БИЛАНС СТАЊА

СЕМИНАРСКИ РАД

1

САДРЖАЈ

1. УВОД......................................................................................................... 3

2. БИЛАНС СТАЊА (Баланце схеет)............................................................ 4

3. СТРУКТУРА БИЛАНСА.......................................................................... 5

3.1. Актива................................................................................................... 5

3.2. Пасива.................................................................................................... 6

3.3. Рачуни који представљају саставни дио биланса стања....................7

3.3.1. Активни рачуни..........................................................................7

3.3.2. Пасивни рачуни..........................................................................8

3.3.3. Активно-пасивни рачуни...........................................................8

4. ГРУПИСАЊЕ СРЕДСТАВА И ИЗВОРА СРЕДСТАВА У БИЛАНСУ

СТАЊА..................................................................................................... 9

4.1. Функционални принцип........................................................................9

4.2. Принцип ликвидности..........................................................................10

5. АНАЛИЗА БИЛАНСА СТАЊА – примјер...............................................12

ЗАКЉУЧАК............................................................................................. 14

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................... 15

2

1. УВОД

У савременом привредном животу биланси се користе кад треба изразити

стање и резултат неке привредне активности. У рачуноводству биланс се користи

када се исказује стање и резултат предузећа тако што се пословни догађаји, стања и

резултати предузећа исказују преко новчаних јединица. Познате су двије основне

билансне теорије: динамичка и статичка. Динамичка указује да биланс постоји у

сваком моменту, а статичка се везује за одређену форму у оквиру које се исказују

билансне позиције на одређени дан.

Веома значајна карактеристика биланса јесте билансна равнотежа. Биланс

стања је финансијски извештај о стању имовине, капитала и обавеза на дан

састављања биланса.

Биланс стања представља двострани преглед који приказује билансну

имовину и капитал и начин инвестирања (улагања) капитала. Актива исказује на

лијевој, а пасива на десној страни, или у виду листе у којој актива претходи пасиви.

Актива представља конкретне облике средстава са којима располаже предузеће, а

пасива представља изворе односно припадност средстава предузећа.

Биланс стања би се могао дефинисати као сумарни приказ иновине

(средстава и извора средства) предузећа на одређени дан исказан искључиво у

вриједносним показатељима.1

Сврха и циљеви рада:

- појаснити појам биланса

- појаснити структуру биланса стања

Структура рада: Рад се састоји од четири тематске цјелине распоређене како

слиједи

Први дио садржи основне карактеристике биланса стања,

други структуру биланса стања,

трећи начине груписања средства и извора средстава и 1 “Рачуноводство”, проф. др. Јанко Клобучар, стр 54

3

четврти анализу биланса стања на примјеру.

2. БИЛАНС СТАЊА (Баланце схеет)

Биланс стања предузећа се сачињава на основу инвентара, може се саставити

у било које вријеме у току пословања, али се по правилу саставља на почетку

пословања, односно на почетку и на крају пословне године. Крајњи биланс

протекле пословне године је почетни биланс за наредну пословну годину. Биланс

предузећа се обавезно мора сачињавати и у случајевима када се предузеће припаја

другом предузећу, када долази до подјеле једног у два предузећа, приликом

отварања или окончања стечајног поступка и ликвидације.

Основна карактеристика биланса стања је његова равнотежа. По тој

карактеристици потиче ријеч биланс од латинске ријечи «биланx», која значи вага

са два таса, што симболизира нужност успостављања равнотеже.

Билансом се полаже рачун о позитивним и негативним резултатима,

успјесима и неуспјесима који прате пословање предузећа. Биланс стања је сложен и

састоји се из рачуна односно салда рачуна активе и пасиве.

Билансне позиције представљају у билансу вриједност сваке категорије

средстава и извора средстава. Обзиром да свако средство има свој извор, основна

карактеристика биланса стања је билансна равнотежа, која се види по томе што је

вриједност свих позиција  на лијевој страни у активи  једнака вриједности свих

позиција на десној страни биланса у пасиви, односно основна билансна једначина 

може се приказати односом: актива = пасива, што изражава квантитативну

равнотежу лијеве и десне стране биланса.

Уколико биланс стања није у равнотежи, то значи да биланс и не постоји.

Уколико финансијски резултат није расподјељен, он се исказује у билансу стања,

чиме се успоставља равнотежа између активе и пасиве. Позитиван финансијски

резултат, који представља вишак активе над пасивом, исказује се у пасиви, док се

4

негативан финансијски резултат исказује у активи, јер представља мањак активе

према пасиви.

Биланс може бити приказан у виду једностраног рачуна, при чему се прво

приказује актива, а испод ње пасива или у виду двостраног рачуна, при чему се

лијево приказује актива, а десно пасива.

Формом биланса одређује се број колона, њихов назив, смјештај активе и пасиве,

као и размјештај и назив појединих дијелова и позиција активе и пасиве.

3. СТРУКТУРА БИЛАНСА СТАЊА

3.1. Актива

У билансу стања имовина се исказује на лијевој страни (актива). Основна средства

или фиксна актива укључује опрему, зграде, земљиште и остала основна средства

која се не користе у процесу производње добара или вршења услуга те трају дуже

од једне године.

- Опрема представља машине које се користе у процесу производње. Опрема се

временом троши, те ју је потребно амортизовати.

- Зграде представљају зграде које се користе и зграде које су у изградњи. Њихова

вриједност се у биланс приказује као цијена у моменту куповине. Зграде са

временом старе те према томе на неки начин судјелују у процесу производње.

- Земљиште је имовина која се користи од стране предузећа и представља трошак

који се ријетко мјења у билансу и он се приказује као мања вриједност него што му

је реална вриједност на тржишту. Што се дуже земљиште користи, мања је веза са

тржишном цијеном.

- Остала основна средства која се користе су уређаји, возила и др.

5

- Амортизација основних средстава представља отпис средстава односно износ

фиксне активе који се издваја на име трошења и хабања основних средстава.

Отписом средстава се покрива дио инвестиције у та средстава и служи као фонд из

којих ће се вршити куповина нових средстава.

Обртна средства или тренутна актива представљају активу која садржи готовину

или другу активу која ће бити претворена у готовину у разумном временском

периоду, обично мањем од године дана.

- Готовина представља новчанице, ковани новац, девизе и чекове по виђењу.

- Наплативи рачуни представљају новац који предузећу дугују купци по основу

продаје робе или вршења услуга

- Попис робе је вриједност добара које предузеће тренутно посједује, а које је

намјењено продаји купцима

- Залихе представљају предмете које предузеће држи, а који су неопходни за

процес производње

- Унапријед плаћени трошкови су трошкови које је предузеће направило и платило

их а које још није у потпуности потрошено, нпр. годишње осигурање које се плаћа

унапрјед

3.2. Пасива

У пасиви се извори имовине или капитала групишу према намјени за коју су

прибављени. Пасива приказује неактивну масу. Она пружа информације о

поријеклу, намјени средстава и изражава финансијску конституцију предузећа.

Финансирање представља активност која се односи на обезбјеђивање финансијских

средстава која могу бити сопствена и позајмљена. Укупност пасиве се састоји из

обавеза предузећа према самом себи и према трећим лицима. Пасиву чине:

6

- основни капитал – акционарски или сопствени капитал,

- дугорочне обавезе – кредити, хартије од вредности,

- краткорочне обавезе (добављачи, чекови, мјенице и остале краткорочне хартије

од вриједности, аванси, остале краткорочне обавезе из пословања,

- пасивна временска разграничења,

- нераспоређена добит из текуће године.

Биланс стања показује величину капитала, квалитет и изворе капитала кроз

структуру активе и пасиве. До повећања активе и пасиве се долази новим приливом

средстава, што мијења квантитет и квалитет извора имовине. Сваки нови одлив

средстава доводи до смањења активе и пасиве. Зато је биланс стања снимак

имовине предузећа и новчаних извора коришћених за набавку те имовине.2

1. Текућа или обртна имовина:

=

1. Текуће обавезе

Готовина и хартије од вриједности

Приливи – потраживања од купаца

Залихе

+

Исплате

Краткорочни дуг

+

2. Фиксна или стална имовина: 2.Дугорочне обавезе

Основна средства

Нематеријална имовина +

3.Сопствени капитал

3.3. Рачуни који представљају саставни дио биланса стања

Рачуни који представљају саставни дио биланса стања називају се рачуни стања,

јер репрезентују поједине облике средстава и извора средстава предузећа. У

зависности од карактера имовинских дијелова које рачуни репрезентују можемо их

подијелити на:

2 Хрустић Х.: Финансијски менџмент, Алфа-граф НС, Нови Сад, 2005. стр.20

7

- активне рачуне

- пасивне рачуне и

- активно-пасивне рачуне

3.3.1. Активни рачуни

Активни рачун показују она средства чије умањење може бити само до њиховог

нестајања. Нпр. из складишта материјала не може се издати више материјала него

што га има у складишту, из благајне се не може исплатити више него што има

средстава у благајни и др. У активне рачуне убрајамо: рачун благајне, жиро рачун,

рачуне сталних средстава, залиха материјала, ситног инвентара, трошкова по

врстама (трошкови материјала, амортизација, услуга и сл.), по о мјестима настанка

трошкова (производња у току), по носиоцима трошкова (залихе готових производа)

и сл.

Књижење на овој врсти рачуна се обавља тако да се почетни салдо уписује на

лијеву (дуговну) страну. На истој страни се евидентирају и сви пословни догађаји

који дејствују на повећање стања датог средства, док се на потражној страни

евидентирају сви пословни догађаји који доводе до смањења стања датог

имовинског дијела. Уколико постоји салдо, приликом закључка мора да буде

активног карактера и уписује се на десну (потражну) страну ради изравнавања.

3.3.2. Пасивни рачуни

Према својим карактеристикама можемо их подијелити у двије групе:

- Искључиво пасивни и

- Активно пасивни

Искључиво пасивни су они рачуни на којима у сваком тренутку, уколико се на

њима приказује неко стање мора бити пасивног карактера. То значи да укупан

8

промет потражне стране рачуна (уколико није угашен), мора бити већи од укупног

дуговног промета. Уколико се рачун гаси, онда би се посљедње књижење на том

рачуну увијек вршило на дуговној страни.

У ову групу рачуна би се могли убројати рачуни сопствених извора као државни

капитал, дионички капитал, инокосни капитал и сл.

Књижење на овој врсти рачуна се обавља на тај начин да се почетни салдо уписује

на десну-потражну страну. А тој страни се евидентирају сви пословни догађаји који

доводе до повећања стања дате обавезе, док се на дуговној страни евидентирају сви

они пословни догађаји који доводе до смањења обавеза репрезентованих тим

рачуном.

Приликом закључка рачуна на крају пословне године салдо, уколико постоји, мора

да буде пасивног карактера и уписује се на дуговну страну ради изравнавања.

Условни пасивни рачуни презентују одређене обавезе према трећим физичким или

правним лицима које треба измирити искључиво до висине створене обавезе.

Салдо на овим рачуни атреба увијек да буде пасивног карактера. Ту се убрајајау:

рачуни краткорочних кредита, дугорочних кредита, зајмова и сл.

3.3.3. Активно-пасивни рачуни

Активно-пасивни рачуни могу имати и активан и пасиван салдо, а даље се могу

класифицирати на:

- претежно активне активно- пасивне и

- претежно пасивне активно-пасивне рачуне

4. ГРУПИСАЊЕ СРЕДСТАВА И ИЗВОРА СРЕДСТАВА У

БИЛАНСУ СТАЊА

У теорији се истичу два основна принципа груписања средстава и извора средстава,

а то су:

а) функционални принцип

9

б) принцип ликвидности

4.1. Функционални принцип

Према функционалном принципу, у оквиру средстава прво се уносе стална

средства, а затим обртна. Стална средства се уносе по одређеном редослиједу:

И стална средства у функцији,

ИИ стална средства ван функције

ИИИ стална средства у припреми или изградњи.

Стална средства у функцији се уносе према врстама тих средстава, као земљиште,

шуме, грађевински објекти, опрема итд.

Обртна средства се уносе у зависности од њиховог понашања у процесу

репродукције, тј. њиховом редослиједу у обрасцу Н – Р – П - Р1 - Н1. У том смислу

се прво уносе новчана средства на жиро рачуну и у благајни, затим потраживања од

купаца и других дужника, залихе материјала, производња у току и на крају залихе

готових производа.

Према функционалном принципу, извори средстава се сврставају на тај

начин да се прво уносе извори сопствених средстава, па затим обавезе према

физичким или правним лицима, према редослиједу који зависи од рочности

обавеза, тако да се прво уносе дугорочне обавезе (преко годину дана), а затим

краткорочне (до године дана).

Њихово даље разврставање се врши према конкретним појавним облицима.

Примјер:

Предузеће «Босна» Сарајево

Биланс на дан 01.01.2000. године

Актива Пасива

Редбр.

Структура Износ Износ Редбр.

Структура Изно Износ

10

средстава изворасредстава

с

И СредстваИ Извори

средстава

а) Стална

средстваа) Трајни извори

1. Посл. грађ.

објекти 460.0001. Капитал

421.000

2. Опрема 820.000 1.280.000

б) Обртна

средстваб) Дугор. обавезе

3. Жиро-рачун 60.000 2. Дуг. кредити 1.000.000

4. Благајна 1.000 3. Добављачи 150.000

5. Залихе

материјала 230.000 291.000

1.571.000 1.570.000

Уколико сачињавамо биланс у виду двостраног рачуна, на лијевој – активној

страни уноси се: редни број, билансне позиције, колона за опис средстава, те двије

новчане колоне. Лијева колона за износ назива се предколона, а десна главна

колона. Предколона служи за сабирање износа одређених врста средстава, с циљем

да се у гланој колони уноси вриједност групе средстава. Предколона се не сабира у

цјелини, јер главна колона представља билансну новчану колону која исказује

укупну вриједност билансне активе.

Десна страна биланса садржи колону за редни број за означавње пасивних

билансних позиција, колону за уписивање појединих врста извора средстава. За

новчане колоне вриједи правило као и на активној страни.

Након уношења свих врста средстава и извора средстава, врши се сабирање

биланса. Биланс потписује самостални рачуновођа и директор предузећа.

4.2. Принцип ликвидности

11

Према принципу ликвидности, средства се уносе у биланс у зависности од

временског интензитета претварања појединих облика средстава у новчани облик.

Посматрано са тог становишта, на лијеву страну биланса се прво уносе обртна

средства, а затим стална средства. У оквиру обртних средстава се прво уносе

новчана средства, па затим краткорочна потраживања, залихе готових производа,

производња у току, залихе материјала. Сврставање у оквиру сталних средстава

према принципу ликвидности могло би се вршити према вијеку трајања појединих

групација сталних средстава, тј. она с најкраћим вијеком трајања се стављају на

прво, а са њдужим вијеком трајања на посљедње мјесто. Таква класификација није

од изузетног значаја с обзиром да сва стална средства носе карактер дугорочних

инвестиција.

На пасивну страну биланса према принципу ликвидности прво се уносе обавезе

према трећим физичким или правним лицима, прво се уносе краткорочне обавезе,

као што су добављачи, краткорочни кредити, па дугорочне обавезе (према

структури).

Примјена принципа ликвидности приликом сачињавања биланса стања пружа

квалитетнију основу за финансијску анализу, односно анализу ликвидности, па има

широку примјену у земљама гдје ликвидност представља један од основних

принципа пословања привредних субјеката.

Примјер:

Предузеће «Босна» Сарајево

Биланс на дан 01.01.2000. године

Актива Пасива

Редбр. Структура

средставаИзнос Износ Ред

бр.

Структура изворасредстава

Изно

сИзнос

И СредстваИ Извори

средстава

а) Обртна

средстваа) Кратк. обавезе

12

1. Жиро-рачун 60.000 1. Добављачи 150.000

2. Благајна 1.000

3. Залихе

материјала230.000 291.000 б) Дугор. обавезе

б) Стална

средства2. Дуг. кредити 1.000.000

4. Посл. грађ.

објекти460.000 ц) Трајни извори

5. Опрема 820.000 1.280.000 3.

Сопствени

капитал421.000

1.571.000 1.570.000

5. АНАЛИЗА БИЛАНСА СТАЊА - примјер

Биланс стања трговинског предузећа „XXX“ д.о.о. на дан 31.12.2004. године (у 000

КМ)

Актива Износ Пасива Износ

Обртна имовина Краткорочне обавезе

Готов новац 300 Дуговања повјериоцима 2.000

Хартије од вриједности 100 Дуговања добављачима 5.300

Потраживања од купаца

2.500

Остале краткорочне

обавезе 120

Залихе

1.000

Укупне краткорочне

обавезе 7.420

Остала обртна имовина 490 Дугорочни кредити 5.000

Укупна обртна

имовина 4.390

Остале дугорочне

обавезе 4.300

Укупне обавезе 16.720

Фиксна имовина

13

Зграде и опрема 14.000 Акционарски капитал

Акумулирана

амортизација 7.800

Обичне акције

4.000

Нето фиксна имовина 6.200 Нераспоређена добит 850

Нематеријална имовина

8.996

Укупан акционарски

капитал 4.850

Остала имовина 1.984

Укупна актива 21.570 Укупна пасива 21.570

У примјеру Биланса стања предузећа „XXX“ д.о.о. можемо видјети да је то

предузеће имало 400 хиљада КМ готовог новца и вриједносних папира - хартија од

вриједности (300 плус 100), затим потраживања за продату робу од 2,5 милиона

КМ, која су доспјела на наплату. Залихе чине материјал и готови производи који

чекају на продају. Заједничка карактеристика наведене имовине, која се назива

текућа или обртна, је да се у блиској будућности може претворити у новац, за

разлику од фиксне имовине (пословни простор, опрема, намештај, возила).

Према приложеном Билансу стања, бруто вриједност фиксне имовине је 14

милиона КМ. Садашња вриједност фиксне имовине је мања за 7,8 милиона КМ на

име амортизације, па износи 6,2 милиона КМ.

Нематеријална имовина износи 8,9 милиона КМ (пројекти, софтwери,

реномирано пословно име, препознатљива ознака, марка, углед предузећа

(гоодwилл)...)

Затим, ако упоредимо укупну обртну имовину (4,39 милиона КМ) и укупне

краткорочне обавезе (7,42 милиона КМ), може се закључити да су обавезе веће од

вриједности имовине за 3,03 милиона КМ (4,39 - 7,42 = - 3,03). Добијена вриједност

се назива нето обртни капитал (Нет Wоркинг Цапитал – НWЦ). То је обртна или

текућа имовина умањена за текуће обавезе.

14

Ту су и дугорочне обавезе, односно дуговања која треба исплатити у року

дужем од годину дана. Из табеле се види да ове обавезе износе 5 милиона КМ.

Остале дугорочне обавезе су 4,3 милиона КМ.

15

ЗАКЉУЧАК

Свако предузеће има за циљ да оствари профит, а формирањем самог

предузећа сваки циљ постаје задатак, док се капитал, којим предузеће располаже,

трансформише у средства (имовину). Сва средства, која предузеће прибави, могу

квантитативно (рачунски), квалитативно и временски одговарати задатку, односно

могу бити већа или мања од њега. Средства са којима предузеће послује приказују

се у билансу.

Биланс представља приказ позитивног и негативног резултата, односно

успјеха и неуспјеха, који прате пословање предузећа. То значи, да биланс стања и

биланс успјеха представљају праву слику предузећа. При томе, биланс стања даје

материјалну слику средстава предузећа, гдје актива приказује средства (имовина,

материјална конституција), а пасива изворе средстава (капитал, финансијска

конституција).

Биланс стања, путем збира активе и пасиве, указује на квантитет средстава, а

на квалитет средстава и извора средстава путем структуре активе и пасиве. Сваки

нови прилив средстава мијења квантитет активе и пасиве, што мијења и квалитет

средстава и извора средстава. Основна карактеристика биланса стања јесте његова

равнотежа, тј. да су укупна актива и укупна пасива једнаке.

Биланс стања се може саставити у било које вријеме у току пословања, али

се по правилу обично саставља на почетку пословања (на почетку године, као и на

крају године). По правилу, биланс стања на дан 31.12. текуће године представља

биланс стања на дан 01.01. наредне године.

16

ЛИТЕРАТУРА:

1. проф. Др. Јанко Клобучар, Рачуноводство, Сарајево 2003.

2. Хрустић Х., Финансијски менџмент, Алфа-граф НС, Нови Сад, 2005.

3. Ролф-Гунтер Нолден, Ернст Бизер, Специелле Wиртсцхафтслехре, Кöлн, 2000.

4. Јахић М.,Финансијско рачуноводство, Штампарија Фојница, 2008.

5. Ревицон доо, Годишњи обрачун , Сарајево, јануар 2009.

17