dizajniranje treninga projektni rad

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

PROJEKTNI RADPredmet: DIZAJNIRANJE TRENINGA

Mentor:Studenti:Jelena Anelkovi LabroviKatarina Marievi /2014 Tijana Peterac Vanja Panteli 3310/2014

Beograd, februar 2015. godinaStuktura materijala za trenereTema: Vetine prezentacije

Tematska celina 1: Interakcija sa publikomTematska jedinica 1.1.: Znaaj interakcijeCiljevi uenja:Objasniti polaznicima treninga znaaj interakcije sa publikom prilikom prezentovanja.

Ishodi uenja:Posle uspeno zavrenog treninga, polaznici e biti sposobni da prepoznaju i razumeju znaaj interakcije sa publikom prilikom prezentovanja.

Sadraj:Svi smo sedeli na dosadnim prezentacijama i ei je sluaj da smo prisiljeni da sluamo suvu materiju nego da se diskutuje sa nama o tome. esto je sve to se kae uzalud. Studije pokazuju da je 91 procenat slualaca poslovnih prezentacija priznalo da sanjari tokom prezentacija, a ak 39 procenata potpuno zaspi u nekom trenutku. Ovo postaje jo zanimljivije s obzirom na injenicu da 37 procenata naeg vremena troimo na sastanke i prezentacije. S druge strane, prezentatora moe demoralisati to to gleda u more lica koja izgledaju kao da bi bila na nekom drugom mestu. On se moe nadati dinaminoj, angaovanoj publici koja e ostvariti interakciju sa njim i meu sobom, ali ta interakcija ne dolazi sluajno. Na predavau je da podstakne svoju publiku na uestvovanje. Postojanje interakcije sa publikom e uiniti prezentaciju interesantnijom tako da je korisno znati strategije kojima se publika moe ukljuiti. Ljudi e vie obraati panju ukoliko znaju da e u nekom trenutku i oni da uestvuju. Pruanjem mogunosti publici da meusobno komunicira, poboljava se uenje tokom prezentacije. Kao najznaajnije benefite od ostvarivanja pozitivne interakcije sa publikom, naveemo: Poveavanje sigurnosti i samopouzdanja prezentatora Dobijanje feedback-a od strane publike Ukljuenost i bolja fokusiranost publike Bre uenje Bolje razumevanja sadraja prezentacijeBez interesovanja i panje publike ne moe se postii cilj. Izazov predavaa nije samo da navede publiku da ga slua ve prisutnima pomogne da razumeju, zapamte i deluju u skladu sa informacijama i idejama koje delite. Panja publike i interesovanje opada tokom prezentacije. Najvee je na poetku i na kraju prezentacije. Koliko e panja opasti zavisi od vetina predavaa, a pravi izazov za predavaa je da odri tu panju tokom prezentacije.

Trening metoda/metodiMetod: PREDAVANJE, DISKUSIJA

AktivnostOpis AktivnostiVremensko trajanjePotrebni materijali

1.Predavanje uz podrku PowerPoint prezentacije.5 min1. ppt prezentacija (Prilog 1.)

2.Prikazivanje video klipa loe voenog sastanka i diskusija sa polaznicima.5 min1. Video klip (Prilog 2.)Pitanja i odgovori za diskusiju (Prilog 2.)http://youtu.be/w8P5gmBUEro

Potrebna oprema:

1. Raunar; 2. Projektor;

Tematska jedinica 1.2: Saveti za postizanje pozitivne interakcije sa publikomCiljevi uenja:Objasniti uesnicima savete za postizanje pozitivne interakcije sa publikom.

Ishodi uenja:Posle uspeno zavrenog treninga uesnici e biti sposobni da razumeju i primene barem jedan od saveta za postizanje pozitivne interakcije u praksi.

Sadraj:Naveemo nekoliko praktinih saveta za postizanje pozitivne interakcije sa publikom: Postavite pitanje na poetku kako biste naveli ljude da priajuKada su u pitanju prezentacije, veina ljudi je navikla da im se na istim ee pria nego da dele svoje miljenje. Otvoriti prezentaciju pitanjem moe biti dobar nain da se ljudi podstaknu da uestvuju. Na primer moete pitati prisutne koji je njihov razlog dolaska na prezentaciju ili im moete postaviti pitanje o nekoj posebnoj temi. Koristite saveznika iz publikeAko imate saveznika u publici, recite mu unapred koje cete pitanje postaviti. Kad drugi vide da je neko prvi odgovorio, osecace se prijatnije da i sami odgovore. to je veca publika, treba imati vie saveznika. Stavite ih u parove ili grupePodelite publiku u parove ili grupe. Dajte im vremena koliko je predvidjeno a onda zapisite njihove sugestije. Ne pitajte ih da samo iznesu misljenja. Pre e se ostvariti interakcija u malim grupama od 2-4 lana nego u velikim grupama od preko 20 ljudi. Kako bi se ostvarila interakcija u velikoj grupi, bilo bi poeljno da se najpre ostvari interakcija u malim grupama. Budite eksplicitniREcite ljudima tacno ono sto od njih ocekujete tj zelite dacujete, ili ce provesti par minuta pitajuci jedni druge ili cak I vas sta je to sto zapravo zelite,jer nisu razumeli. Najbolje je ostaviti na slajdu, da mogu pogledati ako su nesigurni. Vodite rauna o vremenudok publika reava zadatak, vas posao je da pratite energiju u sali. ne cekajte da im energija opadne. Ovo mozete oceniti setajuci salom I slusajuci konverzaciju. Ako zvuce zaista entuzijasticki, mozete odluciti da im treba jos vremena, ali budite pazljivi da ne preterate. umesto da kazete-dacu vam 5 minuta, recite-dacu vam nekoliko. u tom slucaju bice u redu ako ih prekinete. Icebreaker gamesIgre za zagrevanje koje pomau lanovima da upoznaju jedni druge. esto se odnose na deljenje linih informacija kao to su imena, hobiji itd. Ove igre se koriste u sluajevima kada uesnici dolaze iz razliite okoline, kada je potrebno da se ljudi brzo poveu kako bi radili na zajednikom cilju, kada je tim svee formiran, kada su teme o kojima se diskutuje nove ili nepoznate ljudima koji su ukljueni, da bi se uesnici bolje upoznali meusobno. Ne morate biti ekspert. Ako vam neko postavi pitanje a vi ne znate odgovor, obratite se ostatku publike i pitajte ta ostali milse o tome? Ljudi u publici e biti oduevljeni ako im date mogunost da iznesu svoje miljenje. Ne morate biti strunjak. U redu je priznati da neki ljudi iz publike znaju vie o odreenim temama nego vi. I moda ete za sledei put nauiti da na to pitanje odgovorite strunije. Podizanje energije Kao dodatak prilikom postavljanja pitanja, moete im dati opcije u vidu tano/netano ili viestruki izbor. Za tano/netano moete ih zamoliti da podignu ruke ili jo bolje, pitajte ih da ustanu ako smatraju da je to istina. Za publiku je dobro da ustanu i protegnu noge, to im daje energiju. Za jednostavnije sadraje pustite njih da kauUmesto da recitujete dosadnu listu ideja publici, stavite listu pitanja na slajd i pitajte publiku da ih popuni. Oni e pokriti 90% onoga to ste hteli da im kaete i moda ak i ponude neke nove ideje. Zatim im pokaite slajd sa odgovorima, ljudi vole da vide svoje ideje prikazane na slajdu.Postavljajte pitanja, ak i ako su samo retorika. To kod publike stvara oseaj ukljuenosti.

nemojte da kradete svu slavu za sebe. podelite je sa drugim prezenterima ili clanovima publike da vam pomognu u naraciji I ucinite tako celu pricu interaktivnijom. stiv dzobs nikad nije sam drzao celu prezentaciju. uvek je pozivao nekoliko govornika, ukljucujuci partnere, ostale zaposlene, da mu pomognu da upozna svoj poslednji proizvod sa kupcima. ucinite isto. dovedite nekoga iz publike na scenu I nek ucine nesto zabavno.. ovo bi naravno trebalo uvek da se dogovori unapred sa volonterom.

Trening metoda/metodiOpis trening metoda i vremenskog trajanja svake aktivnosti. (uputstvo za trenere)Metod: PREDAVANJE, SIMULACIJA, DISKUSIJA


1.Predavanje uz podrku PowerPoint prezentacije.10 min1. ppt prezentacija (Prilog 3.)

2.Simulacija uz pomo studije sluaja za polaznike i diskutovanje na tu temu.10 min1. veba za polaznike i reenje(Prilog 4.)

Potrebna oprema:

1. Raunar; 2. Projektor

Evaluacija treninga - radi se samo evaluacija koja se odnosi na proces uenja. - procenjuje se u kojoj meri se, po zavrenom treningu, znanja, vetine i stavovi polaznika menjaju u skladu sa planiranim ishodom uenja.

Ishod uenja tematske jedinice 1.1:


1.Merenje procenta polaznika koji znaju da prepoznaju i razumeju problem. Trening e se smatrati efektvnim ukoliko 70% njih bude uspeno reilo zadatak koji im se postavi.2 min

Ishod uenja tematske jedinice 1.2:


1.Merenje procenta izloenih reenja studije sluaja na osnovu naeg predavanja - u kojoj meri je njihovo reenje u skladu sa naim predlozima reenja. Trening e se smatrati efektivnim ukoliko primene 3/5 naih reenja to je 60%.2 min

PRILOG 1.PPT prezentacijaPRILOG 2.Link sajta na kome se nalazi snimak loeg sastanka: http://youtu.be/w8P5gmBUEroPitanja za diskusiju:1. Koliko ste problema identifikovali?2. Koji su to problemi?Odgovori:1. 72. itanje asopisa, nepotovanje tima, kanjenje, svaa, naputanje sastanka, iznoenje poverljivih informacija, neprimereni komentari.PRILOG 3.PPT prezentacijaPRILOG 4.Studija sluaja: Vi ste vlasnik velike firme koja u svom posedu ima 10 radnji. Posao vam ne ide ba najbolje, radnici loe rade, nisu ljubayni, esto kasne na posao i ne poznaju dobro proizvode koje prodaju. Reili ste da odrite sastanak sa efovima svih radnji i uz konsultaciju reite uoene probleme i popravite radnu disciplinu. Zakazali ste sastanak u sredu 19.02.2014. u 12h, u vreme kada vae prodavnice rade. Dakle efovi bi morali da napuste posao i ostave prodavce same da bi doli na sastanak. Desilo se sledee: Od 10 efova pojavilo se samo njih etvoro, jer su ostali bili spreeni zbog posla i kupaca. 1. Da li ete odrati sastanak? Ukoliko hoete, ta oekujete nakon sastanka I kako ete ga sprovesti?Ukoliko reite da ga odloite, zakazali ste ga za petak 21.02.2014. u 17:30, pola sata nakon zavretka radnog vremena efova. Meutim nisu sve radnje podjednako blizu poslovnice u kojoj ete drati sastanak. Sedam efova dolo je na vreme, a njih troje je kasnilo 20 minuta. Od 7 efova koji su prvi doli dvoje se pobunilo to ovo troje kasne i kako je vreme odmicalo postajali su sve nervozniji. Kada su svi pristigli jedan od efova je koristio mobilni telefon i nakon toga saoptio da mora da izae ranije. Drugom efu je zazvonio mobilni i morao je da izae na kratko. Mlai efovi seli su na elo stola,a oni koji se i privatno drue seli su jedan pored drugoga. Nisu poneli ni blokove ni olovke, doli su potpuno nespremni. Poto su bili umorni, neki su sedeli prilino leerno zavaljeni u fotelju, a samo je jedan ef diskutovao o problemu. Branio je svoje zaposlene smatrajui da kod njega u radnji sve dobro funkcionie, iako znamo da to nije sluaj. Ponavljao je priu vie puta kako bi ubedio direktora da je on dobar ef i da kod njega ne treba nita menjati. Bio je prilino glasan. Ostali su utali i sluali. Odjednom je nastupilo opte rasulo, svi su se ukljuili u diskusiju i priali u glas. Neki su poeli i da se svaaju. Vreme je odmicalo, oni su se svaali i previe odmakli od teme. Nakon pola sata, konano ste doli do rei.2. Kako ete reagovati na kanjenja? Da li ete poeti sastanak i kako ete postupiti?3. Da li ste negde pogreili nakon to su se svi okupili i gde? Kako ete reiti te probleme?Reenje studije sluaja:1.Treba voditi rauna o obavezama lanova koji treba da dou na sastanak i vreme sastanka prilagoditi veini. U ovom sluaju znamo da svi rade do 17h i svima odgovara da to bude odmah nakon radnog vremena. Sastanke ne treba odravati uvee. Treba obavezati lanove da potvrde svoj dolazak na sastanak da se ne bi desila navedena situacija, da neki dou a neki ne. Treba potovati tue vreme.2. Ako su potvrdili dolazak odsustvovanje nije opravdano osim u izuzetnim situacijama. Kazniti one koji nisu doli. 3. Obavezno poeti sastanak na vreme, eventualno saekati 5 minuta i obezbediti svim lanovima materijal koji e im biti potreban (blok, olovku, priloge...). Obavezno voditi zapisnik i proslediti ga svima.4. Pitati one koji kasne zato kasne, u etiri oka.5. Na poetku sastanka pitati da li svi mogu da ostanu do kraja i rei im u koliko sati je predvien zavretak sastanka. Ukoliko ne mogu svi da ostanu, razmotriti skraivanje sastanka odnosno neke manje bitne teme odloiti za sledei sastanak.6. Na samom poetku objasniti osnovna pravila ponaanja i zamoliti kolege za saradnju u cilju to boljeg i efikasnijeg pregovaranja. Onima koji ometaju sastanak, postaviti direktno pitanje vezano za temu sastanka.7. Ukoliko se ometanje nastavi i ako ste primetili da je lanovima opala koncentracija napraviti kratku pauzu ili ih opustiti uz neki vic i neobavezan razgovor.8.Da ne bi samo jedna osoba priala, ideje zapisivati na tabli i dati re drugima. Ovim ete spreiti ponavljanje ve reenog.9.Prijateljima ne dozvoliti da sede jedan pored drugog da ne bi doli u iskuenje da apuu i time ometaju druge.10.Sastanak ubrzati i zavriti ranije ukoliko je grupa umorna.11.Manje bitne stvari koje govore lanovi skratiti i preskoiti uz komentar: Dobra ideja, ali ona nije konkretno reenje naeg problema, hvala u svakom sluaju12. Spreiti situaciju da svi priaju u glas i ne dozvoliti da nastane konflikt.13.Ne dozvoliti da se sastanak zavri bez reenja. Zato obavezno upravljati sastankom i spreiti odmicanje od teme predavanja.

dizajniranje treninga projektni rad

Documents