УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУАгрономски факултет у ЧачкуЦара Душана 3432000 Чачак

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУи

СТРУЧНОМ ВЕЋУ ЗА ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКЕ НАУКЕУНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Предмет: Извештај Комисије о пријављеним кандидатима на објављени Конкурс за избор два наставника у звању доцент за ужу научну област Воћарство.

Одлуком Стручног већа за техничко-технолошке науке Универзитета у Крагујевцу број 1343/33 од 12.09.2008. године, а на основу члана 119. Статута Универзитета у Крагујевцу у складу са чл. 64. Закона о високом образовању као и на основу одлуке Наставно-научног већа Агрономског факултета у Чачку број 1714/6-V од 29.07.2008. године, формирана је Комисија за припрему Извештаја о пријављеним кандидатима за избор наставника са 20% радног времена у звању доцент за ужу научну област Воћарство у следећем саставу:

1. Др Томо Милошевић, редовни професор Агрономског факултета у Чачку, ужа научна област Воћарство, председник комисије,

2. Др Милован Величковић, редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну, ужа научна област Воћарство, члан комисије,

3. Др Горица Пауновић, доцент Агрономског факултета у Чачаку, ужа научна област Воћарство, члан комисије.

Комисија је прегледала Конкурсни материјал и констатовала да се на Конкурс, објављен у листу "Послови" Националне службе за запошљавање од 15.07.2008. године у законском року пријавио и поднео Конкурсом тражена документа само један кандидат и то др Милисав Митровић, виши научни сарадник за научну област Биотехника Института за воћарство у Чачку.

На основу приложене документације о научно-стручним квалитетима кандидата, Комисија подноси Наставно-научном већу Агрономског факултета у Чачку и Стручном већу за техничко-технолошке науке Универзитета у Крагујевцу следећи

ИЗВЕШТАЈ

А) Биографски подаци

Др Милисав Митровић је рођен 30. септембра 1955. године у Чачку. Основну школу је завршио у Љубићу, а Гимназију у Чачку. На Пољопривредни факултет, група за воћарство и виноградарство у Београду - Земуну уписао се школске 1974/75. године, где је дипломирао априла 1979. године. Запослен је у Институту за воћарство у Чачку у Одељењу за помологију и оплемењивање воћака. Магистарску тезу под насловом „Агробиолошке и помолошко-техничке карактеристике неких сорти трешања у еколошким условима Чачка” одбранио је 1982. године на Пољопривредном факултету у Београду. Децембра 1984. године је изабран у звање истраживач - сарадник. На истом факултету је, 1991. године, са успехом одбранио докторску дисертацију под насловом „Упоредна изучавања биолошко - помолошких особина сорти и селекција ораха”. У звање научни сарадник изабран је 1992., а у звање виши научни сарадник 1997. године. Реизабран је у исто звање 2002. и 2008 године.

Перманентно је био укључен у реализацију пројеката основних и примењених истраживања Министарства науке Републике Србије, као и на пројекту Генофонда воћака за потребе Банке биљних гена. Од 1. јануара 2005. године био је руководилац пројеката ТР - 6882Б: „Стварање, одабирање и проучавање генотипова воћака бољих биолошко привредних особина“, у оквиру Програма истраживања у области технолошког развоја, финансираног средствима Министарства науке Републике Србије. У оквиру овог пројекта до сада су одбрањене три магистарске тезе (2005., Слободанка Марковић: „Могућност примене хербицида у младом засаду јабуке“; 2006., Милан Лукић: „Биолошко-помолошке особине

перспективних селекција јабуке“ и Сања Радичевић: „Биолошке и помолошко - технолошке особине новијих сорти трешње“) и једна докторска дисертација (2007., Момир Милутиновић: „Генетичка анализа квантитативних особина сејанаца Ф1 генерације јабуке Грени смит“).

Учествовао је на бројним међународним и домаћим научним скуповима, и у својој области остварио успешну међународну сарадњу. Краће студијске боравке обавио је у Румунији, Бугарској, бившем СССР-у и Мађарској.

Био је председник Савета Агрономског факултета у Чачку, члан комисије за одбрану једне докторске дисертације и једног специјалистичког рада на Пољопривредном факултету Универзитета у Приштини - Лешак и члан комисије за оцену подобности теме једне магистарске тезе на Агрономском факултету у Чачку. На Агрономском факултету у Чачку ангажован је као предавач у оквиру последипломских студија, група Помологија.

Члан је међународне радне групе за генетичке ресурсе леске при FAO организацији, Научног воћарског друштва Србије и Друштва генетичара Србије. Председник је Комисије за признавање сорти језграстог воћа Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и члан радне групе за израду Правилника о методама испитивања сорти у циљу признавања и стављања на листу препоручених сорти језграстих врста воћака.

Кандидат је самостално или у сарадњи са другим ауторима објавио 70 библиографских јединица, укључујући Магистарски рад и Докторску дисертацију.

Ожењен је и отац четворо деце.

Б) Приказ ангажовања кандидата

Заједно са пријавом на Конкурс, кандидат др Милисав Митровић је поднео списак следећих библиографских јединица:

Магистарски рад (Р82)

1. Митровић М. (1982): Агробиолошке и помолошко – технолошке карактеристике неких сорти трешања у еколошким условима Чачка. Магистарска теза. Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, 1-54.

Докторска дисертација (Р81)

2. Митровић М. (1991): Упоредна изучавања биолошко - помолошких особина сорти и селекција ораха. Докторска дисертација, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, 1-194.

ГРУПА 1.1.

а) Рад у водећем часопису националног значаја (Р61)

3. Милетић Р., Огашановић Д., Митровић М., Петровић Р. (2002): Резултати изучавања важнијих помолошко - технолошких особина плодова леске у источној Србији. Југословенско воћарство, 36, 137-138: 19-26.

4. Митровић М. (2002): Помолошко - биолошке особине бугарских сорти ораха у условима Чачка. Југословенско воћарство, 36, 139-140: 121-125.

5. Огашановић Д., Митровић М., Плазинић Р. (2002): Биолошко-помолошке особине новоинтродукованих сорти брескве. Југословенско воћарство, 36, 139-140: 107-112.

6. Митровић М. (2003): Селекција ораха из природне популације. Југословенско воћартво, 37, 141-142: 31-36.7. Rakićević M., Mitrović M., Blagojević M., Karaklajić - Stajić Ž. (2004): Efficacy of irrigation and different rates of

complex mineral fertilizers on Stanley plum cultivar yield and fruit size under dense planting. Journal of Mountain Agriculture on the Balkans, 7, 2, 201-209.

8. Ракићевић М., Митровић М., Благојевић М., Караклајић - Стајић Ж. (2004): Утицај разних врста и односа ђубрива на принос и крупноћу плода малине. Југословенско воћарство, 38, 147-148: 149-153.

9. Митровић М., Плазинић Р., Благојевић М. (2005): Помолошко-фенолошке карактеристике неких француских сорти ораха. Воћарство, 39, 152: 373-378.

10. Благојевић М., Сретеновић В., Митровић М., Митровић О., Гавриловић - Дамњановић Ј. (2005): Ефекти примене неких ђубрива у исхрани малине. Југословенско воћарство, 39,149: 43-47.

11. Митровић М., Церовић С., Голошин Б., Нинић - Тодоровић Ј., Милетић Р. (2005): Селекција ораха и леске у Србији током последње две деценије. Воћарство, 39, 150: 187-195.

12. Митровић М., Благојевић М., Ракићевић М., Караклајић – Стајић Ж. (2006): Утицај система гајења и густине садње на принос неких сорти шљиве. Воћарство 40, 153: 49-54.

13. Miletić R., Rakićević M., Mitrović M., Blagojević M. (2006): Effect of soil fertility on macronutrient content in walnut leaves and fruit quality. Journal of Mountain Agriculture on the Balkans, 9, 5: 812-819.

14. Караклајић - Стајић Ж., Глишић И., Ружић Ђ., Митровић М. (2006): Размножавање малине цв. Wилламетте кореновим резницама са једним адвентивним пупољком. Воћарство 40, 154: 143-150.

15. Николић М., Пауновић С., Ружић Ђ., Кесеровић З., Митровић М., Величковић М. (2006): Расадничка производња и агротехника воћака. Воћарство, 40, 153: 3-17.

16. Miletić R., Mitrović M., Rakićević M., Blagojević M., Karaklajić - Stajić Ž. (2007): The study of populations on hazelnuts C. avelana L., and Turkish Hazelnut C. colurna L. and their selections. Genetika, 39, 1: 13-22.

17. Mitrović M., Miletić R., Rakićević M., Blagojević M., Karaklajić - Stajić Ž. (2007): Biological and pomological properties of some walnut selections from the native population. Genetika, 39, 1: 39-46.

18. Митровић М., Огашановић Д., Тешовић Ж., Плазинић Р., Марић С., Лукић М., Радичевић С., Милинковић В., Лепосавић А. (2007): Резултати оплемењивања воћака у Институту за воћарство у Чачку. Савремена пољопривреда, 56, 6: 50-61.

19. Марић С., Лукић М., Радичевић С., Митровић М., Тешовић Ж. (2007): Квалитативна анализа антоцијана у покожици плода шљиве. Воћарство, 41, 160: 153-157.

Анализа радова:

[4] - У Институту за воћарство у Чачку, упоредо са увођењем технологије за производњу калемљеног ораха радило се и на интродукцији сорти ораха. Интродуковане су углавном енглеске сорте из следећих земаља: Бугарске, Мађарске, Француске, Немачке, Чешке, земље бившег СССР-а и др. У колекцији ораха има и неколико америчких сората које, у зависности од климатских прилика, дају различите резултате. Прве интродуковане сорте ораха потичу из Бугарске и то су: Дорка, Шеиново, Дрјановски и Џиновски. Касније, 1986. године интродуковане су следеће сорте такође из Бугарске: Извор 10, Кукленски, Прославски, Пловдивски, Сливенски. Током вишегодишњег испитивања интродуковане бугарске сорте ораха показале су добре резултате. По времену кретања су у групи раних, где спада и Шеиново, која је овде узета као стандард. Одликује се високим рандманом језгре који је просечно за испитиване сорте 53,7%. Љуска је доста танка и просечно је дебела 1,2 mm. Боја језгре је сламасто жута. Све сорте су испољиле добру одпорност на зимске мразеве. На основу вишегодишњих испитивања најбоље резултате (родност, квалитет плода, одпорност на мразеве) показала је сорта Извор 10, која се може препоручити за комерцијално гајење.[5] - У периоду од 1998-2000. године проучаване су биолошко-помолошке особине новоинтродукованих сорти брескве: Hamlet, Adria, Clayton, Royal May, Vivid, Meril, Sundance, Summer Gold, Havis, Meril O’Henry i Summerset. Вршена су фенолошка осматрања (време и обилност цветања, време листања и зрења), одређиван тип цвета, мерен принос по стаблу, проучаване морфолошке особине плода и коштице (висина, ширина, дебљина, маса), мерен садржај растворљиве суве материје и одређивана боја мезокарпа.[6] - Садржај производње ораха у Србији и Црној Гори углавном се заснива на стаблима спонтано размноженим из природне популације. Она је хетерогена, али врло значајна јер у себи садржи изузетно богатство најразличитијег генетског материјала. Један од начина одабирања бољих генотипова је и селекција из богатог генофонда природне популације ораха у Србији. На клонској селекцији ораха из природне популације у Институту за воћарство у Чачку ради се више од четрдесет година, чиме је уз интродукције створена богата колекција ораха која је предмет даљих испитивања. Најважнији захтеви у том одабирању ораха су генотипови отпорни на зимске мразеве, средње позни до позни по времену кретања, и са рецемозном и латералном родношћу. Поред наведених циљева перспективне селекције мора да буде изузетно родне, високог квалитета плода, отпорне на економски најзначајније болести и штеточине. У раду су приказане фенолошко – помолошке особине пет значајних генотипова издвојених клонском селекцијом и сорти Шеиново и Fранкет (Franquette), као стандарда. Селекција 40/92 и 30/93 су раног листања, 9/96 средње раног а 10/88 и 28/94 имају позно листање. [7] - У условима тежег алувијалног земљишта, слабо киселог (pH 5,9) сиромашног у хумусу (2,65%), средње обезбеђеног у N (0,13%) и калијуму (20,4 mg/100 g) и добро обезбеђено у садржају P (15 mg/100g) установљено је: трогодишњим ђубрењем различитим дозама минералних ђубрива 8:16:24. Варијанта са применом 400 kg/ha, уз примену наводњавања дала је највећи принос шљиве сорте Stenley (18,7 kg /стаблу), односно 67 035 kg/ha. Nаводњавање је повећало крупноћу плодова (25,3 g : 23,5 g) а смањило садржај растворљивих сувих материја у плоду (10,6% : 11,4%). Како се принос смањивао код варијанти са применом преко 400 kg/ha ђубрива то је даља примена ђубрива у тим испитивањима искључена. [8] - У засаду малине сорте Виламет проучавана је примена разних комбинација минералноg (NPK+Mg) и органскоg ђубрива (Biopost) у различитим дозама и њихов утицај на принос и крупноћу плода.

[9] - Сортимент ораха се споро мења и доста је стар. Водећи произвођачи ораха своју производњу заснивају углавном са аутохтоним сортама. Међу њима су и француске сорте које су познате у сортименту ораха. Код нас се од француских сорти углавном спорадично спомиње сорта Франкет (Franquette), која је у производњи ораха у Француској заступљена са око 50%. Он се код нас спонтано шири првенствено путем сејанаца, а тек мало у последње време и калемљењем. У тежњи да се утврди како се француске сорте ораха понашају у нашим агроеколошким условима интродуковано је пет сорти и то: Франкет, Фернор, Фернет, Марбот и Паризијен. У нашим условима крећу у првој декади маја.[10] - У раду су приказани двогодишњи резултати примене две врсте ђубрива и то Кртолина (8:16:24+1% Мg) као ђубрива које је широко заступљено у нашој производњи малине и нових формулација ђубрива произвођача Haifa chemicals: Multi comp base (13:11:20+2% Мg + микроелементи + хуминске киселине). Хранива су примењена у дозама препорученим за ову воћну врсту и то Кртолин 800 kg/ha, Multi comp base у количини 600 kg/ha. Током испитивања праћени су веgетативни раст и маса плода у производном засаду малине, као и принос. Такође, вршене су и хемијске анализе земљишта пре примене ових ђубрива и после њихове апликације. Добијени резултати показују супериорност ђубрива Multi comp base у односу на Кртолин у свим испитиваним параметрима. Ово се посебно везује за добијен принос у другој години испитивања, као и квалитет плодова и вегетативни раст у обе године испитивања.[11] - Основ успешности у воћарској производњи је избор сорте. Сортимент многи врста воћака је доста стар и споро се мења. Управо, такво стање је код ораха где се због дуготрајног поступка стварања сорти шире старе сорте. Клонска селекција је поступак да се на најбржи начин из природне популације издвоје селекције карактеристичних особина, умноже и упоредо испитују са опште познатим сортама. У раду су приказане најкарактеристичније селкције ораха издвојене и испитане у задње две деценије од стране три научно истраживачке организације: Институт за воћарство у Чачку, Пољопривредни факултет у Новом Саду и Центар за пољопривредна и технолошка истраживања у Зајечару. Селекција ће се приказати преко фенолошко – помолошких особина.упоредо са сортама Шеиново и Франкет, као сорта стандард. Издвојене селекције су са различитим временом кретања вегетације.[12] - Технологија гајења је један од најбитнијих чинилаца сваке производње, па и шљиварске. Поред других мера, повећање приноса по јединици површине се може постићи и повећањем густине садње воћака, а тиме и повећати профитабилност. Циљ овог рада је био испитивање утицаја система густе садње шљиве на принос. Добијени резултати шестогодишњег испитивања недвосмислено доказује да је гајење шљиве у овом систему, у узгојном облику витког вретена, не само могуће, већ и да даје задовољавајуће резултате. Упркос вишегодишњој појави позних пролећних мразева добијени приноси од преко 40 t/ha, праћени одличним квалитетом плода указују на могућност унапређења производње шљиве у земљи. [13] - Просечна плодност земљишта на стаништима сејанаца ораха на подручију Тимочке крајне била је повољнија у односу на плодност земљишта у колекционом засаду. Просечан садржај К2О у земљишту на стаништима сејанаца је 42,6, а у колекционом засаду 32,8 mg/100 g. Садржај P2О5 је 13,2 и 15,2 mg/100 g, хумуса 4,74% и 4,24%, CaCO3 6,5% и 3,8%, док је реакција земљишта pH 6,2 и 5,9. Садржај биогених елемената у лишћу сејанаца је такође био повољнији у односу на лишће одабраних сорти. Садржај азота у лишћу сејанаца је 2,10%, а у сорти 2,28%, фосфора 0,24% и 0,18% и калијума 0,91% и 0,66%. Резултати о садржају воде су идентични и износе 66,6% (62,4 – 70,3%), односно 66,6% (56,7 – 78,0%). И поред повољније просечне плодности земљишта и стања биогених елемената плодови сорти ораха су изражено квалитетнији. Маса плодова гајених сорти у просеку је већи за 2,1 g или 22,8%, маса језгре за 2,0 g или 36,4%, а садржај језгре за 10,6 односно 21,8%. Повољнији је садржај уља у језгри сорти ораха за 14,6 и сирових протеина за 4,4%.[14] - Малина је економски најзначајнија врста у групи јагодастог воћа у Србији. Имајући у виду да велики проблем у њеном гајењу последњих година представља сушење, за производњу сортно исправних и здравих садница малине треба користити матичне засаде. Обзиром да је Институт за воћарство у Чачку започео контролисану производњу малине cv. Willamette културом ткива односно микропропаgацијом in vitro, коришћењем на овај начин размножених биљака као почетноg материјала за даље размножавање малине кореновим резницама, омогућило би се брже и масовније ширење безвирусноg садноg материјала. С’ тим у вези, праћена је ефикасност размножавања малине cv. Willamette кореновим резницама коришћењем два различита супстрата: Steckmedium, комбинација Steckmedium-а и струготине у односу 1:1. Такође, поступак постављања резница изведен је у два временска термина. Најбоље резултате, како у погледу размножавања (85%) тако и праћених параметара вегетативног пораста новоразвијених биљака, постигнути су код коренових резница постављених у I супстрат (Steckmedium) у I временском термину. [15] - У раду су обрађени најважнији аспекти расадничке производње у Србији, која пролази кроз стање коренитих промена и прилагођавања европским стандардима. Представљено је садашње стање са мерама

унапређења производње садног материјала. Поред овог приказа аутори су представили савремена достигнућа у агротехници воћака, везано за систем гајења, резидбу воћака и одржавање земљишта у воћњацима. Наглашено је да је убудуће потреба за интензивирањем воћарске производње кроз повећање броја стабала по јединици површине, изменом сортимента, увођењем слабо бујних подлога за савремене системе гајења и одржавање земљишта.[16] - По значају и заступљености из групе језграстих врста воћака, леска је одмах после ораха. Њени плодови су веома квалитетни и ароматични због чега је посебно заинтересована кондиторска индустрија. Постојеће форме шумске и мечје леске у природи су генеративног порекла и представљају веома богат генфонд, значајан за селекцију. Циљеви селекције леске су очување постојеће гермплазме, оплемењивање и формирање комерцијалних засада. Новији захтеви прерађивачке индустрије леске су и стварање сорти округластог и нешто ситнијег плода. У раду су приказане важније карактеристике изучаваних популација и особине издвојених селекција. Посебно су анализирани жбунови и стабла која се одликују бујношћу, виталношћу, високом и редовном родношћу, отпорношћу према ниским температурама и према штеточини лескоточац (Curculium nucum). Поред ових особина посебна пажња је поклањана крупноћи, облику, маси плодова и језгре као и хемијском саставу.[17] - Популација ораха у Србији, а посебно у појединим регионима је веома богата и хетерогена. Уз то орах је анемофилна врста, те се потомство одликује великим полиморфизмом. Самим тим, основ селекције ораха чини расположиви фонд гена у популацијама. То је уједно и потенцијал који омогућава квалитетну селекцију у циљу стварања нових сорти. Из ових разлога селекција се у ин ситу условима перманентно спроводи. У раду су приказане важније биолошко-помолошке особине за издвојене селекције ораха у периоду од 2002-2005. године. Стабла издвојених селекција су витална, бујна, са различитим временом почетка и завршетка вегетације. Задовољавајуће су одпорности према ниским зимским температурама и паразиту Gnomonia leptostyla изазивачу болести сиве пегавости лишћа ораха. Одликују се високом и редовном родношћу и потенцијалом родности. Плодови су квалитетни и по многим особинама превазилазе опште познате стандардне сорте ораха.[18] - Институт за воћарство у Чачку има дугу традицију оплемењивачког рада на стварању нових сорти јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих врста воћака. Као резултат континуираног и систематског рада признате су две сорте јабуке, четири крушке, једна дуње, тринаест шљиве, три брескве, две кајсије, две трешње, две вишње, три ораха, три јагоде, три малине, једна купине и једна рибизле. Институт такође поседује и већи број перспективних селекција наведених врста воћака које су у поступку признавања, као и велики број селекција које се интензивно проучавају.[19] - Антоцијани представљају биљне пигменте који припадају групи полифенолних антиоксиданаса са изразитим превентивним дејством према настајању малигних, кардиоваскуларних и других болести. У раду су приказани резултати квалитативне анализе антоцијана покожице плода 30 сорти шљиве, добијених применом једнодимензионалне танкослојне хроматографије. На бази Rf вредности у анализираном материјалу идентификована су 4 антоцијана, и то: цијанидин-3-глукозид, пеонидин-3-глукозид, пеонидин-3-рутинозид и цијанидин-3-рутинозид.

ГРУПА 1.2.

а) Монографија националног значаја (R13)

20. Огашановић Д., Ранковић М., Николић М., Митровић М., Стаменковић С., Тешовић Ж., Станисављевић М., Папић В., Гарић Р., Плазинић Р. (1996). Нове сорте воћака створене у Чачку. Институт за истраживања у пољопривреди СРБИЈА, Београд, 1-214.

21. Мишић П., Лазовић Б., Златковић Б., Голошин Б., Огњанов В., Личина В., Огашановић Д., Радивојевић Д., Божовић Ђ., Ружић Ђ., Мратинић Е., Тешовић Ж., Кесеровић З., Митровић М., Величковић М., Румл М., Ивановић М., Николић М., Којић М., Милутиновић М., Вукша П., Церовић Р., Пауновић С., Миленковић С., Церовић С., Московљевић С., Вулић Т., Опарница Ч. (2004): Воћарски речник. Институт за истраживања у пољопривреди "Србија", Београд: 1-196.

22. Миленковић С., Ружић Ђ., Церовић Р., Огашановић Д., Тешовић Ж., Митровић М., Пауновић С., Плазинић Р., Марић С., Лукић М., Радичевић С., Лепосавић А., Милинковић В., Weber C. (2006): Сорте воћака створене у Институту за воћарство - Чачак и Нове сорте малине и купине за тржиште свежих плодова и прерађевина. Институт за истраживања у пољопривреди "Србија", Београд: 1-184.

Анализа радова:

[20] и [22] - Монографије садрже резултате дугогодишњег, мултидисциплинарног научно-истраживачког рада истраживача Института за воћарство у Чачку, на стварању сорти одличног квалитета плода, прилагођених нашим агроеколошким условима. Посебно су истакнути циљеви оплемењивања по врстама воћака и детаљно описане две сорте и једна селекција јабуке, три сорте и једна селекција крушке, једна сорта и једна селекција дуње, тринаест сорти шљиве, три сорте брескве, две сорте и једна селекција кајсије, две сорте трешње, две сорте вишње, три селекције ораха, две сорте и једна селекција јагоде, три сорте малина, једна сорта купине и једна сорта рибизле. Монографија садржи и део са описом нових сорти малине и купине за тржиште свежих плодова и прерађевина.[21] - Аутори су вишегодишњу идеју претворили у дело уједначавањем терминологије из области воћарства у једном делу. Ова монографија садржи 2.332 воћарска термина описаним у следећим областима: помологија, генетика и оплемењивање, физиологија, екологија, морфологија, расадничка производња, агротехника, заштита воћа, технологија бербе, прерада и чување воћа.

б) Прегледни чланак у тематском зборнику радова (R23)

23. Пауновић С., Тешовић Ж., Срећковић М., Николић М., Огашановић Д., Плазинић Р., Папић В., Митровић М., Станисављевић М (1992): Орах (Juglans regia L.): Формирање банке гена воћака Југославије. СМНТ, Београд, 273-311.

24. Митровић М., Јанковић Р., Ракићевић М. (2000): Узгојни облици у гајењу шљиве. Тематски зборник радова са И међународног научног симпозијума о производњи, преради и пласману шљиве и производа од шљиве, Коштунићи, 225-231.

25. Митровић М., Митровић О., Благојевић М. (2001): Технологија гајења Чачанске родне. Тематски зборник радова са југословенског саветовања о производњи, преради и пласману шљиве и производа од шљиве са међународним учешћем, Коштунићи, 89-96.

26. Митровић М. (2002): Стање и производња леске у свету и Југославији. Југословенско воћарство, 36, 139-140: 137-147.

27. Кесеровић З., Ружевић М., Митровић М., Николић М., Гвозденовић Д., Опарница Ч., Ружић Ђ., Магазин Н. (2003): Производња садног материјала воћака. Савремена пољопривреда, 1-2: 7-14.

28. Церовић С., Митровић М., Опарница Ч., Милетић Р., Нинић - Тодоровић Ј., Голошин Б., Бијелић С. (2003): Предлог новог југословенског сортимента ораха и леске. Савремена пољопривреда, 1-2: 33-38.

29. Огашановић Д., Тешовић Ж., Огњанов В., Митровић М., Радуловић М., Плазинић Р., Лепосавић А., Лукић М., Радичевић С. (2005): Нове сорте и подлоге воћака. Воћарство, 39, 151: 213-232.

Анализа радова:

[23] - Извршена је идентификација ораха у главним производним подручјима. Клонском селекцијом издвојене су веома интересантне селекције ораха. Најквалитетнији се одвајају и њима се заснивају експериментални засади који чине банку биљних гена.[24] - Испитивањем су обухваћене неке сорте шљиве гајене у различитим узгојним облицима. Побољшана пирамидална круна је код Чачанске лепотице показала најбоље резултате.[25] - Чачанска родна је веома позната и интересантна сорта шљиве намењена за разне видове прераде (смрзавање, сушење, пекмез, ракија). Поред низа позитивних особина, поседује и неке негативне: преобилна родност, оштри углови код рамених грана и осетљивост на шарку. Применом мера за смањење ових негативности, ова сорта је јако интересантна у сортименту шљиве.[26] - Леска је веома значајна воћна врста у језграстој групи воћа. У раду ће бити приказана производња леске у земљама које су водеће у свету, као и стање њене производње код нас. Водећа земља у производњи леске је Турска са производњом од 550.000 t површином од 507.242 ha, што представља 73% светске производње. Поред Турске значајно место у производњи леске припада следећим земљама: Италија, Шпанија, САД и Грчка. Интересантно је да је сортимент леске у свим земљама доста мали. Доминирају 2 – 3 сорте са одговарајућим опрашивачима. Такође земље највећих произвођача се разликују и по нивоу производње од екстензивне (Турска) до високоинтензивне (део Италије, Шпаније, САД). У Oregon State University (SAD) интензивно се ради на проучавању леске и стварању нових сорти према захтевима кондиторске индустрије.[27] - Садашња производња садног материјала у Србији и Црној Гори није у складу са производњом каква се организује у развијеним воћарским земљама. Зато се поставља ургентан задатак да се промени Закон о

производњи садног материјала и усагласи са законом EU, како би се Србија брже укључила на европско тржиште и омогућило се подизање засада садним материјалом који одговара светским стандардима.[28] - У раду је анализирано стање производње и сортимента ораха и леске. Анализа је показала да је производња мала и да не задовољава потребе наше земље за орахом и лешником. Дат је предлог новог сортимента који укључује стандардне сорте и селекције, које су присутне у нашој производњи, а предложене су и нове сорте и селекције које су након испитивања у нашим производним условима показале добре резултате. Даља перспектива производње ораха и лешника је повећање површина под овим културама, уз истовремено интензивирање производње увођењем савремених технологија. [29] - Приказане су новостворене сорте и подлоге код 15 континенталних и 5 суптропских врста. Највише резултата је отворено на пољу стварања нових сорти, а знатно мање на стварању подлога. Укупно је обрађено 669 нових сорти и 68 подлога. Јабука је заступљена са 61 новом сортом међу којима је већина које су одпорне на чађаву краставост и/или пепелницу са атрактивно црвено обојеним плодовима; крушка са 29; шљива (европска и јапанска) са 43 сорте; бресква, нектарина и индустријска бресква са 203; кајсија са 64 сорте, међу којима има врло раних и врло позних, са крупним, квалитетним плодовима; трешња са 27 од којих су многе самооплодне, са крупним и квалитетним плодовима који непуцају, или мање пуцају на киши; вишња са само 4; орах са 5; леска са 57 сорти од којих неке издрже врло ниске температуре (до -35°С); јагода са 70 врло квалитетних сорти различитог времена зрења са атрактивним и чврстим плодовима; малина са 30 сорти са крупним, чврстим, квалитетним плодовима; купина (трната и бестрна) са 11; рибизла (црна и црвена) са 16; огрозд са 3 и високо жбунаста америчка боровница са 6 сорти. Код суптропских врста највише сорти је створено код кивија (16), од којих неке припадају на мраз одпорној врсти A. arguta, затим код поморанџе и мандарине (12 сорти ), а најмање код маслине (7) и смокве (5). Селекциони рад на дуњи и мушмули није дао ни једну нову сорту. Када су подлоге у питању највише резултата је било код јабуке (45 нових подлога), шљиве (2), трешње и вишње (16) од којих се истичу кржљаве подлоге (40 - 50% у односу на F 12/1) и кајсије (5).

ГРУПА 1.3.

а) Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у целини (R54)

30. Mitrović M., Nikolić M., Ogašanović D. (1999): Selection of walnuts (Juglnas regia L.). Proceedings Eucarpia Symposium, Oksford, Velika Britanija, Acta Horticulturae, 484: 203-205.

31. Mitrović M., Nikolić M., Plazinić R. (2001): Biological and pomological characteristics of hazelnut cv. Ennis under the conditions of Čačak. Proceedings of the Fifth International Congress on Hazelnut, Corvallis, Oregon, SAD, Acta Horticulturae, 556: 181-184.

32. Mitrović M., Stanisavljević M., Tešović Ž. (2001): Promising hazelnut selection Dučalovići 30/96. Proceedings of the Fifth International Congress on Hazelnut, Corvallis, Oregon SAD, Corvallis, Oregon, SAD, Acta Horticulturae, 556: 185-189.

33. Mitrović M., Stanisavljević M., Ogašanović D. (2001): Turkish tree hazel biotypes in Serbia. Proceedings of the Fifth International Congress on Hazelnut, Corvallis, Oregon, SAD, Acta Horticulturae, 556: 191-195.

34. Miletić R., Marić M., Mitrović M. (2001): Comparative studies of soil fertility, macroelement content and water regime in Corylus. Proceedings of the Fifth International Congress on Hazelnut, Corvallis, Oregon, SAD, Acta Horticulturae, 556, 343-347.

35. Milenković S., Mitrović M. (2001): Hazelnut pests in Serbia. Proceedings of the Fifth International Congress on Hazelnut, Corvallis, Oregon, SAD, Acta Horticulturae, 556: 403-406.

36. Miletić R., Mitić N., Nikolić R., Marić M., Mitrović M. (2002): The effect of covering on soil - moisture content and total amount of water in plum leaves. Proceedings 7th International Symposium on Plum & Prune Genetic, Plovdiv, Bulgaria, Acta Horticulturae, 577: 357-362.

37. Petrović R., Miletić R., Mitrović M. (2002): The results of the study on autochthonous plum cultivars in Eastern Serbia. Proceedings 7th International Symposium on Plum and Prune Genetic, Plovdiv, Bulgaria, Acta Horticulturae, 577: 239-243.

38. Rakićević M., Ogašanović D., Mitrović M., Blagojević M., Karaklajić - Stajić Ž. (2007): The effects of plant density and rate of fertilizers on yield and fruit size of the plum cultivar Čačanska Lepotica. Proceedings of the Eighth International Symposium on Plum and Prune Genetics, Breeding and Pomology, Lofthus, Norway, Acta Horticulturae, 734: 401-405.

39. Rakićević M., Mitrović M., Blagojević M., Miletić R. (2008): The Influence of Soil Management in Apple Planting on Yield and Fruit Size. Proceedings of 27th Internacional Horticultural Congress & Exhubition, Seul, Korea, Acta Horticulturae (in press).

40. Mitrović M., Miletić R., Lukić M., Rakićević M., Blagojević M (2008): Pomological-phenological properties of walnut selections. Proceedings of the First Balkan Symposium on Fruit Growing, Plovdiv, Bulgaria, Acta Horticulturae (in press).

Анализа радова:

[30] – У раду је указано да код нас постоји изузетно богатство генофонда ораха из природне популације. Перманентним радом на клонској селекцији из природне популације издвајају се, испитују и најбоље умножавају. Заснивају се нови засади и упоредо прате са стандардним сортама. Селекције су са раним, средње позним и позним временом кретања.[31] - Испитиване су помолошко – технолошке особине америчке сорте леске Енис у нашим условима. Ова сорта је са више од 80% заступљена у комерцијалним засадима леске државе Орегон. Одликује се одличном родношћу, крупним атрактивним плодом, добрим рандманом и другим квалитетним особинама. Код нас се спорадично шири.[3], [32], [33], [34] и [35] - У радовима су приказани резултати на клонској селекцији шумске леске (Corylus avelana) и мечије леске (Corylus colurna). Иначе селекција мечије леске је интересантна јер се њени сејанци користе као подлога. Саднице окалемљене на њој су у типу стаблашице и не дају изданке. [36] - Испитиван је утицај различитих начина одржавања земљишта на укупан садржај воде у листу шљиве. Третмани су бела фолија, црна фолија, застирање биљним материјалом и контролна варијанта (одржавање земљишта у реду). Најбољи резултат је постигнут са застирањем биљним материјалом.[37] - У раду су приказани резултати проучавања аутохтоних сорти шљиве (Црвена ранка, Дебељача, Муљац, Црница, Моравка и Пожегача) у тимочком региону. Проучаване су главне помолошке особине ових сорти и отпорност на економски најзначајније болести.[38] - На основу проучавања вршених у периоду 2001-2003. године, у условима средње тежег алувијалног земљишта, слабо киселе реакције (pH 5,9), слабо обезбеђеноg хумусом (2,65%), средњим садржајем N (0,13%), средње обезбеђен у К2О (20,4 мg/100 g) и добро обезбеђеноg са P2О5 (15 мg/100 g) констатовано је да је ђубрење са различитим дозама NPК ђубрива формулације 8:16:24+3% Мg повољно утицало на родност шљиве Чачанска лепотица. U просеку за све gодине и све размаке садње, највећи приноси су добијени при коришћењу најмањих количина овоg ђубрива, 400 кg/ha (6 278 кg/стаблу, односно 18 682,7 кg/ха), а најмањи на контроли (4.608 кg/стаблу, или 13.676,8 кg/ha).[39] - У раду су презентирани резултати двогодишњих проучавања о утицају различитих третмана (чиста обрада, кошење, примена хербицида, тарупирање-малчирање) одржавања земљишта на плодоношење јабуке Idared, крупноћу плодова и садржај влаге у земљишту и интензитет транспирације листа. Највећи принос јабуке је добијен применом чисте обраде (19,833 кg/стаблу, односно 24,791 кg/ha). Исти третман дао је најкрупније плодове (168,3 g). Садржај воде у земљишту био је највећи код примене чисте обраде (20,34%), а најнижи код третмана кошења по целој површини. Интензитет транспирације листа био је најнижи применом чисте обраде 0,2198 g/cm2/čas, а највећи применом мулчирања - 0,2621 g/cm2/čas.[40] - У Институту за воћарство у Чачку ради се више од четири деценије на клонској селекцији ораха. Основу клонске селекције ораха чини расположиви фонд гена у спонтаним популацијама у in situ условима. Стабла издвојених селекција су витална, бујна, старија од 15 година одличног рандмана и квалитета плода, различитог времена кретања вегетације. Тако, раног времена кретања вегетације су селекције XIV/98, XVIII/03, средње позноg XIX/01, ВII/04 и позноg ВIII/91. Све селекције су показале одличну отпорност на ниске зимске температуре као и према патоgенима изазивачима болести ораха Gnomonia leptostyla и Xantomonas juglandis. Лист им је изузетно здрав, без обзира на временске услове. Pлодови су лепоg спољашњеg изgледа, gлатке љуске, средње трвде и одлично везане по шаву. Језgра је светле боје, лако се вади из љуске и укусна је.

б) Rад саопштен на скупу националноg значаја штампан у целини (R65)

41. Митровић М., Блаgојевић М. (2002): Fормирање калуса калемљеноg ораха у различитим условима стратификовања. Зборник научних радова ПКБ ИНИ Аgроекономик, Београд, 8, 2: 35-40.

42. Митровић М., Блаgојевић М., Rакићевић М. (2003): Rодни потенцијал неких сорти шљива у систему gусте садње. Зборник научних радова са XVIII саветовања о унапређењу производње воћа и gрожђа, Гроцка, 9, 2: 33-38.

43. Rакићевић М., Срећковић М., Митровић М. (2003): Uтицај наводњавања и висине калемљења на развијеност садница јабуке и трешње. Савремена пољопривреда, 1-2: 113-119.

44. Глишић I., Митровић М., Караклајић - Стајић Ж., Блаgојевић М. (2005): Отпорност неких сорти и хибрида брескве према ниским температурама на подручју Чачка. Зборник научних радова са XX саветовања о унапређењу производње воћа и gрожђа, Гроцка, 11, 5: 38-45.

45. Rакићевић М., Митровић М., Благојевић М., Срећковић М. (2005): Утицај растојања садње и продужног дејства NPK + Mg ђубрива на принос шљиве Чачанска родна. Зборник научних радова са XX саветовања о унапређењу производње воћа и грожђа, Гроцка, 11, 5: 71-78.

46. Митровић М., Радичевић С., Лукић М. (2005): Пораст садница трешње и вишње окалемљених на подлози колт. Зборник научних радова са XX саветовања о унапређењу производње воћа и грожђа, Гроцка, 11, 5: 66-70.

47. Rакићевић М., Митровић М., Благојевић М., Караклајић - Стајић Ж. (2005): Uтицај наводњавања на принос, крупноћу плода и садржај растворљиве суве материје шљиве цв. Чачанска лепотица у условима gусте садње. Тематски зборник радова мелиорације у одрживој пољопривреди, Нови Сад: 170-173.

48. Rакићевић М., Митровић М., Блаgојевић М., Караклајић - Стајић Ж., Срећковић М. (2005): Uтицај дозе комплексног минералног ђубрива на принос и крупноћу плода шљиве Чачанска најбоља. Тематски зборник радова мелиорације у одрживој пољопривреди, Нови Сад: 174-176.

49. Митровић М., Караклајић – Стајић Ж., Глишић I., Блаgојевић М. (2006): Rазмножавање леске cv. Ennis зеленим резницама. Зборник радова са XI саветовања о биотехнолоgији, Чачак, 11.(11-12), 1:119-122.

50. Rакићевић М., Милетић R., Митровић М., Блаgојевић М. (2006): Uтицај наводњавања на продуктивност производње шљиве. Зборник радова са XI саветовања о биотехнологији, Чачак, 11.(11-12), 1: 161-164.

51. Ракићевић М., Милетић Р., Благојевић М., Митровић М. (2006): Продуктивност производње јабуке у условима фертигацијe. Зборник радова са XI саветовања о биотехнологији, Чачак, 11. (11-12), 1: 169-173.

52. Милетић Р., Митровић М., Ракићевић М., Благојевић М. (2006): Утицај ниских зимских температура на измрзавање цветних пупољака брескве и кајсије на подручју Чачка. Зборник радова са XXI саветовања о унапређењу производње воћа и грожђа, Гроцка, 12, 3: 10-17.

53. Радичевић С., Церовић Р., Митровић М., Лукић М. (2006): Заступљеност типова родних гранчица код неких сорти трешње. Зборник радова са XXI саветовања о унапређењу производње воћа и грожђа, Гроцка, 12, 3: 18-23.

54. Благојевић М., Милетић Р., Ракићевић М., Митровић М., Глишић И., Караклајић - Стајић Ж. (2006): Почетна родност вишње у систему густе садње. Агрознање, 7, 4: 5-10.

55. Ракићевић М., Милетић Р., Митровић М., Благојевић М., Лепосавић А. (2007): Утицај подсађивања, подлоге и старости засада на продуктивност производње јабуке. Зборник радова са XII саветовања о биотехнологији, Чачак, 12. (13): 477-480.

56. Миленковић С., Огашановић Д., Церовић Р., Лепосавић А., Митровић М., Милетић Р., Ракићевић Р. (2007): Савремени сортимент и примена нових технологија у функцији развоја воћарства Косова и Метохије. Зборник радова са симпозијума са међународним учешћем Унапређење пољопривредне производње на територији Косова и Метохије, Приштина-Лешак, 250-257.

57. Митровић М., Огашановић Д., Тешовић Ж., Плазинић Р., Марић С., Лукић М., Радичевић С., Милинковић В., Лепосавић А. (2008): Достигнућа у оплемењивању воћака у Институту за воћарство у Чачку. Зборник рефератов са 2. словенскега садјарскега конгреса з меднародно удележбо, Кршко, 2. дел: 515-521.

Анализа радова:

[41] – У раду су приказани резултати формирања калуса приликом калемљена ораха на зрело енглеским спајањем уз стратификовање. Варијабилни резултати који се добијају указују да се ближе испитају услови стратификовања. Најбољи калус се формира код калемова који се парафинишу на спојном месту, затрпавају струготином као супстратом за стратификовање до спојног места и након тога прекрију полиетиленском фолијом 3-5 дана.Тада се фолија просеца или делимично отвара да се одстрани сувишна влага. Фолија се држи док се пупољци не пробуде и прорасту 5-10 cm. Друга варијанта се разликује , јер су у њој калемови покривани струготином до врха и показала се лошије, док је трећа варијанта (без парафинисања) дала најлошије резултате.[42] - У раду ће бити приказани родни потенцијали три сорте шљива: Чачанска лепотица, Чачанска родна и Stenley, у систему густе садње, у узгојном облику витког вретена и „V“ садње. Pредставићемо основне параметре наведених система гајења, структуру хабитуса узгојних форми и родни потенцијал.[43] – Сврха рада је била да се испита утицај наводњавања и висине калемљења на пријем окуланата и пораст садница јабуке и трешње. Наводњавање пре калемљења је повољно деловало на пријем окуланата јабуке, а неповољно на пријем окуланата трешње. Ова мера је стимулисала пораст садница обе ове воћне врсте. Калемљење на мањим висинама подлога јабуке и трешње (10, односно 5 cm) је повољније утицало на пораст садница обе воћне врсте него оно вршено на већим висинама (30, односно 25 cm).[44] – Најчешћи проблем у гајењу брескве представља њен ограничен ареал, који је у првом реду узрокован осетљивошћу према ниским температурама. Како су током фебруара и марта месеца 2005.

године биле изражене ниске температуре које су могле утицати на измрзавање цветних пупољака брескве, циљ овог рада је био да се путем компаративних проучавања више различитих сорти и хибрида утврди њихов степен одпорности. Као најотпорнија показала се сорта Summerset са 11,29% измрзлих цветних пупољака, док је највећу осетљивост показала сорта Weinberger са 86,56% измрзлих цветних пупољака.[45] – Nа основу проучавања вршених у засаду шљиве у 7. години старости, у условима тежег алувијалног земљишта, слабо киселе реакције (pH 5,9), слабо обезбеђеног хумусом (2,65%), средњим садржајем N (0,13%), средње обезбеђеним у К2О (20,4 mg/100 g), добро снадбевено са P2О5 (15 mg/100 g), установљено је да је у систему витко вретено принос на растојању 4 x 0,9 м био већи у односу на растојање 4 x 0,8 m код „V“ садње. Pродужено дејство NPК + Мg ђубрива је имало највећи ефекат са дозом од 400 kg/ha код растојања 4 x 0,9 m у систему витко вретено, а код растојања 4 x 0,8 м у систему „V“ садње највећи приноси су добијени коришћењем 800 kg/ha истог ђубрива.[46] – Са појавом вегетативних подлога и применом новијих технологија гајења, значајно се осавремењава производња трешње, а делом и вишње. Број стабала по јединици површине је један од битних услова за остваривање високих приноса и успешно искоришћавање агроеколошких услова, са напоменом да је ово питање код трешње још увек доста споро, обзиром да се она углавном калеми на доста бујне подлоге. Колт (Colt) је једна од првих вегетативних подлога за трешњу и вишњу која је код нас ушла у производњу. У раду су приказане разлике пораста трешње и вишње окалемљених на вегетативној подлози Колт. Током двогодишњег испитивања садница су сврстане у три класе: екстра, прва и друга класа. Осим вегетативног пораста, приказане су и разлике у броју примљених окуланата, тј. добијених садница.[47] – Наша земља је препознатљива у воћарству, пре свега, захваљујући производњи шљиве. Она је у структури воћака по броју стабала на првом месту. У ранијим годинама шљива је била заступљена са 76,5%, да би од 1990. године тај удео износио 52,9%. Без обзира на смањење процентуалног учешћа шљиве она је наша најважнија воћарска врста. Интензивирање воћарске производње, а у оквиру тога и производње шљива постиже се са повећаном густином садње по јединици површине, применом наводњавања, адекватним ђубрењем, рационалном обрадом и заштитом. Допунска наводњавања за време последњег интензивног пораста плодова коштичавог воћа доприносе повећању величине плодова у поређењу са оним добијеним без наводњавања.[48] – Ђубрење (поред осталих чинилаца) представља у воћарској производњи значајан фактор приноса и квалитета плода, а такође је важна мера за пораст и дуговечност воћака. На већим плантажама не може се рачунати на ђубрење стајским ђубривом (због недовољних количина) због чега је примена комплесних минералних ђубрива веома актуелна. Која ће се количина NPК користити за ђубрење засада шљиве зависи од бројних фактора као што су: стање хранива у земљишту, старост засада, густина садње итд. Треба напоменути да између разних истраживања постоје различита мишљења на бази чега треба одређивати дозу појединих ђубрива која се користе у воћарској производњи. Све оцене разних аутора се заснивају на методама установљавања количина N, P2О5 и К2О у земљишту или садржају истих у листу уз утврђивање приноса и вегетативног прираста. Циљ овог рада је да се утврде оптималне дозе NPК минералних ђубрива при ђубрењу шљиве у агроеколошким условима Чачка.[49] – У циљу ширења леске и њеног уводјења у плантажну производњу испитивана је могућност размножавања cv. Ennis зеленим и полу зеленим резницама током 2004. и 2005. године. Резултати истраживања су показали да се највећи проценат ожиљавања постиже коришћењем зелених резница леске које су са матичних жбунова скинуте 1. јула и чији су базални делови третирани са фитохормоном чији је комерцијални назив Seradix B1.[50] – У условима лаког песковитог земљишта у непосредној близини корита Западне Мораве примењено је једно наводњавање (крајем јула у засаду старом 20 година) са нормом од 50 mm/m 2 воде. Применом наводњавања принос шљиве cv. Stаnlеy повећан је за 21,99%, маса плода за 19,18% и садржај растворљивих сувих материја за 11,22%.[51] – У раду су дати резултати проучавања о утицају примене високорастворљивих ђубрива примењених уз наводњавање капањем у два термина у току 2005. године. Примењена ђубрива су повећала принос код обе сорте јабуке, док су крупноћа плода и садржај растворљивих сувих материја повећани само код сорте Wilmuta на кржљавој подлози М 9.[52] – Критичне, минималне температуре за измрзавање цветних пупољака брескве и кајсије од -18,0°C и ниже, регистроване 25 и 26 јануара 2006. године изазвале су значајна оштећења на цветним пупољцима брескве и кајсије. Оштећења цветних пупољака сорти и хибрида брескве у колекционим засадима у Љубићу су била 71,1% и 65,9%, односно од 61,0% (Јулија) до 100,0% (Meril Sudance) и од 35,1%

(NоXX/55Br) до 87,7% (NoVII/45VŠ) и 87,4% (Clayton). У засадима села Липница просечна оштећења су 80,0%, Пријевора 80,3%, а тотална у Виљуши код мањег броја сорти. Ошећења на цветним пупољцима кајсије су износила 67,9%. Најмања оштећења су била у селу Пријевор (60,7%), већа у Липници (68,6%), а највећа, тотална на подручију истог села у другом засаду. Цветни пупољци сорте Мађарска најбоља оштећени су од 35,4% па до 100,0%, хибрида IV/81 53,4%, а сорте Harkot тотална.[53] – У раду су приказани резултати испитивања заступљености појединих категорија родних гранчица код 16 сорти трешње (Bianca di Verona, Junska rana, Lapins, Early Compact Van, Merchant, Čarna, Compact Stella, Kordia, Summit, Sunburst, Marгit, Vista, Stark Hardy Giant, Durone Nero III, Inгe), поређени са стандардном сортом Biгarreau Hativ de Burlat.Uтврђено је да у погледу процентуалног удела појединих категорија родних гранчица постоје статистички високо значајне разлике у односу на стандард. Pросечно најзаступљенија категорија родних гранчица су мајске китице (67,27%), затим кратке родне гранчице (22,01%), док су најмање заступљене вите родне гранчице (10,71%).[54] – Циљ сваке воћарске производње је постизање што већег приноса са јединице површине праћеног одговарајућим квалитетом плода. Као један од најбољих начина за повећање приноса, крајем прошлог века уведен је систем густе садње воћака. Рад приказује почетне резултате добијене гајењем две сорте вишње (Шумадинка и Реxелле) окалемљене на подлози Cолт. Rазмак садње 4 x 1,5 м и 4 x 2,0 м што износи 1 666, односно 1 250 стабала по хектару. Остварени просечни приноси су се кретали од 0,14 t/ha у другој години по садњи до 17,4 t/ha у четвртој години. Просечна маса је била у распону од 6,12 g до 7,78 g што говори о изузетном квалитету добијених плодова.[55] – У раду су презентирани подаци о могућностима искоришћења простора у реду, уколико садња није адекватна бујности сорте и подлоге. На основу проучавања код јабуке сорте Idared на подлози ММ 106 посађене на растојању 4,5 3,5 m (711,3 стабла/ha), принос у 16-ој години износио је 37.500 kg/ha, а принос посађених стабала старости 13 година био је 32.143 kg/ha. Маса плода била је већа код старијих стабала на бујнијој подлози (214,3 g), док је садржај растворљивих сувих материја и степен зрелости био нижи у односу на млађа стабла и кржљавију подлогу (М 26). Nа другом локалитету сорта Делбар Јубилеум имала је принос од 62.800 kg/ha код старијих стабала (8 година), док је принос посађених стабала старости 5 година био 18.637 kg/ha. Слично Iдаред, ова сорта је имала већу масу плода код старијих стабала, која су истовремено имала и већи садржај растворљивих сувих материја и виши степен зрелости, што код сорте Idared није случај.[56] – Захваљујући географском положају, клими, землљишту, традицији и стеченом искуству, Косово и Метохија представљају изузетно погодну средину за развој воћарске производње. У прилог овој констатацији говоре прилози из прошлости о успешној производњи јабуке у Еренику код Ђаковице на површини од 500 ha под системом за наводњавање; шљиве у Урошевцу; 1 000 ha винограда код Призрена; богатим алувијалним земљиштима идеалним за воћарску производњу код Пећи и бројни други. У циљу превазилажења садашњег изузетно тешког стања воћарске производње на територији Косова и Метохије, у раду су као препорука произвођачима дати основни правци развоја, савремени сортимент јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих врста воћака као и примена нових технологија гајења, чиме би се омогућило рационално и економски исплативо коришћење расположивих ресурса и повећала запосленост локалног становништва. Доследна примена наведних мера повољно ће деловати на подизање стручног нивоа пољопривредних произвођача, као и на пораст интересовања за подизање савремених засада, а тиме и унапређење воћарске производње Косова и Метохије уопште.[57] - Институт за воћарство у Чачку има дугу традицију оплемењивачког рада на стварању нових сорти јабучастих, коштичавих, језграстих и јагодастих врста воћака. Као резултат континуираног и систематског рада признате су две сорте јабуке, четири крушке, једна дуње, тринаест шљиве, три брескве, две кајсије, две трешње, две вишње, три ораха, три јагоде, три малине, једна купине и једна рибизле. Институт такође поседује и већи број перспективних селекција наведених врста воћака које су у поступку признавања, као и велики број селекција које се интензивно проучавају.

в) Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу (R72)

58. Mitrović M., Blaгojević M., Rakićević M. (2004): Hazelnut production in Serbia: current situation and future prospects. Book of Abstracts of 6th International Conгress on Hazelnut, Tarraгona-Reus, Spain, 28.

59. Mitrović M., Milenković S., Karaklajić - Stajić Ž. (2004): Pomoloгical properties of some hazelnut cultivars under local conditions in Cacak. Book of Abstracts of 6th International Conгress on Hazelnut, Tarraгona - Reus, Spain, 35.

60. Rakićević M., Mitrović M., Blaгojević M., Miletić R. (2006): The Influence of Soil Manaгement in Apple Plantinг on Yield and Fruit Size. Book of Abstracts, 27 th Internacional Horticultural Conгress and Exhubition, Korea, Seul, 3.

61. Lukić M., Marić S., Milenković S., Mitrović M. (2007): Characteristics of some autochthonous apple cultivars in the reгion of Serbia. Proгramme Abstracts of First Balkan Symposium on Fruit Growinг, 15-17 November, Plovdiv, Bulгaria, 40.

62. Mitrović M., Miletić R., Lukić M., Rakićević M., Blaгojević M. (2007): Pomological-phenological properties of walnut selections. Proгramme Abstracts of First Balkan Symposium on Fruit Growinг, 15-17 November, Plovdiv, Bulгaria, 53.

Анализа радова:

[58] – Аутори су приказали производњу леске у Републици Србији. Она је недовољна и практично не задовољава ни 10% домаћих потреба. Процењује се да је годишња производња око 1.000 t. У последњих десет година повећава се интересовање за ширење леске тако да се сваке године засади леске увећавају од 50 - 100 ha. Сматра се да ће ови засади када ступе на род озбиљније увећати производњу ове дефицитарне врсте воћака.[59] – У Институту за воћарство у Чачку перманентно се ради на интродукцији сорти леске и њиховом испитивању у нашим агроеколошким условима. Испитане су и представљене главне помолошке карактеристике две сорте леске Uebov и Furfulak. Furfulak има нешто већу масу плода у односу на другу испитивану сорту.[60] – U раду су приказани радови двогодишњег проучавања о утицају различитих третмана (чиста обрада, кошење, примена хербицида, тарупирање), одржавање земљишта на плодоношење јабуке сорте Ајдаред, крупноћу плода и садржај влаге у земљишту и интензитет транспирације листа. Највећи принос јабуке је добијен применом чисте обраде (19,84 kg/стаблу, односно 24 791 kg/ha). Исти третман дао је најкрупније плодове 168,3 g. Садржај воде у земљишту био је највећи код примене чисте обраде (20,34%), а најнижи код третмана кошења по целој површини. Интензитет транспирације листа био је најнижи применом чисте обраде 0,219 g/cm2/čas, а највећи применом тарупирања 0,2621 g/cm2/čas.[61] – Аутохтоне сорте јабуке на подручју Србије представљају веома значајан извор генетичке варијабилности и вредан почетни материјал за оплемењивачки рад, што је у складу са општим трендовима у оплемењивању јабуке, базираним на трагању за корисним варијантама агрономски важних особина и проширивању коришћеног генетичког пула. Такође, увођењем органске производње јабуке повећано је интересовање за гајењем неких аутохтоних сорти, како на већим површинама, тако и за окућничко гајење. Институт за воћарство у Чачку има дугу традицију праћења и проучавања аутохтоних сорти јабуке, спорадично очуваних и ширених у неким локалитетима на простору Србије. Дугогодишњим радом на проучавању најважнијих фенолошких и помолошких особина аутохтоних сорти јабуке, као и испитивањем отпорности према главним проузроковачима болести, издвојено је 12 генотипова приказаних у овом раду. Сорте Будимка, Кожара, Кабларка су распрострањене на брдско-планинским теренима, добро подносе зимске и позне пролећне мразеве. Одликују се високим квалитетом плода и отпорношћу према Venturia inaequalis (Cooke) Wint., док се сорте Будимка и Кабларка одликују и добрим потецијалом чувања плодова. Сорте Бошњанка, Јабука (Ваљево), Муслимка, Pозна колачара, Стрекиња, Шарунка, Шуматовка, Ваљника и Зеленика одликују се добрим потенцијалом чувања плодова у стандардним хладњачама и средњим квалитетом плода. Издвојене сорте представљају значајан потенцијал за будући оплемењивачки рад.[62] – Основу клонске селекције ораха чини расположиви фонд гена у спонтаним популацијама у in situ условима. У раду су приказане фенолошко-помолошке особине неких селекција, издвојених као интересантне са својим карактеристикама да се испитују у упоредним проучавањима у колекционом засаду. Стабла издвојених селекција су витална, бујна, старија од 15 година одличног рандмана и квалитета плода, различитог времена кретања вегетације. Тако раног времена кретања вегетације су селекције XIV/98, XVIII/03, средње позног XIX/01, VII/04 и позног VIII/91. Све селекције су показале одличну отпорност на ниске зимске температуре као и према патогенима изазивачима болести ораха Gnomonia leptostyla и Xantomonas juгlandis. Лист им је изузетно здрав, без обзира на временске услове. Плодови су лепог спољашњег изгледа, глатке љуске, средње трвде и одлично везане по шаву. Језгра је светле боје, лако се вади из љуске, укусна.

д) Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу (R73)63. Rакићевић М., Јанковић R., Митровић М. (2003): Uтицај разних врста и количина ђубрива на принос и

крупноћу плода малине. Iзводи саопштења I симпозијума о малини Србије и Cрне Горе са међународним учешћем, Чачак, 74.

64. Благојевић М., Сретеновић V., Митровић М., Rакићевић М. (2003): Pримена неких ђубрива у исхрани малине. Iзводи саопштења I симпозијума о малини Србије и Cрне Горе са међународним учешћем, Чачак, 78.

65. Јанковић R., Rакићевић М., Митровић М. (2003): Могућност сузбијања корова хербицидима у засаду малине. Iзводи саопштења I симпозијума о малини Србије и Cрне Горе са међународним учешћем, Чачак, 82.

66. Огашановић Д., Тешовић Ж., Огњанов V., Митровић М., Rадуловић М., Pлазинић R., Лепосавић А., Лукић М. (2004): Nове сорте и подлоге воћака. Iзводи радова са 12. конгреса воћара Србије и Cрне Горе са међународним учешћем, Златибор, 33.

67. Благојевић М., Митровић М., Милетић Р., Ракићевић М., (2006): Нове тенденције у технологији гајења јабуке. Зборник абстракта Симпозијума са међународним учешћем Унапређење пољопривредне производње на територији Косова и Метохије, Врњачка Бања, 57.

68. Rакићевић М., Благојевић М., Митровић М., Милетић R. (2006): Транспирација неких сорти шљива као показатељ отпорности на сушу. Изводи радова I симпозијум о шљиви Србије са међународним учешћем, Чачак, 66.

69. Митровић М., Милетић R., Лукић М., Благојевић М., Rакићевић М. (2007): Uтицај подлоге на формирање калуса при собном калемљењу ораха. Зборник уводних реферата и извода радова са I саветовања Иновације у воћарству и виноградарству, Београд, 78.

Анализа радова:

[63] – У засаду малине сорте Willamette вршено је испитивање више врста и доза органских и минералних ђубрива и то: NPК 8:12:26+3% MgO – 800 kg/ha, Biopost 2 000 kg/ha, Biopost 1 000 kg/ha, Biopost + NPK 8:12:26+3% MgO (1 000 kg/ha + 400 kg/ha), Biopost + NPK 8:12:26+3% MgO ( 2 000 kg/ha + 400 kg/ha), и контрола. Засад је испитиван две године. Nајвећи принос малине за две испитиване године добијен је код Bioposta 2 000 kg/ha + 400 kg/ha 8:12:26+3% MgO и износио је 12 019 kg/ha, а најмањи код варијанте Biopost 2 000 kg/ha 10 492 kg/ha. Pросечна маса плода од 3,5 g ( варијанта 1), до 3,8 g (варијанта 3, 4, 6).[64] – U раду су приказани двогодишњи резултати примене две врсте ђубрива и то Кртолина (8:16:24+1% Мg), као ђубрива које је широко заступљено у нашој производњи малине и многих формулација ђубрива у хелатној форми (Multi comp base 13:11:20+2% Mg + микроелементи + хуминске киселине). Хранива су примењена у дозама препорученим за ову воћну врсту, односно кртолин 800 kg/ha, а Multi comp base у количини 600 kg/ha. Током испитивања праћене су вегетативни и генеративни раст у производном засаду малине, принос и маса плода. Добијени резултати показују супериорност ђубрива у хелатној форми у односу класична NPК ђубрива у свим испитиваним параметрима. Ово се посебно односи на добијени принос у другој години, као и на квалитет плода и вегетативни раст у обе године испитивања. [65] – Малина може бити веома осетљива на присуство корова јер јој одузимају воду и хранљиве материје, засењују je и стварају повољне услове за развој болести и штеточина. Због тога корови се морају ригорозно сузбијати. Најбољи је механички начин у међуредном и ручно у редном простору. Међутим, испитивања указују да се ова мера може успешно обавити и хемијским путем. За сузбијање корова у засаду малине могу се користити препарати на бази Napropamid – а (3,5 – 4 kg/ha а.м.), Simazina (1,5 – 2,5 kg/ha а.м.), Dihlirbenila (4,0 – 5,5 kg/ha а.м.) и Dymida (4,8 – 6,4 kg/ha а.м.), као и њихових комбинација. Површине закоровљене вишегодишњим отпорним врстама пре дубоке обраде и садње малине неопходно је третирати препаратима на бази Glifosata, Dalapona или 2,4 D.[66] – У раду су приказане нове сорте и подлоге створене последњих 5 – 10 година до којих се могло доћи у условима оскудних примарних и секундарних информација. Биће обухваћене следеће врсте воћака: јабука, крушка, дуња, мушмула, шљива, трешња, вишња, кајсија, бресква, бадем, орах, леска, јагода, малина, купина, рибизла, огрозд, маслина, смоква, актинидија (киви), нар и неке врсте цитруса који се гаје у црногорском приморју.[67] – Технологија гајења јабуке подразумева скуп свих мера почевши од набавке одговарајућег садног материјала, саме садње, одредјивања система гајења, формирања и одржавања узгојног облика, исхране, наводњавања, одржавања землишта, заштите од болести и штеточина, бербе, чувања и паковања плодова. У раду су приказане новије тенденције у технологији гајења ове врсте воћака са циљем унапређења производње јабуке, односно повећања њене профитабилности.[68] – У двогодишњем периоду (2001 - 2002.) изучаван је интензитет транспирације листа за четири сорте шљиве (Чачанска лепотица, Чачанска најбоља, Чачанска родна, Стенли). Интензитет транспирације листа одређиван је методом Иванова (1950), мерењем тежине транспирисане воде из листа изражене у g/cm2/čas. Истовремено је утврђен принос и крупноћа плодова за сваку сорту. На основу резултата дошло се до

закључка о утицају и повезаности интензитета транспирације листа и приноса, што је и био циљ овога рада. Од испитиваних сорти шљива највећи интензитет транспирације листа имала је сорта Чачанска најбоља, просечно за вегетациони период 0,1685 g/cm2/čas. Приближну вредност интензитета транспирације је имала и Чачанска родна (0,1634 g/cm2/čas). Насупрот томе, најмањи интензитет транспирације био је код сорте Стенли (0,1307 g/cm2/čas) и Чачанске лепотице (0,1556 g/cm2/čas). Због тога се за Чачанску најбољу и Чачанску родну може констатовати да слабо економишу расположивом влажношћу земљишта, односно да су релативно осетљиве на сушу. Сорте са највећим интензитетом транспирације (Чачанска најбоља и Чачанска родна) су истовремено имале и најмање приносе у обе године проучавања. Тако је cv. Чачанска најбоља имала просечан принос од 1,32 t/ha, а cv. Чачанска родна 5,37 t/ha. Насупрот њима, највећи принос је имала сорта Чачанска лепотица (17,25 t/ha) и Стенли (13,20 t/ha). У исто време просечна маса плодова cv. Чачанска најбоља била је 48,3 g, а Чачанска родна 33,0 g, а цв Чачанска лепотица и Стенли 39,3 g, односно 39,5 g.[69] – Технологија калемљења ораха, енглеским спајањем на зрело уз стратификовање је позната и прихватљива. Даје доста варијабилне резултате, у зависности од низа фактора. Током вишегодишњих испитивања дошло се до закључка да и подлога има утицај на пријем калемова, тј. формирање калуса, који је основ за добијање квалитетне саднице. Најзаступљенија подлога за калемљење код нас је сејанац домаћег ораха (Juglans regia L.), а много мање је заступљен подлога сејанца црног ораха (Juglans nigra L.). Упоредним испитивањем дошло се до закључка да окалемљене подлоге Juglans nigra L. дају већи проценат одлично калусираних калемова код испитиваних сорти, а тиме и већи број садница. Током двогодишњег испитивања једногодишње подлоге Juglans regia L. окалемљене и стратификоване дале су просечно 60,2% одлично калусираних калемова, 23,6% врло добрих, 11,5% добрих и 4,7% калемова који нису калусирани. При истом третману калемљења на подлози Juglans nigra L. добијено је 67,1% одлично калусираних калемова, 18,7% врло добрих, 10,1% добрих и 4,1% оних који нису калусирани.

ГРУПА 1.4.

а) Битно побољшани постојећи производ и технологија и учешће на пројектима (R32)

70. Караклајић-Стајић Ж., Глишић И., Ружић Ђ., Митровић М. (2005): Размножавање црвене малине кореновим резницама са једним адвентивним пупољком. Најбоље пласирана иновација у конкуренцији правних лица изван финала такмичења „Најбоља технолошка иновација 2005“ у организацији Министарства за науку и заштиту животне средине, Универзитета у Новом Саду и Привредне коморе Србије.

71. Митровић М и сар. (2005-2007): Стварање, одабирање и проучавање генотипова воћака бољих биолошко привредних особина (руководилац пројекта ТР - 6882Б /Министарство науке/).

Анализа радова:

[70] - Иновација је приказана у виду бизнис плана под називом: „Размножавање црвене малине кореновим резницама са једним адвентивним пупољком“. Умножавање малине кореновим резницама са једним адвентивним пупољком је веома атрактиван вид вегетативног размножавања, јер омогућава уштеду матичног (основног) материјала и добијање веће количине квалитетних садница од једне матичне биљке (сортно и здравствено исправне), као и брже ширење и увођење у производњу нових сорти и селекција малине сходно захтевима светског тржишта.

ГРУПА 1.5.

а) Менторства и коменторства у Магистарским радовима и Докторским дисертацијама

72. Марковић Слободанка (2005): Могућност примене хербицида у младом засаду јабуке. Магистарски рад, Пољопривредни факултет, Земун (коментор).

73. Лукић Милан (2006): Биолошко - помолошке особине перспективних селекција јабуке. Пољопривредни факултет, Земун (коментор).

74. Милутиновић Момир (2007): Генетичка анализа квантитативних особина сејанаца Ф1 генерације јабуке Грени смит. Пољопривредни факултет, Земун (коментор).

Табела 1. Остварени резултати кандидата др Милисава Митровића

Рад - активност кандидата Група Број Вредност бодова

Укупна вредност бодова

Укупна вредност бодова у

групиА) Рад у водећем међународном часопису са ISI листе

1.1.

0 0 0 0

Б) Рад у водећем часопису националног значаја:

21.72а) радови до 4 аутора 12 1.5 18.0б) радови са преко 4 аутора 4 0.29+0.25+0.29+029 1.12ц) први аутор у радовима са више од 4 аутора 3 0.35+0.35+0.19 2.60

А) Монографија националног значаја

1.2.

3 0.90+0.32+0.64 1.86

12.32Б) Прегледни чланак утематском зборнику радоваа) чланци до 4 аутора 3 3.0+3.0+3.0 9.0б) чланци са више од 4 аутора 4 0.33+0.37+0.43+0.33 1.46А) Рад саопштен на скупу:

1.3 14.0а) међународног значаја 16 0.50 8.0б) националног значаја 24 0.25 6.0Учешће на домаћим научно-истраживачким пројектима 1.4

3 године 1.5 4.56.0Битно побољшани постојећи

производ и технологија 1 1.5 1.5

Менторства и коменторства у Магистарским радовима и Докторским дисертацијама

1.5 3 2.0 6.0 6.0

В) Закључак и предлог комисије

На основу увида у конкурсни материјал и његове анализе, као и анализе резултата рада кандидата у научно-истраживачким, стручним и педагошким активностима, Комисија је констатовала да кандидат др Милисав Митровић, виши научни сарадник Института за воћарство у Чачку:

• Има научни степен доктора агрономских наука из уже научне области за коју се бира;• Аутор је или коатор 70 библиографских јединица из уже научне области за коју се бира;• Има објављене научне радове објављене у домаћим националним часописима и

иностраним и домаћим зборницима саопштења штампаних у целини и изводу који одражавају матичност и научну компетентност кандидата;

• Перманентно је од момента запослења у Институту за воћарство учествовао као истраживач у научно-истраживачким пројекатима, а у периоду од 2005-2007. године био је руководилац пројекта ТР-6882Б "Стварање, одабирање и проучавање генотипова воћака бољих биолошко привредних особина" које је финансирало Министарство науке Републике Србије;

• Исказао је смисао и способност за наставно-педагошки рад током ангажовања на Постдипломским студијима на Агрономском факултету у Чачку;

• Исказао је велико ангажовање и толерантност при раду са младим кадровима и тиме код њих стекао велике симпатије и поверење;

• Члан је Комисије за оцену и одбрану једног Магистарског рада и Комисије за избор у звање асистента за ужу научну област Воћарство на Агрономском факултету;

• Учествовао је у реализацијин бројних домаћих научних скупова (Конгреси, Симпозијуми, Саветовања, Округли столови и др.);

• Члан је бројних иностраних и домаћих асоцијација и друштава из области Воћарства; и• Поседује висок степен одговорности при раду на научним истраживањима;

Обзиром на наведено, Комисија закључује да кандидат др Милисав Митровић, виши научни сарадник Института за воћарство у Чачку, испуњава све услове тражене Конкусрсом, а прописане Законом о високом образовању Републике Србије (чл. 64, став 7), Статутом Универзитета у Крагујевцу (чл. 120, став 2) и Статутом Агрономског факултета у Чачку (чл. 138). Комисија предлаже Наставно-научном већу Факултета да усвоји Извештај и да исти проследи Стручном већу за техничко-технолошке науке Универзитета у Крагујевцу ради усвајања и избора на радно место наставника у звању доцент са 20% радног времена на одређено време од 5 година за ужу научну област Воћарство на Агрономском факултету у Чачку.

У Чачку, 3. октобра 2008. године

Комисија:

1. ___________________________________Др Томо Милошевић, председник

Редовни професор Агрономског факултета у Чачку(Ужа научна област: Воћарство)

2. ___________________________________Др Милован Величковић, члан

Редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну(Ужа научна област: Воћарство)

3. ___________________________________Др Горица Пауновић, члан

Доцент Агрономског факултета у Чачку(Ужа научна област: Воћарство)