dnevnik rada Žrs

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ

ДОБОЈ

Ментор: Студент:

Николић Љиљана, дип.инж.саоб. Далибор Спасић

Добој, септембар 2009 године

ПРОГРАМ РАДА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ (за студенте III и IV године Саобраћајног факултета Добој - смер железнички)

ТЕМЕ

1. Упознавање са организацијом жељезница.

2. Статус жељезнице

описати дјелатност предузећа,

нацртати организациону шему предузећа,

описати све услуге које може да пружи предузеће.

описати начин управљања жељезницом.

3. Жељезничка инфраструктура

описати инфраструктуру предузећа,

описати начин одржавања инфраструктуре,

приказати организациону шему инфраструктуре.

4. Ред вожње

описати начин израде реда вожње,

начин и вријеме објављивања реда вожње.

5. Превоз – операције

описати рад техничке службе,

описати рад комерцијалнотранспортне службе,

описати начин управљања колима,

приказати организациону шему.

описати организацију вуче возова,

нацртати организациону шему вуче возова,

описати одржавање вучних и вучених капацитета,

нацртати организациону шему одржавања вучних и вучених средстава.

6. Информциони системи на жељезници

описати информационе системе на жељезници,

шематски приказати начин управљања информацијама.

7. Развој и инвестиције

описати развој и инвестиције на жељезници.

8. Остале дјелатности на жељезници.

Тачке из програма рада за извођење практичне наставе ће извршити:

Тачка 1. Николић Љиља,

Тачка 2. Николић Љиља,

Тачка 3. Електро део: Савић Мирко, (Васиљевић Михајло),

Грађевински део: Рајковић Горан (Илић Ненад)

Тачка 4. Лујић Небојша,

Тачка 5. Благојевић Марко,

Пејић - Шиканић Анка,

Тачка 6. Обрадовић Ненад,

Тачка 7. Ристић Бошко,

Тачка 8. Николић Љиља.

Саобраћајни факултет

Добој

Тема: Упознавање са организацијом

жељезница Орг.јединица: ЖРС

Име и презиме:

Далибор Спасић

Датум рада:

27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 3

Укуп.страна: 33

Распадом бившег југословенског државног, правног, привредног и политичког

система услиједила су позната збивања на простору БиХ, пропраћена плебисцитом,

референдумом и независношћу што је прузроковало грађански рат између три

народа, те формирање Српске Републике у Босни Херцеговини.

Тада еминентни жељезнички стручњаци из редова српског народа који су се

придружили свом народу 12. маја 1992. године (на празник Светог Василија

Острошког – данас крсне славе ЖР – од 2001. год.) покрећу иницијативу за

формирање жељезница на просторима Српске Републике, а Влада Српске Републике

БиХ на сједници одржаној на Палама 24.маја 1992. године доноси одлуку о

формирању жељезница под називом, "Српске жељезнице БиХ", са сједиштем у Бањој

Луци.

У току рата жељезнице се са својим народом активно укључују у транспорт

материјалних добара, људства и војне технике тамо гдје је било могуће, а

жељезнички саобраћај ни једног тренутка није био у прекиду.

Престанком ратних дејстава и потписивањем Дејтонског споразума (21.11.1995

године), успостављен је мир на просторима БиХ, те створени услови за прелазак са

ратног на цивилно привређивање.

У току 1996 и 1997 године захваљујући ОХР-у и СФОР-у остварују се

први медународни контакти, прикупљају средства и врши санација оштећених

објеката у рату (мост. на Уни и Сави) у циљу успостављања медуентитетског и

медународног саобраћаја.

У другој половини 1997 и првој половини 1998 године води се жива дипломатска

активност између ОХР - СФОР - ЖБХ - ЖХБ - ЖРС - Влада ентитета око правног

регулисања статуса жељезница и успостављање медуентитетског и медународног

саобрацаја.

Док је трајала дипломатска активност ЖРС су 24.06.1997 године поднијеле захтјев за

приступање Медународној жељезницкој унији (УИЦ), са констатацијом да смо ми

посебно предузеће и да ЖБХ као члан од 10.06 1992 године немају легитимитет да

нас представљају.

УИЦ наставља своју активност; снима стање на терену, користи помоћ ОХР-а, тражи

правно тумачење и 10. марта 1998. године ствара се први медународни документ,

"Паришка изјава", којим се дефинише жељезнички сектор на подручју БиХ, прихвата

подјела имовине и омогућује медународно чланство.

Име и презиме Датум Потпис

Прегледао:

Оверио:


Добој

Тема: Упознавање са организацијом

жељезница Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 4


У складу са испуњеним условима ЖРС, а у складу са правним мишљењем ОХР,

Пословодни одбор УИЦ на 187.-ој сједници у Бриселу 16. јуна 1998 године доноси

одлуку о привременом пријему ЖРС у УИЦ, коју је потврдила генерална скупштина

УИЦ 27.10.98 у Берлину.

Послије пријема у УИЦ ЖРС добијају свој код ( име и презиме ) 0044, постају

чланице РИВ и РИЦ од 01.01.2000 године, ЕФТЕ и осталих група.

У току водења активности ЖРС за пријем у УИЦ (техничка регулатива), ЖРС су

поднијеле захтјев 10.03.1997 те истог обновиле 18.05.1999 године за пријем у

Медународни жељезнички комитет ЦИТ (Берн).

У току 1999. и првој половини 2000. године услиједиле су консултације на релацији

ОХР-ЖРС-УИЦ-ЦИТ око нашег правног статута, као и директан разговор са ЖБХ

24.04.2000. у Сарајеву по питању чланства ЖРС у ЦИТ.

ЖФБХ су ово чланство оспоравале, као што су оспоравале чланство у УИЦ, медутим,

уз пуно разумјевање пословођства ЦИТ-а, Генерална скупштина ЦИТ-а на сједници

18.маја 2000 године доноси једногласну одлуку да ЖРС постају члан ЦИТ.

Пуноправним чланством у УИЦ и ЦИТ, ЖРС су стекле услове за несметани саобраћај

робе и путника са свим жељезницама чланицама ових организација и шире, те су

постале препознатљиве у свијету.

Велику активност од 1999 до данас ЖРС су водиле на плану отплате дугова

наслиједених од ЈЖ у износу 14 милиона еура за БиХ ( глобални 10 + ванглобални 4

), што са каматама износи дупло више. Постигли смо да се главница смањи за 50%,

камата отпише до потписа уговора о отплати, да се отплата врши на 5 година, да се

износи мањи од 10.000 ЕУР опросте, а да се раније дати попусти не укину ( нпр. ДБ

око 800.000 ЕУР ). Од 31 жељезнице , 5 је опростило, 13 пописало споразум, а три

жељезнице желе билатерални договор.

У последњих неколико година ЖРС су постале чланице низа организација и то: ТЦВ

од 2001 године, СЕРГ жељезница југоистоцне европе 15.11.2002 године, Савеза

путницких тарифа жељезница југоисточне европе СЕТ од 23-24.04.2002 године,

Савеза тарифа Европа –Азија ТЕА 15.10.2002 у Атини, БЦЦ од 01.01.2004,

ИнтерРаил савеза од 2003 године, ФИП савеза од 08-09.06.2004 у Атини.


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Статус жељезнице Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 5


Извод из СТАТУТ-a ЖРС А.Д Добој страна 3 и 4.

III ДЈЕЛАТНОСТ ПРЕДУЗЕЋА

Члан 8.

Дјелатност од општег интереса коју обавља предузеће је жељезнички саобраћај -

јавни превоз.

60.101 превоз путника и робе

60.102 вучавозова

63.210 остале пратеће дјелатности у копненом саобраћају (одржавање

техничко-експлоатационе исправности локомотива, електро моторних и

дизел возоваи техничко-колска служба)

45.230 изградња сабраћајница, аеродромских писта и спортских терена

(одржавање пруга – одржавање функционалних способности и техничко-

експлоатационе исправности жељезничких пруга)

45.213 одржавање објекат високоградње, нискоградње и њихових дијелова

(одржавање функционалних слособности и техничко-експлоатационе

исправности осталих лружних станичних објеката)

45.310 постављање електричних инсталација и опреме (одржавање

техничко-експлоатационе сигурносне и телекомуникационих уређаја и

средстава, одржавање техничко-ексллоатационе контактне мреже, разводне

мреже и осталих средстава јаке струје у жељезничком саобраћају, изградња

контактне мреже, електро вучних подстаница и осталих средстава и надзор

над тим средствима),

35.202 оправка шинских возила (одржавање возних шинских средстава),

45.250 остали грађевински радови који захтијевају специјално извођење или

опрему

32.200 производња телевизијских и радиопредајника и апаратура за

линијску телефонију и телеграфију (инсталирање телекомуникационих

система),

45.340 остали инсталациони радови (одржавање уређаја и постројења као и

осталих средстава слабе струје у жељезничком саобраћају),

74.200 архитектонске и инжењерске дјелатности и техничко

савјетовање(пројекговање, ревизија, инфраструктурних објеката у области

жељезничког саобраћаја и пројекговање и изграднза подсистема, реализација

и услуга аутоматске обраде података).


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Статус жељезнице Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 6


74.300 техничко испитивање и анализа (атестирање, изградња, испитивање

инфраструктурних објеката у области жељезничког саобраћаја. сервисирање

и контролно испитивање апарата за гашење од пожара и хидраната,

атестирање громобранских инсталација, отпора петље и трафо станица),

80.210 опште средње образовање (образовање),

22.120 издавање новина (новинско-издавачка дјвлатност), заступање и

прометовање у спољно-трговинском предузећу. предузепе обавља поспове

спољно-трговинског промета у оквиру регистрованих дјелатности предузећа

(60.101),

60.240 превоз робе у друмском саобраћају,

85 121 директна медицинска пракса,

85.122 здравствено.превентивна пракса,

85.130 стоматолошка пракса.

63.400 дјелатност других посредника у саобраћају

Предузеће може без уписа у судски регистар да обавља и друге дјелатности које

служе дјелатности уписаној у регистар, а које се уобичајено обављају уз те дјелатности у

мањем обиму или повремено.

Предузеће се бави превозом путниика, робе и пртљага, продајом карата, врши услуге

вагања робе, царињења робе, врши изнајмљивање кола, складиштењем робе итд. Све

ове услуге обавља како у унутрашњем тако и у међународном саобраћају.


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Жељезничка инфраструктура Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 7


У склопу Послова инфраструктуре организована су два сектора и то:

Сектор за градевинске послове

Сектор за електротехницке послове

Сектор за градјевинске послове чине двије службе:

Служба за горњи строј

Служба за доњи строј

Ове двије службе заједно са 2 Секције за одржавање пруга :

Секције ЗОП Добој са сједиштем у Добоју

Секције ЗОП Бања Лука са сједиштем у Бања Луци

Секције ЗОП-а брине се о одржавању жељезничке инфраструктуре, пруга са

постројењима и објектима на којима организацију жељезничког саобраћаја врше

Жељезнице Републике Српске од приближно 400 км отворене пруге.

Сектор за елктротехничке послове чине двије секције:

Секција ЕТП Добој са сједиштем у Добоју

Секција ЕТП Бања Лука са сједиштем у Бањој Луци.

Основна дјелатност секција је редовно, интервентно и инвестиционо одржавање

сигнално – сигурносних уређаја, телекомуникационих уређаја, електроенергетских

постројења, контактне мреже и уређаја јаке струје, као и већина мјерења сходно

жељезничко-технолошкој и законској регулативи.


Прегледао:

Оверио:

Инфраструктура

Пословна јединица за

грађевинску механизацију Пословна јединица за

газдовање жељезничком

имовином

Сектор за грађевинску

дјелатност Сектор за

електротехничку

дјелатност

Сектор за саобраћајну

дјелатност






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 8


ГРАЂЕВИНСКА ДЈЕЛАТНОСТ

Секције су организоване преко РЈ (радних јединица) ЗОП-а (за одржавање пруга) које

покривају дионице пруге од 20-30 км.

Секција ЗОП Добој у свом саставу има 10 РЈ ЗОП-а, од тога 8 активних:

1. РЈ ЗОП Модрича,

2. РЈ ЗОП Драгаловци,

3. РЈ ЗОП Добој I,

4. РЈ ЗОП Добој II,

5. РЈ ЗОП Костајница,

6. РЈ ЗОП Соцковац,

7. РЈ ЗОП Зворник Нови,

8. РЈ ЗОП Радионица и 2 тренутно неактивне,

9. РЈ за механизовано одржавање пруга Зворник и

10. РЈ Каменолом Добој

Секција ЗОП Бања Лука у свом саставу има 7 РЈ ЗОП-а и то:

1. РЈ ЗОП Укрина,

2. РЈ ЗОП Бања Лука,

3. РЈ ЗОП Омарска,

4. РЈ ЗОП Приједор,

5. РЈ ЗОП Нови Град,

6. РЈ ЗОП Добрљин,

7. РЈ ЗОП Радионица.

Радне јединице ЗОП Радионице брину се о одржавању крупне и ситне механизације

којом располажу Жељезнице Републике Српске и жељезничких објеката крај пруга

као и осталих у власништву жељезница. Остале Радне јединице ЗОП-а одржавају

пруге са постројењима на којима се одвија жељезнички саобраћај.

МЕХАНИЗАЦИЈА КОЈОМ РАСПОЛАЖЕ ЖРС

Механизација којом располаже ЖРС у склопу сектора за грађевинске послове је:

једна МЈЕРНА КОЛА ЕМ-80 «Пласер»,за електронско снимање геометријских

параметара пруге и колосјека,

три МАШИНЕ ПОДБИЈАЧИЦЕ за регулисање колосјека,


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 9


двије «Пласер ДУОМАТИК» 08-32,

једна «Пласер УНОМАТИК» 08-16,

једна МАШИНА ЗА ПОДБИЈАЊЕ И РЕГУЛИСАЊЕ СКРЕТНИЦА

«Пласер»813,

двије МАШИНЕ ЗА УРЕÐЕЊЕ ЗАСТОРНЕ ПРИЗМЕ (ПЛУГ),

двије РЕМЕ ОБW-10 «Пласер» за сјечење грања и шибља поред пруге,

шест тешких моторних дрезина (ТМД),

више радних приколица типа «Донели»,

преко 100 лаких машина (тирфоњерке, машине за бушење, резачице за шине,

машине за хидрауличку сјечу варова, тензори, брусилице, бушилице за

прагове и ост.),

друмска возила (камиони,комби возило).

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ДЈЕЛАТНОСТ

СЕКЦИЈА ЕТП ДОБОЈ

Секција врши одржавање електротехничких постројења и уређаја на дијелу пруге:

РЕЛЦИЈА ДУЖИНА

(км) ВРСТА ПРУГЕ

Добој-Парница

(ентитетска граница-Маглај) 18.8 двоколосијечна

електрифицира

на 25kV, 50Hz

Добој-Петрово

(ентитетска граница-Тузла) 28.6 једноколосијечна

није


на

(граница ЖС)

Зворник-Цапарде

(ентитетска граница-Тузла)

21.4 једноколосијечна

није


на

Добој-Српска Костајница 5.8 двоколосијечна електрифицира

на 25 kV, 50 Hz

Српска Костајница-Шамац

(граница ХЖ) 59.9 једноколосијечна


на 25 kV, 50 Hz

Српска Костајница-Присоје

(Бања Лука) 36.2 једноколосијечна


на 25 kV, 50 Hz

У К У П Н О : 194.3


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 10


Организационо Секција се састоји од три Службе и осам Радних јединица:

1. Служба заједницких послова,

2. Служба СС и ТК,

3. Служба СПЕВ,

4. РЈ електрорелејних СС уредјаја,

5. РЈ електромеханичких СС уредјаја,

6. РЈ телекомуникације,

7. РЈ ЕЕП и ЈС,

8. РЈ ЦДУ и ДУ Добој,

9. РЈ КМ Добој,

10. РЈ КМ Шамац,

11. РЈ КМ Драгаловци.

СЕКЦИЈА ЕТП БАЊА ЛУКА

Секција врши одржавање електротехничких постројења и уређаја на дијелу пруге:

РЕЛЦИЈА ДУЖИНА

(км) ВРСТА ПРУГЕ

(граница ХЖ)

Добрљин-Нови Град 18.6 једноколосијечна


на 25kV, 50Hz

(Добој)

Присоје-Бања Лука-Нови

Град

138.2 једноколосијечна електрифицира

на 25kV, 50Hz

Нови Град –Блатна

(ентитетска граница-Бихац) 19.6 једноколосијечна


на 25kV, 50Hz

Омарска-Томашица 12.0 једноколосијечна електрифицира

на 25kV, 50Hz

Брезичани-Љубија 15.6 једноколосијечна електрифицира

на 25kV, 50Hz

У К У П Н О : 204.0

Организационо Секција се састоји од заједничких послова и има двије службе:

Служба за СС и ТК,

Служба за стабилна постројења електричне вуце (СПЕВ)


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 11


Служба за СС и ТК има следеце радне једнице:

1. РЈ СС Бања Лука,

2. РЈ СС Нови Град,

3. РЈ ТК Бања Лука,

4. РЈ ТК Нови Град.

Служба за СПЕВ има следеце радне јединице:

1. РЈ КМ Бања Лук,

2. РЈ КМ Приједор,

3. РЈ КМ Нови Град,

4. РЈ ДУ Нови Град,

5. РЈ ЦДУ Нови Град,

6. РЈ ЕЕП и ЈС Бања Лука.


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Ред вожње Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 12


Ред вожње путничких возова је конкретан план саобраћаја возова за превоз путника

у унутрашњем и међународном саобраћају. Његов основни задатак да омогући превоз

путника и да превозна услуга буде што квалитетнија.

За железницу ред вожње путничких возова (и теретних) чини основу технолошког

процеса реализације превозних услуга железницом, односно технологија рада и

организација превоза путника реализују се преко реда вожње путничких возова.

Ред вожње путничких возова треба да усклади потребе у превозу путника с реалним

расположивим капацитетима железнице.

Методологија израде реда вожње наших железница прописана је Правилником о

изради реда вожње (Правилник 4) и Упутством о изради реда вожње (Упутством 49),

а при његовој изради морају се поштовати и други прописи и договори из

унутрашњег и међународног саобраћаја.

Технологија израде реда вожње – експлоатација железнице.

Ред вожње дели се на:

општи и

посебни ред вожње.

Општим редом вожње одређује се могући број редовних и возова по потреби, за

период у којем важи.

Редовни воз: воз који саобраћа редовно сваког дана или најмање пет дана у недељи.

Возови по потреби: ванредни возови и они возови који саобраћају у одређене дане,

али мање од пет дана у недељи.

Општи ред вожње ради се у облику:

графикона саобраћаја возова,

књижице реда вожње.

Посебни ред вожње израђује се за посебне возове и важи само за случај када се

укаже потреба за саобраћајем таквих возова. Редови вожње посебних возова могу се

предвидети у општем реду вожње, односно у графикону саобраћаја возова и

књижици реда вожње (дају се на крају књижице реда вожње) или се раде посебно.

Правилник о изради реда вожње прописује опште принципе за увођење у саобраћај

пословног, експресног, брзог и ауто воза.

Inter City (IC) возови намењени су за најбржи и најудобнији превоз путника између

европских центара и они саобраћају на пругама наших железница. To cy возови

највећег саобраћајног ранга који саобраћају на пругама наших железница.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 13


Графикон саобраћаја возова

Графикон саобраћаја возова је графички приказ реда вожње. Служи саобраћајној

служби да регулише и осигурава безбедан улаз, излаз и пролаз возова у станицама и

њихово безбедно кретање у међустаничним одсецима пруге, служби за вучу и возна

средства да припреми благовремено локомотиве и друга вучна возила, осталим

извршним службама да планирају своје радове у време када нема саобраћаја возова.

Возови се у графикону представљају трасама. Сваки воз има своју трасу. Трасе

возова уцртавају се у графиконску мрежу линијама различите дебљине и с одређеним

симболима на њима.

Трасе редовних путничких и теретних возова уцртавају се црном, а ванредних

теретних плавом бојом и посебних црвеном бојом.

Трасе возова, зависно од врсте воза, разликују се по дебљини линије - трасе, по

облику и ознакама на њима.

У графикону саобраћаја возова трасе возова уцртавају се по рангу возова, од највећег

до најмањег. На овај начин прилагођавају се трасе возова мањег ранга трасама возова

већег ранга.

Све трасе које се накнадно уцртавају у графикон, сем посебних возова, не смеју да

ремете ред вожње уцртаних траса возова.

Књижица реда вожње

Књижица реда вожње поред података о сваком возу у графикону, садржи и друге

податке потребне за саобраћај возова железничким радницима.

Мора да садржи редове вожње свих возова пруге или пруга за које се ради, као и

табеларне прегледе битне за безбедност жељезничког саобраћаја.

Из практичних разлога ради се по пругама и садржи:

преглед највећих допуштених брзина, удаљеност службених места и

просторне размаке;

преглед ограничених брзина;

преглед службених места с ограниченим радним временом;

преглед пруга и релација редовног запрезања и потискивања воз.;

преглед предаје и пријема пропратних исправа;

преглед службених места у којима раде прегледачи кола;

преглед затвора колосека за редовно одржавање;

преглед деоница за одржавање пруге, СС, ТТ и контактна мрежа;

табеларни ред вожње свих редовних и возова по потреби те пруге.

Приказ је прописан Упутством за израду реда вожње.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 14


Саобраћајно-транспортно упутство (СТУ), Део A - Путнички саобраћај

Употпуњава, односно комплетира материјал реда вожње потребан железничким

радницима.

Путнички ред вожње ("курир")

Саставни елемент квалитета превозне услуге у путничком саобраћају су информације

о саобраћају ПВ у међународном и унутрашњем саобраћају које се дају на

располагање путницима.

Путнички ред вожње ("курир") намењен је путницима како би на лак и прихватљив

начин добили све информације о саобраћају ПВ и определили се да путују

железницом.

Методолошки садржи четири целине различитих боја ради лакшег коришћења, и то:

информативни део је плаве боје и садржи упутство како да се користе остали

делови и даје изводе из општих услова превоза;

прегледе редова вожње међународних возова, зелена боја;

прегледе редова вожње директних возова, црвена боја;

прегледе редова вожње возова унутрашњем саобраћају, који се штампају

плавом бојом.

Ради лакшег сналажења путника у Путничком реду вожње, штампана је карта

железничке мреже Европе и ЖС.

Изводи из реда вожње

За станично особље, особље службених места и пружно особље мора се израдити

извод из реда вожње за возове који саобраћају на њиховој прузи, и то хронолошким

редом.

Све станице које су отворене за превоз путника морају истаћи на видном месту извод

из путничког реда вожње хронолошким редом доласка и одласка.


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Превоз – операције Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 15


Техничке службе представљају организационе јединице које омогућавају потпуно

или дјелимично извршавање техничких операција.

Под техничким операцијама подразумијева се пријем, отпрема и пропуштање возова,

односно њихово укрштање и претицање, расформирање и формирање састава, обрада

појединих група кола, додавање и одвајање кола или група кола возовима који

транзитирају станицу, припрема и достављање кола на манипулациона мјеста и на

индустријске колосијеке, као и њихово извлачење, преглед у техничком смислу и

одстрањивање неисправности, затим смјена локомотивског и возопратног особља код

транзитних возова.

У техничке операције такође спада прање, чишћење, дезинфекција и оправка кола као

и снабдијевање локомотива и др.

Технички преглед воза обавља се у циљу утврђивања и одстрањивања неисправности

које угрожавају безбиједност саобраћаја.

Неисправна кола поправљају се без отквачивања или се постављају на посебне

колосијеке или се упућују у колску радионицу.

Технички преглед воза врше радници техничке колске службе и то по одредбама

Правилника техничке колске службе (Правилник 251) и Упутства за прегледаче кола

(Упутство 253). На кола која нису технички способна за употребу или вожњу

прегледач мора са обе стране налијепити ТК-листице.

Саопштење о техничкој неисправности даје се писмено, обично у два примјерка, од

којих се један предаје отправнику возова или маневарском диспечеру. Отправник

возова са тим упознаје пописног возовођу, који на основу овог извјештаја коригује

ранжирну листу.

Комерцијално – транспортне службе представљају организационе јединице које

омогућавају потпуно или дјелимично извршавање комерцијалних операција.

У комерцијалне операције спада пријем, извјештавање, чување и издавање робе,

формирање превозних докумената, наплата возарине, пломбирање кола, чување робе

која се налази у станици и преглед возова у доласку и при отпреми у погледу

исправности товара, пломби, да ли су товарена или празна, сравњење докумената,

затим преглед кола и робе у погледу обиљежености.

Комерцијални преглед воза врши се у циљу утврђивања и одстрањивања

неисправности код робе и товарног прибора које угрожавају безбиједност саме робе

или саобраћаја. При томе код пошиљака товарених у отворена кола треба утврдит

исправност робе, правилност њеног утовара и понашања при превозу, као и

исправност товарног прибора.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 16


Код пошиљака товарена у затворена кола треба утврдити исправност пломби. При

овом прегледу такође треба извршити контролу олиставања кола.

Посебну пажњу треба обратити на нарочите пошиљке. Партија која врши

комерцијални преглед воза обично се састоји из једног или два радника. Уколико

комерцијални преглед обавља један радник, он прегледа воз у једном смјеру са једне

стране, а у другом са друге стране воза.

Утврђене неисправности, ако су мање, одстрањују се на лицу мјеста, а ако су

значајније позива се специјализована екипа или се кола упућују на специјалне

колосијеке. О извршеном комерцијалном прегледу воза извјештава се отправник

возова или маневарски диспечер, са назнаком индивидуалних бројева кола код којих

су утврђене, а нису отклоњене неисправности.

Број партија за комерцијални преглед воза, као и величина сваке партије, углавном

зависи од интезитета теретних возова који долазе у станицу или који се отпремају из

станице.

Основа за рад је робна тарифа РТ132. Може се примијенити само на пругама ЖРС, не

може ни на ЖФ БиХ нити њихова овдје.

Мора се узети друга тарифа ДБ (Њемачких жељезница) јер се нисмо могли

договорити. 15% је нижа цијене за превоз приватним колима.

Данас се за сваки превоз (за једног превозника) се праве уговори тј. Један уговор –

100 анекса. Анекс се прави за сваки превоз. Постоје тарифски разреди (обично је

први тј. други разред) код нас постоји и први и други.

Минимално је потребно 500 тона робе за маршутни воз. Када се потпише анекс и

уговор иде се на превоз робе. Тарифом је све прецизно дефинисано.

Ако иде само малим дијелом преко друге државе, мора се примијенити ДБ тарифа,

без обзира ако је завршна станица у ЖРС.

Постоје рокови истовара или рокови испоруке, који утичу на цијену превоза. Веома је

важно шта се пише у товарном листу.

Начин управљања колима. Код управљања колима разликује се више врста колских

паркова:

Инвентарски колски парк

Обрачунски колски парк

Реализовани колски парк

Перспективни колски парк

Планирани колски парк

Радни колски парк

Нерадни колски парк.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 17


Под инвентарским колским парком подразумијева се укупан колски парк једне

организационе јединице који се води као основна средства, као и теретна кола

сопствености корисника превоза која су привремено уврштена у колски парк те

организационе јединице.

Обрачунски колски парк представља број кола инвентарског парка умањен бројем

кола инвестиционе оправке, затим за реконструкцију и расходовање, те оштећеним

колима, затим количином негативног биланса промета кола с иностраним

жељезничким управама, односно увећан за број кола позитивног билансаса страним

жељезничким управама.

Нерадни колски парк обухвата сва неисправна теретна кола сопствена и страна, без

обзира на то гдје се тренутно налазе, кола опште резерве, кола у вишку, кола дата у

закуп која се не користе у јавном саобраћају, као и сва остала кола која се не користе

за превоз, већ за друге сврхе (кола радионице, кухиње, спаваонице, помоћна кола

итд.)

Збир кола радног и нерадног парка чини стање теретног колског парка једне

организационе јединице, односно представља инвентарски парк те јединице, изузев

кола страних управа и власништва корисника превозне услуге.

Реализовани колски парк обухвата број кола која се на крају радног дана у 6,00 и

18,00 нађу на подручју ЖТП умањен бројем кола предвиђених за периодну оправку,

реконструкцију, расходовање и сл. Тј. умањен бројем кола нерадног парка.

Перспективни колски парк којим се изједначавају кола између ЖТП-а утврђује се

тако што се стање реализованог колског парка у 6 часова коригује колима опште

резерве и перспективним колским парком у 18 часова и перспективним прометом

кола преко спојних и прелазних станица за нерадни период.

Планирани колски парк обухвата број теретних кола која ће се на основу плана

примопредаје кола преко спојних и прелазних станица остварити у 18 часова текућег

дана на подручју сваког ЖТП-а.

Сва исправна теретна кола која се користе за превоз ствари сачињавају радни колски

парк.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 18


Сектор за вучу возова је саставни дио Послова превоза као организационог дијела

предузећа ЖРС А.Д Добој. Сектор за вучу возова Добој сачињавају Секција за вучу

возова Добој и Секција за вучу возова Бања Лука, те двије службе као извршни дио

Сектора за вучу возова, Служба за вучу возова и Служба за експлоатацију.

Секција за вучу возова Добој организована је кроз три радне јединице:

РЈ за вучу возова Добој,

РЈ за вучу возова Зворник,

РЈ за вучу возова Брчко,

Секција за вучу возова Бања Лука организована је исто кроз радне јединице:

РЈ Бања Лука,

РЈ Приједор,

РЈ Нови Град.

Наведене секције обављају вучу возова пругама ЖРС-а и то на следећим релацијама:

Добој – Славонски Шамац – Добој,

Бања Лука – Славонски Шамац – Бања Лука,

Добој – Волиња - Добој,

Добој - Шамац – Добој,

Добој – Маглај – Добој,

Добој – Бања Лука – Добој,

Бања Лука – Нови Град – Бања Лука,

Нови Град – Добрљин – Нови Град,

Нови Град – Блатна – Нови Град,

Приједор – Омарска – Приједор,

Добој – Волиња – Добој,

Омарска – Славонски Шамац – Омарска,

Приједор – Волиња – Приједор,

Добој – Петрово Н – Добој,

Добој – Тузла – Добој,

Добој – Зворник Н – Добој,

Зворник Н – Брасина – Зворник Н,

у дужини од 425 км пруге нормалног колосијека са два основна пружна правца

(Добој-Нови Град и Добој-Шамац), при цему је око 80% пруге електрифицирано.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 19



Прегледао:

Оверио:

Радна јединица за вучу

возова Бања Лука

Сервис вуче


возова Приједор


возова Нови Град


возова Добој

Сервис вуче

Ватрогасни сервис


возова Брчко


возова Зворник

Сектор вуче возова

Служба експлоатације

вуче возова

Служба вуче возова

Секција за вучу возова

Бања Лука

Секција за вучу возова

Добој






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 20


Дјелатност службе за вучу возова је да обезбедује локомотивско особље за извршење

планираног и оперативног реда вожње.

Наведена служба обавља следеће послове:

на основу утврденог реда вожње израдује турнус локомотивског особља,

утврдује промјене потребног особља за извршење оперативног плана реда

вожње,

прописује технологију рада локомотивског особља,

врши обрачун трошкова вуче,

прати и анализира напрезање локомотивског особља,

врши подјелу рада и прерасподјелу рада измеду секција,

предузима мјере за отклањање неправилности које су везане за рад

локомотивског особља, исте утичу на безбједност саобраћаја и исправност

вучних возила,

прати и учествује у изради упутстава, правилника и других прописа,

прати и анализира евиденцију из упутстава који су везани за рад особља вуче,

организује и прати примјену саобраћајно – техничких прописа,

организује школовање, обуку, периодичне испите и преквалификацију

локомотивског особља,

ради на анализи рада службе и предлаже мјере за рационално и економско

пословање.

Дјелатност службе за експлоатацију је обезбедење вучних и маневарских возила за

извршење планираног и оперативног реда вожње. Планира извршење обавеза према

правилнику 241 за одржавање жељезницких возила а све у циљу безбедности

саобрацаја.

Служба обавља следеће послове:

на основу утврденог реда вожње израдује и утврдује графицки турнус вућних

возила

утврдује промјене потребног броја вућних возила за извршење оперативног

плана реда вожње

свакодневно прати стање и кретање вућних возила и предузима мјере за

извршење одредби правилника за одржавање вућних возила

упознаје секције за вућу возова са уводењем возила у саобраћај са аспекта

техничко – експлоатационих карактеристика


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 21


судјелује при изради плана сњегоборбе из свог домена и сарадује са осталим

субјектима по том питању

учествује при раду комисије у иследењу ванредних догадаја

води евиденцију из упутства за праћење рада и експлоатације вучних возила

води евиденцију о насталим ванпланским оправкама и сарадује са службом за

одржавање вућних возила

води евиденцију дефеката и осталих оштећења вучних возила и исте доставља

служби за одржавање на даљи поступак у погледу отклањања истих

припрема податке за израду плана оправки вућних возила, те организује и

прати примјену истих

ради на изради технићких прописа из домена експлоатације вућних возила, те

организује и прати примјену истих

анализира рад службе за експлоатацију и предлаже мјере за рационално

пословање.

Подјела одржавања жељезничких возила је на: редовно одржавање и ванредно

одржавање. Редовно одржавање се дијели на: текуће и инвестиционо.

У сектору за радионичко одржавање шинских возила рад је организован на три

локације на којима се врши одржавање и поправка свих врста шинских возила која

саобраћају пругама жељезница РС и то тако да:

одржавање локомотива врши секција за ОШВ Добој,

одржавање путничких вагона и пружних возила, те фарбање локомотива за

секцију Добој врши секција за ОШВ Бања Лука и

одржавање теретних вагона врши секција за ОШВ Приједор.

У све три локације се праве годишњи планови по врстама средстава за оправку,

врстама оправки, текучег одржавања и планови резервних дијелова и материјала, те

планови капацитета и радне снаге потребних за испуњавање предметног плана.

По истеку пословне године сачињавају се извјештаји о извршењу усвојеног плана и

коментаришу се разлози (не) извршења плана, са циљем кориштења искустава, како

позитивних тако и негативних, код планирања у наредној години.

У том смислу сектор за ОШВ даје један пресјек капацитета радионица на све три

локације са коментаром њихових могућности, опремљености и оспособљености за

извршење планова (анализа капацитета и планова у текућој години и могућност

испуњења плана за наредну пословну годину те условљеност извршења плана).


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 22


Преглед вучних возила која се користе на ЖРС А.Д. Добој.

Електро локомотива серије 441 Дизел електрична локомотива серије 661

Дизел хидраулична локомотива серије 212 Дизел електрицна локомотива серије 642

ЖРС располажу са 34 локомотиве серије 441, са 18 локомотива серије 661, са 3

локомотиве серије 212 и са 3 локомотиве серије 642.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 23


Дизел хидраулицна локомотива серије2062 Дизел електрицна локомотива серије 643

Дизел моторни воз (ДМВ) серије 813/814

ЖРС располажу са 3 локомотиве серије Рх 2062, са 2 локомотиве серије 643 и са 4

гарнитуре ДМВ (дизел моторни воз).


Прегледао:

Оверио:


Добој

Тема: Информциони системи на

жељезници Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 24


Прошле године је у Кибернетици формиран сектор за информационе технологије од

14 радника са циљем да се обнови систем.

Некада је био УТИС у Сарајеву, пратиле су се локомотиве. То се сада покушава

обновити али модерније.

У рату је техника уништена. Све до сада немамо ништа. До краја августа се планира

пуститити програм за праћење кола у реалном времену.

ЕРП – за робно књиговодство, магацини, складишта (немамо ни то).

Повезана је само главна управна зграда и кибернетика а није ни једна станица, али се

планира, барем за једну годину.

Планира се обједињење свих мрежа. Код нас се још увијек не може преко интернета

купити карта. Још је уведена и фискална каса на благајнама што додатно повећава

проблем.


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Развој и инвестиције Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 25


Према захтјевима и директивама европске уније и политици саобраћаја УИЦ-а и

предвиђеном обиму превоза до 2020, ЖРС чине напоре на модернизацији

инфраструктуре и мобилних капацитета.

ЖРС прави туристичку атракцију и жељезнички антиквитет обновом ускотрачне

пруге од Вардишта до Вишеграда у дужини од 16 км, враћајући историјски воз

такоyвани "ЦИРА". Ова јединствена туристичка атракција обезбједјује незаборавно

искуство романтичним путовањем кроз прелијепе предјеле.

Раст у теретном превозу донио је значајан пораст у приходу предузећа, а ово заједно

са примјеном строге контроле трошкова, омогућило је ЖРС да постигне профит по

први пут у својој историји. Поред тога, профит ЖРС је први пут превазишао

субвенције државе.

Један од приоритетних циљева је модернизација радионица за одржавање возног

парка у Приједору, Бања Луци и Добоју. Данас ЖРС има 800 нових и репарираних

вагона.

Наш циљ је наставак са већ продуктивним активностима везано за:

Даља побољшања нормалног и безбједног саобраћаја.

Повећање брзине и капацитета одредјених жељезничких рута.

Смањење трошкова одржавања жељезничке инфраструктуре и мобилних

капацитета.

Смањење трошкова електричне енергије и горива.

Побољшање конкурентности ЖРС на тржишту.

Обезбједјене најадекватнијег одговора на интензивирање захтјева привреде

Републике Српске и БиХ.

Основне активности за покретање инвестиција су ремонт пруге и осигурање станица.

I фаза:

- Управа мора донијети одлуку о инвестирању,

- Министарство такође доноси одлуку,

- Регулатива: Закон у уређењу РС,

- Када се пројекат уради, врши се ревизија,

- Онда се расписује тендер за бирање извођача.

II фаза:

- Праћење извожења,

- Мора се имати лиценца за надзор,

- Када се заврши, тражи се употребна дозвола (од министарства, они организују

неку фирму да провјере изградњу).


Прегледао:

Оверио:


Добој Тема: Остале дјелатности на жељезници Орг.јединица: ЖРС




27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 26


У овој тачки упознаћемо се са пословима (дужностима) радника на разним радним

мјестима.

Упознавање са пословима скретничара

Скретничар обавља послове и радне задатке у турнусу 12/24/12/48, а његове

дужности су:

врши обезбјеђење пута вожње (рукује скретницама), а по наређењу надзорног

скретничара,

по наређењу надзорног скретничара даје сигнални знак 85, Напред возу испред

скретнице број127 код уласка воза у станицу,

код изласка возова из станице у правцу сачекује све возове испред скретнице

број 128,

брине о исправности и чистоћи скретница,

помаже чистачима скретница код чишћења истих,

при већем обиму маневарског рада у станици помаже маневарском одреду при

маневрисању,

обавља и др. задатке по наређењу надзорног скретничара и отправника возова.

Упознавање са пословима надзорног скретницара

Надзорни скретничар послове и радне задатке обавља у турнусу 12/24/12/48, а

дужности су му следеће:

послове и радне задатке обавља у блоку II станице Добој,

прима наређења за постављање путева вожње од стране отправника возова,

издаје наређење скретничару за постављање пута вожње,

надзире рад скретничара,

врши преглед скретница постављених у правилан и исправан положај за

вожњу возова,

уверава се на лицу места да ли је воз цео и потпун приспео у станицу и о

истом обавештава отправника возова,

чува кључеве закључаних скретница,

води дневник фонограма за обезбеђење путева вожње,

брине о чистоћи и употребљивости скретница,

брине о исправности сигналних средстава,

путем дневника упознаје скретничара о саобраћају возова,

врши редован преглед скретница,

обавља и друге послове по наређењу отправника возова.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 27


Упознавање са пословима маневарског рада

Руковалац маневре

Ради у турнусу 12/24/12/48, а дужности су му следеће:

руководи маневарским радом у станици,

контролише рад маневриста,

организује поставу и извлачење кола на индустријским колосијецима,

уверава се о стварном положају скретница и маневарских сигнала за заштиту

колосечног пута вожње,

води рачуна да маневриста буде прописно снабдевен сигналним средствима,

врши преглед брута у станици по пријему службе,

обавља и друге послове по наређењу отправника возова,

води бележник маневарског рада С-20,

води књигу примопредаје маневарског особља.

Маневриста

Ради у турнусу 12/24/12/48, а дужности су му следеће:

врси поставу и извлачење кола на индустријским колосецима,

скида и додаје кола на све возове,

врши затварање врата на теретним колима која су уврштена у воз,

одговоран је за исправност ручних папуча,

врши преглед брута у станици по пријему службе,

обавља и друге послове по наређењу руковаоца маневре.

Упознавање са пословима возовође

Возовођа

Послове и радне задатке обавља по турнусу возопратног особља станице Добој, а

дужности су му следеће:

води возни лист за возопратно особље воза и одговоран је за унешене податке,

а предаје га одмах по предаји воза.

остале дужности су прописане прописима саобраћајне и транспортно –

манипулативне службе.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 28


Упознавање са пословима магационера и робног благајника

Магационер

Послове и радне задатке обавља у турнусу 12/24/12/48, а дужности су му следеће:

обавља послове и радне задатке код манипулације експресних пошиљака,

врши вагање колских пошиљака и експресних пошиљака,

на лицу места са Кол-4 лично предаје странки кола за истовар односно утовар,

води књигу приспећа К-254, књигу отправљања К-117 и списак предаје К-93,

обавља све послове око пријема и предаје службене поште,

врши комерцијалан преглед воза,

врши оверавање пропратних докумената, товарних листова за све теретне

возове у приспећу,отправљању и транзиту са транзитним жигом станице

Добој,

испоставља ЦИТ 20, ЦИТ 21 сходно одредбама Упутства 163 и Упутства 164,

испоставља образац ЦИТ 8 (сметња код превоза),

испоставља образац ЦИТ 9 (сметња код издавања),

испоставља образац ЦИТ 14 (К-395),

испоставља образац ЦИТ 22 (извештај о исправкама ЦИМ-а),

врши и друге послове из свог домена рада по наређењу шефа станице или

помоћника шефа станице.

Робни благајник

Послове и радне задатке обавља у осмочасовном радном времену, а дужности су му

следеће:

води рачунско – благајничке послове благајне отправљања и приспећа у

смислу одредаба Упутства 182 и ЕПР 180,

врши зарачунавање и наплату превозних трошкова на рачунским

документима,

води бележник картирања, списак франкатурних депозита К-115, испоставља

признанице за наплаћене накнаде за споредне услуге К-161 и води рач. К111,

саставља дневне, декадне и месечне закључке робне благајне,

врши наруџбу строго урачунатих образаца,

врши измену Уговора о превозу,

врши свакодневни обрачун убратих транспортних прихода са станичном

благајном,

даје информације корисницима превоза о условима превоза ствари,


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 29


Упознавање са пословима телеграфисте

Телеграфиста ради у турнусу 12/24/12/48, а дужности су му следећа:

прима предавизе и анализе за све теретне и путничке возове,

даје предавизе и анализе за све теретне и путничке возове у свим правцима,

презентира отправнику возова путничке станице као и отправнику возова ЦЧП

1 – ОПЕРАТОРУ, анализе возова у доласку,

даје и прима извештаје о саобраћају возова за све правце, станичном и осталом

заинтересованом особљу,

објављује промене о саобраћају возова саобраћајном и пружном особљу,

нуди возове на отказ распоредним станицама по наређењу отправника возова

ЦЧП 1,

даје станицама обавештења о закашњењу возова,

упозорава отправника возова путничке станице на оне његове пропусте у раду

који су настали из ма којих разлога, а који би могли да угрозе безбедност и

редовитост саобраћаја,

сваки примљени телеграм мора одмах подњети отправнику возова путничке

станице да његову садржину прими на знање,

благовремено закључује и доставља све службене дневнике помоћнику шефа

станице, стара се о уредној евиденцији и вођењу истих,

обавља и друге дужности које му нареди шеф станице или помоћник шефа

станице.

Упознавање са пословима отпраника возова ЦЧП 1 (оператори и манипулатори)

Отправник возова ЦЧП 1 – ОПЕРАТОР ради у турнусу 12/24/12/48 и обавља следеће

дужности:

регулише кретање возова са суседним станицама, све по претходном

споразуму са отправником возова путничке станице,

прати ход возова на распоредним одсецима, а о споразуму са отправником

возова путничке станице одређује улазне колосеке за возове који улазе у

путничку станицу,

на основу прикупљених података о долазећем бруту из анализа долазећих

возова, о бруту са утовара и о пружном бруту С-15 врши планирање отпреме

брута и саобраћаја возова.


Прегледао:

Оверио:






27.07. – 14.08. 2009. године

Страна: 30


наређује отправнику возова путничке станице испостављању одређених и

одговарајућих налога за односни воз,

најављује и прима локомотиве из локомотивског депоа,

споразумева се са отправником возова путничке станице у вези са скидањем и

додавањем возних локомотива,

уводи, отказује и објављује саобраћај возова станицама свог распоредног

одсека у договору са диспечером оперативне службе,

усаглашава саобраћај возова са суседним расоредним станицама и на основу

примљених података, исте обједињује и саопштава телеграфисти у путничкој

станици,

од локомотивског депоа тражи маневарску локомотиву где захтев евидентира

у С-43,

води евиденцију затвора колосека и пруге као и евиденцију нарочитих

пошиљака,

води Саобраћајни дневник С-45 и друге потребне евиденције,

одговара за збирку прописа и врши исправку истих,

води дневник манипулације Е-2, посебан дневник С-43 по Упутству 228,

прима и прегледа све важне депеше и хронолошки одлаже у фасциклу,

даје и тражи допуштење за локомотиве које улазе и излазе из депоа,

обавештава станице о урученим налозима, по добијеном обавештењу од

отправника возова путничке станице,

у случају сумње у дато наређење или обавештење између отправника возова,

онај који прима наређење или обавештење, мора се лично уверити на табли

или у дневнику С-45, С-13 или С-43,

благовремено закључује и доставља све службене дневнике помоћнику шефа

станице, стара се о уредној евиденцији и вођењу истих,

обавља и друге послове које му нареди шеф станице или помоћник шефа

станице.


Прегледао:

Оверио:

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ШЕМЕ ЖРС

dnevnik rada Žrs

Documents

50hz 25kv

25kv