172

IME

Dragan Jovanovi Danilov

OSTRVA NA JAVI

IMA LI I TI NEKOG KOME E SE ISPOVEDITI?

Nikada nisam posumnjao u to da je munobiti Bog. Jer, ma koliko bio oboavan i slavljenOenaima, ma koliko hvaljen da si jediniprijatelj i sklonite od oluje na pomolu, mislim da jenepregledna Tvoja osama, Sveznajui.

Zato bih Te rado video neuljuenog i neobrijanogkako navija na kakvoj fudbalskoj utakmici.Ili zavaljenog na letnjoj terasi, s hladnim pivomnadohvat. A zatim, kako mokri u smrdljivomstaninom nuniku. Ili prkosi monicima na vlastii njihovim podrepaima.

Zato bar jednom ne bude neposluno dete koje euutkati ibom? to ne sie meu ljudsko stadoda oseti kako ivot boli? Da vidi kako izgledabiti baen na kolena. Da bude ophrvan tugomkada ti dete ima vruicu, da zaplae kada tiumre otac.

Voleo bih da vidim Tvoje oi pogoene ljubavnomzaslepljenou i da danas, kada vie niko nije siguranda ivi u Tvom vrtu, pogleda na mene kao da siljudsko bie. Ti, manji od sebe, a vei od nieg,zasigurno si bio pijan kada si stvarao ovakav svet.Ti to uzima i daje, deli i razdeljuje, ako si takosvemoan, zato ne uini da bude dobro ono to jeprolo?

Kako bi bilo da Ti bude dete Ljudsko kao to smo mi deca Boja? Da mi od Tebe, a ne Ti od nas, otklanjamoelje nerazumne? Da se mi, ljudi, kajemo to smo Tebestvorili po svojoj slici i prilici, i da na Tvoju glavu

173

poaljemo Potop, iako dobro znamo da nee vie biti Potopa da nam ispripoveda jednu dugu priu.

Ili, recimo, kako bi bilo da mi budemo sabrani iznutra, a Ti uskomean, poremeen i zamren? Da Ti prvoposlua nas, a potom sebe? Da makar jedan minut ivipo nama kao to se mi trudimo da bivamo po Tebi?Da se Ti dri naih zapovesti, a ne mi Tvojih?Da se Ti temelji u nama i da se iz sopstvene voljeuspne do volje oveje?

Nisam asna sestra i ne ispovedam se pokajniki.Zrnce sam praine i zahvalan sam ti to si mi ponudioizbor da verujem ili ne verujem u Tebe. I prokletstvo je Boji dar. Grean sam, znam, a Ti mi oprata i tako me kanjava, kako, uostalom i priliinekom kome Nebo slui samo kao paravan.

Oe na, to pere ruke u oblacima i krepi nas reju svojom u nadi da e due nae zasijati, ima li i Ti nekog kome e se ispovediti? Da li je sve izvan Tebe nezakonito? I zar Ti vie nije dozlogrdilo da bude gore, tako sveznajui i nadmoan nad svima nama? Mudar i nedostupan u hladnoj praznini? Bez tople ene koja e Te u postelji obujmiti i utonuti s Tobom u san.

NAA DECA

Naa deca su bezona.Naa deca su podivljalai mogu uiniti ta im se prohte.Naa nas deca ve odavno ne uzimajuza ozbiljno.Naa deca ne podnose proroke.Naa su deca savreno socijalizovana mi imamo, eventualno, jednog-dva prijatelja,a naa umreena deca imaju ih na hiljade.Naa deca su na nerazum koji nas opravdava.Naa maloletna deca veoma su zabrinutaza budunost svojih roditelja.

174

Naa deca ive u podzemlju i svojomdivljinom upravljaju svetom.Ali, naa deca nemaju neistu savest.Rei nae dece imaju teinui mi ih sluamo ponizno, skriveniiza zavese.Strana je mo koju nad nama imaju naa besmrtna deca.Sve to ine naa deca vredno je divljenja.Naa su deca nastala iz brakova u koje smouleteli naslepo i, upravo zato, mi smo nesreniroditelji nae srene dece.Mi smo sainjeni od toliko lomljivogmaterijala, da smo nau decu na vreme uverilida su iskusnija od nas.Zalud smo se ponadali da nau decu hranimoza uzviena dela.Mi smo za nau decu tek lane oiglednosti.Takva su naa deca, drugaiju ne moemo imati.Ipak, naa su deca stubovi ovog hrama.Naa deca su naa tana tela, naa mala izbavljenja.Naa su deca tu, meu nama, nezaposlenai u besparici, srpski reeno. Samo da se naa deca ne zastide nae ljubavi.Naa su bespomona deca usud koji e nasuteiti pre nego to dospemo u mrtvake sanduke.Tek tada, naa deca e nas razumeti i vie nasnee pozivati na odgovornost.

RAT JE LEP, SIJA POPUT ZVEZDE

Rat je lep, sija poput zvezde, blistav je zaslepljuju sjaj tog plamenato otkupljuje od sivila svakodnevicei ini da ne zaboravimo svoju sudbinu.E pa dobro, pacifisti, odlini ste besednici,ali govorite kao budale nema kraja ratu,ne u stvarnosti, ve u dui i podsvesti.Zar ne vidite da, zaklonjeni titovima,svi stojimo u redu iza Ahila i Hektora?

175

Zato nam ne propovedajte o milosti,ve pogledajte ovaj roj razjarenih pela,ove izgladnele vukove to u mraznoj noisilaze u sela da kolju ovnove s gustimrunom i raskonim spiralama rogova.Mislite da to moete spreiti?Svi smo ve hrana psima i pticama,uvek neka nena majka rodi bezumnika i nema tog mudraca koji moe poreida je mogue samo ono to se ve dogaa.Noni leptirovi su u velikom poslu ekaju da padne mrak, a potom nasru na vatrui tako bude proroku tenju ka miru.Nije to kasno videti pacifisti, ne znate ta inite,nitavan je va gnev: pripovest koju piu pobednicije nasilje, a ne Ilijada. Evo, prokopao samrovove do vas. A sad, otvorite oi.

PIJANA SOVA NA DOROLU

Nema ptice tako neobuzdane, kao sova.ena koja je na trotoaru UliceDorda Vaingtona etala ruskog hrta,primetila je sovu kako se tetura premadrumu kojim su jurili automobili,potpuno nesvesnu opasnosti koja vreba.Oigledno je bila u alkoholisanom stanju,ta sova, kapci su joj bili poluotvoreni,a na koji metar od nje primetio samflaicu (takozvani unui) ispunjenu votkom.Dok se gegala, skoro bez svesti podrhtavalo jenjeno enski meko paperje. Pogled joj je bionekako zamagljen, nije u njemu bilo ak ni savrenog prezrenja za ovaj izopaeni svet.Znam da ova sova ne moli za milostinju,ali uzeh je u ake i, promrzlu, odneh jekod lokalnog strunjaka koji je i ranijeleio ptice koje su imale problema sa alkoholizmom. Sova niim nije nagovetavalapaniku, ak i kad je ustanovljeno da je pijana

176

kao letva i da smesta mora biti upuena u azilza odvikavanje od alkohola. I ta sad?Dobro znam ta govorim: nema ptice tako neobuzdane kao sova. Pjanost, meutim, nije njena najoevidnija odlika, tako da je gotovonemogue ukloniti sve kontraverze koje je ovapijana dorolska sova izazvala u krugovima,radoznalaca. ak je i ova mudrica postala deo naegtako uobiajenog nereda. Nae pijane mudrosti.

BALADA O PIJANIM ARANIMA

Nenadano, sa Bajlonijeve pijace prispee arani u na dom u Ulici Komnen Barjaktara na Dorolu.

Dok se nad gradom crn oblak navlaio,te svee betije adske, umotaneu stare novine, donela je moja ena.

I, dok ih je od vlanih novina odvajalai iznutrice vadila, kadikad, na novine oneod ko zna kada, oko bi otro bacila.

Kurjaki gladan, posmatrao sam prizori ve video kako e, posuti soljui paprom, pijani arani u tiganju, na vrelom ulju, zaplivati.

Eto, u svetu teroristi otimaju avione,monstrumi trguju bubrezima i jetrama,izvesni ministri u korupciju duboko su zabasali, a moja ena u brano valja arane i o smaku sveta im pripoveda.

177

KUA PERJA KOJE LETI

esto ne znam kako e sve to izgledati,ali nikad ne mislim na itaoca.Piem za pesmu, za ono to pesma eli da bude.Svako je pisanje lovokraa,svaki je konj trojanski konj,svaka ostriga kua lovca na bisere.Telo je kua posekotine.Kaput je kua beskunika.Kada je sputen, eir je kua prosjaka.Dak je kua make u daku.uma je kua blistavog poara.Vazduh je kua perja koje leti.Srce je kua jedine strele iz tobolca.Rupa bez dna je kua mesta iz koganema povratka.Mrtvac je kua ponosa.Zrno bibera je kua zahvalnosti.Usta su kua prelomne odluke.Beumno, obala prati reku sve do mrtvanice,poraeni sve vie lie na svoje osvajae.Svaka je re poziv na tuu, a svaka pesmavidikovac s koga se nita ne vidi.Svaka pesma beskonana je kao nedelja,svaka pesma arterija je oajnika,stih jedino vredi kad zavija na mesec kao vuk dovoljno je da neto zakljui pa da toistog asa bude prevazieno.

O SABESEDNIKU

Lako nas je rastaviti:majku i ker,ugljenisano stablo i grom,violonelo i njegov tmuli zvuk,glogov kolac i srce ljudsko, oca i sina, mone protivnike,maslaak i njegov puhor.

178

Jer, sve to privlai teko je,svako je vreme zatvorskoi nema blinjeg do jedrausamljenog na puini.emu sve ljudi veru poklanjaju uvebanom optenju diplomata,snovima i privienjima,tek, dobro se snalaze i na zemljioni kojima je obeano kraljevstvo nebesko.Uzalud je straar budan.Najvie se primiemo onom to je nedohvatno, tebi, tako lepoj i plamteoj dolazi se bez nade, slepi smo maii baeni u strah, u tamnu vodu iza zatvorenih oiju, grom se prolomiokroz sve to je bilo nejasno i uveaonau razdaljinu. Lako nas je rastaviti:neko je tu, ali jo nije otvorio oi.

OSTARELI BRANI PAR

Osamdeset godina ve su sakupiliu perin i sad su kao kakav onostranimatematiki skup s korenom ujedinjenim u broju jedan.

Krvavi zloini protutnjali su pored njih,a oni su jo ivi, kadikad i vedri,dodue, s tabletama za pritisaki nitroglicerinom uvek pri ruci.

Kao dve postarije sestre, sede na dvosedupod golom sijalicom, u avetinjskoj tiinizure u televizor ubeen sam, izmeu njihvie nema tajni.

Tako tvrdokorni u odanosti(a znaju se od detinjstva),ostareli brani par nita za sobomnee ostaviti bez razreenja.

179

To ne samo da nije nemogue,ve je i neizbeno oni koji sutoliko godina izdrali zajednovremenom su se jedno u drugo pretoili,pa smrti nee ostaviti ak ni kosti.

MOJE GROBNO MESTO

Rekoh ti jednom, pa ula ti ili ne u meni ima pusto mesto na kojeostareli orlovi odlaze umirati, spoznaviu svojim dijamantskim mozgovimada nita od ovog sveta nije nae.

egrst i vera, pohlepa i mo, sve prolazno je.Prolazna radost tei ljude, ova planinatako pouava, i hridi nastale od nemirne siletalasa skamenjenih na obali mora nekogto se davno povuklo neznano gde.

Sm sam u noi u kojoj je sve sklonjenood razjanjenja; licem u lice sa senkama,gotovo da sam utopljenik, jer jedna jedubina u koju sam zagledan, nisu za menepustolovine osim onih koje iz renikaselim u nezasit svet.

Senke, vi se ni s kim niste rastalekao ja i za zaborav ne znate kao moje teloosueno da luta i vue vas za sobomplovei meu ostrvima, u tiini kojane doputa da izmeu nas nastane razgovor,o, senke moje, veliki sam teret sa sebe skinuo kada sam vam ovo poverio.

U miru konane nesebinosti, tu bih voleoda poivam; daleko od ljudi i njihovihvelikih i jeftinih rei; ispod rahle stenekraj svetlucava izvora; da tu usnimkao to se voda talasa; sa orlovima to sukruili nad mojim deatvom, srean to su seu istom grobu moje kosti pomeale s njihovim.

180

NIKO TAKO NE STEE U ZAGRLJAJ KAO REI

Niko ne hoda tako suverenokao meseari; niko tako ne steeu zagrljaj kao rei.

Vodo u crnoj umi, izgleda nema, a u tebi subes i divljina.

Ne znam kuda e me odneti matica,na koje dno e me spustiti.

Izmeu nas utanje brzo menja oblike,nikad ne postajui glas.

Napustio nas je govori jedino jo pusto sluanae nemo proticanje.

POZIVNICA ZA OTKRIVANJE SPOMENIKAEX-AMBASADORU I POETI UDKU ZAUENOVIU PETANSKOM1

Ovo je pozivnica za otkrivanje spomenikaex-ambasadoru, zlosretnom pesniku-satiriaruudku Zauenoviu Petanskom.(uli ste ve za to ime, slavno, istorijsko?)

Spomenik ini prazno mermerno postoljena kome je zlatnim slovima urezanaLenjinova parola: Treba da sanjamo!Ako ekselencija ima asti, sama e sepopeti i obratiti uglednim zvanicama.(Ve vidim to pritvorno lice u kome se mrnja zgusnula u glupost.)

1 Pesma je iz obimne polemike knjige Beton i komarci koja uskoro izlazi iz tampe.

181

Okupljeno puanstvo e zahtevati od Zauenoviada objasni kako je od pesnika-satiriara avanzovao do visokog dravnog funkcionera, kada je upravo takve guzonje ismevao u svojim nazovi-satirama, predstavljajui ih kao klovnove.

Razborit je ovek i pre udkovog okamenjenjave znao da udko je dajdestirani derivat pisca,srebroljubac i beskarakterna reimska gnjidakoja e kad-tad satiru uvezati u vordiplomatske kravate, te da takvog zazjavalanema u tri carevine.

Ovo je, dakle, pozivnica za otkrivanje spomenikaex-ambasadoru i heroju rada na naojsatiri, a sada telesno i duevno oronulom,(da ne reem logiranom) udku ZauenoviuPetanskom, a bogme i zamlatama slinim njemu, kojima je satira tek obdanite iz koga e se vinuti u neizvesne diplomatske vode.

Pozivnicu smo vam poslali, a vi moete i ne morate doi da svojim prisustvom uveliate sveani in. A to se tie mene, u takve i sline betonske stene, jo samo moje dupe, nezainteresovano, blene.