренути са нашег пута

achakshus.h = one without an eye - пре би се могло казати да је ту реч о "сузним очима" него о некоме коме недостаје једно око

achaapalam = determination - ако нам је нешто на /у/ "очи пало", то нас је сигурно добро "очепило" и натерало нас да донесемо о томе коначан суд

achintya = inconceivable - оно што се човеку "учини" обично тешко бива схватљиво; заправо, један човек, ма колико био уман, никако не може бити у стању да сасвим прецизно сагледа “реалност” нити да у својој глави

јасно сложи све аргументе којји су неопходни да би “мозак” склопио истинити “мозаик”

achintyam = beyond contemplation (исто)achintyah = inconceivable (исто)achiraad.h = without delay/in no time - ако је нешто "очито" на томе се

мора "радити" одмах и без оклевања, наравно, ако су "очи раде" или ако “очи раде”

achiraadbhava = in no time from the cycle of birth\death - комбинација трију речи: хтети, радити и бити – постојати, "радо ће се тим бавити" (очи/рад/би/ва), а то се баш не уклапа потпуно у енглески превод

achirena = very soon - опет, хтети и рано, "хоћу рано"achetasah = without krishhna consciousness - "очито се", суочити се са

оним чега нисмо свесни, “очитује се”achchhedyah = unbreakable - да ли "очи чеда" које стално или

непрекидно долазеachyuta = O infallible one - он "очито" не греши; "очију ти!"achyutam.h = the who does not slip - исто, енг. превод можда донекле

јесте тачан, јер је реч о "очима" којим гледамо, али се ту сигурно не ради о ономе који целу ноћ држи отворене очи, ко не спава

aja = goat ("ађа" је у вези са кретањем /го, ђе, ђи/, али питање је да ли је то баш "јарац")

ajam = unborn - "ађам" значи оно што долази, а оно што још није дошло јесте нерођено у ширем смислу речи; македонски Серби и данас кажу "д-оађам" – долазим, што се слаже са српским "д-ођем", уђе-м

ajah = unborn (исто, "уђох", иђах)ajapaa = involuntary repetition (as with a mantra) – "ђипа", ђипити, ђи,

а онај ко "ђипа" углавном то чини у бесу или радости, тако да се може рећи да су то невољна понављања извесне радње

ajasram = the unborn one - некада је било срамота да се деца не рађају, а у такву жену, нероткињу, улазио је "срам", "уђе срам"; стога, тамо “ђе ј’ срам” нема “ђе-та”(ђетета) да “до-ђе”

ajaa = goat - овај пут коза, опет је у питању поменуто "ђи", ђа, "го" (гнати = ђнати = ђети; ри-гнати = ра-ђати; ре-кнути = ре-ћи); када се дете (ђе-те) ра-ђа, на свет долази “реч”

ajaanam = do not understand - пре би се могло рећи да то значи "а ђнам" или "а знам!", то јесте, "разумем"

ajaanat.h = knew - овај превод је у нескладу са претходним, па је због тога тачан, а на српски би се могло превести директно са санскрита: "а знадох" = "а ђанатох"; ако би префикс “а” представљао негацију, тада би и поменута реч морала бити супротност знању

ajaanataa = without knowing (нетачно)

ajaanantah = without knowing - у питању је српски придев "знатан"; ако се неко знатно поправио, то још не значи да је добар или да довољно зна, тако да поменути превод и не мора бити неисправан

atati = to roam - у питању је српско "ходати" – одати – лутатиaniiyaa.nsam = smaller ("ни ја нисам")anu = atom (у питању је обична заменица "оно", што у крајњем

случају може да буде и "атом")anvastram = (n) nuclear weapon - овде се баш претерало, иако је

могуће да је ту реч о нечему "оностраном".atah = hence (то, ото, отуда)atattvaarthavat.h = without knowledge of reality "отелотворивати" ,

"томе твар давати", "отврдњавати"; пошто је у питању некаква врста хипостазе, могло би се рећи и да има везе са поменутим "непознавањем реалности" или, можда, непризнавањем исте

atandritah = with great care - тандара-мандара, тандрчак, тандркати, дрндати а оно што "тандри" (дрнда) не треба дирати; у ствари, "то не дирати" (тандарати) или "то не диркати" (тандркати) једнако је поменутом "та-н-дркати"; пази, не дирај, пусти га нек' тандрче! У суштини то и значи "бити опрезан" (пажљив)

ati = extremely - не ради се ни о каквој "претераној сили", већ о најобичнијем српском предлогу од- или от-

atiparichaya = excessive familiarity - (отпарчати), али могуће је и "отпричати" (да причају), јер када се људи претерано зближе, природно је много причају и да то свима у њиховој околини пада у очи. Прича нам у српском долази "реч по-реч";

ativiiryam = super power - није то никаква "над снага", већ само срски глагол "отварам"- отварајмо; до забуне је вероватно дошло због латинског virilis, virile, које је такође дошло из српског глагола "врети", "у њему је врила мушка снага" или, због тога, "то су врли момци" ( данас, супер-момци):

atichaara = Accelerated planetary motion - лепо звучи, али пре ће бити да се то односи на просту "п-оточару" или "опточара", где нешто тече или "оптиче", отиче, оток, оточара;

atitaranti = transcend - трансцендирати помало се може упоредити са срп, глаголом "од-терати" или “от-титрати”, које би се при назалном изговору могло разумети баш као поменуто “атитаранти”; стога, ако нешто титра пред очима, тада нам је то нејасно, пошто, уистину, трансцендира наш ум или је с ону страну ума;

atitaralam = ati+tarala, very+unstable - оно што титра или што је "о/титрало" (одударало) одувек је било нестабилно, истина је;

atithi = (m) guest - "одити" у госте, по-х-одити. Уосталом Србин ће и данас често рећи онима које позива у кућу "одите", уместо "дођите" или "уђите";

atithih = (masc.Nom.sing.)guest (literally undated) – отидох. Наравно, треба видети због чега се ту глагол претвара у именицу, а то се може урадити само озбиљном и детаљном анлизом санскрита у поређењу са српским;

atidaaruunamanh = adj. very dreadful - "одударају-нам", заправо нешто што се не слаже са умом (уман);

atidurvritta = of exceedingly bad conduct - заиста, такви су увек били "одвратни";

atirichyate = becomes more - "одречујте", "одричите", али тиме се обично не постаје ништа "више", сем ако није у питању “одрицање” у религијском смислу;

ativartate = transcends - као што видимо "одвратити" је готово исто што и "отерати", без обзира да ли ће тиме непријатељ да трансцендира ка новом бићу или свету, али, као што видимо, у игри су и други слични српски глаголи, на пример, одвртати или отварати. Уколико човек жели да трансцендира у нов свет, он најпре мора да се "одврати" од сопствених чула, а потом да "отвори" улаз света који је суштински другачији. Нешто "по-странце дирати" исто је што и трансцендирати;да ли случајно?;

atishaya = wonderful - могуће је да се људи и "утишају" када им је нешто дивно пред очима, али се чешће то дешава када се суоче са неком невољом. Такође, некада је дивно када нам из друштва оде неко ко нам страшно досађује. Србин тада обично каже: "Хвала Богу, отишо' је" или "дивно – отиш' је!";

ishhta = of all desirable things – у питању је глагол "искати", који се у српском појавио као скраћена форма "исказати". Наравно, српско "казати" је дошло од именице "око" (оно што може у "око ста-ти", указати), као и "окусити". То јесте мали пардокс, барем, наизглед, али се све то може објаснити чињеницом да је око (орган вида), примарно чуло и да се свет највише поима кроз зеницу која упија светлост. Примећујемо, такође, да је енглeско ask, свакако не случајно, фонетски врло блиско глаголу "искати" (иска). Избацивањем гласа "к" из поменутог глагола, у српском језику је добијен трећи облик глагола "исказати", "истати", а од тога и нове форм у коњугацији, иштем, иште, ишту;

ananyachetaah = without deviation of the mind - оно што је “очито”, што излази “на очи”, “наочито”;

ananyamanasah = without deviation of the mind - слично као и у претходној речи, с тим што се ту ради о ономе што долази “на ум”, јер “умном се” (манаса) ретко дешава да не може да размишља исправно и разложно;

anabhisnehah = without affection - овде би могао ду буде скривен српски придев “обесан” или глагол “обиснути се”; наравно, ту је и “неовисност” (необисност”), без које човек никако не може бити удаљен од “материјалних” жеља, љубави и мржње;

anayoh = of them - од “онијех” (од њих);

anartham = purposeless/in vain/danger-productive - до несврховитости и узалудности најпре се стиже “нерадом” (не радити, не радим); јасно, реч је о метатези српске именице “нерад”;

anasuyave = to the nonenvious - anasuuyah = not envious - anasuuyantah = without envy - онај који није “сује/тан”; особа која је “сујетна” склон је да све око себе потцењује, исто као што је склона и “псовању”(п/сује, опи/сује погрдно; Бел, беласати, писати, описати), описивати, псовати, совати, осовити се);

anaatmanah = of one who has failed to control the mind - онај који није “отмен” (од-ума/н), то јесте, који се не управља умом; наравно, чак се и “отменом” каткада “отме” нешто што ипак није у складу са оним што ум налаже;

anaavrittim = no return - навратити или “не вратити” (“не вратити се” је исто што и отићи без повратка);

anirvinachetasa = without deviation - “на равно очи да/ју се”, а оно што “очи дају” у српском језику је “очито”; српска именица “раван” дошла је из глагола “равнати”, а овај пак од комбинације “ровити + гнати”, изворно од “су/рвати”; дакле, “ров-г/нати” даје “равнати”; отуда и “нирвана” (nirvana) у индијској филозофији, то јесте, изаћи “на равно” или “наравнити” своју душу (смирити је) пред варљивим сликама материјалног света; - из свега још запажамо да је глагол “равнати” повезан са “ровљењем” грбавог терена (урвина) и прављењем једне глатке земљане површине, на којој би се доцније могло градити станиште; - такође, српска именица “нарав” скопчана је са начином људског понашања које се очитује у свакодневном “наравнавању”, како са суровом природом тако и у међуљудским односима; - nirvachana на санскриту јесте некаква врста избора, али сигурно није енг. election, већ оно српско “наравоученије”, до кога Срби тешко или баш никако не стижу;

anivarya = compulsary - “врети” (ври) или “на/вријети”, односно, навалити;

anishchayath = due to non-determination (having not decided) - оно што никоме није “на очима”, свакако је “ничије”; када се Србин запита “чије” је нешто, тада он, заправо, пита где су те “очи” којима такав предмет или мисао припада; када се на српском каже “ништа немам”, тада се под тим подразумева да ништа “не стоји” (нестаје, неста) пред оним који такву тврдњу изриче, одакле видимо да је српски глагол “ништити” сагласан са “нестати”;

anishhta = and undesirable; anishhtam = leading to hell - “уништити” (ништити, ништим); тежити ка “нестајању” (нестати); јасно је да не постоји човек на свету који бе желео “ништа”;

anuchintayanh = constantly thinking of - “начинити”, “начињати” (на очи г/нати); а могуће је да је ту у питању и придев “начитан” (на очи дан/дато);

anudarshanaM = observinganudaanam = donation, grant - дати, донети (дато, дано, донео ми)anudinam = daily - дан (даном)anudvignamanaah = without being agitated in mind - реч је о уму који

се “цепа”(гони) на “двоје” (на-два-го/ни-ум/г/на), што свакако помућује мишљење, баш онако како то “агитатори” чине са јавним мњењем

anubhavah = experience - набавити (набавих, бивати, бавити се нечим, чиме се сигурно стиче искуство у некаквом раду);

anumantaa = permitter - наметнути (он-уман-да), намотати, на/ум/н/ити);

anumaatum = to guess - опет оно што се “на-ум-да” (наметати);anumaana = an inference - вероватно “неумно”, јер јасно је да човек

најчешће греши уколико доноси судове о нечему што раније није добро осмотрио (размотрио);

anurajyate = is becoming attached - “наређати”anulipta = smeared - “налепити”anuvartate = follows in the footsteps - навратитиanuvartante = would follow “на врат г/нати”anuvadam = translation - овде би се пре могло радити о “наводу” него

о “преводу”;ипак, у сваком случају, српски глагол “водити” је у поменутој речи сасвим јасан; anuvadya = having translated

anuvidhiyate = becomes constantly engaged - “видјети” (имати нешто “у” или “на виду”, што свакако захтева непрекидну упосленост);

anuchanam = (teacher?) - у основи су српски глагол “научити”, придев “научни” или именица “наука” ( пром. ученом, наученом, научном, науком /на-око-ум; на-очи-ум; на-очи-дати, научити, на-читати/; у српском језику (презент) у првом лицу једнине каже се: учим /ја учим/, што је, како видимо, директно везано за именице “око” (ухо, уко) и “ум”, без којих се сигурно никакво учење не може замислити;

antaram = between - унутра, “на/терати у” или “између”;antaratmana = within himself - унутар “атме” (унутар мене, од ума/н,

отмен); “од уман” је у српском језику исто што и од “мене, ме”, где придев “уман” прелази у личну заменицу првог лица једнине (ген. ак. “мене”, дат. “мени”, инстр. “мном”); наравно, “од мене отменог”;

apamaanayoh = and dishonour - опомена, опоменути (опомињу их); наравно, сасвим је природно да људи опомињу онога ко је бешчастан и ко их срамоти;

aparigraha = abstention from greed, non-possessiveness - помало необично, али чини се да је сскр. apari једнако српском глаголу “обори/ти”; то се сасвим уклапа у сскр. aparigraha (“обори грехе” или “бори се против греха”), јер се човек никако не може супроставити похлепном делу свог бића, уколико се не “бори” против похлепе; исто тако, не би требало

заборавити ни српско “опрати грехе” (опери грех), мада је у српској историји врло мало оних којима је то пошло за руком;

apavarga = heaven, liberation - када човек “оповргне” (бел-обр-гна) све земаљске муке на које је осуђен, тада је он слободан и може да лети у небо (рај);

apashyath = he could see - опажатиapaharana = stealing - похарати, похараноapaharanam = abduction, kipnapping - српски глагол “харати”

(похарати, прид. похаран-ом) свакако подразумева не само пљачку (крађу), већ и одвођење људи у ропство;

avasanh = III pl. imperfect of vas, to live - у сскр. српски глагол “везати”, баш у складу са индијским поимањем стварности, узет је као “подлога” на којој се заснива спутани животни покрет (vas), али и место на коме се борави, станује или “стоји” (остаје, опстаје, востаје, сскр. vasati < везати);занимљиво је, такође, да се богиња пролећа тамо именује као vasanta, што је, како видимо веома блиско руском “пролећу” (весна); наравно, сурбелска “весна” није директно настала од глагола “везати” (везано), већ од богиње Весне (Бесна, не-Бесна, са променом почетног “б” у глас “в”); ипак, глагол “везати” је у посредној вези са Весном, пошто је од праслога “бел” добијен глагол “беласати”, именица “блеса/н”, као и придев “бесан”, а јасно је да онај ко је “бесан” мора бити “везан” да не би наудио својој околини; ту је и глагол “бежати” (бегати, Белак, бак, бег), о коме смо већ раније говорили; сскр. vasundhara (земља) сигурно је дар богова (vastuu), такође спутаних, који нам “поклањају” материјални свет (vastuuni предмети); сурбеловски човек данас “баса” светом “бос”, без свести да се у његовом свакодневном говору крију највеће тајне божанске мудрости, јер је за њега “сав” (вас) свет смештен у индивидуалну зеницу, одсечену од саборног ума његових миленијумски старих предака, те је због тога осуђен на “бесано басање” у властитом “одсјају таме” у коме, чини се, никада више неће “набасати” на ону истину, која је његовим умним прецима била знана још у искону људске цивилизације - а то је, да друштво никако не може напредовати, уколико је оно прост збир “неувезаних”, бесних и духовно “босих” појединаца;

avasthatum = to stay - стати, востатиavidita = without knowledge, unknowingly - овде би пре могло бити

говора о српском глаголу “з/авидети”, то јесте бити “иза вида” и не видети ваљано свет и сврху властитог постојања; слично испуштање гласа “з”, с почетка те речи, можемо наћи и у енг. придеву avid (похлепан), а јасно је да је похлепан човек увек завидан и обрнуто; сскр. viduh (разумео сам) једнако је српском “видех”, са истим значењем;

asi = you are - ти си (јеси)asmi = I am - ја сам (јесам)asmitaa = egotism, self righteousness - осамити (се)

ishhtam = leading to heaven – иштем, иштеш, иште, иштемо, иштете, ишту, најчешће се код Срба користило као "исказивање" вере у Бога, па стога онај ко верује у Бога, тај га и "иште". Отуда код Мађара и сам Бог има назив Isten ( isten parancsai бог командује, односно, поручује)

rikh = the Rg Veda (рог, рика, река, рек, реч)richah = the Rig Veda (рика, риче, реч)ka = what( use) is the - ка, коkam = whom (ком-е)kanchna = anyone (or someone) - коначно?kantah = (Masc,Nom.sing.) throat - кантаkanthaM = neck – канта, кантамаkanthe = in yhe neck (канта)kanthaa = rags? – као што видимо, сскр. канта може да буде и "врат"

и "грло" и "рита". Као што знамо то су два толико удаљена појма, да је међу њима немогуће успоставити било какву језичку или смисаону везу. Без обзира што је санскрит искварени облик српског језика, немогуће је да се нешто тако деси у било ком језику на свету. Увек мора да постоји логичан разлог због чега су две речи гласовно блиске или идентичне. Сам преводилац је ту збуњен, јер је ставио на крају знак питања. Наравно, то нам показује да је тај превод настао по некаквој инерцији или слутњи која је сав труд људи, који су на томе радили, одвукла у ћорсокак. Сама "канта" је у српском јасна и она никако не може да оде далеко од глагола "канути", односно, "капнути" или "окупити"(кап, капнути, канта).

kah = who - коkantakam.h = (n) thorns – сад је "канта" чак и "трн". Енглески thorn

јесте српски трн, који је доша од придева "дрвен" (дрен, трн), али канта и трн се баш никако не могу сложити, сем ако трн не упадне у канту.

kantha = throatkathhaH = (m) throat, neck (опет лутање...!)kanthabhuushhaa = (f) necklace – можда је и огрлица, ако неко про-

буши канту и окачи је око врата.kanthahaaraH = (m) necklace – реч је о обичном српском "кантару",

заправо о канти која има противтег за мерење. kanduuyati = to scratch – "кандијати" (кандисати), то јесте,

мирисати...kandolah = (m) a wooden basket – пре би се могло рећи да је то

"кандило", од "кандисати" (гони дисати). Латинско condoleo заправо је српско "кандило", јер оно симболише сучешће у болу. Отуда и dolor, doloris бол, туга, а можда и италијанска gondola, која својим обликом можда подсећа на кандило

kajnchukah = blouse - кожун, кожунчићkurvanh = doing anything - (х)рвање, грување

kula = family, dynasty - реч је о српској именици “коло”, одакле и друга срп. именица “колено” (зглоб, али и у смислу “породица” - с колена на колено); колнути > клонути (о/ко/ло/гна/ти), јер када човека “около гањају”, он неизбежно на крају пада на “колена”; ту спада и лат. colonia (људско насеље, најпре породично; о-колина, околно); отуда у сскр. kulaghnanam (назив за оне који убијају чланове своје породице (гнати, гинути, гнано, ghnana/m); kuladharmah (породична традиција, коло-дар-ум); kulanama (презиме, породично име, колена/и/ме, име колена); kulanihantarau (колено/гони/тера), они који гоне или терају породицу на рад; када се узме само задњи део претходне речи (hantarau), видећемо да се то гласовно слаже са енг. именицом hunter (ловац), који ништа друго не ради већ “гони” и “тера”, баш као и немачки “пас” (Hund, енг. hound);

kada = when - када, чим (уо/чим)kadachanh = never - не види се логика да придев “никад” бде

изговаран гласовно готово исто као и “увек”(kadachana = at any time);kadachith = at any time - кад /х/оћете, “кад очи да/ју” pangu = cripple - бангав, богаљав, богаљ, багљав (од срп. глагола

“убогаљити”) kartayati = to cut - овде је у питању српски глагол “кратити”, уско

везан са “градити” (Хор/дати, градити, ходати, кротити, кратити, грдити и слично), одакле добијамо именицу kartari (маказе), kartavyam = prescribed duty, једнако српској речи “градиво”, karta = doer, also attributed to main person in a household, онај који “гради”, домаћин који гради и грди и кроти

kartaa.asi = are the doer - срп.”градио си”, градио је/си;karmanh = work - од Хор + ум, горо-уман, грм, гром, храмати

(гурати, гурам), хром, храм, грам, Герман, Кармен, К-Арменулић, Грметлија, Грмечлија (о/гро/ман, грмаљ); “горе умети” је исто што и “горе стати” (огроман = горо/ста/сан, Херострат, Горазд, Грозда), а онај ко “горе стаје” свакако је “кори/стан”, Крстан, Христ, Хрс, Хорс; заправо, поменуто “карман” (рад) има исто значење као и данашње српско “уме/ти г/ра/дити”; сетимо се и српског глагола “рмбати”, у ствари, г/рм/бати (грбити се), па ћемо видети да је у њему скривена и наведена сскр. karmanh; такође, ту је и именица “крме” (свиња), која је можда настала доцније, где се у пежоративном значењу дошло до поређења те домаће животиње са Германима (Герман, Грман, Крман, крме, крмак), а потом и “крмиво” (храна за стоку, рус. корма, кормление храна, храњење);

karmasanginam = who are attached to fruitive work - некада се сматрало да онај ко “гура снагом” (ко је снажан), сигурно је у прилици да пуно уради; овде треба приметити да је српска именица “снага” дошла “с нагоном” или “с ногом” (с ногу) у српски вокабулар, баш као што се и “снег” “с/нагонио” (загонио) преко друмова и људских станишта невиђеном “снагом” (сне-г > sne > snow > Schnee), док је енглеска “снага” пристигла из

српског “орања” (“поорати”, “паор”, енг. power снага, нем. Bauer сељак, али и енг. poverty сиромаштво);

pancha = five - петpanthaa = way (пут; слично грчком и латинском “понт”)pachati = to cook (пећи, пекарити, печење)path = to fall (пад, падати); patati = to fall - падатиpathika = traveller - путникpada = step (стопа пада на под)payash = water (поји се, од глагола “појити”, појиш); наравно, одатле

добијамо и речи у санскриту, као што су payoda облак, payodhi море, океан (видимо да је српски глагол “пити” у јасној вези са “бити” (убијати > опијати, јер човек кад пије спреман је и да се бије, а када се “опије” и данас ћемо често рећи “убио се”(од прекомерног пића свакако)

parama = highest, the utmost, most excellent - први је увек највиши, најцењенији;поменуто исто је што и лат. prima, а јасно је да “први” увек “прима” поклоне и почасти; српски глагол “примати”, заправо, обр-имати или пре-имати, јер “примити” нешто значи не учествовати у стварању таквог “имања”, а само “имање” је повезано са “умом” (умети > имати)

paramaatma = the Supersoul - највиша (врховна) душа; Сурбели су давно схватили да душа долази “од ума” и стога су је повезивали са “думањем” (мишљењем); руски “атаман” је према томе “духовни вођа” племена

parameshvaram - врховно биће (Бог), то јесте, “први из/вор” или “праизвор” ствари (света)

paraayanam = the one to be worshipped; paraayanah = being so destined; paraayanaah = so inclined - овде су у питању српски глаголи “пријати”, “пријањати” (прионути)

paraardha = other end - пре реда, “пруреди/ти”, прерада и слично, јер када се нешто преуреди, оно увек добија другачији изглед (крај)

parikiirtitah = is declared - српски глагол “китити (се)” имао је првобитну форму “киртити”, што даказују данашње српско презиме Кирћански, али и глагол “гордити”, јер се човек тада обично “кити” својим наводним успесима (Хор-дати)

pariklishhtam = grudgingly - онај ко је “приклештен” извесним невољама, сасвим природно, почиње да гунђа или да се буни, то јесте, сигурно је лоше воље; српски глагол “приклештити” (обр-кли/п/-ста/ти), скопчан је са глибом (глина, клин, клип) у који се стаје или који стаје (ста)

pariprichchhaa = enquiry (када је потребно да Србин дозна неке ствари, он иде да се распита, то јесте да “поприча” са онима од којих би евентуално могао да дозна истину; дакле, у питању је “прича” и “препричавање”

pariprashnena = by submissive inquiries (српски глагол “просити” има двојако значење молбе: једно је просити руку своје девојке, а друго је

молити за помоћ када је човек у безнадежном положају (просјак); овде није баш лако утврдити како је та српска реч настала, али, највероватније да је стигла од глагола “прегнути” (презати), јер се човек обично мора добро напрегнути и заборавити на своје достојанство када је принуђен да некога за нешто моли; рус. с/прашивать или глагол “пора/сс/просить” - приупитати

parivartana = Exchange of two signs - у питању је српски глагол “превртати”

pashu = animal - пре би се могло рећи да се ту ради о српској именици “паша” (испаша, напасање стоке), која је изворно настала од глагола “пазити” (пазити, чувати стоку, пажња); то можемо поткрепити и сскр. глаголом pashyanti или pashyeth (видети); наравно, пошто је санскрит једна искварена форма српског језика, грађена на основу простих асоцијација и честих замена значења, појављује се велики проблем да се он до краја анализира уз помоћ језика од кога је настао; ипак, то би се могло прецизно урадити, али за то је потребно много више времена и простора од оног које нам допушта ова књига

paasha = a trap, noose, binding of the material world or relatives - слично као и код претходне сскр. именице pashu (животиња, стока), с тим што је овог пута реч о српском глаголу “опасати” (пашем); српски глагол “опасати” сродан је са “описати”, а овај, опет, са “бележити” (Бел, Белак, беласати, белег, облагати, обложити); необично је да сскр. paasham има значење “конопац”, мада је јасно да је некада конопац коришћен као “опасач”, јер то указује на сиромаштво санскритског речника и потврђује да он никако није могао бити извор сурбелског говора, већ да је ствар обрнута

pitri = father - морамо се сетити гр. πατέρας (лат. pater) да бисмо видели да се ту ради о српској “потери”, то јесте, глаголу “потерати”. Некада су Срби традиционално живели у “заједницама” или породичним задругама (такав обичај трајао је све до половине прошлог века), где је важило правило да глава породице буде њихов најстарији члан. Он је издавао наређења и она су се морала беспоговорно извршавати. Таква “седа глава” симболично је у рукама држала штап (патарицу), као ознаку власти, којом је указивала или “терала” чланове породице на одређен посао. Сасвим јасно, човек са патарицом био је “гос/подар” (го-с-Белдар, тал. padre, babbo), чија се улога упоређивала на известан начин са Господином (го-с-Белдан или го-с-Бел Один), то јесте, богом. Овде имамо још један доказ да је санскрит грађен без реда и да није логички повезан на онај начин, који се може видети у данашњем савременом српском језику, јер, на пример, сскр. именица “син” (putra) изводи се такође из основе “белдар”, што никако није у складу са улогом потомка у српској, али ни у другим светским цивилизацијама.

pibati = to drink - од српског “пити” (попити, пивати, пиво), одакле и горе помињано payash (вода) или pibh (пиће, пибо, пиво), pipaasaa (жеђ), где видимо да је српски глагол “пити” послужио за грађење других сскр. речи везаних за воду, што, природно, у српском језику није прихватљиво.

piidana = harassment - у српском језику имамо именицу “поданик”, која означава особу која мора да слуша туђа наређења; наравно, такав човек се увек осећао потлаченим, па отуд и сскр. глагол piidayati (тлачити)

piita = yellow - у будистичкој религији, свештеници носе одећу жуте боје, а пошто су и они “очеви”, баш онако као и у хришћанству, десило се да поменуто “пита” буде истовремено и жута боја, као и именица “отац” (pitaa); свакако да отац који “тера” (патер) мора и да се “пита”, али прилично је необично да се од тога доцније добије и придев “жут/о”, што нам указује на несинхронизован развој санскрита

putikaroti = to fold, to roll (a carpet) - поткратитиpunya = purification acquired by virtuous deeds - сетимо се Његошевог

“Горског вијенца” и “аранђелског пуња” (вино које се “пуни” у чаше, а које се испија у славу Христову); отуда и сскр. punyam (побожан, лат. pius, pia pium, енг. pious, тал. pio); ту примећујемо да је реч “побожан” у сскр. настала од српског глагола “пунити”, а у романским говорима од “пити” (“пиј у име Христово” или “пиј Христову крв /вино/”)

punarjanma = rebirth - јасно, реч је “пон/ово/ рођеним/а/”; у сличним санскритским речима још увек су уредно сачувани основни српски гласови, али у многима то није случај, јер су толико гласовно испретуране, да се тек са крајњим напором може закључити из које су српске речи или синтагме настале

punashcha = and again - “пон/ов/о ће” (поново шћео)pumaanh = a person - уман, по-уман, поман, одакле и придев

“помно”; с друге стране ту је и глагол “помињати”, као и именица “помен”, која се односи на одавање поштовања умрлој особи

purah = before or in front, East is considered front for auspicious occasion

purvottana = the front of the body - предњи део тела, односно, оно што нам је “прво дано” (првотно, предње);да је то баш тако потврдиће нам и сскр. речи puurva (претходни), puurve (пре), али и puurvaka (предак > првак)

puurayati = to pour - бура, бурјати;одакле би могло, како видимо, бити и енг. pour (сипати, точити, тећи, лити); заправо, у питању је “бура” (бурјање) или оно једноставно, што и данас Србин каже када удари јак пљусак: “ал’се обори!” или само “обори!”, одакле и сама именица “бура”

prithakh = each separately - придика, притка, проткати, предак, претећи /притек’о, протек’о/, имати “пред оком” (предочити); наравно, све поменуте речи на известан начин у српском језику су везане за чуло вида (око) или глагол “до-гнати”; да је слична ствар и са поменутим, prithakh дотатно ће нас уверити друга сскр, реч, prithakkaranamh (анализа, у преводу на енглески), која би свакако могла бити оно што нам се предочава или ставља на увид (пред око гурано); мада нам, сигурно, овакав приступ не делује баш много убедљиво, ипак, судећи по сурбеловским кључним

слоговима из којих су настали језици на планети, такав закључак би морао бити сасвим исправан;

prithvii = earth - крајње занимљива реч, јер нас одмах подсећа на српску синтагму “обрадива земља” (обр/да/бити, обрадба, обрадва, обрадива, заправо, добити нешто обртањем - обративо, обртиво); с друге стране, уколико је таква именица везана за “обрт/ање” планете земље око своје осе (prithiviim Земља), тада се у Индији одавно знало, далеко пре Европљана, да се Земља обрће око Сунца

prishhhatah = above - слично као и код претходне речи имамо поменут “обр/т/” и глагол “стати”; наравно, да бисмо дошли до правог значења поменуте речи, требало би то проучити у свеобухватном санскритском тексту, за шта аутор “Српске Зоре Беле” нема времена;ипак, јасно је да ту у обзир могу доћи српски глаголи “пристати”, “престати”, “прошетати”, “брстити”, “о/простити” и слично;

paurushha = manliness, virility, courage, effort - Борис, борац, Боруша, Пуруша, српско име Пуриша

prachalh = to agitate - причалица, причалоprakriti = Nature - прекрити? prakriyaa је преведено као “процес”,

што свакако има индиректне везе са природом, али само када се мисли на природан “процес”, односно “покрет” (преокрет);под природом се ту изгледа подразумева само материјални свет, па ако је тако, посматрајући ту реч са филозофског становишта, таква материјална природа уистину “прекрива” или заокупља човеков ум у толикој мери, да он није у стању да сагледа ванчулне феномене, нити прави разлог свога постојања; гледајући тако, примећујемо да човек, и поред неслућених технолошких изума, није у стању да да одговор на проста питања: “шта је овај свет”?; или “ко сам ја?” Утом смислу, природа је заиста прекрила суштину таквом силином шаренила и сјаја, да се модерни човек, када је реч о поменутом виђењу своје “стварности”, није нимало удаљио од људи који су некада давно живели у пећинама;

pranudati = to push, to press, to ring a bell (обр/ г/нут/о да/ти > принудити); одатле и глагол “прегнути”, то јесте, “през/ати”, одакле смо добили енг. press; на сличан начин као и “прегнути” настао је српски глагол “притегнути” (обр/да/гну/ти), одакле и “притезати” (притеснити); наравно, није јасно одакле у енглеском преводу “звонити”, сем ако се не мисли на сам “притисак” на звекир;

pradaah = causing - предак, предах, прадах?pradaana = giving - предан, предано, проданоpradesha = Territory - предео?prapadyate = surrenders - пропадати (предавати се, они који су се

предали, prapannam);prabhavam = origin, opulences - у енглеском преводу “порекло” и

“богатство”; наравно, ту је реч о српском глаголу “пробијати” (пробавати) и

именици “проба”, што се тешко може уклопити у значења која су у санскритско-енглеском речнику дата; уколико је превод са санскрита тачан, тада на оваквом примеру јасно видимо како се српско “пробијање” (проба, пробава, пребивати) необично уграђивала у санскритски речник; на пример: prabhavah (извор одређене појаве, манифестације), prabhavaanh (рођен од), prabhavishhnu (развој, развијање), prabhaa (светлост), prabhaavah (утицај), prabhu (господар, краљ); наравно, све се наведене речи могу на неки начин повезати са српским “пробијањем”, јер је извор неке појаве место где она “избија” (пробија), условно речено, онај који се рађа такође се “пробија”, “пробој на-више” свакако је “развој”, баш као што се и светлост или јутро “пробија” кроз ноћну тмину, а без “пробијања” нема “утицаја” нити се може постати господар или краљ;

prabhuddho = having risen( after sleep, unconscious state) - пробудити се (пробудио) из сна;

pravachanena = thro' discourse or lecture - проучити (проучено, право уочено)

pravadataam = of arguments - право дати (правдати)pravartate = act - превртати, превратити, провртетиpravaalaah = twigs - провалити (као пупољак на грани, али и

схватити одређену мисао)prashaantam = at rest or passionless - праштати, праштањеprashna = Horary Astrology. The word means question or query -

питање, просити, прошња, прошење;prasaarayati = to spread - проширитиpriyam = the pleasant - пријати, прија миprokta = said - још један веома занимљив пример из кога би се, чини

се, могло доста тога научити о начину на који је настајао санскрит; јасно је да је у речи prokta, у основи српски глагол “рећи” (рекао, реко ти, можда облик “па-реко-ти”);потврду за то имамо у облику тог глагола за треће лице множине, prochyate (они су рекли), што је сасвим близу српског “причајте”; свакако да је јасно да се ту не ради ни о каквој случајној сличности, те да би се на основу таквог примера, узимајући у обзир сурбелске праслогове, могло до краја проникнути у најскривеније тајне тог језика, које би непобитно утврдиле да је санскрит искварен облик слобанског (словенског) говора;

plavate = to swim - пливати;phenah = (m) foam - пена;upakalpana = (f) hypothesis - свака хипотеза или претпоставка

поставља се управо због тога, што се верује да ће се она, након практичног проверавања, “поклопити” са теоријом;

shishya = student - узимамо ову реч за крај, да бисмо видели колико је понекад тешко наћи српски извор у појединим сскр. речима; да бисмо пронашли решење за “шишју” или “шишуна” (shishun дете, ученик), потребно је да се сетимо негдашњег обичаја Срба, “шишаног кумства”,

односно детета коме се кумује шишањем и које су због тога често звали “шишан”, управо онако како та именица у санскриту гласи за дете или ученика; уз све то, видимо да су фонетски врло близу један другога српски глаголи “шишати” и “сисати”, што сигурно није никаква случајност; да би се та два глагола објаснила, потребно је да се крене од старијег облика, “узети” (сур-да, сар-да/ти, сути, усути), односно, “у-се-да/ти”, потом, “у-се-стати” (у-се-ста-/б/вити > усисавати); доцније је од именице “сисање” добијено “шишање”, управо у складу са старим обичајима код Срба - шишањем детета које још сиса (сисанче);

Copyright © Suri Orao