Mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma

Dekada Roma u AP Vojvodini

br. 56, decembar 2015. godine ISSN 2217-5016

Foto

mes

eca:

Ob

elež

avan

je 5

000.

em

isije

Rom

ano

them

a

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju RomaPokrajinske vlade

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić,Aleksandra Mićić,Tijana Čubrilo, Ljiljana Maričić

Dopisnici:Ferenc KosoKoordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski:Nota bene, Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Prevod na engleski:Nota Bene Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Tehnička priprema i štampa:Lola preduzetništvo, Beograd,www.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

Dekada Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović

- 2011, br.1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2015-. 30cm

Mesečno. Tekst na srp.eng. i rom. jeziku. - Tekst na rom.jeziku štampan u obrnutom smeruISSN 2217-5016COBISS.SR - ID 261834759

Pred Vama je poslednji broj našeg časopisa za ovu godinu. Nadamo se da smo ispunili Vaša očekivanja i opravdali Vaše poverenje.

Rubrika Obrazovanje donosi tektove o podrški romskim studentima u okviru Romaversitas pro-jekta, kao i o potpisanim ugovorima stipendiranja između studenata Visoke škole u Vršcu i Kancelari-je za inkluziju Roma.

U rubrici Pokrajinske institucije možete proči-tati drugi deo izveštaja Pokrajinskog ombudsmana o analizi položaja koordinatora za romska pitanja u AP Vojvodini.

Lokalna samouprava je rubrika koju popunjava intervju sa Stevanom Nikolićem, romskim koordi-natorom u Subotici.

O Centru za regionalizam pišemo u rubrici NVO.

Aktuelnosti u ovom broju su „Dani poezije Tri-funa Dimića” koji su se održali u Šangaju u bibli-oteci koja nosi njegovo ime, kao i obeležavanje 5000. emisije „Romano thema” koji se emituje na Radio Beogradu.

U oblasti Istorija možete pročitati zanimljive tekstove o tome kako drugi narodi nazivaju Rome, kao i koje je poreklo reči Rom.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživač-ko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org/bilten/.

Vaša redakcija

DRAGi čiTAOci,

2

ObrazOvanje

Kancelarija za inkluziju Roma, u saradnji sa Vojvođanskim romskim centrom za demokratiju, organizovali su promociju

Romaversitas projekta koji će trajati dve go-dine. Romaversitas Srbija nastoji da bude u kontaktu i da podrži romske studente u konti-nuitetu tokom njihovih studija. To znači da će Romaversitas Srbija pomoći romskim studen-tima u procesu koji vodi do njihovog diplomi-

ranja i pokušati da ih osnaži da nakon studija pronađu posao.

Promociji projekta su prisustvovali pred-stavnici Romskog obrazovnog fonda, Student-ske unije Srbije, Infopolisa – omladinskog info centra i studenti visokih škola i fakulte-ta. Studenti su saznali informacije vezane za projekat i šta sve njihovi formalni i neformal-ni partneri nude kada je u pitanju obrazova-

PODRŠKA ROMSKiM STUDENTiMAPromocija Romaversitas projekta

3ObrazOvanje

nje mladih Roma. „Naš cilj je da se upoznate sa svim institucijama koje se bave obrazova-njem i sa time šta vam one nude”, rekao je studentima Aleksandar Jovanović, menadžer Projekta.

Veselin Dickov, direktor Zavoda za zdrav-stvenu zaštitu studenata, izrazio je zadovolj-stvo što u više navrata imaju veoma uspešnu saradnju sa Vojvođanskim romskim centrom za demokratiju i sa svim organizacijama koje po-državaju obrazovanje i zdravlje Roma. On je istakao da Romi imaju podršku od strane Za-voda i obećao da će im maksimalno izlaziti u

susret kroz predavače, prostor i kao logistička podrška celokupnom projektu.

Mirko Kaldaraš je student na master stu-dijama, ali daje podršku brucošima i budućim studentima, kao i osnovcima i srednjoškolcima. On učestvuje u ovom programu kao predavač.

Studentkinja Visoke škole za vaspitače u Vršcu, Biljana Ređepović, rekla je da je došla na promociju da bi upoznala ostale studente i da bi čula informacije koje su joj potrebne za dalje školovanje.

Jelica Nikolić iz Romskog edukativnog fon-da je objasnila da je u ovaj program uključeno

4ObrazOvanje

mnogo novosadskih studenata i naglasila da to njima mnogo znači. Ona je dodala da osim Romaversitas programa, REF sprovodi i stipen-dijski program.

Direktror Kancelarije za inkluziju Roma istakao je da Kancelarija od svog osnivanja učestvuje u primeni mera afirmativne akcije. Kancelarija aktivno učestvuje u promociji ob-razovanja uopšte, sa posebnim akcentom na nastavak obrazovanja. „Svi oni koji smatraju da ne treba danas da se školuju i obrazuju su u velikoj zabludi jer je vreme u kojem živimo

sve više uslov da samo kroz obrazovanje stiče-te određeni status u društvu i šansu da živite bolje i kvalitetnije” kazao je Jovanović. On je analizirao primernu mera afirmativne akcije danas u odnosu na prethodne tri-četiri godine, i nažalost, zaključio da ne samo da te mere danas stagniraju nego vrlo se i otežano rea-lizuju. „Primer za to je da smo prošle godine imali 14 romskih studenata na pravnom fakul-tetu koji su položili prijemni ispit i upisali se preko mera afirmativne akcije, a ove godine samo dva” rekao je Jovanović.

Govornici na tribini

5

ObrazOvanje

Akademske 2009/2010. godine počeo je zvanično da se sprovodi projekat Romaversitas u Novom Sadu i finansijski je podržan od strane Romskog edukativnog fonda. Jedan od glavnih ciljeva je bio da se stvore jednake mogućnosti za studiranje romskih studenata na Univerzitetu u Novom Sadu. Pre toga su rađena razna istraživanja da se vidi koje su zaista potrebe romskih studenata.

Tijana čubrilo

Romaversitas Srbija program studentima nudi:• potpuno opremljen prostor za učenje i istraživanje, • dodatne časove sa profesorima mentorima, • pomoć u školskim potrebama, • psihičku podršku, • pokrivanje troškova knjiga i manjih troškova, • učenje engleskog i romskog jezika, • podršku u učenju, • studentske inicijative, • pristup seminarskim programima.

Napomena:

Studenti se moraju prijaviti dok je

konkurs u toku. Naknadna aplicira-

nja neće biti moguća.

6

ObrazOvanje

Pokrajinska vlada i Kan-celarija za inkluziju Roma upriličili su sve-

čano potpisivanje ugovora o stipendiranju studenata rom-ske nacionalnosti za školsku 2015/2016. godinu. Stipendi-je su namenjene 20 studenata i studentkinja romske nacio-nalnosti, studijskog programa za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku na Visokoj školi strukovnih studija za ob-razovanje vaspitača „Mihailo Palov“ u Vršcu. Studente je primio potpredsednik Pokra-jinske vlade i pokrajinski se-kretar za privredu, zapošlja-vanje i ravnopravnost polova gospodin Miroslav Vasin, u pri-sustvu direktora Kancelarije Duška Jovanovića, pomoćni-ce pokrajinskog sekretara za oblast unapređenja položaja Roma Slavice Denić i saradni-ka iz Sekretarijata.

U želji da se nastavi proces očuvanja, negovanja i razvoja romskog jezika u institucijama i ustanovama, Kancelarija za inkluziju Roma i Matica rom-ska su 2009. godine pokrenuli inicijativu za otvaranje studij-skog programa za vaspitače na romskom jeziku. Pokrajinska

vlada je podržala navedenu inicijativu, te je pre šest go-dina upisana prva generacija studenata.

Potpredsednik Pokrajin-ske vlade Miroslav Vasin je istakao da Pokrajinska vlada godinama nastoji da pruži adekvatnu pomoć i podršku pripadnicima romske nacio-nalne zajednice, kroz razne mere, programe i projekte, te da trenutno stanje i po-red činjenice da nije dostiglo željeni nivo, ipak budi i nadu u bolje sutra. ,,I ove godine Pokrajinska vlada nastavlja sa sprovođenjem kvalitetnih projekata iz oblasti unapre-đenja položaja Roma, doduše sa skromnijim sredstvima. Ti projekti su ocenjeni visokim ocenama od strane međuna-rodnih evropskih institucija i Ujedinjenih nacija. Živimo u Vojvodini i osnovna dužnost Pokrajinske vlade je da odr-žava ono što je najdragoce-nije – vojvođanske vrednosti. One predstavljaju suživot 26 nacionalnih zajednica koje ovde žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Vojvo-đanske vrednosti su toleranci-ja, razumevanje, poštovanje

svojih i tuđih običaja, lepota različitosti. Vojvođanski mo-del, koji je više puta i pred-stavljen u evropskim institu-cijama, je rešavanje pitanja obrazovanja i zapošljavanja Roma, kao i model rešava-nja stambenog pitanja Roma. Vojvodina je i jedina regija u Evropi koja ima visokoobra-zovnu ustanovu u kojoj se školuju Romi za potrebe rom-ske nacionalne zajednice i celog društva na svom jeziku. Danas postoji u Vojvodini i ve-lik broj malih preduzeća, čiji su vlasnici i osnivači Romi“, rekao je Vasin, dodavši da se ulažu veliki napori od strane Pokrajinske vlade i Sekretari-jata da se na što kvalitetniji način unapredi položaj Roma u pokrajini.

Usled činjenice da je zna-čaj stvaranja visokoobrazov-nog kadra za romski jezik, u smislu očuvanja identiteta romske zajednice na ovim prostorima, Kancelarija za in-kluziju Roma je u okviru svog plana i programa rada uvrstila finansijsku podršku studenti-ma ovog smera.

Duško Jovanović je ista-kao da je cilj okupljanja sti-

POTPiSANi UGOVORi O STiPENDiRANJU STUDENATA ROMSKE NAciONALNOSTi

7

ObrazOvanje

pendista u Pokrajinskoj vladi i diskusija i razmena infor-macija važnih za sagledava-nje trenutne situacije u Srbi-ji u pogledu položaja Roma. ,,Predstavnici ste studenata koji su korisnici mere afir-mativne akcije za studiranje učenika romske nacionalnosti u Srbiji i Vojvodini. Godinama

nastojimo da sa Republičkom vladom, a u skladu sa Zako-nom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojim je definisana primena mera afir-mativne akcije, definišemo standarde i norme koji će se primenjivati u toku sprovođe-nja procesa te afirmativne ak-cije. Međutim, od 2012. godi-ne počinju suštinski problemi.

Stvoreni uslovi za nesmetano obrazovanje romske dece su na nek način narušeni, te mere koje su primenjivane su morale biti korigovane, u skladu sa aktuelnom situaci-jom, koja ne sme da se odra-žava na procese obrazovanja romske dece“, rekao je Jova-nović, ističući da, EU insisti-

ra na unapređenju položaja romske zajednice.

Kancelarija obezbeđuje stipendije u iznosu od 6.000 dinara mesečno po studentu, ali i druge vidove podrške, po-put smeštaja u studentskom domu, finansijsku podršku za nabavku udžbenika, računa-ra, pribora i ostalih sredstava za rad.

izvor: Saopštenje Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova

Obraćanje potpredsednika Pokrajinske Vlade, Miroslava Vasina, studentima

8

fOTOREPORTAžA

9

fOTOREPORTAžA

10

POKRAJiNSKE iNSTiTUciJE

KOORDiNATORi zA ROMSKA PiTANJA U AUTONOMNOJ POKRAJiNi VOJVODiNi

Osnovi po kom su koordinatori za romska pitanja u jedinicama lokalne samoupra-ve angažovani su različiti, kao i nazivi

radnog mesta. Najviše koordinatora za romska pitanja radi u jedinicama lokalne samoupra-ve (njih 10). Pet koordinatora zaposleno je u romskoj organizaciji civilnog društva (OCD), ali ujedno obavlja i poslove koordinatora za romska pitanja, samostalno ili u saradnji sa nekim od drugih zaposlenih u jedinici lokalne samouprave. Jedan koordinator radi kao peda-goški asistent, dok se jedan bavi trgovinom, a posao koordinatora za romska pitanja u jedi-nici lokalne samouprave obavlja volonterski.

Od ukupno 17 medijatora od kojih su dobi-jeni podaci, njih sedam je u stalnom radnom odnosu u jedinici lokalne samouprave. Četvo-ro su volonteri u jedinici lokalne samouprave, troje je angažovano po osnovu ugovora o delu, dvoje po osnovu rešenja jedinice lokalne sa-mouprave, a jedna osoba angažovana je po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

U osam od 20 jedinica lokalne samoupra-ve obuhvaćenih ovom analizom (Opštine Apa-tin, Sombor, Kula, Bač, Vrbas i Beočin, kao i u Gradovi Novi Sad i Pančevo) u opštem aktu o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ima

predviđeno radno mesto koordinatora za rom-ska pitanja, dok je u Opštini Žabalj ovo radno mesto sistematizovano u okviru lokalne Kan-celarije za inkluziju Roma. Drugim rečima: u 45 odsto lokalnih samouprava u APV koje ima-ju koordinatora za romska pitanja ovo radno mesto je predviđeno opštim aktom.

Koordinatori za romska pitanja na teritori-ji APV sa radom su započeli u periodu od 2005. do 2010. godine, najčešće putem projekta Mi-nistarstva za ljudska i manjinska prava Repu-blike Srbije, a koji je zagovarao angažovanje takozvanih zastupnika nacionalnih manjina pri jedinicama lokalnih samouprava. Većina ta-dašnjih, prvobitnih ugovora bila je zaključena na određeno vreme i uglavnom za obavljanje privremenih i povremenih poslova.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra da ugovori o privremenim i povreme-nim poslovima, ugovori o delu, kao ni rešenja jedinice lokalne samouprave kao osnovi anga-žovanja koordinatora za romska pitanja nisu u skladu sa zakonom, jer ne odgovaraju ni pri-rodi poslova koje oni obavljaju, niti periodu tokom kog postoji potreba za njihovim anga-žovanjem. Uz to, radno angažovanje romskih koordinatora po ovim osnovima onemogućava ostvarivanje pojedinih prava po osnovu radnog

ANALizA POLOžAJA KOORDiNATORA zA ROMSKA PiTANJA U JEDiNicAMA LOKALNE SAMOUPRAVE U AUTONOMNOJ POKRAJiNi VOJVODiNi

Radno angažovanje koordinatora za romska pitanja

11POKRAJiNSKE iNSTiTUciJE

odnosa, u oblasti zdravstvene i socijalne za-štite, kao i penzijskog osiguranja. Postojanje različitih osnova angažovanja koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samou-pravama protivno je i načelu nediskriminacije jer se, formalnopravno gledano, osobe koje obavljaju suštinski isti posao kod istog poslo-davca tretiraju na različit, odnosno neravno-pravan način.

Preporuke:Pokrajinski zaštitnik građana - ombud-

sman smatra da je potrebno dopuniti Zakon o lokalnoj samoupravi na način da se iza člana 98 doda novi član koji glasi:

S obzirom na obim posla koji koordinatori za romska pitanja obavljaju, kao i na speci-fičnosti svake jedinice lokalne samouprave, kao afirmativnu meru potrebno je predvideti i mogućnost radnog angažovanja više zaposle-nih koji bi se bavili pitanjima unapređenja po-ložaja Roma dok god za tim postoji objektiv-na potreba. Preporuka u vezi sa regulisanjem međusobne saradnje koordinatora za romska pitanja i zdravstvenog medijatora nalazi se u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu.

Koordinatorima za romska pitanja i dru-gim osobama koje se u jedinicama lokalne samouprave bave pitanjima unapređenja po-ložaja Roma potrebno je omogućiti kontinui-ranu formalnu i neformalnu edukaciju u obla-stima relevantnim za njihov rad, uključujući i odgovarajuće alternativne vidove edukacije (stažiranje, mentorski rad, konsultantsku po-dršku, itd).

U jedinicama lokalne samouprave u koji-ma postoji koordinator za romska pitanja po-trebno je sve organe, ustanove, službe i druge vršioce javnih ovlašćenja upoznati sa ovom či-njenicom, kao i sa opisom posla koordinatora za romska pitanja i eventualnih drugih osoba koje se bave pitanjima unapređenja položaja Roma.

Strategije i lokalni akcioni planovi zna-čajni i za unapređenje položaja Roma u pojedinim, ali ne svim oblastima obuhva-

ćenim dokumentima Dekade Roma doneti su u ukupno pet lokalnih samouprava (25 odsto - u Somboru, Apatinu, Pančevu, Sremskoj Mitro-vici i Beočinu). Dok 20 odsto lokalnih samo-uprava (Odžaci, Bačka Palanka, Bač i Žabalj) ovakve akte ima za sve četiri oblasti, njih 11 (55 odsto - Subotica, Zrenjanin, Alibunar, Bela Crkva, Kovin, Kula, Sečanj, Titel, Novi Sad, Inđija i Vrbas) nemaju ovakve akte, a Opština Žabalj je uspostavila i Kancelariju za inkluziju Roma. U većini lokalnih samouprava u kojima ova akta još nisu usvojena ili ona postoje samo

za pojedine oblasti, u toku je njihova izrada ili usvajanje, najčešće za trogodišnji period.

Posebna budžetska linija za sprovođenje strateških aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja pripadnika romske nacionalne manji-ne postoji samo u onim jedinicama lokalne sa-mouprave u kojima postoje usvojeni strateški dokumenti za pojedine ili sve četiri relevan-tne oblasti, dok u preostalima nema posebne budžetske linije specifično za ovu namenu. Međutim, u većini ostalih lokalnih samouprava sredstva za aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja Roma izdvajaju se najčešće u okviru budžetskih stavki za pojedine oblasti, prven-stveno socijalne zaštite i obrazovanja. Poje-

„U jedinicama lokalne samouprave u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine više od 5% od ukupnog bro-ja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji ustanov-ljava se koordinator za romska pitanja.

Koordinator za romska pitanja pruža stručnu i tehničku pomoć u unapređenju položaja romske nacionalne manjine na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Ovlašćenja i način postupanja koor-dinatora za romska pitanja uređuju se opštim aktom.”

Akti jedinica lokalne samouprave u vezi sa unapređenjem položaja roma

12POKRAJiNSKE iNSTiTUciJE

dine jedinice lokalne samouprave značajna sredstva za aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja Roma pribavljaju (i) iz donacija, a po osnovu posebnih projekata.

Planovi detaljne regulacije naseljenih me-sta na teritoriji jedinica lokalne samouprave predstavljaju najznačajniji urbanistički doku-ment u oblasti unapređenja stanovanja i osno-vu za dugoročno planiranje u ovoj oblasti. Čak i tamo gde postoje, oni najčešće ne obuhva-taju neformalna naselja u kojima žive Romi, ili obuhvataju samo pojedina takva naselja, odnosno njihove delove, što dodatno oteža-va ionako nezavidnu situaciju. Zabrinjavajuće je i to što se iz razgovora stiče utisak da u lokalnim samouprava u kojima je predviđeno

raseljavanje nelegalnih naselja ili (delova) naseljenih mesta u kojima prebivaju Romi i Romkinje ne postoji jasna slika ili plan kako bi se raseljavanje imalo sprovesti, niti kuda bi se ove osobe mogle (trajno) preseliti, odnosno gde bi se nastanile.

U tri jedinice lokalne samouprave (Odžaci, Sombor i Bač) izrada plana detaljne regulacije koji bi obuhvatio i delove naseljenih mesta u kojima žive Romi je u planu, odnosno u toku. Planovi u tri jedinice lokalne samouprave (Ko-vin, Sečanj i Titel) ne obuhvataju delove u kojima žive Romi, dok pet sagovornika i sago-vornica (Zrenjanin, Alibunar, Bela Crkva, Kula i Vrbas) nije imalo saznanja o tome da li ova-kvi planovi uopšte postoje, odnosno da li obu-

Seminar za koordinatore za romska pitanja

13

POKRAJiNSKE iNSTiTUciJE

hvataju delove naseljenih mesta u kojima žive Romi. U nekoliko jedinica lokalne samouprave ocenjeno je da su zbog neorganizovanosti i ne-prepoznavanja položaja Roma kao pitanja koji se tiče cele lokalne zajednice od strane je-dinice lokalne samouprave propuštene prilike za uključivanje u veće i dugoročnije projekte, naročito u oblasti infrastrukture i stanovanja.

Preporuke:Potrebno je da se u jedinicama lokalne

samouprave donesu strateški dokumenti, ak-cioni planovi i druga akta u oblastima koje su relevantne za unapređenje položaja Roma.

U cilju racionalnog, efikasnog i svrsishod-nog raspolaganja materijalnim, finansijskim i

ljudskim resursima tokom realizacije planova i primene akata, potrebno je predviđene ak-tivnosti i izdvajanja jedinica lokalne samou-prave redovno usklađivati i sa postojećim ak-tivnostima i izdvajanjima u okviru projekata realizovanih od strane domaćih i međunarod-nih organizacija civilnog društva. U tom smi-slu, potrebno je da jedinice lokalne samou-prave daju svoj maksimalni doprinos i podršku ovakvim projektima i uključe se u njihovu re-alizaciju kadgod za to postoji mogućnost.

Pokrajinski zaštitnik građana Autonomne Pokrajine Vojvodine

14

LOKALNA SAMOUPRAVA

Od kada ste na funkciji romskog koordinatora?Ja sam na funkciji romskog

koordinatora od 26.10.2014. i moje radno mesto nije siste-matizovano. Zaposlen sam preko projekta, a ugovor se produžava na svaka dva ili

tri meseca. Moj uslov da po-stanem koordinator je bio da ostanem u prostorijama Edu-kativnog centra Roma jer je u proteklom periodu od deset godina taj prostor bio nezavi-sni servis građana romske na-cionalnosti. Imamo razrađen

model rada sa romskog zajed-nicom. Kakva je vaša sarad-nja sa lokalnom samou-pravom?Ja pripadam sekretarija-

tu za društvene delatnosti. U okviru lokalne samouprave

žiViMO JEDNi SA DRUGiMA, A NE JEDNi PORED DRUGiH

intervju sa STEVANOM NiKOLićEM, koordinatorom za romska pitanja u Subotici

Stevan Nikolić

15LOKALNA SAMOUPRAVA

imam osobu koja mi je su-pervizor i direktno sarađu-jem sa zamenicom sekretara Sekretarijata za društvene delatnosti, a sa osobom grad-skog veća koji je zadužen za socijlana pitanja imam do-bru komunikaciju. Takođe, sarađujem praktično sa svim strukturama u gradu. Da li su u budžetu gra-da određena sredstva namenjena Romima?Rebalansom budžeta je

odvojeno 800 000 dinara i od toga 300 000 je opredeljeno za oblast obrazovanja, 200 000 za socijalna davanja, 200 000 za uređenje romskih naselja i 100 000 dinara za izradu LAP-a. Od novca namenjenog za obrazovanje konkurisali smo sa 250 000 kod Pokrajinskog sekretarijata za privredu, za-pošljavanje i ravnopravnost polova za sufinansiranje ku-povine udžbenika. U kojoj oblasti Dekade Roma je najviše urađeno u Subotici?U obrazovanju, a najma-

nje u oblasti stanovanja i za-pošljavanja. Kako ćemo napraviti kvalitetnu budućnost za romsku zajednicu?Prvi i osnovni cilj je pro-

mena načina sagledavanja pozicije romske zajednice jer ona do sada nije učestvovala u društvenom upravljanju u političkom životu. Sada, kroz primenu inkluzije u obrazov-nom sistemu, dobijamo novu šansu. Međutim, moramo biti veoma realni u sagledavanju

te šanse. Romska zajednica tek polako uči kako da posta-ne ravnopravni član društva. Veoma je bitno da formira-mo romsku intelektualnu eli-tu koja će u dogledno vreme biti spremna da preuzme oba-vezu. Zbog toga, mi danas izgrađujemo platformu za tu budućnost. Ono što oče-kujemo od generacije koja je pri kraju studiranja jeste moralnu obavezu da nastavi transu kako bi mogli da bu-demo jednaki u društvenom sistemu. Romska zajednica ima svoje instrumente koje je država prihvatila. To su pe-dagoški asistenti, zdravstveni medijatori i romski koordina-tori. Ono što mogu da kažem sa dva aspekta, iz nevladinog sektora i kao romski koordi-nator, da bih bio srećan da se pozicija koordinatora ne poli-tizuje jer smo svesni da neki koordinatori ostaju bez posla i to u kontinuitetu. Kako izgleda jedan vaš radni dan?Većinu radnog vremena

provodim u kancelariji ko-municirajući sa građanima i analizairajući razčičita doku-menta, ali odlazim i u lokalnu samoupravu. Imamo uhodan sistem. Sve što smo radili kao nefomalni servis građana je sad formalizovano. To znači da sve ono što sad radim kao koordinator sam radio i rani-je. Na šta ste ponosni u Vašem radu?Najviše sam ponosan da,

kao koordinator, imam prola-

znost ka svim institucijama. Model rada koji koristimo je već izgrađen model kako da se građani počnu slušati, a to su odbori za međuetničke odnose. Ono što ja nudim lo-kalnoj samoupravi nije uobi-čajen tim za inkluziju. Koji su Vam dalji pla-novi?Moj budući rad biće vezan

za to da u svim mesnim za-jednicama gde ima veći broj Roma uspostavimo Odbor za međuetničke odnose. Grad Subotica je pripremila lokalni akcioni plan za četiri oblasti Dekade. Sada smo konkurisali kod Pokrajinskog sekretari-jata za privredu, zapošlja-vanje i ravnopravnost polova za kupovinu udžbenika deci za decu od 5. do 8. razreda. Evidentirano je 237 učenika u tom uzrastu. Imamo pet pe-dagoških asistenata sa kojima izuzetno dobro sarađujemo. Svi pedagoški asisteni potiču iz Edukativnog centra Roma. ECR je učestvovao kada se de-finisala pozicija pedagoškog asistenta, kao i kriterijumi za njih. U narednom periodu priprema se pravilnik o radu pedagoških asistenata. Poruka Vašim sugra-đanima.Svi smo mi ljudi i to ne

smemo da zaboravimo. Pod istim nebom ima mesta za sve, ali moramo da se razu-memo i čujemo tako što ćemo živeti jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih, što je tre-nutna situacija.

Ljiljana Maričić

16

LJUDSKA PRAVA

MEĐUNARODNi DAN LJUDSKiH PRAVA„Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.

Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum od 1950. obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.

„Niko se nije rodio sa mržnjom prema drugom čoveku zbog njegove boje kože, prošlosti ili religije. Ljudi moraju naučiti da mrze i ako mogu da na-uče da mrze, mogu da nauče i da vole, jer ljubav dolazi mnogo prirodnije do ljudskih srca nego njegova suprotnost.”

Nelson Mandela

17LJUDSKA PRAVA

Posle stravičnih varvarizama Drugog svetskog rata, Generalna skupština UN usvojila je Uni-verzalnu deklaraciju o pravima čoveka 1948. godine. Iako nije bila pravno obavezujuća, snažno je apelovala na članice da naprave napor u priznavanju ljudskih, građanskih, eko-

nomskih i socijalnih prava, uz princip da su ova prava deo „osnove slobode, pravde i mira u svetu“. Deklaracija je bila prvi međunarodni pravni pokušaj da se ograniči ponašanje država i da se izvrši pritisak na njih da prihvate obaveze prema sopstvenim građanima prema korelativnom modelu prava i obaveza.

Mnoge države želele su da idu i dalje od Deklaracije prava i da stvore paktove i sporazume kojima bi izvršili veći pritisak na države da prihvate norme ljudskih prava. S obzirom na to da je postojala nesaglasnost oko toga da li bi jedinstvena povelja trebalo da sadrži i ekonomska i socijalna prava (koja obično zahtevaju veći napor za države), pripremljena su dva pakta.

Godine 1966. stupio je na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, a 1976. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Zajedno sa Univerzal-nom deklaracijom o pravima čoveka ovi dokumenti čine ono što se danas naziva Međunarodna povelja prava.

Lista prava po poljima posmatranja

Zabrana diskriminacije

Uporeba mera prinude

Upotreba posebnih mera

Poštovanje političkih prava

Poštovanje ekonomskih prava

Poštovanje nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta

Pravo na život

Pravo na zaštitu privatnog života, porodice, stana i prepiske

Pravo na pridruživanje političkim strankama

Pravo na rad

Poštovanje rodne ravnopravnosti

Zabrana mučenja, nehumanog kažnjavanja ili postupanja

Pravo na kandidovanje na izborima

Pravo na pravedne i povoljne uslove rada

Sloboda mišljenja, savesti, uverenja i veroispovesti

Pravo na slobodu i bezbednost ličnosti i postupanjes licima lišenim slobode

Pravo na slobodu izražavanja i udruživanja

Sindikalne slobode

Deklaracija po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koji treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta. Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status.

Titulari ljudskih prava su građani, a obaveza države je da se prava i slobode utvrđena Usta-vom i zakonima ne krše već poštuju. Ljudska i manjinska prava i slobode temeljna su vrednost na kojoj se, pored vladavine prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije i pripadno-sti evropskim principima i vrednostima, zasniva Republika Srbija. Aleksandra Mićić

18

nvO

Kada je osnovan Centar za regionali-zam i sa kojim ciljem?Centar za regionalizam je osnovan

28.10.1998, a samo ime govori da je namena bila da se bavimo pitanjima decentralizacije, regionalizacije Srbije i međuregionalne sarad-nje. Deo tog cilja smo realizovali, a realizu-jemo i dalje. Imali smo niz projekata koji su se na to odnosili. Bavili smo se i predlozima za njihova rešenja, za promenu zakona o re-gionalnom razvoju, kao i zaštitom ljudskih i manjinskih prava. To su, na domaćem terenu, ključne stvari kojima smo se bavili ovih 17 godina. Centar je bio osnivač i tri regionalne mreže. Prva je Igmanska inicijativa koja je na-stala pre 15 godina i ona je usmerena na bržu normalizaciju odnosa i obnovu razumevanja i poverenja između zemalja Dejtonskog spora-zuma: Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Okuplja oko 120 organizacija iz ovih država. Postala je uticajna s obzirom na to da je šest puta na svojim sednicama okupila šefove država ove četiri zemlje. Osnovali smo i Asocijaciju multietničkih gradova jugoistoč-ne Evrope (FILIJA), mada ona više ne postoji. Trajala je šest godina i okupljala oko 80 grado-va iz šire jugoistočne Evrope. Treća regionalna mreža zove se Civilni dijalog i ona je usme-rena na obnovu saradnje organizacija civilnog društva između Srbije i Kosova. Taj projekat traje od 2002. godine i glavne ciljne grupe su mladi, žene i mediji. Održali smo niz skupova na razne teme, ali smo radili i neke ekspertske projekte u tom okviru koji se odnose na zašti-tu manjina u lokalnim zajednicama, slobodu kretanja ljudi, robe itd.

Kojim oblastima se bavite i šta su pri-oriteti u Vašem radu?Bavimo se najčešće ekspertskim projekti-

ma, čiji cilj nije samo da napravimo eksperti-zu, nego imamo i aktivistički deo delovanja. Delujemo prema široj javnosti, ali i lobistički delujemo prema nosiocima vlasti, kako u Srbi-ji, tako i u zemljama koje obuhvata Igmanska inicijativa. Takođe, u okviru Centra imamo i izdavačku delatnost, pa su mnogi ekspertski projekti bili u štampanim izdanjima i ima ih preko dvadeset. Ko su Vaši partneri i kakva je sarad-nja sa državnim institucijama i organi-zacijama?Naši partneri su u Igmanskoj inicijativi

Građanski odbor za ljudska prava iz Zagreba, Forum građana Tuzle iz Tuzle i Inicijativa za regionalnu saradnju iz Podgorice. Na Kosovu nam je parterska organizacija dobrovoljno društvo „Majka Tereza” iz Prištine, sa kojom već 13 godina ostvarujemo veoma dobru sa-radnju. Na domaćem terenu imamo jednu u Vojvodini, koaliciju nevladinih organizacija, koja se zove Građanska Vojvodina i koja je usmerena na to da nevladine organizacije za-jednički deluju na negativne pojave koje se dešavaju, kao što je postojanje neonacizma, podupirenje nacionalizma, ali i na sve drugo. Ova organizacija je osnovana od strane Centra za regonalizam i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ali nam se priključilo još osam or-ganizacija i delujemo u kontinuitetu. Što se tiče državnih institucija, u izvesnoj meri ima-mo saradnju na pokrajinskom i republičkom nivou, sarađujemo sa pojedinim ministarstvi-

intervju sa ALEKSANDROM POPOViM, direktorom Centra za regionalizam

OD SEGREGATiVNE KA iNTEGRATiVNOJ POLiTici MULTiKULTURALNOSTi

19nvO

ma, ali i parlamentarnim telima. Sad je u toku realizacija projekta koji se odnosi na učešće Vojvodine u pregovaračkom procesu sa Evrop-skom unijom. Tu smo održali konferenciju i se-riju okruglih stolova, da bismo definisali koji su to interesi Vojvodine koji bi trebalo da budu artikulisani kroz pregovarački proces. Taj pro-jekat je finansirao Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupra-vu. Radili smo i projekat uz podršku nordij-skih zemalja vezan za uspostavlanje interpar-lamentarne saradnje po nordijskom modelu zemalja Dejtonskog sporazuma. Tu smo imali saradnju sa parlamentarnim telima i sa nad-ležnim odborima Skupštine Srbije. Radili smo i specifičan projekat koji se odnosi na slobodnu kretanja radne snage između zemalja Dejton-skog sporazuma koristeći nordijski model i tu mogu da kažem da smo naišli na punu podršku i saradnju nadležnog odbora za rad, kao i Mi-nistarstva rada. Stoga, ja se nadam da će to rezultirati zaključivanjem bilateralnih spora-zuma. Već se nagoveštava dogovor sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, kako bi se rad na crno sveo na minimum.

Pratili ste rad nacionalnih saveta u Srbiji. Kakva su iskustva?

U dva navrata realizovali smo projekte koji su bili usvojeni na analizu rada. U pitanju su pet nacionalnih saveta: mađarski, slovački, bugarski, rumunski i romski nacionalni savet. Vršili smo evaluaciju rada ovih nacionalnih sa-veta, kao i monitoring u oblasti transparentno-sti u radu. Kroz ta dva istraživanja se pokazalo da je najveća nacionalna manjina i manjina koja je najbolje organizovana mađarska, jer oni imaju najveći kapacitet da konzumiraju prava koja proizilaze iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, dok druge ma-nje manjine nemaju taj kapacitet i na tome bi trebalo raditi. Zaključili smo da rad naci-onalnog saveta nije dovoljno transparentan, pre svega prema manjini koju zastupa, a onda i prema široj javnosti i da ne postoji dovoljna kopča između nacionalnog saveta i manjine koju predstavlja. To se posebno vidi kada in-

telektualna elita koja nije uključena u savet, u većini slučajeva ima kritičan odnos prema savetu i zamerke na njegov rad. Međutim, si-stemska greška je to što ovaj model kroz Za-kon o nacionalnim savetima, kao i kroz duge zakone pokazuje da je na delu segregativni si-stem multikulturalnosti jer imamo odvojenost od obdaništa, pa sve do srednjih škola. To nije dobro jer se onda učimo da živimo jedni pored drugih, a ne jedni sa drugima. Nekoliko nevla-dinih organizacija koja se bave ovom proble-matikom osnovalo je Mrežu za interkultural-nost i naš je predlog da se ovaj sistem mora zameniti integrativnim sistemom. U toku je realizacija projekta kojim jačate kapacitete Romskog nacionalnog saveta. O čemu se radi?Pošto je reč o manjini koja spada među

najranjivije, mi smo od Fonda za otvoreno društvo dobili podršku za realizaciju projekta Jačanje kapaciteta Nacionalnog saveta Roma. U ovom projektu nam je bio cilj da pojačamo njihova saznanja, kako da što bolje iskoriste prava koja proizilaze iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Stavili smo ak-cenat na oblasti koje su bitne za zaštitu naci-onalnog identiteta, a to su pravo na obrazova-nje, informisanje, kulturu, službenu upotrebu jezika i pisama. Osim toga radili smo i trening za pisanje evropskih projekata koji mislimo da je bio prilično koristan za članove Saveta. U planu je i trening oko transparentosti u radu, kako bi se povećala otvorenost u radu nacio-nalnih saveta i kako bi i nacionalne manjine i javnost imali bolji uvid u to šta se radi u okviru nacionalnog saveta. Položaj Roma u Srbiji je izuzetno te-žak. Šta mislite zbog čega?Problem je u tome što nemamo dovoljno

dobrih instrumenata kako da premostimo pro-blem integracije Roma u društvo. Pored toga još uvek se ne zna tačan broj Roma jer ima mnogo Roma koji su pravno nevidljivi. Čak i tamo gde vidljivost postoji, imamo niz dru-gih problema, od toga da li država preduzima adekvatne mere i da li proverava da li su one

20nvO

efikasne kroz Kancelarije za inkluziju Roma do toga da li te mere daju rezultate ili je to samo forma da se kaže da je zadovoljena. Mislim da bi tu trebalo da sledi šira društvena akci-ja osvešćivanja i većine i romske manjine oko poboljšanja položaja Roma i uključivanja u zajednicu. Jedno od ključnih rešenja je da se što veći broj Roma školuje. Tradicionalni način života Roma negde se ne može izbeći. Ako se to ima u vidu, kao i činjenica da oni uglav-nom žive u nehigijenskim naseljima, odvojeni, trebalo bi pokušati poboljšati standard življe-nja u tim naseljima. Mislim da je to veoma

važan posao. Što se tiče Dekade Roma, vidi se da ima pomaka, ali nema dovoljno. Mislim da je situacija u Vojvodini nešto bolja jer ima-mo dobru pokrajinsku Kancelariju za inkluzi-ju Roma koja mislim da je primer i treba da bude uzor i drugima, a to pokazuju i rezultati. Takva kancelarija bi trebalo da bude i u osta-lim delovima Srbije, i da ona postoji zapravo, a ne samo formalno kako je to često slučaj. Kombinacijom svih mera postići ćemo željeni cilj. Nije to lak posao s obzirom na to da je to pitanje zapušteno.

Aleksandar Popov

21

nvO

Uskoro se očekuje povratak velikog broja Roma iz zemalja Evropske unije koji nemaju rešen status boravka. Šta mislite, da li je Srbija spremna da se nosi sa ovim problemom?Nevolja je u tome što se ukrstilo više stvari

koje nepovoljno utiču na to pitanje, a to je ve-lika migrantska kriza. Tek sada se počela vršiti trijaža izbeglica koji beže od rata i ekonomskih migranata. To je unutar Evrope izazvalo velike nesloge oko načina prihvata i politike prema tim ljudima. S druge strane, imamo domino efekat koji se odražava na Rome, veliki priliv

izbeglica ubrzava proces povratka ljudi koji su iz naših krajeva. Evropa zbog toga ubrano radi na rešavanju bar jednog problema, a to je problem ljudi koji će biti vraćeni po Sporazu-mu o readmisiji. To nam može izazvati velike probleme jer ćemo imati i izbeglice, a i po-vratnike. Situacija nimalo nije sjajna, i jedni i drugi troše resurse koji bi se mogli upotrebiti za unapređenje položaja etničkih grupa. Koji su to najvažniji projekti koje ste imali, a vezani su za Rome?Spomenuo sam projekat koji se odnosio na

rad Nacionalnog saveta Roma koji je još uvek u toku, ali imali smo i jedan regionalni projekat koji se takođe odnosio na Rome. Podržao ga je Fond za otvoreno društvo iz Budimpešte i od-nosio se na realizaciju regionalnog stambenog programa. Projekat za pokretanje definitivnog zatvaranja izbegličkog pitanja kada je reč o njihovom smeštaju zatvaranjem sabirnih cen-tara i rešavanjem njihovog stambenog zbri-njavanja. Obuhvata četiri zemlje Dejtonskog sporazuma i oko 47 000 porodica. Predviđeno je bilo da se skupi 584 000 000 evra za zbri-njavanje svih izbeglica. Izmajući u vidu da su Romi najranjivija grupa, dobili smo projekat da u realizaciji tog regionalog stambenog pro-grama posebnu pažnju obratimo na stambeno zbrinjavanje Roma. To je zbog niza okolnosti, kao što je njihova pravna nevidljivost. Zbog toga, kada se raspišu konkursi, oni često nisu prilagođeni njihovim uslovima života. Romima više odgovara da dobiju okućnice ili materi-jal za obnovu kuća nego stanove u stambenim objektima. Pored toga, problem je što i kada se raspišu konkursi, oni ne dopru do korisnika kada su Romi u pitanju. Zbog toga smo išli i na teren i tu smo imali dobru partnersku orga-nizaciju ― Humanitarni centar za integraciju i toleranciju koji ima kvalitetnu evidenciju. Kada informacija i dođe do Roma izbeglica, dolazi do problema oko pribavljanja dokumen-tacije koja je neophodna za konkurisanje i to je velika procedura koja košta, pa bi oni tre-balo da dodiju besplatnu pravnu pomoć.

Ljiljana Maričić

22

KULTURA

Aleksandra Aleksandrović je ispred udru-ženja „PHRALIPE – N. SAD” rekla da je cilj manifestacije negovanje, unapređe-

nje i očuvanje maternjeg jezika. Za finansijsku podršku zaslužan je Porajinski sekretarijat za

obrazovanje, propise, upravu i nacionalne ma-njine – nacionalne zajednice, a direktor grad-ske biblioteke je ustupio prostor. Ona je istakla važnost ovog događaja jer se čuje ko je bio Tri-fun Dimić, šta je pisao, o čemu je pisao, kao i

DANi POEziJE TRifUNA DiMićAUdruženje građana „PHRALIPE – N. SAD” iz Novog Sada organizovalo je u prostorijama biblioteke „Trifun Dimić” u Šangaju manifestaciju pod nazivom „Dani Trifuna Dimića”, kada je priređen bogat književno-umetnički program. Cilj Projekta je animiranje mladih obrazovanih entuzijasta koji pokazuju dar i naklonost prema pisanoj reči prezentacijom romskih knjizevnih stvaralaca.

Deca recituju pesme Trifuna Dimića

23KULTURA

ju se novim knjigama”, kazala je Nikolićeva. Ona je poručila da ukoliko izgubimo naš jezik neće biti ni nas, Roma.

Manifestacija je imala dva dela: književni i muzički program. Za muziku su bili zaduženi učenici osnovne muzičke škole „Isidor Bajić”, Miroslav Gubić i Uglješa Vukov, koji su svira-li kompozicije epohe romantizma i baroka na harmonici i time uneli malo čarolije i upotpu-niti poeziju.

Sava Aleksandrović iz udruženja „PHRALI-PE – N. SAD” je rekao da njihovo udruženje već osam godina zaredom organizuje ovu kulturnu manifestaciju. On je dodao da je cilj projekta da se kroz kulturnu manifestaciju očuva, ne-guje i unapredi romski jezik.

Trifun Dimić rođen je u malom vojvođan-skom mestu, u Gospođincima, 29.02.1956. go-dine. Čitav svoj život posvetio je svom, rom-skom narodu i njegovoj kulturnoj emancipaciji provodivši dane i noći nad knjigama. Njegov doprinos razvijanju romskog jezika i kulture, gotovo je nemerljiv. Bio je jedan od najve-ćih romologa, ne samo u domaćim, nego i u svetskim razmerama. Delo koje je za sobom ostavio je grandiozno po obimu i sadržaju. U stvaralačkom opusu Trifuna Dimića postoji ogroman raspon tematskih oblasti kojima se bavio. U svakoj je uradio mnogo, a uz to je i jasno trasirao put za njegove sledbenike.

Ljiljana Maričić

Udruženje građana „PHRALiPE – N. SAD” je nevladina, nestranačka i ne-profitna organizacija, registrovana pri Ministarstvu za ljudska i manjinska pra-va u Beogradu. „PHRALiPE – N. SAD” je osnovalo deset lica na volonterskoj osnovi. Udruženje posebno stavlja ak-cenat svojih aktivnosti na polju funkci-onalog opismenjavanja radno aktivnih osoba starosti od 15 do 40 godina, koja su propustila da se obrazuju u zakonom predviđenom roku.

kakva su razmišljanja bila u njegovo vreme.Deca iz četiri škole koja pohađaju romski

jezik kod nastavnika Aleksandre Nikolić i Đor-đa Fana su čitala poeziju Trifuna Dimića, kao i poeziju Rajka Jovanovića. Učesnici su bili uče-nici iz četiri škole ― „Jovan Jovanović Zmaj” iz Đurđeva, „Miloš Crnjanski” iz Žablja, „Dositej Obradović” iz Novog Sada i „Veljko Vlahović” iz Šangaja. Čitanje poezije je bilo na romskom i srpskom jeziku. Ove četiri škole dobile su za-hvalnice zbog učestvovanja u projektu.

Aleksandra Nikolić, profesorica romskog jezika, rekla je da je srećna što su se deca okupila i istakla da je važno da ovakvih skupo-va bude još više da se ne bi izgubio maternji jezik. „Deca žele da čitaju na romskom i radu-

24KULTURA

Govornici na svečanosti

SVEčANO OBELEžENA 5000. EMiSiJA „ROMANO THEMA”U Kamenoj sali Radija Beograd, svečano je obeležena 5000. emisija Romano thema(Svet Roma), koja se već 15 godina zaredom emituje na Radiju Beograd. Ova emisija prenosi događaje informacije, aktuelnosti, reportaže i intervjue na romskom i srpskom jeziku.

Romano them svakodnevno donosi najvažnije vesti iz zemlje i sveta na romskom i srpskom jeziku. Bavi se temama iz života Roma, prikazujući napore i mere koje se preduzimaju za emancipaciju i integraciju najveće evropske manjinske zajednice. Prenosi aktuelnosti vezane za Rome i na specifičan način senzibiliše javnost za probleme ove populacije.

O emisiji

„Emsija je u početku trajala 30 minuta, a sada traje 40, sa ekipom koja broji samo četiri člana i jednog honorarnog saradnika. Uspeva-mo da popunimo program koji se ne bavi samo Romima na lokalu i to je nešto što ovoj emisiji daje posebnu draž”, ističe ponosno Branko Đu-rić, urednik Romano thema. Teme emisije su kultura, obrazovanje, problemi sa kojima se Romi svakodnevno sreću, kao i priče iz života Roma. „Pokušavamo da Rome prikažemo u dru-

gačijem svetlu. Podaci su da u svakom trenutku Radio Beograd sluša negde oko 200 000 slušala-ca i on ne gubi svoje slušaoce, čak i kada drugi radio programi gube. Želimo da se povežemo sa drugim romskim medijima u svetu i da tu nasta-ne razmena programa, što bi dodatno obogatilo naš sadržaj, ali o tome sada govorim samo o ideji. Videćemo šta će se dešavati”, rekao je Đurić. On je dodao da pozitivnih primera Roma ima sve više, pogotovo mladih i obrazovanih i da on, kao urednik, insitira na tome da treba ukazati na takve primere.Svečanost

„Emisija Romano them je potrenuta zato što Romi u Beogradu imaju dugu tradiciju”, ističe njen prvi urednik Dragoljub Acković. Počelo je to 1935. listom, nastavilo se 1981. emisijom na Studiju B na romskom jeziku, a potom i emisijom Svet Roma. Acković je iska-

25

KULTURA

zao nadu da će i druge zemlje, poput Srbije, uvesti dnevni program za Rome. On je čestitao 15 godina rada celoj redakciji.

Direktor Radija Beograd, Milivoje Mi-hajlović, rekao je da emisija Romano them ima zadatak da se u Srbiji čuje glas Roma i dodao da je u planu emitovanje emisija na ostalim jezicima manjina. On je naglasio da je 5000 emisija dokaz da je u svet Roma uložen veliki trud i da ona obavlja veliku misiju.

„Radio Beograd je prepoznao potrebu za emisijom kao mostom između pripadnika rom-ske zajednice i ostalih građana Srbije”, poru-čila je glavna i odgovorna urednica Prvog pro-grama Radio Beograda, Biljana Vujasinović Zec.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jovanović, zahvalio je Radiju Beograd jer je pokrenuo inicijativu da se ovakva emi-sija emituje u kontinuitetu od 2001. godine.

„Ova emisija ima mnogo šire dimenzije jer go-vorimo o romskoj nacionalnoj zajendici koja se nalazi na socio-ekonomskoj, kulturloškoj, političkoj i svakoj drugoj margini”, kazao je Jovanović.

Predsednik Udruženja novinara Srbije, Nino Brajović, ističe da je ovo poseban jubi-lej, ne samo za malu redakciju, već i za veli-ku novinarsku kuću, kao što je Radio Beograd. „Ova emsija najbolje govori o tome da su Romi i uporni i istrajni i obrazovani i da imaju snaž-nu želju da ono što rade i proizvode podele sa svim građanima Srbije, emitujući dvojezičnu emisiju”, zaključio je Brajović.

Šef ekspertske grupe za inkluziju Roma i Romkinja, Goran Bašić, predložio je ovu emisi-ju za nagradu za toleranciju jer je dala istinski doprinost demokratskim vrednostima.

Tijana čubrilo

26

iSTORiJA

ROMSKi NAziVi (*koje su Romi sami sebi dali) ime/Naziv značenje Beleška

*primedbu da gde stoji “ciganin’’ stoji “Rom’’

Argintari Zanatlije za obradu srebra RumunijaAškali Crna Gora, Kosovo, Makedonija; ne

govore RomskiAurari Ispiraju zlato RumunijaBetikos Andaluzijski Romi koji govore

Kastiljanski, za stalno su se naselili u kućama-pećinama ili u gradskim kućama na području grada Granade i Guadiksa

Bašalde Muzičari Potomci “mađarsko-slovačkih’’ Roma u Americi

Boša Romi u Armeniji koji sebe zovu Lomi; govore centralno-romski dijalektom i Armenijski

Bojaš (takođe i Bajaš, Bejaš)

Populacija vlaških Roma veoma raširena u čitavoj Evropi i obe Amerike, koji su potomci Rudara i koji imaju Rumunski dijalekat kao svoj maternji umesto romskog dijaleka

Čergari Žive pod šatorima Albanija (Grabijan), nomadi, “turski’’ Romi

Čingianes TurskaČivute (Spoitoresele)

Perači Rumunija

Čurara Čuri = Nož; Poznati po pravljenju posuđa i drugog kuhinjskog pribora od aluminijuma i drveta

Costorari (Kostorari)

Limari Rumuni

Cutitari (Kutitari) Oštrači Poznati po oštrenju svih vrsta sečiva, makaza, noževa, i bilo čega sa metalnom oštricom (Rumunija)

NAziVi zA ROMEDanas se susrećemo sa raznim imenima za Rome. Možemo ih podeliti u dve grupe. U prvoj grupi imena svrstaćemo nazive koje su Romi sami sebi dali prema određenim značenjima. U drugoj grupi imena nalaze se nazivi za Rome, kako su ih dobili od drugih naroda.

27iSTORiJA

Džambas Razmena/trgovina/bavljenje konjima i akrobate

Makedonija

Erlide BugarskaErlije “Turski’’ RomiFerari (Herari) Obrađuju metale Tradicionalni kovači, majstori za

popravku kočija, a danas mnogi poprvaljaju metalne kontejnere u Rumuniji

Gabori Tradicionalno prave i popravljaju peći, termose i termofore (za vruću vodu) (“Rumuni’’)

Gelderari Nemačka; to jest KalderašiGrastari Bugarska, aka Lovara, razmena, trgovina,

bavljenje konjimaHungaros Kalderaši u Španiji, vode poreklo iz

centralne EvropeJeniše NemačkaKabuđi Albanija (Tirana)Kalderaš Kuju bakar Kale Crni Španija, RomiKantarai Oni koji mere težinu nečega Valašija, MoldavijaKirpači Korpari (pletu, prave korpe) RumunijaKobzari Zlatari Valašija/MoldavijaKopanari Govore rumunski, Romi - bugarski hrišćaniKotorara Žive u šatorima, u karpatskim šumama i

brdima na obodima Ukrajinske ravniceKovači Kovači Tako kažu Rumuni, ali Kovač je slovenski

nazivLaješi Član horde RumunijaLaleri “dumb”, (prevod je

nem, mutav), ali pravo značenje je “govori drugim dijalektom’’, ne govori “po naški’’

Nemačka

Lautari Muzičari; isključivo violinisti Rumunija, ranije su bili u Turskoj i Arapskim zemljama

Lingurari Prave kašike Prave drvene kašike, oklagije i sve vrste sečiva; Rumunija

Lovara Trgovci konjima Mačvaja “pravi Rom’’; kažu da su iz Mačve u SrbijiMango Crna Gora, Kosovo, Makedonija; ne

govore romskiManuš “Francuski’’ Romi; Imaju francuski

izgovorMečkari Albanija (Tirana)

28iSTORiJA

Mestere-Lacatuči Prave ključeve (ključari), brave, i reze (Rumunija)

Netotsi Pobegli iz ropstva, žive u KarpatimaPadureani Šumari Valašija/MoldavijaPotcovari Topioničari i potkivači (Rumunija)Rlia Albanija; ne govore romskiRom Romaničal (Romničal, Romničel)

Severna Evropa (posebno Britanija), Romi

Romungro Romi koji govore Romski-MađarskiRudari Rudari U Rumuniji, ali ne govore romski;

Slovenski naziv rudari; takođe postoji naziv Ludari

Rudari (takođe Rudari, Ludari, Blidari, Lingurari)

Prave drvene kašike, korita, drvena sita, bunarska vretena (čekrke), alate koji služe za ispiranje zlata

Salahori Zidari RumunijaSfirnari Tradicionalno trgovci životinjama i

dreseri (Rumunija)Šošoraja kod Lovara=zečevi Poljska kovači bakraSinti Nemačka

Foto: Internet

29

iSTORiJA

Sitari Danas su poznati po pravljenju posuđa, oklagija i drugog pribora za kuvanje (Rumunija)

Ursari Ukrotitelji mečki BalkanVatraši uslqžuju, obučavaju, kuvari u RumunijiXoraxane Turski ili muslimanski Romi, Bugarska

(kod Slivena)Xoraxai Romi sa bliskog istoka (Turska i arapske

zemlje)Jevkos Albanija, Makedonija; ne govore romskiCingaros Kalderaši u Španiji, koji su pošli iz

centralne EvropeZlatari Zlatari Slovenski naziv

NAziVi zA ROME OD DRUGiH NAROD (*kako su ih nazvali drugi narodi) Naziv Beleška/izvor“Fools styled Greek Bohemians”

Adsincani Gruzijski oblik od AtsinganoiAthingani Na grčkom “ne dirajti”,’’ne pipati’’

30

iSTORiJA

Atzinganoi GrčkaBohemians Cadegipti ItalijaCascarots Francuski BaskiCigani SloveniCiganyok MađariCikan ČesiCingali ItalijaCinguli ItalijaCyganie PoljskiCzygenier NemačkiEgyptians Giofog Irski GaliGipcyan Engleska; prelazni oblik od “Egyptian’’ ka “gypsy’’Gipson Engleska; prelazni oblik od “Egyptian’’ ka “gypsy’’Gitano ŠpanskiGreeks Heiden (Heathens) NemačkaJats TurskiJews Kibtian TurskiLuri, Luli Persijski naziv za ‘cigani’Manouches Francuski naziv u Francuskoj – ManushNuri (množina Nawar) Sirija, Palestina, Egipat, varijanta od Luri, LuliPharaones (pharaoh’s people) Mađarska, TransilvanijaRomiti Saracens FrancuskaTatarre (Tartars) ŠvedskiTsiganes FrancuskiŢsigani RumunskiTurks Zegynen U ŠvajcarskojZigeni NemačkiZigenari ŠvedskaZigeuner NemačkiZingari ItalijanskiZotti (množina – Zott) Zott je oblik na arapskom jeziku od Jat, reč/naziv koja znači

“indijsko pleme’’; Persijski naziv za ‘cigani’; i takođe za Induse koji žive u dolinama

www.ric.org.rs

31

iSTORiJA

Lutajućim ple-menima su u ra-znim prilikama

i raznim vremenima davana različita ime-na.

Romi su vekovima bili proganjani u ra-znim sredinama i razdo-bljima. Usled toga dobi-jali su raznolika imena počevši od Avganistana na istoku, pa sve do Ve-like Britanije na zapadu. U Avganistanu su poznati pod imenom Kauli, u Turkmenista-nu kao Multani, u Egiptu kao Gvodari, u Palestini kao Nuri, u Persiji i Azerbejdžanu Rome još uvek označavaju imenom Karaki, što na turskom jeziku znači prosjak. U Turskoj su Rome nazivali Čingenci, Kip-ti, prema imenu staroegipat-skog plemena Kopta. U nekim dokumentima taj narod nazi-vaju Mori, a u XIV veku stvo-rena je teorija prema kojoj je reč Rom anagram reči Mor. U Španiji i Portugaliji nazivali su ih Karakos. To je pogrdno ime, koje označava kradljiv-ce i skitnice. U Baskiji su ima-li podrugljivo ime Kaskarot, što znači bedna ljudska koža. U Velikoj Britaniji poznati su pod imenom Džipsi.

Ima indicija da se u Evro-pi u V veku znalo da ta imena

POREKLO REči ROM

imaju svest o sebi i da im je ime Rom. Dokumenti sa tim činjenicama datiraju iz VII veka. Paspati, istaknuti Ro-molog, pretpostavlja da ta reč potiče od reči Rama, što predstavlja inkarnaciju boga Višne, što su po mišljenju Kohanovskog Romi potomci Rame. Osim toga, Roma kao koren reči u sanskritu nalazi se u složenicama koje znače ljude duge kose i brade. Taj koren se može dovesti u vezu sa samim nazivom.

Prvo imenovanje Roma za-beleženo je 1100. godine kao Atsincana po osnovi Grčke reči Athigganien, što znači “ne di-rati” koja je transformisana u Atsinganein, da bi dobila defi-tivno ime Ciganin. Ovom ime-nu se brzo gubi trag i zamenju-je ga naziv “Egipćanin”, ime koje je vezano za Rome koji su u Evropu došli iz Egipta.

Romi su indijska etnička celina, pretežno arijevskog porekla. Rom znači čovek, a to značenje ima i reč manuš (osnova te reči je Man, što na sanskritu znači kretanje duha i mišljenja).

Narod pod imenom Roma ili Roman pominje se u Ma-habharti i u Višnu-Puranama. Međutim, pod tim imenom drugih naroda osim Roma nema ni u Indiji ni drugde u svetu.

Na Prvom svetskom kon-gresu Roma, održanom od 4 do 8. aprila 1971. godine u Londonu, donete su odluke o pitanju emancipacije i afir-macije Roma u svetu i kod nas. U sklopu donetih odluka, ozvaničen je pravi naziv Rom (Romi) za sve pripadnika na-roda Roma u svetu.

www.ric.org.rs

Foto: Internet