ĐUBRENJE U ORGANSKOJ PROIZVODNJIkategorija E znanje  |  06.11.2013  |  komentara (1)

Organska đubriva su nezamenjiva kada je u pitanju revitalizacija zemljišta odnosno poboljšanje njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. U konceptima organske poljoprivrede njima se pridaje veliki značaj kao i simbiotskim i nesimbiotskim azotofiksatorima (bakterijska đubriva) budući da se izostavljaju mineralna đubriva.

Organska đubriva 

Kao organska đubriva koriste se: stajnjak, kompost, humus-glistenjak, zelenišno đubrenje, treset, drveni pepeo, biološka fiksacija azota gajenjem leguminoznih biljaka i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoh tehnologiji i industriji. U našoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi se i smeša treseta sa zeolitom kao i organska đubriva nastala biokonverzijom (korišćenjem mikrobioloških kultura) različitih vrsta organskih materija od stajnjaka do komunalnog mulja. Tako je razgradnjom goveđeg stajnjaka dobijeno đubrivo teravita visoke biološke vrednosti sa visokim sadržajem humusa, makro i mikro elemenata. Iz komine i živinskog stajnjaka dobija se organsko đubrivo teramin, humisan i kombinacije treseta i organskih đubriva sa zeolitom. Bez obzira koje organsko đubrivo se koristi, ono mora da bude bez štetnih ostataka pesticida, hormona i teških metala, kao i bez semena korova i štetočina. U organskoj poljoprivredi i đubriva mogu da budu iz organske proizvodnje. Nužni su čistoća i kvalitet organskih đubriva, jer u suprotnom mogu da zagade zemljište, vodu i biljke. U svetu se koristi čitav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih đubriva: krvno

brašno (15% N, 1,3% P, 0,7% K) koristi se kao azotno đubrivo (1,5 kg/10 m2) ili se dodaje pri kompostiranju, razlaže se za 3-4 meseca; koštano brašno (3% N, 20% P, 24-30% K) dobro fosfatno đubrivo (2,5 kg/10 m2) smanjuje kiselost zemljišta, razlaže se 6-12 meseci; granitni prah (3,5% K, 67% silicijuma, 19 minerala u tragovima) je sporodelujuće đubrivo pogodno za popravljanje strukture zemljišta (5 kg/10 m2); brašno od kopita i rogova (14% N, 2% P) azotno đubrivo (2 kg/10 m2) sporo se razlaže (4-6 nedelje posle primene), a efekat je dug 12 meseci; brašno i rastvor morskih algi (1% N, 12% K i 50 minerala u tragovima) prirodni su hormoni rasta, a koristi se i za folijarno prihranjivanje (0,5 kg/10 m2); drveni pepeo (7% P, 6-20% K, 20-30 Ca) je dobro kalijumovo đubrivo (0,5 kg/10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci. 

Stajsko đubrivo (stajnjak) 

Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće životinje, prostirke i starosti đubriva. Konjski i ovčiji stajnjak pogodniji su za teža i hladna zemljišta, jer su zbog većeg sadržaja suve materije topliji, a sadrže i više azota, fosfora i kalijuma. Goveđi i svinjski stajnjak sadrže više vode, hladniji su i kiseliji pa se sporije razlažu, pa su pogodni za laka peskovita zemljišta. Svež i poluzgoreo stajnjak unosi se pred osnovnu obradu u jesen, a zgoreli može i u proleće, odnosno leto, neposredno pre setve i sadnje. U organskoj bašti se zgoreli stajnjak rasprostire po površini zemljišta uz neznatno rahljanje (vilama) samo delimično unosi u gornji setveni sloj zemljišta. Najveći deo stajnjaka ostaje kao malč (prostirka) na površini zemljišta (1- 4 kg na m2). Đubrenje se može vršiti i u redove i kućice, to je nešto racionalnije, ali se dobija neravnomeran raspored hraniva u zemljištu. Laka zemljišta se đubre na 2-3 godine a teža svakih 4-6 godina, zavisno od plodoreda. Najčešće se đubri sa 3-4 kg i to u skladu sa plodoredom, a na zemljištima sa malo humusa sa 5-8 kg/m2. 

Kompost - đubrivo od otpadaka 

Kompost se najčešće u bašti koristi kao organsko đubrivo. Po sastavu je sličan stajnjaku i koristi se kao osnovno đubrivo u količini 3-6 kg/m 2. Priprema se od otpadaka biljnog i životonjskog porekla, od gradskog smeća. Mesto gde se priprema kompost mora biti zaklonjeno od vetra i u senci. Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje učestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači bolesti kompostiranjem ne uginjavaju. Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, korova i štetočina. Kompost u proseku sadrži 0,35-0,5% azota, 0,2% fosfora i 0,25-0,3% kalijuma. U organskoj proizvodnji mora se voditi računa da se kompost iz sopstvene proizvodnje skladišti tako da ne dolazi do oticanja osoke u podzemne vode. Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemljišta (8-10 cm), postavi drenažni sloj od grančica ili stabala šaše, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljišta (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od zemljišta. Već posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura (50-600 C), a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje. Svaka 2-3 meseca gomila se izmeša i prekrije zemljištem (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6-12 meseci i tada je

jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ. U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje probavljajući organske materije kompost mešaju i mineralizuju. Kao aktivatori kompostiranja mogu se koristiti:

Mikrobiološki aktivatori;biodinamički preparati;homeopatski preparati;biljni preparati (čajevi, ekstrakti).

Zelenišno đubrenje

Zelenišno đubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. U ovakvom načinu đubrenja koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture, a ređe cele godine. Zelenišno đubrenje, kao naknadna kultura, seje se u jesen i to: uljana repica, smeša maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. U proleće, kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma, zatim kokotac, lucerka, lupina. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije pred setvu pokose i zaoru ili ostave kao malč. Zelenišno đubrivo obogaćuje zemljište pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujući delovanju kvržičnih bakterija koje žive na njihovom korenu i vrše fiksaciju vazdušnog azota. 

Glistenjak 

Poznato je da su kiššne gliste dobar indikator plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i nezagađenom zemljištu ima kišnih glista. Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromašan mineralnim azotom (1-1,7%), ali sadrži visoke količine fosfora (do 240 mg na 100 g) i kalijuma (do 1400 mg na 100 g) kao i značajne mikroelemente (cink, bakar, mangan, gvožđe). Glistenjak se koristi u smeši sa zemljištem i to za siromašna zemljišta jedan deo glistenjaka prema 10 delova zemljišta, a za plodna zemljišta u odnosu 1:6. Ove smeše se koriste za uzgoj rasada i u zaštićenom prostoru, a kao đubrivo koristi se u količini od 0,2-5 kg na m2. 

Autor: Ljubiša Đorđević, dipl.inž.Izvor: www.psss.rsFotografija: http://en.wikipedia.org