Don Miguel RuisSeks: najstraniji demon paklaKad bismo iz celokupne kreacije, iz svemira, mogli da iskljuimo ljude, videli bismo da je itav svet - zvezde, mesec, biljke, ivotinje, sve - savren ba onakav kakav jeste.

Ako u to okruenje postavite ljude, oduzimajui im sposobnost procenjivanja, otkriete da smo i mi isti kao i sve ostalo u prirodi. Mi nismo ni dobri ni loi, ni pravi ni krivi; mi smo onakvi kakvi smo.U Planetarnom Snu, imamo potrebu da sve procenjujemo - da za sve kaemo da je dobro ili loe, ispravno ili neispravno, dok je sve, zapravo, ba takvo kakvo je, i taka. Ljudi stiu mnoga znanja; mi preuzimamo sva ta verovanja, moral i pravila od svoje porodice, drutva i religije, i najvei deo naeg ponaanja i naih oseanja zasnovan je na tim uverenjima.

Mi stvaramo anele i demone, a naravno, seks je nastraniji demon u paklu. Seks je najvei ljudski greh, iako je ljudsko telo stvoreno za seks. Vi ste bioloko, seksualno bie, ba takvi kakvi ste. Vae telo samo po sebi poseduje tu mudrost. Sve to znanje nalazi se u genima, u DNK. DNK ne mora nita da shvati niti da procenjuje; ona jednostavno zna. Problem nije u seksu. Problem je u tome to mi manipuliemo svojim znanjem i sudovima, iako stvarno nema pravog razloga da bilo ta prosuujemo. Um ne eli da se preda i prihvati da su stvari ba takve kakve jesu. Mi u sebi nosimo itav sistem verovanja o tome kakav seks treba da bude, o tome kakve veze treba da budu, a ta verovanja su potpuno iskrivljena.

U paklu plaamo visoku cenu za seksualne odnose, ali na nagon je tako jak da ih uprkos tome odravamo. Zbog toga imamo straan oseaj krivice i stida; sluamo sva ta govorkanja o seksu. "Pogledaj samo ta ona ena radi, aah! Pogledaj onog mukarca." Imamo definicije koje kau ta je mukarac a ta ena, i kako ena treba da se ponaa u seksu, a kako mukarac. Mukarci su uvek ili maco ili slabii, zavisno od toga ko ih procenjuje. ene su uvek suvie mrave ili debele. Mi imamo sva ta verovanja o tome kako bi ena trebalo da izgleda da bi bila lepa. Morate kupovati pravu odeu, stvoriti pravi imid, da biste postali zavodljivi i uklopili se u takvu predstavu. Ako se ne uklapate o predstavu o lepoti, odrastate u uverenju da ste bezvredni i da se nikome neete svideti.

Mi verujemo u tolike lai o seksu, da u njemu uopte ne uivamo. Seks je za ivotinje. Seks je zlo. Trebalo bi da se stidimo svojih seksualnih oseanja. Ta pravila o seksu su potpuno protivna prirodi i ona su samo san, ali mi ipak verujemo u njih. Tada se pojavi vaa prava priroda, koja se ne uklapa u ta pravila. Vi se oseate krivim. Niste onakvi kakvi bi trebalo da budete. Postajete predmet osude i zlostavljanja. Kanjavate sebe, a to nije fer. To stvara rane koje se potom inficirau emocionalnim otrovom.Um igra tu igru, ali telo ne mari za ono u ta um veru je; telo samo osea potrebu za seksom. U odreenom periodu svog ivota, mi oseamo jaku seksualnu privlanost. To je sasvim normalno; to nije nikakav problem. Telo osea seksualno uzbuenje prilikom dodira, vizuelne stimulacije, kada nasluti da postoje uslovi za seks.

Telo moe da osea svoju seksualnost i, samo nekoliko minuta kasnije, da prestane da je osea. Kada stimulacija nestane, telo prestaje da osea potrebu za seksom, ali, um je druga pria.Recimo da ste udati i da ste odgajeni kao katolkinja. Vi imate odreene predstave o seksu - o tome ta je dobro ili loe, ispravno ili pogreno, o tome ta je greh, a ta nije. Vi morate da potpiete odreeni sporazum da bi seks bio prihvatljiv; ako ga ne potpiete, seks je grean. Dali ste re da ete biti verni, ali jednoga dana etate ulicom i pred vama se pojavi neki mukarac. Vi oseate snanu privlanost; telo osea privlanost. To nije nikakav problem, to ne znai da ete vi neto uiniti, ali vi ne moete izbei to oseanje, jer je ono potpuno normalno. Kada stimulacija nestane, telo se oputa, ali um mora da racionalizuje to oseanje.Um zna, i u tome je problem. Va um zna, vi znate, ali ta vi to znate? Vi znate ono u ta verujete. Nije vano da li je to dobro ili loe, ispravno ili pogreno, tano ili netano. Vi ste vaspitani da verujete da je to loe, i odmah donosite takav sud. Tako poinje drama i sukob.Neto kasnije, vi pomislite na tog mukarca, i od same pomisli na njega vai hormoni se ponovo bude. Poto je utisak u vaem seanju veoma jak, vae telo reaguje isto kao da ga ponovo vidite. Telo reaguje, jer um razmilja o tome. Ako bi um ostavio telo na miru, reakcija bi nestala kao da je nikada nije ni bilo. Ali, um pamti tu reakciju, i poto vi znate da ona nije dobra, poinjete da osuujete sebe. Um kae da to nije u redu, i pokuava da potisne svoja oseanja. A pogodite ta se deava kada pokuavate da ih potisnete? Misliete o tome jo vie. I onda, kada ponovo vidite tog oveka, makar i u potpuno drugaijoj situaciji, vae telo e reagovati jo snanije.

Da onaj prvi put niste procenjivali svoja oseanja, moda prilikom ponovnog susreta uopte ne biste reagovali. Ali sada, kad god vidite tog mukarca, vi osetite seksualnu elju, a zatim je procenjujete i mislite: "O, Boe, to nije u redu. Ja sam uasna ena." Vas treba kazniti; vi ste krivi; vi tonete sve nie i nie i to bez ikakvog razloga, jer se sve deava u vaem umu. Moda taj ovek ak i ne primeuje da vi postojite. Vi ponete da zamiljate, da stvarate pretpostavke, i elite ga sve vie i vie. Kad god sretnete tog oveka i razgovarate s njim, vama je lepo. Postajete opsednuti, a to je veoma uzbudljivo, ali i zastraujue.Onda ponete da vodite ljubav s njim, i oseate se istovremeno predivno i grozno. Sada zaista treba da budete kanjeni. "Kakva bi to ena dozvolila da njena seksualna udnja nadvlada njen moral?" Ko zna kakve sve igre igra um? Vi ste povreeni, ali pokuavate da poreknete svoja oseanja; pokuavate da opravdate svoj postupak, da biste izbegli emocionalni bol. "Pa, ni moj mu verovatno nije nita bolji."

Privlanost postaje sve jaa, ali ne zbog onoga to se deava u vaem telu; to je zbog igre koju igra va um. Strah se pretvara u opsesiju, taj strah povezan sa seksualnom privlanou neprestano raste. Kada vodite ljubav s tim ovekom, vi doivljavate veliko uzbuenje, ali ne zato to je on veliki ljubavnik, ve zbog oslobaanja nagomilane tenzije i straha. Da bi je ponovo nagomilao, um ponovo igra istu igru tvrdei da je sve to zbog tog mukarca, ali to nije istina.Drama postaje sve vea i vea, ali sve to je samo jednostavna mentalna igra. Ona ak nije ni stvarna. To nije ljubav, jer takav odnos je veoma destruktivan. On je samodestruktivan, jer vi povredujete sebe, a ono to najvie boli su vaa uverenja. Nije vano da li su ona dobra ili loa, tana ili pogrena, vi se ponaate suprotno svojim ubedenjima, a to je neto to mi i elimo da inimo, ali u smislu duhovnog ratnika, a ne u smislu rtve. U ovom drugom sluaju, to iskustvo e posluiti da vas jo dublje uvue u pakao, a ne da vas izvue iz njega.

Va um i vae telo imaju potpuno razliite potrebe, ali va um ima kontrolu nad telom. Vae telo ima potrebe koje ne moete izbei; morate zadovoljiti potrebu za hranom, vodom, sklonitem, spavanjem, seksom. Sve te potrebe vaeg tela potpuno su normalne, i lako ih je zadovoljiti. Problem je u tome to um tvrdi da su to njegove potrebe.U svom umu, mi stvaramo itavu sliku u tom oblaku iluzije, a um preuzima odgovornost za sve. Um misli da on ima potrebu za hranom, vodom, sklonitem, odeom, seksom. Ali, um nema nikakvih potreba, nikakvih fizikih potreba. Umu nisu potrebni ni hrana, ni kiseonik, ni voda, ni seks. Kako znamo da je to istina? Kad va um kae: "Treba mi hrana", vi jedete, i telo je sasvim zadovoljno, ali um smatra da mu je potrebno jo hrane. Vi i dalje jedete, jedete i jedete, ali ipak ne moete zadovoljiti svoj um tom hranom, jer ta potreba nije stvarna.Potreba za pokrivanjem tela jo je bolji primer. Da, vaem telu je potrebna zatita, jer vetar je suvie hladan a sunce suvie vrelo, ali to je potreba vaeg tela, a njegovu potrebu je lako zadovoljiti. Ali, kad je ta potreba u umu, moete imati tone i tone odee, a um jo uvek ima potrebu za odeom. Otvarate orman pun haljina, ali va um nije zadovoljan. Sta on kae? "Nemam ta da obuem."Umu je potreban novi auto, jo jedan godinji odmor, vea kua, u kojoj ete moi da primate goste - sve te potrebe koje nikada ne moete u potpunosti zadovoljiti, potiu od uma. Pa, isto je i sa seksom. Kada potreba potie iz uma, ne moete je zadovoljiti. Kada potreba potie iz uma u nju su ukljuene sve osude i sva uverenja. Zbog toga je tako teko izai na kraj sa seksom. Umu seks nije potreban. Ono to je umu istinski potrebno jeste ljubav, a ne seks. Jo vie nego umu, ljubav je potrebna vaoj dui, jer umu je dovoljan i strah. Strah je takoe jedna vrsta energije, i predstavlja hranu za um - ne ba najbolju hranu, ali on ipak moe da funkcionie.Moramo osloboditi telo tiranije uma. Ako iz svog uma izbacimo potrebu za hranom, potrebu za seksom, sve postaje lako. Prvi korak je podeliti potrebe u dve kategorije: ovo su potrebe tela a ovo su potrebe uma.Um brka potrebe tela sa svojim sopstvenim potrebama, jer um mora da zna: Sta sam ja? Mi ivimo u svetu iluzija, i nemamo pojma ta smo. Um postavlja sva ta pitanja. Pitanje Sta sam ja? postaje najvea misterija, i bilo kakav odgovor na to pitanje zadovoljava potrebu za sigurnou. Um kae: "Ja sam telo. Ja sam ono to vidim; ja sam ono to mislim; ja sam ono to oseam. Ja oseam bol; ja krvarim."Povezanost uma i tela je tako snana da um veruje: "Ja sam telo." Kad telo oseti neku potrebu, um kae: "Ovo je moja potreba." Um sve u vezi s telom shvata lino, jer on pokuava da shvati Sta sam ja? I zato je sasvim normalno da um u odreenom trenutku pokua da uspostavi kontrolu nad telom. Vi ivite svoj ivot sve dok se ne desi neto to vas potrese i omogui vam da shvatite ta niste.Postajete svesni onda kad shvatite ta niste, kad va um pone da shvata da on nije telo. Va um kae: "Pa ta sam onda ja? Jesam li ruka? Ako odseem ruku, to u i dalje biti ja. Dakle, nisam ruka." Tako odbacujete sve ono to niste, dok na kraju ne ostane samo ono to vi zaista jeste. To je dugotrajan proces, pomou kojeg um pronalazi sopstveni identitet. Tokom tog procesa, vi odbacujete lina shvatanja, sve ono to ini da se oseate sigurno, sve dok konano ne shvatite ta ste zapravo vi.Vi otkrivate da niste ono to verujete da jeste, jer niste birali sopstvena uverenja. Ta uverenja su ve postojala pre vaeg roenja. Takode ete otkriti da niste ni telo, jer moete da funkcioniete i bez tog tela. Poeete da shvatate da niste ni san, da niste ni um. Ako odete jo dalje od toga, uoiete da niste ni dua. Tada ete otkriti neto neverovatno. Otkriete da ste vi sila - sila koja vaem telu daje ivot, sila koja omoguava vaem umu da sanja.

Bez vas, bez te sile, vae telo bi se stropotalo na pod. Bez vas, va san bi se rasprio i nestao. Ono to vi zapravo jeste je sila koja se zove ivot. Ako pogledate nekoga u oi, videete svest o sebi, manifestaciju ivota, kako blista u njegovim oima. ivot nije telo; ivot nije um; ivot nije dua. ivot je sila. Uz pomo te sile, novoroene postaje dete, tinejder, odrasla osoba; reprodukuje se i stari. Kada ivot napusti telo, ono se raspada i pretvara u prah.Vi ste ivot koji prolazi kroz vae telo, prolazi kroz va um, prolazi kroz vau duu. Kada jednom to otkrijete, ne uz pomo logike, ne uz pomo intelekta, ve tako to ete osetiti taj ivot - shvatiete da ste vi sila zbog koje cvee otvara i zatvara svoje latice, zbog koje kolibri lete od cveta do cveta. Otkriete sebe u svakom drvetu, u svakoj ivotinji, biljci i steni. Vi ste sila koja pokree vetar i struji kroz vae telo. itav univerzum je ivo bie koje pokree ta ista sila, a to ste vi. Vi ste ivot.