I ovaj kamen zemlje Srbije,to pretec suncu dere kroz oblak,Sumornog cela mracnim borama,O vekovecnosti prica dalekoj,Pokazujuci nemom mimikomObraza svoga brazde duboke.Vekova tavnih to su tragovi,Te crne bore, mracne pecine;A kamen ovaj, ko piramidato se iz praha die u nebo,Kostiju krnih to je gomilato su u borbi protib dumanaDedovi tvoji voljno slagali,Lepeci krvlju srca rodenogMiica svojih kosti slomljene, Da unucima spreme busiju,Oklen ce nekad smelo prezirucDumana cekat cete grabljive.I samo dotle, do tog kamena,Do tog bedema Nogom ce stupit moda, poganom!Drzne li dalje? ... Cuce gromoveKako tiinu zemlje slobodneSa grmljavinom stranom kidaju;Razumece ih srcem straljivimta ti sa smelim glasom govore,Pa ce o stenja tvrdom kamenuBrijane glave teme celavoU zanosnome strahu lupati!Al jedan izraz, jednu misao,Cuce u borbe stranoj lomljavi:Otadbina je ovo Srbina!