dm 8.tema

8/13/2019 DM 8.tema

1/33

Kodeksi: vrste i sadraji

Deontologija medija

8. tema

8/13/2019 DM 8.tema

2/33

Struktura predavanja

Priroda kodeksa

Ciljevi kodeksa Autori kodeksa

Medjunarodni kodeksi

Nacionalni kodeksi Kodeksi u Srbiji

8/13/2019 DM 8.tema

3/33


Veina nacija u kojima poredak nije diktatorski posedujenajmanje jedan novinarski kodeks, od Norveke doJunoafrike Republike, odJapana do Turske, odKanade do ilea.

Ponekad se naziva etikim kodeksomili kodeksomponaanjaili pak nov inarskom povel jom, pravi l imadobrog ponaanja, vodiem kroz deontologiju,deontolokim prirunikomilipopisom naela.

Francuzi, pre svega zbog Graanskog IKrivinogzakonika, odbijaju korienjetermin kodeks; drai im jepovelja iako je povelja izvorno popisprava (a ne idunosti) koje najee odobrava neki suveren.

8/13/2019 DM 8.tema

4/33

Kodeksi: vrste i sadraji prirodakodeksa

Priroda kodeksaU trenutku kada neki kodeks biva usvojen,

najeeve postoji neki zakon, no sastavljai

kodeksa oseaju istovremeno I njegovenedostatke i njegove opasnosti.Ono to oni sastavljaju nijeneko sveto pismo, za

koje raunaju da e ga se svako bezuslovno i

odano drati, nego svojevrsni vademecum,podsetnik, iji uinak pretpostavlja da novinarposeduje odreeni moralni osjeaj.

8/13/2019 DM 8.tema

5/33

Kodeksi: vrste i sadraji prirodakodeksa

U svakom zanimanju postoje stvari koje se rade i stvarikoje se ne rade. Tradicionalno ih uimo u hodu.

No, da bi ostala ivom, tradiciju treba neprestanopretresati, proiavati, aktualizovati, organizovatiistavljati crno na belo, na lokalnom i nacionalnom nivou.U protivnom ostaje suviemaglovita, katkad idvosmislena ili ak vrlo neprihvatljiva.

Nekad se doputalo da novinari nakon konferencija zatampu od efova preduzeaprime kovertu.

Uporedo s takvom tradicijom u veini novinskih kuapostoje izdavaka naela kojase ili prenose usmeno ilisu napismeno uobliena (upuena ponekadpublici ilioglaivaima).

8/13/2019 DM 8.tema

6/33

Kodeksi: vrste i sadraji ciljevikodeksa

Ciljevi kodeksa.U svakom cehu (promet nekretninama, na primer,

ili farmacija) deontoloki kodeks ima cilj

odstraniti varalice i arlatane.Kodeks in form iejavnost o profes i ji :s ign alizi ra jo j da ona ima svoja pravi la

ponaanja.Uveavajui njen kredibilitet, on

garantu je vernost klijentele i, u sluajumedija, odanost oglaivaa dakleprosperi tet.

8/13/2019 DM 8.tema

7/33


Kodeks titi klijenta, ali povrh toga stvaraodreenu solidarnostunu tar grupe i odravaug led p ro fesi je, dakle i njen u ticaj .

Ne moramo nuno imati nameru ili mogunost

potovati Deset Bojihzapovesti, ali se ploe nakojima su zapisane estojavno istiu.Time sebi zacrtavamo, ako nita drugo, neki ideal.

Individualna svest svakog profesionalca

pokuava se naoruati izlaganjem jednodunopriznatih vrednosti i naela.Kodeks svakome daje neki osjeaj s igu rnos t i ,ko lekt ivne snage.

8/13/2019 DM 8.tema

8/33


S druge strane, kodeksu je cilj izbei intervencijudrave koja u sluajumedija moe biti opasna.

Uoi li zakonodavac raanje nepoverenjajavnosti premanjima, predlae, katkad i izglasa represivne zakone.

Pojava te opasnosti izaziva kod profesionalacaautoreformatorske korake: prvi je meu njimarazraivanje kodeksa.

Povelja, posebno ako ukljuuje i popis prava novinara,moe korisnoobavezivati i upravu. Otud je efovi vrloesto npr. u Francuskoj odbijaju prihvatiti.

Zahvaljujui njoj, profesionalci dobijaju zatituod svakogposlodavca koji bi od njih zahtevao ponaanje suprotno

javnoj usluzi: mogu dokazati da bi im to ponaanjemoglo doneti izbacivanje iz ceha.

8/13/2019 DM 8.tema

9/33


Novinarski kodeks je nuan:- Da bi se izvrilo kodifikovanje i

obelodanjivanje profesionalnih standarda

- Da bi se uinili dostupnim i transparentnimosnovi za profesionalnu odgovornost i zaprosuivanje kvaliteta novinarskog rada;

- Ali i da bi se obelodanila pravila koja suujedno i jedan osnov za nezavisnoststruke, i to ne samo u odnosu na politiku.

8/13/2019 DM 8.tema

10/33

Kodeksi: vrste i sadraji autorikodeksa

Autori kodeksa.Izuzmemo li kodekse koji dolaze od vlade i mogu se

poistovetiti s dekretima, postoje nacionalni kodeksi kojeizraujejedno ili vie udruenja, npr. u Gani poslodavci i

novinari, i meunarodnikodeksi, poput onogMeunarodne federacije novinara (IFJ/ FIJ).Druge su izradila udruenjaposlodavaca, npr. Povelju o

dobrom ponaanjuSindikata regionalne dnevne tampe,ili sindikati, kao u vajcarskoj i Velikoj Britaniji, ili pakudruenjanovinara, npr. Udruenjeprofesionalnihnovinara-SDX/ Society of Professional Journalists-SDX uSAD.

8/13/2019 DM 8.tema

11/33


Postoje monomedijski kodeksi kao onaj koji jeAmeriko udruenje novinskih urednika (ASNE;American Society of Newpapers Editors)sastavilo za tampu, kao i negdanji kodeks

Nacionalnog udruenjaradio-televizijskihposlodavaca (NAB; National Association ofBroadcasters) za radio-televiziju.

Ima, takoe, kodeksa svojstvenih jednom sredstvujavnog informisanja, bilo nekim novinama kao

to su pariki La Croix ili Chicago Tribune, bilonekom radio-televizijskom kanalu, poput NKH-au Japanu.

8/13/2019 DM 8.tema

12/33


Deontoloki kodeks morao bi se formulisatidobrovoljno unutar neke strukovne grupe.

Iz tog razloga neki ne priznaju pravilnike koje za

svoje zaposlene sastavljaju poslodavci, npr.redakcijsku poveljuNord-Eclaira, ili paknormativne prirunike o izraavanju, style-books, koji ukljuuju sva uputstva novinarima, odtanosti do interpunkcije, alii o deontologiji.

Ameriki listovi dobili su 1976. pravo dazaposlenima nametnu odreeni kodeks, a1980.velika ga je veina i imala.

8/13/2019 DM 8.tema

13/33


Prigovor tim kodeksima ponaanja ili preduzetnikimpoveljamanajee se odnosi na to da se sastavlja nainicijativu viih slubenika u redakciji.

Prednost je tih kodeksa to se mogu integrisati u ugovore

o zaposlenju i to mogu ukljuivati sankcije. Neki seusavravaju saradnjom novinara i poslodavaca, u okviruneke organizacije koja ih okuplja, kao to je nemakoNovinarsko vee.

Poveljama se, uostalom, uvek mogu pridodati

jurisprudencija (pravna nauka, skup znanja koja se tiupravnih normi u njihovoj praktinoj primeni, sudskapraksa) novinarskih vea (kada se potrudeda jesastave), te popis naela (koji im se tu i tamo zalomi).

8/13/2019 DM 8.tema

14/33


Kada se profesionalci upregnu u sastavljanje

kodeksa, poeljno jeda u pomo pozovustrunjake koji posmatraju i analiziraju

ponaanjei sadraje medija, a posebnokorisnike, koji posjeduju slobodu izraavanja.

Dobro je da kodeks prihvate svi lanovi strukovnezajednice.

Bolje je ako ga odobrava drutveno okruenje.

8/13/2019 DM 8.tema

15/33


PAUZA

8/13/2019 DM 8.tema

16/33

Kodeksi: vrste i sadraji istorijakodeksa

Istorija.Kodeksi su se poeli umnoavati poetkom 20.

veka, delimino pod uticajem progresistikogpokreta koji je kritikovao divlji kapitalizam,

posebno u medijima; u to su doba novinaripoeli shvatati da ine posebnu kastu.

U SAD je jedno novinarsko udruenjeiz Kanzasausvojilo 1910. kodeks koji se odnosio na

izdavae i upravitelje;1924.vie je od polatuceta dnevnika imalo sopstvenu povelju.Treba znati da se esto kao prv i nov inarsk ikodeksnavodi dokument zvan Credo nov inarakoji je 1908. sastavio prvi dekan prvog fakulteta

novinarstva, pri Univerzitetu u Missouriju.

8/13/2019 DM 8.tema

17/33


Prvi nacionalni kodeks b io je francuski :

Povelja dunosti nacionalnog sindikata

f rancuskih novinara (SNJ) usvojena je

1918.

Na meunarodnom je nivou prvi kodekssastavila InterAmerican Press Association,

a 1939. Meunarodnafederacija novinaraustanovila je vlastiti Kodeks asti.

8/13/2019 DM 8.tema

18/33


Posle Drugog svetskog rata kodeksi su se pojaviliu mnogimzemljama.

Ujedinjene nacije su se od osnivanja bavile tim pitanjem,

no njihov predlog kodeksa, upuen1950. na adrese 500novinarskih udruenja, nikadnije usvojen, ponajpre zatoto su profesionalne organizacije opravdanoodbileda vladine instance zabadaju nos u te stvari.

Novi talas zanimanja za deonotologiju nabujao je naprelazu u sedamdesete, u krugovima UNESCO-a, VeaEurope, FIJ-a, International Press Institutanakonvelikih i burnih protesta, a etvrtije usledio posleZalivskog rata 1991.

8/13/2019 DM 8.tema

19/33

Kodeksi: vrste i sadraji medjunarodni kodeksa

Meunarodni kodeksi

Novinarska profesija priznaje izvestan broj

zajednikih principa iznetih u normativnimaktima koji imaju meunarodni karakter.

Podela sveta na Istok i Zapad, proistekla iz

Drugog svetskog rata, odrazila se i na

nain i uslove raspravljanja o misijinovinara i o regulisanju njihove delatnosti.

8/13/2019 DM 8.tema

20/33


Godine 1946. osnovana je Meunarodnaorganizacija novinara. Ona je ubrzo okupila sveprofesionalne novinare iz istonih zemalja, anjeno sedite bilo je u Pragu.

Godine 1952. kao odgovor na tu organizacijuosnovana je Meunarodna federacija novinara;bila je naslednica istoimene organizacijeosnovane dvadesetih godina prolog veka.Okupila je novinare iz zapadnih zemalja, asedite joj je smeteno u Brisel, gde se i danasnalazi.

8/13/2019 DM 8.tema

21/33


Ova organizacija na svom Drugom kongresuu Bordou 1954.g. Usvojila je Deklaraciju onaelima ponaanja novinara u kojoj su u

saetom obliku, u osam kratkih lanovaobjedinjene glavne norme novinarskeprakse:

- Odbrana slobode informisanja

- Potovanje istine

- Potovanje linosti

8/13/2019 DM 8.tema

22/33


Meunarodna organizacija novinara se bavilapitanjima profesionalne etike.Donela je dverezolucije 1960. i 1962.g.

U njima se govori o potovanju istine, ali se

insistira i na pojmu odgovornosti novinara, ali nanain koji odstupa od liberalne linije koju sledikonkurentska zapadna organizacija i izraava sepolitiki orijentisano shvatanje odgovornostinovinara.

Govori se o odanosti stvari mira, napretka i sreesvih naroda, a etika se takoe vezuje zaostvarivanje politikih ciljeva.

8/13/2019 DM 8.tema

23/33


Minhenska deklaraci ja

Deklaraciju o dunostima i pravima novinara usvojili su 24.i 25. novembra 1971.g. u Minhenu predstavniciudruenja i federacija novinara zemalja koje su tada bile

lanice Evropske ekonomske zajednice, a to su bileFrancuska, SR Nemaka, Italija, Belgija, Holandija iLuksemburg. Na izradi dokumenta tesno su saraivalaaustrijska i vajcarska profesionalna udruenja novinara.

Taj tekst poznat je pod nazivima Minhenska deklaracija i

Minhenska povelja.Sledee godine ovu deklaraciju usvojila je i Meunarodna

federacija novinara.

8/13/2019 DM 8.tema

24/33

Kodeksi: vrste i sadraji medjunarodni kodeksi

Minhenska deklaracija osim to proklamujedunosti koje novinari imaju prema

javnosti, nabraja i prava koja omoguavaju

novinarima da udovolje tim dunostima.Posle pada Berlinskog zida 1989.g i

pristupanja Meunarodne organizacijenovinara Meunarodnoj federacijinovinara, autoritet Minhenske deklaracijeproirio se jo vie.

8/13/2019 DM 8.tema

25/33

8/13/2019 DM 8.tema

26/33

Kodeksi: vrste i sadraji kodeksiu Srbiji

Novinarski kodeksi u Srbiji, sve do ovog poslednjeg kojije donet pred kraj 2006.g sadrinom, razraenou iobimom spadali su u najsiromanije kodekse.

Tek krajem 2006. godine NUNS i UNS su usvojilijedinstven Kodeks novinara Srbije zasnovan na

uvaavanju profesionalnih i etikih normi i vrednosti uobavljanju informativnog rada u medijima. Kodeks se neodnosi samo na novinare, ve i na sve zaposlene umedijima.

Ovaj Kodeks sadri devet poglavlja, koja se odnose na

istinitost izvetavanja, nezavisnost od pritisaka,odgovornost, novinarsku panju, odnos prema izvorimainformisanja, potovanje privatnosti, korienje asnihsredstava, potovanje autorstva i zatitu novinara.

8/13/2019 DM 8.tema

27/33


Postojei kodeksi novinarske etike u Srbijiuglavnom pokrivaju podruja optih naela kojase nalaze u slinim evropskim dokumentima.

Sadre deklaracije o odgovornosti novinara premajavnosti i o poeljnom kvalitetu novinarskihproizvoda.

U naim etikim kodeksima najvie su razvijeneodredbe o zatiti profesije od politikih uticaja izatiti statusa profesije.

8/13/2019 DM 8.tema

28/33


S druge strane, gotovo da nema odredbi o zatiti integritetaprofesije novinarstva od izazova novca, mada se upraksi svakodnevno vide i najprofaniji primeri davanjamedijskih i novinarskih usluga za novac.

Retko gde u Evropi se moe nai takva rasprodaja ugledaprofesije kao u Srbiji.Dakle, postojei dokumenti samoregulative josu

nerazvijeni.

Takoe, slabo se javno preispituje odgovornost i primenjujusankcije, jer se tela profesionalnih novinarskihorganizacija zaduena za brigu o odgovornosti za javnure(sudovi asti), retko oglaavaju.

8/13/2019 DM 8.tema

29/33


Najvei nedostatak za pr imenu doktr ine o drutvenojodgovorno st i i samo regulac i je medi ja i nov inara,

predstav ljaju nedovo l jna organizovanos t vlasnika i

osnivaa pr ivatnih medi jai nepostojanje svesti o

odgovornosti meu njima.Oni su drugi, nezaobilazni partner (pored profesionalneorganizacije novinara) koji uestvuje u stvaranjunacionalnih kodeksa profesionalne etike u novinarstvu.Bez ovog partnera uticaj ovakvog dokumenta je slab, a

sankcije u velikoj meri bez adresata.S obzirom da se polako i privatni vlasnici medija u Srbiji

organizuju u svoja udruenja, taj neophodni partner sepomalja na javnoj pozornici.

8/13/2019 DM 8.tema

30/33


Sva je prilika da e protei jo dostavremena dok se novinari i vlasnici medijau Srbiji ne organizuju do te mere, kada e

im zajedniki interes biti da sednu za sto izajedniki deklariu prava i prihvateodgovornosti.

Na tom putu trebalo bi da im pomogne

nedavno formirani Savet za tampu, kojijo nije doiveo punu afirmaciju u javnosti.

8/13/2019 DM 8.tema

31/33

Kodeksi: vrste i sadrajizakljuno razmatranje

Novinarski kodeksi nisu na poetku imalidananje karakteristike: dananjastruktura kodeksarezultat je razvoja ukome je sve vie mesta zauzimalaodgovornost novinara za svoj rad i odnos

novinara prema itaocima, odnosnosluaocima i gledaocima, dok je ranijeto

bio odnos s poslodavcem.

8/13/2019 DM 8.tema

32/33

Kodeksi: vrste i sadrajizakljunorazmatranje

Koliko god bili razliiti kodeksi postavljajupravila uglavnom za iste grupe pitanja

(istinitost izvetavanja, novinarska panja,odgovornost, uvanje izvora, nezavisnost iintegritet novinara, unutranja sloboda,

prava drugih kojih se informacije tiu,posebno privatnost i nediskriminacija i dr.

8/13/2019 DM 8.tema

33/33


HVALA NA PANJI

dm 8.tema

Documents