1

Računarske mreže seminarski rad

SADRŽAJ :

1.0 Sadržaj.............................................................................................................................12.0 Uvod u DSL tehnologiju.................................................................................................2

2.1 Struktura DSL mreže...................................................................................................................3 2.2 Strana pretplatnika.......................................................................................................................3

2.3 Strana centrale…………………………………………………………………………...............32.4 Problemi i primeri DSL tehnologije…………………………………………………………....42.5 Prenošenje………………………………………………………………………………………..4

3.0 Upoređenje DSL-a I kablovskog interneta...................................................................4

3.1 Brzina.............................................................................................................................................53.2 Sigurnost prenosa..........................................................................................................................53.3 Raspoloživi servisi.........................................................................................................................53.4 Rasprostranjenost.........................................................................................................................6

4.0 Tipovi DSL-a...................................................................................................................6

4.1 Asimetrični DSL............................................................................................................................64.2 Simetrični DSL…………………………………………………………………………………...6

5.0 ADSL modemi.................................................................................................................7

5.1 Prednosti ADSL –a........................................................................................................................75.2 Princip rada ADSL-a.....................................................................................................................75.3 Potrebna podešavanja na strani korisnika..................................................................................75.4 Bzina i dužina ADSL –a................................................................................................................85.5 ADSL u Srbiji................................................................................................................................8

5.6 ADSL paketi...................................................................................................................................9 5.7 ADSL standardi.............................................................................................................................9 5.8 Insalacija ADSL-a.........................................................................................................................9

6.0 RADSL modemi.............................................................................................................107.0 VDSL modemi................................................................................................................108.0 SDSL modemi.................................................................................................................119.0 HDSL modemi…………………………………………………………………………11

10.0 IDSL modemi………………………………………………………………………....11

10.1 ISDN kanali.................................................................................................................................1110.2 Tipovi ISDN-a.............................................................................................................................12

11.0 SHDSL modemi...........................................................................................................12

11.1 Prednosti SHDSL tehnologije....................................................................................................12 11.2 SHDSL modem............................................................................................................................13 11.3 Telendus 1420 SHDSL Router...................................................................................................13

12.0 Literatura......................................................................................................................14

1

Računarske mreže seminarski rad

Uvod u DSL tehnologiju

Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako što je za svaki servis građena posebna infastruktura. Tako je nastala (javna) mreža za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Veza između telefonskih pretplatnika i njihovih centrala najvećim delom je išla preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica). Uzimajući u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kuće, telemedicina, učenje na daljinu, interaktivne mrežne igre, radio i TV, mrežne kupovine) bilo je logično očekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korišćenja postojeće infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje decenija XX veka, sa ekspanzijom Interneta, javila potreba za necim sto bi omogucilo velike protoke podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omogućava da se po postojećoj infrastrukturi (bakarnim paricama) pruži krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mreži i uslugama koje ona pruža, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s). Iako DSl vec neko vreme omogućuje pružanje usluga prenosa digitalnih podataka preko običnih telefonskih linija, telefonska linija će postići napredak tek s’DSL-om (digital subscriber line). Prednosti DSL-a su brže uspostavnjanje veze,veća propusnost, lakša instalacija i niži troškovi pretplate.

1

Računarske mreže seminarski rad

Struktura DSL mreže

Postojeća telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako da ova mreža nije u startu prilagođena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne određene izmene na postojećoj telefonskoj mreži. Da bi se stvorila mreža za brži prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrežne opreme.

Strana pretplatnika

Na strani pretplatnika nalazi se razdvajač i DSL modem. Razdvajač je uređaj koji se veže na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične telefonije ili ISDN-a. Preko razdvajača se priključuje običan telefonski aparat ili ISDN terminalni uređaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obične telefonske linije ili preko baznog ISDN-a. DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajača i omogućuje protok podataka sa korisničkog računara na DSL liniju. DSL terminalni uređaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosno razdvajač, služi za prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve verzije:

računar se spaja preko USB-a računar se spaja preko mrežne kartice

Mrežna kartica

Strana centrale

U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koga čine razdvajač (spliter) i DSL modem. Uloga razdvajača je da sav saobraćaj koji stigne do njega preko pretplatničke linije, podeli na dva dela:

telefonski saobraćaj - koji šalje ka telefonskoj mreži i digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

1

Računarske mreže seminarski rad

Problemi u primeni DSL tehnologije

Pristupna mreža se sastoji od lokalnih petlji i opreme koja povezuje komutacioni čvor, odnosno telefonsku centralu s korisničkom opremom. Mreža se tipično sastoji od višežilnih kablova korisničkih parica - do razdelnika, odakle se parica nastavlja do svakog pojedinačnog korisnika. Na dugačkim lokalnim petljama dolazi do slabljenja, odnosno prigušenja i izobličenja analognog signala. Rešenja koja su se ranije primenjivala u okviru analogne telefonske mreže su se sastojala u "pupinizaciji", odnosno ugradnji induktivnih kalemova na svakih 1.800 m. Ali kako kalemi nisu kompatibilni sa osobinama DSL prenosa koji radi na znatno višim frekvencijama, Pupinovi kalemovi moraju biti uklonjeni pre primene DSL-a.

Ali i pored toga postoji granica dometa koja je u funkciji prečnika provodnika i brzine. Domet se smanjuje sa smanjenjem prečnika provodnika i povećanjem brzine. Na primer provodnik debljine 0,4 mm i brzina od 2 Mbit/s imaju maksimalni domet (teoretski) od 4.6 kilometara. U praksi zbog raznih drugih smetnji i uticaja ta cifra je manja.

Prenošenje

U pristupnoj telefonskoj mreži, višestruko izolovane bakarne parice su spojene zajedno u kabl. Električna energija, koja se prenosi linijom u obliku modulisanog signala, zraci elektromagnetnu energiju na susedne žice, odnosno linije koje su u istom snopu. Susedne parice u snopu koje emituju ili primaju informacije u istom opsegu frekvencija mogu biti uzrok značajnih smetnji i izobličenja signala. To se događa zbog toga što se indukovan signal meša sa originalnim signalom koji je namenjen za prenos. Rezultat je drugačiji talasni oblik signala od originalnog. Postoje dve kategorije prenošenja. Prenošenje na bližem kraju i na daljem kraju. Prvi slučaj je od većeg uticaja.

Upoređenje DSL i kablovskog Interneta

DSL i kablovski modemi nude pristup Internetu velikim brzinama. U poređenju sa tradicionalnim dial-up pristupom, ove dve tehnologije otvaraju čitav spektar novih mogućnosti privatnim i poslovnim korisnicima. Iako su dosta slične, DSL i kablovska tehnologija se razlikuju u nekim fundamentalnim postavkama. Ove dve tehnologije se mogu porediti s više aspekata:

Brzina

Sigurnost prenosa

Raspoloživost servisa

Rasprostranjenost

1

Računarske mreže seminarski rad

Brzina

Stvarna brzina prenosa korisćenjem kablovske tehnologije nije veća u odnosu na DSL, iako se na prvi pogled stiče takav utisak. Performanse obe tehnologije variraju u zavisnosti od modela koji se koristi i saobraćajnog zagušenja na Internetu. Degradacije brzine koje nastaju sa DSL-om, vezana su isključivo za opterećenje linkova prema Internetu i prenosnog dela mreže, dok je kod kablovskog pristupa zagušenje najčešće vezano za pristupni deo, odnosno kablovsku infrastrukturu koja se temelji na tehnologiji deljenja medija.

Kod kablovskih sistema vise korisnika deli signal s’istog kabla, što znači da performansa u bilo kojem trenutku zavisi od broja pretplatnika koji aktivno koriste mrežu. To znači da će za vreme maksimalnog iskorišćenja brzina prenosa biti znatno manja. Istraživanja su pokazala da ADSL usluga nadmašuje kablovski prenos u periodu najvećeg opterećenja, odnosno u periodu od 17:00 do 23:00 sata. Pošto je mreža uvek iskorišćena do određenog stepena, postaje očigledno da kablovska usluga daje znatno lošiji kvalitet baš u periodu kad se usluga i najviše koristi, odnosno kada je korisniku i najpotrebnija. Ovo uslovljava da cena ovakve usluge (sa varijabilnim kvalitetom u toku dana) bude jeftinija od cene usluge bazirane na ADSL tehnologiji.

Sigurnost prenosa

DSL tehnologija iskorišćava postojeću telefonsku liniju, odnosno bakarnu paricu, te uspostavlja PPPoE sesiju, odnosno privatni virtuelni krug između korisnika i ISP-a. Dodatno, podaci se enkapsuliraju sprečavajući na taj način pristup podacima za vreme prenosa prema ISP-u.

Prenos preko deljenog medija koji koristi kablovska tehnologija omogućava uljezima da odrede trenutnu dinamičku IP adresu, te na taj način postaje osetljiviji na smetnje. Takođe, ne vrši se enkapsulacija niti kriptovanje podataka prilikom prenosa, a kablovska infrastruktura je podložna smetnjama i šumovima koji destruktivno deluju na kvalitetu pružene usluge.

Rasploživost servisa

Za razliku od DSL-a, gde svaki korisnik ima svoju paricu za prenos podataka, koju ne

deli s drugima, kod kablovskog sistema nije tako. Više korisnika deli signal sa istog kabla, pa download sesija jednog korisnika može potencijalno oduzimati resurse drugom. Što je više korisnika, to je više potencijalnog deljenja ukupnog raspoloživog propusnog opsega. S’druge strane, koaksijalni kabl ima puno veći propusni opseg nego telefonska parica, pa je u situacijama kada nema drugih aktivnih, korisnika na istom kablu moguće postići pojedinačno veće brzine prenosa nego kod DSL-a.

Dakle, najveći problem kablovskog Interneta je nekonstantnost pristupne brzine, sto nije slučaj kod DSL tehnologija koje nude zagarantovanu pristupnu brzinu.

1

Računarske mreže seminarski rad

Rasprostranjenost

DSL usluga se ostavaruje korišćenjem postojećih bakarnih parica koje su povezane sa telefonom. Iz tehničkih razloga potrebno je da korisnik bude dovoljno blizu telefonskoj centrali. Na drugoj strani, kablovski modemi koriste postojeći sistem kablovske televizije da bi obezbedio pristup Internetu. Kablovski pristup Internetu obezbeđuje nekoliko kompanija koje nude kablovsku TV. Glavni nedostatak kablovske televizije je relativno mala rasprostranjenost, barem kod nas.

Tipovi DSL-a

U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, međutim, ona koja se danas najčešće koristi mogu biti razvrstane u dve velike podele, i to na:

Asimetrični DSL Simetrični DSL

Asimetrični DSL

Asimetrična digitalna pretplatnička linija (engl. ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetričnost, zapravo znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka mreži). Većina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetrične (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kuće, itd.) gde mnogo više informacija korisnik preuzima sa mreže nego sto ih njoj šalje. A u asimetričnu digitalnu pretplatničku liniju spada:

ADSL RADSL VDSL

Simetrični DSL

Simertrični tipovi DSL konekcije omogućavaju brži danload (ka korisniku) i apload (prenos podataka od korisnika ka mreži). Simetrična DSL tehnologija je popularna za biznis clasu DSL servisa zato sto kompanije često imaju velike potrebe za prebacivanje podataka. Tipična simetrična DSL konekcija podržava 1.5 Mbps za skidanje i slanje podataka. A u simetrični DSL spada:

SDSL HDSL SHDSL IDSL

1

Računarske mreže seminarski rad

Asimetrični DSL

ADSL

ADSL (eng. Asymetric Digital Subscriber Line, asimetrična digitalna preplatnička linija) je jedna od tehnologija xDSL, koja omogućuje pristup Internetu kroz postojeću komutiranu telefonsku mrežu. Poseduje sposobnost prenosa podataka brzinama mnogostruko većim od brzina koje danas omogućavaju analogni modemi.

Prednosti ADSL-a

Pored velike brzine, ADSL modemi imaju i drugih prednosti u poređenju sa analognim modemima. Nasuprot povremenih konekcija koje se ostvaruju korišćenjem analognih modema, ADSL konekcija je stalno aktivna. Poruka “Line is bussy” odlazi u prošlost i više nema stalnog logiranja na mrežu, kao i čekanja da se konekcija ostvari – ona je stalno prisutna. Vrhunska prednost je mogućnost korišćenja telefona u isto vreme dok je ADSL linija aktivna, dakle, više je neophodno birati između jednog i drugog! Takođe, korišćenjem ADSL linije prestaje obračun telefonskih impulsa, jer je princip rada ove tehnologije drugačiji od konekcije ostvarene putem analogne ili ISDN linije.

Princip rada ADSL-a

Princip rada ADSL tehnologije je razdvajanje frekventnog opsega telefonske parice na dva dela. Frekvencije ispod 4 KHz su rezervisane za prenos govora, a opseg iznad 4 KHz se koristi za prenos podataka. Upravo ovaj princip omogućava da se telefonska linija koristi za prenos govora i podataka istovremeno. Atribut “asimetrični” dolazi od asimetričnosti opsega rezervisanog za prijem i slanje podataka, što za posledicu ima veću brzinu za download podataka u odnosu na upload, čime su zadovoljeni osnovni zahtevi korisnika.

Potrebna podešavanja na strani korisnika

Postoje dva tipa ADSL modema, interni i eksterni. Interni modemi se daju u obliku kartica koje se instaliraju u računar na mesta predviđena za to, u PCI slot. Eksterni modemi se mogu povezati na korisnički računar putem USB, 10/100BaseT ili drugih mrežnih interfejsa. U slučaju da se korisnik odluči na korišćenje ADSL linije, Telecom će obezbediti svu terminalnu opremu koja omogućuje da prenos glasa i podataka funkcionišu istovremeno kao dve nezavisne (posebne) usluge kroz jednu telefonsku liniju.

Interni i eksterni modem

1

Računarske mreže seminarski rad

Brzina i dužina ADSL-a

U zavisnosti od sposobnosti korisničke telefonske parice i ponuđenog tipa servisa, ADSL linija ima sposobnost prenosa podataka u smeru prema korisniku (downstream) od 256 Kb/s do čak 8 Mb/s. Telecom će u skladu sa potrebama korisnika i mogućnostima mreže definisati optimalne brzine prenosa i paketa usluga. U svakom slučaju, brzina prenosa po ADSL liniji u downstream smeru je deset do petnaest puta veća od brzine koja se postiže korišćenjem analogne linije.

Pre svega, sam pojam brzine je potrebno malo detaljnije objasniti. ADSL teoretski dopusta do 8 Mb/s podataka u sekundi od centrale prema korisniku (download), dok u suprotnom pravcu propusnost iznosi 1 Mb/s (upload). Uočite da je upotrebljena reč propusnost, a ne brzina, zato jer se radi o teoretskoj mogućnosti. Takođe, odlazna i dolazna brzina nisu iste (odatle i ime ADSL – Asymmetric DSL, asimetricni DSL), što i nije tako loše kako se čini na prvi pogled, jer uobičajeni Internet korisnik uglavnom podatke prima (download) sa Interneta, dok je slanje (upload) na Internet mnogo manje. Iz ovog razloga ADSL nije iskorišćen za web hoster-e i druge servise, jer je za njih odlazna (upload) brzina ključna. Brzina od 8 Mbs je u praksi teško dostupna, jer je ADSL jako osetljiv na dužinu kablova. Tako već posle petog kilometra propusnost opada na 2 Mbps za dolazni i 385 kbps za odlazni saobraćaj. Maksimalne dužine na kojima može funkcionisati zavise od puno faktora (vrsta kabla, presek, stanje instalacija i sl.), ali tesko da mogu preći 8 km. Zbog toga se često postavlja pitanje dostupnosti ADSL-a, jer da biste ga uopšte mogli koristiti, morate biti relativno blizu telefonske centrale.

Poređenje brzina Download-a ( Modem, ISDN, DSL-ADSL)

ADSL U Srbiji

Na telekomunikacionom tržištu, u Srbiji, ADSL se pojavio u 2005. godini (Telekom Srbija je počela prodaju u proleće 2005. godine). 2005. godinu Telekom Srbija završava sa nešto više od 10.000 korisnika ADSL-a (samo na području Beograda). U decembru 2007. na teritoriji Srbije je bilo oko 125.000 korisnika ADSL-a.

ADSL paketi

1

Računarske mreže seminarski rad

Trenutno, u Srbiji, su u prodaji 4 ADSL paketa:

256 Kbps / 64 Kbps 768 Kbps / 64 Kbps 1,5 Mbps /128 Kbps 2 Mbps /192 Kbps

ADSL Standardi

Naziv standardaANSI T1.413-1998 Issue 2ITU G.992.1ITU G.992.1 Annex AITU G.992.1 Annex BITU G.992.2ITU G.992.3/4ITU G.992.3/4 Annex JITU G.992.3/4 Annex LITU G.992.5ITU G.992.5 Annex L[1]ITU G.992.5 Annex MITU G.992.6

Upotrebni nazivADSLADSL (G.DMT)ADSL over POTSADSL over ISDNADSL Lite (G.Lite)ADSL2ADSL2RE-ADSL2ADSL2+RE-ADSL2+ADSL2+ADSL2++

Brzina daunlouda8 Mbit/s8 Mbit/s8 Mbit/s8 Mbit/s1,5 Mbit/s12 Mbit/s12 Mbit/s5 Mbit/s24 Mbit/s24 Mbit/s28 Mbit/s48 Mbit/s

Brzina aplouda1 Mbit/s1 Mbit/s1 MBit/s1 MBit/s0,5 Mbit/s1 Mbit/s3,5 Mbit/s0,8 Mbit/s1 Mbit/s1 Mbit/s3,5 Mbit/s8 Mbit/s

Instalacija ADSL-a

Instalacija je jednostavna jer se veći deo posla obavlja u centrali. Filter se montira na telefonski priključak. Na filter se prikače telefonski aparat i ADSL mrežni uređaj a on dalje na PC.

RADSL

1

Računarske mreže seminarski rad

RADSL (Rate-Adaptive DSL) – DSL koji je prilagodljive brzine prenosa. Predstavlja tehnologiju razvijenu od strane Westell-a gde je software u stanju odrediti brzinu na kojoj signal može biti prenešen po zadatoj liniji, te podesiti brzinu isporuke prema tome. Upotrebom ove tehnike linija je mnogo više tolerantna greškama prouzrokovane zvukom i gubljenje signala.

VDSL

VDSL (Very-high-data-rate DSL) - Vrlo brzi DSL prenosi podatke velikom brzinom, ali na relativno kratkim dužinama bakrene parice. Prvi standard za ADSL se pojavio 1995. godine. ”A”- u skraćenici označava  da se radi o asimetričnom prenosu(Asymmetric) što znači da se prenos informacija jednakom brzinom prema korisniku kao od korisnika. Pojašnjeno normalnim jezikom, reklo bi se ,dakle da je brzina kojom korisnik prima informacije sa interneta veća nego brzina kojom može da šalju informacije drugima. Većini nam i odgovara takva konekcija jer većina za download koristi programe sa direktnom vezom i u cilju nam je da što brže ”skinemo” nešto sa interneta nego da pošaljemo. Na zapadu,ali sada i kod nas je popularno korišćenje tzv. torrenta, gde korisnik istovremeno deli isti materijal koji trenutno skida od drugih. Za takav program nam je povoljnija konekcija kod koje su ravnomernije podijeljeni ”download”/”upload”. DSL se koristi time sto bakarni provodnici u telefonskoj mreži imaju puno veći kapacitet za prenos informacija nego što je to njihova primarna funkcija, prenos ljudskog glasa. Ljudski glas ima ograničenu frekvenciju koja se prilikom telefonskog razgovora jos više reducira, na otprilike 300-400 Hz. S obzirom da provodnici mogu prenositi frekvencije sve do nekoliko miliona Hz, ostaje jedan ogroman deo koji je neiskorišćen. Tehnika se zasniva na tome da se neiskorišćeni deo podeli na trake kojima informacije protiču paralelno. Za običan ADSL se koriste frekvencije u rasponu od 25 kHz do 1,1 MHz dok su frekvencije koje su niže od 25 kHz su rezervisane za običnu telefoniju, tako da se može istovremeno razgovarati i surfovati. Novije varijante ADSL-a koriste frekvencije do 2,2 MHz. VDSL je Very High Speed DSL . Radi se o usavršavanju postojeće tehnike ADSL-a. Novi standard koji nosi ime VDSL2 ,koristi frekvencije do 30 MHz. Sa tom novom tehnikom nam postaje moguće da imamo 100 Mbits simetrično, dakle u oba smera. Između ostalog će biti moguće prenositi HDTV (High Definition TV) putem interneta,ili drugim rečima putem bakarnih provodnika. Ali ništa nije savršeno. Da bi imao ADSL korisnik se mora nalaziti u rastojanju od najdalje 8-10 km od stanice, zavisno od operatera. Da bi se postigao maksimalni efekat sa VDSL2 ta distanca je smanjena na svega 1,5

Simetrični DSL

1

Računarske mreže seminarski rad

SDSL

SDSL (Symmetric DSL) – Simetrični DSL karakteriše jednaka brzina prenosa u oba smera, sličan je HDSL-u samo za razliku od HDSL-a koji zahteva 2 ili 3 parice, SDSL treba samo jednu. Radi na brzinama 1,544 Mbit/s (SAD) ili 2,048 (Evropa) u oba smera.

HDSL

HDSL (High bit-rate DSL) - Brzi DSL je jedna od najstarijih proizvoda DSL-a. Osnovna karakteristika mu je simetričnost, odnosno jednaka brzina prenosa je moguća u oba smera i razvijena je za prenos podataka i glasa preko T1 linije.

IDSL

IDSL - ISDN (Digital Subscriber Line).ISDN prema preporukama CCITT i ITU Baziran na tehnologiji koja je razvijena tokom 1970-ih, sa ciljem da reši problem prenosa digitalnih veza preko postojećih bakarnih vodova CCITT je 1984. definisao ISDN kao mrežu koja obezbeđuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja. Analogna linija je u stanju da podrži samo jedan komunikacioni uređaj u jednom trenutku,a ISDN može da podrži više uređaja u isto vreme (računar,fax,telefon) brzine do 128 Kbps. ISDN nudi znatno bolji kvalitet govorne komunikacije u odnosu na klasično telefoniranje. Sa korisničke strane, jedinstven pristup različiti komunikacionim mrežama za prenos govora, slike, teksta i podataka metodom komutacije kola i paketa.

ISDN kanali

• B (bearer - nosilac) kanal Može se koristiti za prenošenje podataka ili digitalizovanog govora.Omogućava tri vrste transfer moda:

• komutaciju kola• komutaciju paketa • semipermanentnu vezu.

• D (data - informacioni) kanal Koristi se za prenos signalizacije po zajedničkom kanalu, pri čemu se pod signalizacijom podrazumevaju poruke koje se razmenjuju između terminala i mreže radi uspostave veze, njene kontrole i raskidanja,a ređe se koristi i za prenos podataka.

Tipovi ISDN-a

1

Računarske mreže seminarski rad

• Bazni pristup 2B + D Sastoji iz dva 64 Kb/s B kanala i jednog 16 Kb/s D kanala tj. 128+16 Kb/s.Namenjen rezidencijalnim korisnicima i manjim preduzećima jer omogućava simultani prenos govora i podataka korišćenjem više različitih terminala.

• Primarni pristup 30B + D Sastoji iz trideset 64 Kb/s B kanala i jednog 64 Kb/s D kanala za signalizaciju, tj 1920+64 KB/s.Namenjen za velike korisnike npr. velika preduzeća.

SHDSL

SHDSL standard, je razvijen da bi zameni mnoge starije DSL (digital subscriber line) tehnologije i druge transportne opcije kao sto su HDSL, SDSL, HDSL2, ISDN, T1, E1 i IDSL. Da bi se prilagodili svakom od funkcija koje su nudile predhodno navedene tehnologije, proizvođači telekomunikacione opreme su morali da razvijaju različite linijske kartice. Novi SHDSL standard će omogućiti proizvođačima opreme da razvijaju centralnu CO (central office) i korisničku CPE (customer premises equipment) opremu oko jednog standarda i time smanje cenu komponenti.

Prednosti SHDSL tehnologije

Povećanje rastojanja i rad pri različitim brzinama, na slici demonstrirano je kako se SHDSL standardom ostvaruje brzinsko prilagođavanje. Takođe, na slici je ilustrovana SHDSL-ova superiorna brzina i karakteristike u pogledu dometa u odnosu na druge raspoložive tehnologije. Mogućnost SHDSL modema da produže spajanje udaljenih lokacija za dodatnih 30% u odnosu na dosadašnje tehnologije, dokazuje potrebu njihove što veće implementacije na našoj veoma lošoj infrastrukturi.

SlikaDobijene brzine i razdaljine uz pomoć novog G.SHDSL standarda u odnosu na stare tehnologije

SHDSL modem

1

Računarske mreže seminarski rad

SHDSL (Single-pair High bit rate Digital Subscriber Line) je nova generacija Telindusovih upravlljačkih modema koji omogućavaju full-duplex prenos podataka do 2.3 Mbps preko jednog dvožičnog kabla. Specijalna 2-paricna verzija nudi mogućnost da se podigne brzina prenosa podataka do 4.6 Mbps. Linijska brzina modema se može prilagoditi tako da se optimizira propusni opseg u funkciji karakteristika lokalne petlje. Modemi su zasnovani na novoj modulacionoj tehnologiji, čije je ime TC-PAM (Trellis Coded Pulse Amplitude Modulation), a koja garantuje spektralnu kompatibilnost sa starijim i ADSL transmisionim sistemima.

Kompletan opseg interfejsnih kartica čini SHDSL idealnim za povezivanje sa skoro svakom aplikacijom (uređajem). Na raspolaganju nisu samo tradicionalni serijski interfejsi kao što su V.35, V.36, RS-530 i X.21 (koji se mogu konfigurisati i za rad u Nx64 kbps varijanti), nego i G.703 (u transparentnoj ili sa G.704 framing-om) i 10BaseT Ethernet interfejs sa integrisanom router-skom ili bridge funkcionalnošću. Sve ove interfejsne kartice se mogu zameniti za samo nekoliko sekundi čime se omogućava maksimalna fleksibilnost. Za velike sajtove, dizajnirane su kartične verzije ovih modema koje se smestaju u klasične 19” rack-ove koji mogu primiti do 30 ovakvih modema. Softver u modemu se nalazi u flash memoriji, tako da ga je moguće redovno update-ovati na najnoviju verziju. Jednostavno rešavanje problema koji se mogu javiti pri instalaciji ostvaruje se uz pomoc raznovrsnih testova kao što su: test analogne petlje, test lokalne digitalne petlje ili test udaljene digitalne petlje. Sa besplatnom grafičkom TMA aplikacijom, koja radi pod Windows OS-om, operator može konfigurisati lokalnu ili udaljenu instaliranu opremu. To je dragoceni alat za inženjere pošto podržava nadgledanje performansi, praćenje statistika i rešavanje problema. Alternativno, može se dobiti slična funkcionalnost korišćenjem VT100 terminal. Veoma je važno napomenuti da SHDSL modem pruža automatski instalacioni mod.

Telindus 1420 SHDSL Router

Telindus 1420 SHDSL router je vrhunski base-band modem sa integrisanim IP router-om koji nudi prenos podataka do 2.3 Mbps preko jedne parice (dve žice). Kao i predhodni SHDSL modem, Telindus 1420 modem zasnovan je na TC-PAM modulaciji, koja garantuje veće brzine i veća rastojanja. Telindus 1420 SHDSL router se može koristiti kao CPE u kombinaciji sa Frame Relay ili PPP DSLAM-ovima ili u point-to-point vezama. Uređaj dolazi sa jednim 10BaseT Ethernet interfejsom koji ima integrisanu bridge i IP router-sku funkcionalnost. Kada integrisani IP router forward-uje paket, saobraćaj sa LAN-a se enkapsulira za transmisiju preko WAN linka. Router podržava PPP i Frame Relay enkapsulaciju. Serijski interfejsi na router-u mogu biti sa IP adresom ili bez nje.U Telindus 1420 SHDSL router-u moguće je implementirati statičko rutiranje, RIP verziju 2, filtriranje IP paketa (osnovna firewall funkcionalnost, NAT (Network Address Translation) I PAT (Port Address Translation). Modem je dizajniran sa flash memorijom, tako da omogućava ugradnju softvera-a i na router-u i na modemu. Softver se može download-ovati u modem ili router uz pomoć TFTP servera ili konzole.

1

Računarske mreže seminarski rad

LITERATURA:

http://arhiva.elitesecurity.org/Zamena-ISDN-za-ADSL-tarifiranje-ISDN

http://tehnika.krstarica.com/c/kompjuteri/brze-internet-veze-dsl/

http://www.geocities.com/dsltehnologije/dsl5.htm

http://sr.wikipedia.org/sr-el/DSL

http://www.os.cg.ac.yu/os/

http://www.sk.rs/forum