direktor jkp „novosadska reporter toplana„ dobrosav arsović · diskusija o investicijama i...

Novi Sad • IV godina • br. 192 • 18. 10. 2018. • 19 dinara

JER SA SEMENOM SVE POČINJE...

REPORTERovosadskiREPORTER

Direktor JKP „Novosadska toplana„ Dobrosav Arsović

MAroJević i Mitro PrvAci svetA!

InIcIjatIva da se maloletnIcIma zabranI

Izlazak kasno uveče

MirAN KuJuNDžić:

romantični odbojkaš i višestruko

talentovani mladić

NOvOsadski miNi-kvaRTOvi dObili NOv živOT

ENglEski PEjzažNi PaRk u

NOvOm Ruhukamenički park kao najstariji i najveći park u Novom sadu,

koji se prostire na oko 33 hektara, odlukom skupštine grada proglašen je za značajno prirodno dobro treće kategorije, a

zahvaljujući zajedničkom ulaganju grada i Pokrajine, dobio je nov urbani mobilijar, pešačke staze, modernu javnu rasvetu i

dečje igralište

2 18. 10. 2018.REPORTERnovo

sads

ki

Iriška trgovina d.o.o. Irig telefon: 022/461-295Sponzor redakcijske strane

Sajam stvaralaštva se-oskih žena u Vojvo-dini, deseti po redu,

tradicionalna je manifesta-cija Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova koja promoviše preduzet-ništvo žena iz seoskih po-dručja. Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održava se povodom obe-ležavanja 15. oktobra, Me-đunarodnog dana seoskih žena, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena i njihovu ključnu ulogu na selu.

Očuvanje, oživljavanje i razvoj vojvođanskih sela, uključujući i podsticanje mladih ljudi da ostanu u njima, jedan je od prio-riteta Pokrajinske vlade i zbog toga će i ubuduće podržavati projekte koji afirmišu žensko stvaralaš-

tvo i podstiču ekonomsko osnaživanje žena, rekao je na otvaranju manifestaci-je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

– Vi ste simbol razvoja naših sela i očuvanja bo-gate tradicije koja je stva-rana vekovima, vi svojim proizvodima obogaćujete kulturnu, turističku i pri-vrednu ponudu pokrajine i stvarate brend po kome možemo biti poznati – istakao je Mirović.

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Di-ana Milović rekla je da je ovogodišnja manifestaci-ja okupila 220 udruženja žena iz Vojvodine.

– Ovo je prilika da se šira javnost upozna s krea-tivnošću i preduzetničkim duhom seoskih žena – na-glasila je direktorka.

Porodični smeštaj i usvojenje najmlađa ustanova u sistemu socijalne zaštite

REfORmaTOR SRPSkih škOla NaTOšEvić, iNduSTRijalac duNđERSki

Diskusija o investicijama i unapređenju bezb ednosti u saobraćaju

ulaganje u infra-strukturu i unapre-đenje bezbednosti

podrazumeva troško-ve dopreme, distribucije i logistike koji u razvije-nim zemljama opterećuju cenu proizvoda do 10 od-sto, a kod nas i do 30 od-sto – izjavio je pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobra-ćaj Nenad Grbić učestvu-jući na panel-diskusiji po-svećenoj investicijama i unapređenju bezbednosti u saobraćaju na Međuna-rodnom sajmu saobraćaja – Traffic Solution Expo, koji je održan na Novo-sadskom sajmu.

Grbić je rekao da se kod nas čak 90 odsto prevoza putnika i 80 odsto prevoza robe odvija u drumskom saobraćaju, što negativno

Pokrajinska vlada je nedavno utvr-dila Predlog po-krajinske skup-štinske odluke o

ustanovljavanju nagrade AP Vojvodine i pokrajinskih pri-znanja. Dodeljuju se povo-dom obeležavanja datuma od pokrajinskog značaja: 25. novembra, Dana prisajedi-njenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, 15. maja, Dana obele-žavanja Majske skupštine, i 10. decembra, Međunarod-nog dana ljudskih prava.

U prethodnim brojevima našeg lista objavili smo bi-ografije naučnika Mihajla Pupina, čije ime nosi pri-znanje za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblasti-ma stvaralaštva u Vojvodi-ni, zatim Pavla Jovanovića, čije ime nosi priznanje za značajne rezultate u umet-nosti, Ferenca Gehera, čije će ime poneti priznanje za izuzetne rezultate u kultu-ri, Ljudevita Miloša Miča-

teka, čije ime nosi p r i z n a -nje z a izuzetne rezultate u ostvare-nju ljudskih i manjinskih prava, i biografiju Milice Tomić, čije ime nosi priznanje za rezultate ostvarene u ravnopravnosti polova.

Predloženo je i da se pri-znanje „Đorđe Natošević” dodeljuje za izuzetne rezul-tate u obrazovanju, a pri-znanje „Lazar Dunđerski„ za rezultate u privredi.

Od lekara do profe-sora. Đorđe Natošević, sin imućnog trgovca, lekar, pro-fesor, reformator srpskih škola i predsednik Matice srpske, rođen je u Slanka-menu 31. jula 1821. godine. Bio je đak Karlovačke gi-mnazije, nakon koje je upi-sao dvogodišnje filozofske

s t u d i -je u Se-gedinu kako bi ispunio uslov za

s t u d i j e prava. Sep-

tembra 1840. godine prešao je

u Eperješ (Prešov) da uči pravo, ali je posle godi-nu dana upisao Medicinski fakultet u Pešti. Nakon če-tiri godine prešao je u Beč i tamo završio studije me-dicine.

Prema zapisima o Natoše-viću navodi se da je u Beču „držao obično dve sobe i u jednoj negovao i hranio ptice i obično primao tu i sirote đake na stan i pored stana davao im svoje haljine i rublje”. Spremnost da po-mogne svojim siromašnim prijateljima najbolje potvr-đuje zahvalnost jednog od njih – Branka Radičevića.

Nakon diplomiranja Na-tošević je došao u Novi Sad

i započeo lekarsku praksu, ali „za lekarske usluge nije primao naplate od siromaš-nijeg sveta”. Tada se zbližio s vladikom Platonom Ata-nackovićem i postao nje-gov lični lekar. Najverovat-nije pod njegovim uticajem, opredelio se za prosvetnu struku. Početkom školske 1853/54. godine postao je profesor i upravnik No-vosadske srpske gimnazi-je. Od tada do kraja živo-ta (1887) bio je neumorni reformator srpskih škola u Habzburškoj monarhiji, obavljajući razne dužnosti. Između ostalog, bio je nad-zornik svih srpskih škola i glavni referent srpskih ško-la u Karlovačkoj mitropoli-ji. Jedno vreme, po pozivu kneza Mihajla Obrenovića, bio je i referent u Ministar-stvu prosvete Kneževine Srbije. Takođe, bio je i pred-sednik Matice srpske.

Veleposednik i dobro-tvor. Lazar Dunđerski Žene čuvaju, oživljavaju i

razvijaju vojvođanska sela

unapređenje sarad-nje unutar sistema socijalne zaštite,

s posebnim osvrtom na unapređenje zaštite dece i mladih bez adekvatnog roditeljskog staranja tema je okruglog stola koji je or-ganizovan u partnerstvu Dečjeg sela Sremska Ka-menica i Centra za poro-dični smeštaj i usvojenje Novi Sad (CPSUNS) a pri-sustvovali su mu predstav-nici centara za socijalni rad Južnobačkog, Sremskog i Srednjobanatskog okruga i pokrajinski sekretar za so-cijalnu politiku, demogra-fiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić.

Otvarajući skup, sekre-tar je izneo da je Pokrajin-ska vlada, pored ustanova za smeštaj, osnivač i Cen-tra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, koji

je ne samo najmlađa usta-nova u sistemu socijalne zaštite nego i jedina ovog tipa u AP Vojvodini.

Pored zajedničke inici-jative dveju ustanova so-cijalne zaštite Vuletić je pohvalio saradnju unutar sistema socijalne zaštite, naročito oko ovako značaj-ne teme kao što je podrška mladima bez roditeljskog staranja i njihova integra-cija u zajednicu. Učesnici okruglog stola upoznati su s najnovijim podacima o broju korisnika i pruža-laca usluga, opravdanosti dugotrajnog porodičnog smeštaja i upoznati su s uslugom stanovanje uz podršku za mlade u siste-mu socijalne zaštite, koju u partnerstvu realizuju Dečje selo i Centar za po-rodični smeštaj i usvojenje Novi Sad.

ko su bili ljudi čija imena nose pokrajinska nagrada i priznanja

Autor: Eržebet marjanov

318. 10. 2018. REPORTERnovo

sads

ki

Iznajmljivanje lokala u Irigu i Vrdniku od 20 do 250m2

Da li bi se mogao rešiti problem s n a r ko m a n i j o m

i vršnjačkim nasiljem u osnovnim i srednjim školama ako bi se ad-ministrativnim merama maloletnicima zabranilo kretanje u kasnim večer-njim satima bez pratnje roditelja odnosno oso-be koja odgovara za njih kao i ulazak u bilo koji ugostiteljski objekat po-sle 22 sata? Tema je po-stala aktuelna u Novom Sadu nakon nedavne izjave Vladimira Jelića, predsednika Koordina-cionog tela za borbu pro-tiv nasilja u osnovnim i srednjim školama, koji je rekao da će to telo po-krenuti inicijativu da se maloletnicima onemogu-ći da kasno uveče budu na ulici bez pratnje pu-noletne osobe.

Prema inicijativi Koor-dinacionog tela u čijem radu učestvuju pedagozi, psiholozi i roditelji, mlađi od 16 godina ne bi smeli da borave van kuće bez pratnje punoletne osobe zimi posle 22 sata, a leti nakon ponoći.

– Takva praksa dala je dobre rezultate u drugim zemljama – objasnio je Je-lić. – Mi smo uzeli Island kao primer. Tamo je pro-cenat mladih koji su ko-ristili alkohol i narkotike – a pre dvadeset godina to je bilo oko 44 odsto – drastično smanjen posle uvođenja ovih mera. Sad je na Islandu pet odsto mladih koji koriste alko-hol i narkotike – rekao je Jelić i dodao da o tome treba da razgovara s gra-donačelnikom Milošem Vučevićem.

Gradonačelnik za prevenciju. Deo no-vosadske javnosti oštro je kritikovao inicijativu ocenjujući da bi to bilo uvođenje policijskog časa. Kada su novinari nedav-no o tome pitali gradona-čelnika, on je odgovorio da će saslušati zaključke Koordinacionog tela, ali da, kako je naveo, nije za-govornik radikalnih i re-

presivnih mera i ne misli da takve mere daju rezul-tate. Smatra da pažnju treba pre svega usmeriti na prevenciju.

– Policijski čas je gru-ba i nezgrapna definicija, za mene neprihvatljiva. Novi Sad je grad slobod-nih građana. Tako je i na-stao – naglasio je Vučević. – Ne možete ovde uvoditi nikakve policijske časo-ve, osim u nekim ekstre-mnim situacijama. A da treba nešto da uradimo, treba. Pre svega, treba da se razgovara u svakoj porodici i u svakoj školi. Mislim da postoje druge metode koje možemo pri-meniti. Nisam siguran ni pravno da li Grad uopšte može da donosi takve od-luke – rekao je prvi čovek Grada.

Savet roditelja za islandski model. Op-štinski savet roditelja no-vosadskih osnovnih i srednjih škola, koji je za školsku 2018/2019. godi-nu konstituisan 10. oktobra s Jelenom Desni-com i njenom zamenicom D r a g a nom Ćor ić na čelu, daje p o d r š k u merama za borbu pro-tiv nar-komanije i alkoho-

lizma mladih po takozva-nom islandskom modelu koje je predložilo Koordi-naciono telo.

– Roditelji apeluju na Grad Novi Sad da pred-ložene mere Koordinaci-onog tela usvoji i detaljno razradi, pri čemu će po-sebno voditi računa da se deci prvo ponudi alterna-tiva, a to podrazumeva obavezu škola da obez-bede besplatno bavljenje sportom učenika svih uzrasta, obavezno takmi-čenje u svim discipl i-n a m a između š kol a , da or-g a n i -z u j u vanna-stavne aktiv-n o s t i u vidu

radionica na kojima će is-poljiti svoju kreativnost, da deo nastave izvode u prirodi i da organizuju edukacije za sve roditelje o problemu narkomanije i alkoholizma – navodi se u saopštenju Saveta.

– Roditelji smatraju i da Grad Novi Sad treba da obezbedi deci kolektivni obilazak muzeja, ustano-va kulture i pozorišnih predstava.

– Roditelji se slažu da se paralelno s ovim ak-tivnostima uvede zabra-

na boravka dece mla-đe od 16 godina van kuće bez pratnje pu-noletne osobe koja za njih odgovara posle ponoći leti i

posle 22 sata zimi. Takođe se slažu da maloletnicima tre-

ba onemogućiti ula-zak u ugostiteljske objekte posle 22 sata

– zaključak je Sa-veta rodite-

lja.

REfORmaTOR sRPskih škOla NaTOšEvić, iNDusTRijalac DuNđERski

Diskusija o investicijama i unapređenju bezb ednosti u saobraćaju

Autor: Eržebet marjanov

Inicijativa da se maloletnicima zabrani izlazak kasno uvečeU fokUsU sUzbijanje vršnjačkog nasilja U novosadskim osnovnim i srednjim školama

utiče i na bezbednost u saobraćaju i na zagađenje životne sredine. Iako se u Vojvodini beleži trend pada broja saobraćajnih nesreća, time se ne može-mo zadovoljiti sve dok se mere hiljadama i zato svi moraju delovati zajedno na unapređenju bezbedno-sti u saobraćaju, posebno najmlađih učesnika.

Organizatori Međuna-rodnog sajma saobraća-ja su Public connection, NAVAK – Nacionalna vo-začka akademija i Kongre-sni centar Master Novo-sadskog sajma i na njemu su predstavljeni aktuelni projekti koji doprinose unapređenju saobraćaja i bezbednosti u njemu, kao i različite vrste proizvo-da, programa, tehnologija i usluga u ovoj oblasti.

117.000 ljudi zaposleno je u sektoru sao-braćaja

32.000 preduzeća se direktno ili indi-rektno bavi sao-braćajem

90 odsto prevoza putnika kod nas se obavlja drum-skim saobraćajem

80 odsto robe prevo-zi se drumskim saobraćajem

(1834–1917) bio je jedan od najbogatijih i najuticajnijih Srba Austrougarske monar-hije. Bio je veleposednik, in-dustrijalac, trgovac, vlasnik flote brodova, bankar...

Svojim dobrotvornim radom pomagao je obra-zovne i kulturne ustanove srpskog naroda, a oko sebe je okupljao najumnije glave onoga doba. Bio je podrška velikim ljudima poput Jova-na Jovanovića Zmaja, Laze Kostića, Paje Jovanovića... Novosađanima je sagradio pozorište u centru grada, srbobranskoj školi poklonio je vrt i vilu, u rodnom selu sagradio je crkvu, osnovao je mnoge obrazovne zaduž-bine, prikupljao pomoć za obnovu Kikinde nakon po-žara, podigao fond u ime ćerke Lenke koji je poma-gao umetnike, ali i fond u čast svog oca Gedeona za školovanje siromašne dece. Pored toga, finansijski je pomagao i ustanove koje su brinule o deci bez roditelja,

starim i bolesnim članovi-ma zajednice, ali i nadare-nim đacima.

Pored umetnosti i nau-ke, Lazar Dunđerski je vo-leo i pivo. Kraj svog omilje-nog letnjikovca u Čelarevu 1892. godine osnovao je fa-briku piva, posebno mesto za sebe i svoje naslednike. Pivara u Čelarevu imala je modernu parnu mašinu i električni motor, a Dunđer-ski su dovođenjem najboljih stručnjaka iz inostranstva održavali zavidan nivo u kvalitetu nadaleko čuve-nog „žutog” i „crnog” piva Dunđerskih.

Projekat sufinansira Po-krajinski sekretarijat za kulturu, javno informisa-nje i odnose sa verskim za-jednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izraža-vaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odno-se sa verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.


sads

ki


sads

ki

Nastajao je od sredine 18. veka kada je celu parcelu grof Ištvan

Marcibanji 1758. godine kupio od barona Ifelina. Krajem 18. veka Marci-banji je započeo izgrad-nju dvorca, da bi ceo kompleks i brigu o par-ku i dvorcu sredinom 19. veka preuzela porodica Karačonji, koja je anga-žovala inženjere hor-tikulture i ceo prostor zasadila biljem iz celog

sveta, a po ugledu na en-gleske pejzažne parkove, napravljene su staza kraj Dunava i staza za jaha-nje, kao i veštačko jeze-ro, zasađeno je cveće i napravljene su kamene klupe i skulpture od ka-mena, od kojih je nekoli-ko sačuvano i danas.

Nekoliko prethodnih godina o Kameničkom parku brinu stručnjaci Nacionalnog parka Fruš-ka gora i JKP „Gradsko zelenilo”, kojem je pove-reno i upravljanje ovim

spomenikom prirode. Kamenički park je naj-posećeniji tokom prvo-majskih praznika kada mnogobrojni Novosađa-ni borave u njemu. To-kom godine tamo naj-češće svraćaju žitelji

Sremske Kamenice, dok ostali građani to retko čine. Donedavno je park bio i zapušten, ali po-slednjih godina Zelenilo je uložilo dosta napora da ga očisti od nepoželj-nog rastinja, proširi pri-rodno jezero i na taj na-čin ga sačuva.

Novim ulaganjima po-pravljena je glavna staza za šetnju, koja datira iz vremena nastanka parka. Vodilo se računa o mate-rijalu za stazu te je oda-bran beton koji izgledom podseća na rizlu, uklapa-

jući se na taj način u am-bijent ostalih parkovskih staza od tucanika. Po-vršine su čvrste, ravne i otporne na klizanje. Iz-građen je i nov betonski trotoar koji ide paralelno s Dunavom.

Kamenički park obiš-li su gradonačelnik No-vog Sada Miloš Vučević i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

– Najveći i najstari-ji park nije bio u foku-su prethodnih decenija, ali sada to ispravljamo i činimo ga daleko atrak-

Vidikovac na veštačkom breguDuž saniranih staza u Kameničkom parku postavljeno je 58 solarnih panela i 44 LED svetiljke, kao i linearno podno osvetljenje s ukupno 197 LED svetiljki. Park je dobio 49 klupa, 12 parkovskih stolova, 28 korpi za otpatke. Radi veće bezbednosti, postavlje-na je zaštitna ograda oko jezera u parku. Za najmlađe posetioce postavljeno je dečje igralište kao potpuno nov sadržaj. U parku postoji više ambijentalnih celina koje dati-raju iz vremena njegovog nastanka, a u okviru sprovedenih radova uređen je vidiko-vac – veštački nasut breg ispod donje staze. Izgrađeni su stepenište i ograda, a terasa je posuta tucanikom i postavljene su klupe za odmor.

Stručna poseta za-drugarima Slove-nije i Italije, koju je

organizovao Zadružni savez Vojvodine, značaj-na je za domaće poljopri-vrednike, pre svega zbog iskustva drugih u ovoj oblasti. U poseti je bio i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodopri-vredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, koji je razgo-vorao s predstavnicima slovenačkog zadružnog sektora u Goriškim Brdi-ma, a potom s predstav-nicima Saveza poljopri-vrednih zadruga Italije u

Ferari o mogućem una-pređivanju saradnje sa AP Vojvodinom u poljo-privredi i zadrugarstvu.

Radojević je u susretu sa slovenačkim i italijan-skim zadrugarima nagla-sio da je zadrugarstvo je-dini način organizovanja malih i srednjih proizvo-đača za njihov opstanak na tržištu poljoprivred-no-prehrambenih pro-izvoda. On je naveo da dugogodišnja saradnja koju Vojvodina i Srbija ostvaruju sa Zadružnim savezom Slovenije znat-no doprinosi ukupnoj

međuzadružnoj saradnji u regionu.

Slovenački i italijanski zadrugari su istakli zna-čaj ovakvih susreta i po-hvalili Srbiju, koja je po-stigla vidljive uspehe na planu revitalizacije za-drugarstva i uspela da donese afirmativni za-kon o zadrugama. Kako su naveli, odraz ovakvih pomaka ogleda se i u us-pešnoj regionalnoj sa-radnji zadružnih saveza i međunarodnim aktiv-nostima, i spremni su da svoja iskustva podele s nama.

Zadrugarstvo jedini način organizovanja malih i srednjih proizvođača

KameničKi parK Kao najstariji i najveći parK u novom sadu, Koji se prostire na oKo 33 heKtara, odluKom sKupštine grada proglašen je za značajno prirodno dobro treće Kategorije i zahvaljujući zajedničKom ulaganju grada i poKrajine, dobio je nov urbani mobilijar, pešačKe staze, modernu javnu rasvetu, Kao i dečje igralište

ENglESki PEjzažNi PaRk u NOvOm Ruhu

Bliže EvropiZavršili smo i projekat izgradnje novog parka između Novog naselja i Detelinare, sledi javna nabavka, a pozvaćemo Novosađane da predlože ime za novi park koji naš grad dobija posle trideset-četrdeset godina. Pozvaćemo sve ustanove, institucije i po-jedince da se uključe u akciju i da naš grad bude zeleniji i bogatiji, po modelu koji smo videli u velikim evropskim gradovima. Dakle, reč je o sinhronizovanoj, koordiniranoj, masovnoj zajedničkoj akciji jer nam je cilj da grad bude najlepše mesto za život – ka-zao je novosadski gradonačelnik.

tivnijim za poset io -

ce. Ovo je tek p r v a f a z a o b -n o -ve, a već je obez-

beđen n o v a c

za dru-g u f a z u

i uskoro će biti raspisana

javna nabavka – na-glasio je Vučević i za sle-deću godinu najavio ve-liku kampanju i akciju ozelenjavanja grada.

Predsednik Pokrajin-ske vlade Igor Mirović naglasio je da kada je reč o zajedničkim pro-jektima i ulaganjima, tek predstoje veliki iza-zovi kao što su izgradnja novog mosta na Duna-vu, prečistača otpadnih voda, ali i rešavanje pita-nja regionalne deponije.

– Grad Novi Sad i Sremska Kamenica dobi-li su uređen, velik park, u kome će, zahvaljujući obimnom uređenju, gra-đani moći svakodnevno da borave i uživaju – izja-vio je Mirović i dodao da su radovi izvršeni prema uslovima pokrajinskog i gradskog zavoda za za-štitu spomenika priro-de.

Autor: marija magdalena idei Trifunović

70 miliona dinara uloženo dosad

70 miliona dinara novih investicija

6.238 kvadratnih metara uređenih staza


sads

ki

Predrag Rajić iz Centra za druš-tvenu stabil-nost za Novo-sadski reporter

komentarisao je kako se eventualno priznanje au-tokefalnosti Ukrajinske crkve može reflektovati na takođe kanonski neprizna-tu Makedonsku i Crnogor-sku crkvu i, prema njego-vom mišljenju, dalji razvoj događaja zavisi od odluke Ruske pravoslavne crkve.

– Da li će Moskva krenu-ti putem odvajanja od Ca-rigradske patrijaršije ili će se sve zaustaviti samo na bojkotu rada zajedničkih organa? U slučaju da RPC naumi da krene putem iz-dvajanja i Sinod Srpske pra-voslavne crkve odluči da je podrži u takvom postupku, otvorila bi se mogućnost

kanonski nepriznatim cr-kvama koje deluju na teri-toriji za koju je zadužena SPC. Ipak, ovakav razvoj situacije bismo geopolitič-kim rečnikom mogli oka-rakterisati kao „nuklearni scenario” i nadajmo se da njega ipak neće biti.

Koliko još Đukano-vić misli da vlada?

– Đukanović je nesporno talentovan političar, s vi-šedecenijskim iskustvom upravljanja. Od 1997. godi-ne kada je postao najmoć-nija politička figura u Crnoj Gori, Đukanović je stvorio sistem trostrukog prstena. Njegovoj vlasti su odani činioci na osnovu jednog, dva ili sva tri faktora: inte-resnog momenta, bliskosti na osnovu srodstva, ideo-loškog opredeljenja. Đu-kanović je nakon pobede

projek-ta koji je pred-vodio i u najvećoj meri kreirao – samostalne Crne Gore 2006. godine, u prednosti u odnosu na opoziciju nekoliko koraka.

Šta je njegov ključ uspeha?

– Preciznim političkim inženjeringom, ovladava-njem ključnim tehnikama političke kampanje, kori-šćenjem svih administra-tivnih resursa koji mu sto-je na raspolaganju, on je kreirao atmosferu u kojoj ga niko ne može poraziti u političkoj borbi. Na sve to treba dodati i dominantan mentalitet u Crnoj Gori, koja je vekovima naviknu-ta na moćne i harizmatične

lidere, pre nego li na

bezlične i kontinuite-

tu okrenute institucije. Sve

ovo su elementi mozaika koji stvara sliku nedodirljivog lidera, kom je izazov suprotstaviti se, a kamoli ga poraziti.

Koji je faktor presu-dio da on traje sve ovo vreme?

– Tu je redak talenat cr-nogorskog lidera koji vrlo precizno tumači, analizira i predviđa geopolitičke to-kove, očito na izvoru važ-nih informacija. Stoga, Đu-kanović će biti najuticajnija politička ličnost u Crnoj Gori sve dok bude želeo da se bavi ovim poslom ili dok ne načini krupnu pogrešku u geopolitičkoj proceni.

Tesla fest je dokaz da mladi imaju idejeMeđunarodni festi-

val inovacija, zna-nja i stvaralaštva

Tesla fest otvorio je pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakavši da je reč o manifestaciji koja nije samo omaž imenu i velikom delu Nikole Tesle već i prilika da, kako je re-kao, najbolji i najkreativni-ji među nama prezentuju nova otkrića i nove tehno-loške patente.

– Ovo je i prilika da se podstakne saradnja izme-đu nauke i privrede i otuda i nedvosmislena podrška Pokrajinske vlade nauč-noistraživačkom i inova-tivnom radu. Ovogodišnji Tesla fest predstavlja pa-tente mladih pronalazača iz čak deset zemalja sveta,

sigurno među njima ima onih koji će u budućnosti praktično biti primenjeni u najrazličitijim sferama ži-

vota – izjavio je Mirović i dodao da nikada ne smemo zaboraviti da su u samom temelju najnovijih tehno-

loških revolucija značajna otkrića velikih naučnika prošlog doba, među koji-ma je ime Nikole Tesle na

počasnom mestu.

K o -liki je zna-č a j pra-ć e -n j a

i ra-z voja

n o v i h tehnolo-

gija, kako je naveo, najbolje

govori činjenica da je sek-tor informacionaih tehno-logija među tri privredne grane u našoj zemlji, te da je Novi Sad jedan od vode-ćih centara u ovom sekto-ru.

– Ovaj festival i paten-ti koje on donosi jesu ne-

što što će ostaviti trajni beleg u razvoju naučnog i istraživačkog potenci-jala u Novom Sadu, Voj-vodini i Srbiji – rekao je Mirović.

Predsednik Tesla fe-sta Anđelko Glavašević rekao je da na ovogodiš-njem festivalu učestvuju pronalazači, mladi talen-ti, predstavnici fakulteta i preduzetnici iz Kine, Ru-sije, Rumunije, Indije, Por-tugalije, Češke, UAE, Siri-je, Republike Srpske i naše zemlje.

Tesla fest je simbolično otvoren na dan koji je Ni-kola Tesla isticao kao jedan od najdražih u životu, jer je tada podneo svoju prvu pa-tentnu prijavu Američkom zavodu za patente.

Povodom obele-žavanja godišnji-ce rođenja Josipa

bana Jelačića u Kultur-nom centru Novog Sada održana je prezentacija DVD „Hrvatski spome-nici kulture u zagrljaju Dunava” u organizaci-ji Hrvatskog kulturnog centra iz Novog Sada.

U filmu je prikazano svedočanstvo o gradu Novom Sadu, o njego-vom nastanku, kao i o svim izuzetnim ljudi-ma koji su svojim deli-ma učinili da grad danas izleda ovako.

– Novi Sad je multina-cionalna i multikultu-ralna sredina i kao ta-kav oduvek je negovao dobrosusedske odnose sa svima koji su živeli i žive u njemu – rekao je član Gradskog veća zadužen za saobraćaj i

puteve Aleksandar Kra-vić.

Hrvatski kulturni cen-tar radi na očuvanju spo-menika hrvatske kulture, govora i običaja Hrvata u Srbiji s ciljem da šira jav-nost bude upoznata sa spomenicima hrvatske kulture i poznatim Hrva-tima koji su rođeni, stva-rali i radili u Srbiji.

– Na današnji dan u Petrovaradinu rođen je ban Josip Jelačić. Na Uspenskom groblju sa-hranjen je Josip Runja-nin, kompozitor hrvat-ske himne „Lijepa naša domovino”, a u Petrova-radinu je živeo i stvarao Franjo Štefanović, čija se opera smatra prvom operom u svetu napisa-nom za decu – rekao je Ivan Horvat, predstav-nik Hrvatskog kultur-nog centra.

Obeležena godišnjica rođenja bana JelačićaĐukanOvić

vRlO PREciznO TuMači, analiziRa i PREdviĐa gEOPOliTičkE TOkOvEI dogod crnogorskI lIder bude želeo da bude prvI među prvIma, on će to bItI, sem ako ne načInI krupnu pogrešku u geopolItIčkoj procenI I sam sebI tIme ne presudIAutor: zoran Surla

Đukanović je nesporno talentovan političar, s višedecenijskim iskustvom upravljanja. od 1997. godine kada je postao najmoćnija politička figura u crnoj gori, Đukanović je stvorio sistem trostrukog prstena


sads

ki

Treći sajam mlinar-stva, pekarstva, poslastičarstva i pakovanja, kao i 23. konferencija

pod nazivom „Mlinarsko-

pekarski dani” održani su u Novom Sadu u Master centru Novosadskog sajma. Predstavljena su najnovija dostignuća, saznanja i tren-dovi u proizvodnji, skladi-

štenju, preradi, pakovanju i kontroli kvaliteta žita, braš-na, pekarskih i poslastičar-skih proizvoda, a izlagači su bili iz Turske, Poljske, Italije, Hrvatske i Srbije.

IzvOz PšEnIcE I OvE gOdInE sIguRan

Pra-teći pro-

gram sajma bile su stručne konferencije. Or-ganizatori iz novosadskog Mlinpek zavoda za teme stručnih panela uzeli su dva goruća pitanja – kvali-tet pšenice, stanje, problemi i rešenja, s akcentom na rod iz 2018. godine, dok se dru-ga tema tiče potrošača, a to je primena pravilnika o de-klaracijama.

Vodeći stručnjaci za kva-litet pšenice, predstavnici državne uprave, trgov-ci, stručnjaci iz prakse i udruženja proizvođača i prerađivača inicirali su diskusije o donošenju pre-poruka i mera kojima će se unaprediti ova ključna karika u obezbeđenju kva-liteta finalnih proizvoda. Bilo je govora i o lošim kli-matskim uslovima tokom dozrevanja i žetve pšeni-ce koji direktno određuju

kvalitet roda kao i budu-ćih proizvoda – brašna i hleba.

Na konferenciji je bilo reči o merama i problemi-ma s usaglašavanjem dekla-racija mlinskih, pekarskih i poslastičarskih proizvo-da s novim pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Po-seban je istaknuto dekla-risanje nutritivne vredno-sti proizvoda i efekata koje proizvodi mogu imati na zdravlje potrošača.

– Logično je da se jed-na ovakva, specijalizova-na manifestacija održava baš na ovom mestu kao i da se s rezultatima rada i planovima za budućnost u okviru mlinarske, pekar-ske i poslastičarske indu-strije upoznajemo u žitnici Evrope, Vojvodini. Važno je da shvatimo značaj po-ljoprivrede za ukupan bru-to društveni proizvod Sr-bije, s posebnim akcentom na finalnim proizvodima koji su nam neophodni za kontinuirani privredni rast Srbije – izjavio je gradona-čelnik Novog Sada Miloš Vučević prilikom otvara-nja manifestacije.

Dobra vest za sve proi-zvođače koji posluju ovde jeste da je Srbija napre-dovala na međunarodnim

rang-listama i da proizvo-di koji su poreklom iz naše zemlje ove godine vrede 40 milijardi dolara odnosno 17 posto više, naveo je grado-načelnik.

– U tom smeru treba da se krećemo, a uveren sam da možemo i ubrzati tem-po kako bismo ostvarili na-predak koji će se odraziti na rast privrede, kao i na životni standard građana – naveo je Vučević.

Državni sekretar Mi-nistarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Katanić istakao je da resorno ministarstvo godinama pruža podršku podizanju nivoa kvaliteta pšenice.

– S aspekta prehrambe-ne sigurnosti naših građa-na, proizvodnja pšenice je ove godine bila dobra. Sa 648.000 hektara požnje-vena je znatna količina s prosečnim rodom od če-tiri i po tone i ove godine imamo oko 1.600.000 tona pšenice za izvoz. Ministar-stvo već godinama merama podsticaja preko Zakona o podsticajima u poljoprivre-di i ruralnom razvoju uti-če na to da se ovaj sektor maksimalno uredi kako bi naša poljoprivreda bila što konkurentnija na tržištu – rekao je Katanić.

Na Trećem sajmu mliNarsTva, pekarsTva, poslasTičarsTva i pakovaNja sTručNjaci su govorili o kvaliTeTu roda ovogodišNje pšeNice, Na koji, između osTalog, uTiče i klima, kao i o kvaliTeTu koNačNog proizvoda – hleba i brašNaAutor: Marija Magdalena Idei Trifunović


sads

kiBiciklisti osvajali Frušku goru

Nakon velike me-đunarodne trke na Petrovaradin-

skoj tvrđavi u julu, Bici-klistički klub „Novi Sad” ovog vikenda organizo-vao je novu, šestu etapnu trku planinskih biciklista „Salcano– Kyocera MTB Cup Novi Sad” na Fruškoj gori, koja je u zvaničnom kalendaru Svetske bicikli-stičke unije UCI te donosi velik broj bodova za svet-sku rang-listu, što je jedna od najvećih atraktivnosti. Takođe, trka je održana i u okviru kvalifikacija za

Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine.

Start prve etape bio je ispred hotela „Ceptor” na Andrevlju, a trku su pod istim uslovima vozile i žene i muškarci tri dana.

Trka je iziskivala fizičku pripremu, pripremu bici-kla, tehničku i logistič-ku podršku mehaničara i trenera, ali svakako i taktiku samih takmičara. Učestvovali su biciklisti iz Švajcarske, Francuske, Češke, Belorusije, Slovač-ke, Velike Britanije i naše zemlje. M. M. I. T.

Novi Sad epicentar dizajna i kreativne energije

Dodeljena su pri-znanja i sertifikati učesnicima Druge

međunarodne senzorne ocene kvaliteta meda u organizaciji Klastera „Pa-nonska pčela”, uz podršku Privredne komore Vojvo-dine. Uzorci meda pre-gledani su u ovlašćenim laboratorijama kako bi se potvrdilo prirodno svoj-stvo meda, a ocenu kva-liteta pristiglih uzoraka radila je stručna komisija koju su predvodili profe-sori dr Miroslav Ćirković, dr Jovanka Reljić i dr Đor-đe Okanović.

Senzornu ili organolep-tičku ocenu boje, mirisa, ukusa, čistoće, gustoće i teksture obavili su akredi-tovani specijalisti za orga-noleptička svojstva hrane po pravilniku koji je pot-puno saglasan sa standar-dima koji važe u zemlja-ma Evropske unije.

– Grad Novi Sad je po-novo pružio podršku ovoj manifestaciji, a broj uče-snika i uzoraka meda po-kazuje da smo imali do-bar razlog za to. Kvalitet meda treba da bude naša konkurentna prednost i karta na koju treba da igramo, a to se i potvrđu-je na današnjem događaju – kazao je član Gradskog veća zadužen za privredu Milorad Radojević koji je

prisustvovao dodeli serti-fikata.

Grad Novi Sad od 2012. godine kontinuirano po-država pčelarstvo. Jedan od tri proizvoda sa zašti-ćenim geografskim pore-klom jeste i lipov med, i poslednje tri godine Grad snosi kompletne troškove sertifikacije odnosno za-štite geografskog porekla i, kako je Radojević rekao, nastaviće to da radi i ubu-duće.

– Prvi put ove godine izdvojili smo novac za nabavku lekova jednom udruženju pčelara u No-vom Sadu. Nastavljamo da proširujemo naše aktiv-nosti, sarađujemo s Kla-sterom, s udruženjima, radimo planski i siguran sam da svi zajedno mo-žemo napraviti rezultate u budućnosti – rekao je Radojević i čestitao svim učesnicima na dobijenim priznanjima.

Predsednik Klastera „Panonska pčela” Hadži Zoran Jovanović naglasio je da je ove godine pri-javljen iznenađujući broj učesnika.

– Uzorke meda u rekor-dnom broju (92) dostavili su učesnici iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Ma-kedonije, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercego-vine i Srbije. Po broju zemalja učesnica i broju uzoraka meda, ova sen-zorna ocena kvaliteta meda spada u najveće u regionu. Posebno želim da istaknem učešće pčela-ra s Kosova i Metohije koji su se prvi put pojavili sa svojim proizvodima. Oni su zasluženo dobili dva velika priznanja, a ima-li smo priliku da s njima razmotrimo mogućnosti saradnje i pomoći kako bi uspešno razvili pčelar-stvo na Kosovu i Metohiji – istakao je Jovanović.

REsTRikcijE v ODE su PROšlOsT

JKP „VodoVod i KanalizaciJa” naJaVlJuJe noVe VeliKe inVesticiJe, a PrVa od nJih, i naJVažniJa, Jeste izgradnJa centralnog Prečistača otPadnih Voda. Budući oBJeKat odgoVaraće Veličini naselJa od 400.000 stanoVniKa, što Je PrVa faza izgradnJe uz mogućnost ProširenJa KaPaciteta

Prošlog i ovog leta bile su veli-ke suše, a pod-zemni bunari bili su na isto-

rijskom minimumu, podse-ća direktor JKP „Vodovod i kanalizacija” Gvozden Perković. Ipak, Novi Sad nijedan dan nije imao re-strikcije vode. Novi Sad već godinama nema problema s vodosnabdevanjem, čak i tokom letnje sezone, tvrdi prvi čovek Vodovoda.

– U zavisnosti od doba godine, u sistem se svake sekunde distribuira iz-među 1.000 i 1.200 lita-ra vode, a dnevno grad i prigradska naselja troše između 100 i 102 miliona litara vode. Kada su izra-zito visoke temperature, veća je i potrošnja vode, što je i logično, i to obično u večernjim satima, kada je većina sugrađana kod kuće i tušira se – objaš-njava Perković.

U letnjoj sezoni svake godine iz ovog gradskog preduzeća apeluju da se voda iz gradske mreže ne koristi za zalivanje bašta, dvorišta i pranje kola jer takva potrošnja optereću-je sistem.

– Naime, korišćenje pi-jaće vode u te svrhe klasi-čan je primer neracional-ne potrošnje vode. Upravo sve to za posledicu može imati ponekad nešto sla-biji pritisak u rubnim de-

Stručno ocenjivanje kvaliteta meda

Na četiri lokacije u No-vom Sadu od 11. do 14. oktobra održana

je 10. PDP konferencija, koja je protekla u sjajnoj atmos-feri s preko hiljadu posetila-ca iz Novog Sada i gradova u regionu, kažu organizato-ri. Ovogodišnja konferenci-ja okupila je najistaknutija imena kreativne scene iz celog sveta koja su Novi Sad učinila epicentrom dizajna i kreativne energije. Dese-to izdanje PDP konferencije posvećeno je fenomenima,

kriterijumima i kataliza-torima uspešnosti u svetu štampe, dizajna i fotogra-fije kroz prethodno defini-sanu temu INCIDENT. Za četiri dana održano je šest predavanja, sedam izložbi i više radionice za više od 90 učesnika.

Posebnu pažnju privu-kao je predavač Patrik To-mas iz Berlina.

– Pokušavam da dođem na PDP konferenciju već tri godine, tako da sam, kada sam opet dobio poziv da

učestvujem, bio zaista uz-buđen! Ovo je bila sjajna nedelja, prepuna akcije, a PDP je ispunio moja oče-kivanja. Upoznao sam fe-nomenalne ljude – ne samo kolege koje su takođe drža-le predavanja, već i organi-zatore i studente s kojima sam radio na radionicama. Izuzetno je važno u 2018. godini fizički okupiti ljude kako bi saznali nove stvari i radili zajedno, a ova kon-ferencija je uspela u tome – izjavio Tomas.

Više od 1.000 mladih iz noVog sada i regiona na PdP KonferenciJi za četiri dana odslušalo šest PredaVanJa, Videlo sedam izložBi i učestVoValo u KreatiVnim radionicama

Nagrade i zahvalniceNa svečanosti proglašenja rezultata i dode-le priznanja za najbolje ocenjene uzorke meda, uručene su i zahvalnice Gradu Novom Sadu, Po-krajinskoj vladi i Privrednoj komori Vojvodine. Za apsolutnog šampiona izabran je mladi pčelar Aleksandar Stevanović, dok je titulu šampiona u kategoriji serije meda ponela Biljana Tomić. Ove godine posebno priznanje – gramatu za sveuku-pni doprinos razvoju pčelarstva dobio je Vladimir Hunjadi, koji se već 60 godina bavi pčelarstvom.

Autor: Zoran surla


sads

ki

Neki od najposećenijih programa bili su i audio-vizuelni i džez performans i predavanje Mita Paonea, kreativnog direktora DIA

studija. Na konferenciji su učestvovali i Konstantin Demner iz austrijskog stu-dija „Elastik”, kome je ovo bila druga poseta PDP kon-

ferenciji, domaći autori Mi-loš Rajković SHOLIM i Mi-hailo Kalabić, kao i Manon, Marion i Antoan iz francu-skog studija „Spaski Fišer”,

čija je izložba predstavlje-na u izložbenom prostoru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu.

Konferenciju su obeleži-li i konkurs i izložba SU-PERNOVAE, a nagrade su odneli najuspešniji mla-di predstavnici dizajner-ske scene Luka Prstojević, Aleksandar Topić i Ana Kr-banjević.

Novi Sad epicentar dizajna i kreativne energije

Prva godišnja konferencija lokalnih skupština 18. i 19. u Skupštini APV

REsTRikcijE v OdE su PROšlOsT

u saradnji Skupštine AP Vojvodine i Grada Novog Sada s Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarskom agencijom

za razvoj i saradnju (SDC), u Skupštini AP Vojvo-dine 18. i 19. oktobra biće održana Prva godišnja konferencija lokalnih skupština, najavili su general-ni sekretar Skupštine APV Nikola Banjac i sekretar Skupštine grada Novog Sada Marko Radin.Banjac je istakao da je ova konferencija odraz od-lične saradnje i jedinstva između Skupštine APV i Grada Novog Sada, kao i svih ostalih centralnih i lokalnih institucija.– Naš cilj je da jačamo kapacitete rada institucija i stručnih službi, kao i da promovišemo participaciju građana u njihovom radu – naveo je on. Marko Radin ocenio je predstojeću Prvu godišnju konferenciju lokalnih skupština kao važnu u povezi-vanju i udruživanju lokalnih parlamenata.– Prva godišnja konferencija lokalnih skupština je-ste stručni skup na kojem ćemo punu pažnju posve-titi podizanju kapaciteta stručnih službi skupština – napomenuo je Radin.

Prvi put u našem gradu organizovan je turnir u malom fudbalu, a takmičarske ekipe brani-le su boje svojih mesnih zajednica. Zdravlje i

fer-plej promovisali su fud-baleri od početka godine, a završnica takmičenja – četvrtfinale, polufi-nale i finale – održana je na sportskim tere-nima na Sajmištu.Turnir je održan u or-ganizaciji Gradskog sportskog saveza i cilj je bio da se Novi Sad promoviše i kao grad sporta, zdravlja i druže-nje mladih.

Fudbal svi igraju

de u svetu voda za piće iz gradskog vodovoda ne koristi se za zalivanje, navodnjavanje i punjenje bazena. Naravno, u mno-gim gradovima Evrope i sveta i cena vode utiče na racionalnu potrošnju, a na nama je da građane zamolimo da stalno imaju na umu značaj pijaće vode

– kaže direktor VIK-a.

Kako isti-če, odre-đeno je mesto za g radnju central-nog grad-

skog pre-čistača koji

je neophodno izgraditi do 2021.

godine, a velika je stvar što su se nadležni konač-no dogovorili oko mesta gde će biti građen.

– Biće smešten kod Rokovog potoka u Pe-trovaradinu. Kapacitet centralnog prečistača otpadnih voda odgo-varaće veličini naselja od 400.000 stanovni-

ka, što je prva faza iz-gradnje uz mogućnost

proširenja ka-paci-

te-

ta . Od značajnijih investicija izdvojili bi-smo izgradnju vodovod-ne mreže za drugu vi-sinsku zonu Bukovca, vrednosti oko 40 milio-na dinara. Reč je o višim delovima Bukovca koji su imali problem s pritiskom u mreži. Značajna je i iz-gradnja vodovodne mre-že na Staroiriškom putu, vrednosti oko 30 miliona dinara. Takođe, rekon-

struisana je kanalizaciona mreža u Ulici Janka Čme-lika, a vrednost investicije je iznosila oko 30 miliona dinara – najavio je direk-tor Vodovoda.

Jedan od najznačajnijih projekata ove godine jeste početak građevinskih ra-dova na novoj GC-1 kod Žeželjevog mosta. Izgrad-nja nove GC-1 predstav-lja deo kapitalne investi-cije kada je reč o izgradnji centralnog prečistača ot-padnih voda.

– Nova GC-1 je ključni objekat jer će se u nju vo-diti slivovi s bačke strane grada. Nadamo se da će građevinski radovi biti završeni do proleća, na-kon čega sledi opremanje hidromašinskom i elek-troopremom. U toku je postupak javne nabav-ke za izvođača radova, a ukupna vrednost investi-cije iznosi 860 miliona di-nara – kaže Perković.

Pored toga, u toku je izgradnja kanalizacionih kućnih priključaka u Bu-disavi, Kovilju, Veterniku, Adicama i drugim delovi-ma grada.

– Do kraja kalendarske godine izgradićemo oko 2.500 priključaka i oče-kujemo da Budisava bude potpuno gotova, kao i deo Rumenke, Adica i Futo-ga. Preduzeće investicije finansira delom iz kapi-talnih subvencija Grada Novog Sada, a delom iz sopstvenih sredstava. Konkretno, u ovoj godini Grad će izdvojiti 612 mili-ona dinara, a ViK 285 mi-liona dinara za investicije – zaključio je Perković.

400.000 stanovnika opsluživaće novi centralni prečistač otpadnih voda

1.000 i 1.200 litara vode svake sekunde distribuira se u sistem Vodovoda

100 miliona litara vode troše dnevno grad i prigradska naselja

2.500 novih kanalizacionih kućnih priključaka do kraja godine

612 miliona dinara ulaže ove godine Grad u investicije

285 miliona dinara ulaže ViK ove godine u investicije

lovima grada odnosno mreže, kao i na naj-v iš im s p r a -tovima zg r ada koje ne-maju hi-d r o f o r e . Nig-

Jedan od naJznačaJniJih proJekata ove godine Jeste početak građevinskih radova na novoJ gC-1 kod ŽeŽelJevog

mosta


sads

ki

NOvOsadski miNi-kvaRTOvi dObili NOv živOT

Predstavljene su četiri lokacije u našem gradu kao deo projek-ta „Nova me-

sta – mikrogranting” koji sprovodi i realizuje Fonda-cija Novi Sad 2021. u par-tnerstvu s brendom Idea. Cilj je da se uz male urba-ne intervencije i inovativne ideje ožive zapušteni pro-stori u novosadskim kvar-tovima kao i da se kreira-ju nova mesta za uživanje Novosađana.

Na lokaciji Stari pešča-nik, koja je prvi put sad i zvanično otvorena, u dvo-rištu između ulica Brani-mira Ćosića i Turgenjeve, od septembra građani su radili na ozelenjavanju te je postavljen i urbani mo-

bilijar kako bi ovaj kvart oživeo.

Direktor Fondacije Novi Sad 2021. Nemanja Milen-ković istakao je da je pro-jekat veoma važan za grad, ali pre svega za građane koji su aktivno radili na uređenju prostora u kome žive.

– Bez građana, njihovih sugestija, predloga i ideja ne možemo graditi kulturu zajedništva. A pokazalo se da ona živi u našem gradu. Pokazalo se to i željom da

se u ovaj projekat uključe i javni i privatni sektor po-put Ideje, ali i gradske in-stitucije i Grad Novi Sad, kao i nevladine organiza-cije. Kroz projekat „Nova mesta – mikrogranting” građani su stvarali male urbane celine od ideje do realizacije, tj. ovoga što da-nas vidimo. Na taj način ne samo da su se ujedinili radi ulepšavanja svog životnog prostora nego su kreirali neku vrstu scene – urba-nog prostora. Kreirali su

svoju k u l -t u r u – re-kao je Milen-ković.

Da je Novi Sad grad koji negu-je kulturu zajedništva i grad svih raznolikosti koje nosi, saglasio se i član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić,

– Iz ugla strateškog okvi-r a G r a d -ske uprave za kulturu pro-jekat „Nova mesta” pravi je primer decentralizacije kulturnih sadržaja, s jed-ne strane, i participativ-nosti građana, s druge, to jest njihovog uključivanja u

Zahvaljujući projektu „Nova mesta – mikrograNtiNg” FoNdacije Novi sad 2021, gradski miNi-kvartovi postaju ZaNimljiva mesta Za raZNa dešavaNja, okupljaNja i kvalitetNu Zabavu mladih i starijih NovosađaNa

Mnogo ideja Na javni konkurs „Nova mesta – mikrogranting” pristiglo je 67 ideja za male ur-bane intervencije u Novom Sadu. Odabrano je 18, od kojih je 11 mobama realizo-vano u Novom Sadu, šest u Opštini Beočin i jedna u Opštini Irig. Odabrani projekti uneli su promenu u javne prostore, postali nova mesta za uživanje Novosađana i žitelja Zone 021.

procese bitne za razvoj re-sora kulture – napomenuo je Rožić i dodao da „Nova mesta” vidi kao prostore za nove kulturne sadržaje koji će se realizovati u na-rednom periodu istakavši kako se nada da će usledi-ti još više ovakvih i sličnih projekata.

Pored podrške koju je pružio Grad, uređenje ove četiri lokacije podržao je i brend Idea, čija je misija da bude dobar komšija i da pomogne lokalnoj zajed-nici. Nataša Pavlović, di-rektorka marketinga ove kompanije, najavila je da će putem kampanje „Veru-jemo u ideju” saradnja biti nastavljena u okviru druš-tveno odgovornih projeka-ta koji promovišu kulturu i druge segmente života u Novom Sadu.

Pored lokacije Starog pe-ščanika, jedno od preostala tri nova mesta nalazi se na Novom naselju i to je Park među brezama u dvorištu između ulica Braće Dro-njak i Bate Brkića, gde je udruženje „Novo kulturno naselje” predstavilo svoju ideju projekta.

Na lokaciji Bici-oaza na Sunča-

nom keju kod Rek torata ,

na prvom biciklistič-kom od-mor i š t u u d r u ž e -nje „Eko-k u r i r ” realizova-

lo je novo mesto prema

projektu, a na njemu su se oku-

pili biciklisti, dok su na uglu Podunavske ulice

i Heroja Pinkija na Telepu demonstrirali biciklističke veštine na Pamptrek poli-gonu, projektu realizova-nom prema predlogu udru-ženja „Invicta bike”.

Iz ugla strateškog okvIra gradske uprave za kulturu projekat „Nova mesta” pravI je prImer deceNtralIzacIje kulturNIh sadržaja, s jedNe straNe, I partIcIpatIvNostI građaNa, s druge



sads

ki

Privredna ko-mora Srbije saopštila je da je za 12 građe-vinskih mese-

ci izdala 912 saglasnosti za upućivanje radnika na ne-mačka gradilišta po osno-vu detašmana. Ukupno je od oktobra 2016. do okto-bra 2017. odobreno 45.637 meseci radova srpskih građevinaca.

Među njima sigurno ima i dosta Novosađana, ali tačna evidencija ne postoji, kaže predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić.

– Manjak građevinaca u našem gradu nadokna-đuje se prilivom radnika iz drugih delova Srbije. Tamo su niže plate, a mi ih kao sindikat i pozivamo da dođu kod nas. Dnevni-

ce u Novom Sadu su od 20 za radnike do 35–40 evra za majstore. U nekim fir-mama dobri armirači, te-sari i električari mogu me-sečno zaraditi i 800–900 evra – navodi Modić.

Snažna građevinska in-dustrija izuzetno je važna za svaku ekonomiju. Pr-venstveno zato što izgrad-nja pokreće celokupnu in-dustriju jedne države, od drvne preko keramičarske do opreme i bele tehnike.

– Na građevinarstvo je neposredno naslonje-no 28 privrednih grana a indirektno preko 30. Kad mi radimo, pokreće se cela privreda. Recimo, Galens ne uvozi pločice iz Italije, već koristi domaće, ugra-đuje naše termoblokove – objasnio je predsednik sindikata.

On već dugo ima ideju

kako da zaštiti pre svega preduzeća a potom i sva-kog radnika u njima i kaže da je jedno od rešenja da se u Novom Sadu napravi konzorcijum građevinskih preduzeća.

– Takva konglomeracija mogla bi da izvodi najzah-tevnije građevine u zemlji ali i da konkuriše za veli-ke projekte u drugim ze-mljama kao što je nekad bilo. Nedavno je u Alžiru oglašeno poslova vrednih 800 miliona evra, ali niko iz Srbije nije mogao da se javi jer pojedinačna pre-duzeća nemaju odgovara-juću operativu. Verujem da bi naš konzorcijum bio i te kako konkurentan ne samo kadrom i opremom nego i cenama – ističe Mo-dić.

Bar nam iskustva na tom planu ne manjkaju. I

trebalo bi da ga iskoristi-mo. Desetine pa možda i stotine preduzeća iz SFRJ gradile su, bilo samostal-no bilo zajednički, na gra-dilištima širom sveta i po tome je bivša Jugoslavija bila više nego poznata i pouzdana u svetu gradi-teljstva. Samo su vredni neimari „Energoprojekta” od Južne i Srednje Ameri-ke, preko Afrike i Evro-pe, pa do svih kutaka Azi-

je gradili hidroeletrane i termoelektrane, sisteme vodosnabdevanja i navod-njavanja, hotele, kongre-sne centre, bolnice, škole, stanove, stadione, sport-ske dvorane, kilometre puteva, železnica, tunela, prenosnih i distributivnih mreža električne energi-je. Penzioneri preduzeća Dunav–Tisa–Dunav više su bili u Iraku nego u Voj-vodini.

Uprkos svim ekonom-skim teškoćama i me-đunarodnim sankcijama Energoprojekt je ostao res-pektabilno ime na stranim tržištima. Trenutno izvodi građevinske radove na dve hidroelektrane u Peruu, završava izgradnju i opre-manje poslovne zgrade u Kazahstanu, gradi kargo centar i administrativni objekat internacionalnog aerodroma Kotoka u Gani. U Kataru je konsultant na velikim infrastrukturnim projektima, od kojih je po-strojenje za istovremenu proizvodnju električne energije i pitke vode među najvećim u svetu... Ener-goprojekt gradi i u Nige-riji, Gani, Ugandi, Alžiru, Jordanu, Kataru, Omanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Belorusiji, Ru-siji, Kazahstanu...

KOnzORcijum gRađEvinsKih PREduzEća za vEliKE nEimaRsKE POduhvaTE

Predsednik Privred-ne komore Vojvo-dine (PKV) Boško

Vučurević i predsednik Privredne komore Valonije iz Belgije Filip Svinen pot-pisali su protekle sedmice memorandum o saradnji u prostorijama Misije Srbije pri Evropskoj uniji u Brise-lu radi podsticanja razvo-ja i diversifikacije trgovin-skih razmena i ekonomske saradnje na jednako uzaja-mno povoljnoj osnovi iz-među svojih članica.

Tom prilikom Vučurević je istakao da je svakako je-dan od zajedničkih ciljeva i promocija privrednih ak-tivnosti oba regiona kako

bi se pospešio razvoj eko-nomske saradnje između privrednika Vojvodine i Valonije.

– Ovim memorandumom obavezali smo se da ćemo zajedničkim snagama or-ganizovati aktivnosti u

vezi s trgovinom i istraži-vanjem tržišta kako bismo ostvarili korisne poslovne kontakte koji će biti u služ-bi privrede – rekao je Vu-čurević.

Potpisivanju memoran-duma prisustvovali su i potpredsednik Pokrajin-ske vlade Đorđe Milićević, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i pokrajinski sekretar za re-gionalni razvoj, međuregi-onalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bje-lić, nakon čega je održan tradicionalni prijem u Mi-siji Srbije pri EU u okviru Evropske nedelje regija i gradova u Briselu.

Ozvaničena saradnja između privrednih komora Vojvodine i Valonije

Konglomeracija novosadsKih firmi moglabi da izvodi najzahtevnije građevine u zemlji alii da KonKuriše za veliKe projeKte u drugim zemljama Kao što je neKad bilo – Kaže predsedniK sindiKata građevinarstva vojvodine i novog sada josip modić. međutim,češće se van granica traže srpsKi radnici no što su potrebna preduzeća ili Konzorcijumi domaćih firmi

Poželjni na Istoku i danasKao što se vidi, koliko god da je naša građevin-ska operativa slabija nego u ona zlatna vreme-na velikih državnih preduzeća sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kad su us-pešno konkurisali najvećim svetskim konglo-meratima čak i u bogatim arapskim zemljama, srpske kompanije i dalje rade u inostranstvu. Ukupna vrednost radova koju su građevinske firme iz Srbije izvele u inostranstvu prošle go-dine bila je oko 36,6 milijardi dinara, to jest oko 300 miliona evra.

Autor: zoran surla

Doktori nauka Dobili jeDnogoDišnji posao

Pokrajinski sekretar za visoko obrazo-vanje i naučnoistra-

živačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uručio je doktorima nauka 10 ugo-vora za njihovo zapošlja-vanje. Oni će početi da rade na projektima neke od visokoškolskih ili na-učnoistraživačkih usta-nova u AP Vojvodini.

U okviru programa „Pravo na prvu šansu”, za čiju je realizaciju Pokra-jinska vlada preko Pokra-jinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i na-učnoistraživačku delat-nost izdvojila 12 miliona dinara, ove godine posao

je dobilo deset doktora nauka iz Vojvodine.

Čestitajući kandidati-ma koji su dobili posao na godinu dana, prof. dr Zoran Milošević je nagla-sio da su kandidati koji su dobili prvu šansu uspeš-no metodološki ovladali problemima u okviru svo-jih naučnih oblasti.


sads

ki

Još u zabavištu znala je svoj poziv – dok su se druge devojčice igrale s lutkama, Doris Čapo stajala bi za plastičnim frizerskim salonom i pravila pletenice, a kada bi je pitali čime će se baviti,

radosno bi uzvikivala da će biti frizerka. Šta je to tako čarobno u ovom poslu – ne ume da opiše. Kaže da voli rad s ljudima, da joj nije teško da ponekad stoji i po 12 sati na nogama, a za dobru frizuru na mušteriji spremna je da ne pravi pauzu!

Svoju kreativnost izražava u renomiranom frizerskom studiju „King of hair„ poznatom po tome što im se mnoge javne ličnosti obraćaju za negu kose. Doris kaže da nema zahtevnih mušterija, da je jednako lako raditi i s muškom i sa ženskom kosom, i da je najbitnije u ovom poslu da ga voliš i osetiš! A ona to ume. Pored plesa i talenta da vam „radi o glavi„, gospođica Čapo je veoma kreativna u pravlje-nju maski za Noć veštica.

– Prvu masku napravila sam drugarici i sebi jer smo želele da se razlikujemo od ostalih za Helovin parti. Krenulo je spontano i sada ocrtavam kosture na licima, krv, morbidnost, s obzirom na praznik, ali naravno da šminkam i za proslave. Za prosečnu šminku treba mi malo više od sat vremena, dok je za masku neophodno i do nekoliko sati.

Svoju kreativnost pokazuje u uređivanju salona, u kom je ofarbala ormar i ogledala, a najviše voli da radi sa svojim timom na Nedelji mode, gde nekad ima samo minut-dva da manekenki promeni lični opis, u čemu uživa jer je tenzija vodi!

– U bekstejdžu se dešava pravi mali haos, koji publika ne oseti. Nekada jedna manekenka nastupa u istom bloku re-vije i ja bukvalno za 50 sekundi moram da joj prepravim

frizuru, dok je presvlače i popravljaju joj šminku. To je neverovatna br-zina, profesionalnost, stručnost i energija, kao na pokretnoj traci!

Iako primeti Novosađanke koje imaju oštećenu kosu, ipak tvrdi da generalno vode računa, ali im zamera što jaku šminku ko-riste preko dana. Savetuje da su aktuelne blage lokne i sivi, pastel-ni tonovi, a vi pohitajte u „King of hair„ po svoju frizuru, šminku ili pak masku za predstojeću Noć veštica! N. V.

Doris Čapo: Kraljica šminKe

Mlađani Mi-ran posma-tra starijeg brata kako igra odboj-

ku, dok sam trenira fudbal i karate, pa iz dvorišta kuće u kojem mu brat pokazuje čari ovog sporta, ipak od-lazi na treninge odbojke i svima dokazuje kako je

bolji od ostale dece. I t a k o

k r e -će njegov

životni po-ziv. Ubrzo prelazi u Spartakov drugi tim, a sa samo 15 godina prebacuju ga u prvi, što predstavlja više nego značajan us-peh.

Tada postaje „glav-ni„ u školi, iako ti-nejdžerski period

pamti po brojnim obavezama, s ob-zirom na to da

paralelno završa-va i nižu muzičku

školu. Premda mu je bilo teško da uklopi

sve zadatke, Miran uspeva da postigne

rezultate na svim poljima, uz beskraj-nu roditeljsku pot-

MiRan Kujundžić: ROManTični OdbOjKaš i višEsTRuKO TalEnTOvani Mladić

Autor: nikea vučetić


sads

ki

Miodrag Kovačević, multi-medijalni umetnik, koji se istovremeno aktivno bavi

proučavanjem zaostavštine Mile-ne Pavlović Barili rasute po svetu i istraživanjem Mileninog „sveta„ kroz svoje stvaralaštvo, održao je u Po-klon-zbirci Pavle Beljanski muzič-ko-scenski performans premijerno predstavivši jedno Milenino delo iz američkog perioda (1939–1945). Sliku mu je iz SAD poslala Barbara Malori, čiji je portret Milena naslikala 1942. godine. Nove fragmente o Mileni Pavlović Barili Kovačević je sa svojom grupom „The Invisibles” predstavio publici, kao i autorsku muziku koju stvara po uzoru na Mileninu poeziju i internacionalnu muziku Mileninog vremena, koristeći i neke vizuelno-značenjske simbole iz njenog bogatog magičnog sveta. Na taj način Kovače-vić je ispričao priču o novootkrivenoj slici i saradnji s porodicom Malori-Hetvej. U performansu su učestvova-li glumica Tijana Višković, muzičari Kostandin Dimitrijević i Ljubomir Br-ščić. M. M. I. T.

Novi fragmenti o Mileni Barili

poru, na čemu je neizmerno z a h v a l a n . Odricanja je uvek bilo, na primer, od dru-ženja s prijate-ljima, žurki, osta-janja do kasno, ali danas se ne kaje. Sada

sve može da nadokna-di.

Sanjao je obećanu Ameriku, no život je Miranu podelio dru-

gačije karte – dobija iznenadni poziv iz Odbojkaškog kluba

„ V o j -vodi-n a ” , g d e

je na po-ziciji pri-

ma-ča već petu se-zonu. Kaže da je po dolasku imao strah i tremu, jer igrati za ova-kvu veličinu od kluba ne predstavlja malu stvar. Prezadovoljan uslovima, tu ostaje. Na obostrano zadovoljstvo.

– Želeo sam da budem

šam-p i o n s Voj-vodinom i da osvajam trofeje. Ne-mam više san o Ameri-ci. Po mom dolasku uzeli smo titulu šampiona Srbi-je, nakon devet godina, i igrali smo finale kupa, što je najznačajnije.

Kakva je saradnja sa saigračima?

– Vojvodinu krasi zajed-ništvo, dobar odnos, kako na treningu tako i na uta-kmicama, jer naša snaga, volja, jačina, družba vide se i na terenu. Slobodnog vremena imam malo, ali trudim se da ga prove-dem kvalitetno, s devoj-kom, koja je isto odboj-kašica, ili s drugarima iz kluba. Treniramo dvaput dnevno i zaista se može-mo pohvaliti da smo dis-ciplinovani i radni.

Da li ste fatalnu Be-ograđanku osvojili svi-rajući joj gitaru?

– Da. Moj brat je isto išao u muzičku školu, svi-rao je fagot, pa sam i sâm poželeo da krenem istim putem. Opet, uz divne ro-ditelje, zavoleo sam gita-ru i završio nižu muzičku školu. Često na proslava-ma zapevam, zasviram domaću zabavnu muziku i atmosfera bude za pam-ćenje!

O s e -

ćate li se uspešnim?

– Uspeh tek dolazi, mada kada pogle-dam iza sebe, svestan sam koliko sam do-prineo klubu,

iako smatram da moram još

mnogo da radim kako bih se ostvario

u karijeri. Od uzornih igrača iz-

dvaja Ivana Miljkovića, koji mu je idol od detinj-stva, a u budućnosti bi vo-leo da se bavi privatnim biznisom i smatra da će tek kročiti naporno od-bojkaškim putem.

Šta vas nervira u sportu?

– Lenj sam. Nervira me dok sebe ne nateram da krenem na trening, ali kada dođem i razdrmam se – mogao bih osvojiti svet!

Neminovno je usledi-lo pitanje, pošto dolazi iz Subotice, šta ga najviše privlači u Novom Sadu.

– To je najbolji grad za život! Nije prevelik, nije mali, i sve je nadohvat ruke. Miran je, prelep, ima reku. Omiljena mesta na kojima me možete sre-sti jesu Brauhaus, lokal s najkvalitetnijim domaćim pivom, Štrand leti, naroči-to kada moja devojka igra odbojku na pesku, i Petro-varadinska tvrđava.

Mirana smo ostavili da osvaja, što muzikom, što neverovatno pristojnim ponašanjem i kulturom, što uspesima na terenu. Jer ovaj momak tek će po-kazati šta ume!

MiRan Kujundžić: ROManTični OdbOjKaš i višEsTRuKO TalEnTOvani Mladić

Premda mu je bilo teško da ukloPi sve zadatke, miran usPeva da Postigne rezultate

na svim Poljima, uz beskrajnu roditeljsku

PotPoru, na čemu je neizmerno zahvalan


sads

ki

sponzor redakcijske strane

Dašak ZlaTibORa u NOvOm SaDu

Da je Zlatibor i nje-gove prepoznatljive proizvode moguće

preneti i u Srpsku Atinu, uverio nas je dugogodišnji ugostitelj Goran Vukša, koji već pet godina Novo-sađane hrani upravo ovim namirnicama – od sira, kajmaka, kiselog mleka do komplet lepinje, pršute i ja-gnjetine.

Stari novosadski gurma-ni znaju da se dobro jede upravo u Sremskoj ulici, u mirnom porodičnom re-storanu „Zlatiborsko kod Vukše”, koji se trudi da očuva tradiciju i približi specijalitete s čuvene pla-nine i našem kraju. Koliko je teško održati kvalitet, najbolje znaju oni koji se rado vrate. A vrate se zbog neodoljivog ukusa hrane,

zbog pri-stupač-nih cena i svakako zbog lju-baznih do-maćina, koji vas dočekuju u narodnoj nošnji, kako i dolikuje, uz rakiju, domaću kafu i ratluk, meze, uštip-ke, pa tek onda bogatu tr-pezu.

Neretko se desi da onaj ko je samo svratio na do-ručak ili neko kuvano jelo, ostane do duboko u noć, jer nema kraja uživanju u ambijentu i klopi koja tera vodu na usta i u njima se topi. Jer samo tako može kod Vukše.

Ovaj ugostitelj osmišlja-va nov koncept kojim bi približio značaj odabira

hrane gosti-ma. Tako u ovom resto-ranu možete

kroz stakleni zid posmatra-

ti kuvare kako s kapama na glavi i uz

osmeh pripremaju i servi-raju vaše jelo. Tako ništa ne može da vam proma-kne, a nemate ni bojazan od onog večitog pitanja: šta se dešava iza vrata?

Preostaje mi da degusti-ram proizvode koje sam naručila, stoga mi ne za-merite što ću uživati u blagodetima zlatiborske trpeze, a vas pozivam da svakako posetite ovaj re-storan kada se zateknete u Novom Sadu, jer Zlatibor bi komotno mogao ovde da se postidi!

Konstantin Janković rođen je 8. jula 2008. godine.Zbog nedostatka kiseonika kao posledice porođaja, Konstantin kasni u psiho-motornom razvoju – cerebralna paraliza infantilis spastica. Konstantin sada ima 10 godina. Pohađa četvrti razred OŠ „Đorđe Natošević„ na osnovu prava o inkluzivnom obrazovanju. Prija mu kolektiv i deca ga rado prihvataju. Živi s majkom, a zbog njegovih celodnevnih terapija majka nije u mogućnosti da radi. U Rusij je imao je tri operacije fibrotomija po Ulizbatu, a u septembru 2017. urađena je i treća operacija. Tri transplantacije matičnim ćelijama. Njegove redovne terapije u toku meseca za koje smo se odlučili iznose 440 evra. A to su plivanje, jahanje, fizikalne terapije i rad s defektologom. Za njegov bolji napredak i kvalitetniji život istraživanjem smo naišli na robot-sku neurorehabilitaciju, koja bi donela velik napredak, ali je potrebno 15.000 evra za tromesečnu terapiju koja se izvodi na Poliklinici Glavić u Dubrovniku.Robotska neurorehabilitacija posebno je efikasna za rehabilitaciju funkcional-nih veština pacijenata s cerebralnom paralizom i omogućuje veću samostal-nost i bolji kvalitet života. Naglasak je na rehabilitaciji nogu i hoda, no sprovo-di se i terapija za ruke radi unapređenja fine i grube motorike. Za sve ostale informacije možete kontaktirati s majkom Sanjom Bogdanov 063/514-167.

u Srbiju je konačno došao i nemački Lidl, lanac trgovi-

na širokog prehrambenog i kućnog asortimana. I ne-koliko sati pre otvaranja vrata ovog diskonta, lju-di su čekali u redu, željni nove, jeftine i kvalitetni-je ponude. I za vikend je trajala lidlomanija budući da su banane mogle da se kupe za samo 60 dinara, a toliko jeftine nikad nisu bile, kažu kupci.

Crvenu vrpcu ispred vrata u Lidl presekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević po-želevši ovoj kompaniji do-brodošlicu u Novi Sad.

– Kao prvi savremeni diskont i značajan inve-stitor, Lidl Srbija je da-nas otvorio ukupno 16 prodavnica u 12 gradova širom zemlje, a u Novom Sadu prodavnica je otvo-rena na Bulevaru vojvo-de Stepe 2. Konkurenci-ja na tržištu doprineće boljem kvalitetu proi-

zvoda a pre svega nižim cenama, što je ključno za građane. Mi smo se vodili time da stvaramo takav tržišni i poslov-ni ambijent da ga prepoznaju velike kompa-nije u različitim sferama poslova-nja i da imaju že-lju da otvaraju svoja predstavništva i firme u našem gradu – naveo je Vučević.

Najavljeno je da će usko-ro biti otvorena još jedna Lidlova prodavnica u gra-du. U prvoj je zaposleno 40 radnika.

– Bila je velika konku-rencija prilikom zapo-šljavanja, što je dokaz da kompanija Lidl pruža si-gurnost i za zaposlene. To je bio ključni interes Gra-da Novog Sada kada se rukovodio da pomogne i ovom investitoru da ima sve uslove koje očekuje da bi mogao najbolje da po-

slu-je. Dra-

go mi je da Lidl sarađuje s domaćim proizvođačima koji imaju šta da ponu-de velikim kompanijama – naglasio je gradonačel-nik.

U ime kompanije Lidl Srbija Jelena Španović rekla je da je u ponudi asortiman koji su pažljivo odabrali, za koji smatraju da će imati najbolji odnos između cene i kvaliteta, kao i jedinstvene Lidlo-ve brendove na ovom tr-žištu.

Dobar Domaći zalogaj uvek nađe put Do potrošača, a naročito kaDa su u pitanju kajmak i pršuta sa zlatibora. nije Doslovce egzotika ukusa, ali je za ravnicu zlatiborska hrana nešto poput eliksira

Lidl otvorio vrata srpskom potrošaču

Autor: Nikea vučetić

ovaj ugostitelj osmišljava nov koncept kojim bi približio značaj oDabira hrane gostima, pa tako u ovom restoranu možete kroz stakleni ziD posmatrati kuvare


sads

ki


sads

ki

glavni i odgovorni urednik: Zoran Surla , [email protected] ZaMenik urednika: Marija Magdalena idei Trifunović, [email protected] PreloM: dart group agencija, novi Sad Tehnički urednik: Jelena Mihajlović redakciJa: Jovan Tanurdžić, eržebet Marjanov, nikea vučetić, ljiljana Budić Stanković, [email protected] FoTo-rePorTer: andraš otoš, andrej Pap lekTor: Biljana rac iZdavač: lokal media d. o. o. novi Sad direkTor: Srđan vučurević, [email protected] Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333, [email protected]Žiro račun 165-23047-65 addiko bankaŠtampa: grafoprodukt d. o. o. novi Sad, desanke Maksimović 52 „Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine. www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

Ukupna suma u 2015. go-dini koju su sve lokalne sa moupra-

ve u Srbiji planirale da potroše za zaštitu ži-votne sredine kroz svo-je budžetske fondove iznosila je 6,44 milijar-de dinara, rekao je u na-stavku izlaganja istraži-vač i ekspert Ekološkog centra „Stanište” u Vrš-cu Dejan Maksimović na panel-diskusiji „Finan-siranje životne sredine – realnost i perspektive” održanoj u Medija cen-tru Vojvodine u Novom Sadu.

– Međutim, 2016. go-dine ova suma iznosila je samo 5,17 milijardi. Iako su svi prihodi po-rasli, opštine su plani-rale da potroše 1,2 mi-lijarde manje za zaštitu životne sredine. Razlog leži u tome što je izme-nama zakona iz decem-bra 2015. omogućeno lo-kalnim samoupravama da i sredstva za zaštitu životne sredine troše na neke druge potrebe. I to je urađeno u 90 odsto opština u Srbiji – naveo je ekolog iz Vršca.

Kao poseban problem treba istaći da lokal-ne samouprave sve više ukidaju svoje budžetske fondove za zaštitu život-ne sredine.

– Još 2015. godine 133 opštine u Srbiji imale su ovaj fond, godinu dana kasnije 121, a kada dobi-jemo podatke, videće se da ih je lane bilo oko 115. Nama u Ekološki centar „Stanište” šalju dopise i objašnjavaju da su ukinu-li fond za zaštitu život-ne sredine zato što sred-stva više nisu namenska. S druge strane, ima i sve-tlih primera – 2015. go-dine 42 lokalne samou-prave trošile su više za zaštitu životne sredine nego što su im bili pri-hodi od naknada, ali ih je već naredne godine bilo manje – 32, naveo je Maksimović.

Država mora razumeti da su svi troškovi, napla-ćeni kroz naknade za za-gađenje životne sredine, preneti na građane Srbije koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili usluge, čulo se na panel-diskusiji „Fi-nansiranje životne sredi-ne – realnost i perspek-tive”.

– Da li su naši građa-

ni toliko bogati da m o r a j u da plaća-ju najviše na k nade za električ-ne i elek-tronske pro-izvode?! Prema zakonskoj regulati-vi, prikupljene naknade su prihod budžeta Repu-blike Srbije pa se oprav-dano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji – istakao je pot-predsednik Odbora za ži-votnu sredinu AmCham i predstavnik kompani-je Gorenje zadužen za zaštitu životne sredine Dragan Dilparić.

Kako navodi, ključno pitanje koje treba da se otvori jeste za šta se ko-risti novac koji je priku-pljen od naknade za za-gađenje životne sredine.

– U ovom trenutku sve

n a -k n a -d e ko j e s v e druš-

t v e -no od-

govorne kompanije

plaćaju idu u budžet Republike Srbije, samim tim Ministarstvo za zaštitu životne sredi-ne, koje je formirano pre godinu i po, nema dodira s tim novcem. Podsetiću vas na to da su sve nakna-de koje se prikupe na ime zaštite životne sredine namenjene otklanjanju i predupređenju eventu-alne štete koja će nastati nečijim činjenjem. Novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđa da sve naknade budu u budžetu i da se iz njega deli novac. Među-tim, izmenama i dopu-nama Zakona o zaštiti životne sredine iz 2016. imamo definisan Zeleni fond, ali on je i dalje mr-tvo slovo na papiru i sa-mim tim zeleni dinar se izgubio – objašnjava Dil-parić.

Projekat sufinansira Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom me-dijskom projektu nužno ne izražavaju stavove or-gana koji je dodelio sred-stva.

OPšTinE samE smanjUjU EkOlOški dinaR

Autor: Zoran surla

Fotografija kao slika stvarnostiNaposletku je foto-reporter beogradskog Novog magazina Miloš Ćirković slikovito objasnio ulogu i značaj fotografije u dokumentovanju novinarske priče koja prati tok budžetskog ekološkog dinara.– Dobra fotografija može da podstakne i opome-ne one koji odlučuju da zeleni novac usmere na prave stvari koje su namenske, poput uređivanja divljih deponija, sadnje drvoreda, vetrozaštitnih pojaseva ili saniranja klizišta.

Država mora razumeti Da su svi troškovi, naplaćeni kroz naknaDe za zagađenje životne sreDine, preneti na građane srbije koji to plaćaju kroz cenu proizvoDa ili usluge

Posetioci će pored već uobičajenih eko-proizvoda i

zdrave hrane, sadnica i zabavnog pratećeg pro-grama moći da vide i če-tiri izložbe: izložbu cve-ća, sadnica i opreme za hortikulturu,

izložbu meda, pčelinjih proizvoda i zdravstveno-bezbedne hrane, izložbu suvenira i proizvoda sta-rih i umetničkih zanata i izložbu „Iz ugla jednog fotografa – Sremski Kar-lovci”. Organizatori oče-kuju velik broj izlagača i uzgajivača kao i proizvo-đača iz cele Srbije.

– Tokom petodnevne manifestacije posetioci će moći da vide i nabave kvalitetne sadnice dr-veća i žbunova, perena, začinskog, lekovitog bi-lja i povrća. Uz to, biće izložen i velik broj vr-sta i boja lukovičastog cveća. Pored dodatne opreme i supstrata za prihranu različitih bilj-nih vrsta, posetiocima će na raspolaganju biti i mnogobrojni saveti za negu i održavanje sob-nih i dvorišnih sadnica i cveća, kao i podizanje zelenih površina – naja-vili su u Goranima.

Na izložbi meda, pče-linjih proizvoda i zdrav-stveno-bezbedne hrane

predstaviće se proizvo-đači najkvalitetnijih pro-izvoda na našem tržištu. Uz degustacije i savete za pripremu i korišće-nje zadravstveno-bez-bednih proizvoda, po-setioci će imati priliku da se snabdeju organski gajenim povrćem i žita-ricama, makrobiotičkim proizvodima, proizvodi-ma od integralnog braš-na, klicama mahunarki i žitarica kao i lekovitim biljem, čajevima i prepa-ratima na bazi biljaka.

Izložbena celina na ko-joj se predstavljaju stari i umetnički zanati uvek okupi velik broj izlagača rukotvorina i umetnika koji održavaju tradiciju i kulturu ovog područja.

Na izložbi „Iz ugla jed-nog fotografa – Sremski Karlovci” biće izloženo najboljih 30 radova foto-grafa koji su kroz svoje objektive zabeležili bo-gatstvo mesta i ljude koji žive u Sremskim Karlov-cima, gradiću koji je ra-sut na padinama Fruš-ke gore, poznatom i kao riznica kulture jer se može pohvaliti očuva-nim istorijskim spome-nicima, baroknim gra-đevinama, vinogradima i neotkrivenim lepotama Dunava i njegovim me-andrima. M. M. I. T.

Učenjem do pravog i zdravogEdukativni programi na manifestaciji Novosad-ska jesen osmišljeni su za različite kategorije posetilaca – decu, mlade, stručnu javnost i za-interesovane građane. Manifestacija nosi naziv „Priroda na recept” i biće posvećena značaju boravka u prirodi kao i sveobuhvatnoj potrebi da se zaštite priroda i naša životna sredina.

Ljubitelji prirode na Novosadskoj jeseni

još 2015. goDine 133 opštine u srbiji imale su buDžetski fonD za zaštitu životne sreDine, goDinu Dana kasnije 121, a kaDa buDu urađeni izveštaji, viDeće se Da li ih je lane bilo oko 115


sads

ki


sads

ki

Limuzina, Manuelni 5 brzina,Automatska klima, 4/5 vrata, 5 sedišta

021 66 11 779Bajči Žilinskog 9NissaN QashQai 1.5CDi

6.790 €

ŠkoDa superb 1.9 TDi 8.190 €

OTvOREnOsT kOja mE jE dOčEkala mOja jE insPiRacija

Likovni krug domaćin austrijskom muLtimedijaLnom umetniku gerhardu FLekaču

Pr o g r a m o m Plants – Arti-sts in Residen-ce Fondacije 2021. novosad-

skim umetnicima je omo-gućeno da upoznaju stra-na umetnička udruženja i gostuju im, ali i da strani umetnici upoznaju naše umetnike, s njima rade i stvaraju. Drugim rečima, osnovna ideja programa jeste da se saradnjom s evropskim nezavisnim organizacijama omogući kulturna razmena stva-ralaca.

Zahvaljujući tome, na Petrovaradinsku tvrđavu, među stvaraoce Likovnog kruga, iz Austrije je stigao multimedijalni umetnik Gerhard Flekač. On putu-

je kroz ateljee slikara Boja-na Kiridžića, Dušana Sto-janovića, Bore Popržana, fotografa Slobodana Mo-jaka i Dragana Kurucića i svoje utiske u kontaktu s njima i gradom pretva-ra u slike koje prenosi na papir izražavajući oseća-nja na svojstven umetnič-ki način.

Gerhard Flekač je umet-nik koji živi i radi u Au-striji i koji voli za sebe da kaže da prateći svoja in-teresovanja stiče razna iskustva i nikad ne prati strog plan u svom živo-tu. Osnovne veštine sli-kanja stekao je u studiju svog dede Riharda Ma-lera. Osnove koje je ste-kao u oblasti figurativne umetnosti ubrzo je po-

čeo da preispituje prateći sopstvenu dinamiku. Ba-vio se muzikom, glumom, studirao je medicinu, ra-dio je kao novinar, u služ-bi vazdušne hitne pomo-ći, kao fotograf. Različita iskustva u susretima s različitim kulturama su-očila su ga sa složenošću ljudske mašte. Flekač je posebno zainteresovan za percepciju i imagina-ciju individue „ja” i „dru-gog”, identiteta. Njegov rad fokusiran je na pro-ces otvaranja prostora za individualna iskustva. On će boraviti u gradu do kraja oktobra i imaće dve izložbe, od kojih je prva 19. oktobra u Galeriji SU-LUV-a.

– Član sam Udruženja

umetnika Štajerske i kada smo dobili poziv od Vladi-mira Radmanovića, kojem ovom prilikom i zahvalju-jem, mene su kolege izabra-le da prezentujem udruže-nje. Prvi put sam u Novom Sadu i prve impresije su mi kompaktne, otvorenost koja me je dočekala olakšala mi je da se kao umetnik potpu-no iskažem.

Da li ste imali neke predrasude pre dola-ska?

– Ne, i to je moj prin-cip jer samo tako mogu sebe potpuno i realno da ostvarim. Došao sam da napravim nove kontakte, dobijem nove ideje. Ideje i misli za 2021. godinu.

Šta vas ovde inspi-riše?

– Kao umetnik otvoren sam i nalazim nove vred-nosti i u svojoj glavi ko-nektujem sve ekspresije i ugrađujem u iskustvo za dalje stvaranje. To je kon-tinuitet koji vizualizaci-jom iskustva predstavljam u narednim svojim rado-vima. Imam estetski jezik kojim se izražavam, ali ovde radim drugačije nego u Austriji. Samim tim jer prvi put radim tušem na velikim formatima, dok kod kuće radim na plat-nu. Odlučio sam da svoje ideje realizujem na veli-kim formatima upravo u kontaktu s umetnicima. Trenutno radim sam, ali odlučio sam da slikam i u četiri ruke s mojim kole-gama domaćinima i da po-

kušam da napravim nešto novo.

Kako vam se čine umetnici i umetnost u Novom Sadu?

– Veoma je specifična situacija jer u Austriji ne postoji takva koncentra-cija umetničkog stvara-nja na jednom mestu. Oni ljubomorno čuvaju svoju umetnost, dok su ovde svi otvoreni i žele da podele svoje stvaralaštvo s pu-blikom i sa mnom. Zato sam i oduševljen jer su me umetnici prihvatili s mnogo poverenja, osta-vili mi svoje ateljee i to je posebno iskustvo. Dobio sam nov dijalog kako s prostorom tako i s njima. To je potpuna interakcija umetnosti.

2009. |197.000 km |Dizel |1898 cm3,

Džip/SUV, Manuelni 6 brzina,Automatska klima, 4/5 vrata, 5 sedišta

2007. |184.000 km |Dizel |1461 cm3,



sads

ki

Novi Sad je grad s izu-zetno dugom i bogatom v a z d u h o -

plovnom tradicijom, čiji počeci sežu u pionirsko doba svetske avijacije.

– Davne 1912. godine na pustari Isailovo, ne-daleko od grada, austro-ugarska vojska izgradila je aerodrom. Tada ni No-vosađani ni tadašnji avi-jatičari ni izdaleka nisu mogli naslutiti kolika je bila dalekosežna važnost ovog događaja koji je naš grad docnije učinio ve-likim i izuzetno značaj-nim vazduhoplovnim centrom. Naime, usled burnih ratnih događaja i političkih previranja u decenijama koje su usle-dile, Novi Sad je postao centar vojnog vazduho-plovstva, vazduhoplov-nog školstva i avio-indu-strije, a uporedo s tim u gradu se razvijalo i mir-nodopsko i sportsko vaz-duhoplovstvo – navodi se u katalogu Borislava Hlo-žana sačinjenom povo-dom izložbe „Devedeset pet godina Aero-kluba Novi Sad” u galeriji „La vista” u Mite Ružića.

Prvi susret Novosađa-na s aeroplanima dogodio se 11. i 12. maja 1913. go-dine, kada je austrougar-sko vojno vazduhoplov-stvo na novoizgrađenom aerodromu Sajlovo prire-dilo aero-miting – krila-tičku utakmicu, kako se tada govorilo.

– Glavna atrakcija bio je let aviona kojim je pi-lotirao pukovnik Milan Uzelac. Kako su tada no-vine živopisno zabeleži-

le, izveo je let uvis i ve-što spuštanje, pucajući iz pištolja u vazduh, da bi potom iz aviona bacao cveće koje je publika do-čekivala i hvatala. Ubr-zo posle ove naivne de-monstracije mogućnosti tadašnjeg novog vazdu-hoplovnog čuda, drama-tična i krvava zbivanja Prvog svetskog rata po-kazala su kakve sve ubo-jite mogućnosti pruža avion. To je munjevito unapredilo avijaciju i po-djednako brzo tehnič-ki razvoj samih letelica. Već dvadesetih godina prošlog veka aeroplani su bili široko primenji-vani u vojsci i civilstvu – piše Hložan.

Kad je po završetku Ve-likog rata vojska Kraljevi-ne Srbije u sastav svoje, za to vreme moćne avija-cije, uključila i velik broj zarobljenih austrougar-skih i nemačkih aviona, pojavila se teškoća – gde smestiti to mnoštvo lete-lica i prateće vaz-duhoplovne tehnike?

– Brzo se ispo-stavilo da je novo-sadski a e r o -d r o m naju re -đeniji pa je 24 . no-vembra 1918. godine na Sajlovo pre-bazirana 521. odnosno Prva srpska eskadrila. To je ujedno i dan osnivanja Vojnog vazduhoplovstva novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Krajem te godine u Novi Sad je preseljen i štab srp-ske Aeroplanske eskadre, od kojeg je nedugo potom formirana Vazduhoplov-na komanda Vojske Kra-ljevine SHS. Komandant je bio proslavljeni srpski ratni pilot Branko Vuko-savljević.

Vazduhoplovna koman-da Vojske Kraljevine SHS bila je smeštena na Petro-varadinskoj tvrđavi.

– Tu je osnovan i Vaz-duhoplovni arsenal, ka-sniji nazvan Avijacijski vojno-tehnički zavod, te Škola za obuku vazduho-plovnih mehaničara, ra-dio-mehaničara i radio-montera. U Novom Sadu je ubrzo formirana i prva Pilotska vojna škola, kao i Vazduhoplovna izviđačka škola, tako da je naš grad dvadesetih godina proš-log veka postao vodeći vazduhoplovni centar dr-žave. Uz to, 1923. godine u Novom Sadu je osno-vana i „Fabrika Ikarus

– prva srpska in-dustrija aero-

plana, au-tomobila

i stroje-va Ko-vačević i dru-g o v i ”, kako je

g l a s i o pun na-

ziv ovog predu z eć a .

Inicijator je bio pilot i konstruktor Dimi-

trije Konjović, a fabrika je proizvela prve avione domaće konstrukcije, što je dalo dodatni zamah ra-zvoju jugoslovenske avi-jacije.

Priredio: Zoran Surla

Inženjer Milorad Mir-čić (Maleševci kod Bosanskog Grahova, 1956) bio je gradona-čelnik Novog Sada i

republički ministar. Otac mu je bio vozač. Osnovnu školu „Gavrilo Princip” završio je u Grahovu. Po-rodica se 1971. doselila u Novi Sad. Maturirao je u Gimnaziji „Moša Pijade”, a diplomirao 1986. na Teh-nološkom fakultetu, smer Sintetski polimeri. Duže vreme radio je u Novkabe-lu, u fabrikama Plastkabel, gde je bio direktor, i Tele-komunikacije. Od 1986. do

1993. u ovoj velikoj indu-striji prošao je put od pri-pravnika do rukovodioca pogona.

Kao odbornik Srpske ra-dikalne stranke izabran je za predsednika Gradske skupštine Novog Sada, duž-nost gradonačelnika obav-ljao je od 13. januara 1993. do 24 juna 1994. (drugi predstavnik radikala Igor Mirović bio je potpredsed-nik). Biran je i za poslani-ka Narodne skupštine Sr-bije. Marta 1998. postao je u Vladi narodnog jedinstva Srbije ministar za veze sa Srbima izvan Srbije.

Sa suprugom Nadom ima troje dece: ćerke Aleksandru i Mariju i sina Aleksandra.

Vojvođanske zanimljivostiDanašnje mesto Inđiju osnovalo je 60 srpskih porodica iz Beške 1756. godine. Banatsko Novo Selo je još 1869. godine imalo oko 7.000 stanovnika. Približno kao i da-nas.Fabriku za preradu mesnih prerađevina „29. novembar” u Subotici osnovala je jevrejska porodica Hartman 1886. godine. Britanski stručnjak za mesne prerađevine 1906. rekao je da je to najbolja fabrika te vrste na svetu.Najstariji gusan koji se takmičio u borbi gusana u Mokrinu imao je 17 godina.

Prikupio: Cvijan Savković

„Prvi građani novog Sada” danila Kabića (51)

MINISTaR Za vEZE Sa SRbIMa vaN SRbIjE

Prosvetar i domaćin grada

U Novom SadU je 1923. godiNe oSNovaNa „Fabrika ikarUS – prva SrpSka iNdUStrija aeroplaNa, aUtomobila i Strojeva kovačević i drUgovi”, kako je glaSio pUN Naziv ovog predUzeća

DeveDeset Pet goDina aero-kluba „novi saD” (2)

Leti, leti... aeroplan

Profesor elektro-tehnike i fizike Milorad Đur-đević (Gornje Vodičevo kod

Bosanskog Novog, 1940) srednju elektrotehničku školu završio je 1958. u Sarajevu, a Višu pedagoš-ku školu elektrotehničke struke 1963. u Rijeci i po-tom u istom gradu 1973. i drugi stepen industrijske pedagogije.

Prvo radno mesto bilo mu je u Beočinskoj fa-brici cementa, gde je bio rukovodilac trafo-sta-nice (1958–61). Preda-vač u Mašinskoj tehnič-koj školi u Novom Sadu bio je od 1964. do 1973, a po završetku studija u Elektrotehničkom škol-skom centru „Mihajlo Pupin” pomoćnik direk-tora (1973–76) i od jula 1976. vodio je ovu sred-

nju elektrotehničku ško-lu s velikim uspehom kao direktor. Nalazio se i na dužnosti sekretara Za-jednice stručnih škola Vojvodine (1976–90).

U međuvremenu je kao odbornik u Grad-skoj skupštini od 1992. do 1994. bio potpredsed-nik grada i sedam meseci v. d. gradonačelnik – od maja 1994. do februara 1995.


sads

ki

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ


sads

ki

Uspešno je za-vršen 26. No-vosadski ma-raton na kom je učestvova-

lo više od 1.300 takmi-čara u glavnoj i raznim pratećim kategorijama. U glavnoj trci s Trga slo-bode startovalo je preko 700 maratonaca koji su trčali 42.195 kilometara, a cilj je u muškoj konku-renciji prvi prešao Miloš Dajević, posle njega stigao je Nikša Papić i kao treće-plasirani kroz cilj je pro-šao Zoran Radičanin, U ženskoj kategoriji zlatom se okitila Nora Trkulja, drugoplasirana i srebrna bila je Aleksandra Burka-nović, a bronza je pripala Slađani Dečormić.

Pre starta prve trke sve učesnike pozdravio je predsednik Skupšti-ne grada Novog Sada i predsednik Organizaci-onog odbora maratona Zdravko Jelušić, koji je, otvorivši 26. Novosadski maraton, poručio da je

to praznik sporta u No-vom Sadu.

– Sama činjenica da imamo više od 700 tr-kača u glavnoj trci i još preko 500 učesnika u pratećim trkama, poka-zuje da je Novosadski maraton praznik spor-ta u našem gradu. Novi Sad, pored toga što je evropska prestonica kul-ture i omladinska pre-stonica Evrope, može biti i evropska prestoni-ca sporta. Oni koji dođu jednom na Novosadski maraton, sigurno je da

će doći ponovo – kazao je Jelušić poželevši uče-snicima svih trka najbo-lje rezultate.

Pored glavne maraton-ske trke, održane su i pra-teće: diplomatski mara-ton, štafetni maraton (od tri do deset izmena), trka na 33.815 kilometara, trka na 25.435 kilometara, hu-manitarna eko-rekreaci-ja, rekreativno trčanje na 10.548 kilometara, trčanje srednjoškolaca, osnovaca, predškolaca, kao i tradici-onalna puzeća trka beba.

Vreme je poslužilo sve trkače, a Novosađani su duž staza podržavali i bodrili maratonce kako bi završili takmičenje.

Pored Novosađana i Novosađanki koji su se i ove godine odazvali po-zivu da učestvuju u nekoj od trka 26. Novosadskog maratona, na njemu su učestvovali i takmičari iz Mađarske, Rumunije, Finske, Švajcarske, Au-strije, SAD, Velike Bri-tanije i drugih zemalja.

Orlići u San Mari no kao prvi iz Grupe 7

Mlada reprezen-tacija završila je sjajne kvalifika-

cije za Evropsko prven-stvo koje se iduće godi-ne održava u Italiji i San Marinu. Na stadionu Ka-rađorđe u Novom Sadu pred oko 1.000 gledalaca orlići su odigrali nereše-no s Jermenijom i tako se, kao prvi u grupi, ispred Austrije i Rusije, plasira-li direktno među najbolje mlade selekcije na konti-nentu.

Žreb za Evropsko pr-venstvo biće održan u Bolonji 23. Novembra, a završni turnir igra se od 14. do 30. novembra. Uta-kmice šampionata igraće

Pobednici Novosadskog maratona Dajević i Nora Trkulja

MaROjEvić i MiTRO PRvaci svETa!

Mlada reprezentacija Srbije i pre poSlednjeg Meča u kvalifikacijaMa za evropSki šaMpionat, odigranog S jerMenijoM na Stadionu karađorđe, overila je plaSMan na evropSko prvenStvo koje Se iduće godine igra u italiji i San Marinu

na 26. novoSadSkoM Maratonu pored doMaćih takMičara učeStvovali Su i Maratonci iz MađarSke, ruMunije, finSke, švajcarSke, auStrije, Sad, velike britanije i drugih zeMaljaAutor: Marija Magdalena idei Trifunović


sads

ki

Rukometaši Vojvo-dine savladali su beloruski Meškov

sa 29 : 23 u utakmici še-stog kola SEHA Gasprom lige odigranoj u Novom Sadu. To je drugi trijumf našeg prvaka u tom regi-onalnom takmičenju. U narednom kolu Vojvo-dinu očekuje gostovanje Nekseu u Našicama 31. oktobra.

Maestralno su odigra-li drugo poluvreme naši rukometaši. Nakon za-ostatka od dva gola na pauzi (12 : 14), Novosa-đani su odigrali perfek-tno u nastavku. Primili su svega devet golova, a postigli 17. Ulaskom go-

lobradih Tomića i Milića stekli su dodatnu energi-ju. Ponovo je blistao be-kovski trio koji u prose-ku ima svega 18 godina. Predvođeni 16-godišnjim Nikolićem (6) i ponovo blistavim Grozdanićem (11), crveno-beli su na-prosto leteli po terenu.

Iz snažne i discipli-novane odbrane, gde je zonu držao neumor-ni Milašević, podizalo se samopouzdanje za organizaciju igre u na-padu. Mnogo datih go-lova iz igre dva na dva na kraju je krunisano i popularnim cepelinom za drugu pobedu u regi-onalnoj ligi.

Voša pobedila učesnika lige šampiona

Orlići u San Mari no kao prvi iz Grupe 7

Crnogorski re-prezentativci Bogdan Maro-jević i Nikola Mitro osvojili

su zlato u fantastičnom finalu drugog Svetskog prvenstva u tekbolu u igri parova. Na prven-stvu su učestvovale 42 reprezentacije. Sve pro-tivnike u grupi i elimi-nacionoj fazi pobedili su ubedljivo, a u finalu su posle dramatične borbe slavili sa 2 : 1 u setovi-ma protiv Mađara Ada-ma Blaževića i Čabe.

– Presrećni smo, ovo je sjajan uspeh o kom smo mogli samo da mašta-mo jer smo tek pre dva i po meseca čuli za ovaj sport. Mađari su u fina-lu poveli sa 1 : 0 u seto-vima, ali se nismo pre-davali i nastavili smo hrabro do kraja. Veli-čanstveno je bilo kada je 3.500 ljudi u hali slušalo crnogorsku himnu – re-kao je Marojević odmah nakon pobedei zahva-livši Udruženju Crno-goraca Vojvodine čiji su članovi i Fudbalskom sa-vezu Crne Gore, koji su im pomogli da odu na svetsko takmičenje.

Svetski prvaci se nadaju da je ovo tek početak nji-

hovih dobrih rezultata.– Nismo neskromni

nego se nadamo da će ovo uskoro biti olimpij-ski sport i da ćemo us-peti da donesemo još mnoga odličja – rekli su Marojević i Mitro.

I u pojedinačnoj kon-kurenciji Novosađani su bili sjajni, Marojević je osvojio četvrto mesto.

– Bio sam najbolji u gru-pi sa sve četiri pobede, za-tim sam ubedljivo prošao osminu takmičenja i če-tvrtfinale. Međutim, na početku polufinala, koje sam igrao s Rumunom Sečijem, koji je kasnije po-stao svetski prvak, uhva-tio me je jak grč. I pored lekarske intervencije mo-rao sam da se čuvam za sutrašnje takmičenje u parovima pa sam na kraju izgubio polufinalni singl. Nažalost, poraz sam do-živeo i u meču s Poljakom za treće mesto – rekao je Marojević.

Kao nagradu za velik uspeh na svetskom ta-kmičenju šampioni iz Novog Sada častili su sebe kratkim i zasluže-nim odmorom u Gradu svetlosti, nakon čega se vraćaju u Novi Sad svo-jim studentskim obave-zama i treninzima.

MaROjEvić i MiTRO PRvaCi svETa! NovosađaNi u Remsu postali vladaRi tekbola – spoRta budućNosti, a tek pRe Nekoliko meseci su sazNali da je taj spoRt veoma populaRaN u svetu i da se oRgaNizuju velika svetska takmičeNja

se u Bolonji, Ređo Emiliji, Čezeni, Trstu, San Mari-nu i Udinama, gde će biti odigrana i finalna uta-kmica.

Selektor Goran Đoro-vić obavio je fantastičan posao s ovom selekcijom i odmah posle meča izra-zio zadovoljstvo posti-gnutim rezultatima i če-stitao igračima...

– Imali smo tešku gru-pu, znali smo da neće biti lako. Momci su pokazali pravi pristup, kvalitet i karakter i njima idu sve čestitke. Išli smo korak po korak i na kraju ostva-rili cilj – rekao je Đorović nakon remija s Jermeni-jom.

O protivnicima na Evropskom prvenstvu selektor je već počeo da razmišlja.

– Radi se o skupu naj-boljih reprezentacija u

Evropi, ali ima vremena do juna. U novembru nas očekuje novo okupljanje, onda ćemo saznati i ko su nam rivali u grupi, tako da ćemo imati vremena da se spremimo – kazao je on.

U meču s Jermenijom imali su mnogo šansi, ali nisu iskorišćene, među-tim, igra je bila stabilna.

– Momcima ništa ne za-meram, pronašli su motiv, dobro istrčali. Čestitam im još jednom na svemu što su prikazali u ovim kvalifikacijama – zaklju-čio je Đorović.

Evropsko prvenstvo u Italiji i San Marinu biće treće vezano za Srbiju, posle Češke 2015. i Polj-ske 2017. Tada smo do sa-mita najboljih došli posle mečeva u baražu, a sada je ostvaren direktan pla-sman.

Doskorašnji pot-predsednik Skup-štine Radovan

Durutović novi je pred-sednik Vaterpolo kluba „Vojvodina„, dok je Zo-ran Vučković razrešen dužnosti.

Nakon izbora novi predsednik predstavio je jednogodišnji plan rada kluba i cilj prve ekipe, a to je, pre svega, osvajanje nacionalnog kupa, ulazak u finale Prvenstva Srbije, kao i opstanak u Regionalnoj ligi, plasman mlađih se-lekcija u finala te pobolj-šanje rezultata ženske ekipe.

– Imamo problema, naročito na finansijskom planu, a pošto znamo u kakvom društvu i zemlji živimo, najviše ćemo se potruditi na tom polju. Pokušaćemo da prona-

đemo sponzore i gene-ralnog sponzora i da svedemo dugovanja na minimum. Znatnu pa-žnju posvetićemo i os-posobljavanju igračkog i stručnog kadra te radu s mlađim selekcijama, koje su bile i biće stub našeg kluba – rekao je Durutović.

Funkciju generalnog direktora obavljaće Ko-lja Lazor u naredne četi-ri godine. U Upravnom odboru su ostali Zoran Vučković, Dragan Ko-žul, Ilija Kalaba, Mita Katić, a predsednik UO Radovan Duruto-vić predložio je Gora-na Lazovića, savetnika predsednika Pokrajin-ske vlade Igora Mirovi-ća, za novog člana, što je prihvaćeno, dok će ime drugog člana naknadno biti objavljeno.

durutoVić najaVio finansijsku konsolidaciju kluba

Autor: Zoran surla

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

GODINA DOBROG SEMENA

ISSN 2406-2022

direktor jkp „novosadska reporter toplana„ dobrosav arsović · diskusija o investicijama i...

Documents