Srbija kao proizvod

Dragan PejčićVice President, Altis Capital

Beograd, 6. Decembar 2011.

2

Umesto uvoda

„Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je danas da...očekuje da u 2011. godini priliv stranih investicija bude oko četiri milijarde dolara.“RTV, 7.10.2010.

„Srbija je pokazala i u krizi da moze da privuče strane direktne investicije, pa ih je u 2009. godini bilo dve milijarde, a očekuje se da će ih u 2010. biti i tri milijarde evra", rekao je u Parizu potpredsednik Vlade Srbije Bozidar Đelić. Vesti, 7.1.2010.

„Srbija bez minimum dve milijarde evra stranih direktnih investicija ne može da računa na značajniju ekonomsku perspektivu, budući da bruto domaći proizvod još uvek nije dostigao nivo iz osamdesetih niti smo prisutni na tržištima na kojima su bili naši proizvodi tada", istakao je Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga u Vladi Srbije.Naslovi.net, 17.9.2010.

„Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević ocenio je danas da će vrednost direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini iznositi približno tri milijarde evra.“ Economy.rs, 11.1.2011.

3

Marketing miks Srbije kao investicione lokacije

PROIZVOD

(Ispod)prosečan kvalitet poslovnog okruženja

CENA

Umereno niski troškovi poslovanja

PROMOCIJA

Lični kontakti kao glavni kanal privlačenja investicija

DISTRIBUCIJA

Nedovoljno efikasna realizacija investicija

4

Umeren oporavak globalnih investicija, brz rast zemalja u razvoju

Priliv SDI, u hiljadama USD

Učešće SDI u BDP-u, u %

Glavni trendovi u periodu krize

Nakon rekordnog priliva stranih direktinih investicija u svetu u 2007. godiini, usledio je dramatičan pad u 2008. i, posebno, u 2009.

Ključni uzroci smanjenja:

1) pad potrošačke tražnje i poslovnih prihoda 2) redukcija operativnih troškova 3) konzervativna politika poslovnih banaka Blagi oporavak globalnih tokova SDI započet je u

2010. koja je završena sa rastom od oko 12% Dok su merdžeri i akvizicije na svetskom nivou

zabeležili rast od preko 36%, kod grinfild investicija nastavljen je pad; međutim, grinfild projekti imaju mnogo veći udeo u globalnim SDI nego merdžeri i akvizicije, dok je pre krize bilo obrnuto

Među oblicima ulaganja, reinvestirana dobit dominira u odnosu na klasična ulaganja u povećanje kapitala

Istovremeno je registrovana istorijska promena u strukturi SDI po velikim ekonomskim grupacijama – po prvi put su zemlje u razvoju i tranziciji imale veći udeo (oko 51%) u odnosu na razvijene zemlje

Podaci o udelu SDI u BDP-u pokazuju da su zemlje u tranziciji (JIE i ZND) najviše zavisne od stranih ulaganja, kao i to da učešće SDI opada sa usporavanjem ekonomskih aktivnosti

1.459.133

2.099.973

1.770.873

1.114.1891.252.700

970.098

1.444.075

1.018.273

434.366564.930 630.013

54.669 90.968 122.588 69.948 69.300

565.892615.100

568.400478.349

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Svet Razvijene zemlje Zemlje u razvoju Zemlje u tranziciji

2,2

3,0

3,8

2,9

1,91,9

2,7

3,7

2,5

1,5

3,13,5

3,8 3,7

2,62,9

3,9

5,0 5,2

3,9

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Svet Razvijene zemlje Zemlje u razvoju Zemlje u tranziciji

5

Nizak priliv investicija u regionu usled ekonomskih i političkih rizika

Priliv SDI, u milionima USD Učešće SDI u BDP-u, u %

Glavni trendovi u periodu krize

02.0004.0006.0008.000

10.00012.00014.00016.000

Albani

jaBiH

Bugars

ka

Crna

Gor

a

Hrvat

ska

Make

donija

Rumun

ija

Srbija

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

0,05,0

10,015,0

20,025,0

30,035,0

Alban

ija BiH

Bugar

ska

Crna

Gor

a

Hrvatsk

a

Mak

edonij

a

Rum

unija

Srbija

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Zemlje Jugoistočne Evrope predstavljaju glavne konkurente Srbiji prilikom realizacije investicionih projekata multinacionalnih kompanija u inostranstvu

Od ukupno 130 milijardi USD priliva SDI od 2006. do 2010. godine, četiri zemlje (Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Srbija) privukle su čak 90 odsto

U 2010. godini, regionalni priliv SDI smanjen je za gotovo 50%, isto kao i u 2009. u odnosu na 2008. godinu

Razlozi sporog oporavka: 1) nizak ekonomski rast, 2) nepovoljni ekonomski pokazatelji (npr. zaduženost), 3) usporeni procesi evropskih integracija, 4) visok nivo korupcije...

Veoma visoko učešće SDI u BDP-u u celom regionu ukazuje na veliku zavisnost privreda JIE od priliva stranih ulaganja; međutim, na bazi istorijskih kretanja, ne treba očekivati da će se strane investicije povećati proporcionalno rastu privrede

6

Dominacija uslužnih delatnosti, uz pozitivan trend u proizvodnji

SDI po delatnostima, u hiljadama EUR

Gotovo celokupan priliv SDI bio je koncentrisan u pet delatnosti U prethodnih nekoliko godina, prerađivačka industrija beleži visok rast učešća, delimično zahvaljujući realizaciji

većeg broja grinfild projekata

Delatnost 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Ukupno Poljoprivreda 9.306 15.086 38.227 21.025 10.991 94.635Ribarstvo 29 40 77 0 5.068 5.214Vađenje ruda i kamena 1.901 24.228 19.564 404.926 4.201 454.820Prerađivačka industrija 789.329 366.341 388.478 532.890 337.884 2.414.922Proizvodnja električne energije, gasa i vode 785 919 2.346 4.717 8.135 16.902Građevinarstvo 25.525 130.574 55.584 28.105 29.080 268.868Trgovina na veliko i malo, opravka 369.212 200.785 275.946 222.194 193.509 1.261.646Hoteli i restorani 3.246 35.055 15.729 4.993 2.462 61.486Saobraćaj, skladištenje i veze 1.232.714 507.472 168.095 118.475 74.918 2.101.674Finansijsko posredovanje 1.561.665 824.664 861.035 156.313 284.684 3.688.361Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 237.970 664.144 588.240 239.771 176.597 1.906.722Državna uprava i socijalno osiguranje 325 0 2.200 0 0 2.526Obrazovanje 150 194 19 290 1.398 2.051Zdravstveni i socijalni rad 0 325 0 0 40 365Druge komunalne, društvene i lične usluge 1.403 76.381 18.395 18.305 9.703 124.188Nerazvrstano 0 2.184 0 58.474 44 60.702

Ukupna ulaganja nerezidenata u Srbiji 4.233.561 2.848.392 2.433.935 1.810.480 1.138.714 12.465.082Ukupan priliv od povlačenja ulaganjarezidenata u inostranstvo

57.740 166.970 96.326 58.457 33.374 412.867

Odliv po osnovu povlačenja investicijanerezidenata u Srbiji

-841.165 -335.794 -416.428 -400.420 -135.593 -2.129.400

Ulaganje domaćeg kapitala u inostranstvo -127.530 -858.736 -289.420 -96.044 -176.370 -1.548.100UKUPNO 3.322.606 1.820.832 1.824.413 1.372.473 860.125 9.200.449

7

Primat EU, neiskorišćen potencijal Dalekog Istoka

Neto SDI po zemljama, u hiljadama EUR

Glavne zemlje porekla stranih investicija predstavljaju članice Evropske unije – ukupno 10 od 15 vodećih zemalja-investitora i oko 70% priliva SDI iz zemalja sa liste

Dok su ulaganja iz SAD-a i nekih drugih zemalja potcenjena u zvaničnoj statistici (usled uplata kapitala iz drugih zemalja, gde su registrovane filijale američkih kompanija), postoji neiskorišćen potencijal ekonomija Dalekog Istoka (Kina, Japan, Indija, Južna Koreja)

Zemlja 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. UkupnoAustrija 520.356 1.161.096 475.613 322.112 192.839 2.672.016Norveška 1.546.993 3.187 6.135 -741 2.022 1.557.596Grčka 923.698 336.401 48.456 65.902 32.980 1.407.437Nemačka 905.824 69.530 88.882 55.590 44.138 1.163.964Italija 52.752 155.363 485.884 239.274 54.813 988.086Holandija -214.119 -27.958 510.400 242.459 264.324 775.106Ruska Federacija 15.992 488 12.629 535.290 9.295 573.694Slovenija 201.241 92.856 112.189 48.569 108.269 563.124Švajcarska -15.421 96.157 122.563 85.208 66.224 354.731Francuska 159.085 84.391 78.345 9.560 23.191 354.572Mađarska 244.045 31.494 31.030 23.424 20.758 350.751Luksemburg 8.843 241.537 76.147 8.101 8.692 343.320Hrvatska 25.240 35.944 143.148 27.480 49.498 281.310Velika Britanija 135.915 -26.584 14.536 74.065 76.388 274.321Sjedinjene Američke Države -29.612 31.825 55.336 17.504 77.048 152.101

8

Srbija kao lokacija sa niskim troškovima za grinfild projekte

SWOT analiza

Ostali važni trendovi

Intenziviranje konkurencije na regionalnom nivouUsporavanje tokova SDI usled ekonomske krizeNastavak odliva visokokvalifikovane radne snage

Orijentacija MNK ka ulaganju u IEGlobalni trend investiranja na lokacijama sa niskim

troškovimaUbrzavanje procesa evropskih integracijaReforma zakonodavnog okvira za poslovanje

PRETNJEŠANSE

Komplikovane administrativne procedureVisok nivo percepcije korupcijeNedovoljno razvijena infrastrukturaNeinformisanost potencijalnih investitoraMonopolska struktura dela privrede

Bescarinski izvozVeoma konkurentne poreske stopeNiska cena radne snageBrojni finansijski i poreski podsticaji Centralni geografski položaj u regionu

SLABE STRANEJAKE STRANE

Sektorska struktura stranih ulaganja: privatizacija i akvizicije u finansijskom i realnom sektoru grinfild projekti u →realnom sektoru

Privatizacija i akvizicije: - javna preduzeća (NIS – investicioni program; EPS – strateška partnerstva, Telekom – IPO...) - privatna preduzeća (prodaja kompanija iz portfolija investicionih fondova, prodaja imovine prezaduženih sistema) Grinfild projekti: - Srbija kao regionalni lider u broju projekata, iza Rumunije (oko 100 aktivnih projekata, ali manje vrednosti); - reinvestiranje od strane postojećih kompanija (Golden Lady, Gorenje, Henkel, U. S. Steel itd.)

Iskustva iz prakse

10

Uloga lokalne samouprave u selekciji lokacije

Lični kontakti kao najefikasniji instrument promocije investicija – značaj pozitivnih iskustava postojećih kompanija i fenomen "klastera“

Ostali načini privlačenja investicija: targeting, konferencije, B2B skupovi... Osnovna pretpostavka uspešne promocije – identifikovanje ciljne grupe kompanija (prema delatnosti, zemlji,

veličini i drugim kriterijumima) i razvijanje adekvatnog paketa ponude

Instrumenti promocije

Vrste informacija

Selekcija lokacije je uglavnom strukturiran i dugotrajan proces, sastavljen od nekoliko faza koje se razlikuju po tipu i količini informacija potrebnih potencijalnim investitorima

Ključna funkcija lokalne samouprave sastoji se u prikupljanju traženih podataka na lokalnom nivou (građevinsko zemljište, privredni objekti, naknade i takse, radna snaga, infrastruktura itd. ) i njihovom predstavljanju u odgovarajućoj formi

Značaj demokratizacije procesa selekcije

11

Kapacitet za privlačenje investicija određen je brojnim faktorima

Geografski položaj

Udaljenost od autoputa iaerodroma (u km)

Udaljenost od državnegranice (u km)

Raspoloživostsirovina

Postojanje prirodnihresursa

Ekonomskarazvijenost

Bruto domaći proizvod postanovniku (u EUR)

Lokalni dobavljači

Broj aktivnih preduzeća na1000 stanovnika, ukupno i

po sektorima

Kvalitet radne snage

Struktura (ne)zaposlenihpo SSS

Produktivnost radne snage

Raspoloživost radne snage

Stopa (ne)zaposlenosti(u %)

Dostupnostgrađevinskog

zemljišta

Površina raspoloživogzemljišta (u ha)

Razvijenostinfrastrukture

Dužina drumske iželezničke mreže

(u km)

Troškovi radne snage

Prosečna mesečna netozarada, ukupno i posektorima (u EUR)

Podsticaji za ulaganja

Državna bespovratnasredstva (u EUR)

Umanjenje naknada zazemljište (u %)

Kvalitetadministracije

Stopa rešenih zahteva za izdavanje odobrenja za

izgradnju (u %)

Lokalne naknade

Prosečne naknade zakorišćenje i uređenje

građevinskog zemljišta(u EUR/m2)

12

Sve uspešne lokalne samouprave liče jedna na drugu...

INĐIJA Efikasna administracija, odličan imidž, blizina

Beograda i autoputa, lični kontakti

VRANJE Stabilna i profesionalna uprava, važan geografski

položaj, jeftina radna snaga, privredni kapaciteti

PEĆINCI Industrijska zona, blizina Beograda i autoputa,

marketing "od usta do usta“, profesionalan pristup

SUBOTICA Lični kontakti, blizina EU, pozitivna iskustva

investitora, industrijska tradicija

KRAGUJEVAC Privredni kapaciteti i radna snaga, lični kontakti,

sposobna gradska vlast, podsticaji za ulaganja

LESKOVAC Privredna tradicija, operativna gradska uprava,

jeftina radna snaga, strateški geografski značaj

ZAJEDNIČKIELEMENTI

Profesionalna uprava Lični kontakti Povoljan položaj Razvijena infrastruktura