UNIVERZITET U NIUFILOZOFSKI FAKULTETDEPARTMAN ZA PSIHOLOGIJU

DST INTERVIJUPREDMET: TEORIJE RAZVOJNE PSIHOPATOLOGIJE

Mentor: Student: Dr Sneana Vidanovi Aleksandar Stojanovi 1623Asist. Aleksandra Stojilkovi

Ni, 2015.Im-1

Ime i prezime : Luka.N

Datum roenja: 09.05.2005

Pol: Muki

Dete po redu: Prvo, ima sestru koja je mlaa

Dijagnoza:

Trudnoa: Majka se alila na svakodnevne munine, koje su bile prisutne od samog poetka trudnoe, dakle od prvog meseca pa sve do negde pred poraaj. to se tie zdravlja, ili odreenih problema u trudnoi, nije ih bilo. Sve je proteklo u najboljem redu u toku trudnoe.

Poraaj: Poraaj se odvio prirodnim putem, majka kae da je bio teak. Neoliko meseci posle toga nije se oseala dobro. Dogodio se u 9 mesecu trudnoe. Dete je na roenju imalo 57 cm, duinu, i 3,5 kg teine. Po roenu dete je u bolnici provelo oko 40 dana, zbog produene utice. Ali je sve vreme bilo sa majkom. Dete je bilo neplanirano, ali iz ljubavi.

Sisanje: Hranjenje je prolo dobro, dete je sisalo do 9 meseca, pritom je dobivalo i dodatnu prehranu, poto majka nije imala mleko. Kasnije dete je koristilo cuclu oko godinu dana, ali palac nije sisalo. Za majku je hranjenje predstavljalo zadovoljstvo, a ne obavezu. Odbijanje je bilo problematino po reima majke ona je dete pokuala da odvikne na taj nain to je stavljala ljutu papriku na objekt sisanja, tako da dete vie samo nije htelo. Tako je prolo i odvikavanje od cucle, a to je uradila po savetu njenje majke (Ovako neto naalos nije retkost, i radi se o starom zaostalom nainu odbijanja, ne zna se kakve posledice je ovo moglo da ima po dete kasnije). Majka je odbijanje doivela kao oslobaajue. Dete je normalno podnelo ovo odbijanje, mada majka zapravo nije sigurna kako je to dete doivelo. Ona kae Dete je plakalo, kao i uvek, ja nisam sigurna da li je to bilo ba zbog odbijanja ili je u pitanju neto drugo.

Drugo dete: to se tie drugog deteta, majka kaze da je bilo neplanirano sa njene strane posto nije htela da raa opet nakon prvog iskustva. Trudnoa je bila normalna poroaj nenormalan, kae majka, uz to dodaje da je u pitanju bio karlini poroaj.

Kao odoje: Bilo je nezadovoljno jednom reju. Nervozno, plaljivo.

Tokom predkolskog uzrasta: Luka je bio nervozan, tvrdoglav, udljivo se ponaao sa stalnim promenama raspoloenja. Po reima majke bio je jako aktivan i ivahan, stalno u pokretu. Poeo je da sedi sa 5 meseci, a da hoda tano sa 12 meseci. Prva re je bila Mam. A prve reenice se ne sea. Postojala je faza intezivnih pitanja, kae faza traje jo. Luka uvek ima mnogo pitanja, jako je radoznalo dete. Majka kae da je dete dobijalo odgovore od svih koje je pitalo, ukljuujui i njegovu iru familiju . Nisu postojala pitanja oko kojih su se roditelji muili da daju odgovor. Najvie se obraalo mami i dedi a tako je i danas.

Navikavanje na istou : Majka kae da je dete slabo koristilo nou i da je ve sa godinu i neto dana samo ilo u toalet. Kada je bilo malo majka je detetu stavljala pelene i kasnije ali su one uglavnom bile suve. Moe se rei da je kontrola ostvarena do poetka druge polovine prve godine. Kasnije Luka je imao problema sa mokrenjem u snu, to se dogodilo u krajem prvog i poetkom drugog razreda.

Strahovi: Kada je bilo malo dete se plailo crvenih stvari, ukljuujui jagode i lubenice, plakalo je kada je bilo izloeno tome. Majka je intuitivno pokuala da razrei taj strah namernim izlaganjem tome, takorei preplavljivanjem, u emu je uspela. U prvom razredu javili su se neki strahovi, na primer od mraka, al ii neki tikovi zbog ega je majka dete vodila kod doktora. Priroda tika je bila pomeranje nosa u stranu, kao zec kae majka. Pritom dodaje Doktor mi je rekao da ubudue ako krenemo da ga udarimo zbog neeg to i uradimo, a ne da samo pretimo podizanjem ruku ka njemu ali ne i kaznom. Dete takoe ne voli da ide u kolu , deavalo se da plae pred polazak u kolu i ini sve kako ne bi otislo.

Rituali: Na pitanje o ritualima majka je odgovorila da je dete volelo da se krije ispod ebeta i takoe je volelo da se skriva po ormarima i na raznim udnim mestima kako ga niko ne bi naao i po nekoliko sati. Prelaznog objekta je bilo, u pitanju je igraa meda, koju je majka bacila u jednom trenutku jer je bila pocepana i iz nje je izlazio stiropor po reima majke.

Apetit: Luka je jeo sve, i nije imao problema sa apetitom, jede sve i esto. Dosta je aktivno dete. Takoe primeujem da jede dosta slatkia i da ih esto dobija od roditelja kao dar za postignuti kompromis. Npr dok sam razgovarao sa majkom Luka je trebao da crta meutim nije bio zainteresovan za to i ubrzo je zavrio, i poeo da biva aktivan i nestrpljiv, majka mu je onda obeala da ako se smiri kasnije moe da dobije okoladu, po mom dolasku dete je ve jelo okoladu.

Dete je jako stidljivo, i zatvoreno, stie se utisak kao da ima sopstveni svet, u kome mu panju privlae jedino stvari za koje je zainteresovano. esto se postidi i prilikom ulaska starijeg u kupatilo dok se kupa.

Seksualna ispoljavanja : Majka je primetila da je dete zainteresovano za razliku meu polovima. Kada se interesovao za nain svog roenja majka mu je objasnila se to desilo tako to mama i tata prave bebu, onda ona raste u stomaku i raa se jednog dana. Postoji zainteresovanost i za svoj polni organ.

Prvo odvajanje: Prvo due odvajanje dogodilo se po polasku deteta u obdanite oko druge godine. Dete je tada plakalo kada ga majka dovede, meutim po odlasku ono se smiravalo. Majci je bilo ao zbog toga ali moralo je tako, ja sam radial i nisam htela da ga uva baba, nisam htela da ga ona vaspitava kae majka.

Povremena odvajanja: Deavalo se da dete plae kada majka nije tu. Jednom se desilo da plae u dvoristu i trai majku, prema reima majke dete je toliko plakalo da su komsije dole da vide o emu se radi, onda je Luka traio od njih da mu rode majku.

Deije bolesti: Kao mali nije preleao boginje iako ga je majka vodila namerno kod bolesne dece iz komiluka da dobije, ali nikako nije moglo kao da je bio otporan. U prvom razredu Luka je dobio zaraznu uticu tipa a to se desilo kada je poao u prvi razred. Iz tog razloga dosta je izostajao iz kole, nije bio hospitalizovan, nego se leenje odvijalo kod kue. Bilo je situacija razboljevanja i zbog odlaska u kolu kad mu se ne ide i kad zeli panju. Ovde je oigledna dobit od bolesti.

Hiruke intervencije: Nije bilo ozbiljnijih intervencija, tipa operacija. Ali je bilo uivanja glave ak 4 puta. Naime, Luki su deca iz komiluka tri puta kamenjem cepala glavu, a jednom ga je sestra gurnula niz stepenice.Dete je imalo napade besa esto, ima ih i danas, bilo je zacenjivanja u nekim situacijama.

Na pitanje kad je otac stupio na scenu majka kae Vrlo rano otac je presvlaio i povijao dete kasnje praktino nije ni bio tu za dete. Ocenjujem da je otac kao figura totalno odsutan, stalno je na poslu, i on i Luka nemaju nikakav odnos, majka kae da nikad nije uhvatio dete za ruku i odveo ga negde, na koarku u park, bilo ta, zna samo da urla na njega kad rade matematiku zajedno. Postoji rivalstvo izmeu oca sina, to se posebno oita u protiv reenju oevim naredbama.Dete je vie vezano za majku, i u svim situacijama se obraa majci. Takoe ima poseban odnos sa dedom koji ga eta i provodi vreme sa njime, kupuje mu stvari i poduava ga.

Luku ne kanjavaju esto, samo zbog runih rei, u retkim situacijama je dobio batine, meutim majka kae da mu ona poznaje slabu tau i da uvek moe da ga smiri tako. Ta vaspitna metoda se ogleda u sledeem, ona obue dete u stare i pocepane stvari i preti mu da e tako da ga poalje u kolu, Luka se onda smiri jer ne eli da ide takav u kolu pred vrnjacima (dok ovo pria majka se smeje, sasvim bezazleno verovatno mislei da je to sasvim u redu). Sa druge strane otac ne kanjava dete nikad, s obzirom da nije ni ukljuen u odgoj deteta sem finansijski (treba napomenuti da roditelji nisu razvedeni, nego da otac stalo radi i da je stalo odsutan od kue, majka sama vaspitava dete koliko moe).

Isticanje: Uvek je hteo da se istakne, svuda, pred svima, i u koli to radi, ako ga neko ne primeti ovako, on e privi panju na neki drugi uglavnom lo nain.

Tendencije ka povlaenju: bilo ih je po reima majke, kada se posvaa sa drugovima iz komiluka(to je jako esto) tih nekoliko dana je povuen i igra se sam u dvoritu. Posmatra mrave, igra se sa cveem i biljkama u dvoritu ,zaliva ih i ponekad sadi jer je to video od dede kae majka. Ili gleda u zvezde kroz teleskop koji je dobio od dede, ili ita enciklopedije koje ima, sve u svemu uvek nae neto to ga zanima, nevolja je u tome to to ne traje dugo. Pokuali smo da ga upiemo na fudbal, koarku, da ga upiemo u muziku kolu, meutim ili nam nije uspevalo jer je on to odbijao, ili se tamo zadravao vrlo kratko.Navie se obradovao kade je dobio kompijuter od oca i teleskop od dede, mada je teleskop dobio kasnije, u poetku je kae majka samo igrao igrice, po ceo dan. Na pitanje da li su pokuali da ga opominju rekla je ma nee, pravo je blago kada je miran, tad i ja mogu da se smirim i da radim neto drugo.

Ispoljavanja besa su jako esta, obino se deavaju kad dete hoe neto a ne moe da dobije. to se toga tie nema zamene objekta mora ba to i kraj . Bes se takoe javlja kad ga teraju da veba matematiku u kojoj je zaista slab. preko cele godine vue keca iz matematike. Kada doe do takvih situacija majka ga samo pusti da se izduva, jer kako kaze sa njim ne moze da se pria, jer je mnogo tvrdoglav i nita nee da slua.

Na osujeenje elja reaguje besom, baca stvari lupa vratima.

Agresivnost : Postoji esto je agresivan kada nije po njegovom, vie prema objektima npr. Baca , lomi stvari i td. Deavalo se da se potue sa decom i da bacaju kamenje na njega ili on na njih. ne znam gde su to videli, niko ih tome nije uio alosno kae majka.

Ljubomora: Jeste, na sestru kada se rodila, pa i danas. I na sve ljude koji priaju sa majkom. U tim situacijama pokuava da po svaku cenu skrene panju na sebe.

Krivica: Postoji ispoljavanje krivice kada napravi neku tetu, ili ne ispuni neko obeanje.

Regresije: Majka kae da nije primatila regresivna stanja.

Tuga: Ispoljava, kada je neko bolestan ili je tuan. Kada mu je deda umro plakao je i bio svestan situacije. Tuan je esto i kad se vrati iz kole vidi se da mu tamo ne prija, ini mi se da u koli nema puno prijatelja, uitiljica ga je stavila da sedi u magareu klupu sa jednim romom, deca ga zbog toga izbegavaju, insistirala sam da sedi sam,ili sa nekim drugim, meutim uiteljica nije nita uradila po tom pitanju.

Nesigurnost: Majka kae da ispoljava nesigurnost, pogotovo u koli na asovima i u raunskim operacijama nikad nije siguran u rezultat. U drutvu manje ispoljava nesigurnost.

Poeo je da se drui sa ostalom decom u predkolskom, takoe se druio i sa decom iz komiluka. Mada po reima majke to nije prolazilo dobro uvek je dolazilo do nekakvih sporova sa decom ak i do tue. U predkoloskom se lepo snaao i druio se sa decom lepo. Mada se bolje i sigurnije osea u drutvu odraslih osoba. Problem je poeo posle polaska u kolu On je tokom prvog razreda propustio mnogo asova jer je bolovao od utice, nije uspeo da se uklopi i da stigne gradivo kasnije

Im.-2

O porodici: Majka, otac, brat i ona.( majka)

Majka: Majka je kao linost bila pozitivna, dareljiva, paljiva. Kao majka je bila stroga, mada popustljivija prema bratu. Kao supruga bila je portvovana. uvala je decu sama, 20 godina, dok je mu radio u Beogradu.

Otac: Bio je dobrica, svima je hteo da ugodi, nije mislio na sebe i zbog toga je jako rano umro za razliku od majke bio je popustljiv prema nama, pogotovo prema meni. Kao suprug bio je super, jako dugo su iveli odvojeno ali ipak brak im je opstao.

Kada je bila dete majka je nije hranila esto, samo ujtru i uvee jer su iveli na selu i tamo se po ceo dan radilo na njivi. Onda su se kasnije preselili u grad kao porodica, prema savetu starije sestre njene majke.Bila je mirno dete.

Najlepe uspomene: ivot na selu, kod bake i deke, igranje u prirodi, i ivotinje su Lukinoj majci najlepa seanja.

Neprijatna seanja iz detinjstva: Kada sam se igrala murke sa ostalom decom, sluajno sam upala u septiku jamo, moj otac me je izvadio i okupao hladom vodom u dvoritu sa gaenjem se prisea, meutim i sa malo nostalgije ak i prema tom nemilom dogaaju.

Majci zamera to misli da je vie volela brata, prema kome je svakako bila popustljivija.Ocu zamera to ju je izbacio iz kue jer je zakasnila pet minuta onda je ona morala iz inata da se uda, pritom dodaje da bi se svakako udala za sadanjeg supruga, ali ne tako rano.

Misli da ona i njen suprug imaju sline stavove ono to ja kaem to i bude(smeje se).to se tie vaspitanja tu nemaju iste stavove,nesto to bi ona kaznila suprug nee i obrnuto.Svom suprugu zamera to ne provodi vie vremena sa decom sada dok su mala. posle e da porastu i da postanu samostalni onda nee imati potrebu da provode vreme sa porodicom. Sebi zamera to nije stroa kao roditelj i to nije sluala mua za mnoge stvari koje su se kasnije obistinile.

It-1.

O porodici: Majka, otac, brat i on.

O majci: Sve najbolje misli o majci, hoe da pomogne uvek kad treba brina majka, dobra i brina supruga.

O ocu: Bio je fenomenalan, slagali smo se, imali nae tajne. Kao mu je dobar, nisu se svaali.

Negov odnos je sa svima bio zadovoljavajui, nije voleo ni sa kim da se svaa, bio je mirno dete. Kao dete je imao guenja nekoliko puta, zbog kojih je iao na leenje. Nikad ga nisu kanjavali, moda je nekad dobio batine ali se toga ne sea.

Najlepe uspomene: Vonja bicikle sa ostalom decom, druenje u komiliuku, kupovina televizora.

Neprijatne uspomene: Nestaluci sa drugom decom, kraa voa po komiluku, i batine od strane vrnjaka.

Kao mladi sve je bilo odlino. Sve je bilo super, imao sam sve i bilo mi je lepo, da nije moda bih zavrio kolu. Druio sam se sa mnogim ljudima, stalo poseivao kafane.Brak je iz ljubavi. Odnosi su dobri.O eni: Dobra domaica i majka, kao radnik i profesionalac nula Ja zaraujem svaki dinar ona samo troi i ali se.Stavovi i razmiljanja su razliiti. svako radi ta hoe, kod nas vlada demokratija Popustljiva je veoma u odnosu na oca. Zamera jos to ga nekad ne slua i to nee da se zaposli i radi ostavi puenje i ispijanje kafa. Sebi zamera to ne provodi dovoljno vremena sa porodicom, to nije zavrio kolu pa sad mora po ceo dan da radii zarauje da bi porodica preivela. Najtee mu kao mukarcu pada da cepa drva i da krei.

Komentar: Od velikog je znaaja rei neke pojedinosti koje nisam mogao da istaknem kroz rad. Posebno je bitno rei neto o ponaanju samog Luke o kome je ovde re. Dok smo njegova majka i ja priali Luka je trebao da nacrta neto po elji. Poeo je da crta im je video list ne saekavi da mu objasnim zadatak do kraja, priao je neto u sebi i za gotovo 2 minuta je zavrio. Panju mu je privukla moja torba sa kompijuterom. Pitao me je da li moe da vidi, odgovorio sam da moe, pogledao je i poto se u torbi nasla i odreena knjiga koju sam imao sa sobom, eleo je i to da vidi. Pokazivao je knjigu majci koja mu je rekla da ode da se igra jer ona mora da razgovara. Luka je ubrzo doneo knjige koje on ima i hteo je da mi ih pokae, prelistavao ih je malo a onda je poeo da radi neto u dnu dvorita. Majka mi je rekla kasnije da ide tamo da posmatra mrave koje uva. Panja mu je bila hipervigilna sve vreme, svakog trena privlailo ga je neto drugo, i kada je bio pored majke i sluao nas stalo je morao neto da doda i ometao je majku u razgovoru. Stekao sam utisak kao da mu nije bilo prijatno zbog mog razgovora sa njegovom majkom, ali kao da se ni u svojoj koi nije oseao prijatno, svaki as je neto radio i nijednog trena nije bio sasvim miran. Luka ima problema u koli takoe vie puta na asu je ustajao bez pitanja i izlazio ili se etao, nije mogao da prati nastavu ni 5 minuta, stalno se vrpoljio i zapitkivao, kao da ga nista nije interesovalo. domae zadatke radio je neredovno, a sa matematikom i osnovnim raunskim operacijama imao je mnogo problema, bukvalno nije znao koliko je 2+5, majka kaze da su mu se zbog toga svi smejali, kada pokua da sa ocem (koji je inae mainski tehniar sa solidnim poznavanjem matematike) veba matematiku, uvek se zavri loe poto on ne moe da prati a otac nema strpljenja. Sa itanjem nije imao problema nauio je da ita pre polaska u kolu uz malo truda i rada sa majkom, dok sa pisanjem i raunjanjem ima velikih potekoa, rukopis mu je jako neitak, slova su neravna i nejednake veliine, nepovezana a redovi su postavljeni ukrivo. Majka se zabrinula za inteligenciju deteta i odvela ga prvi put kod lekara gde je ustanovljeno da je dete visoko inteligentno sa umnim kolinikom 127, ali mu je tada ustanovljen hiperkinetiki sindrom. U razgovoru sa Lukom primetio sam da ga sve zanima od nauke ( ita enciklopedije o ivotinjama, biljkama, svemiru) gleda dokumentarne emisije, ali takoe voli i crtae i igrice, pogotovo one gde je izrazito prsutno nasilje i agresija. to se tie kole ona ga ne zanima kako kae i ne voli da ide u nju. Na pitanje ta ga zanima odgovara sve osim matematike.

Analiza

Deak Luka. N star 9 godina, ima mlau sestru od 6 godina, majku staru 29 godina i oca starog 37 godina. Oboje sa srednjom strunom spremom, zaposleni. Stanuju u kui od 80 kvadrata i dvoritem. U solidnim materijalnim uslovima.

Iako je tudnoa prola relativno dobro, sem munina u trajanju od oko 8 meseci, majka je poroaj podnela teko. Po samom roenju kod deteta je ustanovljena produena utica, dete je bilo hospitalizovano ali sa majkom. to se tie ove bolesti o njoj se moe govoriti kao jednom od moguih razloga kasnije hiperaktivnosti. Meutim ne moe sa sa sigurnou tvrditi zbog nedostatka podataka o pojedinostima( tipu, ozbiljnosti, poreklu) ove bolesti. Mogue je da je dete zbog uslova u kojima je bilo prvih 40 dana ( hospitalizacija) traumatski dozivelo prve dane ivota. Hranjenje je prolo dobro po reima majke, meutim ovde je prusitna odreena dinamika, moe se slobodno rei transgeneracijske prirode. Naime majka je kao dete vrlo slabo hranjena, jer su iveli na selu i njena majka je mogla da hrani svoje dete samo ujtru i uvee to je posledino dovelo do slabljenja deteta ali i do frustracije usled nezadovoljenja primarnjih potreba. Iz tog razloga Lukina majka je hranila Luku i vie nego to je to potrebno, to govori o visokoj investiciji kod dojenja prema svome detetu, i moguem prisilnom karakteru dojenja to za posledicu moe da ima frustraciju deteta, al ii da svojski utie na kasnije formiranje nekih karakternih crta. Takoe i odbijanje deteta od sise moe da se okarakterise u najmanju ruku kao problematino, sa nepoznatim posledicama po dete, s obzirom da je majka jednom nasilnom, agresivnom metodom pokusala da odbije dete (re je o korienju ljute paprika na dojci, kasnije cucli) kakve je ovo posledice moglo da ostavi po dete moe se samo naslutiti, u tom pogledu nije ni udno to je samo dete kao odoje bilo nezadovoljno, nervozno i plaljivo. Kasnije agresivno, i besno.Kako se razvijao primarni odnos, dijada majke i deteta mogue je govoriti od prvih dana. Ako uzmemo u obzir da je dete bilo hospitalizovano, nije teko naslutiti da je provodilo manje vremena sa majkom nego to je to bilo potrebno samom detetu. Takoe iz razgovora sa majkom posebno iz reenice Dete je plakalo, kao i uvek, ja nisam sigurna da li je to bilo ba zbog odbijanja ili je u pitanju neto drugo moe se predpostaviti nizak prag responzivnosti majke prema potrebama deteta, i neraspoznavanje detetovih potreba, dete se hrani kad mu se spava, uspavljuje kad je gladno,( ili se u svim situacijama preterano hrani to je ini mi se ovde sluaj).U ovom sluaju moe se govoriti o niem kvalitetu signalnog, i preverbalnog komuniciranja majke sa detetom, i neuspenosti kvalitetnog ali pre svega uvremenjenog zadovoljena osnovnih detetovih potreba. Majka je iz podataka koje saznajem iz prve ruke provodila dosta vremena sa detetom, ovde sa moe samo spekulisati o kvalitetu tog vremena. Odnos sa ocem je bio nezadovoljavajui u smislu da je vrlo malo vremena provodio sa njim. Moda je kljuan podatak o detetovom razvoju objektnih odnosa i njihovoj sudbinu,podatak da je dete je imalo igraku( prelazni object) koju je majka u jednom trenutku bacila, dete je to podnelo teko. Kako je to uticalo na samo dete i kako je to moglo da doivi jako je bitno za dalji razvoj odnosa. Psihomotorni razvoj je protekao u redu, dete je prvo prohodalo a zatim progovorilo, iz podataka dobijenih ovde primeuje se da je psihomotorna aktivnost poviena kao odje dete je bilo nervozno i esto vritalo, meutim poremaaja sna i ishrane nije bilo. Govor se razvijao normalno. U predkolskom uzrastu karakteristina su ponaanja tipina za decu sa hiperkinetikim razvojnim potencijalima a to su nepostojanost u pridrvanju odreenih pravila, poremeaj igre sa ostalom decom i poremeaj odnosa uopteno. to se tie razvoja nagona i prolaska kroz psihoseksualne faze oralna faza je jako bitna i u okviru nje se moe govoriti o preteranom zadovoljenju to za posledicu ima preteranu zavisnost deteta od majke, to se moe primetiti u njihovom odnosu. Analna faza je uspeno prevaziena i to se nje tie navikavanje na istou je po reima majke prolo dobro, i bez ikakvih problema. Falusna faza je ostvarena u njoj se moe govoriti o interesovanju za genitalije, i nain raanja dece. Ovde majka preuzima uogu u infomisanu deteta. I ne primeuju se agresivni fantazmi majke u odnosu na trudnou, i td. Prisutno je i odreeno rivaliziranje sa ocem i vea privrenost majci. Takoe i jaka ljubomora u odnosu na sve sa kojima majka komunicira. Uoljivo je slabo kontrolisanje agresiji i njeno esto izraavanje u vidu napada besa ili ljubomore, deak slabo kontrolie impulse i loe podnosi deprivacionu frustaraciju. Problem o kojem je ovde re svakako da ima uzroke u mnogim faktorima, jedan od njih je i detetova sredina, nije preterivanje rei da Luka bio zapostavljeno dete. Prezaposleni roditelji, esto neposveivanje preko potrebne panje detetu i usmeravanje deteta prema njegovim interesovanima i potencijalima rezurtirali su jednom vrstom nezadovoljnog deteta. U poetku roditelji nisu gledali na to kao na problem, dobrim delom zbog njihovog poimanja i doivljavanja detetove prirode ali zbog prezaposlenosti. Kasnije po polaku u kolu dolo je do eskalacije problema u smislu da dete nije moglo da se prilagodi kolskim obavezama kao i da nije mogao da se prilagodi drutvu. Negva agresivnost, problem u uenju, konflikti oko domah zadataka i u socijalnim odnosima naveli su roditelje da se zabrinu. Od velike je vanosti ukazati na Lukin problem sa osnovnim raunskim operacijama i pisanjem( diskalkulija i disgrafija) jer se onda moe govoriti o komorbitetu sa hiperkinetikim poremeajem panje to je karakteristino za ovaj fenomen. Uzimajui u obzir teku trudnou majke, moguu depresiju tokom trudnoe nije iskljueno da je to povezano sa kasnijem poremeajem ponaanja i panje kod Luke ( Allen et al.,1998,prema Kondi,Vidanovi, 2011). Mogue je da je postojalo odsustvo uvremenjenog i modulirianog stimulus od strane majke koje je dovelo do toga da se kod deteta prerano razvije odbrambena funkcija ja, koja treba da ovlada ovim neodgovarajuim stimulusima.

Zakljuak:Iz svega navedenog saznajamo da je Luka pametno ali zapostavljeno dete, sredina u kojoj ivi nije najpodsticajnija za razvoj potencijala i kapaciteta koje dete moze da postigne. Kontinuiran rad sa njime, organizovanje radnog dana, i postavljane jasnih granica mogao bi da pomogne kod prevladavanja ovog problema. Zbog ogromne energije koje poseduje povoljno bi bilo zainteresovati dete za neki sport u cilju regulisanja energetskog nivoa, takoe povoljno bi moglo da utie preduzimanje nekih koraka u regulisanju prehrane (npr smanjenje koliine seera). Nije na odmet da roditelji pristupe nekoj vrsti psihoedukacije i naina izlaenja na kraj sa detetom ovakve prirode, sobzirom da sam ispitivajui ih stekao utisak da ovo ne doivljavaju kao neto jako problematino na emu treba raditi, da ne govorim o nainima i tehnikama rada sa detetom. Kognitivno bihejvioralna terapija ovde bi pokazala dobre rezultate ukoliko je porodica u mogunosti.