dizajnersi04

1

online magazin /grafički dizajn/web dizajn/tipografija/ilustracija/tradicionalne umetnosti

online magazin /grafički dizajn/web dizajn/tipografija/ilustracija/tradicionalne umetnosti

2 3

Viva Ilustracija, II deo /6/

Henri de Toulouse-Lautrec /22/

Magija zaustavljenog vremena / Aleksandar Carević /35/

Web dizajn - deo I - Kako je sve počelo /47/

Liga izuzetnih džentlmena, HELLBOY,Biblioteka INTEGRALI /49/

Izložbe /52/

Galerija /60/

Broj 4Beograd, april 2007. godine

www.dizajnersi.come-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednikJelena Seničić

Tehnički urednikNenad Vilimanović

Redakcija magazinaJelena Seničić [email protected]ša Radosavljević [email protected] Vilimanović [email protected] Popadić [email protected]

Dizajn i grafička obradaJelena Seničić

Header i naslovna stranaJelena Seničić

SADRŽAJ 03

4 5

Poštovani čitaoci, Evo nas u martovskom izdanju Dizajnersa. Proleće je već uveliko počelo i veru-jemo da ćete biti više napolju nego pred kompjuterom. Ovo je sjajno vreme za sku-pljanje kreativne energije. Mart nas je obradovao stripom 300 izdavačke kuće Beli put, kao i premijerom istoimenog filma koji Vam od sveg srca preporučujemo. U ovom broju ćete imati prilike da seckate i lepite, šarate i ilustrujete, što možete raditi bilo gde da se nađete. Tema ovomesečnog konkursa je, naravno, bila “Proleće”. Pristiglo je, kao i do sada, dvadesetak radova i svi su veseli i šareni. Možete ih pogledati u našoj web galeriji /www.dizajnersi.blogspot.com/. Uži krug, po izboru redakcije, je objavljen u pdf izdanju, kao i imena nagrađenih. Pišite nam i dalje, obaveštavaje nas o dešavanjima u Vašem gradu, Vašim izložbama, akcijama i zanimljivim projektima. Vrlo rado ćemo to objaviti, jer sada zaista nije teško promovisati svoj rad. Nadamo se da ćete uživati u ovom broju kao što smo i mi uživali dok smo ga za Vas priređivali.

urednik Dizajnersa,Jelena Seničić

Evo nas u aprilskom izdanju Dizajnersa. Font koji smo koristili za header je Gartentika i možete ga naci u Dafont bazi. Autor ovog fonta je Dominic Bard. Gartentika nema velika slova, a inspirisana je Frakturikom - StereoType. Evo kako u celini izgleda i koje sve znakove poseduje:

6 7

Štamparska mašina

XV vek je bio prelazak iz Srednjeg veka u Moderno doba. U svim oblastima ljudskog društva se pokazala potreba za promenama i inovacijama. Dugačka putovanja Portugalskih i Španskih moreplovaca su Evropi otvorila vrata u novi svet i nove kulture. Tehničke inovacije i pisana komunikacija među ljudima koja je bila u ekspanziji je uticala na reforme u crkvi i politici, ideja humanista se širila Evropom, nove umetničke forme su se razvijale. Jedino je Inkvizicija još uvek ostala kao podsećanje na mračni period istorije ljudskog društva. Mnogo godina ljudi su tražili jedinstvenu formu pomoću koje bi bilo moguće prozivesti više kopija manuskripta, bez ponovnog prepisivanja, kada se za to ukaže potreba. Prvi pokušaj štamparske mašine je bila upotreba drvenih blokova, u koje se uklesavanjem upisivao sadržaj, što je predstavljalo štamparsku formu. Na formu se nanosila boja, papir stavljao preko forme i poruka štampala na papiru. Ova procedura se pokazala kao spora, jer je samo uklesavanje u drvenu ploču bio spor proces. Verovatno je najraniji oblik štampe za koji se zna bila upotreba kamena za izradu pečata. Korišćen je u Vavilonu i drugim drevnim civilizacijama, kao zamena za potpis i kao religijski simbol. Obično je pečat bio u prstenu i umakao se u pigment pre ostavljanja otiska.

Autor: Nataša Radosavljević

04 EVOLUCIJA EVOLUCIJA 04 76

Diamond Sutra

8 904 EVOLUCIJA EVOLUCIJA 04

Najstarija štampana knjiga poznata kao „Diamond Sutra“ je štampana u Kini 888. godine n. e. To je knjiga Budističkih spisa. Godine 1041. Kinez Pi Šeng je izumeo pokretna slova koja je pravio od pečene ilovače. Ovo umeće je iz Kine preneto u Japan a zatim u Koreju.Štampana presa se pojavila nezavisno na raličitim delovima sveta u različito vreme. Potreba za umnožavanjem u velikom broju je proistekla iz manuskrip-ta koji su prepisivani, a nisu bili dostupni svima. Potreba za obrazovanjem i pisanom reči je rasla. Možda je tome doprineo Rimski pesnik Martial, čiji je izdavač u to vreme napravio 5000 kopija jednog njegovog epigrama. Izdavač je posedovao „književne robove“ koji su prepisivali manuskripte. Jedno pi-tanje mi se nameće: Da li su književni robovi bili plaćeni više od drugih jer su umeli da čitaju i pišu? Kinezi su najviše uticali na razvoj štamparske industrije pronalaskom PA-PIRA 105. godine n.e. Zahvaljujući Budistima koji su pisali svoje tekstove i molitve, počela je masovna proizvodnja papira. Papir je u Evropu stigao u XII veku. Godina 1445. se označava kao godina izuma štamparstva, a Johan Guten-berg se smatra izumiteljem štamparske prese i pokretnih metalnih slova, koje je sastavljao u redove i strane i koja su se mogla upotrebljavati više puta. Metalna slova su bila izlivena i ređana u matricu. Boja je bila na bazi ulja a, presa za štampu je bila ručna. Gutneberg je rođen 1398. godine u Mainzu u

Gutenbergova presa

10 11

Nemačkoj. Naučio je zlatarski zanat i odatle njegovo znanje o metalu i met-alnim legurama. Gutenbergova štamparska mašina je bile zaklopna, na formu jedne ploče se stavljao papir i pritiskom druge ploče se dobijao otisak. Prvi otisci su bila u tehnici visoke štampe. Kod Južnoslovenskih naroda za prvu štampanu knjigu se smatra OKTOIH, koji je štampan 1494. godine u štampariji Crnojevića, u prvoj štamapariji na ovim prostorima, u Obodu, na Cetinju u Crnoj Gori.

Sve knjige koje su štampane do 1501. godine spadaju u eru INKUNABULE. Reč inkunabula prevedena sa latinskog označava ranu fazu. Inkunabule su knjige kod kojih je tekst štampan a tek kasnije docrtavani inicijali i ilustracije. Prva inkunabula je Gutenbergova Biblija, koja je i naj-starija knjiga sačuvana iz Zapadne kulture. Poznata kao Biblija od 42 linije. Knjiga je kasnije ukrašavana minijaturama i inicijalima. Mnogi iluminatori tog vre-mena su ukrašavali Gutenber-govu Bibliju, a najpoznatiji iz tog vremena je poznat kao Gospodar Karata (Meister der Spielkarten), graver i sli-kar. Ime je uzeo po setu kara-ta koji je kreirao. Njegovo pravo ime se ne zna.

04 EVOLUCIJA EVOLUCIJA 04

Ručno obojen drvorez od Erharda Reuvika

12 1304 EVOLUCIJA EVOLUCIJA 04Ilustracije na kartama za igranje Ilustracije na kartama za igranje

14 15

Devet zveri iz karata za igranje. Središnji medved koji se penje se ponavlja u Gutenbergovoj Bibliji. Ova karta je sastavljena iz više štamparskih formi. Svaka životinja je posebna ploča. Najpoznatija inkunabula je bila HYPNERATOMACHIA POLIPHILI, štampana u Veneciji u štampariji Aldusa Mantiusa, pozatog štampara iz tog vremena. Ilustracije koje su rađene u knjizi su drvorezi, nije sigurno ko je nji-hov autor. Tipografija koju je Aldus Mantius koristio u knjizi je kreirao Pietro Bembo, pa se i font zove Bembo. Najbolji delovi knjige su ilustracije koje pri-kazuju arhitekturu, scene i karaktere iz knjige. Ovaj stil ilustracije je imao ve-likog uticaja na Engleske ilustratore XIX veka, kao što je Aubrey Beardsley.

04 EVOLUCIJA EVOLUCIJA 04Ilustracije na kartama za igranje

18 19

Drvorez

Za ilustrovanje knjiga korišćena tehnika drvoreza, koja spada u visoku štampu. Oko 1500. godine se drvorez razvio kao slikarska tehnika i njega su potreblja-vali veliki renesanskni umetnici i grafičari, Albreht Direr, koji je doveo tehniku drvoreza do savršenstva i Hans Holbajn. Poznat je i Ukiyo-e , Japanski drvorez koji se dosta razlikovao od Evropskog. Evropski duborez je bio mračan i bruta-lan a Japanski prefinjen. Evropski duborez je sličan crežu, a Japanski slici, jer je bio iz više boja. Drvorez je kasnije dobio ime KSILOGRAFIJA. U XVI i XVII veku, su se pojavili štampani propagandni pamfleti i bili su nosioci političkih i religijskih kontroverzi. I danas su pamfleti ili flayeri, kako ih danas zovemo, jedan od najčešćih medijuma komunikacije i prenošenja poruka različitih sadržaja.

04 EVOLUCIJA EVOLUCIJA 04

Četiri jahača Apokalipse >>

Nosorog, Albreht Direr


Drvorez veliki talas u Kanagavi

Drvorez planina Fuđi, Katsušika Hokusai

Drvorez planina Fuđi, Hirošige Kasnije se pojavljuje štampa drvoreza u kontrastu svetle i tamne boje, za koje su se koristile dve ili više drvenih ploča. Ovo se može nazvati prvom separaci-jom boja. Tehnika se zvala Chiaroscuro, što znači svetlo-tamno. Ova tehnika je napoznatija u slikarstvu, a najpoznatiji umetnici su Karavađo i Rembrant.

Štamparska mašina je bez sumnje jedan od najvećih izuma ljudskog društva i ostala je nepromenjena 300 godina, sve do Industrijske Revolucije. Godine 1812. nemački pronalazači, Fridirh Koning i Andreas Fridrih Bauer su konstrui-sali Parnu štamparsku mašinu, koja je mogla da proizvede 1000 otisaka na sat. Vremenom se mašina usavršavala i razvile su se različite tehnike šampe.

22 2304 PORTRET UMETNIKA PORTRET UMETNIKA 04

Kada pomenemo Lotreka, uvek se setimo onih divnih, starih plakata na kojima su žene koje igraju kan kan. Zaista, Lotrek je beležio onaj zabavni Pariz, bezbrižni i ludi. Bio je čudak svoga vremena, „grbavi Don Žuan“, kako su ga zvali, osobenjak sa neverovatnim talentom. „Niko ko se upoznao sa Tuluz-Lotrekom, nije ga više mogao zaboraviti…“, piše Artur Si-mons, pesnik i esejist, 1890. godine. Lotrek se rodio u Albiju, 1864. godine. Bio je direk-tan potomak loze grofova Tuluz. Njegov otac, Alfonz, bio je zanesenjak i naročito je isticao svoje plemenito poreklo. Bavio se sokolarst-vom i svi su ga pamtili po tome. Svakako nije bio čovek koji će razumeti svog sina i njegov talenat. Do svoje četrnaeste godine, Lotrek je normalno rastao. Malo bledunjav i slab, ali

kao i ostala deca. 1878. godine usled jednog teškog pada, slomio je butnu kost. Godinu dana kasnije, upao je u jarak i slomio i drugu nogu. Pošto kosti nikada nisu potpuno srasle, noge se nisu normalno razvijale kao gornji deo tela i posto je bogalj. Na svim autoportretima, Lotrek je svoje bedno telo pri-kazivao u preteranim disproporcijama. Još u najranijim godinama, pokazivao je ljubav prema crtanju i slikanju. Kao i svi mladi umetnici toga doba, menjao je ateljee u kojima je izučavao slikarstvo. Prvi učitelji bili su mu Rene Prensto i Džon Luis Braun, najbolji slikari životinja.


Nešto kasnije, upisao se u atelje Bonaa, akademskog slikara koji je tada bio vrlo popularan. Bona je hvalio njegovo slikanje, ali je naročito bio protiv njegovog stila crtanja. Govorio je da je „naprosto užasno!“. Zbog toga odlazi iz ateljea i jedno kraće vreme uzima časove kod slikara Fernana Kormona. Tu se upoznaje sa Van Gogom i drugim mladim i ambicioznim umetnici-ma, ali uspeva da izazove skandal svojim slikanjem i iznervira svog mirnog i povučenog profesora. 1884. godine odlučuje da se preseli u Monmartr, kvart koji je u to vreme bio stecište raznih umetnika. Sa svojim prijateljem Grenijeom, stanovao je u ulici Fonten. Na njegovu veliku radost, Dega je radio u svom ateljeu tačno preko puta njegovog i ostavio veliki uticaj na njegov stil slikanja. Ipak, formirao ga je Monmartr. Kafane, mjuzik-holovi, cirkusi, barovi i javne kuće, sva ta mesta su imala magnetski uticaj na mladog Lotreka. Tu se osećao kao kod kuće i nije pokušavao da ulepša taj paralelni svet. Prikazivao ga je iskreno, onakvim ka-kav jeste, bez lažne skromnosti, težak, surov, ali i privlačno blistav, zabavan. Mnoge od tih ljudi, slikane krejonima i bojama, učinio je besmrtnim – Ivet Gibler, Valentina, Žan Avril, Mej Belfort, La Guli ili klovna Futit. Deset godina života u jednom čudnom ateljeu u ulici Gulenkur, od 1887. – 1897. godine, predstavljaju prvi Lotrekov pad. Pijančenja i duga noćna lu-tanja kroz Pariz, jedva su mu ostavljala vremena za rad. Mešao je sva moguća pića i pravio svoje izmišljene koktele da bi zabavljao društvo, posećivao je bolnice da bi prisustvovao operacijama, trke, sudnice, cirkuse i sumnjive

26 27PORTRET UMETNIKA 04

noćne klubove. Radio je plakate za Aristida Brijana, litografisao je jelovnike, note i pozorišne programe, ilustrovao je knjige i stone mape, radio je slike za ilustrovane magazine kao što je „La Rire“. Radio je grozničavo kao da mu je svaki dan poslednji. Ceo svoj život je proveo u Francuskoj, ali je pravio povremene izlete u inostranstvo. Posetio je Španiju i bio oduševljen El Grekom i Velaskezom, u Briselu je braneći Van Gogova dela zamalo završio na dvoboju, u Holandiji je doživeo veliku nepri-jatnost, jer su se ljudi stalno skupljali oko njega misleći da je iz nekog cirkusa i da će ih zabaviti svojom tačkom. Ipak, najviše je voleo da odlazi u Englesku

i tamo je imao dosta prijatelja – Čarls Konder, Oskar Vajld, Artur Simons i Vistler. U februaru 1899. godine, ludom životu je došao kraj. Prijatelji i poro-dica su shvatili da nešto treba preduzeti i smestili su ga u sanatorijum u Nejiu, u Blizini Bulonjske šume. Zahvaljujući dobroj nezi, Lotrek se brzo oporavio. Puno je radio i napravio divne serije cirkuskih skica potpuno iz glave. Ove skice su objavljene u dve knjige pod nazivom „Cirkus“. Crtao je klovnove, pse, konje, akrobate…Zbog ovih radova, lekari su odlučili da ga puste iz sanatorijuma, sa zaključkom da takve crteže ne može da napravi lud čovek. U prvo vreme, bilo mu je dobro, klonio se pijančenja i noćnih klubova, putovao je i radio litografije i slike. 1901. godine, ponovo su počele nevolje u Lotrekovom životu, opijanja i posećivanja starih mesta. Majka ga je prenela u porodični zamak Malrom,

04 PORTRET UMETNIKA


gde je umiro 9. septembra iste godine. Za spobom je ostavio veliki broj crteža i slika, litografija i skica. Nije pisao, ali je svakako svojim crtežima zabeležio vreme u kom je živeo u ljude koji su ga okruživali. Osuđivn i hvaljen u isto vreme, postavio je osnove dobre ilustracije i do dana današnjih ostao uzor mnogim ilustratorima magazina. Živeo je svoj raskalašni život ne misleći na sutra i ostao velika tajna. Možda je najbolje da tekst o Tuluz – Lotreku završimo citatom Artura Simonsa: „Bio je velik, bio je genije, bio je slavan, bio je mnogo hvaljen i mnogo kuđen; osećao je strast prema stvaranju i strast prema ženama; bio je poto-mak jedne od najstarijih francuskih porodica; bio je nemoralan i nečovečan; nije bio ni rasipnik ni degenerisan; bio je obdaren podrugljivim humorom i stalnim prisustvom duha; obožavao je noći više od dana; obožavao je i mrzeo beskrajno; rasuo je svoje zdravlje na razuzdan život; imao je neverovatno sig-


urno oko i isto tako sigurnu ruku; mogao je da slika izvesne stvari koje nikad do tada nisu postojale na platnu; bio je ljutit kada se u njemu probude brutalni nagoni; sve to uzeto nadohvat, predstavlja neke od osobina Lotrekovih – neka od njegovih osnovnih osećanja.

34 3504 PORTFOLIO PORTFOLIO 04

Kako nastaje dobra fotografija? Većina ljudi bi rekla – treba biti na pravom mestu u pravom trenutku i to je to. To je jedan deo priče. Međutim, potrebna je i magija, ono nešto što čovek /fotograf/ nosi u sebi, osećaj za dobar kadar, ali ima tu još nešto. Oko fotografa posmatra svet na sasvim drugačiji način. Vidi ono što ostali ljudi ne vide ili prosto previde, vidi ono što se ne vidi već samo lebdi u vazduhu. Dobra fotografija nije samo skladan kadar, lepe boje ili upečatljiv događaj, već i emocija. Ono što posmatrača ne ostavi ravnodušnim. Foto-graf beleži vreme u kom živimo i koje nam stalno izmiče iz ruku. Piše priču bez reči koja se čita na svim jezicima i za sobom ostavlja trag.

Autor: Jelena Seničić


Predstavljamo vam svet iz objektiva Aleksandra Carevića. Ovaj mladi umetnik ima tek 21 godinu, ali i veliki talenat da stvari vidi iz drugog, no-vog i neuobičajenog ugla. Završio je industrijski dizajn u srednjoj Dizajner-skoj školi, a trenutno je na drugoj godini Fakulteta za dizajn u Beogradu, smer multimedije. Do sada nam se predstavio sa jednom samostalnom i dve grupne izložbe. Od 2004. godine radi kao freelancer što ga tera da i dalje bude svestran, neprestano istražuje i uči. Njegove fotografije nam prčaju o svakodnevnom životu, ubrzanom i po nekad teškom, ali nas takođe teraju da zastanemo i malo bolje otvorimo oči. Nasmejana deca u ciganskom naselju, okružena smećem i blatom, a onda kao druga krajnost uglađeni i blistavi Beograd noću, lice i naličje jedne iste priče, ostavljaju nas zatečenim. Prazna Ulica kralja Milutina u ranu zoru ili čamac na Dunavu, tišina koja govori glasnije od bilo koje reči. Raznolikost motiva koje Aleksandar prikazuje, svakako nam govori o njegovoj želji da vidi sve i zabeleži tu magiju zaustavljenog vremena. Kako je neko pametnije rekao mnogo pre nas da svaka slika vredi hiljadu reči, tako ćemo vas mi prepustiti da uživate u njima. Preporučujemo vam da posetite Aleksandrov portfolio na adresi www.aleksandarc.com jer ovo što smo prikazali je samo mali deo njegovog bića. Nadamo se da će nas uskoro prijatno iznenaditi nekom lepom izložbom. Nećemo ga hvaliti previše, jer je tek na početku svog umetničkog puta, ali mu želimo mnogo uspeha.

46 4704 WEB WEB 04

Kada je nastao web dizajn teško je reći, ali sa sigurnošću možemo konstatovati da je prvi web dizajner na svetu bio Tim Berners-Lee koji je Avgusta ’91. postavio prvi web sajt na World Wide Web. Naravno, prvi web sajtovi su pravljeni osnovnim HTML-om i sadržavali su samo osnovne strukturne ele-mente – naslove i paragrafe, kao i mogućnost linkovanja pomoću hypertexta. Razvojem web-a i HTML se razvijao i post-ajao kompleksniji, ali i fleksibilniji. Pojavile su se tabele, alata za tabelarni prikaz podata-ka, čija su svojstva i mogućnosti vrlo brzo uočili web dizajneri i od toga sebi stvorili alatku, nevidljivi šablon za kreiranje lejauta. Otvorile su se bezgranične mogućnosti. Daljim razvojem weba i web dizajna, po-javio se CSS (Cascading Style Sheets), alat

za kreiranje lejauta koji je svojim razvojem, postajao sve prihvaćeniji zbog svojih mogućnosti i prednosti i skoro istisnuo tabele kao sredstvo za kreiranje lejauta. Ovakav razvoj događaja je i očekivan, s’ obzirom da tabele nisu u biti sredstvo za kreiranje lejauta i imale su dosta ograničavajućih faktora. Često se može čuti podela web dizajnera na one koji lejaute prave tabelama i one koji ih prave bez tabela (tableless), ali je ovakva podela neosnovana i nepotrebna. CSS lejauti su logičan nastavak i svaki web dizajner koji sebe uzima za ozbiljno i namerava da bude konkurentan na tržištu, moraće da ih koristi. I to ne zato što je nekome palo na pamet da to tako treba da bude, već zato što se to zove progres, napredak i dobar je za njega. Uvođenje web dizajn standarda poput CSS-a, uz Server-side scripting tehnologi-je promenilo je i unapredilo način kreiranja web sajtova. Uvođenje Flash-a u već interaktivno okruženje je dodatno promenilo lice web-a, dajući web diza-jnerima i kreativcima još prostora i mogućnosti da web sajtove učine atrak-tivnijim i interaktivnijim – na žalost, često na uštrb optimizovanosti sadržaja za pretraživače, brzine učitavanja i još nekih bitnih aspekata web dizajna.

48 4904 STRIP STRIP 04

Alan Mur / Kevin O’NilOrig. naslov: The League of Extraordinary GentlemenFormat: 170×260Povez: MekiPismo: LatinicaBr. strana: 192God. izdanja: 2007Beli Put

Nakon čitavog niza izuzetnih izdanja u ediciji „Integrali“ Beli Put nas je ob-radovao još jednim izuzetnim izdanjem iz edicije grafičkih novela. Reč je o pre nekoliko godina filmovanoj „Ligi izuzetnih džentlmena“ Alana Mura i Kevina O‘Nila.U ovom postmodernom pastišu žanrova glavni junaci su svima nama poznati likovi iz romana avanturističke književnosti 19. veka – Mina Harker iz „Dr-akule“, Alan Kvotermejn iz „Rudnika cara Solomona“, Kapetan Nemo iz „20 000 milja pod morem“, Nevidljivi čovek, Doktor Henri Džekil i njegovo drugo ja gospodin Edvard Hajd…Ova čudna grupa angažovana je u tajnoj službi Britanske imperije, za koju jedan od aktera priče kaže kako „nikada nije mogla sa sigurnošću da razli-kuje svoje heroje od svojih čudovišta“. Iako nije na nivou Murovih najboljih radova, „Liga izuzetnih džentlmena“ je neverovatno zabavno štivo kako za one koji su kao klinci čitali pominjana dela, tako i za neke nove klince koji su odrastali u svetu video igara…

Sveska Leš/Gvozdene cipelei sveska Baba Jaga/Božić u podzemlju/Okovani sandukCrtež i scenario: Mike MinjolaFormat: 165 x 230 mmPovez: mekiPismo: latinicaBr. strana: 31God. izdanja: 2007.System Comics

Paralelno sa pompeznim pojavljivanjem, zbog svoje aktuelnosti, možda i najbitnijeg

strip izdanja poslednjih godina u nas, strip albuma „300“ Frenka Milera i kol-oristkinje Lin Vorli, na kioscima su se u znatno skromnijem obliku u razmaku od mesec dana pojavila i dva izdanja strip svezaka kratkih priča o Helboju Majka Minjole.Minjola nikada nije krio da je zanat pekao ugledajući se na jednog od najvećih majstora američkog komercijalnog( superherojskog )stripa Džeka Kirbija, a dok čitamo Leš/ Gvozdene cipele i Baba Jaga/Božić u podzemlju/Okovani sanduk dolazimo do zaključka da Minjola osim neospornog crtačkog ima i izuzetan pripovedački dar, a u ovim minijaturama dostiže ugođaj umnogome nalik na „Keltske priče“ Huga Prata. U pripovedačkom smislu Minjola kao uzore uglavnom navodi H. P. Lavkrafta i E. A. Poa kao i jeftine horor priče, te dajdžest izdanja legendi iz svih krajeva sveta od Engleske do Rusije i Japana u koje kao protagonistu na ovaj ili onaj način uvodi i Helboja.

50 5104 STRIP STRIP 04

TAMO GDE POGLED NE DOPIRE… Žorž Abolen / Olivje PonFormat: 220 x 280Povez: TvrdiPismo: LatinicaBr. strana: 205God. izdanja: 2007 Beli Put

Iz pera dvojice mladih autora - Žorža Abolena i Olivjea Pona dolazi nam delo potpuno sveže snage i poetskog pristupa “Tamo gde pogled ne dopire”- snažna priča o prijateljstvu du-

gom dvadeset godina. Priča počinje 1906. kada se desetogodišnji Vilijam sa porodicom seli u malu italijansku luku, prelepo mesto koje se nalazi između “planina i mora”. U Barelitu upoznaje Lizu, Paola i Nina sa kojima ubrzo postaje nerazdvojni prijatelj. U idiličnoj atmosferi, u predelima detinjstva okupanim suncem i morskim plavetnilom, pratimo priču o ljubavi i mržnji, o odrastanju i jednom na prvi pogled idealnom prijateljstvu četvoro mladih rođenih istog dana. Sjajna, pročišćena crtačka stilizacija Olivje Ponea obogaćena nadahnutim kolorisanjem Žan-Žak Šanoa ostavlja prijatan ugođaj na posmatrača/čitaoca. Efektna dramaturgija za kojom su posegli autori, a koja nas kroz gotovo ceo prvi tom vodi kroz nizove tabli, očišćene od teksta i bilo kakvog prisust-va buke tako često vezane za savremen život, uvodi nas u gotovo onirički svet idiličnih predela detinjstva i izaziva u nama osećaj bliskosti sa likovi-

ma i njihovom povezanosti sa prirodom. Možda će neko iščitavajući stranice stripa ponovo proživljavati sopstveno detinjstvo, setiti se svog odrastanja i prvih ljubavi. U drugom tomu pratimo odrasle junake, a fokus naratora se sa snevačkog pristupa pomera dublje ka sanjarskom i ezoteričnom, pritom ne gubeći gotovo ništa od šarma prvog dela sage. “Tamo gde pogled ne dopire…” se za kratko vreme nametnuo kao instant klasik i dirljiva priča o prijateljstvu ispričana jezikom avanturističkog stripa.

52 53

Svima nama je dobro poznato da svako od nas može uz malo vežbe, čačkanja i surfovanja po internetu da napravi web sajt, ali nije problem napraviti web sajt, problem je napraviti dobar, kvalitetan, optimizovan, funkcionalan web sajt po standardima. U stvari, ni to nije problem kada se poseduje stručna literatura, problem je što je u našoj zemlji ima jako malo ili je nema uopšte. Stručna litetatura iz ovog segmenta koju naši izdavači nude se uglavnom svo-di na neke opšte, početničke potrebe ili su vezane za savlađivanje određenog alata, a ne određene tehnike. Drugim rečima, lako ćete naći literaturu koja će vam pomoći da savladate osnove Dreamweavera, ali ćete teško naći literaturu koja će vam pomoći da savladate HTML, CSS i ostale tehnike koje se koriste pri izradi jednog pravog web sajta. Ukoliko imate rođaka, prijatelja ili poslovnog saradnika u inostranstvu, možete da naručite od njih da vam pošalju neku literaturu, ili čak da naručite kod naših distributera strane literature uz određenu proviziju, ali ŠTA naručiti? Strane knjižare su preplavljene stručnom liteaturom iz ove oblasti i teško je na daljinu utvrditi koja je knjiga dobra ili korisna za vas. Iz tog razloga želimo da vam skrenemo pažnju na pojedine izdavače i njihova izdanja koji su izborili svoje mesto i koje preporučuju web dizajneri profesionalci iz celog sveta. Prvi izdavač koga ćemo pomenuti je „Sitepoint“ www.sitepoint.com koji je specializovan baš za stručnu litetaturu iz ovog segmenta. Svojim izdan-jima su pokrili skoro kompletan opseg internet developmenta i web dizajna, objedinjujući savete i iskustva nekih od najpoznatijih web dizajnera i devel-opera na svetu. Ovo su neka od njihovih izdanja na koja možete da obratite pažnju. Takođe na njihovom sajtu možete da skinete po nekoliko strana iz svake knjige kako bi videli da li vam odgovara nivo i stil istih.

04 LEKTIRA LEKTIRA 04

The Principles of Beautiful Web DesignOva kniga će vam pomoći da shvatite ceo dizajn proces od ideje do implementacije, kako da napravite prijatan lejaut, pravilo trećine, ravnotežu, simetriju… Kako efi-kasno da koristite boje, kako da kreirate kolor šeme i palete, kako tipografija može da unapredi dizajn sajta i mnoge druge stvari. Pratićete sve to kroz jedan primer od koncepta do kompletnog projekta.

Build Your Own Web Site The Right Way Using HTML & CSSOva knjiga sadrži esenciju HTML-a i CSS-a, uz nju ćete naučiti kako pravilno da kreirate web sajt uz pomoć HTML-a, kako pravilno da koristite tagove, kako da kreirate interaktivne forme, kako da oblikujete sajt uz pomoć CSS-a, kako da kreirate svoj blog kao i razne druge trikove i savete kako da najlakše napravite sajt i postavite ga na World Wide Web.

Build Your Own Standards Compliant Website Using Dreamweaver 8S’ obzirom da je Dreamweaver najozbiljnija i najzastu-pljenija alatka za kreiranje web sajtova, logično je da će postojati i knjiga koja će vam pomoći da iskoristite maksimum iz ovog fantastičnog programa. Iz Dream-weaverovog helpa možete naučiti kako da ga koristite, ali uz ovu knjigu ćete naučiti kako da pravilno upotrebite to što ste naučili, kao i neke savete i trikove kojih nema u helpu.

The CSS Anthology: 101 Essential Tips, Tricks & HacksSamo ime dovoljno govori – u ovoj knizi su objedinjena iskustva profesionalaca u web dizajnu na temu CSS-a kako i šta, saveti i trikovi. Sve je urađeno u formi pi-tanja i odgovora – sjajan priručnik za svakog web diza-jnera koji prati web standarde.

5554 04 KALENDAR KALENDAR 04

April je bio mesec velike izlagačke aktivnosti. Proleće je počelo, lepo vreme, a sa njim i izložbe. Izdvojićemo nekoliko nama najdražih. Nadamo se da ste ih posetili, a ako niste, evo šta ste propustili...

U Muzeju primenjenih umetnosti, 13. aprila, otvorena je izložba slika mlade novosadske slikarke Jelene Mirković. Ovo je njena dru-ga samostalna izložba. Jelena je diplomirala 2002. godine, na odseku vajarstva, na Aka-demiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Tomislava Todorovića. Danas radi kao art direktor u marketinškoj agenciji Marcons, takođe u Novom Sadu. Izložba je trajala desetak dana i bila je pravi poklon za početak proleća.

Za razliku od prošlog ciklusa slika Aleksandra Bunčića, nove slike poseduju elemente sa više simbolike crvene boje tzv. alarmantnog stanja. Povezivan-ja između različitih kultura uspostavljena su, a mostovi stari u novom ruhu opominju na prošla, suluda vremena. U ovom slučaju umesto obale imamo građenje slova - šablona, nemuštih reči i brojeva 1, 2, 3…,koji sugerišu na početak. Verovatno bolji i i zdraviji početak. Strelica oslikava pravac i komu-nikaciju naše energije nadanja i stremljenja. Grafički snažno, mostovi nanovo oživljavaju svoj primarni pojam povezivanja sklada među ljudima. Ovakva Bunčićeva opcija je otvorena u svakom smislu i kao takva teži da označi njegov kulturološki angažman. Ideja opšteg utiska je da za nas nepremostivo ne bi trebalo da postoji. U likovnom smislu imamo jasan izraz obogaćen uti-cajem svekolike urbane nam kulture…DANILO VUKSANOVIĆ

Izložba slikarsko - grafičarske sekcije ULUPUDS-a, održaće se od 17. - 27. aprila u galeriji Singidunum, Knez Mihjlova 40, Beo-grad. Otvaranje izložbe je 17. aprila u 19h.

56 5704 KALENDAR KALENDAR 04

“TEHNOART - BEOGRAD” škola za mašinstvo i umetničke zanate - se na-lazi na Zvezdari, u ulici Svetog Nikole 39 (stari naziv ulice Baje Sekulića). 1998. godine u ovoj državnoj skoli, tada čisto mašinskoj, uvedena su prvi put četiri nova umetnička smera: firmopisac-kaligraf, konzervator kulturnih dobara, juvelir umetničkih predmeta i graver umetničkih predmeta. Danas škola ima ukupno 8 smerova, pored ova četiri umetnička tu su još i četiri modernizovana mašinska smera: mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, tehničar za mašinsko upravljanje, mehaničar grejne i rashladne tehnike, precizni mehaničar. Sama nastava je koncipirana moderno, zahvaljujući dobroj opremljenosti škole: dosta kvalitetnog alata i mašina, više od 100 računara, male grupe pri-likom izvođenja praktične nastave, vredni profesori. S obzirom da se mladi u Srbiji danas uglavnom spominju u negativnom kontekstu, smatramo da je ovo lepa prilika da se o deci napiše i nešto lepo i da im se pokaže na praktičnom primeru kako mogu uraditi nešto dobro i kvalitetno.

U Kolarčevoj zadužbini u utorak 10.arpila u 18 sati mr Dragica Jovanović, istoričar umetnosti, održala je završno predavanje “Poletarac” Duška Radovića u okviru ciklusa Ilustracija u Srbiji (20.mart - 10. april). Kroz četiri predavanja ovog ciklusa (Srbija posle Gutenberga, Ilustracija po-sle Drugog svetskog rata, Ilustracija sedamdesetih i osamdesetih, “Poletarac” Duška Radovića) Dragica Jovanović je napravila istorijski pregled ilustracije u Srbiji od druge polovine 19. veka do kraja 20. veka. Posebno se osvrnula na značajne srpske ilustratore prve polovine 20. veka (Jovan Jovanovic Zmaj, Uroš Predić, Ljubomir Ivanović, Brana Cvetković, Ivan Lucev, Mladen Josić, Vasa Pomorišac), a u drugoj polovini 20. veka na značaj Akademije primen-jenih umetnosti u Beogradu za razvoj grafičkog dizajna (profesori Mihailo Petrov, Dragoslav Stojanović Sip, Miloš Ćirić, Bogdan Kršić). Dragica Jovanović je istakla da ilustracija u Srbiji dostize svoj zenit u “začudnim” sedamdesetim i “zlatnim” osamdesetim godinama 20. veka, kao i da je dečji časopis “Poletarac” (Beograd, 1973-75), koji je pokrenuo i uređivao pisac Duško Radović, primer vrhunskog dizajna dečjeg časopisa, do danas neprevaziđenog u Srbiji. Istovremeno je podsetila da je Radović u ovom pro-jektu okupio vrhunski tim ilustratora, i da je presudan lik Poletarcu dao Dušan Petričić, ilustrator i karikaturista koji sada živi i radi u Kanadi. Zanimljivo je i podsećanje da su mnogi poznati slikari učestvovali u Radovićevom kreiranju dečjeg časopisa poput Miodraga Miće Popovića i Ljubice Cuce Sokić. Za detaljnije informacije obratiti se Dragici Jovanović tel.064 202 13 87, [email protected]

58 5904 KONKURSI KONKURSI 04

Tema aprilskog konkursa je bio “San”. Svi pristigli radovi su izloženi ovde u galeriji, a majice su dobili:BiljaWise LizardBranko BobićVesnaMolimo sve nagrađene učesnike da nam dostave svoje adrese, kao i veličine majice koja im odgovara, da bismo vam što pre dostavili nagrade.Svima hvala na učešću i vidimo se u sledećem konkursu.

60 61

Bilja

Adela Zejnilović

Dabaman

Vanja Franić

04 GALERIJA GALERIJA 04

62 63

Branko Bobić

04 GALERIJA GALERIJA 04

Wise Lizard

Vesna Vesna

Nemanja Nikodinović

64 65

Posle kiše - Jelena Seničić, Kraljevo, 2007.

dizajnersi04

Documents