СРПСКИ НАРОД У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ
Припремилe
Jована БатинићТеодора Ћосић
~ Исламизација-процес добровољног или принудног преласка у ислам.~ Најшира исламизација догодила се међу Арбaнасима (Албанци) и међу припадницима јеретичких хришћанских секти богумила и патарена у Босни. ~ Пад Смедерева- 1459. године.Део српског племства и народа наставио је борбу против Турака из Угарске све до почетка 17. века.
Исламизација
Највећи део српског стaновништва имао је положај раје и бавио се земљорадњом и сточарством. Раја је била обавезна да плаћа порезе султану и спахији.
РАЈА
повлашћени слојеви
СРПСКИ
НАРОД У
ТУРСКОМ
ЦАРСТВУ
РАЈА• Најбројнији део српског становништва• Земљорадници• РАЈИНСКЕ ОБАВЕЗЕ:
*обавезе према султану*џизија (харач)*десетак
*обавезе према спахији*кулук*деветина
“Данак у крви” (“девширма”)
Током првих векова повремено су мушка хришћанска деца, узраста од 7 до 14 година,
одвођена од родитеља. Превођена су у ислам и регрутована у елитне турске јединице,
јаничаре.
ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ
• Власи• Мартолоси• Дербенџије
• Војнуци• Шајкаши
ВЛАСИ- најбројнији од повлашћених слојева.Основна занимања: СТОЧАРСТВО И ВОЈСКА.
Плаћају само порез тј. ФИЛУРИЈА -дукат по кући.Живе у пограничним територијама.
Ново Брдо- један од највећих
градова некадашње
Српске деспотовине.Манастир Св.
АрхангелаИзграђен
средином 14. века, као
задужбина и гробна црква српског цара
Стефана Душана.
Хајдуци и ускоци
Хајдуци су били одметници од
своје (турске) власти.
*Организовани у дружине
*ХАРАМБАША
*Јатаци
*Најпознатији хајдуци Бајо
Пивљанин, Старина Новак и
Карађорђе Петровић. Споменик Старини Новаку у Румунији
*Ускоци четују у Далмацији и јужној Босни.*Седиште - подвелебитски град Сењ. *Живе у Аустрији и Млетачкој републици и «ускачу» на територије Турске.* УСКОЧКИ РАТ (1615-1617)- најпознатији рат у којем су учестовали.*Најпознатији ускоци су Стојан Јанковић и Илија Смиљанић.
Стојан Јанковић 1635-1687
Заједничка особина ускока и хајдука јесте борба против Турака
за ослобођење српског народа.
Османска освајања довела су до великих разарања, масовних погибија, одвођења у робље и сеоба становништва.Градови Смедерево и Ново Брдо почели су да пропадају. До постепене обнове градова долази тек у 16. веку, када су границе Османског царства померене далеко на север.Од 18. века сеоски свештеници су временом постајали све мање образовани.Изглед сеоских кућа-приземне, грађене од мешавине дрвета и блата без прозора.Срби су највише живели на селима, где су се бавили земљорадњом и сточарством.
Свакодневни живот Срба у Османском царству
1. Одговорити на питања на 55. страни.2. Извући тезе од 50. до 55. стране.
Домаћи