Download - UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO

Ljubljana, januar 2014

UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO

INFORMACIJE ZA STRANCE

REPUBLIKA SLOVENIJAMINISTRSTVO ZA NOTRANJE ZADEVE

UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVOINFORMACIJE ZA STRANCE

CIP - Kataložni zapis o publikaciji Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana

342.717(497.4)(035)

UKLJUČIVANJE u slovenačko društvo : informacije za strance / [urednik Igor Cetina, Darja Pokrivač ; prevod Euro prevajalska agencija ; fotografije Uroš Gregorič ... et al.]. - Ljubljana : Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije, 2014

ISBN 978-961-6797-23-8 1. Cetina, Igor 271712512

ISBN 961-6797-23-8

Nakladnik: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike SlovenijeUrednik: Igor Cetina, Darja PokrivačPrevod: Euro prevajalska agencija d. o. o.Fotografije: Uroš Gregorič, Darko Brenko, Monika Golob, Boris Teodorović, Matic Bajželj, D. Bajželj, A. Fevžer, B. Kladnik, J. Skok, BoboRešenje korica: Matjaž MitrovićTehnički urednik: Mirsada DželadiniŠtampa: Grafex, d. o. o.Tiraž: 12000Ljubljana, januar 2014

SADRŽAJ

Strana

ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I BORAVAK U NJOJ 7

ŠKOLOVANJE/OBRAZOVANJE 29

ZAPOŠLJAVANJE I RAD 53

KORISNE INFORMACIJE 61

Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih članova porodica . . . . . . . . . . . . 9Ulazak i boravak državljana država članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Ulaz i boravak članova porodice državljanina države članice EEP ili slovenačkog državljanina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Prijava prebivališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Dobivanje državljanstva Republike Slovenije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Školski sistem u Republici Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Priznavanje obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Pomoć i podrška odraslima u obrazovanju i učenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Programi učenja slovenačkog jezika i upoznavanja slovenačkog društva . . . . . . . 49Test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Slovenački za strance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Zapošljavanje i rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Socialna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Besplatna pravna pomoč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Podsticanje međusobnog poznavanja i razumevanja sa slovenačkim državljanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Isplata odštete žrtvama krivičnih dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

PODACI O SLOVENIJI 67

KONTAKTI 88

Upravne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Područne službe Zavoda za zapošljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Centri za socialni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Konzulati i ambasade u Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

REČNIK 75

UVOD

Republika Slovenija, kao i druge zemlje Evropske unije, obezbeđuje mogućnosti za uključivanje stranaca, koji u Republici Sloveniji imaju boravišnu dozvolu, u kulturni, privredni i društveni život. Politika uključivanja zasniva se na načelima i vrednostima ravnopravnosti, slobode i uzajamne saradnje.

Uslov za uspešno uključivanje je vaša spremnost da prihvatite vrednosti društva, ali i spremnost slovenačkog društva da podstiče i olakšava vaše uključivanje. Uspešno uključivanje svakako zavisi od poznavanja osnovnih karakteristika slovenačkog društva, a to su jezik, istorija i društveno uređenje.

Pripremili smo nekoliko osnovnih informacija koje će vam pomoći u životu i radu u Republici Sloveniji, a detaljnije informacije možete pronaći na šest jezika na internet adresi www.infotujci.si, na slovenačkom jeziku na državnom portalu e-uprava: http://e-uprava gov si/e-uprava ili zamolite za pomoć nadležne službe.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Direktorat za upravne unutrašnje poslove, migracije i naturalizacijuKancelarija za migracijeSektor za migracionu politiku i zakonodavstvoLitostrojska cesta 54, 1501 Ljubljana 01 428 47 67elektronska pošta: [email protected]

ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I BORAVAK U NJOJ

Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih članova porodica

Ulazak i boravak državljana država članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP)

Ulaz i boravak članova porodice državljanina države članice EEP ili slovenačkog državljanina

Prijava prebivališta

Dobijanje državljanstva Republike Slovenije

Ulazak U RepUblikU SlovenijU i ...

9

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA TREĆIH DRŽAVA I NJIHO-VIH ČLANOVA PORODICA

Vstop, zapustitev in prebivanje tujcev v Republiki Sloveniji ureja Zakon o tujcih (ZTuj-2).

ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU

Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovu vize ili pasoša

Ukoliko ste državljanin treće države (sve države osim država članica EEP, gde spadaju države članice Evropske unije, Norveška, Island i Lihtenštajn) i želite da uđete u Repu-bliku Sloveniju i da boravite u njoj zbog turističke, poslovne, lične ili drugačije posete, u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu morate, pre ulaska u Republiku Sloveniju, da obezbedite vizu. Zbog istih razloga možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj određeno vreme (najviše tri meseca u periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska) boravite isključivo na osnovu pasoša, ako ste državljanin države kojoj za ulazak u Republiku Sloveniju viza nije potrebna.

Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovi vize ili boravišne dozvole, izdate u drugoj državi, ugovornoj članici šengenskog sporazuma

Šengenska konvencija za sprovođenje, koja od 21. 12. 2007. važi za Republiku Slo-veniju u celini, određuje i uslove za kretanje na području trećih država ugovornih članica šengenskog sporazuma za strance, državljane trećih država, kojima je jedna od država ugovornih članica izdala vizu ili boravišnu dozvolu.

Ukoliko imate vizu koju je izdala druga država ugovorna članica šengenskog spo-razuma, tokom važenja vize možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj bo-ravite najviše toliko vremena da ukupna dužina boravka u svim država ugovornim članicama, osim u državi koja je izdala vizu, ne bude duža od tri meseca u periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska u jednu od država ugovornih članica, odnosno do isteka važenja vize, ukoliko on ranije nastupi.

Ukoliko imate važeću boravišnu dozvolu, koja je izdala jedna od država ugovornih članica šengenskog sporazuma, sa navedenom dozvolom i važećom putnom ispra-vom možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj boravite najviše toliko vreme-na da ukupna dužina boravka u svim država ugovornim članicama, osim u državi koja je izdala boravišnu dozvolu, ne bude duža od tri meseca u periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska u jednu od država ugovornih članica, odnosno do isteka važenja boravišne dozvole, ukoliko on ranije nastupi.

10

UkljUčivanje U Slovenačko dRUštvo

Ulazak u državu na osnovu vize za dugoročni boravak

Nekim grupama stranaca (porodičnom članu državljaninu EEP i strancu koji je član porodice slovenačkog državljanina i namerava da boravi u Republici Sloveniji zbog spajanja porodice sa državljaninom EEP odnosno slovenačkim državljaninom, ako mu je ulazak u Republiku Sloveniju potrebna viza; sportskom treneru, profesional-nom sportisti ili privatnom sportskom radniku koji namerava da zaključi ugovor o zaposlenju ili ugovor o delu sa klubom ili sportskom organizacijom sa sedištem u Republici Sloveniji, itd.) može se izdati viza za dugoročni boravak. Za izdavanje vize za dugoročni boravak morate da ispunjavate sledeće uslove:

morate da imate važeću putnu ispravu čiji rok važenja je najmanje tri meseca duži od nameravanog boravka u Republici Sloveniji;

morate da imate zaključeno putno zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdravstvene usluge u Republici Sloveniji;

morate da imate dovoljno sredstava za izdržavanje, mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;

morate da argumentujete jednu od mogućnosti za koje može da se izda viza za dugoročni boravak;

ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja vize.

Izdata viza za dugoročni boravak omogućava vam ulazak i boravak na teritoriji Repu-blike Slovenije, dok važi.

Ako živite u Republici Sloveniji na osnovu vize za dugoročni boravak, na osnovu vaše molbe, koja se podnosi pre isteka važenja vize za dugoročni boravak upravnoj jedinici na području na kome boravite, može vam se izdati dozvola za privremeni boravak. Za izdavanje dozvole za privremeni boravak morate da ispunjavate sve uslove koji su određeni zakonom za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Boravišna dozvola vam se uručuje u upravnoj jedinici koja je izdala dozvolu.

Ulazak stranca koji već ima izdatu boravišnu dozvolu u drugoj državi članici Evropske unije

Ulazak stranca koji u drugoj državi članici Evropske unije ima status rezi-denta za duži vremenski period, i njegovih porodičnih članova

Rezident za duži vremenski period je stranac koji nije državljanin države članice Evropske unije i ima u državi članici Evropske unije dozvolu za stalan ili dugotrajni boravak, izdatu sa važnošću od najmanje pet godina na propisanom obrascu Evrop-ske unije o jedinstvenom obliku dozvole za boravak za državljane trećih država, pri čemu je na vrsti dozvole obeleženo da je on rezident za duži period.


11

Ukoliko imate status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici, a vaši članovi uže porodice imaju u drugoj državi članici Evropske unije boravišnu dozvolu, vi možete, bez obzira na svrhu boravka, da uđete u Republiku Sloveniju na osnovu pasoša i navedene dozvole i da tu boravite tri meseca od dana ulaska odnosno do isteka važenja dozvole, ako to nastupi ranije.

Ulazak stranca koji u drugoj državi članici Evropske unije ima izdatu dozvo-lu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika

Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije zaključen sporazum o gostovanju i izdatu boravišnu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika i želite da zbog vršenja poslova iz navedenog sporazuma boravite određe-no vreme do tri meseca u Republici Sloveniji, možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, odnosno do isteka važenja te dozvole, ako to nastupi ranije.

Ulazak nosioca plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, i njegovih članova porodice

Plava karta EU je dozvola za privremeni boravak zbog visokokvalifikovanog zaposle-nja sa oznakom »plava karta EU« koju izdaje država članica Evropske unije za visoko-kvalifikovano zaposlenje strancu, koji nije državljanin EU, i nosiocu omogućava da uđe, boravi i radi u državi članici Evropske unije.

Ukoliko ste nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, na te-ritoriji Republike Slovenije možete bez dozvole za boravak da boravite jedan mesec od dana ulaska u državu.

Vaši članovi porodice, koji imaju u drugoj državi članici Evropske unije dozvolu za pri-vremeni boravak za člana porodice nosioca plave karte EU i koji su vama i boravili u toj državi, u Republici Sloveniji mogu da borave na osnovu važeće dozvole za boravak člana porodice nosioca plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, je-dan mesec od dana ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ako to nastupi ranije. Ukoliko žele duže da borave u Republici Sloveniji, vi morate pre isteka dozvolje-nog boravka da zamolite za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice nosioca plave karte EU, kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravite.

Ulazak stranca koji ima izdatu dozvolu za privremeni boravak u drugoj dr-žavi članici Evropske unije zbog studija

Ukoliko posedujete važeću dozvolu za privremeni boravak zbog studija, izdatu u dru-goj državi članici Evropske unije, u Republiku Sloveniju možete da ulazite i da u njoj

12


boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske unije odnosno do isteka važenja te dozvole, ako to nastupi ranije.

BORAVIŠNE DOZVOLE

Dobijanje prve dozvole za privremeni boravak

Ukoliko želite da uđete i boravite u Republici Sloveniji zbog drugog razloga nego što je to moguće na osnovu vize, morate da posedujete boravišnu dozvolu, izdatu u Republici Sloveniji, i morate da je obezbedite pre ulaska u državu.

Razlozi odnosno svrhe boravka, zbog kojih može da vam se izda prva dozvola za privremeni boravak, jesu:

zaposlenje ili rad, istraživački rad, obavljanje obrazovnog posla u visokom škol-stvu, visokokvalifikovano zaposlenje (plava karta EU), sezonski rad, prekogranič-no obavljanje usluga sa upućenim radnicima, dnevni radni migrant;

spajanje porodice; studije, obrazovanje, specijalizacija ili stručno usavršavanje i praktično osposo-

bljavanje odnosno učešće u programima međunarodnih razmena dobrovoljaca i u drugim programima koji ne spadaju u sistem formalnog obrazovanja;

drugi opravdani i zakonom, međunarodnim aktima ili međunarodnim načelima i običajima utemeljeni razlozi (kao što su npr. primanje slovenačke penzije, vla-sništvo nad nekretninom, bolničko lečenje, starateljstvo, primanje novčane na-doknade);

status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici EU; slovenačko poreklo do četvrtog kolena u nizu; deca, rođena u Republici Sloveniji; žrtve trgovine ljudima, žrtva nezakonitog zapošljavanja; dozvola za zadržavanje u Republici Sloveniji.

Prva dozvola za privremeni boravak u Republici Sloveniji može da vam se izda samo kao dozvola za privremeni boravak. Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak morate da podnesete u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Repu-blike Slovenije u inostranstvu koji je šalje na rešavanje nadležnoj upravnoj jedinici u Republici Sloveniji.

Uslovi za dobijanje prve dozvole za privremeni boravak jesu:

važeća putna isprava (čiji rok važenja je najmanje tri meseca duži od namerava-nog boravka u Republici Sloveniji);

odgovarajuće zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdravstvene usluge u Republici Sloveniji;


13

dovoljna sredstva za izdržavanje, mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;

ispunjenost jednog od opravdanih razloga odnosno svrha zbog kojih stranac na-merava da boravi u Republici Sloveniji;

ispunjenost uslova koje zakon određuje za izdavanje određene vrste dozvole za boravak i koji su navedeni u nastavku.

Ako želite da u Republici Sloveniji npr. boravite zbog zaposlenja ili posla, sezon-skog rada, prekograničnog obavljanja usluga kao upućeni radnik ili kao dnevni radni migrant, za dobijanje dozvole za boravak morate da imate važeću radnu dozvolu. Za izdavanje radne dozvole nadležan je Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje (postojanje radne dozvole upravna jedinica proverava sama po službenoj dužnosti). Zbog obavljanja prekograničnih usluga može da vam se izda dozvola za privreme-ni boravak, ako imate radnu dozvolu, ako ste u državi iz koje ste upućeni socijalno osigurani i ako se nalazite na spisku upućenih radnika koji izdaje Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje.

Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog obavljanja istraživačkog rada ili obra-zovnog rada u visokom školstvu, morate da imate zaključen sporazum o gostovanju sa istraživačkom organizacijom ili visokoškolskom institucijom iz Republike Slovenije.

Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja (plava karta EU), u postupku treba obezbediti saglasnost za izdavanje plave karte EU za šta je nadležan Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje. Postupak za obez-beđivanje saglasnosti pokreće upravna jedinica po službenoj dužnosti na osnovu molbe za izdavanje dozvole za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja i do-kumentacije koja je priložena uz molbu. Uz molbu za izdavanje plave karte treba pri-ložiti važeću putnu ispravu ili njenu overenu kopiju, ugovor o zaposlenju ili potvrdu poslodavca iz koje proizilazi da će vas zaposliti, dokaz o odgovarajućem zdravstve-nom osiguranju i dokaz o obrazovanju. Dozvola za privremeni boravak zbog visoko-kvalifikovanog zaposlenja izdaje se u obliku tzv. plave karte kao jedinstvena dozvola koja vam omogućava ulazak i boravak, ali i rad u Republici Sloveniji.

Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog studija, morate da dostavite do-kaz obrazovne institucije o prijemu na studije ili drugo obrazovanje. Kao dokaz o ispunjenosti uslova dovoljnih sredstava za izdržavanje mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji dovoljna je i pisana izja-va vaših roditelja odnosno vašeg zakonskog zastupnika o tome da će vas izdržavati tokom studija.

Osim dokaza o ispunjenosti navedenih uslova za izdavanje dozvole za privremeni boravak, uz molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak morate da prilo-

14


žite i fotografiju, koja pokazuje vaš pravi izgled, i da date dva otiska prsta digitalnim putem u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostran-stvu. Naime, od 18. 5. 2011. nadalje se dozvole za boravak u Republici Sloveniji izdaju u obliku kartice dozvole sa biometrijskim podacima izgleda lica i dva otiska prsta nosioca dozvole za boravak. Uz molbu za izdavanje dozvole treba priložiti i potvrdu iz krivične evidencije matične države koja nije starija od tri meseca (ukoliko matična država izdaje takve potvrde). U skladu sa zakonom o strancima, molba za izdavanje dozvole može da se odbije, ukoliko postoje razlozi za sumnju da ste opasni po javni red i bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili da će vaš boravak u državi biti povezan sa terorističkim ili drugim nasilnim aktima, nezakonitim obave-štajnim delatnostima, proizvodnjom ili prometom droga ili činjenjem drugih krivič-nih dela. Razlog za odbijanje izdavanja dozvole za privremeni boravak je i ako se u postupku za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak utvrdi da stranac već živi u Republici Sloveniji zbog drugih razloga nego što se to može utvrditi na osnovu vize.

Uručivanje prve dozvole za privremeni boravak

U slučaju ispunjenosti svih uslova za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak, upravna jedinica izdaje dozvolu i šalje je diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvo, gde vam se ista i uručuje. Naime, prva dozvola za privremeni boravak potrebna je pre ulaska u državu, osim u izuzetnim slučajevima, određenim zakonom. Izuzetak od pravila da je potrebna prva dozvola za privremeni boravak pre dolaska u Republiku Sloveniju, važi pod određenim uslovima za sledeće grupe lica:

istraživače, visokoškolske nastavnike ili visokoškolske saradnike sa dozvolom za boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika, iz-datom u drugoj državi članici Evropske unije;

žrtve trgovine ljudima; nosioce plave karte EU, izdate u drugoj državi članici EU, i njihove članove poro-

dica; žrtve nezakonitog zapošljavanja; strane studente koji su u drugoj državi članici EU boravili na osnovu dozvole za

privremeni boravak zbog studija; strance koji u Republici Sloveniji borave na osnovu vize za dugoročni boravak; rezidente za duži period u drugoj državi članici Evropske unije i njihove članove

porodice.

Ukoliko zbog nepredviđenih okolnosti prva dozvola za privremeni boravak ne bi mo-gla da se obezbedi pre vašeg ulaska u državu, dozvolu može da vam uruči upravna jedinica koja će dozvolu izdati, pri čemu bi morali da dokažete da u Sloveniji boravite zakonski, da je molba za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podneta pre


15

vašeg ulaska u državu, da ste već pre ulaska u državu u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu dali otiske prstiju i da ste posle ula-ska u državu o ulasku u državu, adresi i trajanju nameravanog boravka u državi, kao i o razlozima zbog kojih niste mogli da obezbedite prvu dozvolu za privremeni bora-vak pre ulaska u državu, obavestili upravnu jedinicu, nadležnu za izdavanje dozvole. Svi navedeni uslovi za vanredno uručivanje prve dozvole za privremeni boravak u upravnoj jedinici posle vašeg ulaska u državu moraju da budu ispunjeni zajednički. Ukoliko svi uslovi za vanredno uručivanje nisu ispunjeni, dozvola vam se uručuje u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvo, a ne u upravnoj jedinici koja je izdala dozvolu.

Kad je izdavanje prve dozvole za privremeni boravak zatražilo drugo fizičko ili prav-no lice (poslodavac, istraživačka organizacija odnosno visokoškolska institucija, za-stupnik jedne od ugovornih strana), dozvola vam se uručuje lično odnosno vašem zakonskom zastupniku u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slo-venije u inostranstvu. To znači da i u tim slučajevima treba da obezbedite dozvolu za boravak pre dolaska u Republiku Sloveniju.

Posebni slučajevi kod postupaka izdavanja dozvole za boravak

Spajanje porodice

Za svoje članove porodice možete da obezbedite dozvolu za privremeni boravak, ukoliko u Republici Sloveniji imate dozvolu za stalni boravak ili dozvolu za privreme-ni boravak, osim ako vam je dozvola za privremeni boravak izdata zbog obavljanja sezonskog posla. Molbu možete da podnesete u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili u upravnoj jedinici na čijem područ-ju boravite odnosno nameravate da boravite.

Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite zbog spajanja porodice, morate da dokažete postojanje odnosa srodstva. Članovi porodice su: bračni drug, registrovani partner sa kojim stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period, maloletna (do napunjene 18. godine) nevenčana deca stranca, maloletna nevenčana deca bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim stranac živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom periodu, roditelji maloletnog stranca sa kojima je pre dolaska u Republiku Sloveniju boravio u porodičnoj zajednici, punoletna nevenčana deca i roditelji stranca, bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera sa kojim stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period, koje mora da izdrža-va stranac, bračni drug, registrovani partner ili partner s kojim stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period, prema zakonu države čiji je državljanin. Upravna jedinica može izuzetno članom porodice smatrati i drugog rođaka stranca, ukoliko posebne okolnosti govore u korist spajanja porodice u Republici Sloveniji.

16


Zaposlenje ili rad, visokokvalifikovano zaposlenje, sezonski rad

Izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog zaposlenja ili rada, visokokvalifikova-nog zaposlenja, i izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja sezon-skog posla možete da zatražite sami ili vaš poslodavac. Molbu morate podneti sami u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a poslodavac može da podnese molbu u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.

Prekogranično obavljanje usluge sa upućenim radnicima

I za izdavanje dozvole za privremeni boravak za prekogranično obavljanje usluga sa upućenim radnicima molbu možete da podnesete sami ili da to učini zakonski zastu-pnik jedne od ugovornih strana. Sami molbu podnosite u diplomatskom predstav-ništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a zakonski zastupnik ugovor-ne strane molbu za izdavanje prve dozvole podnosi u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.

Istraživački rad, obrazovni rad u visokom školstvu

Molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog rada možete da podnesete sami ili to može da učini istraživačka organizacija odno-sno visokoškolski zavod iz Republike Slovenije sa kojim imate zaključen sporazum o gostovanju. Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podnosite u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a istraživačka organizacija odnosno visokoškolski zavod može molbu za izdavanje do-zvole da podnese u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.

Rezident za duži vremenski period u drugoj državi članici Evropske unije

Ukoliko imate status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici Evropske unije, prva dozvola za privremeni boravak nije vam potrebna pre dolaska u Republiku Sloveniju.

Rezident za duži vremenski period i članovi njegove uže porodice mogu na osno-vu dozvole za boravak, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, da borave na teritoriji Republike Slovenije tri meseca od dana ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ukoliko on nastupi ranije.

Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije da boravite duže, za sebe i za svoje članove porodice morate pre isteka dozvoljenog boravka kod upravne jedinice da podnesete molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Molbu za izdavanje


17

dozvole za privremeni boravak za sebe i za svoje članove porodice možete da podne-sete i pre dolaska u Republiku Sloveniju. U tom slučaju molbu podnosite u diplomat-sko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u državi članici Evropske unije u kojoj imate status rezidenta za duži vremenski period.

Istraživač, visokoškolski nastavnik i visokoškolski saradnik koji ima u dru-goj državi članici Evropske unije izdatu dozvolu za boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika

Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije zaključen sporazum o gostovanju i izdatu boravišnu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika i želite da zbog vršenja poslova iz navedenog sporazuma boravite do tri meseca u Republici Sloveniji, možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, odnosno do isteka važenja te dozvole, ako on nastupi ranije.

Ukoliko želite da u Republici Sloveniji obavljate istraživački ili pedagoški rad u periodu, koji je duži od tri meseca, za boravak u Republici Sloveniji morate da obezbedite dozvolu za boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika.

Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak možete da podnesete (vi ili istraživačka organizacija odnosno visokoškolska institucija) u diplomatskom predstav-ništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice u Re-publici Sloveniji u roku od tri meseca posle dolaska u Republiku Sloveniju odnosno pre isteka važenja dozvole za boravak, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, ukoliko on nastupi ranije. Upravna jedinica i blagovremeno podnetoj molbi izdaje po-tvrdu koja važi kao dozvola za privremeni boravak do konačne odluke o molbi. Ako je molba za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podneta kod upravne jedinice, dozvola vam se uručuje lično kod upravne jedinice koja je dozvolu izdala.

Nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije

Ukoliko ste nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, u Republici Sloveniji možete bez dozvole za boravak da boravite jedan mesec od dana ulaska u državu.

Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite duže, vi ili vaš poslodavac možete, pre isteka dozvoljenog boravka, kod upravne jedinice na čijem području boravite, da podnesete zahtev za izdavanje plave karte EU. Molbu za izdavanje iste možete vi ili vaš poslodavac da podnesete i pre dolaska u Republiku Sloveniju u diplomat-skom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u državi članici Evropske uni-je, u kojoj već imate plavu kartu EU, a poslodavac može takvu molbu da podnese i

18


kod upravne jedinice u Republici Sloveniji. Ako ste molbu podneli u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, možete da uđete u Republiku Sloveniju i pre donete odluke o molbi i o tome morate, posle dolaska, da obavestite upravnu jedinicu, nadležnu za donošenje odluke o molbi. O podnetoj molbi za izdavanje plave karte EU upravna jedinica ili diplomatsko predstavništvo ili konzulat Republike Slovenije u inostranstvu izdaje potvrdu koja važi kao dozvola za privremeni boravak do konačne odluke o molbi.

Stranac koji ima dozvolu za privremeni boravak, izdatu u drugoj državi čla-nici EU zbog studija

Ukoliko vam je u drugoj državi članici EU izdata dozvola za privremeni boravak zbog studija, vi možete da boravite na teritoriji Republike Slovenije tri meseca od dana ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ako on nastupi ranije.

Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije boravite duže, vi morate, pre iste-ka dozvoljenog boravka, da kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravite, da pod-nesete molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog studija u Republici Sloveniji.

Produženje dozvole za privremeni boravak

Ako vam je za boravak u Republici Sloveniji izdata dozvola za privremeni boravak npr. zbog zaposlenja ili posla i ako želite da i posle isteka navedene dozvole i dalje boravite u Republici Sloveniji zbog istog razloga, možete da zatražite produženje dozvole.

Kao i kod izdavanja prve dozvole za privremeni boravak, umesto vas može i drugo lice (poslodavac, istraživačka organizacija, visokoškolska institucija, zastupnik jedne od ugovornih strana) da podnese molbu za produženje dozvole.

Dozvola za privremeni boravak može da se produži pod istim uslovima pod kojima se i izdaje, zato morate uz molbu da priložite dokaze o ispunjavanju uslova kao i za dobijanje prve dozvole za privremeni boravak.

Molbu za produženje dozvole za privremeni boravak morate da podnesete kod upravne jedinice pre isteka važenja dozvole koju želite da produžite.

Naredna dozvola za privremeni boravak

Ako želite da posle isteka dozvole za privremeni boravak boravite u Republici Sloveniji zbog drugih razloga u odnosu na one za koje vam je važeća dozvola izdata, možete da podnesete molbu za izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak (npr. u


19

Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija, a posle završetka studija želite da boravite zbog zaposlenja).

I ovu molbu morate da podnesete kod upravne jedinice pre isteka važenja dozvole za privremeni boravak. Uslovi, postupak i način izdavanja isti su kao i za produženje dozvole za privremeni boravak.

Dozvola za stalni boravak

Dozvola za stalni boravak može da se izda strancu, državljaninu treće države, koji pet godina neprekidno zakonski boravi u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za pri-vremeni boravak ili na osnovu potvrde o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak, i koji ispunjava i druge uslove, određene u Zakonu o strancima.

Uslov petogodišnjeg neprekidnog zakonskog boravka ispunjen je i ako ste u tom periodu bili odsutni iz Republike Slovenije i niste imali izdatu dozvolu za privremeni boravak ili potvrdu o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak, ukoliko su vaša odsustvovanja bila kraća od šest uzastopnih meseci i ukoliko zajedno ne prelaze deset meseci u petogodišnjem periodu.

Vreme boravka na bazi vize za dugoročni boravak ubraja vam se u period za izdavanje dozvole za stalni boravak, ako ste pre isteka vize podneli molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak i ako vam je izdata dozvola za boravak kao nosiocu vize za dugoročni boravak. Vreme boravka na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija i profesionalnog osposobljavanja ubraja vam se samo polovično u period za izdavanje dozvole za stalni boravak. U period za izdavanje dozvole za stalni boravak ne ubraja se vreme koje ste proveli u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog sezonskog rada, kao upućeni radnik ili kao dnevni radni migrant ili osoba sa privremenom zaštitom. Ukoliko ste nosilac plave karte EU, u petogodišnji period za izdavanje dozvole za stalni boravak ubrajaju vam se i eventualni periodi boravka u drugim državama članicama EU na osnovu plave karte EU. Naime, dozvola za stalni boravak se nosiocu plave karte EU izdaje i ako je na teritoriji Evropske unije kao nosilac plave karte EU boravio neprekidno zakonski pet godina, od toga u Republici Sloveniji neprekidno poslednje dve godine pre podnošenja molbe za izdavanje dozvole za stalni boravak.

Uz ispunjenost ostalih zakonskih uslova, dozvola za stalni boravak može da se izda pre isteka petogodišnjeg roka:

20


strancu koji je slovenačkog porekla; strancu čiji boravak u Republici Sloveniji je u interesu Republike Slovenije; strancu koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu za stalni boravak

i ista je prestala da mu važi zbog iseljenja odnosno odsustvovanja iz Republike Slovenije ili sa teritorije država članica Evropske unije;

strancu koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu za stalni boravak i ista je prestala da mu važi, jer je u drugoj državi članici Evropske unije stekao status rezidenta za duži vremenski period.

Dozvola za stalni boravak može da se izda i vašim članovima porodice pre isteka petogo-dišnjeg roka, ako u Republici Sloveniji imate dozvolu za stalni boravak ili status izbeglice. Dozvola za stalni boravak može da im se izda posle dve godine neprekidnog zakonskog boravka u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili potvrde o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak.

Molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak podnosite sami odnosno vaš zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice kod upravne jedinice na čijem području boravite. Prilikom odlučivanja o molbi morate da boravite u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak.

Uslovi za dobijanje dozvole za stalni boravak su petogodišnji neprekidni zakonski bo-ravak u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili potvrde o pod-netoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak i uslovi koji važe za dobijanje prve dozvole za boravak. Upravna jedinica uslov petogodišnjeg neprekidnog zakonskog boravka utvrđuje na osnovu službenih evidencija koje se vode o strancima, a takođe ponovo proverava da li u skladu sa Zakonom o strancima postoje razlozi da vam se dozvola ne izda. Zato uz molbu morate da priložite i potvrdu iz krivič-ne evidencije matične države (ako matična država izdaje takve potvrde).

Stranac, državljanin treće države, kome je dozvola za stalni boravak izdata u skladu sa Zakonom o strancima na propisanom obrascu Evropske unije o jedinstvenom obliku dozvole za boravak za državljane trećih država, ima status rezidenta za duži vremen-ski period što se na samoj dozvoli i označava.

Dozvola za stalni boravak, izdata nosiocu plave karte EU, sadrži oznaku da je to neka-dašnji nosilac plave karte EU.

Dodatno sticanje statusa rezidenta za duži vremenski period

Strancu, koji je dozvolu za stalni boravak dobio pre ispunjenja uslova petogodišnjeg neprekidnog zakonskog boravka u Republici Sloveniji ili na osnovu zakona koji regu-


21

liše status državljana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji, ili na osnovu zakona koji reguliše privremeni azil, uz ispunjenost zakonski određenih uslova omogućeno je dobijanje statusa rezidenta na duži vremenski period. Uslov za dodatno dobijanje statusa rezidenta za duži vremenski period je da stranac pet godina neprekidno zakonski boravi u Republici Sloveniji. Zakonskim boravkom u Re-publici Sloveniji smatra se boravak na osnovu molbe za produženje dozvole za pri-vremeni boravak ili molbe za izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak, na osnovu dozvole za privremeni boravak ili na osnovu dozvole za stalni boravak. Tako-đe, stranac mora da ispunjava i druge uslove za izdavanje dozvole za stalni boravak odnosno kod njega ne smeju da postoje drugi razlozi za odbijanje izdavanja dozvole za boravak. Dodatno stečen status rezidenta za duži vremenski period obeležava se na novoizdatoj dozvoli za stalni boravak.

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA DRŽAVA ČLANICA EVROPSKOG EKONOMSKOG PROSTORA (EEP)

ULAZAK U DRŽAVU

Kao državljanin druge države članice EEP možete da uđete u Republiku Sloveniju sa važećom ličnom kartom ili važećim pasošem i nije vam potrebna dozvola za ula-zak, dakle viza ili dozvola za boravak, i to bez obzira na svrhu zbog koje ulazite u Republiku Sloveniju i želite da boravite u njoj (i kada u Republiku Sloveniju dolazite zbog zaposlenja, studija, samozaposlenja, preseljenja ...). Prva tri meseca posle ulaska možete da boravite bez prijave boravišta, a za duži boravak morate pre isteka dozvo-ljenog tromesečnog boravka kod upravne jedinice, na čijem području boravite, da prijavite prebivalište odnosno da podnesete molbu za izdavanje potvrde o prijavi prebivališta. Naravno, možete i odmah posle ulaska u državu da podnesete molbu za izdavanje potvrde o prijavi prebivališta.

Potvrda o prijavi prebivališta

Potvrda o prijavi prebivališta može da se izda državljaninu EEP koji namerava odnosno u Republici Sloveniji već boravi zbog zaposlenja ili rada, samozaposlenja, pružanja usluga, studija, spajanja porodice, kao i državljaninu EEP koji doduše nema niti jedan od navedenih razloga, ali želi da boravi na teritoriji Republike Slovenije. Uslovi za izdavanje potvrde o prijavi prebivališta zavise od svrhe odnosno razloga boravka:

Zbog zaposlenja ili rada

Ukoliko nameravate da se zaposlite ili radite u Republici Sloveniji ili ste tu već zaposleni ili već obavljate posao, možete dobiti potvrdu o prijavi prebivališta, ukoliko imate važe-

22


ću ličnu kartu ili važeći pasoš i potvrdu poslodavca da će vas zaposliti, odnosno dokaz o zaposlenju ili obavljanju posla, ako ste već zaposleni ili već obavljate posao.

Samozaposleno lice ili pružalac usluge

Ako u Republici Sloveniji obavljate posao kao samozaposleno lice ili pružate usluge, možete da dobijete potvrdu o prijavi prebivališta, ukoliko imate važeću ličnu kartu ili važeći pasoš i dokaz da ste samozaposleno lice odnosno pružalac usluge.

Zbog studija

Ukoliko želite da u Republici Sloveniji studirate odnosno da se obrazujete, za izda-vanje potvrde o prebivalištu trebaće vam važeća lična karta ili važeći pasoš, dokaz o prijemu na studije ili drugi oblik obrazovanja, dovoljna sredstva za izdržavanje (prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP pri čemu ta sredstva mesečno ne smeju biti manja od nivoa, određenog za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu) i od-govarajuće zdravstveno osiguranje. Kao dokaz o dovoljnim sredstvima dovoljna je izjava studenta.

Zbog spajanja porodice i drugih razloga

Potvrda o prijavi prebivališta zbog spajanja porodice i drugih razloga može da se izda državljaninu EEP koji je član porodice državljanina EEP, u Republici Sloveniji boravi na osnovu potvrde o prijavi boravka ili dozvole za stalni boravak ili je član porodice slovenačkog državljanina i želi da boravi u Republici Sloveniji zbog spajanja porodice, ili državljaninu EEP koji želi da boravi u Republici Sloveniji zbog drugih razloga, ukoliko ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš, dovoljna sredstva za izdržavanje (prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP i njegovog člana porodice kod izdavanja potvrde o prijavi boravka zbog spajanja porodice, pri čemu ta sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu) i odgovarajuće zdravstveno osiguranje.

Ako ispunjavate uslov za izdavanje potvrde o prijavi boravka, potvrda vam se izdaje sa važenjem od pet godina odnosno za period nameravanog boravka u Republici Sloveniji, ukoliko je on kraći. Potvrda o prijavi boravka može da se obnovi, na vašu molbu, pod istim uslovima pod kojima se i izdaje.


23

Izdavanje dozvole za stalni boravak

Posle petogodišnjeg neprekidnog zakonskom boravka na osnovu potvrde o prijavi boravka, potvrde o podnetoj molbi za izdavanje odnosno obnavljanje potvrde o pri-javi boravka ili važeće lične karte odnosno važećeg pasoša, i ukoliko ne postoji osno-vana sumnja da bi vaš boravak u Republici Sloveniji značio ozbiljnu i stvarnu opa-snost za javni red, bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije, možete dobiti dozvolu za stalni boravak u Republici Sloveniji sa neograničenim vremenskim važenjem. Za prijem molbe i izdavanje dozvole za stalni boravak nadležna je upravna jedinica na čijem području boravite.

ULAZ I BORAVAK ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANINA DRŽAVE ČLANICE EEP ILI SLOVENAČKOG DRŽAVLJANINA

Članovi porodice državljanina EEP i članovi porodice slovenačkog državljanina (u da-ljem tekstu: član porodice) mogu biti državljani druge države članice EEP ili su držav-ljani trećih država za koje takođe važi povoljnije uređenje u pogledu ulaska i boravka u Republici Sloveniji u poređenju sa drugim strancima, državljanima trećih država.

Prema Zakonu o strancima, članovi porodice državljanina EEP ili slovenačkog državlja-nina:

bračni drug ili registrovani partner; potomci do napunjene 21 godine; potomci bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim državljanin

EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom periodu, do napunjene 21 godine;

potomci, stariji od 21 godine, i preci koje državljanin EEP ili slovenački državljanin mora da izdržava ili ih faktički izdržava, prema zakonu države čiji je on državljanin;

potomci, stariji od 21 godine, i preci bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom periodu, koje bračni drug, registrovani partner ili partner s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom periodu, mora da izdržava ili ih faktički izdržava, prema zakonu države čiji je on državljanin;

preci državljanina EEP i slovenačkog državljanina do njegove 21 godine.

Članom porodice se smatra i drugo lice koje je kao član domaćinstva boravilo sa držav-ljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom u drugoj državi članici Evropske unije, ili

24


koje državljanin EEP ili slovenački državljanin mora da izdržava ili ga faktički izdržava, prema zakonu države čiji je on državljanin, kao i lice o kome državljanin EEP ili slove-nački državljanin, zbog njegovog zdravstvenog stanja, lično vodi računa, i partner s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vre-menskom periodu.

ULAZAK U DRŽAVU

Član porodice, koji je i sam državljanin druge države članice EEP, može da uđe u Republiku Sloveniju sa važećom ličnom kartom ili važećim pasošem i za ulazak mu nije potrebna dozvola za ulazak, bez obzira na svrhu boravka u Republici Sloveniji. Ukoliko želi da u Republici Sloveniji boravi duže od tri meseca zbog spajanja porodi-ce sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom, on mora pre isteka tromeseč-nog dozvoljenog boravka da podnese molbu za izdavanje potvrde o prijavi boravka za člana porodice kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravi. Potvrda o prijavi bo-ravka može da mu se izda, ako ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš, dovoljna sred-stva za izdržavanje (prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP i njegovog člana porodice, ako se izdaje potvrda o prijavi boravka zbog spajanja porodice, pri čemu ta sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određe-nog za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć, u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu sigurnost) i odgovarajuće zdravstveno osiguranje. Član porodice, koji nije državljanin države članice EEP, može zbog spajanja poro-dice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom da uđe u Republiku Slove-niju sa važećim pasošem u kome se nalazi viza, koju izdaje nadležni organ Republike Slovenije ili druga država potpisnica Konvencije o sprovođenju šengenskog sporazu-ma od dana 14. juna 1985., osim ako je državljanin države kojoj nije potrebna viza za ulazak u Republiku Sloveniju, ili sa važećim pasošem i dozvolom za boravak koju je izdala druga država članica EEP. Ako je državljanin države, koja u Republiku Sloveniji može da uđe i sa nekim drugim dokumentom (ličnom kartom), onda može da uđe i sa važećom ličnom kartom. Član porodice, koji u Republiku Sloveniju ulazi na osnovu važeće lične karte, pasoša, pasoša dozvole za boravak koji je izdala druga država članica EEP, ili pasoša i vize za ulazak, može da boravi na teritoriji Republike Slovenije bez dozvole za boravak tri meseca od dana ulaska u državu.

Izdavanje dozvole za privremeni boravak

Ukoliko član porodice, koji nije državljanin države članice EEP, zbog spajanja po-rodice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom na teritoriji Republike Slo-venije želi da boravi duže, mora pre isteka dozvoljenog boravka da podnese zahtev


25

za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice kod upravne jedinice na čijem području boravi. Molbu za izdavanje dozvole može da podnese sam odno-sno njegov zakonski zastupnik, a istu može da podnese i državljanin EEP odnosno slovenački državljanin sa kojim se spaja.

Dozvola za privremeni boravak može da se izda članu porodice, koji je državljanin treće države, ako:

je član porodice državljanina EEP koji u Republici Sloveniji boravi na osnovu izda-te potvrde o prijavi boravka ili dozvole za stalni boravak, ili slovenačkog državlja-nina koji u Republici Sloveniji ima prijavljeno prebivalište;

ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš; ima obezbeđeno dovoljno sredstava za izdržavanje, pri čemu se pri utvrđivanju

visine sredstava u obzir uzimaju porodične prilike člana porodice i državljanina EEP odnosno slovenačkog državljanina, a pri čemu da sredstva mesečno ne sme-ju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava na novčanu socijalnu u skladu sa zakonom koji reguliše primanja iz sfere socijalne zaštite;

ima odgovarajuće zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdrav-stvene usluge u Republici Sloveniji;

u Republiku Sloveniju je ušao u skladu sa odredbama Zakona o strancima; se ne utvrdi da je bračna zajednica sklopljena odnosno partnerska zajednica regi-

strovana isključivo zbog dobijanja dozvole za boravak; ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja dozvole zbog ozbiljne i stvarne opa-

snosti za javni red, bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili sumnje da će njegov boravak u Republici Sloveniji biti povezan sa izvođenjem terorističkih ili drugih nasilnih akata, nezakonitim obaveštajnim aktivnostima, proizvodnjom i prometom droge ili činjenjem drugih krivičnih dela, ili ako se u postupku izdavanja prve dozvole utvrdi da je inficiran infektivnom bolešću sa mogućnošću epidemije, navedenom u međunarodnim zdravstvenim pravilima Svetske zdravstvene organizacije odnosno infektivnom bolešću koja bi mogla da ugrozi zdravlje ljudi i za koju u skladu sa zakonom, koji reguliše infektivne bo-lesti, treba doneti propisane mere, ili ako se utvrdi da u Republici Sloveniji radi u suprotnosti sa propisima koji regulišu radne odnose, zapošljavanje i rad, ili u suprotnosti sa propisima o sprečavanju zapošljavanja i rada na crno.

Dozvola za privremeni boravak se članu porodice državljanina druge države članice EEP izdaje sa jednakim periodom važenja kao što stoji na potvrdi o prijavi boravka državljaninu EEP, a članu porodice slovenačkog državljanina i članu porodice držav-ljanina EEP sa dozvolom za stalni boravak sa rokom važenja od pet godina. Dozvola za privremeni boravak može pod istim uslovima, pod kojima je i izdata, da se i pro-duži članu porodice. Molba za produženje dozvole za privremeni boravak mora se podneti upravnoj jedinici pre isteka roka važenja dozvole.

26


Izdavanje dozvole za stalni boravak

Član porodice, koji je državljanin EEP i u Republici Sloveniji boravi zakonito nepre-kidno pet godina na osnovu potvrde o prijavi boravka i za koga ne postoji osnovana sumnja da bi mogao da ugrožava javni red ili međunarodne odnose Republike Slo-venije, za boravak u Republici Sloveniji može da dobije dozvolu za stalni boravak sa neograničenim vremenskim važenjem.

Državljanin EEP, koji je član porodice slovenačkog državljanina ili državljanina EEP ili državljanina treće države koji u Republici Sloveniji već ima dozvolu za stalni boravak, dozvolu za stalni boravak može da dobije posle dve godine neprekidnog zakonitog boravka u Republici Sloveniji. Dozvolu za stalni boravak sa neograničenim vremenskim važenjem može da dobije i član porodice koji je državljanin treće države, ako u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak zakonito boravi neprekidno pet godina i ispunjava uslove koji su Zakonom o strancima određeni za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice. Članu porodice državljanina EEP, koji već ima dozvolu za stalni boravak u Republici Sloveniji, i članu porodice slovenačkog državljanina može da se izda dozvola za stalni boravak posle dve godine neprekidnog zakonitog borav-ka u Republici Sloveniji.

PRIJAVA PREBIVALIŠTA

Prijavu prebivališta državljana Republike Slovenije i stranaca reguliše Zakon o prijavi prebivališta.

Prijava privremenog prebivališta

Ukoliko ste državljanin treće države i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni boravak ili ste državljanin EEP i u Republici Sloveniji boravite na osnovu potvrde o prijavi boravka, kod upravne jedinice morate da prijavite privremeno prebivalište u roku od tri dana od doseljenja odnosno od uručenja dozvole za privremeni boravak. Ukoliko se naselite u objektu za smeštaj, vaše privremeno prebivalište mora da prijavi stanodavac.

Prijava privremenog prebivališta važi najviše jednu godinu. Sami (odnosno stanodavac) morate da obnovite prijavu prebivališta u roku od osam dana od isteka prijave. Svima, koji blagovremeno podnesu molbu za produženje dozvole za privremeni boravak ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak odnosno potvrde o prijavi boravka, nadležni organ obnavlja prijavu privremenog prebivališta


27

za period rešavanja molbe, a posle uručenja dozvole za privremeni boravak odnosno potvrde o prijavi boravka prijavu prebivališta morate da obnovite sami odnosno stanodavac kod koga ste smešteni.

Prijava stalnog prebivališta

U roku od osam dana od uručenja dozvole za stalni boravak morate da prijavite stalno prebivalište kod upravne jedinice.

Prilikom prijavljivanja privremenog ili stalnog prebivališta morate da priložite važeći lični dokument, snabdeven fotografijom, i dokaz da imate pravo da boravite na adresi koju prijavljujete. Dokazom se smatra dokaz o vlasništvu, ugovor o iznajmljivanju ili podnajmu ili pismena saglasnost vlasnika odnosno suvlasnika stana odnosno upravlja objekta za smeštaj, pri čemu saglasnost vlasnika na treba da se overava.

Ako je nekretnina, na čijoj adresi želite da prijavite prebivalište, upisana u zemljišnu knjigu, nema potrebe da dokazujete vlasništvo nad tom nekretninom pošto te podatke organ obezbeđuje po službenoj dužnosti, ali u tom slučaju morate da javite broj zemljišnoknjižnog uloška, katastarsku opštinu ili broj parcele, kao i adresu nadležnog suda.

Više informacija o prijavi prebivališta i mogućnosti elektronske prijave prebivališta dobićete kod upravnih jedinica ili na adresi internet portala e-uprave: http://e-uprava.gov.si/e-uprava.

DOBIJANJE DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SLOVENIJE

U skladu sa Zakonom o državljanstvu možete dobiti državljanstvo Republike Slovenije naturalizacijom, ako ispunjavate ove uslove:

napunili ste 18 godina; imate otpust iz dosadašnjeg državljanstva ili možete da dokažete da ćete ga do-

biti, ako budete primljeni u državljanstvo Republike Slovenije; stvarno živite u Sloveniji 10 godina, od toga neprekidno poslednjih 5 godina pre

podnošenja molbe, i imate regulisan status stranca; imate obezbeđena sredstva koja vama i licima, koja morate da izdržavate, obez-

beđuju materijalnu i socijalnu sigurnost; vladate slovenačkim jezikom za potrebe svakodnevnog sporazumevanja, što

dokazujete svedočanstvom o uspešno položenom ispitu iz znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou;

28


niste pravosnažno osuđeni na bezuslovnu zatvorsku kaznu, dužu od tri meseca, ili vam nije izrečena uslovna osuda na zatvorsku kaznu sa probnim periodom, dužim od jedne godine;

nije vam izrečen otkaz boravka u Republici Sloveniji; vaš prijem u državljanstvo Republike Slovenije ne predstavlja opasnost za javni

red, bezbednost ili odbranu države; imate izmirene poreske obaveze; date zakletvu o poštovanju slobodnog demokratskog ustavnog poretka koji je

utemeljen u Ustavu Republike Slovenije.

Molbu za dobijanje državljanstva Republike Slovenije podnosite zajedno sa prilozi-ma kod bilo koje upravne jedinice. Za postupak dobijanja državljanstva morate da platite i upravnu taksu.

Državljanstvo Republike Slovenije može da se dobije i po drugim osnovama, zato se za detaljnije informacije o uslovima za dobijanje državljanstva obratite bilo kojoj upravnoj jedinici, a informacije su na raspolaganju i na državnom portalu e-uprava: http://e-uprava.gov.si/e-uprava.

ŠKOLOVANJE/OBRAZOVANJE

Školski sistem u Republici Sloveniji

Priznavanje obrazovanja

Obrazovanje odraslih

Pomoć i podrška odraslima u obrazovanju i učenju

Programi učenja slovenačkog jezika i upoznavanja slovenačkog društva

Test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou

Slovenački za strance

školovanje/obRazovanje

31

ŠKOLSKI SISTEM U REPUBLICI SLOVENIJI

Zakonom je određeno da je javna škola laička, a školski prostor nezavisan; u javnoj školi zabranjena je politička i verska delatnost. Nastavni jezik u vrtićima i školama je slovenački, a na područjima sa mešovitim nacionalnim sastavom i mađarski i italijan-ski.

Za doseljene đake, učenike i studente viših škola, koji se uključuju u slovenački škol-ski sistem, predviđene su mere koje im olakšavaju uključivanje (dodatni časovi slove-načkog jezika prilikom uključivanja, prilagođavanje ocenjivanja). Vrtići

O predškolskom vaspitanju vode računa javni i privatni vrtići. U vrtiće se uključuju deca, kad napune 11 meseci, do vremena za polazak u školu. Predškolsko vaspitanje nije obavezno. Deca se mogu upisivati u vrtić tokom cele godine i to na osnovu pri-jave. Više informacija o određenom vrtiću naći ćete u publikaciji vrtića koju možete dobiti u sedištu vrtića. Ukoliko je u vrtić upisano više dece nego što ima slobodnih mesta, o prijemu odlučuje komisija. Na osnovu pravilnika o plaćanjima za programe u vrtićima, detetu stranaca, čiji bar jedan roditelj ima na području određene opštine privremeno prebivalište i obveznik je poreza na dohodak građana, pripada subvenci-ja - manje plaćanje odnosno oslobađanje od plaćanja, ako su primaoci novčane soci-jalne pomoći prema propisima o socijalnoj zaštiti. Pravo na oslobođenje od plaćanja ostvarujete kod nadležnom opštinskog upravnog organa.

Najčešće radno vreme vrtića je od 5.30 ili 6.00 pa do 16.00 ili 16.30. Vrtići su otvoreni svakim radnim danom u nedelji i godini, a neki su dežurni i subotama. Osnovna škola

U Sloveniji je osnovnoškolsko obrazovanje obavezno i traje 9 godina. Osnovna škola je besplatna za decu i omladinu.

Roditelji moraju da upišu i 1. razred osnovne škole decu koja će u kalendarskoj godi-ni, u kojoj će početi da idu u školu, napuniti 6 godina. Osnovna škola upisuje decu u prvi razred februara za narednu školsku godinu. Roditelji imaju pravo da upišu dete u javnu osnovnu školu ili u privatnu osnovnu školu na području škole na kome dete stalno ili privremeno boravi. Roditelji mogu dobiti detaljnije informacije o upisu dece u samoj osnovnoj školi.

Osim javnih osnovnih škola, u Sloveniji postoje i privatne škole koje sprovode jav-novažeći obrazovni program osnovne škole, i to: program waldorfske osnovne škole

32


(v Ljubljani, Mariboru i Celju) sprovodi Waldorfska škola Ljubljana, program osnov-ne škole montessori sprovodi u okviru instituta Montessori Privatna osnovna škola Montessori – oba programa su programi osnovne škole po posebnim pedagoškim principima, a Osnovna škola Alojzija Šuštara Ljubljana sprovodi program privatne ka-toličke osnovne škole kao organizaciona jedinica u Zavodu sv. Stanislava u Ljubljani.

Međunarodni osnovnoškolski program na engleskom jeziku po sistemu IBO (Internati-onal Baccalaureate Organization) sprovodi se u Osnovnoj školi Danile Kumar Ljubljana.

Zakon o osnovnoj školi određuje da deca, koja su strani državljani odnosno lica bez državljanstva, i borave u Republici Sloveniji, imaju pravo na obavezno osnovnoškolsko obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Slovenije. Za decu, koja borave u Republici Sloveniji i čiji maternji jezik nije slovenački, prilikom uključivanja u osnovnu školu organizuje se nastava slovenačkog jezika i kulture, a u saradnji sa državama izvora i nastava njihovog maternjeg jezika i kulture. Izmena zakona donosi bitnu novost o napredovanju učenika doseljenika iz drugih zemalja - na kraju nastave u školskoj godini, u kojoj su prvi put uključeni u osnovnu školu u Republici Sloveniji, oni mogu biti neocenjeni iz određenih predmeta i da ipak napreduju u sledeći razred. O napredovanju na predlog razrednog starešine odlučuje nastavno veće.

Prilikom upisa odnosno uključivanja dece, koja imaju obavezu pohađanja škole, sa stranim ispravama o obrazovanju, u osnovnoškolsko obrazovanje u Republici Sloveniji, osnovna škola na osnovu dokaza utvrđuje u koji razred će se dete uključiti. Pri tom uzima u obzir dostavljene dokaze o prethodnom obrazovanju i starosti deteta. Škola može prilikom uključivanja da uzme u obzir i njegovo poznavanje slovenačkog jezika. Prilikom upisa odnosno uključivanja učenika škola izdaje potvrdu o školovanju.

I kod nacionalne provere znanja izmena zakona o osnovnoj školi donosi novost, jer će za učenike doseljenike iz drugih zemalja, čiji maternji jezik nije slovenački i koji se prvi put uključuju u osnovnu školu u Republici Sloveniji u 3., 6. odnosno 8. razredu, polaganje nacionalne provere znanja biti dobrovoljno.

Detaljnije informacije o programu osnovne škole i pratećim delatnostima možete naći na internet stranici Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta. Na toj internet stranici se nalazi i spisak sa adresama svih osnovnih škola u Sloveniji.

Srednja škola

Srednjoškolsko obrazovanje se u Republici Sloveniji deli na srednje opšte (gimna-zijsko) obrazovanje i na profesionalno i srednje stručno obrazovanje. Gimnazijsko obrazovanje se završava opštom maturom kao oblikom eksterne provere znanja i, osim upisa na univerzitet, omogućava i uključivanje u studijske programe višeg i


33

visokoškolskog stručnog obrazovanja. Profesionalno i srednje stručno obrazovanje priprema učenike pre svega za obavljanje zanimanja, omogućava sticanje odgova-rajućeg znanja, veština i kompetencija za rad na određenom stručnom području. Niže i srednje profesionalno obrazovanje završavaju se završnim ispitom, a programi srednjeg stručnog i profesionalno-tehničkog obrazovanja profesionalnom maturom. Ona omogućava uključivanje u studijske programe višeg i visokog stručnog obrazo-vanja, a sa dodatno položenim ispitom iz predmeta opšte mature i u neke univerzi-tetske studijske programe koji takvu mogućnost dozvoljavaju.

Svake godine u februaru izlazi konkurs za upis u srednje škole, a u školama se organizuju i informativni dani. U martu treba do predviđenog roka predati prijavu u željenu srednju školu. Informacije o rokovima za prijavu i upis, slobodnim mestima i upisnim uslovima možete dobiti na internet stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.

Državljani država članica EU, državljani država, s kojima Republika Slovenija ima potpisan međudržavni ili međunarodni sporazum odnosno ugovor o obrazovanju po principu reciprociteta, kao i drugi državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji, koji su sami ili su njihovi roditelji ili staratelji poreski obveznici u Republici Sloveniji, u svim srednjoškolskim programima se obrazuju pod jednakim uslovima i ne plaćaju školovanje.

Drugi strani državljani, koji nisu pomenuti u prethodnom stavu, mogu se prijaviti samo na slobodna mesta za upis i moraju da plate školarinu.

Više informacija o određenim obrazovnim programima možete naći na internet stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.

U obrazovni program može da se upiše onaj koji ispunjava zakonom i programom određene uslove.

Obrazovnim programom mogu, kao uslov za upis, da se odrede i posebni upisni uslovi, kao što su talentovanost, sportski rezultati, posebne vrste znanja, a izuzetno i psihofizičke sposobnosti, ako su potrebne za uspešno obrazovanje.

U nastavku navodimo samo zakonom propisane obrazovne uslove za upis, i to po vrstama programa. Uslovi, određeni programom, navedeni su u opštim delovima objavljenih obrazovnih programa.

Niže profesionalno obrazovanje

U niže profesionalno obrazovanje može da se upiše onaj koji je ispunio osnovnoškol-sku obavezu i istovremeno uspešno završio najmanje sedmi razred devetogodišnje

34


osnovne škole odnosno šesti razred osmogodišnje osnovne škole ili je završio osnov-noškolsko obrazovanje po prilagođenom obrazovnom programu sa nižim obrazov-nim standardom i ispunjava i druge uslove, određene obrazovnim programom.

Srednje profesionalno obrazovanje

U program srednjeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno završio:

osnovnu školu ili program nižeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu ravnopravan pro-

gram po prema prethodnim propisima i ispunjava i druge uslove, određene obrazovnim programom.

Srednje stručno obrazovanje

U program srednjeg stručnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno završio:

osnovnu školu ili program nižeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu ravnopravan pro-

gram po prema prethodnim propisima i ispunjava i druge uslove, određene obrazovnim programom.

Profesionalno-tehničko obrazovanje

U program profesionalno-tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj ko je uspeš-no završio program srednjeg profesionalnog obrazovanja i ispunjava i druge uslove, određene obrazovnim programom.

Profesionalni kurs

U profesionalni kurs može da se upiše onaj ko je završio četvrtu godinu gimnazije ili po-slednju godinu programa za sticanje srednjeg stručnog obrazovanja (srednje stručno, profesionalno-tehničko obrazovanje, profesionalni kursevi) i ispunjava i druge uslove, određene programom.

Gimnazija

U gimnaziju može da se upiše onaj ko je uspešno završio osnovnu školu. Obrazovnim programom mogu da se odrede i posebni uslovi za upis, kao što su psihofizička sposobnost, posebna talentovanost odnosno veština, starost i sportski rezultati, ili


35

pak znanje klasičnih odnosno stranih jezika koji su izborni predmeti osnovnoškolskog obrazovanja.

Maturski kurs

Na maturski kurs može da se upiše onaj ko je završio:

program srednjeg profesionalnog ili srednjeg stručnog obrazovanja ili treću godinu gimnazijskog programa i koji je prekinuo obrazovanje najmanje

jednu godinu ili privatni program gimnazije sa priznatim statusom javnovažećeg programa u

skladu sa rešenjem nadležnog stručnog veća da obezbeđuje minimalno znanje za uspešan završetak obrazovanja, ili

osnovnu školu i položio test znanja na nivou treće godine gimnazijskog programa. Test znanja se polaže iz sledećih predmeta: slovenački jezik (mađarski jezik ili italijanski jezik kao maternji jezik), matematika, strani jezik i dva izborna maturska predmeta.

Dopunska nastava iz maternjih jezika i kultura

Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta obezbeđuje sufinansiranje dopunske nastave iz maternjih jezika i kultura za doseljenu decu i potomke doseljenika koji su uključeni u redovno osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Dopunsku nastavu izvodi osnovna ili srednja škola (u nastavku: škola) koja Ministarstvu obrazovanja, nauke i sporta podnosi zahtev za sufinansiranje dopunske nastave. Sredstva za izvođenje dopunske nastave obezbeđuju Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta i država ili države čiji jezik se podučava, odnosno roditelji đaka i učenika koji će pohađati nastavu (u nastavku: roditelji), ili druga lica. Država ili države, čiji jezik se podučava, odnosno roditelji ili druga lica obezbeđuju plaćanje za nastavnika koje obuhvata sve troškove rada i prevoza na posao, a Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta obezbeđuje godišnji paušalni iznos za đaka ili učenika koji pohađa dopunsku nastavu.

VIŠE STRUKOVNE ŠKOLE

Viši studijski programi su dvogodišnji i omogućavaju sticanje višeg strukovnog obrazovanja. U viši studijski program možete da se upišete:

sa opštom maturom, profesionalnom maturom (ili završnim ispitom odnosno di-plomom pre 2002. godine);

sa majstorskim ili poslovodnim odnosno rukovodećim ispitom, ako imate tri go-dine radnog iskustva i položite test znanja iz slovenačkog jezika (odnosno itali-

36


janskog jezika ili mađarskog jezika na nacionalno mešovitim područjima) i mate-matike ili stranog jezika u obimu, određenom za profesionalnu maturu.

Ako se budete prijavili za upis u studijski program Fotografija, Medijska produkcija, Dizajn materijala ili Organizator socijalne mreže, osim opštih uslova iz prethodnog stava morate da položite i test posebne nadarenosti odnosno psihofizičke sposob-nosti.

Državljani država članica Evropske unije obrazuju se pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije. Broj upisnih mesta se izražava ukupno za redovne i vanredne studije.

U ukupnom broju mesta obuhvaćena su i mesta, namenjena onim koji nemaju slo-venačko državljanstvo odnosno državljanstvo neke od država članica Evropske unije, ali imaju stalno prebivalište u Republici Sloveniji i oni sami ili njihovi roditelji odno-sno staratelji su poreski obveznici Republike Slovenije. I ta lica se obrazuju pod jed-nakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije.

Prema odredbama pravilnika o upisu u više strukovno obrazovanje, u skladu sa tim konkursom se upisuju i Slovenci bez slovenačkog državljanstva i stranci. Za ta lica je u određenim školama otvoren dodatni broj upisnih mesta. Slovenci bez slovenačkog državljanstva se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije.

Strani državljani se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slo-venije, kad se obrazuju po principu reciprociteta, u suprotnom moraju da plate ško-larinu.

Dokaze o ispunjavanju upisnih uslova šaljete prijavnoj službi za više škole, i to:

1. Ako ćete polagati opštu maturu, profesionalnu maturu ili test znanja u školskoj godini, u kojoj se prijavljujete na konkurs, ili ste ga polagali posle juna 2002. go-dine, dokaz o ispunjavanju upisnih uslova ne treba da se šalje.

Podatke iz svedočanstava 3. i 4. godine odnosno poslednje dve godine srednje škole i podatke iz maturskog svedočanstva i svedočanstva o profesionalnoj ma-turi, kao i potvrde o položenim testovima znanja, prijavnoj službi za više škole dostavlja Državni ispitni centar.

2. Ako ste srednju školu završili maturom pre juna 2002. odnosno diplomom ili za-vršnim ispitom, ili imate položen poslovodni, rukovodeći ili majstorski ispit, do-kaze o ispunjavanju upisnih uslova morate da priložite uz prijavu, i to:


37

a) svedočanstvo o završnom ispitu ili matursko svedočanstvo ili diplomu (zajed-no sa obaveštenjem o uspehu) i svedočanstva treće ili četvrte godine odno-sno poslednje dve godine odnosno

b) svedočanstvo o majstorskom, poslovodnom ili rukovodećem ispitu, zajedno sa potvrdama o položene sve četiri ispitne jedinice, potvrdu o testu znanja, ako ste ga polagali pre juna 2002. godine, i dokaz o tri godine radnog isku-stva odnosno

c) svedočanstvo o završenom obrazovanju, svedočanstva poslednje dve godi-ne odnosno dokazi o položenom majstorskom, poslovodnom ili rukovode-ćem ispitu, zajedno sa overenim prevodima na slovenački jezik, ako ste već završili srednju školu u inostranstvu.

Ukoliko su svedočanstva odnosno dokazi nostrifikovani prema propisima, koji

su važili pre početka primene Zakona o priznavanju i vrednovanju obrazovanja (Službeni list RS, br. 73/04), uz prijavu možete da priložite odluku o nostrifikaciji. Ako nemate odluku o nostrifikaciji, uz prijavu morate da priložite i poseban zah-tev za priznavanje obrazovanja, stečenog u inostranstvu.

Prijavna služba za više škole svedočanstva odnosno dokaze, prevode i zahtev ša-lje višoj stručnoj školi koja je u prijavi navedena na prvom mestu. Viša strukov-na škola sprovodi postupak priznavanja obrazovanja i izdaje vam odluku kojom utvrđuje da li ispunjavate propisane obrazovne uslove za upis u studijski pro-gram, za koji se prijavljujete, i o tome obaveštava prijavnu službu za više škole. Za svedočanstva iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, stečena pre 25. juna 1991., postupak priznavanja obrazovanja nije potreban.

Kao svedočanstvo o opštoj maturi smatra se i svedočanstvo o završnom ispitu - probnoj maturi.

Diploma o međunarodnoj maturi (IBO) ravnopravna je svedočanstvu o opštoj maturi.

Svedočanstvo o završnom ispitu i diploma o završenom četvorogodišnjem sred-njoškolskom obrazovanju, koji su se izdavali pre uvođenja profesionalne mature, ravnopravni su sa svedočanstvom o profesionalnoj maturi.

Oni, kojima je uspeh u trećoj i četvrtoj godini upisan u indeks, treba kao dokaz da pošalju prvu stranu indeksa i strane na kojima su navedene ocene za određenu godinu i opšti uspeh.

Dokaz o radnom iskustvu je potvrda poslodavca odnosno drugi dokument iz kog je vidljiv vaš radni staž.

38


3. Kandidati, koji će ove godine završiti srednju školu u inostranstvu, moraju svedo-čanstva odnosno dokaze i overene prevode na slovenački, zajedno sa posebnim zahtevom o priznavanju obrazovanja, stečenog u inostranstvu, da pošalju prijav-noj službi za više škole u roku od deset dana posle završetka školovanja.

Visokoškolsko obrazovanje

Studije se realizuju u javnim visokoškolskim institucijama: univerzitetima, fakultetima, umetničkim akademijama, visokim strukovnim školama i samostalnim visokoškolskim institucijama. U Sloveniji su univerziteti (javne visokoškolske institucije) u Ljubljani, Ma-riboru, Kopru i Novoj Gorici. Konkurs za upis u visokoškolske institucije po pravilu se objavljuje januara. Informacije o slobodnim mestima i uslovima možete naći na inter-net stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta. Postoje dva prijavna roka - prolećni i jesenji. Ako i posle isteka jesenjeg roka ostanu slobodna mesta, kan-didati mogu da se upisuju i u trećem roku (do 10. oktobra). Prijava se vrši na određene fakultete. Prilikom ograničavanja upisa u obzir se uzima uspeh u srednjoj školi (u 3. i 4. godini i na maturi, profesionalnoj maturi odnosno završnom ispitu), ako su za studije bitne posebne sposobnosti, i uspeh prilikom njihove provere. Studijska godina traje od 1. oktobra do 30. septembra.

Za državljane iz država nečlanica Evropske unije po pravilu se otvara 5% dodatnih upi-snih mesta s obzirom na broj upisnih mesta za državljane Republike Slovenije i državlja-ne država članica EU. Strani državljani, koji imaju stalno prebivalište u Republici Sloveniji i koji su sami odnosno njihovi roditelji/staratelji su poreski obveznici Republike Sloveni-je, konkurišu na mesta za državljane Republike Slovenije i državljane iz država EU.

Stranci, državljani država nečlanica EU, ne plaćaju školarinu, ako:

je tako određeno međudržavnim ili međunarodnim sporazumima i ugovorima; su stipendisti ministarstva, nadležnog za visoko školstvo, odnosno ovlašćenog

izvođača tog stipendiranja; su studenti programa razmene između visokoškolskih institucija u programu

Učenje kroz ceo život; su strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji i ako su sami ili

njihovi roditelji ili staratelji poreski obveznici u Republici Sloveniji.

Više informacija o upisu na određene univerzitete možete dobiti u njihovim prijavno-upisnim službama.


39

PRIZNAVANJE OBRAZOVANJA

Priznavanje obrazovanja zbog nastavka obrazovanja u Republici Sloveniji je po-stupak kojim se nosiocu strane isprave priznaje pravo na nastavak obrazovanja u školi, drugoj vaspitno-obrazovnoj organizaciji ili visokoškolskoj instituciji u Republici Sloveniji u kojima želi da nastavi obrazovanje. Postupak počinje na zahtev nosioca strane isprave koji podnosi u izabranoj obrazovnoj ustanovi na propisanom obrascu. Mora da se priloži i odgovarajuća dokumentacija.

Vrednovanje obrazovanja je postupak u kome nadležni organ izdaje mišljenje o određenim delovima obrazovanja. Mišljenje je informativno - savetodavnog ka-raktera Ono nije sadržinska procena obrazovanja, već informacija o poredivosti na osnovu informacija koje se mogu razabrati iz podneska lica. Ostvareno obrazovanje se dokazuje originalom isprave, mišljenje se koristi kao “alat za prevođenje”.

Mišljenjem vam se ne dodeljuju prava ili obaveze, jer ste ih ispravom o obrazovanju već stekli kroz završeno obrazovanje. Radi se o prenosu prava iz jedne države u drugu.

Postupak se pokreće na vaš zahtev koji podnosite na adresu:

ENIC-NARIC centar SlovenijaKotnikova 38; 1000 Ljubljana tel.: (01) 478 47 45 telefaks: (01) 478 47 19e-mail: [email protected] .

Morate da priložite i odgovarajuću dokumentaciju. Vrednuju se samo isprave koje dokazuju uspešno, u celini obavljeno obrazovanje (svedočanstva, diplome ...).

Postupak može da traje i dva meseca.

Korišćenje strane titule

Nosilac strane titule može da je koristi u Republici Sloveniji u izvornom obliku u skladu sa propisima države porekla isprave o obrazovanju (odnosno u njenoj transkripciji.

Strana titula se ne prevodi na slovenački jezik i navodi se zajedno sa državom porekla obrazovanja u slovenačkom prevodu.

Isto važi za korišćenje strane titule profesionalnog odnosno stručnog obrazovanja, za strano imenovanje stepena obrazovanja ili obrazovnog programa koji se u državi porekla koristi isto kao i strana titula u Republici Sloveniji.

40


OBRAZOVANJE ODRASLIH

Obrazovanje odraslih obuhvata obrazovanje, usavršavanje, osposobljavanje i učenje svih koji žele da steknu, osveže, prošire i prodube znanje. Svi, koji se uključuju u ob-razovanje odraslih, stiču status učesnika obrazovanja odraslih. Odrasli mogu da se uključe u različite programe obrazovanja formalnog oblika, kad stiču više obrazovanje i njime dostižu isti nivo znanja kao i deca i omladina u redov-nom obrazovanju, i neformalnog oblika, kad stiču opšte ili posebno znanje i veštine bez završetka sa javnovažećom ispravom. Kod obrazovanja odraslih u Sloveniji može da se stekne i znanje po posebnim programima za odrasle koji se završavaju sa jav-novažećom ispravom, ali ne daju formalno obrazovanje. Ovde spadaju programi za opismenjavanje, jezički programi, programi za doseljenike i sl.

Nacionalne profesionalne kvalifikacije (NPK)

Radna profesionalna odnosno stručna osposobljenost u zanimanju na određenom stepenu zahtevnosti može se dokazati kao nacionalna profesionalna kvalifikacija (NPK) koja je određena katalogom, bez obzira na to kako pojedinac stekne znanje i veštine (u formalnom obrazovanju, kroz radno iskustvo …). NPK, koje pojedinci ste-knu u skladu sa zakonom o NPK, uzimaju se u obzir prilikom sticanja javnovažećeg obrazovanja u skladu sa propisima koji regulišu obrazovanje.

Profesionalnu kvalifikaciju pojedinac može da stekne u školskom obrazovanju:

po delovima obrazovnih programa za sticanje profesionalnog odnosno strukov-nog obrazovanja;

po programima profesionalnog osposobljavanja i usavršavanja, ako je tim pro-gramima tako određeno;

po delovima studijskih programa za sticanje visokoškolskog obrazovanja; po studijskim programima za usavršavanje; ako dokaže da ostvaruje standarde stručnog znanja i veština, određene katalo-

gom, usvojenim u skladu sa zakonom.

Opšti uslov za sticanje NPK je napunjenih 18 godina, ali izuzetno i za mlađe učenike, ako izgube status učenika i imaju odgovarajuće radno iskustvo.

Informacije o programima i izvođačima, koji izvode programe priprema za proveru i potvrđivanje NPK prema usvojenim katalozima, za sticanje obrazovanja, objavljene su u konkursu za upis odraslih u školsku godinu na internet stranici Ministarstva ob-razovanja, nauke i sporta i na internet stranici Centra za profesionalno obrazovanje. (http://www.cpi.si/).


41

Sticanje obrazovanja

Strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji (poreski obveznici u Republici Sloveniji) mogu da se uključuju u formalno obrazovanje za sticanje obrazo-vanja i posebne programe za obrazovanje odraslih, pod jednakim uslovima kao i slo-venački državljani u pogledu obrazovanja odraslih, pri čemu je u skladu sa zakonom nastavni jezik slovenački.

Informacije o programima i izvođačima, koji izvode programe za sticanje obrazova-nja, svake godine su objedinjene u konkursu za upis odraslih u školsku godinu, a koji se objavljuje na internet stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.

Programi za sticanje obrazovanja

Program osnovne škole za odrasle

U program osnovne škole za odrasle može da se upiše onaj ko nije ispunio osnovnoš-kolsku obavezu i nije završio osnovnoškolsko obrazovanje.

Programi nižeg profesionalnog obrazovanja (NPI)

U programe nižeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je ispunio:

osnovnoškolsku obavezu i uspešno završio bar šest razreda osnovne škole (odno-sno 7. razred devetogodišnje osnovne škole);

završio osnovnu školu po prilagođenom programu; ispunjava i druge posebne uslove za upis koji su određeni u nekim obrazovnim

programima.

Programi srednjeg profesionalnog obrazovanja (SPI)

U programe srednjeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je us-pešno završio:

osnovnoškolsko obrazovanje; program nižeg profesionalnog obrazovanja ili jednakovredan program prema

prethodnim propisima; ispunjava druge posebne uslove za upis, navedene u određenom obrazovnom

programu.

42


Programi srednjeg stručnog odnosno tehničkog obrazovanja (SSI)

U programe srednjeg stručnog obrazovanja odnosno tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno završio:

osnovnoškolsko obrazovanje; program nižeg profesionalnog obrazovanja ili jednakovredan program prema

prethodnim propisima; ispunjava druge posebne uslove za upis, navedene u određenom obrazovnom

programu.

Programi profesionalno-tehničkog obrazovanja (PTI)

U programe profesionalno-tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj koji je:

uspešno završio program srednjeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu jednakovredan program prema prethodnim propisima;

stekao odgovarajuću titulu srednjeg profesionalnog obrazovanja i istovremeno ispunjava i druge uslove koji su navedeni u određenom programu.

Profesionalni kursevi (PT)

Na profesionalni kurs može da se upiše onaj ko je:

uspešno završio četvrtu godinu gimnazije; završio poslednju godinu obrazovnog programa za sticanje srednjeg stručnog

obrazovanja; ispunjava druge uslove, određene određenim programom.

Gimnazijski programi

U gimnaziju može da se upiše svako ko završi osnovnoškolsko obrazovanje. Za upis u umetničku gimnaziju mora da ispunjava i druge uslove, navedene u određenom usmerenju programa.

Maturski kurs

Na maturski kurs može da se upiše svako ko je uspešno završio:

srednju profesionalnu, srednju tehničku odnosno drugu srednju stručnu školu; treću godinu gimnazije i prekinuo obrazovanja za najmanje jednu godinu; osnovnoškolsko obrazovanje, ako uspešno položi test znanja na nivou treće go-

dine gimnazije.


43

Drugi obrazovni programi za odrasle

Neformalni javnovažeći programi za odrasle

Neformalni javnovažeći programi za odrasle omogućavaju sticanje javnovažeće isprave i sprovode ih organizacije za obrazovanje odraslih koje su upisane u registar izvođača javnovažećih programa vaspitanja i obrazovanja kod Ministarstva obrazo-vanja, nauke i sporta.

Jezički programi

U programima engleski za odrasle, nemački za odrasle, francuski za odrasle, italijanski za odrasle i mađarski za odrasle određeni su ulazni uslovi.

U programe može da se upiše onaj ko ispunjava uslove:

starost preko 16 godina, predznanje:

a) osnovni nivo: potpuni ili delimični početnici. Delimične početnike uvrstimo u program na osnovu internog testiranja u svrhu klasifikacije i/ili razgovora sa rukovodiocem obrazovanja;

b) viši nivo: uspešno položen ispit za osnovni nivo ili na drugačiji način stečeno znanje (škola, kurs, inostranstvo) koji odgovara ovom ispitu i utvrđuje se te-stom u svrhu klasifikacije i/ili razgovorom sa rukovodiocem obrazovanja.

Programi opismenjivanja

Za programe osposobljavanja za životnu uspešnost (UŽU), projektno učenje za mla-đe odrasle (PUM) i računarska pismenost za odrasle (RPO) ne postoje ulazni uslovi.

Programi UŽU namenjeni su odraslima koji žele da poboljšaju svoje znanje i kom-petencije za veću uspešnost na tržištu rada, viši kvalitet života, aktivno državljanstvo, lični razvoj i učenje kroz ceo život. Programi UŽU namenjeni su različitim ciljnim gru-pama:

UŽU Beremo in pišemo skupaj (Čitamo i pišemo zajedno) (UŽU – BIPS) namenjen je roditeljima i deci za razvijanje saradnje u učenju;

UŽU Most do izobrazbe (Most do obrazovanja) (UŽU – MI) namenjen je sticanju navika u učenju, tehnika i veština za ponovni ulazak u obrazovanje;

UŽU Moje delovno mesto (Moje radno mesto) (UŽU – MDM) namenjen je zapo-slenima sa ugroženim radnim mestima i podstiče razvoj kompetencija za očuva-nje posla i veću konkurentnost na tržištu;

44


UŽU Moj korak (UŽU – MK) namenjen je odraslima sa posebnim potrebama za postizanje veće samostalnosti i socijalne inkluzije;

UŽU Izzivi podeželja (Izazovi sela) (UŽU – IP ) namenjen je manje obrazovanim licima na selu za sticanje osnovnog znanja i veština zbog poboljšanja razvoja sopstvenih mogućnosti i ekonomskog i socijalnog položaja na selu.

Program PUM namenjen je mladima starosti od 15 do 25 godina bez obrazovanja, zanimanja i zaposlenja. Učesnici ostvaruju dva osnovna cilja:

sticanje znanja i iskustava za uspešan nastavak obrazovanja; sticanje znanja za izbor odgovarajućeg profesionalnog puta i zaposlenja.

Program RPO namenjen je odraslima koji žele da koriste personalni računar, da upo-znaju prednosti njegovog korišćenja i da steknu odgovarajuće kompetencije za ak-tivnu ulogu u informacionom društvu.

Neformalni programi za odrasle

Namenjeni su sticanju, obnavljanju, širenju, osvežavanju i produbljivanju znanja i ne završavaju se javnovažećom ispravom.

Programi UŽU:

UŽU Knjige so zame (Knjige su za mene) (UŽZ – KZ) namenjen je razvoju i podsti-canju čitalačke pismenosti i sticanju veština za demokratski i trpeljiv međukultur-ni i međugeneracijski dijalog;

UŽU Razgibajmo življenje z učenjem (Učenjem osvežimo život) (UŽU – RŽU) je namenjen starijim odraslima, po pravilu penzionerima, za uspešno savladavanje svakodnevnih okolnosti i podizanje samostalnosti i odgovornosti prilikom uklju-čivanja u različite društvene aktivnosti.

Program Branje za znanje, za zabavo (Čitanje za znanje, za zabavu) (BZZ):

Program je namenjen sticanju znanja i veština za razvoj porodične pismenosti i upo-znavanju odgovarajućih oblika podsticanja pismenosti dece u predškolskom dobu i aktivnom provođenju slobodnog vremena.

Program računarskog digitalnog opismenjivanja za odrasle (RDO)

Program je namenjen svima koji žele da steknu novo znanje za lični ili profesionalni život na području računarske i digitalne pismenosti sa naglaskom na sticanju znanja za korišćenje digitalne tehnologije (npr. internet, e-mail, bankomat, mobilni telefon,


45

e-zdravlje, povezivanje između digitalnih uređaja: računar-kamera-fotoaparat-tele-fon i sl.).

Studijski kružoci

Organizuju se po posebnoj metodi rada kojom se podstiče saradnja u učenju. Sadr-žaje učesnici biraju sami, obično su oni izraz potreba u lokalnom okruženju, odnosno grupe ljudi sa istim interesom za istraživanjem i napredovanjem znanja. U određenim lokalnim okruženjima oni su pripremljeni posebno za doseljenike kako bi im olakšali uključivanje u lokalno okruženje.

POMOĆ I PODRŠKA ODRASLIMA U OBRAZOVANJU I UČENJU

INFORMATIVNI I SAVETODAVNI CENTRI ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH (ISIO)

U Sloveniji postoji 14 centara ISIO koji su ravnomerno raspoređeni u određenim regi-onima i imaju i svoja odeljenja. U ISIO se odraslima obezbeđuje informativna i saveto-davna pomoć u odlučivanju za uključivanje u različite oblike i načine učenja i obrazo-vanja, što znači i uključivanje u programe formalnog obrazovanja za sticanje obrazova-nja. Kao pomoć u traženju obrazovne ponude služi i pregled izvođača i programa koji priprema Andragoški centar Republike Slovenije (http://pregled.acs.si/).

ISIO deluju u sledećim mestima:

− Jesenice; u prostorijama Narodnog univerziteta Jesenice, Delavska ulica 1 04/ 583 38 05, el. pošta: [email protected]

− Koper; u prostorijama Narodnog univerziteta Koper, Cankarjeva 33 05/ 612 80 06, el. pošta: [email protected]

− Krško; u prostorijama Narodnog univerziteta, Dalmatinova 6 07/ 488 11 70, el. pošta: [email protected]

− Ljubljana; u prostorijama CDI Univerzum, Grošljeva 4 01/ 510 22 70, el. pošta: [email protected]− Maribor; u prostorijama Andragoškog zavoda Maribor - Narodnog univerziteta, Maistrova ulica 5, 02/ 234 11 34, el. pošta: [email protected]

− Murska Sobota; u prostorijama Narodnog univerziteta Murska Sobota, Slomškova 33, 02/ 536 15 76, el. pošta: [email protected]

46


− Nova Gorica; u prostorijama Narodnog univerziteta Nova Gorica, Cankarjeva 8, 05/ 335 31 19, el. pošta: [email protected]

− Novo mesto; u prostorijama Razvojno-obrazovnog centra Novo mesto, Ljubljanska cesta 28, 07/ 393 45 52, el. pošta: [email protected]

− Postojna; u prostorijama Narodnog univerziteta Postojna, Ljubljanska cesta 2, 05/ 721 12 89, el. pošta: [email protected]

− Ptuj; u prostorijama Narodnog univerziteta Ptuj, Mestni trg 2, 02/ 749 21 55, el. pošta: [email protected]

− Slovenj Gradec; u prostorijama MOCIS; Centra za obrazovanje odraslih Slovenj Gradec, Partizanska 16,

02/ 884 64 07, el. pošta: [email protected]

− Trbovlje; u prostorijama Zasavskog narodnog univerziteta, Trg svobode 11 a, 03/ 565 11 91, el. pošta: [email protected]

− Velenje; u prostorijama Andragoškog zavoda - Narodnog univerziteta Velenje, Titov trg 2, 03/ 898 54 70, el. pošta: [email protected]

− Žalec; u prostorijama UPI - Narodnog univerziteta Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6, 03/ 713 35 65, el. pošta: [email protected]

ORGANIZOVANO SAMOSTALNO UČENJE U CENTRIMA ZA SAMOSTALNO UČENJE (SSU)

U Sloveniji postoje 33 SSU u kojima osposobljeni informatori i savetnici pomažu u iz-boru odgovarajućeg nastavnog programa i korišćenju nastavne tehnologije. Učenje je besplatno, a može se steći znanje iz različitih oblasti, npr.: strani jezici, računarstvo, kucanje sa deset prstiju, komunikacija itd.

Pomurski region:

− Narodni univerzitet Lendava, Kidričeva 1, Lendava 02/ 578 91 90, el. pošta [email protected]− Narodni univerzitet Murska Sobota, Slomškova 33, Murska Sobota 02/ 536 15 60, el. pošta: [email protected],

Podravski region:

− Andragoški zavod Maribor – Narodni univerzitet, Maistrova ulica 5, Maribor 02/ 234 11 11, el. pošta: [email protected]


47

− Narodni univerzitet Slovenska Bistrica, Partizanska ulica 22, Slovenska Bistrica 02/ 843 07 34, el. pošta: [email protected]− Animacija, d.o.o., Aškerčeva ul. 1, Ptuj 02/ 749 34 60, el. pošta: [email protected]− DOBA EPIS Maribor, Prešernova ul. 1, Maribor 02/ 228 38 50, el. pošta: [email protected]− Kadring, Trg svobode 26, Slovenska Bistrica 02/ 845 32 47, el. pošta: [email protected]− Narodni univerzitet Lenart, Nikova 9/I, Lenart 02/ 720 78 88, el. pošta: [email protected]− Narodni univerzitet Ormož, Vrazova ul. 12, Ormož 02/ 741 55 05, el. pošta: [email protected]− Narodni univerzitet Ptuj, Mestni trg 2, Ptuj 02/ 749 21 50, el. pošta: [email protected]

Koruški region:

− MOCIS, Centar za obrazovanje odraslih, Partizanska 16, Slovenj Gradec 02/ 884 64 00, el. pošta: [email protected] − Smeri, d. o. o., Koroška cesta 14, Ravne na Koroškem 02/ 822 06 31, el. pošta: [email protected]

Savinjski region:

− Andragoški zavod - Narodni univerzitet Velenje, Titov trg 2, Velenje 03/ 898 54 50, el. pošta: [email protected]− Narodni univerzitet Rogaška Slatina, Celjska cesta 3 a, Rogaška Slatina 03/ 818 24 40, el. pošta: [email protected]− Narodni univerzitet Celje, Cankarjeva ul. 1, Celje 03/ 428 67 50, el. pošta: [email protected] − UPI – Narodni univerzitet Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6, Žalec 03/ 713 35 50, el. pošta: [email protected]

Zasavski region:

− Zasavski narodni univerzitet Trbovlje, Trg svobode 11 a, Trbovlje 03/563 11 90, el. pošta: [email protected]

Region jugoistočna Slovenija:

− RIC – Razvojno-obrazovni centar Novo mesto, Ljubljanska cesta 28, Novo mesto 07/ 393 45 50, el. pošta: [email protected]− ZIK – Zavod za obrazovanje i kulturu Črnomelj, Ulica Otona Župančiča 1, Črnomelj 07/ 306 13 90, el. pošta: [email protected]− Narodni univerzitet Kočevje, Trg zbora odposlancev 30, Kočevje 01/ 893 82 70, el. pošta: [email protected]

48


Centralnoslovenački region:

− CDI Univerzum Ljubljana, Grošljeva 4, Ljubljana 01/ 583 92 70, el. pošta: [email protected]− MITRA, d. o. o., Ljubljana, Poljanska 73, Ljubljana 01/ 434 90 30, el. pošta: [email protected]− Glotta Nova, d. o. o., Ljubljana, Poljanska cesta 95, Ljubljana 01/ 520 06 70, el. pošta: [email protected]− INTER-ES, d. o. o., Ljubljana, Cesta na Brdo 85, Ljubljana 01/ 200 02 30, el. pošta: [email protected],− Gradska biblioteka Ljubljana, Kersnikova 2, Ljubljana 01/ 600 13 22, el. pošta: [email protected] − Rossana, d. o. o., Logatec, Tržaška 17, Logatec 01/ 750 95 90, el. pošta: [email protected]

Gorenjski region:

− Narodni univerzitet Jesenic, Cesta Cirila Tavčarja 3 a 04/ 583 38 00, el. pošta: [email protected] − Narodni univerzitet Tržič, Šolska ul. 2, Tržič 04/ 592 55 51, el. pošta: [email protected]

Notranjsko-kraški region:

− Narodni univerzitet Postojna, Ljubljanska cesta 2, Postojna 05/ 721 12 80, el. pošta: [email protected]

Severno-primorski region:

− Narodni univerzitet Ajdovščina, cesta 5. maja 14, Ajdovščina 05/ 366 11 05, el. pošta: [email protected] − Narodni univerzitet Nova Gorica, Cankarjeva 8, 5000 Nova Gorica 05/ 335 31 00, el. pošta: [email protected]

Obalno-kraški region:

− Narodni univerzitet Koper, Cankarjeva 33, Koper 05/ 612 80 00, el. pošta: [email protected]− Gradska biblioteka Izola, Ul. oktobrske revolucije 1, Izola 05/ 663 12 84, el. pošta: [email protected]

Pomoć i savetovanje za samostalno učenje besplatni su za učesnike.


49

PROGRAMI UČENJA SLOVENAČKOG JEZIKA I UPOZNAVANJA SLOVENAČKOG DRUŠTVA

Program Početna integracija doseljenika je za državljane trećih država besplatan, ali sami pokrivate putne troškove i troškove nastavnih pomagala i materijala.

Programi ZIP (početna integracija doseljenika)

Program ZIP je obrazovni program za doseljenike koji u program učenja slovenačkog jezika integriše sadržaje iz života i rada. Program sačinjavaju početni (60 sati) i na-predni modul (120 sati).

Program ZIP u obimu od 180 sati:

Programi 180-satnog učenja slovenačkog jezika namenjeni su državljanima trećih država koji:

imate dozvolu za stalni boravak, i vašim članovima porodica sa dozvolom za privremeni boravak na osnovu spajanja porodice;

poslednju godinu boravite u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privre-meni boravak i imate dozvolu za boravak, izdatu sa rokom važenja od najmanje jedne godine, i vašim članovima porodice, ako imaju izdatu dozvolu za boravak na osnovu spajanja porodice;

ste član porodice slovenačkog državljanina ili državljanina Evropskog ekonom-skog prostora i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za boravak za člana porodice, bez obzira na dužinu boravka i rok važenja dozvole.

U izabranoj školi jezika polaže se klasifikacioni test na osnovu kog će vas škola razvr-stati u odgovarajuću grupu.

Posle završenom 180-satnog programa vi imate pravo, ukoliko ste pohađali bar 80 posto nastave, na besplatan prvi test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou.

Program ZIP u obimu od 120 sati

Ako ste kao stranac sa dozvolom za privremeni boravak već pohađali 60-satni program i zadovoljavate uslove za učešće u 180-satnom programu, imate pravo na ponovno učešće u programu u obimu od 120 sati programa.

50


Programi ZIP u obimu od 60 sati

Program učenja slovenačkog jezika u obimu od 60 sati namenjen je državljanima trećih država koji u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni boravak, izdate sa rokom važenja od najmanje jedne godine.

Prijava za učešće u programu

Kod upravne jedinice, gde vam je prijavljeno stalno odnosno privremeno prebivalište, podnesite zahtev za izdavanje potvrde o ispunjenosti uslova za učešće u programu, a upravna jedinica će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju uslova za učešće u programu.

Sa potvrdom idite kod jednog od odabranih izvođača, gde ćete dobiti sve informacije o programu.

Zahteve i spisak izabranih izvođača možete naći na internet stranici infotujci.si.

U programima učenja slovenačkog jezika ne možete da učestvujete, ako ste u Slove-niji završili školovanje na bilo kom nivou, ako ste uključeni u redovni obrazovni program ili ste već dobili potvrdu o položenom testu znanja slovenačkog jezika na bar osnovnom nivou.

TEST ZNANJA SLOVENAČKOG JEZIKA NA OSNOVNOM NIVOU

Ispit iz znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou namenjen je odraslima čiji prvi jezik nije slovenački, a potrebna im je javnovažeća isprava o znanju slovenačkog kao drugog jezika u privatne ili službene svrhe.

Na besplatni jednokratni test znanja iz slovenačkog jezika na osnovnom nivou imate pravio državljani trećih država koji ste učestvovali u programu učenja slovenačkog jezika u obimu od 180 odnosno 120 sati i koji ste pohađali program bar 80% sati.

Prijava za učešće u programu

Kod upravne jedinice, gde imate prijavljeno stalno odnosno privremeno prebivalište, podnesite zahtev za polaganje prvog testa znanja iz slovenačkog jezika, a upravna jedinica će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju uslova za učešće u programima.


51

Sa potvrdom idite kod jednog od ovlašćenih izvođača testova znanja iz slovenačkog jezika na osnovnom nivou:

Ispitni centar Centar za slovenački kao drugi/strani jezik Kongresni trg 12, 1000 Ljubljana01/ 241 86 47

Narodni univerzitet KranjCesta Staneta Žagarja 1, 4000 Kranj04/ 280 48 00

Andragoški Zavod MariborMaistrova ulica 5, 2000 Maribor02/ 234 11 11

Narodni univerzitet KrškoDalmatinova ulica 8, 8270 Krško 07/ 488 11 60, 07/ 488 11 70

Cene Štupar CPI LjubljanaVojkova cesta 1, 1000 Ljubljana01/ 234 44 02

Narodni univerzitet PostojnaLjubljanska cesta 2, 6230 Postojna 05/ 721 12 80, 721 12 88

DOBA Vir znanja, MariborPrešernova ulica 1, 2000 Maribor 02/ 228 38 50

Narodni univerzitet VelenjeTitov trg 2, 3320 Velenje 03/ 898 54 50

Narodni univerzitet AjdovščinaCesta 5. maja 14, 5270 Ajdovščina 05/ 366 47 50

UPI, Narodni univerzitet ŽalecUlica Ivanke Uranjek 6, 3310 Žalec03/ 713 35 50, 03 713 35 51

Narodni univerzitet KoperCankarjeva 33, 6000 Koper05/ 612 80 00

Zasavski Narodni univerzitet TrbovljeTrg svobode 11a, Trbovlje 03/ 563 11 90

ZIK Črnomelj Ulica Otona Župančiča 1, 8340 Črnomelj 07/ 306 13 90

52


SLOVENAČKI ZA STRANCE

Je program, namenjen strancima koji žele da razviju znanje sporazumevanja na slovenačkom jeziku. Osnovni nivo programa obuhvata 250 sati, gde stranci uče govor, pisanje i čitalačke i druge veštine za usvajanje slovenačkog jezika. Program obuhvata različite sadržaje iz privatnog i javnog života (dom, škola, radno mesto, različite javne ustanove itd.).

Ovaj program sprovode različite škole jezika, a učesnik ga plaća sam.

Više podataka možete naći na internet stranici Centra za slovenački kao drugi/strani jezik (http://www.centerslo.net/) koji je na raspolaganju na slovenačkom i engleskom jeziku.


53

ZAPOŠLJAVANJE I RAD

Zapošljavanje i rad

zapošljavanje i Rad

55

ZAPOŠLJAVANJE I RAD

Zaposlenje ili rad stranca u Sloveniji je moguće samo ako je stranac prethodno ste-kao radnu dozvolu ili drugu odgovarajuću dozvolu koja zamenjuje radnu dozvolu. Radna dozvola nije potrebna samo ako tako određuje zakon ili međunarodni ugovor.

Radne dozvole nisu potrebne:

Državljanima država članica Evropske unije kao ni članovima njihovih užih poro-dica,

državljanima država članica Evropskog privrednog prostora kao ni članovima nji-hovih užih porodica,

državljanima Švajcarske konfederacije kao ni članovima njihovih užih porodica, državljanima trećih država ako imaju dozvolu za privremeni boravak ili vizu za

dugoročni boravak zbog spajanja sa državljaninom EU, EPP ili Švajcarske konfe-deracije,

državljani trećih država sa dozvolom za stalni boravak u Republici Sloveniji, izbe-glice,

stranci sa statusom rezidenta za duže vreme u drugoj državi članici EU posle jed-ne godine boravka u Republici Sloveniji kao i

državljani trećih država koji su slovenačkog porekla do trećeg kolena u prvoj na-slednoj liniji.

RADNE DOZVOLE

Radna dozvola se po pravilu izdaje na zahtev poslodavca, a osnovni uslov za izda-vanje dozvole jeste trenutno stanje na tržištu rada odnosno nedostatak adekvatnih domaćih kandidata.

A u posebnim slučajevima koje zakon izričito određuje, za dozvolu možete da za-molite i vi, stranci sami, a izdavanje dozvole je povezano sa vašim statusom stranca odnosno prirodom posla i onda se dozvola izdaje bez obzira na stanje na tržištu rada. Radna dozvola vam omogućava rad odnosno zaposlenje i jeste osnova za sticanje dozvole za boravak koja je posebna dozvola i koju izdaju slovenačka diplomatsko-konzularna predstavništva odnosno upravne jedinice u Republici Sloveniji.

Stranci, državljani tzv. trećih država, možete da se zaposlite, samozaposlite odnosno možete da vršite usluge ili druge poslove po ugovoru o delu u Sloveniji samo na osnovi radne dozvole, osim ako Zakon o zapošljavanju i radu stranaca (ZZDT) ili me-đunarodni sporazum određuju drugačije.

56


Ako ste zaposleni na osnovi radne dozvole, imate sva prava i obaveze u skladu sa unutrašnjepravnim zakonodavstvom, pre svega sa Zakonom o radnim odnosima, npr. kada je reč o plati, radnom vremenu, odmorima, predasima, zaštiti na radu i dru-gim pravima. Ako poslodavac krši vaša prava, možete se obratiti Inspektoratu RS za rad koji je nadležan za nadzor nad radnopravnim zakonodavstvom:

Inspektorat RS za radParmova 3301/ 280 36 60, [email protected]

Lična radna dozvola

Sa važnošću od jedne godina

Na osnovi lične radne dozvole sa važnošću od jedne godine možete samo da se samozaposlite (obavljate delatnost kao samostalni preduzetnik pojedinac, samo-stalnu profesionalnu delatnost ili ako osnujete privatno privredno društvo).

Sa važnošću od tri godine

Za ličnu radnu dozvolu sa važnošću od tri godine možete da zamolite ako ste:

1. porodični član izbeglice ili stranca sa dozvolom za stalni boravak i imate va-žeću dozvolu za privremeni boravak zbog spajanja porodice;

2. samozaposleni stranac koji je u Republici Sloveniji samozaposlen i na toj os-novi prijavljen za socijalno osiguranje poslednjih 22 meseci kao i da je upisan u poslovni registar, i imate plaćene poreze i doprinose;

3. stranac sa najmanje stručnim obrazovanjem ili stečenom nacionalnom struč-nom kvalifikacijom u Republici Sloveniji i dnevni radni migrant, u poslednjih 24 meseca najmanje 20 meseci zaposlen u Republici Sloveniji i po toj osnovi ste prijavljeni za socijalno osiguranje;

4. stranac koji je poslednju godinu školovanja završio u Republici Sloveniji i ste-kao najmanje visokoškolsko obrazovanje kao i ako ste u roku od dve godine od stečenog naziva našli poslodavca ili ste se samozaposlili;

5. stranac koji je u Sloveniji završio program istraživačkog rada in ako ste u toku jedne godine našli poslodavca ili ako ste se samozaposlili;

6. porodični član stranca iz pređašnje tačke koji ima važeću dozvolu za privre-meni boravak, zbog spajanja porodice;


57

7. porodični član stranca kome je u Republici Sloveniji bila izdata dozvola za pri-vremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog rada koji ima važeću dozvolu za privremeni boravak, zbog spajanja porodice.

Lična radna dozvola sa važnošću od tri godine može se ponovo izdati.

Dozvola za zaposlenje

Dozvola za zaposlenje se može izdati samo na zahtev poslodavca za period do jedne godine i može se produžiti.

Na osnovi dozvole za zaposlenje možete se kao državljanin treće države zaposliti samo kod poslodavca koji za vas stiče dozvolu i možete da obavljate samo rad za koji vam je dozvola bila izdata. A ako ste u adekvatnom registru upisani kao zastupnik, možete da obavljate sve poslove u okviru delatnosti, za obavljanje kojih je posloda-vac registrovan.

Radna dozvola

Radne dozvole se izdaju za sezonske poslove, upućene strane radnike, zastupnike privrednih društava, osposobljavanje i usavršavanje, dodatno obrazovanje i indivi-dualne usluge. U ovoj brošuri ukratko predstavljamo samo sezonski rad.

Dozvole za sezonski rad se izdaju na zahtev poslodavca, i to za sezonski rad u poljo-privredi i šumarstvu. Za obavljanje sezonskog rada poslodavac i stranac zaključu-ju radni odnos na određeno vreme. Ako se rad obavlja do najviše 30 dana ukupno, može se zaključiti ugovor o delu. Ugovor o delu se može zaključiti samo tri puta u pojedinoj kalendarskoj godini.

Dozvola za sezonski rad se može, ako je zaključen radni odnos, produžiti ili se pono-vo izdati istom ili drugom poslodavcu više puta godišnje. Ukupno trajanje važnosti jedne ili više dozvola za rad izdatih za istog stranca, ne sme preći šest meseci u ka-lendarskoj godini.

Svi obrasci i druge informacije dostupni su i na internet strani Zavoda RS za zapošlja-vanje (http://www.ess.gov.si/tujci/delo_v_sloveniji) i na internet stranama e-uprave (http://e-uprava.gov.si/e-uprava).

58


DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE BEZ PROVERE SITUACIJE NA TRŽIŠTU RADA – SPISAK DEFICITARNIH PROFESIJA

Ministar koji je nadležan za rad, određuje slučajeve kada zaposlenje stranca zbog pri-rode posla nije vezano za tržište rada i dozvola za zaposlenje se izdaje bez uzimanja u obzir uslova da u evidenciji zavoda za zapošljavanje nema adekvatnih domaćih neza-poslenih lica odnosno lica koja su, kada je reč o pravima na zaposlenje, izjednačene sa državljanima Republike Slovenije. Takvi slučajevi su:

stranci sa profesijama koje su na slovenačkom tržištu rada deficitarne, stranci sa profesijama koje nije moguće steći obrazovanjem ili osposobljavanjem

u Sloveniji, sportisti, kulturni radnici, naučnici, lektori, porodični članovi stranca sa visokoškolskim obrazovanjem, osoblje u diplomatskim predstavništvima koje nema privilegovan status i slično. Zapošljavanje radnika iz država članica EU i država članica EPP (Norveška, Lihtenštajn, Island) kao i iz Švajcarske konfederacije

Radnici iz tih država ste prilikom zapošljavanja odnosno traženja zaposlenja izjedna-čeni sa domaćim radnicima.

To znači da vam ne treba radna dozvola, nego poslodavac koji vas zapošljava, mora da prijavi zaposlenje radnika iz EU. Za prijavu zaposlenja se računa prijava državljani-na EU, EPP ili Švajcarske konfederacije kao i prijava porodičnog člana državljanina EU, EPP ili Švajcarske konfederacije za socijalno osiguranje koju je podneo poslodavac. Prijavu poslodavac mora da podnese na propisanom obrascu M-1 u roku od osam dana od dana zaključenja radnog odnosa odnosno početka rada.

Ako poslodavac sa sedištem u državi članici EU, EPP ili Švajcarskoj konfederaciji želi u Sloveniji da obavlja usluge sa radnicima koji su zaposleni kod njega, bez obzira na njihovo državljanstvo, tu uslugu moraju da prijave na obrascu TUJ 5A. Ako usluge želi da obavlja državljanin EU, EPP ili Švajcarske konfederacije, prijavljuje se na obrascu TUJ 5B. Može da se prijavi neposredno u Zavodu RS za zapošljavanje ili preko pošte na adresi: ZRSZ Centralna služba, Rožna dolina cesta IX/6, Ljubljana.

Priznavanje slobodnog pristupa slovenačkom tržištu rada za članove poro-dica državljana iz država članica EU i EPP (Norveška, Lihtenštajn, Island) kao i Švajcarske konfederacije Pravo na slobodan pristup tržištu rada za državljanina države članice EU ili EPP kao i Švajcarske konfederacije znači da se u Republici Sloveniji možete zaposliti bez radne dozvole.


59

Pravo na slobodan pristup tržištu rada za člana porodice državljanina države članice EU ili EPP, koji nije državljanin države članice EU ili EPP kao i Švajcarske konfederacije, znači da se u Republici Sloveniji možete zaposliti ili samozaposliti bez radne dozvole.Državljanin države članice EU i EPP izražava poslodavcu pravo na slobodan pristup slovenačkom tržištu rada sa dokazom da je državljanin države članice EU ili EPP.

Porodični član državljanina iz pređašnjeg stava koji nije državljanin države članice EU ili EPP, izražava poslodavcu svoje pravo na slobodan pristup slovenačkom tržištu rada sa boravišnom dozvolom ili vizom za dugoročni boravak kojom i dokazuje svoje pravo na slobodan pristup tržištu rada.

KORISNE INFORMACIJE

Zdravstveno osiguranje

Socijalna zaštita

Besplatna pravna pomoć

Podsticanje međusobonog poznavanja irazumevanja sa slovenačkim državljanima

Isplata odštete žrtvama krivičnih dela

koRiSne infoRmacije

63

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Zdravstveno osiguranje obezbeđuje adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za vreme bolesti ili zbog povrede, jer pokriva troškove za rizike kada obolimo, povredi-mo se ili imamo kakve druge zdravstvene potrebe. Osnovna osobina zdravstvenog osiguranja je da su prava svakog pojedinca ili od njega zavisnih porodičnih članova, vezana za prijavu za osiguranje i za plaćanje adekvatnog doprinosa (u obaveznom zdravstvenom osiguranju) ili premije (u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju).

Stranci koji nisu uključeni u zdravstveno osiguranje u Republici Sloveniji, imaju pra-vo na nužne odnosno potrebne zdravstvene usluge, za koje se plaćanje tih usluga obezbeđuje u skladu sa evropskim pravnim redom, međunarodnim sporazumima ili iz državnog budžeta.

U Sloveniji imamo obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Obavezno zdravstveno osiguranje ne obezbeđuje pokrivanje svih troškova koji nastaju prilikom lečenja. Celokupno pokriće troškova je obezbeđeno samo deci, uče-nicima i studentima koji se redovno školuju, kao i kod nekih bolesti i stanja, a kod drugih usluga se obezbeđuje obavezno osiguranje samo određeni procentni udeo cene usluge. Možete da ga regulišete u Zavodu za zdravstveno osiguranje Republike Slovenije.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje pokriva razliku između pune cene i dela koji pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. Premiju za osiguranje iz dopunskog zdrav-stvenog osiguranja krijete sami, a osiguranje regulišete u bilo kojoj ustanovi zdrav-stvenog osiguranja. Dobrovoljna zdravstvena osiguranja u Sloveniji obezbeđuju tri osiguravajuće kuće: Vzajemna, Adriatic Slovenica i Triglav zdravstvena zavarovalnica.

Kao osiguranici u zdravstvenim ustanovama se legitimišete karticom zdravstvenog osiguranja. Za posetu lekaru je obično potrebno da prethodno zakažete posetu, a po pravilu možete da posećujete onaj dom zdravlja koji je najbliži vašem prebivalištu.

Ako ne možete da regulišete status osiguranog lica u obaveznom osiguranju, zainte-resujte se kod zdravstvenih osiguravajućih kuća o eventualnim dodatnim programi-ma zdravstvenog osiguranja.

64


SOCIJALNA ZAŠTITA

Ako se nađete u socijalnoj nevolji i problemima, možete se obratiti nadležnom cen-tru za socijalni rad gde će moći da vam adekvatno stručno pomognu i da vas upozna-ju sa pravima koja vam pripadaju iz naslova socijalne zaštite.

Stručni radnici vam pomažu pri prepoznavanju socijalne nevolje ili problema i pri oceni mogućeg rešenja, upoznaju vas sa mogućnostima za usluge socijalne zaštite kao i davanja, sa obavezama koja proističu iz izbora usluga ili davanja kao i da vam predstave celokupnu mrežu izvršilaca koji vam mogu ponuditi pomoć. Individualna pomoć uključuje savetovanje, regulisanje i rukovođenje da bi vam omogućili razvija-nje, dopunjavanje, očuvanje kao i poboljšanje vaših socijalnih mogućnosti.

Adrese centara za socijalni rad su u poglavlju o kontaktima.

BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

Besplatnu pravnu pomoć reguliše Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Svrha be-splatne pravne pomoći je ostvarivanje prava na sudsku zaštitu po načelu ravnoprav-nosti, uzimajući u obzir socijalni položaj lica koje bez štete po svoje izdržavanje i izdržavanje svoje porodice to pravo ne bi moglo ostvarivati.

Besplatna pravna pomoć znači pravo imaoca prava na celokupno ili delimično obez-beđivanje sredstava za pokriće troškova za pravnu pomoć i oslobađanje od plaćanja troškova sudskog postupka. U praksi to znači troškove pravnog savetovanja, prav-nog zastupanja pred opštim i specijalnim sudovima, Ustavnim sudom Republike Slovenije i pred svim organima, ustanovama ili licima u Republici Sloveniji koje su nadležne za izvansudsko poravnanje sporova kao i oslobađanje od plaćanja troškova sudskog postupka.

Oni koji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć jesu lica koja zbog svog finansij-skog položaja i položaja svoje porodice ne bi bila sposobna da sama pokriju troškove postupka, a da time ne bi bili ugroženi njihov finansijski položaj i finansijski položaj njihove porodice. Tako pravo na besplatnu pravnu pomoć ima lice čiji mesečni pro-sečni dohodak po članu porodice ne prelazi dvostruki iznos osnovnog iznosa mini-malnog dohotka.

A za dodelu besplatne pravne pomoći moraju biti ispunjena i sadržinska merila koja se odnose na predmet za koji se besplatna pravna pomoć dodeljuje. To je da pred-met nije očigledno nerazuman odnosno da molilac ima verovatne mogućnosti za us-

koRiSne infoRmacije

65

peh kao i da je predmet značajan za moliočev lični i socijalno-ekonomski položaj od-nosno da je očekivani rezultat za molioca ili njegovu porodicu od životnog značaja.

Molba za dodelu besplatne pravne pomoći se podnosi na propisanom obrascu kome moraju biti priloženi adekvatni dokumenti i to nadležnom okružnom sudu, radnom sudu ili upravnom sudu, na čijem području molilac ima stalno ili privremeno pre-bivalište. Obrazac molbe za dodelu besplatne pravne pomoći se dobija u stručnim službama za besplatnu pravnu pomoć i na internet strani ministarstva nadležnog za pravosuđe i javnu upravu. Nadležni organ na osnovi molbe za dodelu besplatne pravne pomoći odlučuje o tome da li molilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć rešenjem koje uručuje moliocu.

Pravnu pomoć daju advokati koji su po Zakonu o advokaturi upisani u imenik advo-kata i advokatskog društva, osnovanog po Zakonu o advokaturi kao i notari u pred-metima kojima se bave po Zakonu o notarijatu. Molilac može sam da izabere lice ovlašćeno za BPP, i da ga navede u molbi za BPP, inače to lice po službenoj dužnosti određuje nadležni organ za BPP.

PODSTICANJE MEĐUSOBNOG POZNAVANJA I RAZUMEVANJA SA SLOVENAČKIM DRŽAVLJANIMA

Kulturnu delatnost različitih etničkih grupa će kulturna politika u skladu sa nacio-nalnim programom za kulturu podržavati prilikom njihovog nastojanja za očuvanje njihovih jezika, kulturnoumetničkog izražavanja i kulturnog povezivanja sa matič-nim narodima. Svest o sopstvenoj kulturi i osvešćenost ljudi o njihovim kulturnim pravima jesu jedan od uslova za uključenost u otvoreno društvo koje se zasniva na autonomiji i slobodi pojedinca. Ministarstvo nadležno za kulturu, obezbeđuje sredstva za sprovođenje programa podsticanja međusobnog poznavanja i razumevanja u skladu sa godišnjim progra-mom manjinskih etničkih zajednica i doseljenika da se strancima omogući saradnja s pojedinim društvima i učešće u kulturnom životu Republike Slovenije.

Više informacija ćete naći na internet strani Ministarstva za kulturu.

Ministarstvo za kulturu, Služba za kulturne različitosti i ljudska prava,Metelkova 4, 1000 Ljubljanatel.: 01/400 79 44

66


Ministarstvo za unutrašnje poslove u saradnji sa Ministarstvom za kulturu obez-beđuje sufinansiranje programa interkulturalnog dijaloga koji sprovode nevladine i druge neprofitne organizacije. Programi su sufinansirani iz Evropskog fonda za uključivanje državljana trećih država.

Sa programima interkulturalnog dijaloga ćete biti upoznati preko brošura dostu-pnih u upravnim jedinicama, na internet stranama Ministarstva za unutrašnje po-slove i javnu upravu www.mnz.gov.si kao i na internet portalu infotujci.si.

ISPLATA ODŠTETE ŽRTVAMA KRIVIČNIH DELA

Vi, kao državljani EU možete kao žrtve krivičnih dela da ostvarite pravo na odštetu. Za više informacija obratite se

Ministarstvu pravde Sektor za pravosudni nadzor

Župančičeva 3, Ljubljana

tel.: 01/ 369 5440, telefaks: 01/ 369 5475

e-naslov: [email protected]

RADNO VREME:

ponedeljek, petek: 9.00–12.00sreda: 9.00–12.00 in 14.00–16.00

Informacije su vam na raspolaganju i na internet strani Evropskog pravosudnog atlasa za civilne poslove.

PODATKI O SLOVENIJI

PODACI O SLOVENIJI

podaci o Sloveniji

69

NEKOLIKO OSNOVNIH PODATAKA O SLOVENIJI

Stanovništvo: 2.058.123 (1. 10. 2012)Većina stanovništva su Slovenci.Italijanska zajednica na obalnom području i madžarska zajednica na severoistoku jesu autohtone manjine; njihova prava su zaštićena ustavom.

Službeni jezik: slovenački, a na narodno mešanim područjima i madžarski i italijanski.

Novčana jedinica: evro (EUR)

Glavni grad: Ljubljana (jun, 2011: 271.937 stanovnika)Drugi veći gradovi su Maribor, Celje, Kranj, Velenje, Koper, Novo mesto, Ptuj, Nova Gorica, Jesenice, Trbovlje, Murska Sobota.

Položaj: Slovenija je srednjeevropska država sa površinom od 20.273 km2. Graniči se sa Austrijom 318, Italijom 280, Madžarskom 102 i sa Hrvatskom 670 km; ukupno 1382 km.

Slovenija ima osam geografski više ili manje zaključenih geografskih regija koje su takođe istorijski utemeljene i opšteprihvaćene: Primorska, Notranjska, Gorenjska, Dolenjska, Bela krajina, Koruška, Štajerska, Prekmurje.

Najviši vrh: Triglav, 2864 m. Više od polovine površine pokrivaju šume – 1.163.812 ha (u Evropi više šuma imaju samo još Finska i Švedska). Geološki raznovrsna struktura, dinamičnost reljefa (od morske površine do 2864 m nadmorske visine) kao i rasprostranjenost Slovenije na četiri biogeografska područja, omogućili su bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta. Takođe su brojni i životinjski i biljni endemiti.

Dužina obale: 46,6 km. Slovenija je zemlja voda. Ukupna dužina vodenih tokova, reka, stalnih i bujičnih pritoka je 26.600 km. Po ukupnoj količini rečne vode po sta-novniku Slovenija se uvrštava među najbogatije evropske države, jer skoro četiri puta preseže evropski prosek.

Klima: alpska, kontinentalna, sredozemna.

Druge etničke grupe: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci i Albanci. U Slo-veniji živi i romska zajednica. Njen položaj i posebna prava regulisana su zakonom.

Religija: Većina stanovništva je rimokatoličke veroispovesti; a u Sloveniji ima i više od trideset drugih verskih zajednica koje su službeno prijavile svoju delatnost.

70


Državno uređenje

Grb Zastava

Himna

Himna je sedma strofa pesme Zdravljica koju je 1844. godine napisao najveći slovenački pesnik France Prešeren.

Žive naj vsi narodi, ki hrepene dočakat’ dan, da koder sonce hodi, prepir iz sveta bo pregnan, da rojak prost bo vsak, ne vrag, le sosed bo mejak!

Republika Slovenija je demokratska republika koja se zasniva na načelu podele vla-sti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku granu.

Ustav: Slovenački ustav je usvojen 23. decembra 1991. godine i obezbeđuje parla-mentarni sistem upravljanja. To je najviši pravni akt kojega usvaja i dopunjuje narod-na skupština po posebnom postupku.

Predsednik republike predstavlja Republiku Sloveniju i on je vrhovni komandant njenih odbrambenih snaga. Predsednik se bira na neposrednim izborima na najviše dva petogodišnja perioda.

Vlada (predsednik vlade i ministri) predstavlja izvršnu vlast i odgovorna je narodnoj skupštini.

podaci o Sloveniji

71

Ministarstva:

Ministarstvo za rad, porodicu, socijalne poslove i jednake mogućnostiMinistarstvo finansijaMinistarstvo za privredni razvoj i tehnologijuMinistarstvo za infrastrukturu i prostorno planiranjeMinistarstvo za obrazovanje, nauku i sportMinistarstvo za kulturuMinistarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu Ministarstvo za unutrašnje posloveMinistarstvo odbraneMinistarstvo za pravosuđeMinistarstvo za zdravljeMinistarstvo za spoljašnje poslove

Narodna skupština je najviši zakonodavni organ (90 poslanika) koji usvaja zakone.

Državni savet (40 članova) obavlja savetodavnu ulogu i zastupa nosioce socijalnih, privrednih, profesionalnih i lokalnih interesa.

Sudstvo: Sudije su nezavisni u obavljanju svoje funkcije. Vezani su za ustav i zakon. Sudovi su lokalni i okružni; viši sudovi su žalbeni sudovi, a vrhovni sud je najviši sud u sudskom sistemu.

Praznici i neradni dani

1. januar Nova godina

8. februar Prešernov dan, slovenački kulturni praznik

vaskršnji ponedeljak

27. april dan otpora protiv okupatora

1. in 2. maj praznik rada

25. jun dan državnosti

15. avgust Uspenje Bogorodice

17. avgust *prisajedinjenje prekmurskih Slovenaca sa matičnim narodom

15. septembar * povratak Primorske u matičnu domovinu

31. oktobar dan reformacije

72


1. novembar Svi sveti

23. novembar * dan Rudolfa Maistera

25. decembar Božić

26. decembar dan samostalnosti i jedinstva

Praznici u Republici Sloveniji su neradni dani, osim praznika koji su označeni sa *. Značajnije istorijske prekretnice

preci današnjih Slovenaca su se prvi put naselili na ovom području u 6 veku;7 vek: kneževina Karantanija, prva slovenačka država; 9 vek: Brižinski spomenici, najstariji zapis na slovenačkom jeziku; 14 vek do 1918: slovenačke regije postaju deo Habsburške, a zatim Austro-

ugarske monarhije; sredina 15 veka – kraći period celjske kneževine kao poslednje političke

tvorevine sa središtem na slovenačkoj teritoriji; period reformacije uspostavlja temelje slovenačkog književnog jezika i Sloven-

cima donosi prvu slovenačku štampanu knjigu godine 1550. (Primož Trubar) i godine 1584. slovenački prevod biblije (Jurij Dalmatin);

1809–13: Ilirske provincije (polovina Slovenije je deo francuskog carstva) – jača slovenačka narodna svest;

1848: zahtev za ujedinjenje svih Slovenaca u jedinstvenom kraljevstvu u austrij-skom carstvu – program ujedinjene Slovenije;

1918: kraj prvog svetskog rata, posle neuspešnog nastojanja za trijalizam (pode-la Habsburške monarhije na austrijski, mađarski i južnoslovenski deo) i raspadom Austro-ugarske se slovenačka etnička teritorija raskomadala između četiri drža-ve; u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevini Jugoslaviji) je slovenačka teri-torija razdeljena najpre na dve administrativne jedinice (ljubljansku i mariborsku oblast), a zatim sjedinjena u Dravsku banovinu;

1919: priključenje Prekmurja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca;29 novembar 1945: Slovenci dobijaju sopstvenu republiku u Federativnoj na-

rodnoj republici Jugoslaviji;15 septembar 1947: ponovno prisajedinjenje većeg dela Primorske Sloveniji na

osnovi Pariskog mirovnog ugovora;aprila 1990: prvi demokratski izbori;decembra 1990: plebiscit za nezavisnu i samostalnu državu (88,5 % prijavljenih

glasača je glasalo za);25 jun 1991: Slovenija proglašava nezavisnost;

podaci o Sloveniji

73

23 decembar 1991: usvajanje novog slovenačkog ustava;15 januar 1992: Evropska unija službeno priznaje Sloveniju;22 maja 1992: Slovenija postaje stalna članica OUN;1 februara 1999: počinje da važi sporazum sa EU o pridruživanju;29 marta 2004: Slovenija postaje član NATO saveza; 1 maja 2004: Slovenija postaje član EU; 1 januar 2007: Slovenija uvodi evro.

Veliki sportski događaji u Sloveniji

Zlatna lisica je tradicionalna ženska međunarodna skijaška utakmica za svetski kup. Priredba se odvija je od 1964. godine svake godine na mariborskom Pohorju.

Kup Vitranc je skijaško takmičenje u slalomu i veleslalomu za muškarce svake godine, i to od godine 1961. nadalje, na kranjskogorskom skijalištu Podkoren.

Planica ispod Ponca je scena na kojoj se svake godine održavaju takmičenja u skijaškim letovima za muškarce od 1936.godine. Planica drži svetski rekord u skijaškim letovima od 1987. godine do danas, kada je 2005. godine Jani Ahonen iz Finske preleteo 240 m sa proklizavanjem, a službeni rekord je 239 m, koliko je skočio Bjorn Ejnar Romuren.

Slovenački sportista veka

Leon Štukelj je rođen 12. novembra 1898. u Novom mestu. Već godine 1907. se uklju-čio u generaciju novomeškog Sokola i prvi put se ozbiljno susreo sa gimnastičkim vež-banjem. U gradu na Krki je proživeo svoje detinjstvo i mladost, maturirao je u gimnaziji i posle diplome na pravnom fakultetu obavio je još sudijsku praksi i bio imenovan za sudiju.

74


Odatle je otišao na prva tri velika svetska gimnastička takmičenja, svetsko prvenstvo u Ljubljani 1922. i u Lionu 1926. godine kao i na svoje najuspešnije olimpijske igre u Parizu 1924. godine. Iz dolenjske prestonice se 1927. godine preselio u Maribor. Učestvovao je još na četiri velika svetska takmičenja: olimpijske igre u Amsterdamu 1928. godine i u Berlinu 1936. godine kao i na svetskim prvenstvima u Luksemburgu 1930. godine i u Parizu 1931. godine.

Na sedam velikih svetskih takmičenja je čak dvadeset puta među prvom trojicom, od toga osam puta prvi, šest puta drugi i šest puta treći. A samo na olimpijskim igrama je osvojio šest medalja, od toga dve zlatne u Parizu 1924. godine, jednu zlatnu i dve bronzane u Amsterdamu 1928. godine i za kraj karijere još jednu srebrnu u Berlinu 1936. godine.

U gradu na Dravi je osnovao i porodicu, završio svoj gimnastičarski i radni put i pun energije i vedrog duha je živeo sve do 8. novembra 1999, kada je iznenada umro, i tu je takođe našao svoj poslednji počinak.

REČNIK

Rečnik

77

Osnovne reči

Dobro jutro.Dobar dan.Dobro veče.Doviđenja.Laku noć.Zdravo! (pozdrav za prijatelje i poznanike)

Molim.Hvala.Molim. Nema na čemu.Izvinite. Da.Ne.Ne znam.Kako ste? (formalno)/Kako si? (neformalno)

OtacMajkaBratSestraSinKćiPrijatelj/-ica

Razumem.Ne razumem.Da li govorite engleski/nemački/ italijanski/francuski/hrvatski?

Kako se zovete? (formalno)/Kako se zoveš? (neformalno)Zovem se ...Odakle ste? (formalno)/ Odakle si? (neformalno)Dolazim iz ...

Pomoć

Upomoć!Pozovite lekara/policiju/hitnu pomoć!Molim vas, pomozite mi!

Osnovne besede

Dobro jutro.Dober dan.Dober večer.Na svidenje.Lahko noč.Živio! (pozdrav za prijatelje in znance)

Prosim.Hvala.Prosim. Ni za kaj.Oprostite. Da.Ne.Ne vem.Kako ste? (formalno)/Kako si? (neformalno)

OčeMamaBratSestraSinHčiPrijatelj/-ica

Razumem.Ne razumem.Govorite angleško/nemško/italijansko/ francosko/hrvaško?

Kako vam je ime? (formalno)/Kako ti je ime? (neformalno)Ime mi je ...Od kod ste? (formalno)/ Od kod si? (neformalno)Prihajam iz ...

Pomoč

Na pomoč!Pokličite zdravnika/policijo/reševalce!Prosim, pomagajte mi!

78


Upitne reči: Gde?Šta?Kada?Ko?Zašto?Kako?

Smerovi i mesta desnolevopravo nazadnapred goredole

bolnicapolicijapošta bankaškolaapotekaprodavnicamenjačnicatelefonska govornicatoaletulicatrgjezeroreka

Hrana i piće

Gladan sam.Žedan sam.Ja sam vegetarijanac.Ne jedem ...doručakpredjeloglavno jelodezertužinaručakvečera

Vprašalnice: Kje?Kaj?Kdaj?Kdo?Zakaj?Kako?

Smeri in kraji desnolevonaravnost nazajnaprej gordol

bolnišnicapolicijapoštabankašolalekarnatrgovinamenjalnicatelefonska govorilnicastraniščeulicatrgjezeroreka

Hrana in pijača

Lačen sem.Žejen sem.Sem vegetarijanec.Ne jem ...zajtrkpredjedglavna jedsladicamalicakosilovečerja

Rečnik

79

hlebvoćepovrćekrompirsalatamesoživinsko mesosvinjetinagovedinaribesupapićevodasokkafačajmlekovinopivošećerso bibersirće ulje

Putovanje

aerodromvozautobusautobuska stanicaželeznička stanicapolazakdolazakhotelsobarezervacijapasoš

Sati, dani, meseci

Kada?jučedanassutrakroz ... danau ...

kruhsadjezelenjavakrompirsolatamesoperutninasvinjinagovedinaribejuhapijačavodasokkavačajmlekovinopivosladkorsol poperkis olje

Potovanje

letališčevlakavtobusavtobusna postajaželezniška postajaodhodprihodhotelsobarezervacijapotni list

Ure, dnevi, meseci

Kdaj?včerajdanesjutričez ... dniob ...

80


ujutrouveče

ponedeljakutoraksredačetvrtakpetaksubotanedelja

januarfebruarmart april majjunjulavgust septembar oktobarnovembar decembar

prolećeletojesenzima

Koliko je sati?Sati je ...

Brojevi

0 nula 1 jedan 2 dva 3 tri 4 četiri 5 pet 6 šest 7 sedam 8 osam 9 devet 10 deset 11 jedanaest

zjutrajzvečer

ponedeljektoreksredačetrtekpeteksobotanedelja

januarfebruarmarecaprilmajjunijjulijavgustseptember oktobernovemberdecember

pomladpoletjejesenzima

Koliko je ura?Ura je ...

Številke

0 nič 1 ena 2 dve 3 tri 4 štiri 5 pet 6 šest 7 sedem 8 osem 9 devet 10 deset 11 enajst

Rečnik

81

12 dvanaest 13 trinaest 14 četrnaest 15 petnaest 16 šesnaest 17 sedamnaest 18 osamnaest 19 devetnaest 20 dvadeset 21 dvadesetijedan 30 trideset 40 četrdeset 50 pedeset 60 šezdeset 70 sedamdeset 80 osamdeset 90 devedeset 100 sto 200 dvesta 1.000 hiljadu1.000.000 milion

12 dvanajst 13 trinajst 14 štirinajst 15 petnajst 16 šestnajst 17 sedemnajst 18 osemnajst 19 devetnajst 20 dvajset 21 enaindvajset 30 trideset 40 štirideset 50 petdeset 60 šestdeset 70 sedemdeset 80 osemdeset 90 devetdeset 100 sto 200 dvesto 1.000 tisoč1.000.000 milijon

Rečnik

83

KONTAKTI

Upravne jedinice

Područne jedinice Zavoda za zapošljavanje

Centri za socialni rad

Strane ambasade

POZIV U POMOĆ

POLICIJA

112

112

113

POZIV U POMOĆ

kontakti

85

UPRAVNE JEDINICE (UE)

UE AJDOVŠČINAVipavska cesta 11 B, 5270 Ajdovščina 05/ 364 32 [email protected]

UE GROSUPLJE Taborska cesta 1, 1290 Grosuplje01/ 781 09 [email protected]

UE BREŽICE Cesta prvih borcev 24/a, 8250 Brežice 07/ 499 15 [email protected]

UE HRASTNIK Pot Vitka Pavliča 5, 1430 Hrastnik03/ 564 26 [email protected]

UE CELJE Ljubljanska cesta 1, 3000 Celje 03/ 426 53 [email protected]

UE IDRIJA Študentovska 2, 5280 Idrija05 373 43 [email protected]

UE CERKNICA Cesta 4. maja 24, 1380 Cerknica 01/ 707 13 [email protected]

UE ILIRSKA BISTRICA Bazoviška cesta 14, 6250 Ilirska Bistrica05/ 711 22 [email protected]

UE ČRNOMELJ Zadružna cesta 16, 8340 Črnomelj 07/ 336 10 [email protected]

UE IZOLA Cesta v Pregavor 3/a, 6310 Izola/Isola05/ 660 04 [email protected]

UE DOMŽALE Ljubljanska cesta 69, 1230 Domžale 01/ 722 01 [email protected]

UE JESENICECesta železarjev 6/a, 4270 Jesenice04/ 585 14 [email protected]

UE DRAVOGRAD Meža 10, 2370 Dravograd02/ 872 07 [email protected]

UE KAMNIK Glavni trg 24, 1240 Kamnik01/ 831 81 [email protected]

UE GORNJA RADGONA Partizanska cesta 13 9250 Gornja Radgona02/ 564 38 [email protected]

UE KOČEVJE Ljubljanska cesta 26, 1330 Kočevje01/ 893 83 [email protected]

86


UE KOPER Trg Brolo 4, 6000 Koper/Capodistria05/ 663 76 [email protected]

UE LOGATEC Tržaška cesta 50 a, 1370 Logatec01/ 759 05 [email protected]

UE KRANJ Slovenski trg 1, 4000 Kranj04/ 201 57 [email protected]

UE MARIBOR Ulica heroja Staneta 1, 2501 Maribor02/ 220 10 [email protected]

UE KRŠKO Cesta krških žrtev 14, 8270 Krško07/ 498 14 [email protected]

UE METLIKA Naselje Borisa Kidriča 14, 8330 Metlika07/ 363 74 [email protected]

UE LAŠKO Mestna ulica 2, 3270 Laško03/ 733 88 [email protected]

UE MOZIRJE Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje03/ 839 33 [email protected]

UE LENART Trg osvoboditve 7, 2230 Lenart v Slov. Goricah02/ 729 15 [email protected]

UE MURSKA SOBOTA Kardoševa 2, 9000 Murska Sobota02/ 513 11 [email protected]

UE LENDAVA Trg ljudske pravice 5, 9220 Lendava02/ 577 36 [email protected]

UE NOVA GORICA Trg Edvarda Kardelja 1, 5102 Nova Gorica 05/ 330 61 [email protected]

UE LITIJA Jerebova 14, 1270 Litija01/ 896 23 45 [email protected]

UE NOVO MESTO Defranceschijeva ulica 1, 8000 Novo mesto 07/ 393 91 [email protected]

UE LJUBLJANA Tobačna ulica 5, 1000 Ljubljana01/ 306 30 [email protected]

UE ORMOŽ Ptujska cesta 6, 2270 Ormož02/ 741 54 [email protected]

UE LJUTOMER Vrazova ulica 1, 9240 Ljutomer02/ 584 94 [email protected]

UE PESNICA Pesnica pri Mariboru 43/a, 2211 Pesnica pri Mariboru, 02/ 654 23 [email protected]

kontakti

87

UE PIRAN Obala 114/a, 6320 Portorož/Portorose05/ 671 04 [email protected]

UE SEVNICA Glavni trg 19/a, 8290 Sevnica07/ 816 38 [email protected]

UE POSTOJNA Ljubljanska cesta 4, 6230 Postojna05/ 728 06 [email protected]

UE SEŽANA Partizanska 4, 6210 Sežana05/ 731 27 [email protected]

UE PTUJ Slomškova ulica 10, 2250 Ptuj02/ 798 01 [email protected]

UE SLOVENJ GRADEC Meškova 21, 2380 Slovenj Gradec02/ 885 05 50 [email protected]

UE RADLJE OB DRAVI Mariborska cesta 7, 2360 Radlje ob Dravi 02/ 887 94 [email protected]

UE SLOVENSKA BISTRICA Kolodvorska ulica 102310 Slovenska Bistrica02/ 805 55 [email protected]

UE RADOVLJICAGorenjska cesta 18, 4240 Radovljica04/ 537 16 [email protected]

UE SLOVENSKE KONJICE Stari trg 29, 3210 Slovenske Konjice03/ 758 01 [email protected]

UE RAVNE NA KOROŠKEM Čečovje 12/a, 2390 Ravne na Koroškem02/ 821 64 [email protected]

UE ŠENTJUR PRI CELJU Mestni trg 10, 3230 Šentjur03/ 747 12 [email protected]

UE RIBNICA Gorenjska cesta 9, 1310 Ribnica01/ 837 27 [email protected]

UE ŠKOFJA LOKA Poljanska cesta 2, 4220 Škofja Loka04/ 511 23 [email protected]

UE RUŠE Kolodvorska 9, 2342 Ruše02/ 669 06 [email protected]

UE ŠMARJE PRI JELŠAH Aškerčev trg 12/a, 3240 Šmarje pri Jelšah03/ 817 17 [email protected]

88


UE TOLMIN Tumov drevored 4, 5220 Tolmin05/ 380 08 [email protected]

UE VELENJE Rudarska cesta 6/a, 3320 Velenje03/ 899 57 [email protected]

UE TRBOVLJE Mestni trg 4,1422 Trbovlje03/ 563 48 [email protected]

UE VRHNIKA Tržaška cesta 1, 1360 Vrhnika01/ 750 78 [email protected]

UE TREBNJE Goliev trg 5, 8210 Trebnje07/ 348 22 [email protected]

UE ZAGORJE OB SAVI Cesta 9. avgusta 5, 1410 Zagorje ob Savi03/ 566 08 [email protected]

UE TRŽIČ Trg svobode 18, Tržič04/ 595 21 [email protected]

UE ŽALEC Ulica Savinjske čete 5, 3310 Žalec03/ 713 51 20([email protected]).

PODRUČNE SLUŽBE ZAVODA ZA ZAPOŠLJAVANJE

OBMOČNA SLUŽBA LJUBLJANAParmova 32 , 1000 Ljubljana

01/ 242 41 00

Urad za delo CerknicaCesta 4. maja 52, 1380 Cerknica 01/ 709 32 11

Urad za delo Kočevje Trg zbora odposlancev 2, 1330 Kočevje 01/ 893 96 10

Urad za delo Domžale Ljubljanska 80, 1230 Domžale 01/ 724 14 45

Urad za delo Ljubljana Parmova 32, 1000 Ljubljana 01/ 242 41 40

Urad za delo Grosuplje Kadunčeva 4, 1290 Grosuplje01/ 786 08 60

Urad za delo Logatec Tržaška c. 19 a , 1370 Logatec 01/ 754 13 39

kontakti

89

Urad za delo Idrija Rožna 2a, 5280 Idrija 05/ 377 10 69

Urad za delo Ribnica Škrabčev trg 13, 1310 Ribnica 01/ 836 96 90

Urad za delo Kamnik Kajuhova pot 11, 1241 Kamnik 01/ 831 61 51

Urad za delo Vrhnika Trg K. Grabeljška 2b, 1360 Vrhnika 01/ 750 46 70

OBMOČNA SLUŽBA KRANJBleiweisova 12, 4000 Kranj

04/ 280 61 00

Urad za delo Jesenice Cesta maršala Tita 16, 4270 Jesenice04/ 581 13 00

Urad za delo Škofja Loka Spodnji trg 40, 4220 Škofja Loka 04/ 512 12 81

Urad za delo Kranj Bleiweisova 12, 4000 Kranj 04/ 280 61 00

Urad za delo Tržič Trg svobode 18, 4290 Tržič 04/ 596 11 64

Urad za delo Radovljica Kranjska c. 13, 4240 Radovljica 04/ 531 49 66

OBMOČNA SLUŽBA NOVA GORICAUlica tolminskih puntarjev 4, 5000 Nova Gorica

05/ 335 02 00

Urad za delo Ajdovščina Gregorčičeva ul. 18, 5270 Ajdovščina05/ 368 13 30

Urad za delo TolminTrg maršala Tita 8, 5220 Tolmin 05/ 381 06 00

Urad za delo Nova Gorica Ulica tolminskih puntarjev 4, 5000 Nova Gorica 05/ 335 02 00

90


OBMOČNA SLUŽBA KOPERKmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria

05/ 613 50 00

Urad za delo Ilirska Bistrica Gregorčičeva 2, 6250 Ilirska Bistrica05/ 714 51 97

Urad za delo Piran Obala 114, 6320 Portorož/Portorose 05/ 677 18 73

Urad za delo Izola Veluščkova 4, 6310 Izola/Isola05/ 641 83 74

Urad za delo Postojna Ljubljanska 5a, 6230 Postojna 05/ 726 13 93

Urad za delo Koper Kmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria05/ 613 50 00

Urad za delo Sežana Ul. 1. maja 1, 6210 Sežana 05/ 734 43 16

OBMOČNA SLUŽBA NOVO MESTOTrdinova 10, 8000 Novo mesto

07/ 393 58 00

Urad za delo Črnomelj Kolodvorska 34, 8340 Črnomelj 07/ 305 19 26

Urad za delo Novo mesto Mušičeva 15, 8000 Novo mesto 07/ 393 58 30

Urad za delo Metlika Črnomaljska 1, 8330 Metlika 07/ 305 81 22

Urad za delo TrebnjeBaragov trg 1, 8210 Trebnje 07/ 304 41 01

OBMOČNA SLUŽBA TRBOVLJEUlica 1. junija 19, 1420 Trbovlje

03/ 563 35 00

Urad za delo Hrastnik Cesta 3. julija 1b, 1430 Hrastnik 03/ 565 43 00

Urad za delo Trbovlje Ul. 1. junija 19, 1420 Trbovlje 03/ 563 35 00

Urad za delo Litija Jerebova 14, 1270 Litija01/ 898 30 77

Urad za delo Zagorje Kidričeva 2a, 1410 Zagorje ob Savi03/ 563 35 40

kontakti

91

OBMOČNA SLUŽBA VELENJERudarska cesta 6a, 3320 Velenje

03/ 898-82-10

Urad za delo Dravograd Trg 4. julija 5, 2370 Dravograd 02/ 887 94 70

Urad za delo Ravne na KoroškemPrežihova 17, 2390 Ravne na Koroškem 02/ 870 55 70

Urad za delo MozirjeNa trgu 20, 3330 Mozirje03/ 839 01 18

Urad za delo Slovenj Gradec Francetova 7, 2380 Slovenj Gradec02/ 881 29 60

Urad za delo Radlje ob DraviMariborska 7, 2360 Radlje ob Dravi02/ 887 95 56

Urad za delo Velenje Rudarska c. 6A, 3320 Velenje03/ 898 82 10

OBMOČNA SLUŽBA SEVNICATrg svobode 32, 8290 Sevnica

07/ 816 46 50

Urad za delo Krško Dalmatinova 8, 8270 Krško07/ 488 15 30

Urad za delo Sevnica Trg svobode 32, 8290 Sevnica 07/ 816 46 50

Urad za delo BrežiceČernelčeva 3a, 8250 Brežice07/ 499 29 30

OBMOČNA SLUŽBA MARIBORGregorčičeva 37, 2000 Maribor

02/ 235 77 00

Urad za delo Lenart Ilaunigova ul. 19, 2230 Lenart v Slovenskih Goricah02/ 720 72 65

Urad za delo PesnicaPesnica 42/a, 2211 Pesnica pri Mariboru02/ 653 39 41

Urad za delo Maribor Gregorčičeva 37, 2000 Maribor02/ 235 77 00

Urad za delo Ruše Šolska ul. 16, 2342 Ruše02/ 661 00 81

92


Urad za delo Slovenska Bistrica Tomšičeva ul. 9, 2310 Slovenska Bistrica02/ 840 21 10

Urad za delo Maribor II Moše Pijadejeve 22, 2000 Maribor02/ 330 54 00

OBMOČNA SLUŽBA CELJELjubljanska cesta 14, 3001 Celje

02/ 720 72 65

Urad za delo Celje Gledališki trg 7, 3000 Celje 03/ 427 33 36

Urad za delo ŠentjurUl. Leona Dobrotinška 3, 3230 Šentjur03/ 427 33 00

Urad za delo Laško Kidričeva ulica 5, 3270 Laško03/ 427 33 54

Urad za delo Šmarje pri JelšahRogaška cesta 40 a, 3240 Šmarje pri Jelšah 03/ 427 33 00

Urad za delo Slovenske KonjiceMestni trg 3, 3210 Slovenske Konjice03/ 757 34 50

Urad za delo Žalec Aškerčeva 4 a, 3310 Žalec 03/ 427 33 00

OBMOČNA SLUŽBA PTUJVodnikova ul. 2, 2250 Ptuj

03/ 427 34 30

Urad za delo Ormož Ptujska cesta 25, 2270 Ormož 02/ 749 23 10

Urad za delo Ptuj Osojnikova c. 1, 2250 Ptuj02/ 771 07 11

OBMOČNA SLUŽBA MURSKA SOBOTAArh. Novaka 3, 9000 Murska Sobota

02/ 749 23 10

Urad za delo Gornja Radgona Partizanska 21, 9250 Gornja Radgona 02/ 521 32 53

Urad za delo Ljutomer Prešernova 17 a, 9240 Ljutomer 02/ 521 32 08

Urad za delo Lendava Kranjčeva 22, 9220 Lendava/Lendva 02/ 521 32 02

Urad za delo Murska SobotaStaneta Rozmana 11a, 9000 Murska Sobota 02/ 521 32 18

kontakti

93

CENTRI ZA SOCIALNI RAD (CSD)

CSD Ajdovščina Gregorčičeva 18, 5270 Ajdovščina 05/ 368 06 12 [email protected]

CSD Brežice Cesta prvih borcev 24, 8250 Brežice 07/ 499 10 00 [email protected]

CSD Celje Opekarniška 15b, 3000 Celje03/ 425 63 00 [email protected]

CSD Cerknica Partizanska cesta 2a, 1380 Cerknica01/ 705 04 00 [email protected]

CSD ČrnomeljUlica 21. oktobra 9, 8340 Črnomelj 07/ 306 23 60 [email protected]

CSD Domžale Ljubljanska 70, 1230 Domžale 01/ 724 63 70 [email protected]

CSD Dravograd Meža 4, 2370 Dravograd 02/ 872 36 30 [email protected]

CSD Gornja Radgona Partizanska cesta 21, 9250 Gornja Radgona02/ 564 93 10 [email protected]

CSD Grosuplje Adamičeva cesta 51, 1290 Grosuplje01/ 781 80 50 [email protected]

CSD Hrastnik Log 9, 1430 Hrastnik03/ 564 27 70 [email protected]

CSD Idrija Vojkova 2a, 5280 Idrija 05/ 373 46 00 [email protected]

CSD Ilirska Bistrica Bazoviška 32, 6250 Ilirska Bistrica 05/ 711 01 40 [email protected]

CSD Izola Cesta v Pregavor 3a, 6310 Izola 05/ 662 26 94 [email protected]

CSD Jesenice C. Železarjev 4a, 4270 Jesenice 04/ 583 46 01 04/ 583 46 10 04/ 583 46 14 [email protected]

CSD Kamnik Ljubljanska 11240 Kamnik01/ 830 32 80 01/ 831 60 31 [email protected]

CSD Kočevje Ljubljanska cesta 25, 1330 Kočevje 01/ 893 83 80 [email protected]

94


CSD Koper Cankarjeva 6, 6000 Koper 05/ 663 45 50 [email protected]

CSD Kranj Koroška cesta 19, 4000 Kranj 04/ 256 87 20 [email protected]

CSD Krško Cesta krških žrtev 11, 8270 Krško07/ 492 25 53, 07/ 492 59 68 [email protected]

CSD Laško Kidričeva ulica 1, 3270 Laško 03/ 734 31 00 [email protected]

CSD Lenart Ilaunigova 19, 2230 Lenart 02/ 720 03 00 [email protected]

CSD Lendava Glavna ulica 73, 9220 Lendava 02/ 578 98 40 [email protected]

CSD Litija Ljubljanska c. 12, 1270 Litija01/ 890 03 80, 01/ 890 03 81 [email protected]

CSD Ljubljana Bežigrad Podmilščakova 20, 1000 Ljubljana01/ 300 18 00, 01/ 300 18 01 [email protected]

CSD Ljubljana Center Dalmatinova ulica 2, 1000 Ljubljana01/ 475 08 00, 01/ 300 18 01 [email protected]

CSD Ljubljana Moste-Polje Zaloška 69, 1000 Ljubljana01/ 587 34 00 [email protected]

CSD Ljubljana Šiška Celovška 150, 1000 Ljubljana Šiška01/ 583 98 00 [email protected]

CSD Ljubljana Vič-Rudnik Tržaška cesta 2, 1000 Ljubljana Vič Rudnik01/ 200 21 40 [email protected]

CSD Ljutomer Prešernova 17/a, 9240 Ljutomer 02/ 585 86 60 [email protected]

CSD Logatec Tržaška cesta 13, 1370 Logatec01/ 759 06 70 [email protected]

CSD Maribor Zagrebška cesta 72, 2000 Maribor 02/ 250 66 00 [email protected]

CSD Metlika Naselje Borisa Kidriča 5a, 8330 Metlika 07/ 306 34 3107/ 305 23 25 [email protected]

CSD Mozirje Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje 03/ 839 14 60 [email protected]

CSD Murska Sobota Slovenska ulica 44, 9000 Murska Sobota 02/ 535 11 40 [email protected]

kontakti

95

CSD Nova GoricaDelpinova 18b, 5000 Nova Gorica05/ 330 29 00 [email protected]

CSD Novo mesto Resslova ul. 7b, 8000 Novo mesto 07/ 393 26 40 [email protected]

CSD Ormož Ptujska c. 25d, 2270 Ormož 02/ 741 05 60 [email protected]

CSD Pesnica Pesnica pri Mariboru 41, 2211 Pesnica 02/ 654 42 20 [email protected]

CSD Piran Obala 114, 6320 Portorož 05/ 671 23 00 [email protected]

CSD Postojna Novi trg 6, 6230 Postojna 05/ 700 12 00 [email protected]

CSD PtujTrstenjakova 5a, 2250 Ptuj 02/ 787 56 00 [email protected]

CSD Radlje ob Dravi Mariborska c. 7, 2360 Radlje ob Dravi02/ 887 97 30 [email protected]

CSD Radovljica Kopališka 10, 4240 Radovljica04/ 537 14 00, 04/ 537 14 11 [email protected]

CSD Ravne na Koroškem Gozdarska pot 17, 2390 Ravne na Koroškem02/ 821 63 5002/ 821 63 51 [email protected]

CSD Ribnica Škrabčev trg 17, 1310 Ribnica01/ 836 10 0301/ 836 93 50 [email protected]

CSD Ruše Šolska ulica 16a , 2342 Ruše 02/ 661 12 41 [email protected]

CSD Sevnica Trg svobode 9, 8290 Sevnica 07/ 816 12 40 [email protected]

CSD Sežana Kosovelova ul. 4b, 6210 Sežana05/ 707 42 00, 05/ 734 16 80 [email protected]

CSD Slovenj Gradec Ozka ulica 1, 2380 Slovenj Gradec 02/ 885 01 00, 02/ 885 01 01 [email protected]

CSD Slovenska Bistrica Ljubljanska 16, 2310 Slovenska Bistrica 02/ 805 07 6002/ 805 07 61 [email protected]

CSD Slovenske Konjice Mestni trg 18, 3210 Slovenske Konjice03/ 758 08 80 [email protected]

96


CSD Šentjur

Dušana Kvedra 11, 3230 Šentjur pri Celju

03/ 746 25 20

03/ 746 25 22

[email protected]

CSD Škofja Loka Partizanska cesta 1d, 4220 Škofja Loka

04/ 517 01 00

[email protected]

CSD Šmarje pri Jelšah Rogaška cesta 38, 3240 Šmarje pri Jelšah

03/ 818 16 50

03/ 818 16 51

[email protected]

CSD Tolmin

Cankarjeva 6, 5220 Tolmin

05/ 388 17 19

[email protected]

CSD Trbovlje

Mestni trg 5a, 1420 Trbovlje

03/ 563 40 16

03/ 563 40 33

[email protected]

CSD Trebnje Goliev trg 11, 8210 Trebnje07/ 348 15 70 [email protected]

CSD Tržič Usnjarska ulica 3, 4290 Tržič 04/ 597 12 00 [email protected]

CSD Velenje Vodnikova 1, 3320 Velenje 03/ 898 45 00, 03/ 898 45 02 [email protected]

CSD Vrhnika Ljubljanska 16, 1360 Vrhnika01/ 750 62 70 [email protected]

CSD Zagorje ob Savi Cesta zmage 7, 1410 Zagorje ob Savi03/ 566 02 50 [email protected]

CSD Žalec Mestni trg 5, 3310 Žalec03/ 713 12 50, 03/ 713 12 61 [email protected]

kontakti

97

KONZULATI I AMBASADE U SLOVENIJI

Ambasada Republike Albanije Zaloška cesta 69, 1000 Ljubljana +386 1 547 36 50

Konzulat Republike Armenije Mestni trg 19, 1000 Ljubljana +386 4 169 67 84

Ambasada Republike Austrije Prešernova cesta 23, SI-1000 Ljubljana +386 1 479 07 00

Ambasada Bosne i Hercegovine Kolarjeva 26, SI-1000 Ljubljana +386 1 234 32 50

Konzulat Republike Austrije c/o Hotel Piramida, Ulica heroja Šlandra 10, SI-2000 Maribor +386 2 234 40 17

Konzulat Bosne i Hercegovine Galerija LM FestićŽidovska 12, SI-2000 Maribor +386 2 250 81 76 / 41 757 339

Ambasada Kraljevine Belgije Trg republike 3/IX, SI-1000 Ljubljana +386 1 200 60 10

Konzulat Republike Belorusije Vošnjakova 9, SI-1000 Ljubljana +386 1 300 98 50

Ambasada Republike Bugarske Opekarska cesta 35, SI-1000 Ljubljana +386 1 283 28 99 / 283 29 00

Ambasada Republike KiparKomenskega ulica 12, SI-1000 Ljubljana +386 1 232 15 42/3/4

Konzulat Republike Kipar Mestni trg 24, SI-1000 Ljubljana +386 1 241 83 00 / 41 613 0 26

Ambasada Češke republike Riharjeva 1, SI-1000 Ljubljana +386 1 420 24 50

Ambasada Crne gore Njegoševa cesta 14, SI-1000 Ljubljana +386 1 439 53 64

Ambasada Kraljevine Danske Eurocenter, Tivolska 48, SI-1000 Ljubljana +386 1 438 08 00

Konzulat Crne gore Tavčarjeva ulica 41, SI-4000 Kranj +386 590 830 70/71/72

Generalni konzulat Kraljevine Danske Komenskega ul. 36, SI-1000 Ljubljana +386 1 300 76 60

Ambasada Republike Hrvatske Gruberjevo nabrežje 6, SI-1000 Ljubljana +386 1 425 62 20

Ambasada Francuske republike Barjanska cesta 1, SI-1000 Ljubljana +386 1 479 04 00

Konzulat Republike Hrvatske Trg svobode 3, SI-2000 Maribor +386 2 234 66 80

Ambasada Republike Finske Ajdovščina 4/8, SI-1000 Ljubljana +386 1 300 21 20

Konzulat Republike Hrvatske Ferrarska 30, SI-6000 Koper +386 5 614 40 11

Konzulat Republike Finske Bevkova 11, SI-1230 Domžale +386 1 721 32 97

Ambasada Grčke Trnovski pristan 14, SI-1000 Ljubljana +386 1 420 14 00

EVROPA

98


Konzulat Islanda Prešernova 15, 1000 Ljubljana +386 1 251 88 35 / 41 623 829

Ambasada Irske Palača kapitelj, Poljanski nasip 6, SI-1000 Ljubljana +386 1 300 89 70

Konzulat Velikega vojvodstva Luksemburg Prešernova cesta 11, SI-1000 Ljubljana +386 83 89 98 01 Ambasada Italijanske republike Snežniška ulica 8, SI-1000 Ljubljana +386 1 426 21 94

Ambasada Kraljevine Španije Trnovski pristan 24, SI-1000 Ljubljana +386 1 420 23 30

Generalni konzulat Italijanske republike Belvedere 2, SI-6000 Koper +386 5 627 37 49

Ambasada Republike Kosovo Dvorec Sela, Zaloška 69, 1000 Ljubljana +386 1 541 54 10

Ambasada Republike Litvanije Emonska cesta 8, 1000 Ljubljana +386 1 244 56 00 Ambasada Madžarske Ulica Konrada Babnika 5, SI-1210 Ljubljana +386 1 512 18 82

Ambasada Republike Makedonije Rožna dolina, Cesta IV/2, SI-1000 Ljubljana +386 1 421 00 21

Konzulat Republike Malte Kersnikova 11, 1000 Ljubljana +386 41 444 014

Konzulat Republike Makedonije Pot v Bitnje 20, 4000 Kranj +386 4 231 64 70 / 51 607 189

Konzulat Kneževine Monako Polje XXX/6, 1260 Ljubljana +386 1 529 35 05

Generalni konzulat Kraljevine Norveške Dalmatinova 10, SI-1000 Ljubljana +386 1 232 74 10

Ambasada Savezne republike Nemačke Prešernova cesta 27, SI-1000 Ljubljana +386 1 479 03 00

Ambasada Kraljevine Holandije Palača Kapitelj, Poljanski nasip 6, SI-1000 Ljubljana +386 1 420 14 60

Ambasada Republike Poljske Bežigrad 10, SI-1000 Ljubljana +386 1 436 47 12

Ambasada Rumunije Smrekarjeva 33 a, SI-1000 Ljubljana +386 1 505 82 94

Konzulat Republike Poljske Delpinova 7 A, SI-5000 Nova Gorica +386 5 393 6410

Ambasada Ruske federacije Tomšičeva 9, 1000 Ljubljana +386 1 425 68 75

Ambasada Slovačke republike Tivolska cesta 4, SI-1000 Ljubljana +386 1 425 54 25

Ambasada Republike Srbije Slomškova ulica 1, SI-1000 Ljubljana +386 1 438 01 10

Generalni konzulat Švedske Kersnikova 6, SI-1000 Ljubljana+386 1 423 10 73 /4 1 661 906

Veleposlaništvo Švice Trg republike 3/VI, SI-1000 Ljubljana +386 1 200 86 40

kontakti

99

Ambasada Republike Turske Livarska 4, SI-1000 Ljubljana +386 1 236 41 50

Ambasada UkrajineTeslova ulica 23, 1000 Ljubljana+386 1 421 06 04

Apostolska nuncijatura Svete stolice Krekov trg 1, SI-1000 Ljubljana +386 1 433 92 04

Konzulat Ukrajine Krekov trg 3, 3000 Celje+386 41 633 069

Ambasada Ujedinjenog kraljevstva Velika Britanija i Severna Irska Trg republike 3/IV, SI-1000 Ljubljana +386 1 200 39 10

Konzulat Ukrajine Koroška cesta 14, 4000 Kranj +386 41 733 580

AZIJA, KAVKAZ I BLISKI ISTOK

Konzulat Republike Jermenije Mestni trg 19, 1000 Ljubljana +386 41 696 784

Konzulat Nepala Gestrinova 2, SI-1000 Ljubljana +386 590 286 20

Ambasada Republike Azerbejdžan Beethovnova 4, 1000 Ljubljana +386 1 425 25 10

Generalni konzulat Kraljevine Tajland Pražakova ulica 12, 1000 Ljubljana +386 1 433 30 26

Generalni konzulat Hašemitske kraljevine Jordan Zaloška cesta 159, SI-1000 Ljubljana +386 1546 15 00

Ambasada Narodne republike Kine Koblarjeva 3, SI-1000 Ljubljana +386 1 420 28 55

Generalni konzulat Republike Filipini Ulica bratov Učakar 50, SI-1000 Ljubljana+386 1 518 15 84

Konzulat Malezije Opekarska 5, SI-1000 Ljubljana +386 1 283 88 06

Ambasada Indije Železna cesta 16, 1000 Ljubljana +386 1 513 31 10

Konzulat Republike Koreje Trg republike 3, SI-1000 Ljubljana + 386 41 743 256

Konzulat Republike Indonezije Prešernova 11, SI-1000 Ljubljana +386 1 200 51 77

Ambasada Gruzije Cankarjeva cesta 7, 1000 Ljubljana +386 8 382 65 98

Ambasada Islamske republike Iran Tolstojeva ulica 8, SI-1000 Ljubljana +386 1 589 71 00; +386 30 60 30 12

Ambasada Japana Trg republike 3/XI, SI-1000 Ljubljana + 386 1 200 82 81, 200 82 82

Konzulat Države Izrael Dunajska cesta 119, 1000 Ljubljana +386 1 566 10 20

100


AFRIKA

Konzulat Republike Angole Beethovnova 12, 1000 Ljubljana +386 1 200 17 60

Ambasada Arabske republike EgipatOpekarska cesta 18A, 1000 Ljubljana+386 1 429 54 20, 283 94 37

Konzulat Republike Južne AfrikeNazorjea ulica 6, SI-1000 Ljubljana+386 1 241 77 00

Konzulat Kraljevine Maroko Bizjanova ulica 2, SI-1000 Ljubljana +386 1 581 63 00

Konzulat Republike SejšeliSlovenska cesta 5, SI-1000 Ljubljana +386 1 754 29 46

SEVERNA AMERIKA

Konzulat Kanade Linhartova cesta 49 A, SI-1000 Ljubljana +386 1 252 44 44

Ambasada Sjedinjenih američkih država Prešernova cesta 31, SI-1000 Ljubljana +386 1 200 55 00

LATINSKA AMERIKA I KARIBI

Ambasada Federativne republike BrazilKongresni trg 3, 1000 Ljubljana +386 1 244 24 00

Ambasada Bolivarske republike Venecuele Emonska cesta 8, SI-1000 Ljubljana +386 82 051 280

Konzulat Federativne republike Brazil Gortanov trg 15, 6000 Koper +386 5 61 005 03

Konzulat Republike Čile Brdnikova 34 b, SI-1000 Ljubljana +386 1 423 96 70

Konzulat Sjedinjenih meksičkih država Trg republike 3, SI-1000 Ljubljana +386 1 470 70 35

Konzulat Republike Paragvaj Dunajska 158, 1000 Ljubljana +386 1 568 12 13

OCEANIJA

Konzulat Australije Železna cesta 14; SI-1000 Ljubljana +386 1 234 86 75

Konzulat Novog Zelanda Verovškova 57, 1526 Ljubljana +386 1 580 30 55, 580 20 11

Download - UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO

Top Related