djačka reč br. 1

++++

++++

Основна школа Мрчајевци, јун 2008.

�

++++

++++

УводникПред вама се налази први број школског часописа ОШ “Татомир Анђелић” из Мрчајеваца.

После дужег размишљања, планирања и сакупљања материјала, коначно су се стекли услови да се појави први број. План је да се часопис појављује једном годишње, за крај школске године, односно Дан школе (14. јун). Пошто је ово “првенац”, сигурни смо да има пропуста, недостатака и нечега што је можда сувишно, што вам смета. Стога, све примедбе на рачун листа можете упутити члановима редакције, и они ће сигурно бити размотрени и прихваћени ако је то изводљиво. У наредним бројевима ћемо се трудити да укључимо што више ученика у редакцију, како би садржаји били примеренији њима, јер због њих лист, на крају крајева и постоји.

Редакција

170 година школе

Ове школске године наша школа обележава 170 година постојања и рада. Пошто је ово први број, и на неки начин повезан са овим јубилејом, прочитајте нешто о историјату наше

школе:

ИСТОРИЈАТ

Школа у Мрчајевцима основана је 1837.

године.Радила је нередовно и уз много тешкоћа. Током балканских ратова и Првог светског рата многи учитељи су упућивани на војне дужности. Рад, међутим, није дуже прекидан,чак ни у доба

окупације.Мрчајевци су веома погодан пример типичних мена школског система у првим деценијама послератног развоја. Од 1945. до 1960. године школа је седам пута мењала свој статус! Од четвороразредне школе прерасла је у прогимназију, затим у непотпуну гимназију, те у једногодишњу “праву” гимназију, осмолетку и у огледну Основну

школу. Почело се, осим у седамдесетогодишњој оронулој школи, у три кафане, да би се наставило у новој школској згра-ди и у низу других новоизграђених школских про-сторија.Према записнику Школског одбора од 22. 12. 1957. године констатовано је да је Основну школу у Мрчајевцима Завод за унапређење школства НР Србије прогласио за огледну. То је био почетак припремног периода, а званично проглашење уследиће после испуњавања услова.Рокови су више пута померани, а школа је званично проглашена 12.12.1959. године за огледну. У Србији су оформљене 34 огледне школе. Циљеви реформе: Тешње повезивање школе са друштве-ном средином, оспособљеност ученика за производни рад и њихово учешће у процесу


3

++++

++++

друштвеног самоуправљања.Године 1959. покренута је у Србији широка иницијатива да просветне установе добију и симболична имена, махом по истакнутим борцима НОБ-а или по значајним догађајима из овог периода. Те године наша школа добија назив Огледна основна школа “Милан Милошевић- Ћопо” Мрчајевци.Милан Милошевић Ћопо рођен је у Мрчајевцима 1914.године. У Чачанској гимназији ступио је у омладински покрет, а потом постао први члан КПЈ у Мрчајевцима. Због ширења комунистичких идеја осуђен је 1940. године на робију коју је издржао у Нишу. Као истакнути првоборац стрељан је у Јајинцима у октобру 1941. године.По плану школе за 1960. годину школски врт засејаван је тако што је једно одељење сејало хељду, друго лан и конопљу, треће лук, четврто плави и црвени патлиџан...Поред послова у школском врту, живинарнику и на огледној њиви, организовани су и други, веома бројни облици рада. 1961.године забележен је рекордан број ваннаставних активности: 8 група и секција за поједине предмете, секција моделара, фотоапаратера, кинооператера, хигијеничара, те хорска, драмска, литерарна и фолклорна секција. У спортским активностима радиле су секције:бициклистичка,стрељачка,шаховска,уз неизбежну фудбалску. Ту су још придодате и друге активности: Подмладак Црвеног крста, ђачки универзитет, разгласна станица, пионирска и омладинска организација, група младих домаћица...Поједини наставници су имали и по 10 задужења! Оно што је најважније у читавом подухвату, јесте стварање материјалне

основе за савременије школовање младих нараштаја. Мрчајевачка школа добила је пре других сеоских школа радионицу за техничко образовање, ђачку кухињу, релативно опремљене кабинете, школски врт и економију. Наставнички кадар био је стручно заступљен. Да би се успело у амбициозном огледном подухвату, морало се много улагати у разноврсне активности.Осим на почетку, изостала је већа материјална помоћ из републичких и среских фондова.Утопијски је било замишљено да ученици могу бити и одлични ђаци и масовни учесници у тридесетак ваннаставних активности.Роди-тељи су усмеравали младе на даље школовање, не пристајући да им деца буду “савршени сељаци”.То је један од разлога што експеримент са огледном школом у основи није био успешан. Може се закључити да је огледни период у хроници мрчајевачке школе трајао око десет година, од 1957.до 1967.Број ученика у мрчајевачкој школи кулминирао је у доба огледног експеримента, када се школовало и по 16 одељења у старијим разредима. После овог раздобља број ученика постепено се смањивао. Седамдесетих година било их је по 14 и 13 одељења у вишем узрасту , да би се од 1990.године број стабилизовао на 12 одељења, колико их и данас има. У нижем разреду у матичној школи број одељења варирао је од 6 до 8 одељења.Укупно се, заједно са издвојеним одељењима, у последњој деценији школовало просечно око 700 ђака. У последњих 14 година школовало се и по неколико десетина избегличке деце.Зубна амбуланта у саставу школе, према неким подацима, прва је сеоска зубна амбуланта

у Југославији. Опремљена је трудом Дома здравља у Чачку, напорима директора школе Милана Милисављевића и прилозима грађана. Отворена је 1975. године. Мало је школских установа које имају овако богат школски простор. Данашње генерације морају га одржавати и оплемењивати._________________________

Досадашњи директори од 1957.године:

_________________________

1.Марковић Живојин -1957-19622.Баковић Милан -1962-19643.Капларевић Блажо -19644.Сјеничић Миливоје-1964-19735.Милисављевић Милан-1973-19776.Пајовић Павле-1978-19907.Батавељић Милан-1990-20028.Чворовић Драгољуб-2002-_________________________

(Коришћен је материјал из књиге “Хроника школе мрчајевачке” аутора Милована Урошевића, из 1997. године.)_________________________


�

++++

++++

О Татомиру

Основна школа “Татомир Анђелић” у Мрчајевцима ово име носи од 1. 09. 2005. Пре тога школа се звала ”Милан Милошевић-Ћопо”. Прочитајте нешто више

о Татомиру:

Најугледнији ђак ове школе, по коме школа

данас и носи име је Татомир Анђелић, српски математичар и стручњак за механику.

Биографија

Татомир Анђелић је рођен 11. новембра

1903. године у засеоку Буковац, између Чачка и Краљева, Бечањ, општина м рч а ј е в ач к а , с р е з краљевачки, Србија, као једно од ш е с т о р о деце Павла и Дмитре А н ђ е л и ћ . Мајка му је била непи-смена, а отац земљорадник са четири разреда тадашње гимназије, али и народни посланик - демократа. Татомир је имао пет сестара. Основну школу је завршио у Мрчајевцима 1914, а наставио је школовање тек

1919. (после завршетка рата). За годину дана исполагао је шест разреда гимназије, а наредна два разреда је редовно похађао и виши течајни испит је положио јуна 1922. у гимназији у Чачку. Данас га се гимназија у Чачку сећа као једног од својих најпознатијих ученика.

Према сопственој жељи студирао је

математику, физику и астрономију на

Универзитету у Хајделбергу ( Н е м ач к а ) , у периоду 1922-1927. Ш к о л с к у 1 9 2 7 / 2 8 . провео је на Филозо-ф с к о м ф а к ул т е т у у Београду,

где је јуна 1928. завршио

м а т е м а т и ч к у групу наука. На

његово формирање као научника посебног

су утицаја имали Михаило Петровић (1868-1943), Милутин Миланковић (1879-1958) и Антон Билимовић (1879-1970).

У периоду од октобра 1928. до септембра 1945. био је професор математике средње школе, углавном у Другој београдској гимназији (која се тада звала Друга мушка реална гимназија). Истовремено је држао и вежбе из рационалне механике код проф. Билимовића на факултету, као хонорарни асистент. Испит за професора средње школе положио је 1932. Докторску дисертацију Диференцијалне једначине кретања нехолономног система у инкомпресибилној течности одбранио је фебруара 1946. ( пред чувеним професором Милутином Миланковићем). После раздвајања Филозофског факултета 1947. припао је новооснованом Природно-математичком факултету, где је 1948. изабран за доцента при Катедри за механику и астрономију. Од 1. јула 1951. је ванредни професор за предмете механике, а од 1. маја 1957. је редовни професор Природно-математичког факултета. Био је шеф Катедре за механику и астрономију 1954-1962, а после њеног раздвајања шеф Катедре за механику 1964-1971. Када је 1971. Катедра у оквиру реорганизације ПМФ постала Институт механике ПМФ у Београду, постао је управник тог Института. Био је декан Природно - математичког факултета 1958-1962. Отишао је у пензију 1974. године. Изабран је 17. децембра 1959. за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 21. марта 1974. за њеног редовног члана. Преминуо је 7. августа 1993. у Београду у својој 90. години.


5

++++

++++

Научни рад

Професор Анђелић је први који је код нас, у бившој

Југославији, увео тензорски рачун и први стварао подмладак који је почео да се бави тим снажним оруђем механичких наука. Академик Татомир П. Анђелић објавио је преко 50 научних радова из области математике и око 60 стручних и научно-популарних уџбеника и списа од којих су многи публиковани и у иностранству на немачком, француском и енглеском језику. Нарочито је био заинтересован за примењену математику, астрофизику ( небеску механику ) . Преко 20 година академик Анђелић је био председник Југословенског астронаутичког и ракетног друштва (ЈАРД) Посебно је, по својим научним и стручним квалитетима био це-њен у иностраним круговима тако да је био изабран за потпредседника Међународне астронаутичке федерације и био председник организацоног одбора за два Конгреса те организације који су одржани у нашој земљи 1967. у Београду , а 1978. у Дубровнику. Дуг живот и добри резултати у науци допринели су да је својевремено био добитник највиших друштвених признања и знамења. Име Татомира Анђелића изговара се са поносом не само у мрчајевачкој школи и Чачанској гимназији, већ и у народу овог краја. ************* ******* *

Школа данасШкола у Мрчајевцима да-

нас броји око 650 учени-ка и око 70 запослених. Поред матичне школе у Мрчајевцима, школа има и шест издвојених одељења (четвороразредних) у околним селима: Мојсиње, Доња Горевница, Остра, Бечањ, Вујетинци и Катрга. Од 50 запослених у настави, 30 има високу стручну спрему, 18 вишу а двоје средњу.Школа има укупно 42 одељења, од чега је 22 у матичној школи, а остатак у издвојеним одељењима.

- Дан школе

Дан школе се обележава 14. јуна пригодном

свечаношћу у којој учествују ученици наше школе и локално културно-уметничко друштво. Овом приликом се награђују најбољи ученици, наставници и остали који су помогли на неки начин рад школе.

- Школски простор

Школа располаже са 13 учионица (кабинета),

фискултурном салом и кабинетом за информатику. Библиотека располаже са око 3000 књига, али недостају новија издања. Кабинет за информатику је опремљен са 16 рачунара, не баш новије генерације. Школско двориште је доста велико, и у њему се налазе 4 зграде: стара школска зграда, нова школска зграда, радионица за ТО са котларницом за парно грејање и кухиња. 2006. године је завршена реконструкција старе школске зграде која је била у доста лошем стању

(напуклих зидова и темеља). Остала је неурађена фасада због недостатка средстава. Ове године иначе, школа слави 170 година постојања и рада. Настава у матичној школи се одвија у две смене, а у издвојеним одељењима у једној.

- Издавачка делатност

Поводом 160 година постојања школа је издала

књигу-монографију „Хроника школе мрчајевачке“ аутора Милована Урошевића (издавач „Литопапир“ Чачак). -Почетком 2006. године постављен је и школски сајт (www.osmrcajevci.edu.yu) који је у јуну 2006. проглашен за најбољи школски сајт основних школа Школске управе Чачак. Такмичење је организовао „Телеком Србија“ уз медијску подршку часописа „PC Press“. -Школа је 2004. била домаћин Окружног такмичења из информатике, и вероватно би то и наредних година била да није било реконструкције зграде у којој је смештен кабинет информатике.- Св.Сава се сваке године свечано обележава као школска слава. Сечење славског колача се обавља у просторијама школе уз присуство локалног пароха, ученика, наставника и родитеља .После тога следи богат и пригодан културно-уметнички програм кога организују ученици наше школе уз помоћ и подршку својих наставника. Школски хор је доста масован као и драмска секција који редовно узимају учешће на овој приредби.


6

++++

++++

У овој школској години у матичној школи је

планирано да се заврши фасада на старој школској згради, реконструкција мокрих чворова, израда фасаде, тротоара и пода у кабинету за ТО и хобловање паркета у фискултурној сали.У издвојеном одељењу у Мојси-њу планира се препокривање зграде и замена олука.У следећој школској години, осим набавке наставних средстава, на побољшању материјално техничких услова

рада планирано је да се почне са заменом дотрајале столарије, као и реконструкција горње школске зграде.Овом приликом се захваљујем локалној самоуправи, односно Скупштини Општине Чачак на разумевању и помоћи у побољшању материјално техничких услова рада школе.

директор школе:

Драгољуб Чворовић

Реч директора: Планирани радови

Ове године уз подршку Министарства за омладину

и спорт Србије и Министарства просвете Србије организована је 20. омладинска бициклистичка трка “Школарци кроз Србију“ на којој је и наша школа (по позиву) узела учешће. Трка је организована од 28. до 30. априла у етапама: 28. 04. прва етапа: Краљево – Жича, 5 км .друга етапа: Матарушка бања - Краљево, 11км 29. 04. трећа етапа: Краљево - Мрчајевци , 22км четврта етапа: Мрчајевци – Краљево , 22км 30. 04. пета етапа: Краљево - Врњачка бања, 25км.У генералном пласману наша

школа је са неискусном екипом у саставу: Драгићевић Милан VII-1, Јевтовић Миленко VII-2 и Веселиновић Илија VII-2, заузела седмо место.Такав резултат се може сматрати врло добрим , обзиром да је на такмичењу учествовало 30 школа из земље и иностранства, међу којима је било и оних који активно тренирају у

бициклистичким клубовима.Наша школа је била домаћин на циљу треће етапе од Краљева до Мрчајеваца. Приредба је одржана на летњој бини испред мрчајевачког Дома културе. Медаље победницима, том приликом, уручио је директор наше школе Драгољуб Чворовић.

Наша школа, домаћин бициклистима

М. Пауновић

Ученицигенерацијепретходних

година:2 0 0 5 . М а р и ј а н а

Милекић2007. Сања

Белић2 0 0 6 . Д а н и ц а

Арнаутовић


7

++++

++++

Издвојена одељења - ВујетинциРасцветало дрво у мом

дворишту

И ове године пролеће се увукло у моје село. Пожурило је и

обрадовало нас сунчаним данима и зеленом травом.Гледам кроз прозор своје собе. У дворишту јагорчевина зашаренела зелени тепих, па пркоси сунцу својом жутом бојом. Цвета зумбул, цвета нарцис, а уцветала је и стара трешња. Гледам је онако раскошну, стоји поносно у свој својој лепоти. Сваког лета тата ми на њену најдебљу грану окачи љуљашку, па се љуљам и сладим њеним сочним плодовима. Сваки цветић на њеној грани смешка ми се док га гледам. Знам да ће за неки месец сваки од њих бити велика румена трешња, па се смешим и ја њима. Ујутру када устанем и изађем у двориште осетим мирис трешњиног цвета. Чујем звук пчела које долазе у моје двориште да сакупљају прах са трешњиног цвета. Волим дрвеће кад процвета, волим бакину баштицу испред куће, а највише од свега волим када се у дворишту расцвета наша стара трешња.

Јаковљевић Неда, IV разред

Са излета

Двадесетог маја смо кренули на Златибор. Прошли смо

кроз Чачак, Гучу, Пожегу и Ужице.Стигли смо у Етно село у Сирогојну. У музеју на отвореном смо уз објашњења кустоса видели куће из 19. века. Видели смо главну кућу, куће у којима су живели синови који су се женили, млекар...Из Сирогојна смо кренули на Златибор. Отишли смо на Партизанске воде. Видели смо чесму Петра I Карађорђевића. Шетали смо се поред језера. У парку смо се играли одбојке, клацкали и љуљали. Слободно време смо провели на златиборској пијаци. Ту смо купили много лепих ствари. Време је брзо прошло, па смо морали назад. У повратку смо прошли поред реке Ђетиње која је добила име по деци коју су Турци давили у њој, према

легенди. Прошли смо и кроз Овчарско-кабларску клисуру.Срећни и задовољни, вратили

смо се својим кућама. Симовић Весна, IV разред

Дружење са песницима

Када сам дошао у школу ни слутио нисам какво ме

изненађење чека. Учитељица нам је рекла да ће нам у госте доћи песници и другови из Бечња и Доње Горевнице. Пажљиво смо слушали стихове које су нам песници говорили. Било је и стихова које смо смехом испратили, а и оних који су описивали дечје несташлуке. Не бих могао да издвојим ни један, јер су ми сви подједнако драги. Од свега нам је била најдража игра са вршњацима.

Ђоковић Никола, III разред

(На слици је дружење са песницима у нашој школи)


8

++++

++++

Издвојена одељења - Катрга

Катрга је богато и равно село са око 300 кућа и

900 становника. До 1926. године ђаци из тог села су се школовали у Мрчајевцима, а тада је у Катрзи изграђена школа. То је била једна од првих новосаграђених школа у чачанском крају после Првог светског рата. У ходнику школе уклесана је спомен-плоча - споменик где су записана имена 77 погинулих ратника из Катрге и неколико из других околних села. Од 1965. године школа у Катрги делује као издвојено одељење основне школе у Мрчајевцима. 1976. године школска зграда је комплетно адаптирана уз велики труд запослених и мештана. Сада школа располаже са три учионице, кухињом, помоћном просторијом, два ходника, котларницом и мокрим чвором. Школске 1997/98. је отворено предшколско образовање које је смештено у једној од учионица и обавља се у поподневној смени. Школа поседује и 4 компјутера, а обновљена су и многа наставна средства. Ове године школу похађа 36 ученика од којих је 1. и 4. разред у чистом одељењу, а 2. и 3. у комбинованом. Запослене су три учитељице и једна помоћна радница.Ово су рекли ученици о нашој школи:

Школа је сјајна. - Филип, 1. •

раз.Моја школа је сјајна, а понекад бајна. - Часлав, 1. разред Ову школу чине вредна бића. -Милена, 2.раз.Школа открива велике тајне и наше симпатије сјајне.- Марта, 1. разред У њу ко уђе, паметан изађе.- Бранко, Дејан 2. разредМоја школа је златна, у њој има пуно ђака. -Јована, 1. разред Моја школа је пуна ђака и срећних првака. - А. Младеновић, 3. разредУ школи стичем лепе утиске за даље образовање. -Мина, 3. раз.Кад дођем у школу срећан сам, око ње има пуно цвећа. -Данко, 3. раз.Школу треба волети, јер ће и школа волети вас. -Ј. Јовановић, 4. разред Школа је наше сунце, а ми смо њени цветови. - Наташа, 4. разред На музичком се свашта пева, на физичком лопта сева, школа је лепо место за учење, али деца мисле да је све то мучење. - Тијана Чекановић, 4. разред Сваки ученик ове школе сања веома лепе снове. - Оља, 4. разред

Приредбе:

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

У току ове школске године, успешно су одржане две приредбе: једна за Савиндан, а друга за Дан жена. Ученици су рецитовали, драматизовали одабране текстове, певали, а изнад свега лепо играли уз кореографију коју су заједно осмислили са својим учитељима. Неки ученици су показали своју креативност свирајући одређене мелодије. После завршеног програма дружење се настављало уз послужење које су припремили родитељи. Такође, ове школске године за Нову годину нас је посетило и позориште из Крагујевца представом под називом „Тенисер”, после које су деци подељени пакетићи. Организо-ван је и долазак мађионичара који је деци показао нове и старе трикове.

Излет:Као и сваке године, и ове године наша школа је организовала једнодневни излет на релацији Катрга -манастир Враћевшница -Таково -Савинац -Горњи Милановац. Ова маршрута је за препоруку јер се може много научити, а истовремено забавити и одморити.

Враћевшница


9

++++

++++

Издвојена одељења - БечањИницијативом сељана, школа

у Бечњу саграђена је 1939. године на парцели коју је за школско двориште поклонила Станојка Радојевић. Школска зграда састоји се од: две учионице површине 48м², мање кухиње и канцеларије. Двориште са воћњаком има површину од 39,57 ари.У почетку рада 1940. године школовањем је обухваћено 62 ученика. Школа је била самостална до 1963. године када је припојена школи „Милан Милошевић“ као издвојено одељење. Тако организована активно је радила до 1976. када је укинута због малог броја ђака. После 19 година непостојања, школа је поново отворена 1995. године на иницијативу групе грађана и залагање бившег директора Милана Батавељића и одборника Милоша Марића.Те године школа је имала 10 ученика. Временом тај број се повећавао, али последње 3-4 године опет имамо проблем малог броја ђака. Ове школске године у школи има укупно 8 ђака. У I разреду има 4 ученика; у II разреду 3 ученика и у III разреду само једна ученица. Од 2006. године у школи је отворена предшколска група. Ове године у њу је уписано 5 предшколаца.

Ученици са предшколцима на крају I полугодишта заједно са васпитачицом Љиљаном Бачанин и учитељицом Сне-жаном Савић приредили су Новогодишњу представу за родитеље и остале мештане Бечња. Тада је био организован и маскенбал у коме је ученик II разреда Синиша Павловић са маском „Кловн“ освојио I место. На Дан жена за све маме и баке такође је била представа. У току су припреме за приредбу која ће се одржати последњег дана ове школске године. Разредни старешина: Снежана

Савић

ПРОЛЕЋЕ

Стигло је пролеће и у мој крај. Све је око мене зелено,

шарено и весело. Топли дани покренули су све. Свуда наоколо шири се мирис траве и цвећа. Пчелица зуји. Пожурила је да сакупи меда са жутог маслачка. Птице певају своје песмице. Људи вредно раде. Деца се весело играју. Потоци жуборе. Сви треба да знају да је стигло пролеће. Небојша Марић-први разред

Пас и девојчица

Шетали девојчица и пас шумом. Играјући се они

су се изгубили. Пас је нањушио пут до куће. Уплакана девојчица му се захвалила. Следећег јутра пас се убо на трн. Дотрчао је до

девојчице цви-лећи. Девојчица му је извадила трн и тако му се одужила.

Алекса Стојановић

- први разред

(На слици су ликовни радови наших ученика)


10

++++

++++

Издвојена одељења - Мојсиње20. октобра 2007.

школа у Мојсињу је обележила 150 година

постојања

Бивши и садашњи ђаци хитају, да старој школи рођендан

честитају. Тако је то било на прослави 150 година постојања и рада школе у Мојсињу.Госте који су пристизали на капији су дочекивали чланови Организационог одбора, затим су их млади у народним ношњама дочекивали сољу и хлебом, по старом српском обичају.Гости су затим у школској згради могли да разгледају изложбу ученичких радова и прегледају старе школске дневнике, проналазећи себе. У 12 часова је почела промоција књиге о мојсињској школи коју је написала Мирјана Ранковић-Матовић, бивши ђак ове школе, иначе професор српског језика. Промоција књиге је изазвала знатижељу свих присутних, тако да је учионички простор био мали да прими све заинтересоване. После промоције књига се продавала „као алва“, што каже наш народ, и сви су једва чекали да је прелистају, да себе или неког свог пронађу на некој од фотографија или у неком од текстова. Коментари о књизи су се сводили на : „чиста десетка“. Хвала Мири.

Ова књига је угледала светло дана уз помоћ бившег ученика наше школе Миљка Нешовића који је књигу одштампао у веома кратком временском року. Хвала Миљку. Славље је настављено

у мојсињском Дому свечаном академијом уз учешће хора матиче школе из Мрчајеваца, ученика школе „Свети Сава“ из Атенице са пригодним рециталом који је припремила Мирјана Ранковић-Матовић.

Мирјана Ранковић - Матовић, аутор монографије о школи

Учешће су узели и чланови КУД-а “Нада Симовић” из Мојсиња и ученици наше школе.

Директор школе Драгољуб Чворовић поделио је захвални-це најзаслужнијим грађанима за допринос у образовању, донаторима који су помогли ову прославу и постхумно за учитеље. После свечане академије следио је ручак за све присутне у препуном Дому културе, који је организовао члан одбора за прославу – Раденко Ранковић. Хвала Раденку. Председник Органи-зационог одбора прославе, Милутин Јевтовић захвалио се на присуству председнику општине, Велимиру Стано-јевићу, начелници Школске управе Чачак, Драгици Симовић, директору школе Драгољубу Чворовићу, председнику Месне заједнице Милану Глишовићу,

свим гостима и грађанима нашег села који су материјално помогли ову прославу. Велики допринос овом јубилеју дао је и бивши ученик ове школе Радован Обрадовић – Микица, који је урадио дивне позивнице и захвалнице. Хвала Микици. Многи спонзори, бивши ученици наше школе, грађани нашег села помогли су ову јубиларну прославу. Председник Одбора за прославу Милутин Јевтовић и члан одбора Раденко Ранковић обишли су цело село како би свакоме уручили позивницу и прикупили што више средстава за уређење наше школе и организацију прославе. Све ово не би имало овакав сјај да није било Милутина Јевтовића, нашег популарног „Енглеза“, који је имао велико срце и жељу да ово све осмисли и уз велику помоћ осталих реализује. Велико хвала Милутину! Овом прославом наша школа је добила ново лице: урађена је фасада, поправљени су тротоари, уређен хладњак под виновом лозом са новим клупама, поправљени санитарни чворови, поправљена и офарбана ограда око дворишта, уређен унутрашњи простор...После овога, школа може успешно пркосити зубу времена и дочекивати нове генерације својих ученика.

*****************

Надежда Јовановић, учитељица(у име Организационог одбора)

*****************


11

++++

++++

Чланови Организационог одбора прославе Гости испред школе

Додела захвалница Милутин Јевтовић и Драгица Симовић, начелник Школске управе Чачак

Ликовни радови ученика старијих разреда

Ивана Љаљај VIII-3 Ивана Љаљај VIII-3

Бојана Пумпаловић VIII-3 Стефан Радивојевић VII-1

Стефан Матовић - Мртва природа


1�

++++

++++

Издвојена одељења - Д. Горевница Пролеће

Опет је дошло пролећеопет нам ласта долећеса њима ведрији данитопли и осунчани.

Вредне пчеле лепршајуслатког меда сакупљајуа малени мравиу зеленој травијунаци су прави.

У зеленој горипоточић жуборијури сваког данада јави на сто странада нам зима одеа пролеће дође.

Милица Александрић, III разред

Васкрс

Освануо диван данВаскрс - то је празник драг.Мајке јаја фарбају,да се деца куцају.

Пчелице летитептичице певајтесвима редом јавитеосвануо дан сунцем обасјан.

Шуме јако шумитемора снажно гудитеХристос воскресерадост донесе.

Милица Александрић, III разред

Пролеће

Пролеће је дошло и птице са југаотишла је зимадосадна и дуга.

Ливада се шарениима пуно цвећа,висибаба и љубичицавесници пролећа.

Пролеће је дошлоприрода се буди,раде на пољувредни људи.

Јована Нишавић, III разред

Миомир Вуковић, IV разред

Ана Ристић, IV разред

Лука Недовић, II разредМарина Вујић и Јулија Белић, II Лука Ивезић, I разред

Зграда школе у Доњој Горевници


13

++++

++++

Издвојена одељења - ОстраЗаписах од старијих

Мени је моја бака причала о свом детињству,

девојаштву и пословима који су се тада обављали.У послератно време владала је немаштина, оскудица и борба за боље сутра. Живот на селу, без много новца и могућности зараде, захтевао је пуно мучења и напора. Одела која су носили израђивана су од природних материјала, њима доступним: вуне и лана. Овце су гајили да би добили вуну, а од меса купили со, шећер и гас. Прање вуне по потоцима, уз грају девојака, било је занимљиво и весело. Вуну су редили у вуновлачарама, прели на сеоским прелима, а фарбали

у ораховини, комини и другим природним бојама. Прели су се и ткали разни одевни предмети, а и спрема за удаваче.Лан су производили од конопље коју су сејали, чували од врабаца и захтевно прерађивали. Још увек се сећају на бељојку, црнојку, авељину како су је сортирали по квалитету. Киселили су је на мочилима да би влакно било мекано и пријатно за ношење. Радовали су се сваком сунчаном дану како би се осушила њихова, муком творена повесма. Гребањем су се добијале две врсте лана. Фина влакна су се користила за кошуље, чаршафе, и материјале за ручне радове. Груба влакна кучине су се користила за сламаре, дебеле чаршафе,

џакове и крпе. Од финих влакана су ткали карирано платно за девојачку спрему. Девојке тог времена су са пуно љубави и стрпљења везле и хеклале ситне украсе. Видовдан је био дан када је свака девојка износила своје рукотворине дичећи се пред својим другарицама.Време у коме су израђивани ови предмети је далеко иза нас. Али, и ми уживамо у лепоти серџада, ћилима, ланених постељина и других рукотворина из прошлости.

Јана Белић, III разред, Остра(Прво место на конкурсу Вукове

задужбине)

Записах од старијих

Приче о догађајима и животу које нам причају наше

баке и деке су стварни траг прошлости.Са њихових лица и погледа зрачи искреност и жал за прошлим временима, а на нашим радозналост и дивљење. Мени бака и дека често причају детаље о животу и забавама из њиховог детињства. Прича о многочланим породицама, тешком сеоском животу и играма је веома лепа. Породични живот у сваком домаћинству је имао одређена правила рада за сваког члана. Глава породице је одређивала, доносила и питала се за све одлуке.Школа је била извор догађаја и прича о строгим учитељима са прутевима, легиштарима и таблицама. Њихове крпењаче, „Мица” и „Клис” су биле главне

занимације. Чување оваца и крава пратили су звуци свирке у чешаљ, лист и двојенице уз које су учили прве кораке народних кола. Веома млади рано су упошљавани у лакше послове на њиви: водили су волове и краве са плугом и ралицом, сејали пасуљ и жито. Сваки дечји посао рађен је уз песму, грају, и испуњен надом за боље и лепше сутра. Омиљене песме девојака су биле: „Пошла цура на прело”, „Хајде Като, хајде злато”, ,,У Милице дуге трепавице”, а момци су уживали у речима песама: „Поји Миле волове на реци”, „Чија фрула овим шором свира”. Ноћ су дочекивали на сламарама и одсјају лампи на гас, прекривени грубом ћилимаром или тешким губером. У девојачко и момачко доба, у то време, једини изласци су били игранке, прела и комишања. Свуда су ишли у пратњи својих родитеља који су се питали за изабранике за

брак. Мајке су ћеркама чешљале косе, плеле кике и годинама спремале спрему за удају. Зиме су проводиле предући вуну, ткајући серџаде, ћилиме, губере и лан у платно. Сва деца из тог времена су уживала у чојаним оделима, везеним кошуљама и ручно израђеним опанцима. Укусну храну, спремљену на веригама и црепуљи, јели су из земљаних и дрвених посуда са дрвеним кашикама. Посластица њиховог детињства је пекмез, жути шећер и свилене бомбоне.Задруге, деобе, жута проја, ражани хлеб, комишања и прела су сета мојих предака на стара времена.

Владимир Белић, IV разред, Остра

(Друго место на конкурсу Вукове задужбине)


1�

++++

++++

Припрема за пријемниНајвећа преокупација осмака

и њихових родитеља ових дана је квалификациони испит за упис у средње школе.У целој ситуацији учествују и наставници, а поготову наставници српског језика и математике. Може се слободно рећи да ђаци нису ништа више оптерећенији од наставника, већ можда и обрнуто.Наставници ове школе раде на припреми квалификационог испита још од половине септембра и то ван оквира 40-то часовне радне недеље и без материјалне надокнаде. Неде-љно се одржава по један час српског језика и математике везано за обраду тестова који ће бити на квалификационом испиту за све заинтересоване ученике. Ако се овоме дода

редовна додатна настава и секције, може се видети колика је пожртвованост наставника.Ова традиција већ дужи низ година се негује у овој школи и када дође нови наставник, прихвата је. Наставници са вољом обављају тај посао и добијају увек похвалу Наставничког већа. Реткост је да неки ђак ове школе иде на приватне часове за припрему квалификационог испита, јер и нема потребе.Ученици постижу добре резултате на пријемном, дешавало се да и до 10 % ученика освоји максималан бр-ој поена, иако је образовни ниво родитеља у овој школи доста низак, а удаљеност ученика од школе и до 15 км.Не само то, посебан нагласак бих ставила и код предмета

ликовне културе. Већини родитеља су уперена очекивања на српски језик и матемематику, али мањи број је оних који будућност и талентованост своје деце виде у уметности (ликовна,музичка, књижевност и др.). Многе је овај крај посебно даривао талентом те области а наслућује се вероватноћа да ће тек да их буде захваљујући наставницима који развијају таленте и упућују их на право место. Тако је наставнику ликовне културе оснивањем Уметничке школе у Краљеву, због географске близине, олакшано да усмерава децу на такву врсту школовања. И ту је потребан пријемни, наравно не српски и математика. Тако наставник ликовне културе, Момчило Пауновић, одржава часове припремне наставе већ пуне 4 године и постиже добре резултате. Сваке године од када је школа отворена, неко од наших ученика уписује ову школу, односно сви који су до сада полагали пријемни за упис у ову школу.Такође, наставник музичке културе препознаје таленте и припрема их за упис у Музичку школу у Чачку. Наставници и ове године верују у резултате и без стрепње чекају пријемни иквалификациони испит.

(Никола Тесла, рад наше некадашње ученице Александре Спасовић)

Думић Вера, педагог школе

Н а с т а в н и ц и српског језика и

математике

Н а с т а в н и к ликовне културе са овогодишњим кандидатима за уметничку школу


15

++++

++++++++

++++


16

++++

++++

Матуранти - VIII-1

Теодора Миливоје Јелена Невена МилошДушан

Милица

ИлијаЛазарАлександарСузанаСтанаМаријана

СтефанРужицаЂорђе Александра Ружа

Јелена

ДаркоЈованаВераВасоМаркоНемања

Бојан Маријана Душица

++++

++++


17

++++

++++


Лазар Стефан Љубица Марко КристинаЕмилија

Милица

ИванаСрђанСашаНиколаСлађанаМарко

МилошИванаИван Снежана Весна

ВиолетаИсидораАлександарМихаилоСузанаРадован

МаријанаДушицаЈеленаМилошВелиборАлександар

C

M

Y

K

++++

++++


18

++++

++++


Бојана Маријана Никола ИванаМарко

Слободан

СтефанБобанМаркоСашаНиколаЈована

БојанаТамараСтефан Михаило Марина

ДраганаМилица

ДраганНиколаСтефанАлександарМаринаСиниша

Катарина

++++

++++


19

++++

++++

Мрчајевци - Село за 21. векМрчајевци, као једно од најурбанијих села у чачанској општини, конкурисаће за средства Министарства пољопривреде у

пројекту „Село за 21.век”.

Пројекат „Село за 21. век”, који реализује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз финансијску

подршку Канцеларије за НИП требало би да кроз активности на обнови села у области економије, социјалне и културне инфраструктуре допринесе постепеном смањењу регионалних разлика и спречавању даљег пропадања неразвијених области, заустављању негативних миграторних кретања, побољшавању услова живота и приступ селу и повећању нивоа праксе која не штети животној средини да би се оснажило и изградило село.- Поред многих ствари које су планиране да се ураде овим средствима, за школу је значајно што је предвиђена и изградња спортске хале у оквиру школе.

АРГУМЕНТИ

Мрчајевци се простиру на 2.296 хектара. По последњем попису имају 3.676 становника, од којих трећину чине млађи од 16 година, а 10 одсто имају високо образовање. У Мрчајевцима

има 70 малих и средњих предузећа што ову варошицу сврстава у ред перспективних подручја. Готово 62 одсто житеља су запослени, од чега 80 одсто у пољопривредном сектору. Регистровано је 350 пољопривредних прои-

звођача, асфалтирано 105 од 150 километара сеоског пута, изграђено 170 километара во-доводне и 45 канализационе мреже.

ИСТОРИЈА

Име Мрчајеваца помиње се први пут 1528. године. Тек 200 година касније сазидана је школа, кад и гимназија у Чачку и Шапцу. Прва црква сазидана је 1777. а нова у центру села 1948. године. Почетком 1718. на аустријској карти Мрчајевци су уцртани као место у рудничком диктиху. Први аутомобил стигао је у Мрчајевце 1918. године и у то време био је престиж. Десетак година касније формирано је прво певачко друштво. Прва земљорадничка задруга и млин за мељаву основани су 1927, а пијаца отворена 1938. године.Да су предњачили у односу на остала села у чачанском крају потврђује и чињеница да су Мрчајевци с краја 60-их година били општина.

(Текст је преузет из листа “Чачански глас” од 25. 04.

2008.)


20

++++

++++

Такмичења ученика 2007/2008.

Млађи разреди су учествовали на такмичењу

из математике.Успех ученика трећег разреда на општинском такмичењу је јако добар. Од 6 учесника троје је имало 100 поена - Исидора Вучићевић, Теодора Вучићевић и Маријана Грбић- све три из III-1 одељења, учитељица Светлана Јовановић, један ученик 70 поена – Матија Богићевић, такође III-1, учитељица Светлана Јовановић. Ови ученици су похваљени за постигнути успех.Ученици четвртог разреда су такође освојили добар пласман. Милица Ненадовић, 4-1, учитељ Радојко Крсмановић, освојила је прво место са 80 поена, а пласман на окружно су поред ње остварили и Марко Салевић, такође 4-1, учитељ Радојко Крсмановић са 54 поена и Марко

Вукосављевић из Мојсиња, учитељица Зорица Величковић са 50 поена. Похваљена на овом такмичењу је Оливера Лазаревић из Катрге, учитељица Весна Радовановић. На окружном такмичењу уче-ници четвртог разреда су постигли добар резултат: Марко Салевић, 4-1, учитељ Радојко Крсмановић, освојио је треће место са 70 поена, Милица Ненадовић из истог одељења остварила је исти пласман са 64 поена. Ученици нижих разреда су учествовали на такмичењу у рецитовању. Пласман на даље такмичење у Чачку 22. априла освојила су 4 ученика, 2 из прве групе (први и други разред) и 2 из друге (трећи и четврти разред).Ученици издвојеног одељења у Остри су имали активно и

врло успешно учествовање у литерарном и ликовном конку-рсу огранка Вукове задужбина у Чачку под називом „Записах од старијих“. Јана Белић, ученица трећег разреда, учитељица Мира Срнић, освојила је прво место на литерарном конкурсу.Владимир Белић, ученик четвртог разреда, учитељица Слађана Вукосављевић, освојио је друго место на литерарном конкурсу. Тамара Кузмановић, такође ученица четвртог разреда код учитељице Слађане Вукосављевић освојила је друго место на ликовном конкурсу. Укупно је учествовало 15 ученика из Остре. Освојена награда је једнодневни излет у Овчар Бању у јуну ове године.

Дејана Кићановић, психолог

Општинско такмичење из српског језика:- 1. место и пласман на окружно: Стефан Станишић VIII-3

Општинско такмичење из информатике: - Пласман на окружно: Илија Веселиновић VII-2

Општинско такмичење из математике: - Пласман на окружно: Јелена Вранешевић VI-3, Душица Кузмановић VI-3 Стефан Станишић VIII-3

Окружно такмичење из хемије: - 3. место: Соња Лазић VIII-1

Окружно такмичење из информатике: - 3. место и пласман на државно такмичење: Бобан Радовановић VIII-3 - 4. место и пласман на државно такмичење: Милош Гавриловић VIII-1

Окружно такмичење из ТО: - 3. место и пласман на државно такмичење: Саша Милосављевић VIII-2

Такмичење “Програмер - јуниор 2008.” - Пласман на финално такмичење: Немања Стојановић VIII-1


�1

++++

++++

Највише информација о свету око себе примамо

преко чула вида (визуелно). У том контексту о значају наставе ликовне културе (која није синоним за визуелну културу али је у највећем делу подразумева) није сувишно говорити.Као овдашњи професор ликовне културе и бивши ђак ове школе, кратко бих се осврнуо на предмет који предајем и представио неку врсту мале хронике из мог угла посматрања. У мрчајевачкој школи је увек било ученика са изузетним талентом за уметност, музику, књижевност, сликарство и да не спомињем познате певаче и истакнуте свираче и нешто мање у народу познате песнике и прозне писце, поменућу оне који су у оквиру теме датог наслова. Основну школу у Мрчајевцима завршили су Миодраг Дра-гутиновић, професор сликарства на факултету Примењених уметности у Београду, Милевка Баралић, техничар графичког дизајна, запослена у штампарији Димитрије Туцовић у Ужицу, Момчило Пауновић, академски сликар (моја маленкост). Живим у Мрчајевцима и покушавам да деци од петог до осмог разреда приближим ликовну културу. Верујем да моји покушаји понекад буду и успешни. Већ две деценије радим у овој школи па могу да издвојим најталентованије са великим ризиком да то не буду сви који то заслужују. Неки од њих су одабрали уметност као своју професију а неки пронашли друге путеве. З о р а н а С е ч и в а н о в и ћ , дипломирани дизајнер графике.

Ксенија Вучинић, апсолвент историје уметности. Изузетно и свестрано надарени Ђорђе Петровић, који завршивши Теолошки факултет, тренутно живи у Канади. Вукашин Александрић, матурант гимна-зије, цртач даровитости која се ретко виђа - будући архитекта . Пре четири године, ширењем мреже средњих уметничких

школа настала је и Уметничка школа у Kраљеву, која због геoграфске близине постаје занимљива и доступна учени-цима из Мрчајеваца и околине.У првој генерацији новонастале школе је Александра Спасовић, сада ученица четврте године, образовни профил – ликовни техничар. По изјавама директора и професора стручних предмета и признањима и наградама које је добијала у току досадашњег школовања Александра је најталентованији ученик Уметничке школе у Краљеву.У другој генерацији на пријемн-

ом испиту успешна је била Драгана Вучићевић ученица треће године, образовни профил

- техничар дизајна ентеријера.Трећа генерација се може похвалити са двоје наших ученика. Марија Сретеновић , друга година , образовни профил – техничар за конзервацију и рестаурацију. Стефан Матовић, друга година – техничар дизајна графике.У четвртој генерацији је Марија Пауновић, прва година – образовни профил ликовни техничар.Ове школске године припремну наставу , цртање, сликање и вајање похађају Ивана Љаљај и Бојана Пумпаловић , ученице осмог разреда.Још једанпут се извињавам свима онима које сам, можда неправедно, изоставио и надам се да ће наша школа у наредним годинама одгајати успешне уметнике.. Увек сам спреман да у томе дам свој скромни допринос.

(На сликама су радови талентованих бивших ученика наше школе)

Момчило Пауновић,академски сликар

НАШИ ТАЛЕНТОВАНИ УЧЕНИЦИ, УМЕТНИЦИ, ДИЗАЈНЕРИ И УЧЕНИЦИ СРЕДЊЕ УМЕТНИЧКЕ

ШКОЛЕ


��

++++

++++

Литерарни радови ученикаШкола

Школско звоно звониja трчим према школи пресрећна и лака да видим море ђака.

Школска клупа зоведа седнемо по двоједа прикупимо знање што нам учитељица даје.

А свуда око менеседе драга лица Исидора, Ана, Тамара, Анђела, лица мојих другарица.

Ту су и они: Страхиња, Вељко, Милош, Марко... и многи други другови моји.

Да не заборавимо једно драго лицелице учитељице.

Милица Симовић II-2

А беше нам лепо

Да ли последњи пут заједно осећамо мирис траве тихе мисли чуше се гласно из моје главе; сва та сећања... са лица несташе осмеси на наша леђа оковаше се вечни греси.

Питам се како ми млади градимо кулу мржње,како се после свега то жње;да ли је тај срп тако оштар,да ли нам пријаву за пакао доноси поштар...

Ко то тамо сади забрањено воће,ко то нама ради шта му се хоће?После се чуде што нисмо фини,а ми се већ одавно чудимо њиховој пантомими.

Шта странци учинише земљи овој? Не знају да нам се око дави у сузи својој... Да ли треба ову власт да кривим, што ме је срам да кажем где живим?

Да ли треба да се поносимо гробовима својимили овом блаженом земљом над којом стојим? Речи све ове можда беху узалуд, Можда ми више немамо куд...

Стварност тужна, јадна и ружна,све те гадости... да ли ће нам опет свирати Ода радости?И заиста, то је тако, не баш лако,али живи се за боље сутра, живи се некако!

Александра Јевђенијевић VIII-1Kакву школу желим

Ја сам ученица трећег разреда ОШ „Татомир Анђелић“ у

Мрчајевцима. За школу кажу да је то наша друга кућа, што и јесте, јер ту проводимо већи део свог времена. То треба да буде место где ћемо да се осећамо сигурно, разонодимо и образујемо.За нашу школу може да се каже да су образовање и безбедност на високом нивоу, али нам недостаје разонода. Претпостављам да је највећи проблем новац, јер за све што недостаје потребна су

огромна материјална средства.Ја своју школу видим са модерно опремљеним учионицама, са рачунарима који би сваком де-тету омогућили да лакше савлада наставни програм. Фискултурне сале требало би да буду савремене са спортском опремом доступном свим узрастима. У школском дворишту своје место треба да нађу зелене површине и велики спортски терени.Можда су моје жеље нескромне и велике, али се надам да ће неко изаћи у сусрет, ако не нама, онда неким будућим генерацијама.

Анђела Танасковић, III разред, Мрчајевци

***********

***********


23

++++

++++

Дан школе

Данас славимоДан наше школе,данас славе сви који је воле.

Весела дружинасјајан програм спрема,међу њима данас тужног лица нема.

Сви су пуни среће,с осмехoм на лицу,друг за руку држи своју другарицу.

Воле своју школу,у њој стичу знањеда постану људи,да имају звање.

Учитељи ђакеса осмехом пратеда се срећни, пуни знањасвојој кући врате.

Лазар Лакушић II-2

Њему Утањам у мисли и пловим по њима. Сећање ме води где ми лепо беше. А, онда се освестим...У срцу горчина. Зашто ми те други ветрови однеше. Остала сам сама док ветар живота, Ломи ме као сламку, као да сам сена. Па зар није доста... Смилуј се, ја сам само заљубљена... А живот се игра, задаје ми боли. Ја сам овде сама, а он другу воли. Мене живот неком другом води, али ипак моје срце само њему ходи.

Храст

Што би била частда проговори стари храст.За својих година седамстосве би испричао за моје место.Колико се под њим одмарало сватова колико је под њим протутњало ратова.Замислите какво откриће,он је на гранама одњихао птиће.Баш би била за децу частда проговори стари храст .

Дубравка Богосављевић VII-2

Зашто се не разумемо?

Речи, речи, речи...Хиљаде речи и хиљаде још неизговорених

мисли у покушају да објасне дело. Неуспешно! A некад опет, све јасно и разумљиво без гласа и речи, без мимике и геста, без покрета... Уз само један једини поглед.Зашто смо толико компликова-ни? Зашто једни друге не чујемо? А и кад чујемо не разумемо. Хиљаде просутих речи, хиљаде пропалих покушаја да објаснимо себе, да убедимо друге. И колико пута не успемо у томе? Живимо, радимо и понашамо се онако како мислимо да треба. И онда наиђемо на проблем. Треба

објаснити, упаковати, пласирати. И све у жељи да будемо схваћени, вољени и срећни...И опет, сувише често останемо несхваћени. А не схватимо ни ми друге. Да ли из револта, или недостатка времена, из себичности, или ко зна чега још нисмо у стању да прихватимо и разумемо. Стварамо једни другима проблеме, уносимо раздор,сва-ђу и препирку. Питање-чему све то? Да ли је вредно?Да ли је ико икада питао колико кошта једна свађа? Или, колика је цена једног искреног разговора, схваћених речи и олакшања која они носе са собом?И да ли је ико икада нашао одговор на питање - ЗАШТО СЕ

НЕ РАЗУМЕМО?

Милица Драгутиновић VIII-2


��

++++

++++

Школа је важан фактор у васпитању и образовању

сваког човека. Школски систем је у центру друштвених збивања и процеса, који омогућава стицање разноврсних знања и повезивање људи кроз комуникацију на различитим нивоима. Такође васпитање и образовање су постали основни пут за афирмацију личности и обезбеђивање њеног материјалног и друштвеног статуса. Сваки ниво школовања, који је одређен узрастом, носи своје особености, на које утичу и положај школе, број ђака који похађа наставу, али и разноврсност школског програма, распоред наставних и ваннаставних активности и сл. Један од важних аспеката школовања је структуираност времена током школског дана и припадање одређеној групи, тј. разреду и одељењу у оквиру кога се одвија највећи део дневних активности.

Током живота човек је члан различитих врста малих група (породица, вршњака, клубова, радне групе и политичке групе), али истовремено и великих друштвених група (класа, нација, држава). Припадање групи уопште задовољава две врсте потреба: потребе егзистенције (бројне материјалне и егзистенцијалне потребе), потребе за друштвом (социјалне потребе): афирмација, пости-гнуће, грегарни мотив, афи-лијативни мотив и др. Три одлике које кара-ктеришу све групе: 1. одређени број особа, 2. нека врста повезаности међу члановима

групе (усмереност интереса ка истом садржају или бар привремено исти циљ), 3. утицај чланова једних на друге - интеракција (слабија или јача) Под структуром групе означавају се однос и повезаност међу деловима неке целине. Без обзира на мотиве настанка група унутар ње увек настају одређени организацијски облици међусобних односа. Људи имају посебне функције, одређени облици комуникације, осећање групног идентитета. Најважнији елемент структуре групе је ранг или хијерархијска позиција коју има појединац. Под динамиком групе подразумева се активност чланова групе, процеси који се одвијају у групи и промене које услед активности чланова настају. Група је пре свега динамички систем тј. целина у којој се стално дешавају промене и у којој промене у једном делу изазивају промене у целом систему.

Разумевање функци-онисања групе у школи је важно из више разлога:1. Припадност групама утиче не само на тренутно понашање већ и на развој појединаца и њихових карактеристика-социјализацију, формирање личности2. У току функционисања група јављају се психолошки феномени које не налазимо проучавајући појединачне су-бјекте (моћ и утицај, наклоност, ненаклоност, одређени видови комуникације, различити ви-дови групне структуре, групне норме, мењање ставова, вре-дности и других стечених диспозиција, карактеристични

видови групне динамике-социјална фацилитација, групно одлучивање, конформирање и сл.) ‘’Шта ученици мисле и осећају, како доживљавају себе и своју околину, како гледају на своје потребе и своје могућности, о чему маштају , шта их чини радосним и забринутим, увелико зависи од онога шта се збива у одељењу, шта заиста раде на часовима, одморима, разним скуповима’’ (Хавелка Н., 1980.). Са поласком у школу дете из породице (као мале групе), која има своје карактеристике, правила и динамику (најчешће мали број чланова, велика емотивна повезаност, јача и сложенија интеракција него у другим групама, адекватно задовољавање потреба...)и у којој је до тада проводило највише времена постаје и ученик, односно члан одељенске заједнице (тзв. мала радна група) која има своје особености. У одељењу деца су ‘’дуго времена чланови једне мале групе, у којој су сви у непосредној интеракцији, где сваки ученик стиче и има свој положај, статус, где постоји интензиван и трајан узајамни утицај и где се формирају норме понашања , неке снажније по свом дејству и од норми усвојених у породици’’ (Рот, Н., 1999.)

Формирање одељења се врши на почетку школске године првог и петог разреда, на основу одређених критеријума као што су успех деце на крају године/полугодишта или постигнуће при испитивању деце пред

Значај одељења у школском животу


25

++++

++++

полазак у школу, пол, социјални статус и средина из које деца долазе, личне карактеристике, способности и интересовања деце итд. Важно је да одељења буду уједначена једно између другог и унутар себе.

Потребно је неко време да се одељење формира као група у правом смислу те речи, што подразумева развијање интерперсоналних односа, за-узимање одређених улога и позиција. У нову групу дете дола-зи са сопственим карактеристи-кама, цртама личности, навикама, обрасцима понашања и свим специфичностима које га чине непоновљивим и јединственим. Ново окружење постаје место нових искустава али и нових правила и карактеристика које група као таква добија а која су различита од простог збира појединачних карактеристика сваког детета. Под утицајем групних процеса дете проналази своје место, почиње дружења са другом децом, учи и игра се са њима, задовољава своје потребе али и улази у конфликте, а све то чини структуру и динамику групе тј. одељења. Рад са одељењима са стабилном и усклађеном структуром је успешнији и ефикаснији, јер се образовни циљеви и задаци лакше и брже усвајају. Под стабилном структуром у овом случају подразумевају се одељења без већих и озбиљнијих конфликата између ученика. Оваква одељења могу асимиловати одређене облике понашања појединца што је добро ако се ради о непожељном понашању и усмерити их у позитивном правцу. Личност наставника као разредног старешине је

јако важна за групу јер их он усмерава и утиче и на структуру и на динамику групе својим ставовима и поступцима. Зато је неопходно познавање групне структуре и динамике ‘’свог’’ одељења како би се тај утицај искористио на најбољи могући начин, јер утицај може бити позитиван али и негативан, на жалост. Остали наставници делују на групу и чине део спољних утицаја који поред односа између чланова групе највише утичу на структуру. За испитивање и илу-страцију сложености односа у групи користе се разни поступци међу којима је најпознатији социометријски, који на врло јасан и сликовит начин показује однос између ученика у одељењу. Овај поступак омогућава уочавање тзв. ‘’звезда’’ у одељењу, вођа, али и одбачених ученика, што је још важније. Одбачени ученици се каратеришу као асоцијални, усамљени су и често мирни и тихи, па пролазе незапажено, што лоше утиче на њихово самопоуздање, учење, оцене али и целокупно задовољство. Асоцијални ученици такође могу бити агресивни, са великим отпором према школи, наставницима и одељењу, што може бити и узрок недружења остале деце са њима. Овакви подаци су веома значајни за предузимање конкретних акција за отклањање насталих застоја у групи, коришћењем између осталог и позитивних аспеката одељења. Разни тестови социјалне перцепције и радионичарски поступци омогућавају уочавање, схватање, разумевање и прихватање позиције другога а такође се користе у раду са

групом.

Наша школа као једна од највећих сеоских школа има сво-је специфичности, које одређују и начин рада. У матичној школи у Мрчајевцима ове школске године имамо 19 одељења, 7 у нижим и 12 у вишим разредима. Одељења су слична по неким одликама али је свако јединствено и посебно, баш као и сам људски род. Поред матичне школе имамо и шест издвојених одељења: у Мосињу, Доњој Горевници, Остри, Вујетинцима, Бечњу и Катрзи. Њихова одељења су посебна по својим малобројним саставима, где се комбинују два и више разреда, али и у њима свако дете има своје место а одељење као група има своју динамику и структуру која се разликује од других група. Оваква одељења се одликују већом кохезивношћу и блискошћу а сам начин рада је индивидуализован и прилагођен потребама сваког детета. Њи-хова структура се мења чешће, бар на две године, док у петом разреду ученици не дођу у матичну школу и постану део новог одељења и заузму нова места и улоге, најчешће до краја основног школовања.

Дејана Кићановић, школски психолог


26

++++

++++


27

++++

++++


28

++++

++++

Шарене стране

1. Откријте и уоквирите 9 назива планина, како је урађено за Алпе, и

добићете једну балканску планину:

Занимљива географија

A Р О Д О П И АУ Р А Л Б А И ЛЕ Н Д У Р Д Л ПК А П Е Н И Н ИС А Ј А Н С К ЕВ О Г Е З И А Н

2. Загонетна земљаПратите разговор два ученика и одговорите на

последње питање:- Да ли је то европска земља?* Не- Да ли се та земља налази са обе стране екватора?* Да- Да ли је то атлантска земља?* Да- Да ли је то земља смештена на “црном” континенту?* Не- Да ли се у тој земљи налази највиши врх континента?* Не- Да ли је то највећа држава на континенту?* Да- Да ли је некада главни град те земље био Рио де Жанеиро?* Да- Која је то земља? __________________________

3. УкрштеницаАко тачно попуните укрштеницу по водоравним пољима, у истакнутим квадратићима добићете назив једне основне школе у чачанској општини.

1.

2.

8.

7.

6.

5.

4.

3.

12.

11.

10.

9.

14.

13.

1. Гранична река Бачке и Баната2. Планина у околини Београда

4. Бања и планина у околини Чачка3. Река на којој се налази Зајечар

8. Познато београдско излетиште7. Пећина у источној Србији

6. Десна притока Западне Мораве5. Познати манастир у источној Србији

10. Највиши врх Србије9. Други град по величини у Србији

14. Град на Великој Морави13. Град у Срему

12. Десна притока Дрине11. Језеро у Војводини

3. Решење укрштенице:1. Тиса, 2. Авала, 3. Тимок, 4. Овчар, 5. Манасија, 6. Ибар, 7. Ресавска, 8. Ада, 9. Нови Сад, 10. Ђеравица, 11. Ечка, 12. Лим, 13. Инђија, 14. Ћуприја

1. Решење: Балкан 2. Решење: Бразил


29

++++

++++

14. Град на Великој Морави

Попуните празна поља, тако што ћете у одговарајуће поље уписати тражени појам који почиње задатим словом:

Држава Град Река Планина Језеро Острво Биљка Животиња Предмет Б р о ј поена

Мађарска

РЧ

Анди

Јовачка

ЕВ

ЦИ

Укрштене речи

1 �

3

� 5 6/10

7 8 9

10 3 8

11 1�

13 6

1 5�� 97

Водоравно:

1. Језеро у С. Америци2. Ауто ознака за Н. Пазар3. Град у Француској4. Предлог5. Савезна република (скр.)6. Ознака за метар7. Саставни везник8. Бајина Башта (скр.)9. Прво слово азбуке10. Град у Италији11. Иранско ратно удруж.12. Мера за површину земље13. Врста боје

Усправно:

1. Староседеоци Америке2. Египатски бог (Амон)3. Црногорско коло4. Град у Аустрији5. Народ Србије6. Ознака за енергију7. Ауто ознака за Ниш8. Јужно воће9. 19. слово азбуке10. Староседелац Н. Зеланда

Асоцијације

Заблаће

КонтинентНирвана

Пролеће

Песник

Ереб

Волга

Мон Блан

Моравица

Јужна

Велика

Ђетиња

Ђеравица

Држава

В. Морава

Београд

Решења: А:Дис, Б: Европа, В: З. Морава, Г: Србија, коначно: Чачак

АГБ

В

Ребуси:

ШБЕО

Странице припремила: Марина Ранковић, проф.

Решења: ири-нп-нанси-у-ср-м-и-бб-а-торино-иру-ар-окер

Њ = М

Решења: школа, Београд, компас


30

++++

++++

ЂАЧКА РЕЧ, лист Основне школе “Татомир Анђелић” Мрчајевци Редакција: Весна Обрадовић-Вучићевић Светлана Класановић Момчило Пауновић, насловна страна Бошко Симеуновић, компјутерска обрада

Б Е С П Л А Т А Н ПРИМЕРАК

Тираж: 800 примеракаШтапа: “Тимотипринт”-

Мрчајевци, јун 2008.

Музичка страна

Музичка игра за доживљавање динамичких односа:

Шишмиш Зрико Циљ игре: Усвајање технике певања пиано, форте, цресцендо и децресцендо. Опис игре: Путем бројалице деца ће изабрати

„шишмиша Зрика“. Његов задатак је да пронађе своје изгубљене наочаре, које су сакривене код једног детета. „Шишмишу Зрику“ наставник треба да припреми и обуче: црну пелерину и на очима веже мараму. Остале учеснике, наставник ће распоредити по учионици (по слободном простору

кога је наставник одредио). Дете, код кога се налазе наочаре, ставиће их на главу, онда, кад игра почне. Пре почетка игре, деци је потребно објаснити да приликом певања песме помажу „шишмишу Зрику“ на следећи начин: када је „Зрико“ близу изгубљених наочара, деца певају-тихо, а када се удаљи, певају све јаче. Игра се понавља када „шишмиш Зрико“ пронађе своје наочаре. Дете код кога су се налазиле наочаре, преузима улогу „шишмиша“. - Весна Јевђенијевић, проф. Напомена: Текстописац песме: „Шишмиш Зрико“ је Петар Милошевић рођен у Мрчајевцима, 1956. где и сада живи. Песме објављује од 1989. године. Ова песма налазе се у његовој VI збирци.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Музичке игре

Као најважнији облик дечије активности, музичке игре

доприносе развоју моторике, покрета, дечијих сазнања, пси-хичких и физичких функција, као и социјализацији детета. Игре обогаћују њихов психички живот, доприносе естетском васпитању деце и развоју свестране личности. Помоћу њих дете најспонтаније изражава своје музичке спо-собности: осећај за ритам, доживљавање мелодије и текста, изражава осећај за креативност. Музичке игре омо-гућавају ученицима да несвесно савладају разне ритмичко-мелодијске појаве, које ће касни-је свесно обрадити у моменту описмењавања.

Музичке игре су намењене узрасту од 3. до 7. године, као и у прва четири разреда основне школе у моменту свесног опи-смењавања. Приликом избора игара у појединим узрастним групама морамо се, првенствено, руко-водити дидактичким при-нципима, интересима детета тог узраста, музичким могућности-ма деце, као и вештином у извођењу покрета. Од правилног избора игре зависиће и њено успешно извођење. Музичке игре треба обавезно планирати и изводити у учиони-ци, у дворишту, у природи, на излету, учешћем на приредбама и јавним манифестацијама. Игром више него и једним другим обликом рада утичемо на

добро расположење већине деце у групи. Васпитач је, у данашње време, често први који упознаје дете са лепим у музици. Неретко је тај први контакт пресудан за даље интересовање за музику. Дете треба подстаћи да покрене своја унутрашња чула, неговати и развијати његове музичке способности. Развојна линија неговања, подстицања, васпитања, образовања музи-чких способности мора имати узлазну линију, како би као резултат добили музички правилно одгајане генерације. Из таквих генерација лако ће се искристалисати музички таленти, које ћемо даље усме-равати у музичке школе.


31

++++

++++

Учитељи 2007/2008.

++++

++++

Ликовни радови ученика

Бојана Пумпаловић VIII-3 Ивана Љаљај VIII-3 Стана Петровић VIII-1

Миленко Јевтовић VII-2 Сузана Мишовић VII-3Соња Лазић VII-1

Тихомир Љубичић VI-3 Катарина Адамовић VIII-3 Душица Кузмановић VI-3

Бојана Пумпаловић VIII-3 Ивана Љаљај VIII-3 Бојана Пумпаловић VIII-3

****************************************

djačka reč br. 1

Documents