DrDr Dragan Gaji Dragan Gaji}}

Pluton – planeta ili nešto drugo?

Kao {to to obi~no biva: svaki iskusni profesor, na delikatno pitanje, ve{to nudi vi{e odgovora koji su “okruglo, pa na }o{e” ili “niti smrde, nit miri{u”. Kako autor ovog predavanja sebe do`ivljava na pomenuti na~in, i njegovi odgovori na pitanje iz naslova predavanja bi}e u skladu sa poznatim stereotipom. Mada, vide}ete, to nije ba{ sasvim tendenciozno.

Krenimo sa odgovorimaKrenimo sa odgovorima

Prvi i sasvim logi~an odgovor je:Pluton je Z V E Z D A!Z V E Z D A!

Nije ba{ neka velika i sjajna, ali je ipakzvezda. Sredinom pro{log veka, na “vrhupera“ otkrio ga je ~uveni zvezdotvorac

VOLT DIZNI

Odmah ste ukapirali: radi se o neodoljivom, blesavomku~etu – pratiocu velikih zvezda: Mikija i Paje Patka.

PotraPotra`imo slede}i odgovor u `imo slede}i odgovor u gr~ko-rimskoj mitologiji:gr~ko-rimskoj mitologiji:

Had (Pluton)Had (Pluton) -najstariji sin titana Krona i -najstariji sin titana Krona i boginje boginje Reje. Brat Reje. Brat Zevsa, PosejdonaZevsa, Posejdona, Here, Demetre i , Here, Demetre i Hestije. Hestije.

Radi se besmrtnim bo`anstvima Radi se besmrtnim bo`anstvima kkoje je njihov otac, vrhovni bog oje je njihov otac, vrhovni bog Svemira, progutao. Najmla|i Zevs, kojiSvemira, progutao. Najmla|i Zevs, kojije sakriven na Kritu, ih je oslobodioje sakriven na Kritu, ih je oslobodioi uz pomo} Hada i Posejdona jei uz pomo} Hada i Posejdona jepreuzeo upravljanje svetom i Olimpom.preuzeo upravljanje svetom i Olimpom.Uz pomo} kocke podelili su carstva.Uz pomo} kocke podelili su carstva.Hadu je pripalo podzemno carstvo,Hadu je pripalo podzemno carstvo,koje nikada nije obasjalo Sunce. Nije se znalo pouzdano koje nikada nije obasjalo Sunce. Nije se znalo pouzdano kako je izgledalo (iz njega su se vkako je izgledalo (iz njega su se vrratili atili samosamo Heraklo, Heraklo,Enej, Orfej, Sizif i Tezej).Enej, Orfej, Sizif i Tezej).

Carstvo je ~inilaCarstvo je ~inilaravnica ome|ena ravnica ome|ena bledom asfodelombledom asfodelom(cve}e smrti). Kroz(cve}e smrti). Kroznju su proticale: nju su proticale: Stiks (okivala Stiks (okivala ledenim zagrljajem), ledenim zagrljajem), Aheront (reka jecaja), Aheront (reka jecaja), Kokit (reka `alosti), Kokit (reka `alosti),

Leta (reka zaborava ovozemaljskog), Periflegont (ognjenareka). Na zapadu, u Jelisejskim poljima, `ivele su du{epravednih, a u dubini, u Tartaru, du{e gre{nika izdr`avale su ve~ite kazne. U najmra~nijem delu bio je Ereb sa Hadovom palatom.

Ulaz u podzemni svet ~uvao je troglavi Kerber – nijedozvoljavao izlazak. Ispred Hadovog prestola bili su Zevsovi sinovi, sudijedu{ama, Radamant, Minos i Eak.

Bogovi sa Olimpa nisu voleli Hada. Bio je tmurniji od Zevsa. Grci su ga po{tovalikao boga koji im je darivao podzemno bogatstvo (rude). @rtvovali su mu crne ovce. Posve}ivani su mu ~empres i narcis.

Njegov simbol bio je dvozubac, a odKiklopa je dobio {lem koji je nosioca ~inio nevidljivim.

Persefonu (Prozerpinu), Zevsovuk}i sa Demetrom, odveo je u podzemnisvet tako {to se u blizini Etne otvorilazemlja. On je u crnim ko~ijama iza{ao iz procepa, {~epao je i odveo.

Njegovu voljenu nimfu Mintu ona je pretvorila u nanu.Leuku, nimfu koja mu se dopadala, posmrtno je pretvoriou belu topolu.

Jo{ malo mitologije:

U podzemni svet, preko reke Aheront, du{e mrtvih ~amcem je prevozio namrgo|eni, zlovoljni starac Haron. Za taj posao uzimao je taksu – nov~i}, koji je stavljan ispod jezika ili preko usta pokojnika.

Haron je du{e vozio samo na “onaj” svet i nikada ihnije vra}ao nazad. Du{e nesahranjenih nije hteo da vozi, tako da su one bile osu|ene na sto godina lutanjapo obalama reka-granica podzemnog sveta.

Ina~e, Haron je bio sin boga tame Ereba i boginje no}i Nikte. Njegov lik je na Mikelan|elovoj slici, na kupoli Sikstinske kapele.

Najzad, potra`imo odgovor u okviru astronomije.

Uobi~ajena re~enica u “Zlatnoj `ici”, “Milioneru” i ostalim kvizovima, ukr{tenim re~ima i de~jim enciklopedijama tipa “Hiljadu za{to” i “Svet oko nas” glasi:““Pluton je deveta i, ujedno, najmanja i Pluton je deveta i, ujedno, najmanja i

najudaljenija planeta u Sun~evom sistemu.najudaljenija planeta u Sun~evom sistemu.””Me|utim…

[ta ako Pluton nije planeta, nego asteroid? I {ta akonije najmanja, niti deveta, niti najudaljenija planetau Sun~evom sistemu? Krenimo ab ovo.

Prora~unato je da u Kosmosu ima preko 100 milijardi galaksija (samo nekoliko hiljada ih je prou~eno).

Na{a galaksija je Na{a galaksija je Mle~ni Put (Kumova Mle~ni Put (Kumova slama). U Mle~nom slama). U Mle~nom Putu ima izme|u 100 i Putu ima izme|u 100 i 300 milijardi zvezda i 300 milijardi zvezda i ogroman broj oblaka ogroman broj oblaka gasa i pra{ine.gasa i pra{ine.

Sunce jeste sredi{teSunce jeste sredi{tena{eg planetnog sistema, na{eg planetnog sistema, ali nije centar sveta,ali nije centar sveta,{to i nije ta{to i nije takko lo{e. o lo{e.

Sun~ev sistem sastoji Sun~ev sistem sastoji sese odod Sunca, planeta Sunca, planeta sa njihovimsa njihovim satelitima, asteroida, satelitima, asteroida, kometa,kometa, meteoroidnih meteoroidnih tela, tela, me|uplanetne pra{ine me|uplanetne pra{ine i gasova. i gasova.

^̂lanovi Sun~evog sistema imaju negativnu mehani~kulanovi Sun~evog sistema imaju negativnu mehani~kuenergiju (pomo}u svoje kineti~ke energije tela ne mogu daenergiju (pomo}u svoje kineti~ke energije tela ne mogu dasavladaju privla~nu gravitacionu silu Sunca i da napuste savladaju privla~nu gravitacionu silu Sunca i da napuste sferu njegove gravitacione dominacije). U protivnom slu~aju sferu njegove gravitacione dominacije). U protivnom slu~aju nakon perturabacije od npr. neke susedne zvezde, brzina tela nakon perturabacije od npr. neke susedne zvezde, brzina tela mo`e da postane takva da ono trajno napu{ta Sun~ev sistem.mo`e da postane takva da ono trajno napu{ta Sun~ev sistem.

Dimenzije Sun~evog sistema su oko 200 000 AU.

PlanetPlanete:e:

(- onaj koji luta)

Od anti~kih vremena, do pred kraj XVIII veka,Od anti~kih vremena, do pred kraj XVIII veka,zznalo se, pored Zemlje, za jonalo se, pored Zemlje, za jo{ pet planeta (Merkur,{ pet planeta (Merkur,Veneru, Mars, Jupiter i Saturn)Veneru, Mars, Jupiter i Saturn) – bez obzira da li je – bez obzira da li je prihvatan geo ili heliocentri~ni sistem sveta.prihvatan geo ili heliocentri~ni sistem sveta.

Uran je otkriven 1781. (W. Herschel), Neptun 1846. Uran je otkriven 1781. (W. Herschel), Neptun 1846. (Le Verrier, Galle), a Pluton 1930. (Tombaugh).(Le Verrier, Galle), a Pluton 1930. (Tombaugh).

Koliko se me|usobno razlikuju poznate planete? Mnogo!Koliko se me|usobno razlikuju poznate planete? Mnogo!Pluton naro~itoPluton naro~ito.

Danas se bDanas se broj planeta u Sun~evom sistemu, premaroj planeta u Sun~evom sistemu, premarazli~itimrazli~itim autorima,autorima, kre}e se izme|u kre}e se izme|u 99 i 10 i 109999 (pasionirani ljubitelji astrologije i sli~nih (pasionirani ljubitelji astrologije i sli~nih ezoteri~nih pseudo-nauka i stalni saradnici u “Zoni ezoteri~nih pseudo-nauka i stalni saradnici u “Zoni sumraka”).sumraka”).

Da bi se utvrdio ta~an broj planeta u Sun~evomDa bi se utvrdio ta~an broj planeta u Sun~evomsistemu, najpre treba precizirati njihovu definiciju. sistemu, najpre treba precizirati njihovu definiciju.

U veU ve}ini op{tih enciklopedija, starijih }ini op{tih enciklopedija, starijih ud`benika zaud`benika zaosnovne i srednje {kole navodi se da jeosnovne i srednje {kole navodi se da je

Planeta tamno nebesko telo, pribli`no sfernog Planeta tamno nebesko telo, pribli`no sfernog oblika, koje svetli odbijenom svetlo{}u, rotiraoblika, koje svetli odbijenom svetlo{}u, rotiraoko svog jednog pre~nika i kru`i oko Sunca oko svog jednog pre~nika i kru`i oko Sunca (ili neke druge mati~ne zvezde) po elipti~koj (ili neke druge mati~ne zvezde) po elipti~koj putanji, u ~ijoj se `i`i nalazi pomenuta zvezda.putanji, u ~ijoj se `i`i nalazi pomenuta zvezda.

Danas je manje-vi{e prihva}ena definicija Alana Danas je manje-vi{e prihva}ena definicija Alana Sterna po kojojSterna po kojoj

Planete:Planete:

1.1. Rotiraju samostalno samo oko mati~ne Rotiraju samostalno samo oko mati~ne zzvezde i oko sopstvene osevezde i oko sopstvene ose2.2. Dovoljno su male da se u njima neDovoljno su male da se u njima ne odvijaju fuzioneodvijaju fuzione reakcije (ina~e bi bilereakcije (ina~e bi bile zvezde)zvezde)3. 3. Dovoljno su velike da im jeDovoljno su velike da im je,, pod pod delovanjem sopstvenedelovanjem sopstvene gravitacijegravitacije,, oblik oblik skoro sferan (malo su spljo{tene zbogskoro sferan (malo su spljo{tene zbog rotacije oko sopstvene ose)rotacije oko sopstvene ose)

Definicija po kojoj su Definicija po kojoj su planete hladna nebeska planete hladna nebeska telatela kojakoja energiju dobijaju energiju dobijaju od zvezde (Sunca) od zvezde (Sunca) nije nije ba{ ta~na:ba{ ta~na: neke planete neke planete (Jupiter, Saturn, pa i (Jupiter, Saturn, pa i Zemlja) emituju vi{e Zemlja) emituju vi{e energije nego {to prime odenergije nego {to prime od Sunca. Uzroci nisu dovoljno Sunca. Uzroci nisu dovoljno prou~eni. prou~eni. One iOne imaju maju “unutra{nje” izvore toplote “unutra{nje” izvore toplote (malo, ali (malo, ali stalnostalno sa`imanje, sa`imanje, pretvaranjepretvaranje gravitacionegravitacione energije u toplotnuenergije u toplotnu,, pri pri padupadu kondenzovanih kapi kondenzovanih kapi He u unutra{njost, itd.).He u unutra{njost, itd.).

MeMe|utim…|utim…

U Sun~evom sistemu nisu samo planete i Sunce skoro U Sun~evom sistemu nisu samo planete i Sunce skoro sferna tela. Takvi su i sferna tela. Takvi su i brojni brojni veve}i sateliti Zemlje,}i sateliti Zemlje,Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna, pa ~ak i Plutona. Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna, pa ~ak i Plutona.

Mnogo je i asteroida Mnogo je i asteroida ((pogotovu ipogotovu izz Kujperovog pojasa Kujperovog pojasa))koji su sfernog oblika. koji su sfernog oblika.

Generalno govore}i, sva tela u Sun~evom sistemu,Generalno govore}i, sva tela u Sun~evom sistemu,~ije su dimenzije ve}e od 400 km imaju sferan ~ije su dimenzije ve}e od 400 km imaju sferan oblik. oblik.

Prema tome, sferan oblik nije specifikum Prema tome, sferan oblik nije specifikum planeta.planeta.

Umesto fusnote o Umesto fusnote o asteroidimaasteroidima

Asteroidi (planetoidi, male Asteroidi (planetoidi, male planete) planete) -- mmala, stenovita tela.ala, stenovita tela.Prvi (Ceres, Cerera) otkrio je Prvi (Ceres, Cerera) otkrio je \uzepe Pjaci, 1.1.1801. godine.\uzepe Pjaci, 1.1.1801. godine.

Do danas ih je otkriveno oko Do danas ih je otkriveno oko 30 000. Za oko 8500 su precizno30 000. Za oko 8500 su preciznoodre|ene putanje, a kod ostalih odre|ene putanje, a kod ostalih samo delimi~no.samo delimi~no.

Ako se izuzmu asteroidi Ako se izuzmu asteroidi iz Kujperovog pojasa iz Kujperovog pojasa (koji se tek detaljnije (koji se tek detaljnije iistrastra`uje) oko 98% njih`uje) oko 98% njih kru`i oko Sunca (setitekru`i oko Sunca (setite se definicije planeta) u se definicije planeta) u pojasu izme|u 2.1 i 4.3 pojasu izme|u 2.1 i 4.3 AJAJ. . Svrstani su u Svrstani su u pedesetak porodica.pedesetak porodica.

Iako na mala tela (asteroide, komete i meteoroide) Iako na mala tela (asteroide, komete i meteoroide) otpada svega 0.001% mase Sun~evog sistema, me|uotpada svega 0.001% mase Sun~evog sistema, me|uprvotkrivenim asteroidima ima nekoliko dosta velikih.prvotkrivenim asteroidima ima nekoliko dosta velikih.

Dijametar Ceresa je 933 km, Palasa 580 km, Veste Dijametar Ceresa je 933 km, Palasa 580 km, Veste 540 km. Deset poznatih asteroida ima dijametar ve}i 540 km. Deset poznatih asteroida ima dijametar ve}i od 400 km (deseti po veli~ini je Higija sa 433 km), a od 400 km (deseti po veli~ini je Higija sa 433 km), a oko 25 je sa pre~nikom ve}im od 200 km. Oko hiljadu oko 25 je sa pre~nikom ve}im od 200 km. Oko hiljadu je sa dimenzijama ve}im od 30 km, a oko 200 ve}im je sa dimenzijama ve}im od 30 km, a oko 200 ve}im od 100 km. od 100 km.

U Kujperovom pojasu je u poslednjih U Kujperovom pojasu je u poslednjih nekoliko godina nekoliko godina otkriveno nekoliko tela sa dimenzijama otkriveno nekoliko tela sa dimenzijama bliskim Plutonovim, pa ~ak i Merkurovim. bliskim Plutonovim, pa ~ak i Merkurovim. Da li i ta tela treba ubrojiti u planete?Da li i ta tela treba ubrojiti u planete?

Kao i planete, i mnogi asteroidi rotiraju oko sopstveneKao i planete, i mnogi asteroidi rotiraju oko sopstveneose. Danas je poznat period rotacije za nekoliko stotinaose. Danas je poznat period rotacije za nekoliko stotinaasteroida. Njihov dan traje naj~e{}e od 6 do 10 sati, asteroida. Njihov dan traje naj~e{}e od 6 do 10 sati, ali npr. dan Florins-Jana traje 135 sati. ali npr. dan Florins-Jana traje 135 sati.

Toutatis ima slo`eno kretanje Toutatis ima slo`eno kretanje sa periodima od 5.4 i 7.3 sa periodima od 5.4 i 7.3 zemaljskih dana. Dan Erosa zemaljskih dana. Dan Erosa ttraje 5.3 ~asa, a godina 1.763raje 5.3 ~asa, a godina 1.763zemaljskih godina. zemaljskih godina.

Kao i ve}ina planeta, i mnogi asteroidi Kao i ve}ina planeta, i mnogi asteroidi imaju svoje imaju svoje satelite: Ida (52 km) ima, na udaljenosti od satelite: Ida (52 km) ima, na udaljenosti od oko 90 km, satelit Daktil (1.6 km), oko 90 km, satelit Daktil (1.6 km), Herkulina (220 km) ima Herkulina (220 km) ima satelit od oko 45 km, ima ga i 87 Silvija …satelit od oko 45 km, ima ga i 87 Silvija …Hiron ~ak Hiron ~ak ima atmosferu.ima atmosferu.

U Kujperovom pojasu U Kujperovom pojasu novootkrivena “X novootkrivena “X planeta” 2003 UB313planeta” 2003 UB313(Ksena), po svemu (Ksena), po svemu sude}i, ima satelitsude}i, ima satelitGabrijelu. Gabrijelu.

Dakle, nemaju samo planete svoje Dakle, nemaju samo planete svoje satelite.satelite.

Neki autori smatraju da Neki autori smatraju da planete imaju jedinstvene planete imaju jedinstvene orbite, na kojima ne obitavaju druga tela, osim orbite, na kojima ne obitavaju druga tela, osim njihovih satelita ili gravitaciono vezanih trojanaca. njihovih satelita ili gravitaciono vezanih trojanaca.

Po{to, po svemu sude}i, Pluton deli Po{to, po svemu sude}i, Pluton deli svoju orbitu sa jo{ mnogo svoju orbitu sa jo{ mnogo transneptunskih objekatatransneptunskih objekata,, on ne bi on ne bi mogao da se uvrsti u planete.mogao da se uvrsti u planete. U U protivnom,protivnom, to bi postali to bi postali i i neki neki asteroidi. [ta sad?asteroidi. [ta sad?

Pre donoPre dono{enja ovakvih zaklju~aka, radi boljeg{enja ovakvih zaklju~aka, radi boljegrazumevanja, krenimo ipak logi~nim redom: razumevanja, krenimo ipak logi~nim redom:

Kako je otkriven Pluton ?

13.3.1781. Vilijem Her13.3.1781. Vilijem Her{el je u sazve`|u{el je u sazve`|uBlizanaca otkrio objekat za koji je u po~etkuBlizanaca otkrio objekat za koji je u po~etkumislio da je kometa, ali je ono bilo o{tromislio da je kometa, ali je ono bilo o{trooivi~eno i nije mu se razvijao rep. Maskelajn,oivi~eno i nije mu se razvijao rep. Maskelajn,Bode, Mesje, Leksel i drugi su na osnovu Bode, Mesje, Leksel i drugi su na osnovu ssvojih provera ubedili da je vojih provera ubedili da je V.H. V.H. otkrio novu otkrio novu Planetu. Ona je danas poznata kao Uran. Planetu. Ona je danas poznata kao Uran.

Fredereik Vilijem HerFredereik Vilijem Her{el{el (1738-1822)- (1738-1822)-nema~ko-britanski astronom. Po ocunema~ko-britanski astronom. Po ocubio muzi~ar (oboista) - sa 14 g. bio muzi~ar (oboista) - sa 14 g. svirao u hanoverskoj gardi. Svirao isvirao u hanoverskoj gardi. Svirao iorgulje. U po~etku bio astronom-amater.orgulje. U po~etku bio astronom-amater.

OsimOsim UranaUrana,, otkrio i Titaniju i Oberon otkrio i Titaniju i Oberon(Uran), Mimas i Encelad (Saturn), (Uran), Mimas i Encelad (Saturn), kretanje Sunca kroz svemir, IC zra~enje.kretanje Sunca kroz svemir, IC zra~enje.Katalogizovao 800 dvojnih zvezda iKatalogizovao 800 dvojnih zvezda ippreko 5000 nebula. Radio zajedno sa sestrom.reko 5000 nebula. Radio zajedno sa sestrom.

Otkri}em nove planete dimenzije S.s. suOtkri}em nove planete dimenzije S.s. suduplirane (sa 9.5 na 19.2 AJ). Her{el duplirane (sa 9.5 na 19.2 AJ). Her{el predlo`io da se planeta zove “D`ord`ovapredlo`io da se planeta zove “D`ord`ovaZvezda” (hm!), po englaskom kralju Zvezda” (hm!), po englaskom kralju D`ord`u III. 1782. postao dvorski D`ord`u III. 1782. postao dvorski astronom i dobio titulu “astronom i dobio titulu “ser”. To mu jeser”. To mu jeomogu}ilo da instalira teleskop od 20 omogu}ilo da instalira teleskop od 20 stopa sa otvorom od 20 in~a. Leland stopa sa otvorom od 20 in~a. Leland predlagao ime “Her{el”, a Bode “Uran”.predlagao ime “Her{el”, a Bode “Uran”.Sva tri imena bila u uopticaju 60-tak Sva tri imena bila u uopticaju 60-tak godina. godina.

Problem: Problem: javile se razlike u javile se razlike u prora~unima putanje na osnovu tadaprora~unima putanje na osnovu tadasavremenih i ranijih podataka. U savremenih i ranijih podataka. U po~etku to je pripisivano uticaju Jupiterapo~etku to je pripisivano uticaju Jupiterai Saturna.i Saturna.

Tokom 1835. i 1836. Nikolai i Volbi iznose stav da poreme}ajiTokom 1835. i 1836. Nikolai i Volbi iznose stav da poreme}ajiu kretanju Halejeve komete poti~u od neke planete iza Urana.u kretanju Halejeve komete poti~u od neke planete iza Urana.

Kao student na Kembrid`u Skot Adams, 1841. Kao student na Kembrid`u Skot Adams, 1841. godine obrazla`e ideju da poreme}aji Uranove godine obrazla`e ideju da poreme}aji Uranove putanje poti~u od planete iza njega. Smatra da je putanje poti~u od planete iza njega. Smatra da je njen polo`aj mogu}e odrediti na osnovu ovih njen polo`aj mogu}e odrediti na osnovu ovih poreme}aja. Rezultate svojih prora~una poslao je poreme}aja. Rezultate svojih prora~una poslao je kraljevskom astronomu Ejriju. Adams nije imao kraljevskom astronomu Ejriju. Adams nije imao “pedigre”“pedigre”

nau~nika, a i na Kembrid` je s mukom nau~nika, a i na Kembrid` je s mukom do{ao (otac napoli~ar), tako da je Ejri do{ao (otac napoli~ar), tako da je Ejri njegove prora~une odbacio. njegove prora~une odbacio.

Nekoliko godina trajala su Nekoliko godina trajala su prepucavanja. Leverje (1846.) prepucavanja. Leverje (1846.) je na osnovu Ticijus-je na osnovu Ticijus-Bodeovog pravila predvideo Bodeovog pravila predvideo da osma planeta treba da je da osma planeta treba da je dva puta ve}a od Urana i da dva puta ve}a od Urana i da ima mali nagib putanje. Dao ima mali nagib putanje. Dao je i interval koordinata za je i interval koordinata za njeno tra`enje. Prora~uni su njeno tra`enje. Prora~uni su se podudarali sa Adamsovim, se podudarali sa Adamsovim, ali je njegove prora~une Ejri ali je njegove prora~une Ejri shvatio ozbiljno i zapo~eo je shvatio ozbiljno i zapo~eo je traganje. Ipak, planetu traganje. Ipak, planetu Neptun otkrio je Gale Neptun otkrio je Gale 23.9.1846. g. Izbio je spor. 23.9.1846. g. Izbio je spor. Leverje,Leverje, temperamentantemperamentan ii arogantan, negirao je arogantan, negirao je Adamsove zasluge. Adamsu Adamsove zasluge. Adamsu je kasnije ponu|ena titula je kasnije ponu|ena titula viteza i kraljevskog viteza i kraljevskog astronoma, {to je odbio. astronoma, {to je odbio.

Nedavno su Nedavno su ^. Koval i S. Drejk ustanovili da je Galilej ^. Koval i S. Drejk ustanovili da je Galilej pposmatrao Neptun jo{ 1612. godine. Na Galilejevim osmatrao Neptun jo{ 1612. godine. Na Galilejevim skicama Jupitera i njegove vizuelne okoline, od 27. i 28.skicama Jupitera i njegove vizuelne okoline, od 27. i 28.decembra 1612. i 27. i 28. januara 1613. godine, ucrtandecembra 1612. i 27. i 28. januara 1613. godine, ucrtanje i Neptun, ali veliki nau~nik nije bio svestan njegovog je i Neptun, ali veliki nau~nik nije bio svestan njegovog planetranog karaktera.planetranog karaktera.

Ovo otkri}e jo{ uvek nije objasnilo anomalije Uranove putanje. Pirs (1848), Njukomb (1874) – odstupanja su ve}a od gre{aka merenja.

Flamarion (“Popularna astronomija”) na osnovu kretanja tri Flamarion (“Popularna astronomija”) na osnovu kretanja tri komete ukazao na postojanje transneptunske planete na 43 AJkomete ukazao na postojanje transneptunske planete na 43 AJsa periodom od 330 g. (1884). sa periodom od 330 g. (1884).

Usledili su brojni radovi vi{e autora. Forbs (1880) – iza Neptuna Usledili su brojni radovi vi{e autora. Forbs (1880) – iza Neptuna ssu dve planete (na 100 i 300 AJ), pa jedna na 98 AJu dve planete (na 100 i 300 AJ), pa jedna na 98 AJ,, koja bi koja bi trebalo da je masivnija od Jupitera. Roberts (1892) i Tod (1880)trebalo da je masivnija od Jupitera. Roberts (1892) i Tod (1880)su tragali za njom bez uspeha. Gajo (1909) i Lou (1914) – dve su tragali za njom bez uspeha. Gajo (1909) i Lou (1914) – dve planete znatno masivnije od Zemlje. planete znatno masivnije od Zemlje.

Pikering – (1909, 1928) grafi~kom metodom tvrdio Pikering – (1909, 1928) grafi~kom metodom tvrdio za postojanje planete “O”, a zatim i “R” i “S”. za postojanje planete “O”, a zatim i “R” i “S”. Planeta nije velika i preseca Neptunovu putanjuPlaneta nije velika i preseca Neptunovu putanju, , tako da je ponekad blitako da je ponekad bli`e Suncu od`e Suncu od Neptuna.Neptuna.

Najuporniji u traganju bio je Persival Lovel.Najuporniji u traganju bio je Persival Lovel.Iz bogate bostonske porodice (brat rektor naIz bogate bostonske porodice (brat rektor naHarvardu, sestra pesnikinja). Diplomirao na Harvardu, sestra pesnikinja). Diplomirao na Harvardu. Mnogo putovao. Za astronomiju seHarvardu. Mnogo putovao. Za astronomiju sezainteresovao nakon Skijaparelijevogzainteresovao nakon Skijaparelijevog “otkri}a” “otkri}a”kanala na Marsu (1877.). U Arizoni (Flagstaf)kanala na Marsu (1877.). U Arizoni (Flagstaf)je na 2200 m izgradio sopstvenu opseravatoriju je na 2200 m izgradio sopstvenu opseravatoriju (1894) da bi tragao za kanalima.(1894) da bi tragao za kanalima.

Za IX planetom tragao 10 godina (“TraktatZa IX planetom tragao 10 godina (“Traktato transneptunovoj planeti”, 1915. g). Nazivaoo transneptunovoj planeti”, 1915. g). Nazivaoje “Planeta X”. Modifikovao analiti~ku je “Planeta X”. Modifikovao analiti~ku metodu Adamsa i Leverjea (uveo i vi{e metodu Adamsa i Leverjea (uveo i vi{e ~lanove u razvoju) za perturbacije u kretanju ~lanove u razvoju) za perturbacije u kretanju Urana, a ne Neptuna, iako su bili 20-tak Urana, a ne Neptuna, iako su bili 20-tak puta ve}i, ali nedovoljno prou~eni. puta ve}i, ali nedovoljno prou~eni. Trebalo Trebalo je da ima masuje da ima masu iizme|u Neptuna i Zemlje, zme|u Neptuna i Zemlje, disk ve}i od 1”, nagib putanje 10 stepeni, disk ve}i od 1”, nagib putanje 10 stepeni, 12-13 zvezdane veli~ine.12-13 zvezdane veli~ine.

Od 1905. d0 1915. napravioOd 1905. d0 1915. napraviovi{e hiljada snimaka objekatavi{e hiljada snimaka objekatado 16 zv. veli~ine, na svakih do 16 zv. veli~ine, na svakih 5 stepeni, sa ekspozicijom od5 stepeni, sa ekspozicijom od3 h. Plo~e u po~etku 3 h. Plo~e u po~etku komparirao ru~no, lupom, a komparirao ru~no, lupom, a zatim Hartmanovim i Cajsovimzatim Hartmanovim i Cajsovimblink komparatorom. blink komparatorom.

Usput je otkrio Usput je otkrio 515 asteroida i oko 700 promenljivih 515 asteroida i oko 700 promenljivih zvezda. zvezda. Kasnije je Slajfer na snimcima Lovela od 19.3. i 7.4.1915. uo~io Kasnije je Slajfer na snimcima Lovela od 19.3. i 7.4.1915. uo~io dva snimka Plutona, a Nikolson jo{ ~etiri. Trebao mu je mo}nijidva snimka Plutona, a Nikolson jo{ ~etiri. Trebao mu je mo}nijiinstrument, sa {irim uglom. Rat je usporio istra`ivanja. Lovel jeinstrument, sa {irim uglom. Rat je usporio istra`ivanja. Lovel je1916. umro od iscrpljenosti, ne do~ekav{i nove instrumente. 1916. umro od iscrpljenosti, ne do~ekav{i nove instrumente.

1928. g. Pikering izra~unao elemente polo`aja, koji su se od 1928. g. Pikering izra~unao elemente polo`aja, koji su se od stvarnih malo razlikovali.stvarnih malo razlikovali.

Po~etkom 1929.Po~etkom 1929. g. za Lovelovu g. za Lovelovu opservatorijuopservatoriju napravljen je mo}niji instrument. napravljen je mo}niji instrument. Siroma{niSiroma{niKlajd Vilijam Tombo uklju~io se u Klajd Vilijam Tombo uklju~io se u brojna brojna fotografisanja (tri snimka za dva fotografisanja (tri snimka za dva dana). Na dana). Na svakom snimku bilo je od 160 000 svakom snimku bilo je od 160 000 do 400 000do 400 000svetle}ih objekata. Analiza plo~a svetle}ih objekata. Analiza plo~a blink komparatorom trajala je izme|blink komparatorom trajala je izme|u tri i trideset u tri i trideset dana.dana.

Tombo je bio iskusan amater (kao de~akTombo je bio iskusan amater (kao de~aknapravio je teleskop od 23 cm). Otkrio je i napravio je teleskop od 23 cm). Otkrio je i oko 3000 asteroida. Nakon ~etiri snimka oko 3000 asteroida. Nakon ~etiri snimka otkrio je, u blizini otkrio je, u blizini Blizanaca objekat kojiBlizanaca objekat kojise brzo pomerao. Pikering i D`ekson se brzo pomerao. Pikering i D`ekson smatrali da se radi o kometi ili asteroidu.smatrali da se radi o kometi ili asteroidu.Lampland – boja objekta je `u}kasta, a ne Lampland – boja objekta je `u}kasta, a ne plava, kao kod Neptunovih satelita. plava, kao kod Neptunovih satelita.

Do smrti (1951.) Lampland je, svakog Do smrti (1951.) Lampland je, svakog mesecameseca, pravio po jedan, pravio po jedanssnimak nove planete.nimak nove planete.

OtkriOtkri}e je obnarodovano 13.3.1930. (ro|endan Lovela i 149 }e je obnarodovano 13.3.1930. (ro|endan Lovela i 149 godina od otkri}a Urana). godina od otkri}a Urana).

.postojao asteroid sa tim imenom. .postojao asteroid sa tim imenom. Predlagana su i imena Zevs, Atlas, Predlagana su i imena Zevs, Atlas, Artemida, Persej, Tantal, Vulkan, Artemida, Persej, Tantal, Vulkan, Hronos, Minerva, Apolon, Erebus, Hronos, Minerva, Apolon, Erebus, Oziris, Bah. Lovelova opservatorija Oziris, Bah. Lovelova opservatorija podr`ala je predlog koji je dala 11-podr`ala je predlog koji je dala 11-godi{nja devoj~ica Venecija Bernej godi{nja devoj~ica Venecija Bernej (Oksford, Engleska) da se planeta (Oksford, Engleska) da se planeta nazove PLUTON. Predlog je nazove PLUTON. Predlog je prihva}en, a za njen simbol uzet je prihva}en, a za njen simbol uzet je znak znak

Lovelova udovica Konstanca predlo`ila najpre ime Persival, Lovelova udovica Konstanca predlo`ila najpre ime Persival, ppa a Lovel. Frimen smatrao da P.L. na to ne bi pristao i predlo`io je Lovel. Frimen smatrao da P.L. na to ne bi pristao i predlo`io je ime Minerva, po rimskoj boginji analogonu gr~ke Atine.ime Minerva, po rimskoj boginji analogonu gr~ke Atine. Ve Ve} je } je

Samo nedelju dana od objavljivanja otkri}a, D`. D`ekson Samo nedelju dana od objavljivanja otkri}a, D`. D`ekson (Grini~ka opservatorija) iskazao je sumnju da se radi o planeti(Grini~ka opservatorija) iskazao je sumnju da se radi o planeti(polo`aj joj nije bio tamo gde je predvideo Lovel i nije imala (polo`aj joj nije bio tamo gde je predvideo Lovel i nije imala prognoziran sjaj, tj. veli~inu). prognoziran sjaj, tj. veli~inu). JoJo{ od 1930. g. postoji protivre~je{ od 1930. g. postoji protivre~jeizme|u uo~enih karakteristika Plutona i njihovih procenjenih izme|u uo~enih karakteristika Plutona i njihovih procenjenih vrednosti na osnovu perturbacija u kretanju drugih tela. Npr. vrednosti na osnovu perturbacija u kretanju drugih tela. Npr. za obja{njenje poreme}aja u kretanju Urana, Pluton bi morao daza obja{njenje poreme}aja u kretanju Urana, Pluton bi morao daima mnogo ve}u masu, ali bi u tom slu~aju i njegove dimenzije ima mnogo ve}u masu, ali bi u tom slu~aju i njegove dimenzije (sjaj) bili mnogo ve}i, osim ako nije gu{}i od npr. platine (sjaj) bili mnogo ve}i, osim ako nije gu{}i od npr. platine (Pikering).(Pikering).

S obzirom na osobine, planetarni karakter S obzirom na osobine, planetarni karakter Plutona do dana{njih dana (pogotovo u novijePlutona do dana{njih dana (pogotovo u novijevreme) je vrlo diskutabilan.vreme) je vrlo diskutabilan.

Procene mase Plutona bileProcene mase Plutona bilesu vrlo razli~ite. Nakon su vrlo razli~ite. Nakon prolaska Vojad`era blizu prolaska Vojad`era blizu Neptuna kona~no je Neptuna kona~no je ustanovljeno da su mu i ustanovljeno da su mu i masa i pre~nik manji od masa i pre~nik manji od dotada{njih prora~una.dotada{njih prora~una.

Njegova masa je Njegova masa je oko 460oko 460pputa manja od uta manja od ZZemljineemljine(tj. ona je (tj. ona je 0.0022 delova0.0022 delovaZemljine mase).Zemljine mase).

To je daleko od vrednostiTo je daleko od vrednostimase koja bi mogla da mase koja bi mogla da uti~e na detektovane uti~e na detektovane poreme}aje u kretanju poreme}aje u kretanju Urana i Neptuna.Urana i Neptuna.

Pluton je otkriven slu~ajno, Pluton je otkriven slu~ajno, zahvaljuju}izahvaljuju}ikoincidenciji stavrnog polo`aja sa koincidenciji stavrnog polo`aja sa pogre{nim prora~unima. pogre{nim prora~unima.

Tek je otkri}e Plutonovog satelita Haron omogu}ilo odre|ivanje Tek je otkri}e Plutonovog satelita Haron omogu}ilo odre|ivanje stvarnih vrednosti Plutonovih karakteristika, koje su do tada stvarnih vrednosti Plutonovih karakteristika, koje su do tada utvr|ivane na osnovu pogre{nih pretpostavki.utvr|ivane na osnovu pogre{nih pretpostavki.

Otkri}e HaronaOtkri}e Harona

D`ejms Kristi je aprila 1978. godine na D`ejms Kristi je aprila 1978. godine na snimcima Plutona uo~io izbo~inu (kasnije snimcima Plutona uo~io izbo~inu (kasnije uo~ene i na snimcima od 1965, 1970 i uo~ene i na snimcima od 1965, 1970 i 1971.) 7. jula 1978. objavljeno je da je 1971.) 7. jula 1978. objavljeno je da je otkriven satelit Plutona. Dve nedelje otkriven satelit Plutona. Dve nedelje nakon toga Hjuz je odredio masu Plutona. nakon toga Hjuz je odredio masu Plutona. On je predlo`io da ime satelita bude On je predlo`io da ime satelita bude Persefona. Persefona.

Kristi i Karington su ustanovili da je Kristi i Karington su ustanovili da je orbita satelita kru`na sa velikim nagibom orbita satelita kru`na sa velikim nagibom u odnosu na ekliptiku. Kristi predlo`io ime u odnosu na ekliptiku. Kristi predlo`io ime Haron, umesto privremenog P-1. Haron, umesto privremenog P-1.

Gledano sa Plutona Haron bi izgledao pet puta ve}i od Meseca,Gledano sa Plutona Haron bi izgledao pet puta ve}i od Meseca,a sjaj bi mu bio kao kod Meseca u prvoj ~etvrti. a sjaj bi mu bio kao kod Meseca u prvoj ~etvrti.

Radijus Plutona je 1145 do 1200Radijus Plutona je 1145 do 1200km, a Harona 600 do 650 km km, a Harona 600 do 650 km (Zemlje 6378 km). U odnosu na (Zemlje 6378 km). U odnosu na mati~nu planetu Haron je najve}imati~nu planetu Haron je najve}isatelit u Sun~evom sistemmu. satelit u Sun~evom sistemmu. Dijametar mu je 0.4 dijametra Dijametar mu je 0.4 dijametra Plutona, a masa 0.05 do 0.1 Plutona, a masa 0.05 do 0.1 Plutonove mase. Plutonove mase.

Pluton je najmanja planeta u S.s.Pluton je najmanja planeta u S.s.a od njega su ve}i i sateliti a od njega su ve}i i sateliti Mesec, Io, Evropa, Ganimed, Mesec, Io, Evropa, Ganimed, Kalisto, Titan I Triton. Kalisto, Titan I Triton. Ubrzanje njemljinoggove te`e je Ubrzanje njemljinoggove te`e je 1/15 Zemljinog, a II kosmi~ka 1/15 Zemljinog, a II kosmi~ka brzina 1.1 m/s. brzina 1.1 m/s.

HST snimciHST snimci

““Planeta” Pluton je Planeta” Pluton je ustvari dvojni sistem ustvari dvojni sistem Pluton –Haron. Pluton –Haron.

Fotometrijski Fotometrijski je utvr|eno (Vokerje utvr|eno (Vokeri Hardi, 1955) da i Hardi, 1955) da Pluton rotira Pluton rotira retrogradno retrogradno oko sopstvene oseoko sopstvene osessaa periodom (du`inom dana) od periodom (du`inom dana) od6.39 Zemljinih dana (-153.29 h).6.39 Zemljinih dana (-153.29 h).Pritom se, kao i Uran, “kotrlja” Pritom se, kao i Uran, “kotrlja” po orbiti (osa rotacije skoro da po orbiti (osa rotacije skoro da le`i u ravni putanje). le`i u ravni putanje).

Haron rotira oko Plutona u Haron rotira oko Plutona u ekvatorijalnoj ravni sa ekvatorijalnoj ravni sa sinhronizovanim periodom od sinhronizovanim periodom od 6.39 dana (utvr|eno na osnovu 6.39 dana (utvr|eno na osnovu ““pomra~enja” dela Plutonove pomra~enja” dela Plutonove povr{ine). Jedan drugom povr{ine). Jedan drugom pokazuju uvek istu stranu (kao pokazuju uvek istu stranu (kao Zemlja i Mesec). Sa mesta sa Zemlja i Mesec). Sa mesta sa kojeg se na Plutonu vidi, Haron kojeg se na Plutonu vidi, Haron nikada ne izlazi i ne zalazi.nikada ne izlazi i ne zalazi.

Haron je udaljen 19600 km od Plutona, a strogo Haron je udaljen 19600 km od Plutona, a strogo govore}i, oba govore}i, oba rotiraju oko zajedni~kog baricentra, koji je za rotiraju oko zajedni~kog baricentra, koji je za ne{to vi{e od ne{to vi{e od jednog pre~nika izvan Plutona. jednog pre~nika izvan Plutona. Pluton ima jako izdu`enu putanju. Pluton ima jako izdu`enu putanju.

Prose~na udaljenost od Sunca je 39.5 Prose~na udaljenost od Sunca je 39.5 AJ (preko 5.9 milijardi km). U perihelu AJ (preko 5.9 milijardi km). U perihelu je 29.7 AJ, u afelu 49.7 AJ (razlika je 29.7 AJ, u afelu 49.7 AJ (razlika izme|u udaljenosti od Sunca u perihelu izme|u udaljenosti od Sunca u perihelu i afelu je skoro 3 milijarde km). i afelu je skoro 3 milijarde km).

Pluton ima izrazito nagnutu ravan Pluton ima izrazito nagnutu ravan putanje u odnosu na ekliptiku (okoputanje u odnosu na ekliptiku (oko17 stepeni).17 stepeni).

Period obilaska Plutona oko Period obilaska Plutona oko Sunca (njegova godina) je Sunca (njegova godina) je 248 Z. godina. Za to vreme 248 Z. godina. Za to vreme je 20 godina bli`i Suncu od je 20 godina bli`i Suncu od Neptuna (tada je osma Neptuna (tada je osma planeta). Tako je bilo izme|planeta). Tako je bilo izme|u 23.1.1979. i 15.3.1999. g. u 23.1.1979. i 15.3.1999. g. Danas je ponovo IX planeta Danas je ponovo IX planeta i tako i tako }e biti sve do aprila }e biti sve do aprila 2231. g. Kroz perihel je 2231. g. Kroz perihel je pro{ao 1989. g. pro{ao 1989. g. Pluton zalazi u Neptunovu Pluton zalazi u Neptunovu orbitu 56 miliona km, ali je orbitu 56 miliona km, ali je najkra}e rastojanje me|u najkra}e rastojanje me|u njima 384 miliona km pa ne njima 384 miliona km pa ne postoji mogu}nost sudara.postoji mogu}nost sudara.Obilasci Neptuna i Plutona Obilasci Neptuna i Plutona oko oko Sunca su u rezonaci: tri Sunca su u rezonaci: tri revolucijerevolucijeNeptuna traju kao dve Neptuna traju kao dve revolucije revolucije PlutonaPlutona (1965).(1965).

Do Plutona sti`e oko 1500 puta manje Sun~eve energije nego Do Plutona sti`e oko 1500 puta manje Sun~eve energije nego na Zemlju. Dvojni sistem je zale|eni svet: prose~na temperaturana Zemlju. Dvojni sistem je zale|eni svet: prose~na temperaturaje izme|u -210 i -238 stepeni Celzijusovih.je izme|u -210 i -238 stepeni Celzijusovih. Gledano sa Plutona Gledano sa PlutonaSunce iSunce izzgleda gleda kao sjajna zvezda.kao sjajna zvezda.

Polarimetrijski i Hablovi snimci ukazuju na jako kontrastnu Polarimetrijski i Hablovi snimci ukazuju na jako kontrastnu povr{inu (izrazitije kontraste u S.s. od njega ima jo{ samo povr{inu (izrazitije kontraste u S.s. od njega ima jo{ samo Saturnov satelit Japet). Uo~eno je 12 svetlih i tamnih oblasti,Saturnov satelit Japet). Uo~eno je 12 svetlih i tamnih oblasti,svetle polarne kape i tamniji ekvatorijalni pojasevi. Svetla polja svetle polarne kape i tamniji ekvatorijalni pojasevi. Svetla polja su verovatno baseni ili ogromni udarni krateri. Verovatno susu verovatno baseni ili ogromni udarni krateri. Verovatno su

oblasti zamrznutog azota, metana,oblasti zamrznutog azota, metana,etana i ugljen monoksida. Tamna etana i ugljen monoksida. Tamna polja su, mo`da, sa dostapolja su, mo`da, sa dostaorganskih molekula ili su organskih molekula ili su fotohemijska reakcija na kosmi~kofotohemijska reakcija na kosmi~kozra~enje. zra~enje.

Problem: sjaj povr{ine Problem: sjaj povr{ine se menja, {to se jasnose menja, {to se jasnouo~ava nakon vi{e uo~ava nakon vi{e rotacija .rotacija .

Sli~no Tritonu (Neptunov satelit) Pluton se sastoji od 70% stenaSli~no Tritonu (Neptunov satelit) Pluton se sastoji od 70% stenai blizu 30% vodenog leda. Unutra{njost Harona je me{avina ledai blizu 30% vodenog leda. Unutra{njost Harona je me{avina ledai stena, a po povr{ini je vodeni led (1987.). Po gra|i je sli~an i stena, a po povr{ini je vodeni led (1987.). Po gra|i je sli~an zale|enim Saturnovim satelitima (Rea). Pluton, zbog spore zale|enim Saturnovim satelitima (Rea). Pluton, zbog spore rotacije i male mase, verovatno nema magnetno polje. rotacije i male mase, verovatno nema magnetno polje.

Otkri}e atmosfereOtkri}e atmosfere

O atmosferi Plutona po~elo da se razmi{lja odmah po otkri}uO atmosferi Plutona po~elo da se razmi{lja odmah po otkri}uplanete. Putnam i Slajfer (1932) – `u}kasta boja planete ukazujeplanete. Putnam i Slajfer (1932) – `u}kasta boja planete ukazujeda se njena atmosfera razlikuje od Neptunoveda se njena atmosfera razlikuje od Neptunove ili je ili je zbog malezbog maleGravitacije napustila planetu. Njuborn i Gulkis (1973) – zbog Gravitacije napustila planetu. Njuborn i Gulkis (1973) – zbog male mase i niske temperature Pluton mo`da i nema atmosferumale mase i niske temperature Pluton mo`da i nema atmosferu(CO(CO2, 2, NHNH33,H,H22O mogu da se zamrznu, a HO mogu da se zamrznu, a H22 i He mogu da napuste i He mogu da napusteplanetu; Ne i Ar mogu da formiraju stabilnu atmosferu, ali ih je planetu; Ne i Ar mogu da formiraju stabilnu atmosferu, ali ih je te{ko detektovati sa Zemlje). te{ko detektovati sa Zemlje).

Hart (1974): neon ima veliku molarnu masu i na -230 stepeni neHart (1974): neon ima veliku molarnu masu i na -230 stepeni nesmrzava ukoliko je pritisak visok. Mogu}e je postojanje okeana smrzava ukoliko je pritisak visok. Mogu}e je postojanje okeana te~nog neona ili argona. U blizini perihela okean na vi{oj t-rite~nog neona ili argona. U blizini perihela okean na vi{oj t-riisparava, kada je mogu}e postojanje atmosfere. Me|utim, niska isparava, kada je mogu}e postojanje atmosfere. Me|utim, niska vrednost albeda ukazuje da nema okeana od inertnih gasova. vrednost albeda ukazuje da nema okeana od inertnih gasova.

Pil~er i Morison (1976): inje metana je verovatno osnovni Pil~er i Morison (1976): inje metana je verovatno osnovni reflektuju}i materijal. Prisustvo pra{ine ili druga~ija veli~ina reflektuju}i materijal. Prisustvo pra{ine ili druga~ija veli~ina zrna ukazuju na nehomogenosti sjaja od 20%.zrna ukazuju na nehomogenosti sjaja od 20%.

Prilikom okultacije jedne Prilikom okultacije jedne zvezde ustanovljena je zvezde ustanovljena je promena sjaja u blizini diska.promena sjaja u blizini diska.Uzrok je razre|ena atmosferaUzrok je razre|ena atmosferaod azota, metana i ugljen-od azota, metana i ugljen-monoksida. Pritisak atmosferemonoksida. Pritisak atmosferena povr{ini je svega 3 mikro-na povr{ini je svega 3 mikro-bara. Na tom pritiskubara. Na tom pritisku,, metan metan,, na t-ri ispod 70 Kna t-ri ispod 70 K,, je ~vrst. je ~vrst.

Kako se Pluton udaljava od Kako se Pluton udaljava od Sunca t-ra pada, atmosfera seSunca t-ra pada, atmosfera sesmrzava i talo`i po tlu. Sa smrzava i talo`i po tlu. Sa pribli`avanjem perihelu pribli`avanjem perihelu temperatura raste i dolazi dotemperatura raste i dolazi do

sublimacije i stvaranja atmosfere koja delom odlazi sublimacije i stvaranja atmosfere koja delom odlazi u me|uplane- tarni prostor. u me|uplane- tarni prostor. Pluton malo imaPluton malo ima,, malo nema atmosferu.malo nema atmosferu.

Prema tome, novijaPrema tome, novijahronologija jehronologija je

Najnovije ovogodi{nje otkri}e!Najnovije ovogodi{nje otkri}e!Alan Stern i Harold Viver Alan Stern i Harold Viver otkriliotkrilisu jo{ dva satelita su jo{ dva satelita Plutona:Plutona:S/2005 P1 (Pluton II) i S/2005 P1 (Pluton II) i S/2005 P2S/2005 P2(Pluton III). Me|unarodna (Pluton III). Me|unarodna astronomska unija astronomska unija zvani~no je zvani~no je prihvatila i priznala prihvatila i priznala otkri}e. otkri}e.

Prvi ozbiljniji poku{aji da sePrvi ozbiljniji poku{aji da seotkriju novi sateliti jo{ 2003.otkriju novi sateliti jo{ 2003.Traganje Kekovim tleskopomTraganje Kekovim tleskopomza objektima 25 magnitudeza objektima 25 magnitudeimalo te{ko}e zbog “blje{tanja”imalo te{ko}e zbog “blje{tanja”Plutona u malom prostornomPlutona u malom prostornomuglu. Nakon odobrenih termina uglu. Nakon odobrenih termina na Hablu sateliti su otkriveni.na Hablu sateliti su otkriveni.

Za P1 velika poluosa orbite je Za P1 velika poluosa orbite je a=67 400 pm 850 km, a period a=67 400 pm 850 km, a period obilaska T=38.2 pm 0.8 dana.obilaska T=38.2 pm 0.8 dana.

Za P2 ovi parametri su: a=49 400Za P2 ovi parametri su: a=49 400pm 600 km, T=25.2 pm 0.5 dana.pm 600 km, T=25.2 pm 0.5 dana.

Slede}a snimanja ovih satelita Slede}a snimanja ovih satelita zakazana su za februar 2006. zakazana su za februar 2006. Sa Zemlje se ne mogu snimiti.Sa Zemlje se ne mogu snimiti.

Na osnovu procene albeda dimenzije Na osnovu procene albeda dimenzije su im izme|u 50 i 180 km (procenesu im izme|u 50 i 180 km (procene64 i 200 km).64 i 200 km).

Do sada je u Kujperovom Do sada je u Kujperovom pojasu otkriveno 5 tela sa pojasu otkriveno 5 tela sa satelitima, a Pluton je prvo telo satelitima, a Pluton je prvo telo sa vi{e satelita. sa vi{e satelita.

Vi{e podataka – misijom “Novi horizonti”. Vi{e podataka – misijom “Novi horizonti”. Lansiranje 11.1.2006.Lansiranje 11.1.2006.sa Kejp Kanaverala raketom “Atlas 5”. Misija }e sa Kejp Kanaverala raketom “Atlas 5”. Misija }e ko{tati 300-400 miliona dolara. Do Plutona treba ko{tati 300-400 miliona dolara. Do Plutona treba da stigne 2015. Udaljenost od Zemlje 3.1 milijarda da stigne 2015. Udaljenost od Zemlje 3.1 milijarda km. Kao gorivo U-238 u radioizotopnomkm. Kao gorivo U-238 u radioizotopnomtermi~kom generatoru. termi~kom generatoru.

Kako je nastao sistem Pluton –Haron?Kako je nastao sistem Pluton –Haron?Kujper (1956) – nastanak izKujper (1956) – nastanak izprotosolarne magline je uprotosolarne magline je unesaglasju sa ~udnimnesaglasju sa ~udnimkarakteristikama putanje.karakteristikama putanje.Isklju~io mogu}nost njihove Isklju~io mogu}nost njihove izmene zbog prolaska nekeizmene zbog prolaska nekezvezde, jer ih nema kodzvezde, jer ih nema kodNeptuna. Neptuna.

Dovilije (1951) Pluton i Dovilije (1951) Pluton i Triton su “blizanci”. Triton su “blizanci”. LitltonLitlton(1936) – oba su bili (1936) – oba su bili satelitisatelitiNeptuna. Nakon Neptuna. Nakon “tesnog” kontakta “tesnog” kontakta Pluton je izba~en na Pluton je izba~en na novu orbitu, a Triton je novu orbitu, a Triton je dobio inverznu dobio inverznu rotaciju. rotaciju.

Do pribli`avanja ova dva satelita – zbog plimskog trenja. Rabe Do pribli`avanja ova dva satelita – zbog plimskog trenja. Rabe (1957) evolucija Plutonove orbite nastala je “isparavanjem” proto-(1957) evolucija Plutonove orbite nastala je “isparavanjem” proto-Neptunove mase pod delovanjem Sun~evog zra~enja.Neptunove mase pod delovanjem Sun~evog zra~enja.

Horedt (1974) – numeri~kom integracijom j-na kretanja za tri Horedt (1974) – numeri~kom integracijom j-na kretanja za tri tela pokazao da bi bilo koji satelit izba~en iz protoNeptuna tela pokazao da bi bilo koji satelit izba~en iz protoNeptuna morao da se kre}e unutar, a ne izvan Neptunove orbite. Plutonmorao da se kre}e unutar, a ne izvan Neptunove orbite. Plutonje nastao kao samostalno transneptunovsko telo.je nastao kao samostalno transneptunovsko telo.

Karington i Van Flndren (1979) –Karington i Van Flndren (1979) –sistem Pluton-Haron nastao kao sistem Pluton-Haron nastao kao Rezultat pribli`avanja Neptunu Rezultat pribli`avanja Neptunu X planete mase 3-4 puta ve}e od X planete mase 3-4 puta ve}e od Zemljine. Pri prolasku kroz Zemljine. Pri prolasku kroz Neptunov sistem dovela je do Neptunov sistem dovela je do retrogradne rotacije Tritona iretrogradne rotacije Tritona iizbacivanja Plutona na orbitu izbacivanja Plutona na orbitu koja je postepeno postala rezonantna.koja je postepeno postala rezonantna.

Plimska naprezanja su “otrgla”Plimska naprezanja su “otrgla”deo mase Plutona i od toga je deo mase Plutona i od toga je kasnije nastao Haron. Pluton kasnije nastao Haron. Pluton bi trebalo da ima nepravilnu bi trebalo da ima nepravilnu formu. formu.

Mnogi smatraju da je Haron Mnogi smatraju da je Haron nastao u sudaru Plutona i nekognastao u sudaru Plutona i nekogdrugog tela, od mase koja je tom drugog tela, od mase koja je tom prilikom sa njih istrgnuta (kao iprilikom sa njih istrgnuta (kao iMesec).Mesec).

Preovladava mi{ljenje da su Preovladava mi{ljenje da su Pluton i Haron par velikih Pluton i Haron par velikih Asteroida iz Kujperovog pojasa.Asteroida iz Kujperovog pojasa.Nekada je i Triton samostalno Nekada je i Triton samostalno kru`io po putanji sli~noj kru`io po putanji sli~noj Plutonovoj, ali ga je Neptun zarobio. Plutonovoj, ali ga je Neptun zarobio.

Kujper-Ed`vortov pojas i deseta planetaKujper-Ed`vortov pojas i deseta planeta

Deo S.s. koji se u ravni ekliptike Deo S.s. koji se u ravni ekliptike nastavlja na oblast spolja{njih nastavlja na oblast spolja{njih planeta. Prostire se od 35 do 1000planeta. Prostire se od 35 do 1000AJ. Do danas u njemu otkriveno AJ. Do danas u njemu otkriveno oko 1040 objekata.oko 1040 objekata.

Neka od ovih tela imajuNeka od ovih tela imajudimenzije bliske dimenzije bliske Plutonovim, po svemu Plutonovim, po svemu sude}i ~ak i sude}i ~ak i Merkurovim . Procene Merkurovim . Procene veli~ine su na osnovu veli~ine su na osnovu Albeda. Albeda. Jesu li to X, XI, Jesu li to X, XI, XII, itd. planeta XII, itd. planeta po redu? po redu?

Kenet Ed`vord (1943) – kratkoperiodi~ne komete poti~u iz oblastiKenet Ed`vord (1943) – kratkoperiodi~ne komete poti~u iz oblastiiza Plutona. D`erard Kujper (1951) – u ovoj oblasti postoji pojasiza Plutona. D`erard Kujper (1951) – u ovoj oblasti postoji pojasu kojem se kre}u mala tela, jer nije bilo dovoljno materijala zau kojem se kre}u mala tela, jer nije bilo dovoljno materijala zanastanak ve}ih. Pre njih je Lenard (1930) tvrdio da iza Plutona nastanak ve}ih. Pre njih je Lenard (1930) tvrdio da iza Plutona mogu da se nalaze jo{ ve}a tela.mogu da se nalaze jo{ ve}a tela.

Njegovim prou~avanjemNjegovim prou~avanjemsaznajemo {ta se saznajemo {ta se doga|alo u poslednjoj doga|alo u poslednjoj fazi formiranja S.s.fazi formiranja S.s.

Mnogi smatraju da su ova transneptunska tela od Mnogi smatraju da su ova transneptunska tela od stena i leda (male su gustine) ostaci (otpaci) iz stena i leda (male su gustine) ostaci (otpaci) iz vremena nastanka Sun~evog sistema. Neki tvrde vremena nastanka Sun~evog sistema. Neki tvrde da su ih velike planete “gravitacionom pra}kom” da su ih velike planete “gravitacionom pra}kom” ubrzale i izbacile izunutra{njosti Sun~evog ubrzale i izbacile izunutra{njosti Sun~evog sistemasistema..

Prvo otkriveno Prvo otkriveno ttelo ielo iz ovog pojasa je 1992QB1. Tela iza z ovog pojasa je 1992QB1. Tela iza Neptuna te{ko se detektuju jer su malog sjaja. Me|u Neptuna te{ko se detektuju jer su malog sjaja. Me|u njima ima objekata ~ije su dimenzije i preko 1000 km.njima ima objekata ~ije su dimenzije i preko 1000 km.

Problem: u Kujperovom pojasu procenjena masa je 1/10 maseProblem: u Kujperovom pojasu procenjena masa je 1/10 maseZemlje, a za stvaranje tela ve}ih od 1000 km gravitacionimZemlje, a za stvaranje tela ve}ih od 1000 km gravitacionimsa`imanjem potrebna je bar 100 puta ve}a masa.sa`imanjem potrebna je bar 100 puta ve}a masa.

28.11.2001. g. otkrivena je 28.11.2001. g. otkrivena je VarunaVaruna na oko 43 AU na oko 43 AU od Sunca. Pre~nik joj je oko 900 km. Naredne od Sunca. Pre~nik joj je oko 900 km. Naredne godine otkriven je objekat 2001 KX76 udaljen godine otkriven je objekat 2001 KX76 udaljen oko 6.5 milijardikm (oko 43 AU). Pre~nik mu je oko 6.5 milijardikm (oko 43 AU). Pre~nik mu je izme|u 960 i 1270 km. Po svemu izme|u 960 i 1270 km. Po svemu sude}i u”vezi” je sa Neptunom.sude}i u”vezi” je sa Neptunom.

Na oko pola milijarde km iza Plutona otkriven je Na oko pola milijarde km iza Plutona otkriven je i i Kvauar (Quaoar).Kvauar (Quaoar). Pre~nik mu je oko 1300 km Pre~nik mu je oko 1300 km (ve}i je od Varune i 2001 KX76). Treba mu oko (ve}i je od Varune i 2001 KX76). Treba mu oko 288 godina da obi|e oko Sunca.288 godina da obi|e oko Sunca.

SednaSedna – na srednjem rastojanju 531 – na srednjem rastojanju 531AJ od Sunca. Period obilaska 12 260AJ od Sunca. Period obilaska 12 260Godina. Pre~nik joj je procenjen naGodina. Pre~nik joj je procenjen na1700 km. Ime – po eskimskoj boginji1700 km. Ime – po eskimskoj boginjimora. Spicer teleskopom otkrili je mora. Spicer teleskopom otkrili je Majkl Braun, ^ad Truhiljo i DejvidMajkl Braun, ^ad Truhiljo i DejvidRabinovic. Nazivali je X planetom. Rabinovic. Nazivali je X planetom.

Najdalje od S. je 990 AJ, a Najdalje od S. je 990 AJ, a najbli`e 74 AJ. najbli`e 74 AJ. Temperatura joj Temperatura joj je -240 stepeni. Posle je -240 stepeni. Posle Marsa jeMarsa je““najcrvenije” telo S.s. – najcrvenije” telo S.s. – zbogzbogiradijacije povr{ine. Kosm. iradijacije povr{ine. Kosm. zra~enje i S. vetar uti~u zra~enje i S. vetar uti~u da se da se stvara ~vrst sloj slo`enihstvara ~vrst sloj slo`enihcrvenkastih ugljeni~nih crvenkastih ugljeni~nih jedinjenja. Na njenoj orbiti jedinjenja. Na njenoj orbiti sudari su retki i nema sudari su retki i nema me{anjame{anjamaterijala, pa ni promene materijala, pa ni promene boje.boje.

2003 UB3132003 UB313- Ista ekipa ga - Ista ekipa ga snimila jo{ 2003, ali nisu snimila jo{ 2003, ali nisu registrovali njegovo kretanje. registrovali njegovo kretanje. Tek je 29.6.2005. objavljeo Tek je 29.6.2005. objavljeo otkri}e. Pre~nik je sa donjom otkri}e. Pre~nik je sa donjom granicom od 2270 km, a na granicom od 2270 km, a na osnovu sjajaoko 3000 km (ve}i osnovu sjajaoko 3000 km (ve}i od Plutona). Udaljen od S. 97 AJod Plutona). Udaljen od S. 97 AJ(14.5 milijardi km). (14.5 milijardi km).

Te{ko uo~en zbog nagiba putanjeTe{ko uo~en zbog nagiba putanjeod 44 stepeni. Tamo niko nije od 44 stepeni. Tamo niko nije pretra`ivao. Verovatno ga je Neptunpretra`ivao. Verovatno ga je Neptun““gurnuo” na tu putanju. Period gurnuo” na tu putanju. Period obilaska oko Sunca 560 godina. obilaska oko Sunca 560 godina. Temperatura na povr{ini -207 Temperatura na povr{ini -207 stepeni.stepeni.

Uo~ava se velika sli~nostUo~ava se velika sli~nostsa karakteristikama Plutona.sa karakteristikama Plutona.Predlo`eno ime Ksena Predlo`eno ime Ksena (princeza ratnik iz TV serije).(princeza ratnik iz TV serije).

U leto 2005. uo~eno da objekat pratiU leto 2005. uo~eno da objekat pratibledunjavi satelit. Otkri}e je bitnobledunjavi satelit. Otkri}e je bitnozbog odre|ivanja karakteristika.zbog odre|ivanja karakteristika.Ime satelita – Gabrijela (pratilja Ime satelita – Gabrijela (pratilja Ksene u seriji).Ksene u seriji).

Svi mediji su objavili da se radi o desetoj planeti. Na tome Svi mediji su objavili da se radi o desetoj planeti. Na tome insistira i Majkl Braun sa svojom ekipom. insistira i Majkl Braun sa svojom ekipom. Da li je to tako?Da li je to tako?

3. februara 1999. godine Me|unarodna 3. februara 1999. godine Me|unarodna astronomska unija ptrdila je da je Plutonastronomska unija ptrdila je da je PlutonPlaneta. Svi drugi transneptunski objektiPlaneta. Svi drugi transneptunski objektispadaju u mala tela koja ne mogu spadaju u mala tela koja ne mogu promeniti status Plutona.promeniti status Plutona.

Jo{ od devedesetih godina XX veka mnogi astronomi su Jo{ od devedesetih godina XX veka mnogi astronomi su tra`ili da Pluton “izgubi” status planete, jer se ni po ~emutra`ili da Pluton “izgubi” status planete, jer se ni po ~emune razlikuje od “transneptunskih asteroida”. Ameri~ki nau~nicine razlikuje od “transneptunskih asteroida”. Ameri~ki nau~nicitra`e da i ova tela budu progla{ena za planete. tra`e da i ova tela budu progla{ena za planete.

Ho}e li IAU smo}i snage da se odupre sujetiHo}e li IAU smo}i snage da se odupre sujetiameri~kih astronoma? A mo`da ne}emo dobitiameri~kih astronoma? A mo`da ne}emo dobitidesetu, ve} izgubiti devetu planetu. desetu, ve} izgubiti devetu planetu. Pluton, kaoPluton, kaoplaneta, ipak je samo deo kulturno-obrazovnogplaneta, ipak je samo deo kulturno-obrazovnognasle|a i tradicije.nasle|a i tradicije.

Moj stav naslu}ujete.Moj stav naslu}ujete.

Hvala na Hvala na pa`wipa`wi!!