decembar 2010 · 2 exporter decembar 2010 3 broj 16, decembar 2010 sadržaj izdavač agencija za...

1DECEMBAR 2010

2 EXPORTER 3DECEMBAR 2010

BROJ 16, DECEMBAR 2010

Sadržaj

Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Miloš Ćurčin; [email protected]; Specijalni saradnik: Ana Radić; Saradnici: Ines Novosel, Goran Radosavljević, Mirjana Aleksić, Nataša Vujović, Maja Vuković, Nikola Janković, Aleksandar Miloradović, Andrija Bedna-rik, Jelena Jezdović; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Boban Čupić; Korice: Orange Studio; Štampa: Standard 2, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

0406

081215182022252830

VESTI IZ PRIVREDEINSPEKCIJE EU I RUSIJE POZITIVNO OCENILE SRBIJU

SIEPA AKTUELNOSTIPREDUZETNIŠTVO JE KIČMA EKONOMIJE JEDNE ZEMLJENOVI DIREKTOR SIEPA BOŽIDAR LAGANIN

TRŽIŠNI TRENDOVISRBIJA U KRIZI UVEĆALA IZVOZ

U FOKUSUDOBRO JE ČINITI DOBRO

INTERVJU: NATAŠA KRSTIĆINVESTIRAMO U EVROPSKE VREDNOSTI

PRIMERI USPEHAROBOTIKA NA USLUZI

IZAZOVI BIZNISAPOSLOVNI „ANĐELI“ INVESTIRAJU U MLADA PREDUZEĆA

SVET I MI: REPUBLIKA KOREJAPRIJATELJSKI ODNOS KLJUČ USPEŠNE SARADNJE

ANALIZE12 PREPORUKA ZA DOBROBIT SRPSKE PRIVREDE

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKESTRATEŠKO VREDNOVANJE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

SIEPA VODIČDOBRODOŠLI U NOVIVIRTUELNI SAJAM


DRUŠTVENOODGOVORNOKONCEPT DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA.NOVI DIZAJN. PLANOVI ZA NAREDNU GODINU.

Poznato je da je društveno odgovorno poslovanje u Srbiju stiglo zajedno sa velikim multinacionalnim kompanijama. Taj koncept podrazumeva da kompanija u svakodnevno poslovanje integriše principe koji dovode do napretka društva u kom se nalazi. Jačanje veze sa lokalnom zajednicom uliva poverenje kod klijenata, motiviše zaposlene, ali i diže reputaciju kompanije, tako da na društvenu odgovornost ne treba gledati kao na trošak već kao na investiciju.Iako je u Srbiji najzastupljeniji oblik društveno odgovornog poslovanja i dalje u vidu donacija i sponzorstva, neke kompanije počinju i strateški da osmišljavaju kampanje koje kasnije dovode i do izuzetno pozitivnog PR-a. U ovom broju Exporter-a hteli smo da skrenemo pažnju srpskim privrednicima na koji način se može spojiti lepo i korisno.

Društveno odgovorno poslovanje može se koristiti kao izuzetno dobro marketing ali i PR oruđe, koje na dužim stazama i te kako doprinosi povećanju prepoznatljivosti imidža kompanije ili brenda. S tim u vezi, SIEPA je ove godine uvela i dodatnu nagradu za Izvoznika godine u kategoriji društveno odgovornog poslovanja. Pored već ustoličenih kategorija, u kojima SIEPA dodeljuje nagrade već sedam godina zaredom, nova nagrada bi trebalo da podstakne domaću privredu, da se približi lokalnoj zajednici i ubedi je da ta veza može da se višestruko isplati na mnogim poljima.Takođe, u ovom broju možete pročitati šta je SIEPA u 2010. godini uradila na polju promocije izvoza Srbije i koji su planovi za narednu. Veći broj nastupa domaćih izvoznih kompanija na međunarodnim sajmovima širom sveta samo je jedan od planova za 2011. godinu. Među tim sajmovima ima i noviteta, odnosno okrećemo se tržištima na kojima se još nismo predstavili, a svi pokazatelji ukazuju na činjenicu da postoje pozitivna očekivanja.

Za lep početak naredne godine pobrinuo se i Exporter tako što ga možete čitati u redizajniranom izdanju, sa nadom da će i 2011. biti isto tako pozitivno naelektrisana kao i duh našeg magazina. Cela redakcija „Exportera“ želi vam srećne novogodišnje i božićne praznike.

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Miloš Ćurčin


VESTI IZ PRIVREDE

IZDVAJAMO

INSPEKCIJE EU I RUSIJE POZITIVNO OCENILE SRBIJU

ALFA PLAM UVEĆAO IZVOZ

Jedan od vodećih proizvođača grejnih aparata, Metalska industrija „Alfa Plam“ iz Vranja, u prvih devet meseci 2010. godine ostvarila je izvoz u vrednosti od 12,9 miliona evra. „Alfa Plam“ proizvode plasira u zemlji i na tržištima repub-lika bivše Jugoslavije, Bu-garske, Mađarske, Albanije, Italije i Rusije. U izvoz su u prva tri kvartala otišla 53.394 proizvoda, što je za dva odsto više nego 2009. godine. Kompanija je u prva tri kvartala ove godine ostvarila prihod od 2,5 mili-jarde dinara, što je 19 odsto više nego u istom periodu prošle godine. „Alfa Plam“ proizvodi peći i štednjake na čvrsto gorivo, struju, gas, kombinovano gorivo i palete.

BALL PACKAGING UDVOSTRUČUJE PROIZVODNJU U SRBIJI

Korporacija Ball Packaging Europe najavila je 11. no-vembra da će liniju za proiz-vodnju limenki koja je bila namenjena fabrici u Poljskoj, preusmeriti u svoju fabriku u Srbiji. Novo postrojenje će biti integrisano u fabriku u Beogradu, a zbog uvećanja proizvodnje kompanija će zaposliti 40 novih radnika. Očekuje se da će proizvodnja na ovoj liniji početi do kraja prvog kvartala 2011. godine. Kapacitet novog postrojenja iznosi blizu 750 miliona limenki godišnje, isto koliko je fabrika do sada proizvodi-la, a može biti i uvećan u skladu sa zahtevima tržišta. Kompanija Ball Packiging Europe godišnje iz Sr-bije izveze 85 odsto ukupne proizvodnje.

IF COMMUNICATION DESIGN PRVI PUT ZA BUCK

Privatna kompanija BUCK, na sajmu Light + Building u Frankfurtu, nagrađena je priznanjem IF Communi-cation Design za nastup i vizuelni identitet sajamskog prostora. Preduzeće BUCK je orjentisano na proizvodnju osvetljenja visokog kvaliteta i prva je kompanija iz Srbije koja je ponela ovo priznanje. IF logo koji kompanije dobitnice mogu koristiti na svojim promotivnim ma-terijalima označava potenci-jalnim klijentima smernicu za pronalaženje najboljih proizvoda i kreativnih usluga. Među prethodnim dobitnicima su i kompanije: Audi, Samsung, Panasonic, Lenovo, BMW, SAP i Mini Morris.

ZAKLJUČEN TRGOVINSKI SPORAZUM SA EFTA

Srbija je 1. oktobra zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa članicama Ev-ropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), koje čine Island, Lihenštajn, Norveška i Švajcarska. Sporazum po-drazumeva ukidanje carina za industrijske proizvode iz naše zemlje, a za poljo-privredne proizvode Srbija dobija tretman sličan zem-ljama Evropske unije. Od 1. oktobra otpočela je primena sporazuma između Srbije, Švajcarske i Lihenštajna, dok se ratifikacija u parla-mentima Islanda i Norveške očekuje početkom 2011. godine. Ovaj sporazum je izuzetno značajan za iz-voznike jer EFTA predstavlja tržište od potencijalnih 13 miliona potrošača.

NAJSAVREMENIJA PRERADA OLOVNIH AKUMULATORA

Bugarska kompanija MON-BAT PLC d.o.o., 1. septembra otvorila je najsavremeniju fabriku za preradu starih olovnih akumulatora i izradu legura na bazi olova u Inđiji. U fabriku koja će za-posliti 70 radnika, do sada je investirano preko 12 miliona evra. Po prvi put, u Srbiji će biti primenjen organi-zovan sistem prikupljanja, skladištenja i obrade starih olovnih akumulatora. Teh-nologija koja će se primen-jivati predstavlja najsavre-meniji sistem u ovoj oblasti obojene metalurgije, koji pored MONBAT-a primen-juje samo još 11 kompanija u Evropi. Ovaj ekološki kon-cept će značajno doprineti zaštiti životne sredine.

NOVA PROIZVODNA LINIJA U MARBO PRODUCTU

Vodeći proizvođač gricka-lica u Srbiji, kompanija Marbo Product, otvorila je novu liniju za proizvodnju krompirovog čipsa u svojoj fabrici u Bačkom Magliću. Nova proizvodna linija je tehnološki najsavremenija i vredna 20 miliona evra. Investicija uključije i pos-trojenje za tretman otpadnih voda, vredno četiri miliona evra. Nova linija otvoriće dodatnih sto radnih mesta u fabrici i tako podići broj zaposlenih na oko 1400. Marbo Product koristi samo domaće sirovine, što ovu kompanij čini najvećim otkupljivačem industrijskog krompira u Srbiji. Nova oprema će poboljšati i efi-kasnost kroz manji utrošak energenata u proizvodnji.

NALED PREDSTAVIO “KALKULATOR”

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski raz-voj (NALED), predstavila je svoju novu inicijativu “Kalkulator”, koja ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja. Tom prilikom predstavnici privrede izneli su svoje viđenje i iskustva vezana za fiskalnu politiku koju vode lokalne samou-prave i država, sa posebnim osvrtom na to kako lokalni i republički nameti (porezi, takse, komunalne usluge, naknade) utiču na privredu u Srbiji. Projekat “Kalkula-tor” je jedinstvena on-line aplikacija (www.kalkula-tor.naled-serbia.org) koja omogućava obračunavanje i poređenje troškova poslovanja u lokalnim samoupravama.

TIGAR DUPLIRAO IZVOZ

Neto prihod od izvoza kom-panije Tigar u prvih devet meseci 2010. godine iznosi 897, 1 miliona dinara, što predstavlja povećanje od 56 odsto u odnosu na isti pe-riod 2009. godine. Prihodi sa inostranih tržišta učestvuju sa nešto više od polovine u ukupnim prihodima ostvar-ene prodaje. Dominantno tržište za programe Tigrovih fabrika su zemlje Evropske unije, gde je u prvoj polovini godine plasirano preko 80 odsto ukupnog izvoza. U programu gumene obuće, koji je najzastupljeniji u izvozu, prodaja je u prva tri kvartala bila za 56 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Najveće tržište za visokokvalitetnu gumenu obuću su zemlje Zapadne Evrope.

INSPEKCIJISKI TIM EVROPSKE UNIJE tokom dve nedelje oktobra nadzirao je sistem kontrole mesa poreklom od goveda i svinja. Ocenili su da je načinjen izuzetan napredak kada je u pitanju harmonizacija propisa iz oblasti kontrole zaraznih bolesti životinja, bezbednosti hrane i dobrobiti životinja. Tokom godine četiri inspekcijske kontrole ispitivale su rad u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uključujući i veterinarsku inspekciju farma životinja, klanica, mlekara i laboratorija. Dobro je ocenjen sistem službenih kontrola provere usaglašenosti uzgoja, zdravstvene zaštite i kontrole klanica i prerađivača mesa. Pozitivan izveštaj inspekcijskog tima EU u potpunosti je u skladu sa nedavnom odlukom Evropske unije kojom je odobren izvoz mleka iz

Srbije. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede očekuje da će se lista objekata iz kojih je dozvoljen izvoz na tržišta EU, proširiti u skladu sa higijenskim i drugim merama koje sprovode klanice i prerađivačka industrija prema strogim propisima EU.

I tim Ruske Federacije posle dvonedeljne inspekcije pozitivno je ocenio standarde u uzgoju životinja na farmama, prometu životinja, zdravstvenoj zaštiti, bezbednosti hrane i prerađivačkoj industriji u Srbiji. Zato se očekuje da će biti odobren izvoz mesa i proizvoda od mesa u Rusiju, na isti način kao što je odobren izvoz ribe i ribljih prerađevina sredinom godine.


SIEPA AKTUELNOSTI

Redefinisanje izvoza

Naš dosadašnji izvoz je pravljen uglavnom u EU i zemlje CEFTA sporazuma i bio zasnovan je na proizvodima nižeg stepena prerade. Iako je ubedljivo najveći partner u izvozu Republike Srbije, Evropska unija je vrlo zahtevno tržište. Čak i kada naši najbolji proizvodi preskoče barijere u obliku standarda kvaliteta, oni i dalje imaju ograničen pristup ovom tržištu. Zato je od velike važnosti za domaći sektor malih i srednjih preduzeća, sa kojim SIEPA najviše sarađuje, otvaranje novih izvoznih tržišta. U ovoj godini smo, iz ovog razloga, „otvorili“ nova tržišta – Rusiju, Belorusiju, i zemlje Severne Afrike. Ove godine SIEPA je organizovala učešće domaćih kompanija na 12 međunarodnih sajmova (10 proizvodnih i dva investiciona) širom sveta, na kojim se predstavilo 138 domaćih kompanija, a kao direktan rezultat nastupa ostvaren je izvoz od 385,8 miliona evra samo u početnim fazama projekata. Posle nastupa na međunarodnom sajmu FIA u Alžiru dogovoren i kapitalni projekat adaptacije postojećih i izgradnju novih rashladnih

kapaciteta ove zemlje, u vrednosti od pola milijarde dolara, u kome će srpske kompanije nastupati kao konzorcijum. Zajedno sa rezultatima nastupa domaće prehrambene industrije u Moskvi ili našim građevincima u Belorusiji, ovo otvaranje vrata Afrike je pokazalo sav potencijal redefinisanja srpskog izvoza. Sa istom namerom SIEPA je pristupila i formiranju izvozne alijanse proizvođača nameštaja za zajednički nastup u SAD.

Podrška izvozu

Da bi izrasle u nosioce srpske privrede, mala preduzeća moraju da porastu, a za rast su im neophodne velike investicije u razvoj novih proizvoda, izgradnju proizvodnih kapaciteta i uvođenje savremenih tehnologija. Nove investicije imaju ekonomskog smisla samo ako se obezbedi tržište. Zato je jedina moguća strategija za dinamični razvoj ovog sektora – podsticanje izvoza.Indirektno finansiranje, koje već godinama sprovodi SIEPA, ima za cilj unapređenje izvoznog marketinga. Radi se o bespovratnoj pomoći našim malim i srednjim preduzećima za učešće na

međunarodnim sajmovima, sertifikaciju i resertifikaciju, posete stranim tržištima, dizajniranje proizvoda, ambalaže i promotivnih materijala i druge aktivnosti. Tokom deset krugova dodele sredstava, za ukupno 829 projekata odobreno je 375 miliona dinara. Ipak, kljućna rešenja za rast sektora malih i srednjih preduzeća nisu i ne treba ni da budu u sferi delovanja države, nego poslovne politike na mikro nivou. Na državi je da intenzivira rad na programima finansijske i tehničke pomoći, ali sami preduzetnici moraju da što više rade na podizanju svog kapaciteta i kvaliteta, osvajanju novih tržišta i udruživanju sa drugim firmama zbog zajedničkih nastupa.U narednoj 2011. godini planiramo povećanje aktivnosti, samim tim i više sajmova na kojima će domaća preduzeća predstaviti svoje proizvode i usluge. Planirano je ukupno 18 sajmova, među kojima treba spomenuti nekoliko novih destinacija, kao što su „PLMA“ u Amsterdamu i „High Point“ u Severnoj Karolini (SAD), ali i povratak na „Foodex“ u Tokio i „Fancy Food“ u Vašington.

PREDUZETNIŠTVO JE KIČMA EKONOMIJE JEDNE ZEMLJENOVI DIREKTOR SIEPABOŽIDAR LAGANIN

Božidar Laganin je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Stručna znanja i veštine usavršavo je u zemlji i inostranstvu kroz brojne programe kao što su PACA program, GTZ, Nemačka (Lokalni ekonomski razvoj), JICA, Japan (Program za promociju ulaganja), Bečki Institut za međunarodne ekonomske studije, Austrija (Program za promociju ulaganja) i Harvard Univerzitet (Harvard Kennedy School) -Upravljanje u dvadeset prvom veku. Profesionalnu karijeru otpočeo je u junu 2004. godine kao savetnik za strana ulaganja u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Najznačajniji projekti na kojima je radio su kreiranje mreže od preko 100 lokalnih partnera agencije SIEPA pomognut od Ujedinjenih nacija - program za razvoj (UNDP) i podizanje investicionih kapaciteta gradova i opština kroz program regionalne akreditacije implementiran u saradnji sa Svetskom bankom (WB). Od 2007 do 2008. godine bio je specijalni savetnik direktora SIEPA. Pregovarao je uslove realizacije najvećih investicionih projekata i koordinirao aktivnosti na svim nivoima državne uprave.

Od 2008. godine radio je kao savetnik ministra u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo na promociji direktnih stranih ulaganja u sektor telekomunikacija i informacionih tehnologija, kao i na izradi zakonskih i podzakonskih akata kojima se uređuje sektor telekomunikacija. Posebno je bio zadužen za strateške projekte Vlade Republike Srbije u sektoru telekomunikacija koje je realizovalo Ministarstvo. Oktobra 2009. godine postavljen je za državnog sekretara u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo.

SIEPA je u 2009. godini pokrenula pilot projekat „Redizajn-stvaramo nove brendove“ kako bi domaćim firmama, koje svoje poslovanje žele da prošire na inostrana tržišta, ukazali na važnost izgleda pakovanja proizvoda. Ovim projektom je skrenuta pažnja na činjenicu da imamo mnogo mladih dizajnera, a privreda treba da iskoristi njihov potrencijal i počne da razmišlja o dizajnu kao ključnom elementu svakodnevnog poslovanja, bez obzira na veličinu kompanije. S obzirom na to da su reakcije javnosti u 2009. godini bile pozitivne, projekat

se nastavio i u 2010. godini sa ciljem da doprinese podizanju svesti o značaju dizajna. U nastavak projekta je uključeno više aktera, odnosno, izabrano je sedam proizvoda kojima će se raditi redizajn pakovanja a takodje uključen je i veći broj studenata. Projekat je podržalo i Ministarstvo omladine i sporta i Privredna komora Srbije, dok na redizajnu rade studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Beogradske politehnike i Fakulteta za dizajn Univerziteta Megatrend, uz nadzor mentora.

Odabrane kompanije su: Frigonais (Niš) - voćni pire,Vumo (Ugrinovci) - Celuna papuče i klompe,Royal Eco Food (Beograd) - Gift gajbica: ajvar ljuti, ajvar blagi i umak od šljiva,Ufar (Barajevo) - DIAMEL prirodni voćni šećer,INSA (Zemun) - budilnik sa dva zvona,YUMIS (Niš) - supe u kesici,Tomaco Line (Leskovac) - čokoladna tabla.Rezultati projekta biće predstavljeni poslednje nedelje januara (od 24. do 30. januara 2011. godine) u galeriji O3ONE.

Svetska finansijska kriza je na ružan način pokazala koliko je današnja ekonomija globalna, a pojave koje

se u njoj dešavaju ne zaobilaze nikoga. U ovakvim uslovima, svako ko se na vreme priključio trendu slobodne trgovine ima prednost nad konkurencijom jer sada izvoz postaje važniji nego ikad. Direktno je zaslužan za stvaranje deviznih rezervi koje generišu ekonomiju obima, kao i transfer novih tehnologija. Takođe predstavlja indikator efikasnosti industrijskog sektora. Najzdraviji način je kada taj izvoz dolazi od izvozno orijentisanih stranih investicija, kakav je slučaj sa Srbijom, koja se u poslednjim godinama etablira na svetskoj investicionoj mapi kao idealna proizvodna platforma na teritoriji Evrope sa koje svojim proizvodom možete „pokriti“ tržišta od skoro milijardu potrošača bez plaćanja carine. Zemlje čija je ekonomija bila proizvodno i izvozno orijentisana (npr.Nemačka) su mnogo brže izašle iz recesije nego zemlje koje su bile orijentisane uslugama (npr.Velika Britanija). Sporiji pad bruto društvenog dohotka prošle, kao i njegov rast ove godine su potvrdile ovo pravilo u korist Srbije u odnosu na druge zemlje u regionu. Kada ovome dodamo i rast srpskog izvoza od preko 20% u odnosu na isti period prošle, krizne, godine možemo zaključiti da se „svetlo na kraju tunela“ jasno vidi, a da se mi nalazimo na pravom putu.


Oporavak, ali nedovoljan

Iako statistike pokazuju da se Srbija najbolje oporavlja u odnosu na druge tranzicione zemlje u regionu, privredne aktivnosti u 2010. godini nedovoljne su da domaćoj ekonomiji omoguće dostizanje nivoa proizvodnje iz pretkriznog perioda. Zato je važno da umesto rastom domaće potrošnje opravak bude omogućen rastom izvoza- koji je osnovni pokretač rasta svake privrede. U prva tri kvartala 2010. godine vrednost izvoza iz Srbije iznosila je 5,3 milijarde evra, a ukupni rast izvoza u odnosu na isti period prošle godine dostigao je 21,1 odsto. Kako domaća tražnja i sa njom povezan uvoz imaju znatno niži rast, trgovinski deficit se smanjio za oko sedam odsto. U izvozu, kao i svake godine, dominira pet grupa proizvoda: gvožđe i čelik, obojeni metali, električne mašine i uređaji, voće i povrće, žitarice i proizvodi na bazi žitarica. Udeo ovih proizvoda u ukupnom izvozu iznosi 33,4 odsto. Rast izvoza ovih proizvoda u odnosu na isti period 2009. godine uvećan je i do 70 odsto. Tako visoke stope rasta ukazuju da izvoz pokazuje realan i brz oporavak, koji nije uslovljen samo niskim prošlogodišnjim vrednostima nekih sirovina. Razlog brzog oporavka izvoza obojenih metala nalazi se kako u oporavku svetske tražnje, tako i u izraženom rastu cena metala na svetskom tržištu. I pored činjenice da su metali glavni pokretač oporavka izvoza i plasman ostalih proizvoda raste. U ukupnoj vrednosti izvoza žitarica, kukuruz je dominantan proizvod. Povoljnija cena na inostranom nego na domaćem tržištu, zalihe prošlogodišnjeg roda i dobar kvalitet domaćeg kukuruza, omogućili su njegov značajan plasman na strana tržišta.Ako posmatramo domaći izvoz po geografskoj strukturi, uočićemo da je u prvih devet meseci 2010, zabeležen visok međugodišnji porast (od čak 31 odsto) u korist plasmana robe u zemlje članice Evropske unije. Najveće povećanje izvoza ostvareno je u Poljskoj (73,5 odsto), Češkoj Republici (54,2 odsto), Slovačkoj (50,4 odsto), Grčkoj (48,7 odsto), Italiji (42,7 odsto) i Bugarskoj (38,8 odsto). U razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma, Srbija ostvaruje suficit, pre svega zbog visokog izvoza poljoprivredniih proizvoda (najviše žitarica i raznih vrsta pića), gvožđa i čelika. Najveći suficit je ostvaren u razmeni sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Republikom

Makedonijom. Najveći deficit pretprpela je trgovina sa Ruskom Federacijom. Visok obim uvoza energenata, pre svega nafte i gasa (učestvuju u uvozu sa 75 do 80 odsto) glavni je uzrok konstantnog deficita na srpskoj strani. Prema Sporazumu o slobodnoj trgovini, privrednu saradnju Srbije i Rusije karakteriše međusobna bescarinska trgovina kojom je 95 procenata robe povlašćeno. Najzastupljeniji proizvodi koji se iz Srbije izvoze u Rusiju su: podni pokrivači i ploče, sveže jabuke, lekovi, akumulatori, pneumatske gume, šipke, profili od bakra i nameštaj.

Smanjen uvoz i strane investicije

Uvoz nakon dužeg perioda beleži manji međugodišnji rast od izvoza i iznosi oko

10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najviše je porastao uvoz kamenog uglja, koksa i briketa (96,8 odsto), obojenih metala (81,6 odsto) i nafte i naftnih derivata (43,7 odsto). Primetno je da se i dalje najviše uvoze nafta, gas (prirodni i industrijski), električne mašine, gvožđe, čelik i drumska vozila. I pored blagog međugodišnjeg porasta uvoza, brži rast izvoza nakon perioda krize, doveo je do porasta pokrivenosti uvoza izvozom (196,9 odsto). Zato bi bilo dobro i naredne godine održati ovaj trend porasta neto izvoza, jer je plasman robe na stranim tržištima najvažniji pokretač oporavka domaće privrede.

TRŽIŠNI TRENDOVI

SRBIJA U KRIZIUVEĆALA IZVOZUMESTO RASTOM DOMAĆE POTROŠNJE EKONOMSKI OPRAVAK TREBA DA BUDE OMOGUĆENRASTOM IZVOZA KOJI JE OSNOVNI POKRETAČ RASTA SVAKE PRIVREDE

Jačanje automobilske industrije šansa za razvoj dobavljača

Dolazak „Fiat“-a na naše tržište privukao je veliki broj investitora i dobavljača iz automobilskog sektora. Do kraja 2010. godine, Fiat Grupa će objaviti prvih pet preduzeća izabranih u konkurenciji od 17.000 dobavljača, koji će početkom naredne godine početi izgradnju fabrika u Industrijskoj zoni “Korman polje”. Najveći dobavljač “Fiat” –a, “Magneti Marelli”, već je dobio pet hektara u toj zoni. Potpisan je sporazum sa Vladom Srbije i lokalnom samoupravom o izgradnji fabrike autodelova u koju će biti uloženo 60 miliona evra. Još jedan primer razvoja prateće industije je i južnokorejska “Yura”- dobavljač južnokorejskih proizvođača “Kia”, “Daewoo” i “Hyundai”. Za samo nekoliko meseci “Yura” je pokrenula proizvodnju kablova za automobile u Rači. Takođe, nakon privatizacije „Zastave elektro“, planira se zapošljavanje još 1.000 radnika. Sledeći projekat ove kompanije u Srbiji biće izgradnja fabrike za proizvodnju elektroinstalacija za automobilsku industriju u Nišu, koja će uposliti 1.500 ljudi. Na tržištu je i italijanski „Dytech“ koji planira otvoranje 400 novih radnih mesta. Iz fabrike u Nišu koja bi trebalo da bude završena do sredine 2011. godine, “Dytech” će snabdevati klijente: “Mercedes”, “Reno”, “General motors” i “Fiat”. I slovenački „Grah Automotive“ gradi novi pogon za proizvodnju električnih instalacija za automobilsku industriju, a tu će posao naći 400 radnika. Takođe, nemačka kompanija “Norma” gradi u Subotici novu fabriku za proizvodnju auto-delova u kojoj će biti zaposleno 327 ljudi.

GLOBALNA EKONOMIJA PROLAZI KROZ NAJDUBLJU KRIZU U POSLEDNJIH 60 GODINA, PA SU PAD DOMAĆE I SVETSKE TRAŽNJE, USPORAVANJE KREDITNIH AKTIVNOSTI I PRIVLAČENJA STRANIH INVESTICIJA UTICALI NA SMANJENJE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE, ZAPOSLENOSTI I SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE. NA SREĆU, SRBIJA JE USPELA DA SPREČI VEĆE POREMEĆAJE U FINANSIJSKOM I REALNOM SEKTORU, ODRŽANA JE MAKROEKONOMSKA STABILNOST I UBLAŽENA RECESIJA. IPAK, ZBOG ŠIRENJA KRIZE U JUŽNOJ EVROPI, INVESTITORI SA VELIKIM OPREZOM POSMATRAJU NAŠU ZEMLJU. KAKO SRPSKA EKONOMSKA ISTORIJA (U POGLEDU INFLACIJE, BUDŽETSKIH DEFICITA I UREDNOG OTLAĆIVANJA DUGOVA) NIJE „SVETLA“, NEOPHODNO JE DA BUDEMO NATPROSEČNO DISCIPLINOVANI U POGLEDU KONTROLE I SMANJENJA JAVNE POTROŠNJE I SPOLJNOG ZADUŽIVANJA. SAMO U TAKVIM USLOVIMA UBEDIĆEMO STRANE INVESTITORE DA ULAŽU KOD NAS.

1. Austrija 3.125.022

2. Grčka 1.782.908

3. Norveška 1.557.395

4. Nemačka 1.549.429

5. Holandija 1.530.878

6. Italija 1.028.117

7. Slovenija 758.625

8. Ruska Federacija 594.522

9. Francuska 518.163

10. Luksemburg 457.249

11. VelikaBritanija 439.007

12. Švajcarska 423.218

13. Mađarska 377.706

14. Hrvatska 353.018

15. SAD 219.273

16. Crna Gora 207.744

17. Bugarska 150.686

18. Slovačka 111.815

19. Belgija 70.203

20. Litvanija 58.556

Prvih dvadeset zemalja po vrednosti neto stranih direktnih ulaganja - u periodu od 2000. do avgusta 2010. godine

MAJA VUKOVIĆ


U budućnosti, bilans spoljne trgovine pre svega će zavisiti od brzine izlaska domaće privrede iz recesije, stanja na svetskom tržištu (tražnje i cena) i ekonomske politike u zemlji. Svi ti preduslovi zajedno će uticati na veličinu spoljnotrgovinskog defi cita.Prema podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, neto strana ulaganja u robi i novcu, u periodu od januara do avgusta 2010, iznose 755,69 miliona dolara, dok ukupan priliv premašuje milijardu dolara. Srbija je u 2009. godini privukla 1,9 milijardi dolara neto direktnih stranih investicija, što čini pad od 25 odsto u odnosu na 2008. godinu, kada su strana ulaganja dostigla 2,5 milijardi dolara. U 2007. Srbija je zabeležila 2,2 milijarde neto stranih direktnih investicija, što je za polovinu manje od 4,4 milijardi dolara dostignutih u 2006. godini.Iako su za svaku zemlju najznačajnije investicije koje podstiču produktivnost i tehnološki napredak (naročito u sektoru razmenljivih dobara), strana ulaganja u Srbiji retko idu u industrijski sektor i proizvodnju. Tako je za strane investitore i dalje najatraktivniji fi nansijski sektor (bankarstvo i osiguranje), energetika, telekomunikacije, nekretnine i trgovina na malo. U strukturi neto priliva stranih direktnih ulaganja po zemljama, u prvih osam meseci 2010. godine došlo je do bitnijih promena u odnosu na isti period 2009. Tada se Ruska Federacija zbog privatizacije Naft ne Industrije Srbije

našla na prvom mestu, dok je sada na 17. poziciji. Naime, OAO „Gaspromnjeft “ je početkom februara 2009.,okončao postupak kupoprodaje NIS-a (jedne od najvećih vertikalno integrisanih naft nih kompanija u Centralnoj Evropi), po ceni od 400 miliona evra. Sporazumom je predviđen i program rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa do 2012. godine, u vrednosti od najmanje 500 miliona evra. U okviru restrukturacije poslovanja obezbediće se i uslovi za poboljšanje kvaliteta proizvedenih naft nih derivata do evropskog standarda (“Evro-5”). Na listi stranih investitora, Austrija i Holandija se i dalje nalaze pri samom vrhu, dok SAD i Slovenija zauzimaju četvrto i peto mesto. Slovački investitori sve više su zainteresovani za ulaganja u energetiku i infrastrukturu u Srbiji, dok su kompanije iz Kuvajta okrenute sektoru građevinarstva, telekomunikacija i energetike. Prva faza tranzicije u Srbiji je završena. Ulazimo u drugu fazu, u kojoj su strane direktne investicije izuzetno značajne naročito u oblasti infrastrukture. Strateški sektori za ulaganja u Srbiju su: automobilska indistrija, informacione tehnologije, energetika, putna i železnička infrastruktura.

Kretanje izvoza i uvoza od 2001. do septembra 2010. godine

5,3milijarde evraiznosila je vrednostizvoza iz Srbijeu prva tri kvartala2010. godine

Specijalnu ediciju dobijaju pretplatnici, a ostali zainteresovani mogu je posebno naručiti

Kontakt telefoni: (011) 262 28 15, 218 70 96 [email protected], [email protected]


U FOKUSU

Sa dolaskom stranih kompanija na srpsko tržište, termin društveno odgovornog poslovanja odomaćio

se i u našoj privredi. Iako je i pre dolaska multinacionalnih kompanija bilo svetlih primera odgovornosti i donatorstva domaćih preduzeća, po prvi put o korporativnoj odgovornosti počelo je da se govori kao principu koji treba da bude integrisan u strategije poslovanja. Zato

se često koristi i engleska skraćenica CSR (Corporate Social Responsibility). U svetu koji je ozbiljno ugrožen ekonomskom krizom i sve manjim obnovljivim resursima koje su kompanije nemilice trošile, novi koncept postao je imperativ održivog razvoja i opstanka planete. Postoji više različitih definicija CSR-a, ali suštinu ovog principa možda najbolje opisuje Vilijam Klej Ford, predsednik

kompanije Ford, kada pravi razliku između dobrih i uspešnih kompanija. Ford kaže: „Dobra kompanija nudi odlične proizvode i usluge. Velika kompanija takođe nudi dobre proizvode i usluge, ali se trudi i da poboljša svet“. U trenutku svetske ekonomske krize koja je u velikoj meri i nastala usled neetičnog upravljanja velikim korporacijama i finansijskim institucijama, vraćanje principima CSR-još više je aktuelno. Analitičari sektora robe široke potrošnje tvrde i da proizvođači koji ne budu poslovali po tim principima u skoroj budućnosti neće ni postojati. Kako tvrdi ugledni analitičar kompanije Nielsen, Žan Žak Vandenhid, danas je potrošač „gospodar igre“. Vesti o

SAVREMENI KONCEPT DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA POČIVA NA ČETIRI STUBA: ODGOVORNOM ODNOSU PREMA ZAJEDNICI, ZAPOSLENIMA, ŽIVOTNOJ SREDINI I FER PONAŠANJU NA TRŽIŠTU

ANA RADIĆ

DOBRO JE ČINITI

DOBROneodgovornom poslovanju i lošim proizvodima i uslugama danas se šire brzinom svetlosti. Prenose ih ne samo mediji, već ih potrošači razmenjuju i putem interaktivnih socijalnih mreža u koje imaju veliko poverenje zbog neposrednosti kontakta i lakoće razmene iskustava. Zato se kompanije koje posluju odgovorno bolje kotiraju na berzi, a potrošači imaju više poverenja u njihove proizvode. Savesno poslovanje, kako se pokazalo na Zapadu, na kraju dovodi do uvećanja profita i jačanja ugleda brenda onih preduzeća koja brinu o zajednici i svojim potrošačima.

Filantropija i „tržišni moral“

Koncept korporativne odgovornosti ili društveno odgovornog poslovanja, počiva na četiri stuba: odgovornom odnosu prema zajednici (u koji spada i filantropija), zaposlenima, životnoj sredini i fer ponašanju na tržištu. U razvijenijim državama velike teme su ekološke: klimatske promene, ušteda energije i resursa. Puno se vodi računa i o odgovornom ponašanju na tržištu, pa je pokrenuto puno kampanja za zabranu reklamiranja gaziranih pića, brze hrane i slatkiša deci. Dakle, odgovornost prema društvu u kome se posluje, ne manifestuje se samo kroz donacije već ulazi u srž poslovanja firmi i svaki segment rada. Posle velikih skandala koji su izbili sa otkrivanjem ekoloških zagađenja i zloupotrebe radne snage u nerazvijenim zemljama, ugledne multinacionalne kompanije dosta vode računa o odgovornom upravljanju lancem nabavke, pa ozbiljno pristupaju uspostavljanju svih standarda kod lokalnih dobavljača. Tako se dešava da se i u Srbiji mala i srednja preduzeća preko multinacionalnih kompanija „u hodu“ uče CSR-u i moraju da ispoštuju sve standarde, od kvaliteta sirovina do zaštite životne sredine.Prvi oblici savremenog društveno odgovornog poslovanja svakako leže u filantropiji- zadužbinarstvu i radu dobrotvornih fondacija bogatih pojedinaca. Izraz filantropija nastala je od grčkih reči philos („prijatelj“) i anthropos („čovek“). Prevodi se kao dobročinstvo, odnosi se na sva dobrotvorna davanja za opšte dobro i na donatore-filantrope. Takav pristup pomoći lokalnoj zajednici veoma je koristan, a osim na Zapadu poznat je i u srpskoj istoriji. Veliki dobročiniteli bili su trgovci Kapetan Miša Anastasijević, Nikola Spasić i Ilija Kolarac. U SAD-u krajem 19. veka najpoznatiji filantrop bio je naftaš

Džon Rokfeler, a danas je to Bil Gejts. Međutim, poslovati odgovorno u 21. veku zahteva mnogo više od donacija i učešća u ad-hoc projektima. Zaokret ka „novoj korporativnoj filantropiji“ predstavlja dugoročno opredeljenje kompanija za rešavanja posebnih društvenih pitanja, preuzimanje inicijativa i aktivno angažovanje u njihovoj realizaciji. Potrebna je strategija koja se sprovodi dugoročno kao jedan od ciljeva poslovanja. Prekretnicu u SAD-u predstavljala je odluka Vrhovnog suda pedesetih godina prošlog veka o ukidanju zakonskih ograničenja, ali i nepisanih pravila o zabrani ili ograničavanju korporativnih priloga i uplitanja korporacija u društvena pitanja. Posle toga, većina američkih kompanija našla se pod pritiskom da ispolji društvenu odgovornost i u tu svrhu ustanovi interne fondove i donatorske programe. Izlivanje nafte iz broda Exxon Valdez dovelo je u pitanje praksu korporacija osamdesetih godina 20. veka da odgovornost pokazuju tako što rešavaju probleme koji nemaju veze sa njihovim biznisom. Naime, nakon ove ekološke katastrofe, ispostavilo se da menadžment Exxon Valdeza-a nije imao nikakav kontakt sa ekolozima. Isto tako, odluka kompanije Shell da potopi naftnu platformu u okean rezultirala je time što su potrošači bojkotovali njihove proizvode. Dakle, „tržišni moralni faktor“ doveo je do toga da potrošači, investitori i potencijalni zaposleni procenjuju kompanije sa stanovišta etičnosti poslovanja.

Nužno partnerstvo poslovnog, javnog i nevladinog sektora

Istraživanje koje je u oktobru 2010. objavila agencija Synovate pokazalo je da građani u Srbiji još uvek nisu dovoljno upoznati sa suštinom društveno

odgovornog poslovanja. Tako dve trećine građana nikada nije čulo za termine „korporativna odgovornost“ ili „društveno odgovorno poslovanje“, a samo 16 odsto moglo je da navede kompanije koje smatra odgovornim. Jedan od paradoksa je da kompanije koje posluju odgovorno i imaju strateške programe u javnosti nisu prepoznate kao takve, dok su neke kompanije koje imaju samo ad-hoc donacije prepoznate kao društveno odgovorne. Takođe, nekad se PR akcije ili sponzorisanje nacionalnog brenda vide kao odgovorno poslovanje, dok se neodgovorno ponašanje prema zaposlenima, lokalnoj zajednici i životnoj sredini prepoznaje tek u slučaju ekstrema. Ipak, ono što ohrabruje jeste da su ispitivani stručnjaci koji se u svojim kompanijama bave korporativnom odgovornošću, jasno razlikovali istinsku posvećenost opštoj dobrobiti od marketinga. To ukazuje na činjenicu da je u poslednjih par godina velika pažnja u preduzećima posvećena ovom konceptu. Osim što je dobro za naše društvo, korporativna odgovornost je nužna i zato što naše firme ne bi mogle da budu konkurentne na stranim tržištima. Posebno je važno da što pre ovaj koncept počnu da razvijaju mala i srednja preduzeća, koja nemaju kao multinacionalne kompanije već razvijene modele koje prenose u sve zemlje u kojima posluju. U budućnosti se očekuje da u skladu sa primerom razvijenih zemalja i pod uticajem Evropske unije i država preuzme aktivniju ulogu u razvoju korporativne odgovornosti.

Zaokret ka„novojkorporativnojfilantropiji“predstavljadugoročnoopredeljenjekompanijaza rešavanjaposebnihdruštvenihpitanja


Prvi korak je učinjen Strategijom razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja, koju je Vlada Srbije usvojila 9. jula ove godine.

Da bi uspešno sprovodile svoje projekte, kao i u cilju edukacije, važno je da kompanije sarađuju i razvijaju partnerstva sa nevladinim organizacijama koje se bave promocijom korporativnog građanstva.

Različite organizacije civilnog društva, na neki način su i specijalizovane za posebne segmente rešavanja društvenih problema. Zato je najbolje da u partnerstvu sa njima kompanije razvijaju projekte pomoći društvu i tako efikasnije usmeravaju svoje materijalne resurse, znanja i dobrovoljan rad zaposlenih.

Partnerske organizacije u Srbiji

U Srbiji najveće iskustvo u saradnji sa kompanijama imaju nevladine organizacije koje se bave promocijom i razvojem korporativne odgovornosti. Tako Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) uspešno razvija programe filantropije, a od početka svog rada ova organizacja je obezbedila preko 2,5 miliona evra za više od 650 projekata sprovedenih u oko 200 lokalnih zajednica širom Srbije i Crne Gore. BCIF je u saradnji sa Ministarstvom kulture, pravnicima, ekonomistima i

predstavnicima fondacija i nevladinih organizacija, pokrenuo inicijativu i sastavio prednacrt Zakona o zadužbinama i fondacijama koji bi ovu oblast regulisao u skladu sa savremenom evropskom regulativom. Takođe, u saradnji sa Ministrastvom finansija, BCIF je pripremio set amandmana sa ciljem donošenja poreskih olakšica za donacije kompanija i pojedinaca. Od 2007. BCIF dodeljuje i VIRTUS nagradu za korporativnu filantopiju, a među nagrađenima su medijska kuća B92, Eurobank EFG, Erste bank, Societe Generale Banka, Telenor, a u kategoriji malih i srednjih preduzeća kompanije „Sto posto“ i Infostud. Na polju razvoja prakse volontiranja zaposlenih, najviše je angažovan Smart Kolektiv Ova organizacija koordinira i radom Foruma poslovnih lidera Srbije i njihovim programima volontiranja. Tako se među mnogim projektima izdvaja akcija „Naš Beograd“ koja je dve godine zaredom uspešno realizovana. Ove godine oko 400 volontera, zaposlenih u kompanijama članicama Foruma poslovnih lidera, učestovalo je u više dobrovoljnih akcija (od čišćenja Beograda, do druženja sa nezbrinutom i decom sa invaliditetom i licima u staračkom domu). Jedan od važnih projekata je i „Preduzmi nešto!“, program mentorstva namenjen mladim preduzetnicima, kojima iskusni menadžeri prenose svoje iskustvo i veštine u vođenju privatnog biznisa. Smart Kolektiv je i jedan od pokretača

prvih aktivističkih uličnih novina u zemlji „Liceulice“. Ovaj list prodaju mladi beskućnici, a polovinu zarade od prodaje dobijaju kolporteri. Generalni pokrovitelj ovog lista je Telekom Srbije, a podžale su ga i Eurobank EFG, Coca-Cola Hellenic i Holcim. Pre skoro tri godine, osnovan je i Globalni dogovor Ujedinjenih nacija u Srbiji. Ova organizacija povezuje preduzeća i institucije sa organizacijama UN-a, vladama i civilim društvom radi unapređenja deset univerzalnih principa iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, životne sredine i borbe protiv korupcije. Principi odgovornog poslovanja zasnivaju se na Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava, Deklaraciji Međunarodne organizaciji rada o fundamentalnim principima i pravima na radu, Deklaraciji o životnoj sredini i razvoju i Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije. Globalni dogovor ima više od 6000 članica u 120 država, dok su u Srbiji trenutno registrovane 62 članice. Cilj članica Globalnog dogovora nije ispunjavanje zakonskih minimuma, već unapređenje poslovne prakse iznad zahteva zakonodavaca i unapređivanje međusektorskog dijaloga. Koliko je ova organizacija kod nas uspešna, svedoči nagrada koju je Globalni dogovor UN Srbija dobio na Godišnjem skupu lokalnih mreža u Njujorku, kada je proglašen za jednu od tri najbolje mreže u svetu za 2009. godinu.

INVESTIRAMOU EVROPSKEVREDNOSTINATAŠA KRSTIĆ, DIREKTORKA KORPORATIVNIH KOMUNIKACIJA EUROBANK EFG

Koncept društveno odgovornog poslovanja danas je postao neophodan element poslovne

strategije svake uspešne kompanije. Među različitim projektima kojima kompanije dobrovoljno doprinose dugoročnom razvoju ekonomskih, socijalnih ili ekoloških aspekata društva, izdvaja se sveobuhvatni program korporativne odgovornosti Eurobank EFG – „Investiramo u evropske vrednosti“. Od svog osnivanja u Srbiji 2003. godine, Eurobank EFG insistira na strateški osmišljenom i kontinuiranom programu društvene odgovornosti, težeći da postane Banka vodećeg izbora za svoje klijente, fizička i pravna lica, istovremeno poslujući sa osećajem odgovornosti prema zaposlenima, klijentima, stejkholderima i društvenoj zajednici. O projektima koji su integrisani u poslovnu strategiju, njihovim rezultatima i partnerima u dobrotvornim projektima, razgovarali smo sa Natašom Krstić, direktorkom korporativnih komunikacija Eurobank EFG.

Eurobank EFG je u Srbiji poznata kao jedan od lidera društevno-odgovornog poslovanja. Na čemu se bazira ideja odgovornog poslovanja Eurobanke?

Društveno odgovorno poslovanje predstavlja integralni deo strategije Eurobank EFG Grupe u svim zemljama u kojima posluje i obuhvata principe i

vrednosti poput meritokratije, timskog rada, kvaliteta, poverenja, efikasnosti, kreativnosti, poštovanja prema ljudima i doprinosa društvenoj zajednici. U martu 2006. godine, kada se pozicionirala među vodećim bankama na srpskom finansijskom tržištu, Eurobank EFG je formirala sveobuhvatni program korporativne društvene odgovornosti pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“. Kroz taj program Banka kontinuirano ulaže u četiri ključna segmenta društva: edukaciju, zdravstvo, zaštitu životne sredine i integraciju osoba sa invaliditetom u normalne životne i radne tokove. Nedavno smo, odlukom da postanemo generalni pokrovitelj pozorišne sezone 2010/2011 Ateljea 212, osnovali još jedan, peti stožer – Eurobank EFG Kultura. Kroz taj program ćemo raditi na afirmaciji i promociji umetnosti i kulture. Eurobanka je do sada u različite projekte podrške društvenoj zajednici u okviru programa „Investiramo u evropske vrednosti“ uložila preko 3,5 miliona evra.

Eurobank EFG Školarine postale su omiljeni brend među studentima. Koliko je studenata do sada Banka nagradila?

Program „Eurobank EFG ŠKOLARINE” ove godine sprovodimo po peti, jubilarni put. Na ovaj način, Eurobanka želi da nagradi mlade talente i podrži njihovo dalje usavršavanje, ukazujući svojom akcijom na značaj ulaganja u visoko

obrazovanje za ekonomski razvoj zemlje. Školarine su način da motivišemo mlade talentovane ljude da ostanu u Srbiji i svojim talentom i znanjem doprinesu njenom sveukupnom ekonomskom napretku. Program je namenjen najboljim studentima završnih godina i apsolventima državnih univerziteta u Srbiji. Od početka programa, Banka je dodelila 1.300 jednokratnih školarina u pojedinačnom iznosu od 1.000 evra (ukupno preko 1,3 miliona evra). Krajem ove godine nagradićemo 50 novih laureata. Budući laureati Eurobank EFG Školarina moraju imati prosek ocena preko 9,5, da pokazuju liderski potencijal, dobro poznavanje stranih jezika i interes za razvoj lokalne zajednice. Osim akademskih rezultata, nezavisna selekciona komisija vrednuje i nagrade ostvarene tokom školovanja, kao i učestvovanje u vannastavnim aktivnostima. Konkurs administrira „Institut za međunarodno obrazovanje“ (Institute of International Education), najstarija i najveća nezavisna neprofitna međunarodna organizacija sa sveobuhvatnim iskustvom u visokom obrazovanju.

INTERVJU


Pored edukacije, Eurobank EFG se posvetila unapređenju zdravstva, ali i zaštiti životne sredine. Šta je urađeno na tom polju?

Banka je, u okviru programa „Eurobank EFG ZDRAVSTVO“, donirala milion evra za implementaciju Nacionalnog PET Centra, u sklopu Kliničkog centra Srbije, čime se uključila u nacionalnu kampanju „Srbija protiv raka“. Zahvaljujući izuzetno značajnim dijagnostičkim potencijalima ove tehnike, znatno se ubrzava uspostavljanje tačne dijagnoze najtežih bolesti. Time se značajno doprinosi pravovremenom i adekvatnom planiranju lečenja, preciznoj proceni rezultata, a samim tim i boljoj prognozi ozdravljenja pacijenata.Takođe, kao banka koja u fokus svog odgovornog poslovanja stavlja očuvanje zdravlja i prevenciju, Eurobank EFG je svojim klijentima ponudila jedinstveni program besplatne zdravstvene zaštite - Medifree. Ovaj program omogućava vlasnicima tekućeg računa Euro Plata Premija neograničen broj besplatnih specijalističkih pregleda u Opštoj bolnici Bel Medic kod lekara opšte medicine i interniste, uključujući EKG, oftalmologa, opšteg hirurga i ginekologa za dame.U okviru programa „Eurobank EFG EKOLOGIJA“ rekonstruisano je i adaptirano osam parkova u šest gradova širom Srbije: U Beogradu Botanička bašta, inkluzivni „Park duginih boja“ i Park za venčanja na Adi Ciganliji, Dunavski park u Novom Sadu, Park Čair u Nišu , Narodna bašta u Pančevu, park Učiteljskog fakulteta u Jagodini i „Sunčani park“ u Požarevcu. Značajno je da je većina rekonstruisanih parkova odličan primer partnerstva lokalne zajednice, lokalne samouprave i privatnog sektora, što je i potvrđeno godišnjom nagradom Grada Pančeva koju je Banka dobila za uspešnu saradnju ostvarenu prilikom rekonstrukcije Narodne bašte. Takođe, upravo za projekte rekonstrukcije gradskih parkova širom Srbije, Eurobank EFG je prošle godine postala laureat prestižne nagrade „Virtus“, kao i priznanja “Zlatni pečat”, Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije- za kontinuirani doprinos ekologiji.

Evropski institut za dizajn i invaliditet – Dizajn za celu Evropu nedavno je Eurobanci uručio sertifikat o inkluzivnosti kojim se vašem poslovnom sedištu „Eurobank EFG Centru“, uručuje priznanje za prilagođenost zgrade osobama sa invaliditetom.

Eurobank EFG poklanja izuzetno veliku pažnju uključivanju osoba sa invaliditetom u normalne životne i radne tokove, a to čini najpre sopstvenim primerom u poslovanju. Preuređenjem svojih filijala kako bi bile dostupne svima, obukom zaposlenih o korišćenju adekvatne terminologije u ophođenju prema osobama sa invaliditetom, a zatim i posebnim projektima kojima radi na podizanju svesti o neophodnosti potpune integracije osoba sa invaliditetom u sve društvene tokove. Eurobank EFG Centar se prostire na 6.700 kvadratnih metara i jedna je od retkih poslovnih zgrada u Beogradu koja spaja savremenu funkcionalnost sa ekološkim dizajnom, a istovremeno je prilagođena radu i usluživanju osoba sa invaliditetom. Sertifikat renomiranog Evropskog instituta za dizajn i invaliditet - Dizajn za Evropu je prestižno prizanje koje se po prvi put dodeljuje jednoj poslovnoj zgradi u Srbiji, zbog čega smo veoma ponosni.

U okviru stožera „Eurobank EFG JEDANKOST“, većina projekata je realizovana u saradnji sa Centrom za razvoj inkluzivnog društva, od kojih se izdvaja Prvi inkluzivni park – „Park duginih boja“ na Bežanijskoj kosi, Pokretni inkluzivni muzej i internet prezentacija banke, koja je prilagođena slepim i slabovidim osobama, kao i projekat adaptacije poslovnog sedišta banke.

Srbijom je ovog leta prošao „Pokretni inkluzivni muzej“, kao još još jedan od projekata u okviru kojeg Banka motiviše talentovane studente. Šta je Inkluzivni muzej?

Reč je o izložbi praktičnih predmeta dizajniranih po međunarodnom principu „Dizajn za sve“, odnosno predmeta prilagođenih tako da ih mogu koristiti i osobe sa invaliditetom. Predmete su osmislili studenti umetnosti, arhitekture, šumarstva i fakulteta za dizajn, što je bio zadatak na prethodno raspisanom konkursu u organizaciji Centra za razvoj inkluzivnog društva i Eurobank EFG, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije. Pokretnu izložbu 27 predmeta do sada su videli građani Beograda, Niša i Pirota, a u narednom periodu će Pokretni inkluzivni muzej obići i druge veće gradove u Srbiji. Finalni cilj ovog projekta je da se izloženi predmeti uvrste u proizvodni ciklus neke od domaćih kompanija.

Veliku pažnju javnosti izazvala je i zajednička kampanja Eurobank EFG i Fonda „Ana i Vlade Divac“ pod nazivom „Veliko srce“. Odlučni ste da podržite i najmlađe, odnosno i polaznike vrtića?

U želji da stvorimo uslove za lepše detinjstvo i pravilan razvoj najmlađih kroz igru i sportske aktivnosti, lansirali smo humanitarnu MasterCard karticu „Veliko srce“. Sredstva koje Banka izdvaja od svoje zarade usmeravaju se na obnovu dečjih igrališta u sklopu državnih obdaništa u Srbiji. Ova kreditna kartica se koristi kao i svaka druga, pa korisnici nemaju nikakvih dodatnih troškova. Mogu je koristiti za plaćanje roba i usluga i podizanje novca u zemlji i inostranstvu. Od početka ove plemenite akcije u februaru, već dva vrtića („Sunčica“ u Beogradu i „Palčić“ u Nišu) dobila su nova igrališta opremljena mobilijarom bezbednim za igru dece sa invaliditetom.

Eurobanka želida nagradimlade talentei podrži njihovo dalje usavršavanje, ukazujući svojom akcijomna značaj ulaganjau visoko obrazovanjeza ekonomski razvojzemlje.Školarine su načinda motivišemomlade talentovane ljudeda ostanu u Srbijii svojim talentomi znanjemdoprinesu njenomsveukupnomekonomskom napretku


PRIMERI USPEHA

U oblasti robotike i automatizacije procesa i mašina, za samo

šesnaest godina ICM Electronics utvrdio je vodeću poziciju na tržištu sa ciljem da domaćim i inostranim klijentima pruži

kvalitetna rešenja.

ROBOTIKA NA USLUZIUvođenje robota u

tehnološke procese u različitim granama

industrije predstavlja logičan nastavak unapređenja tehničkih rešenja u oblasti automatizacije. Njihovo korišćenje danas je široko rasprostranjeno, a tehnički i ekonomski razlozi su najčešća motivacija za efikasnu primenu robota. Bez obzira da li se radi o procesima serijske proizvodnje, sklapanju delova ili pakovanju, odnosno o procesima sa velikim brojem ponavljanja iste operacije ili niza operacija, prednosti

robota su očigledne. Njihova preciznost ne može se meriti ljudskom radnom snagom. Uvođenjem robota zaposleni se sve više angažuju na kvalitetnim, a sve manje na opasnim, fizičkim i rutinskim poslovima. U tim slučajevima radna snaga može da se specijalizuje u kreativnijim poslovima koji su zahtevniji i koji koriste njihov umni potencijal. U Srbiji u pojedinim granama industrije kao što su npr. industrije građevinskog materijala, metalna i prehrambena industrija, kao

i u procesima pakovanja, roboti su uveliko u primeni. Danas Kappa Group (Jaffa), Bambi, Banat, Swisslion, Centroproizvod, Imlek, Grand Prom i mnoge druge kompanije su uz robote podigle kvalitet proizodnje, ekonomičnosti i produktivnosti kako bi mogle da se takmiče sa sličnim kompanijama u Evropi. Lidersku poziciju na tržištu u oblasti proizvodnje robota i automatizacije procesa i mašina ima svakako ICM Electronics iz Novog Sada. Njihovi roboti mogu da

pakuju, paletiziraju, vrše zavarivanje, seku i savijaju limene table i vrše sve druge operacije koje su potrebne da bi se jedan proizvodni proces uspešno i kvalitetno doveo do kraja.

Od garaže do uspešne fabrike

ICM Electronics postoji šesnaest godina i od svog osnivanja se bavi automatizacijom proizvodnih procesa u različitim industrijama. Najviše klijenata imaju u

prehrambenoj industriji, gde su poznati po automatizaciji. Ono što je u početku rađeno ručno, kao što su procesi pakovanja i paletiziranja, kompletno je automatizovano. Nekoliko godina pravili su manje sisteme za pakovanje i paletiziranje u jednoj garaži, dovoljno velikoj za pravljenje manje linije i za njeno testiranje kako bi se ugradila kod kupca u pogon. Počeli su da dobijaju zahteve inostranih kupaca za velikim linijama i za većim robotima koji nisu mogli da stanu u garažu, javila se potreba za većim prostorom. Usledilo je postavljanje prvog kamena temeljca u selu Platičevo, u opštini Ruma, a 2009. godine u izgrađenu fabriku postavljene su mašine koje mogu da proizvode linije za pakovanje dugačke i do 40 metara. U uslovima ekonomske krize izgradnju fabrike i uložene investicije oko milion evra mnogi su ocenili kao „herojski poduhvat“, ali za ICM Electronics to je značilo da će moći da ispune zadatke koji su se pred njima našli. Od 2006. robotizaciju proizvodnih procesa najviše su radili u saradnji sa japanskim FANUC Robotics-om, ali i nemačkom korporacijom Schunk, koja je specijalizovana za robotske pribore. U poslednje dve godine realizovali su više projekata robotizacije. Sistemi za paletiranje opekarskih proizvoda uspešno rade u ciglanama u Landovici kod Prizrena; u Udarniku iz Inđije; uradili su kompletnu automatizaciju fabrike opekarskih proizvoda u Tomsku, u Sibiru; proizveli robotsku ćeliju za zavarivanje brava od inoksa, koja funkcioniše u Kompaniji Stublina iz Stojnika, njihov robot radi i u Metalcu iz Gornjeg Milanovca…O poslovanju ove fabrike razgovarali smo sa gospodinom Nenadom Mićićem, marketing menadžerom kompanije ICM Electronics. „Sa klijentima

iz inostranstva stupamo u kontakt na različite načine. Jedan od načina je putem sajmova na kojima izlažemo u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promocju izvoza, kao i sa Privrednom komorom Srbije. Na sajmovima se uvek steknu kontakti koji možda ne urode odmah plodom, ali mogu biti korisni na duge staze. Robotski sistemi su velike investicije i nerealno je razmišljati da će se bilo šta prodati odlaskom na sajam, ali je svakako korisno kao

prvi korak ka stvaranju mreže poznanika na novom tržištu, koje kasnije donosi nove poslove.” Isporukom robotskih sistema njihov posao se ne završava jer postprodajne usluge za ICM Electronics su podjednako važne. Cilj im je da krajnjem korisniku budu dostupni, a u slučaju kvara opreme brzo da intervenišu. Kako navodi gospodin Mićić, proizvođačima je najskuplje kada im stoji proizvodnja i što je kraći period zastoja, manji su gubici.

Obuke zaposlenih i nagrade kao motivacija

Pored komunikacije sa klijentima i ciljnom grupom, podjednako je važna interna komunikacija, obuke i motivacije zaposlenih. „Da bi se dobili dobri rezultati važno je da svi zaposleni budu na „istoj strani“ i da rade sinhronizovano ka istom cilju. Da bi svi bili na „istoj strani“, neophodno je da se stvori dobra radna atmosfera

i korporativna kultura koja stimuliše razvoj zaposlenih. Angažovanje zaposlenih jedan je od ključnih aspekata upravljanja kompanijom i komunikacijom u njoj. Eksterna komunikacija je posledica dobre interne komunikacije među zaposlenima i korektnog odnosa sa okolinom“. Veruju da će u budućnosti imati dobar kadar jer sa ostvarenom saradnjom sa Fakultetom tehnićkih nauka iz Novog Sada, studentima omogućavaju praksu i obuku

kroz organizovanje „Dana otvorenih vrata“. U prethodne dve godine dobili su priznanja za inovativnost, investiciju godine i doprinos razvoju privrede Srbije. Nagrade su bile velika motivacija za kompaniju ali sada postoji obaveza da ispune očekivanja javnosti i da svake godine doprinesu nekom novom idejom. Kao posledica takve težnje razvili su robotski sistem za adaptivno zavarivanje, koji koristi laserske senzore u svom radu. U oblasti robotskog zavarivanja, to je sam vrh tehnologije i mali broj firmi u svetu se bavi razvojem tih sistema. ICM Electronics želi da prikaže nešto novo tržištu što će „oduzeti dah“ firmama koje se bave zavarivanjem.

Diversifikacija tržišta u periodu krize

Kao posledica krize došlo je do velikih promena na tržištu što je uslovilo preduzimanje mera minimiziranja uticaja spoljašnje sredine na

poslovanje firme. Pouzdani dobavljači za njih su ključni u ovakvim situacijama. „Nekada to znači da treba imati više dobavljača za iste poslove, kako ne bi zavisili od jednog dobavljača. Isto važi i za tržišta i kupce. U slučaju da se „ugasi“ jedini kupac, dalji razvoj kompanije dovodi se u pitanje. Iz tog razloga je važno da se radi na diversifikaciji tržišta.“ Proširivanje lepeza proizvoda ili usluga, i u njihovom slučaju pokrivanje različitih industrija, još je jedan način da opstanu uprkos teškoj ekonomskoj situaciji na tržištu. Veće angažovanje u prehrambenoj industriji, pomoglo im je da ublaže uticaj krize. ICM Electronics se od ostalih konkurenata izdvaja po kvalitetu i postprodajnim uslugama. U mogućnosti su da naprave rešenja koja su u rangu sa rešenjima inostranih konkurenata, a u oblastima poput zavarivanja mogu da ponude i više uključujući i konkurentnu cenu. „U budućnosti očekujemo proširenje na tržištu teritorije severne Afrike i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Trenutno poslujemo na teritoriji bivše Jugoslavije, Rusije i Libije. Iz fabrike u Platičevu, na domaće i strano tržište, za samo godinu dana, plasirano je jedanaest robotskih sistema raznih namena, a upravo se rade tri sistema za kontrolu kvaliteta za libijsku fabriku duvana Philip Morris“.Iako je automatizacija prisutna i danas, njen uticaj u budućnosti će biti sve veći i u još većem spektru primene. Uvođenje robota u interesu je opšteg razvoja industrije i svakako neizbežan deo budućnosti svake kompanije koja želi da poveća produktivnost i bude konkurentnija u oštroj borbi koja vlada na tržištu.

NAGRADE KAO MOTIVACIJA

Pored komunikacije sa klijentima i ciljnom grupom, podjednako je važna interna komunikacija, obuke i motivacije zaposlenih. Da bi se dobili dobri rezultati važno je da svi zaposleni budu na „istoj strani“ i da rade sinhronizovano ka istom cilju. Da bi svi bili na „istoj strani“, neophodno je da se stvori dobra radna atmosfera i korporativna kultura koja stimuliše razvoj zaposlenih.

MIRJANA ALEKSIĆ


IZAZOVI BIZNISA

POSLOVNI „ANĐELI“INVESTIRAJU U MLADA PREDUZEĆA

Zbog nedostatka investicionog kapitala, razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji, kao i u svetu, nije jednostavan i lak. Kao tek osnovana, preduzeća obično nemaju pristup velikim VC (venture capital) fondovima, kao ni značajnijim bankarskim kreditima. Pored uspešnog višegodišnjeg poslovanja, kompanijama je potrebna i hipotekarna garancija koju start-up preduzeća uglavnom nisu u mogućnosti da obezbede. Zato se često zbog nedostatka kapitala veliki broj malih i srednjih preduzeća ugasi već na početku razvoja, uprkos potencijalu da razviju neku novu, visoko profitabilnu i inovativnu tehnologiju, uslugu, ili proizvod. Takođe, preduzetnicima često nedostaju veštine i znanja koja se stiču dugogodišnjim radom u privredi ili finansijama. Zato su „mreže poslovnih anđela” odlična mogućnost da takve firme i preduzetnici dođu do

kapitala, ali i premoste nedostatak iskustva i kontakata na tržištu. U ovom članku predstavićemo pojam poslovnih „anđela” i mreža poslovnih „anđela”, jer se jedna početkom 2010. godine prvi put pojavila i u Srbiji.

Pametan novac za pametneprojekte

Poslovni „anđeli”, „anđeli investitori”, ili neformalni investitori, označavaju osobe koje ulažu sredstva uglavnom u mlade kompanije u start-up fazi, u preduzeća na početku razvoja, kao i u projekte i ideje potencijalnih preduzetnika. Za uzvrat, ovi investitori dobijaju procentualni udeo u vlasništvu firme ili procenat dobiti po realizovanom projektu, dok se ređe odlučuju za investicije u vidu pozajmica uz povrat novca i dogovoreni interes.

Pojam „anđela“ u poslovanju potiče sa njujorškog Brodveja, iz vremena kada su bogate osobe i mecene finansirale pozorišne predstave. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, profesor sa Univerziteta Nju Hempšir i osnivač Centra za istraživanje preduzetništva, Vilijam Vecel, počeo je da koristi izraz “anđeo” kako bi označio osobe koje ulažu sredstva u kompanije u ranoj fazi njihovog razvoja.Kapital poslovnih „anđela” danas popunjava veliku prazninu na tržištu kapitala: između novca kojim raspolaže sam preduzetnik sa jedne strane, i VC fondovi koji ulažu novac u već razvijene poslove- sa druge strane. Kako je najčešće za početak posla teško skupiti više od par hiljada evra iz ličnih sredstava, a VC fondovi ne razmatraju investicije ispod milion evra, poslovni „anđeli” popunjavaju

ULAŽU SREDSTVA UGLAVNOM U KOMPANIJE U START-UP FAZI, KAO I U PROJEKTE ILI IDEJE POTENCIJALNIH PREDUZETNIKA. ZA UZVRAT OVI NEFORMALNI INVESTITORI DOBIJAJU PROCENTUALNI UDEO U VLASNIŠTVU FIRME ILI PROCENAT DOBITI

ANDRIJA BEDNARIK

tu prazninu i obezbeđuju investicije od nekoliko hiljada do nekoliko miliona evra. Takođe, tek osnovane firme često nemaju pristup bankarskim kreditima zato što nemaju čime da garantuju za odobrenje, a u slučaju neuspeha preduzetniku ostaje dug koji treba banci da vrati. U slučaju investicije poslovnog „anđela”, investitor i preduzetnik dele rizik.Poslovni anđeli su najčešće dokazani preduznici, osobe koje su dugo na visokim rukovodećim funkcijama, vlasnici uspešnih kompanija i kapitala koji žele da investiraju u projekat koji će im brzo povratit investiciju. „Anđeli” mogu biti i osobe koje žele da se ponovo poslovno aktiviraju, aktivnim učešćem na projektu u koji ulažu ili samo dajući savete preduzetniku u čiji su posao uložili kapital. Razlozi zbog kojih „anđeli” ulaze u investiciju često prevazilaze samo finansijsku dobit.Poslovni „anđeli” uglavnom ulažu sopstvena sredstva, za razliku od VC fondova koji raspolažu sa sredstvima više različitih investitora i koji samo formalno upravljaju kapitalom. Poslovni „anđeli” i mreže poslovnih „anđela” omogućuju preduzetnicima da brzo dođu do potrebnog kapitala, odmah posle direktnog dogovora sa investitorom. Zato se ovakva ulaganja zovu i neformalne investicije. Novac dobijen od poslovnih „anđela” se naziva još i „pametni” novac, zato što pored finansijskih sredstava preduzetnik dobija i iskustvo, važne kontakte, menadžerske savete, kao i sva ostala znanja svog poslovnog „anđela”. Poslovni „anđeo” može da odluči da li će se direktno uključiti u realizaciju posla, da li će

biti samo mentor ili možda angažovati savetnika koji će pomoći preduzetniku oko realizacije posla. Poslovni „anđeli“ ulažu u različite vrste poslova, ali najčešće u one u kojima imaju iskustva, kako bi svojim znanjem i kontaktima omogućili kontrolu investicija i napredak u cilju što bržeg i većeg razvoja. Najviše ulaganja „anđela“ ide u: IT industriju, uključujući internet i e-trgovinu (oko 33 odsto), softver i multimedije (30 odsto), industriju, medicinsku opremu i usluge u zdravstvu (20 odsto), biotehnologiju (12 odsto) i ostalo (pet odsto). Atraktivnost investiranja u ranoj fazi poslovnog projekta ogleda se u mogućem povratu na investiciju (koji najčešće iznosi od tri do pet puta u odnosu na investirana sredstva). U proseku, deset odsto investicija ostvari povrat na investirana sredstva u iznosu preko deset puta višim, u periodu od tri do pet godina. U poređenju sa SAD, Evropa prilično zaostaje po broju poslovnih „anđela”, kao i po ukupnoj vrednosti investicija u ovoj investicionoj „niši“. Prema podacima Centra za istraživanje preduzetništva, ukupna godišnja vrednost investicija poslovnih „anđela” u SAD iznosi preko 20 milijardi evra, dok u Evropi ta cifra ne prelazi četiri milijarde. Takođe SAD je aktivno preko 258.000 poslovnih „anđela“ dok broj poslovnih anđela u Evropi iznosi oko 75.000.

Prednosti mreža poslovnih „anđela“

Kako potencijalni investitori žele da sačuvaju svoju privatnost i informacije

sa kolikim kapitalom raspolažu, preduzetnicima je teško da dođu to potrebnih investicija. Sa druge strane, ni potencijalni investitori ne žele da gube mnogo vremena tražeći projekat u koji bi uložili kapital. Zato mreže poslovnih „anđela“ služe da omoguće direktan kontakt između preduzetnika sa poslovnim idejama i investitora sa kapitalom za realizaciju poslovnih ciljeva.Mreža poslovnih „anđela“ omogućava preduzetnicima kontakt sa većim brojem potencijalnih investitora, tako da oni mogu da izaberu partnera čiji mu uslovi najviše odgovaraju. Isto tako, mreže investitorima omogućavaju da iz širokog spektra interesantnih (i od strane stručnih ljudi selektovanih) projekata, izaberu onaj u koji žele da ulažu. Takođe, mreže poslovnih „anđela“ omogućuju investitorima potencijalno zajedničko ulaganje, gde više investitora članova mreže ulaže u isti projekat. Tako se smanjuje finansijski rizik od mogućeg neuspeha investicije, a ukoliko je za određeni projekat potrebna veća investicija, zajedničkim ulaganjem više investitora omogućava se realizacija i zahtevnijih projekata. Kako mreža poslovnih „anđela“ služi prvenstveno kao organizacija ili platforma koja povezuje investitore sa preduzetnicima, sam ulazak u investiciju i dalji tok projekta dogovaraju investitor i preduzetnik samostalno. Tako mreža poslovnih „anđela” ne preuzima nikakvu odgovornost od neuspele investicije, niti daje garancije za uspeh bilo kog projekta iz svoje baze. Ta procena prepušta se samom investitoru.

Početkom 2010. godine u Srbiji je osnovana prva mreža poslovnih „anđela“, pod nadzivom „Mreža poslovnih anđela Srbije – Serbian Business Angels Network“ (SBAN).Mreža omogućava preduzetnicima da preko web portala (www.sban.rs), koji služi kao svojevrsna ”matchmaking“ platforma, predstavljaju svoje poslovne ideje. Investitori- poslovni „anđeli“ (koji su članovi mreže), imaju uvid u sve projekte. Njima se nudi opcija pretraživanja projekata u skladu sa njihovom oblasti interesovanja ili kapitalom koji je potrebno investirati.Eksperti SBAN-a rade evaluaciju primljenih projekata, a na sajtu se objavljuju samo oni koji se procene kao interesantni. Takođe, vrši se provera kredibiliteta samih investitora i tek kad im se odobri članstvo u mreži, „anđeli” mogu sa posebnim dozvolama da pristupe projektima koji se nalaze u bazi.Nakon prcene projekata i njihovog objavljivanja na sajtu, SBAN organizuje predavanja i konferencije za preduzetnike i investitore. Kako bi bili potpuno spremni za sastanak i pregovore sa investitorom, preduzetnici pohađaju i adekvatne treninge, radionice i predavanja. Tako usavršavaju svoja znanja u oblasti pisanja poslovnog plana, projektne dokumentacije, marketniga, finansija, kao i komunikacionih i pregovaračkih sposobnosti.

Za investitore SBAN organizuje predavanja u vidu konferencija na kojima se predstavlja ovaj novi vid ulaganja, kao i primeri sličnih investicija u regionu, Evropskoj uniji i SAD. Kao predavače SBAN pored domaćih eksperata angažuje eksperte iz inostranstva koji sa uspehom vode slične organizacije u svojim zemljama, kao i investitore koji imaju iskustva kao poslovni „anđeli”.SBAN organizuje i investicione konferencije, na kojima preduzetnici koji su prošli treninge i čiji projekti su od strane eksperata ocenjeni kao najbolji, uživo prezentuju svoj poslovni plan velikom broju investitora koji traže projekte u koje žele da ulože svoj kapital. Pored domaćih investitora, SBAN ima saradnju i sa regionalnim mrežama poslovnih „anđela”, kao i mrežama poslovnih „anđela” iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD. Tako domaći preduzetnici imaju mogućnost da kapital zatraže i od stranih investitora. Takođe, kroz saradnju sa inostranim mrežama poslovnih „anđela”, SBAN omogućava domaćim investitorima da ukoliko u Srbiji ne mogu da nađu interesantnu poslovnu ideju, svoj kapital ulože u projekte koji se realizuju u inostranstvu.

Mreža poslovnih anđela Srbije – SBAN (Serbian Business Angels Network)


SVET I MI

PRIJATELJSKIODNOSKLJUČ USPEŠNE SARADNJEREPUBLIKA KOREJAINES NOVOSEL

Poslovanje u stranoj zemlji nosi sa sobom i velike kulturološke izazove. Razumevanje poslovne

kulture i prakse određene zemlje koristan je način za ostvarivanje dobre saradnje koja olakšava poslovanje. Korejci neće očekivati od vas da poznajete njihovu kulturu i tradiciju, ali će veoma ceniti vaše interesovanje za sve oblasti koje su od velikog značaja za njih. Veoma cene i trud stranaca da koriste njihove „jednostavne“ izraze zahvalnosti i pozdrava. Zato dobro zapamtite da se „hvala“ kaže gam-sa-ham-ni-da, a „zdravo“ an-yong-ha-say-yo.Pozdravljanje u Republici Koreji ima stroga pravila. Muškarci se pozdravljaju blagim naklonom koji je ponekad propraćen rukovanjem. Ono je često iskaz poštovanja drugoj kulturi. Osoba nižeg statusa klanja se važnijoj, dok osoba višeg

ranga započinje rukovanje. Kod naklona, poželjno je reći :“Manaso-pangapsmnida“. Na srpskom to znači: „Drago mi je što smo se upoznali (sreli)“. Na društvenim okupljanjima sačekajte prvo da vas predstave. Organizator će unapred uzeti vaše podatke tako da se ne morate sami predstavljati. Prilikom odlaska sa skupa, naklonite se i pozdravite svakoga posebno.

Poslovne sastanke obavezno zakažite unapred, od tri do četiri nedelje. Najbolje vreme za sastanak je između 10 i 12 časova prepodne ili 14 i 16 časova poslepodne. Tačnost je veoma važna u Koreji i preporučljivo je da ne kasnite. Kada ulazite u prostoriju za sastanak,

najvažniji član vaše delegacije treba da uđe prvi i sedi na sredini stola. Vizit karte se razmenjuju nakon upoznavanja, uz neku vrstu rituala, jer način na koji se odnosite prema nečijoj vizit karti, označava način na koji se postupa i sa ljudima. Preporučljivo je da jedan deo vizit karte bude na koreanskom jeziku a drugi na engleskom. Vizit kartu predajete sa dve ruke tako da strana na koreanskom gleda prema gore. Pažljivo pogledajte primljenu vizit kartu i odložite je u novčanik ili posebnu kutiju za njih. Nikad ne pišite po nečijoj vizit karti u njegovom prisutstvu. Savetujemo i da pre posete vašem potencijalnom koreanskom partneru pošaljete brošure i promotivni materijal kompanije na koreanskom i engleskom jeziku, kako bi ranije mogli da se bliže upoznaju sa vašim proizvodima i uslugama. Vaša poslovna odeća treba biti konzervativna. Za muškarce je poželjno da kombinuju tamna odela sa belim košuljama, a žene tamne boje.

DONOŠENJE BILO KAKVIH ODLUKA U REPUBLICI KOREJI PRATI FORMALNA PROCEDURA, PA JE POTVRDA NAJVIŠEG MENADŽMENTA NEOPHODNA. ZATO JE POZNAVANJE NJIHOVOG POSLOVNOG PROTOKOLA OD PRESUDNE VAŽNOSTI ZA USPOSTAVLJANJE SARADNJE.

HvalaDobro zapamtiteda se „hvala“ kažegam-sa-ham-ni-da,a „zdravo“an-yong-ha-say-yo


Precizni i vešti pregovarači

Republika Koreja je poznata po svojoj vertikalnoj socijalnoj strukturi ustrojenoj po godinama starosti i socijalnom statusu. Organizaciona šema koreanskih kompanija je visoko centralizovana sa autoritetima u višim nivoima menadžmenta.Donošenje bilo kakvih odluka u Koreji prati formalna procedura, pa je potvrda najvišeg menadžmenta neophodna. Zato je poznavanje njihovog poslovnog protokola od presudne važnosti za uspostavljanje saradnje.Korejci najrađe obavljaju poslove sa kompanijama u kojima rade ljudi sa kojima su i lično povezani. Zato je bitno da vas predstavi treća strana. Odnosi se razvijaju kroz neformalne susrete, na poslovnim ručkovima i večerama sa puno hrane i pića. Ako ste zaslužili poverenje vašeg koreanskog partnera, on će naporno raditi kako bi omogućio uspeh i vaše kompanije. Ugovore smatraju načelnim sporazumom koji se po potrebi uvek može izmeniti i dopuniti.Nikako ne kritikujte i ne izgovarajte uvrede nekome u prisustvu trećih lica. Iako su Korejci vrlo direktni (kad nešto ne razumeju odmah će vas pitati za objašnjenje), osetljivi problemi se često rešavaju indirektno. Na njihova pitanja uvek pokušajte odgovoriti kratko i jasno. Tačnije, što kraće - to bolje. Izbegavajte pitanja čiji odgovor je „da“ ili „ne“, jer se u Koreji smatra nepristojnim odgovoriti negativno.Stil vašeg pregovaranja je takođe jako značajan. Korejci su vešti i efektivni

pregovarači. Vaša ponuda može da ima najbolju cenu, tehnologiju i potencijalni profit, ali da bude odbijena jer im se ne sviđa stil vašeg pregovaranja.

Uspon Republike Koreje i „srećnih grupa”

Tranzicija Republike Koreje iz poljoprivrednog u urbano industrijalizovano društvo odvijalo se u tri faze, jer je vlada podsticala razvoj određenih industrija. U prvoj, naglasak je stavljan na laku i tekstilnu industriju. Tokom sedamdesetih godina 20. veka razvijana je teška industrija (proizvodnja gvožđa i čelika, hemijska industrija), da bi se u poslednjoj fazi najviše ulagalo u razvoj automobilske industrije, brodogradnje i elektronske industrije. Nakon Korejskog rata, oslonac privrede u Južnoj Koreji čine „čeboli“ (chaebol)- veliki poslovni konglomerati. To su korporacije koje su najčešće u vlasništvu jedne porodice. Neki čeboli su jedna korporacija, dok se određeni broj sastoji od više holding kompanija koje imaju isti naziv. Čeboli su slični japanskim poslovnim formacijama -keiretsu, a oba pojma pišu se kineskim znakovima koji znače “srećna grupa”. Ovim ogromnim konglomeratima upravljaju male grupe ljudi iz iste porodice, bave se različitim poslovima i imaju stotine pomoćnih kompanija. Od oko trideset ovakvih koncerna u Koreji, najveći je Samsung (bavi se različitim poslovima, a proizvodi raznovrsnu robu - od aviona do brašna i papira). Iako je kod nas brend Samsung najpoznatiji po tehnici, podučje poslovanja koncerna uključuje i čitav niz uslužnih delatnosti poput osiguranja, hotelskog poslovanja i maloprodaje.Uspon čebola i njihova privredna dominacija mogu se pripisati i

tradicionalnim konfučijevskim idealima odanosti. Za razliku od Japana, gde se sve postiže konsenzusom, u Južnoj Koreji šef odlučuje o svemu. Još jedan od razloga uspona čebola je i podrška koju dobijaju od države, odnosno državnih banaka koje im lako odobravaju kredite. Dosta se ulaže u širenje i diverzifikaciju koreanskih korporacija. Pored Samsunga, najznačajniji čeboli su: Hyundai, Daewoo i LG. U ranim fazama razvoja, strateška orijentacija na izvoz smanjivala je proizvodnju robe široke potrošnje, ali se tokom osamdesetih takva ekonomska politika promenila. Politički, ekonomski i tehnološki preduslovi postaju dosta povoljni od 1987. godine. Od tada u Južnoj Koreji vlada demokratija. Pravni sistem se temelji na evropskom pravu, usvajaju se petogodišnji razvojni planovi, a jedan od primarnih državnih ciljeva su nacionalna sigurnost i razvoj. Republika Koreja je danas u vrhu najvećih svetskih izvoznika i ima jednu od najboljih telekomunikacijskih infrastruktura na svetu. Koreja ima dugu tradiciju naučnog razvoja i dobar obrazovni sistem, a to potvrđuje činjenica da se oko tri odsto godišnjeg BDP-a ulaže u različita istraživanja i razvoj. Najveći deo svojih proizvoda Republika Koreja izvozi u SAD, Japan, Kinu i Hong Kong, dok najviše uvozi iz Japana, SAD-a, Kine i Saudijske Arabije. Što se tiče robne razmene sa Srbijom, preovlađuje uvoz iz Koreje, dok se izvoz iz naše zemlje svodi samo na robu kao što su mašine sa posebnim funkcijama, delovi i pribor, pokrivači, podovi i odeća.

Uvek imajte na umu da Korejci veoma cene lične odnose, pa pre uspostavljanja bilo kakve poslovne saradnje žele da os-tvare prijateljski odnos, koji im je veoma značajan. Prvi sastanak je uglavnom povod da vas upoznaju. Zato će vam sigurno trebati više sastanaka kako biste potpisali određeni ugovor ili uspostavili dugoročnu saradnju.Deo svakodnevnog poslovanja u Republici Koreji jeste i razmena poklona. Na taj način grade se dobri odnosi.

Ipak, izbegavajte skupe poklone. Najbolje je da to budu hrana ili suveniri iz vaše zemlje. Ne zaboravite i da bi pokloni trebalo da budu lepo uvijeni.Kako se u Koreji broj četiri smatra za „nesrećan“, nemojte im davati poklone u toj količini. Najbolje je da ih bude sedam, jer je on za Korejce „srećan“ broj. Pokloni se uvek pružaju sa dve ruke i ne otvaraju prilikom primanja. Ne ispisujte čestitke crvenim olovkama.

Korejskim partnerima darujte sedam poklona

ANALIZE

PREPORUKESAVETA STRANIH

INVESTITORAU SRBIJI

OBJAVLJENI U„BELOJ KNJIZI“

12 PREPORUKA

ZA DOBROBIT SRPSKE PRIVREDE

I pored napora predstavnika Vlade da Srbiju prikažu kao idelano mesto za strana ulaganja Srbija je

još uvek udaljena od zemlje u koju će sami od sebe pohrliti strani investitori. Da bi se to desilo potrebno je i dalje dosta rada. Pre svega neophodno je uspostavljanje privredne predvidljivosti i efikasne administracije ali i konstantna promocija zemlje zbog lošeg imidža nasleđenog s kraja prošlog veka. Savet stranih investitora u Srbiji nedavno je promovisao novo izdanje „Bele knjige“ koja objedinjuje iskustva iz prakse ovih kompanija i ukazuje na postojeće probleme u poslovanju. Savet je osnovan pre osam godina i trenutno broji oko 120 kompanija koje zapošljavaju 100.000 ljudi.

SAVET STRANIH INVESTITORA SVAKE GODINE OBJAVLJUJE „BELU KNJIGU“ U KOJOJ UKAZUJUE NA PROBLEME U PRIVREDI I DAJE PREPORUKE VLADI ZA

POBOLJŠANJE POSLOVNOG AMBIJENTA. SAVET OCENJUJE DA SU PREDSTAVNICI VLASTI DO SADA POKAZALI SLUHA SA

PRIMEDBE PRIVREDNIKA ALI DA I DALJE IMA DOSTA POSLA KAKO BI SRBIJA POSTALA ATRAKTIVNIJA ZA INVESTITORE.

NIKOLA JANKOVIĆ


Savet smatra da je od posebnog značaja:

01Uređenje svojinsko-pravnih odnosa, posebno u oblasti građevinskog zemljišta i izgradnje objekata;

02Uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) javnih preduzeća koja posluju u ovim sektorima;

03Stvaranje uslova za tržišnu utakmicu na uređenom tržištu, na kom su svi učesnici ravnopravni a monopoli adekvatno regulisani;

04Reformisanje obrazovnog sistema Srbije i njegovo usaglašavanje sa potrebama privrede;05Podsticanje razvoja primenjene nauke, kroz odgovarajuću finansijsku podršku i intenzivnije povezivanje sa istraživačkim institucijama iz inostranstva;

06Za ostvarivanje ravnomernog razvoja neophodno je postići

veću efikasnost lokalnih samouprava u izgradnji regionalne infrastrukture koja je važna za privlačenje investitora;

07Očekuje se da Vlada Republike Srbije nastavi da pojednostavljuje regulativu kroz primenu Sveobuhvatne reforme propisa. Ovaj metod je već uspešno korišćen u drugim zemljama i usmeren je na povećanje konkurentnosti kroz smanjenje administrativnih prepreka za poslovanje;Po pitanju vanporeskih finansijskih opterećenja, Savet preporučuje:

08Povećati transparentnost i kreirati urednu proceduru za uvođenje ovakvih naknada i taksi;

09Pripremiti i usvojiti zakonodavni akt na nivou centralne vlade kojim će se

utvrditi maksimalni iznos naknada koje mogu da naplaćuju lokalne vlasti;

10Ukinuti sve nepotrebne prepreke poslovanju kao što su naknada za zaštitu i korišćenje šuma i naknada za korišćenje voda koje su predviđene kao opšte obaveze svih pravnih subjekata bez obzira na sektor u kome obavljaju svoju poslovnu delatnost;

11Izmeniti Uredbu o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda tako što će se utvrditi fiksne naknade za usluge katastra koje će odražavati stvarnu cenu koštanja pruženih usluga;

12Jasno definisati kriterijume za određivanje ekoloških taksi za korišćenje prirodnih resursa od strane lokalne samouprave.

Oporavak svetske privrede šansa za Srbiju

Ubrzani izlazak pre svega Nemačke, ali i nekih drugih zemlja, iz krize predstavlja veliku šansu za Srbiju. U trenutku kada nemačke i austrijske kompanije gotovo u panici gledaju kako da prošire proizvodne kapacitete Srbiji se nudi šansa da se nametne kao sledeća logična „main-stream” destinacija za proizvodne delatnosti. Do ove situacije je došlo tako što su pre samo godinu dana mnoge kompanije s mukom smanjile kapacitete, verujući da će kriza još potrajati a sada im potražnja neočekivanom brzinom raste i za to je potrebno širiti proizvodnju u zemljama gde je poslovanje jeftinije. Srbija trenutno zbog svoje geografske pozicije, povoljne a dostupne radne snage već može da zainteresuje potencijalne investitore. Tome se mora dodati i postojanje različitih sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija poseduje pre svega sa Rusijom, Belorusijom i Turskom. Dodatni podsticaj može biti finansijska podrška Vlade za otvaranje novih radnih mesta (od 2.000 do 10.000 po radnom mestu) kao i činjenica da je većini opština postalo jasno kako da privuku investitore. U tu svrhu neke od lokalnih vlasti su pripremile građevinsko zemljište i opremile ga neophodnom infrastrukturom. Opštine od nedavno imaju mogućnost da zemljište investitorima dodele čak i bez naknade što je već učinjeno u Nišu za italijanski Dajtek i korejsku Juru, a Subotica je to uradila za nemačku Normu.

U „Beloj knjizi“ Savet problematici pristupa sa stanovišta konkstruktivne kritike Vlade pružajuću ujedno predstavnicima vlasti preporuke za poboljšanje poslovnog okruženja. Uloga Saveta stranih investitora

Savet stranih investitora uvek nastoji da iskoristi veliko iskustvo svojih članova kako bi Vladi Republike Srbije pružio adekvatnu podršku u procesu tranzicije privrede, ali i društva u celini. U skladu sa tim, Savet svake godine, počevši od 2003, objavljuje Belu knjigu – publikaciju koja predstavlja sveobuhvatnu sliku poslovne klime u Srbiji, viđenu iz ugla stranih investitora. Knjiga nudi konkretne predloge za unapređenje poslovnog okruženja, postavlja prioritete

u ekonomskoj politici, i što je najvažnije iznosi preporuke za poboljšanje uslova poslovanja u određenim sektorima. Savet smatra da najveći makroekonomski rizik sa kojim će se srpska privreda suočiti biće naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala i kriza platnog bilansa. Kako je ostalo još samo malo državnih resursa za privatizovanje neophodno je stvaranje podsticajnog ambijenta za povećanje tzv. „grinfild” investicija. Zbog toga je neophodno ubrzati usaglašavanje srpskog zakonodavstva sa propisima EU u cilju povećanja pravne sigurnosti poslovanja i investiranja. Strane investitore posebno zabrinjava činjenica da su slabom rejtingu Srbije u globalnoj konkurentnosti u velikoj meri doprineli parametri koji su posebno značajni pri donošenju odluke o ulaganju u neku zemlju, a to su: svojinska prava, teret državne regulative, efikasnost pravosudnog sistema u rešavanju sporova, efikasnost antimonopolske politike kao i saradnja radnika i poslodavaca.

Kooperativna Vlada

Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora i generalni

direktor „Telenora“ u intervjuu datom dnevniku „Blic“ naglašava da investitorima najviše smetaju suvišne procedure ali i dodaje da Vlada Republike Srbije ima sluha za preporuke i probleme stranih kompanija i da je spremna na dijalog. Zbog toga on smatra da napori vezani za izdavanje ove knjige nisu uzaludni te da je u Sveobuhvatnoj reformi propisa popularno nazvanoj „Giljotina propisa“ Vlada usvojila 40 odsto preporuka privrede. Takođe, Jonsen kaže da je napravljen određeni pomak te da je Srbija manje rizična nego ranije. „Rekao bih da je percepcija Srbije ove godine u tom smislu promenjena nabolje. Razlog tome je što se Srbija na relativno dobar način nosila sa krizom.“ Međutim, Vlada nije prihvatila sve prošlogodišnje preporuke saveta. „Naš stav je bio da se u poreskoj politici zadrže opšti porezi, a u praksi su uvedeni neki namenski - neki su uvedeni, od nekih se odustalo - i sektorski porezi, a to su tipične krizne mere koje verujemo da treba izbegavati koliko god je moguće.”I pored određenih uspeha Srbije, ona se na globalnom nivou i dalje kotira kao visoko rizična zemlja za poslovanje. „Strane kompanije, takođe sputava

dugačko vreme dobijanja najrazličitijih dozvola – od dozvole za gradnju do one za osnivanje preduzeća. Povrh toga problem korupcije je stalno prisutan, posebno kada su tenderi u pitanju“, objašnjava Jonsen. Ovi i slični problemi, prema njegovom mišljenju, najviše pogađaju mala i srednja preduzeća “koja nemaju ni vremena ni sredstava da se s tim bore, a sve to zajedno ozbiljno usporava rast”. Za korupciju, kaže, da ona postoji ali da nije čuo da se na višim nivoima vlasti traži neki mito. I pored očiglednog problema, Jonsen tvrdi da zbog njih niko nije napustio Srbiju i da teškoća ima u svakoj zemlji. „Korupcije ima svuda, i u najuređenijim zemljama, a razlika je u nivoima.“

Preporuke

„Bela knjiga“ sadrži pregled trenutnog stanja srpske privrede, navodi postignute ciljeve u borbi sa svetskom ekonomskom krizom tokom prošle godine ali centralni deo svakako zauzimaju preporuke za uklanjanje barijera u poslovanju. Posle detaljnog sagledavanja poslovnog ambijenta, Savet je formulisao 12 preporuka za poboljšanje uslova poslovanja.

„Bela knjiga“ sadrži pregled trenutnog stanja srpske privrede, navodi postignute ciljeve u borbi sa svetskom ekonomskom krizom tokom prošle godine ali centralni deo svakako zauzimaju preporuke za uklanjanje barijera u poslovanju. Posle detaljnog sagledavanja poslovnog ambijenta, Savet je formulisao 12 preporuka za poboljšanje uslova poslovanja.

40%preporuka privredeusvojeno u Sveobuhvatnoj reformi propisapopularno nazvanoj„Giljotina propisa“


STRATEŠKO VREDNOVANJE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Mnoge aktivnosti u okviru DOP-a su legalno obavezujuće i današnjica nalaže da

kompanije gledaju dalje od toga i prave veće korake u svom angažmanu u ovoj oblasti. Naravno, za velike kompanije ovo je mnogo lakše s obzirom na trošak, angažovanje zaposlenih i drugih otežavajućih stavki. Većina malih i srednjih preduzeća, pogotovo u doba krize, ne stiže da se bavi DOP-om jer je trenutno primarna briga opstanak i zarada u jako otežanim uslovima.

Postavlja se pitanje, kako se uključiti a ne opteretiti preduzeće, a pri tome obaveštavati i edukovati javnost o svojim naporima?

Društveno odgovorno poslovanje u malom

Velike kompanije su već prisutne u ovoj oblasti i koriste svoje menažerije da o tome regularno obaveštavaju javnost. Mala i srednja preduzeća treba da nađu svoje mesto u ovoj priči bez obzira da li

je to u okviru klastera ili udruženja ili samostalno. Firme u odabiru DOP primene mogu uzeti u obzir aktivnosti velikih kompanija i srazmerno smanjiti njihovu veličinu. Prilagođavanje lokalnoj nameni može biti od velikog značaja za zajednicu. Inovacija u prizvodnom procesu ili samom proizvodu može dovesti do smanjenja zagađenja životne sredine ili boljeg korišćenja resursa. Mala i srednja preduzeća su dovoljno okretna da mogu menjati način proizvodnje,

U PROŠLOSTI NA DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE (DOP) JE GLEDANO KAO NA KORPORATIVNU FILANTROPIJU, MORALNU OBAVEZU ILI ČIST ALTRUIZAM, ALI SADA TO POSTAJE OZBILJNA PREDNOST U ODNOSU NA KONKURENTE I ZNAČAJAN RESURS ZA PRIVLAČENJE PAŽNJE JAVNOG MNJENJA.

NATAŠA VUJOVIĆ

kao i dobavljače, da bi unapredili svoje poslovanje i smanjili troškove. Inovacija svakako može dovesti do povećanja profita, a ujedno i doprineti DOP-u.

Pokrivanje tržišne niše takođe može dovesti do unapređenja poslovanja i ostvarivanja većeg profita, a ujedno i unapređenja DOP-a. Snabdevanje dela tržišta koje još niko nije pokrio svakako daje sjajnu konkurentnost, prednost nad ostalima ali i veliku prednost u građenju lojalnosti potrošača. Firme ovako mogu targetirati potrošače koji vode računa o istim problemima kao i one same, što prirodno dovodi do njihove povezanosti, ali i dobiti za firmu.

Vlasnici i menadžeri malih i srednjih preduzeća nisu u mogućnosti da mnogo utiču na poslovno okruženje ali to svakako mogu ukoliko se udruže. Saradnja među kompanijama i mrežama može biti na više nivoa - zajednička proizvodnja, ponuda na tržištu ili saradnja na novom proizvodu ili usluzi, kao i saradnja u domenu razmene informacija ili sticanja novih veština. Do sada se ova vrsta saradnje pokazala jako uspešnom u Evropi, kao i spremnost kompanija da se povezuju na ovaj način i dele informacije.

Uslovljavanje velikih

Mnoge velike kompanije insistiraju na njima strateški značajnim praksama kao što su jednako zapošljavanje među polovima ili zaštite životne sredine i to isto očekuju od svojih dobavljača. Microsoft je zbog nepoštovanja standarda o jednakom zapošljavanju polova otkazao saradnju sa jednim svojim dobavljačem iz Engleske. Kompanija Home Depot (jedna od najvećih kupaca drvnih proizvoda u Americi) zahteva da uz sve proizvode svojih dobavljača dobiju i održivom gazdovanju šumama. Ukratko, DOP postaje norma a ne izuzetak ili specijalni zahtev. To direktno utiče na odabir snabdevača i nastavak saradnje sa postojećim dobavljačima.

Konkurenti na tržištu koriste DOP kao jedno od oruđa kojima se takmiče na svetskom tržištu. Tu je trenutno najaktuelnija zelena tehnologija i kompanije poput General Electrics i Siemens su vodeće. Još 2005. godine General Electrics je započeo inicijativu pod nazivom Ekoimaginacija (Ecoimagination) u vidu dugoročne investicije u čiste tehnologije kao jedinstven brend. Da bi se kvalifikovali proizvodi pod brendom Ekoimaginacija

moraju značajno i merljivo da unaprede performanse u sferama zaštite životne sredine i funkcionalnosti. Već 2008. godine Siemens je izbacio konkurentski program koji je zaradio dva puta više od proizvoda koji su u skladu sa zaštitom životne sredine.

Uključivanje javnosti

Bilo šta da radite a da javnost ne zna za to je kao da baš ništa niste ni uradili. Na žalost, mala i srednja preduzeća često nisu u mogućnosti da unajme svog menadžera za odnose sa javnošću i o njihovim aktivnostima se retko kada šta i čuje. Postoje načini da se ova prepreka prevaziđe, ali zahteva ozbiljniji strateški pristup.

Udruživanje sa jačima je mogućnost MSP da se oglase bez ikakvih troškova a pritom da ne ugroze svoju bazu korisnika. Organizovanje akcija lokalnog karaktera sa velikim kompanijama može da podigne rejting Vaše kompanije, a PR menadžeri velikih kompanija će se postarati da se čuje i u javnosti. Takođe, obezbediće Vam direktne kontakte sa medijima koje možete dalje negovati i nuditi informacije o sebi kad god ih smatrate relevantnim. Novinari vole ažurne, nove informacije i negovanje odnosa sa njima je neophodno jer mogu biti korisni i u kriznim situacijama. Ukoliko se pojavi neistina o Vašoj kompaniji novinari ili redakcije sa kojima imate bliske odnose će uvek biti spremni da saslušaju vašu priču i iznesu je javnosti.

Gostovanje na lokalnim TV stanicama i radijima je neophodno jer Vam pruža nesmetan put do pažnje Vaše lokalne zajednice. Lokalni mediji su uvek

spremni da podrže dobre akcije svojih sugrađana i podrže kao primere dobrih praksi. Naravno, i sa njima treba negovati odnose i redovno ih obaveštavati o svojim inicijativama jer se zaista retko desi da oni dolaze pojedinačno do firmi po informacije. Strateški pristup

U prošlosti na DOP je gledano kao na korporativnu filantropiju, moralnu obavezu ili čist altruizam, ali sada to postaje ozbiljna prednost u odnosu na konkurente i značajan resurs za privlačenje pažnje javnog mnjenja. U Srbiji je to postala i moda gde se sva javna glasila bave edukacijom nacije o tome šta DOP zapravo znači i šta on uključuje. Uvedene su nagrade za DOP, televizijske emisije sve više posvećuju vreme ovoj temi, čak su i listovi poput Blic žena napravili DOP feljton koji je upravo u toku. Veoma je važno razumeti šta sve podrazumeva društveno odgovorno poslovanje i prema tome praviti strateški marketing plan. Fokus menadžmenta u pravljenju tog plana treba da bude identifikovanje zajedničkih interesa preduzeća i zajednice u kojoj se nalazi, odabir socijalnih pitanja kojima će se baviti i pravljenje plana delatnosti. U posmatranju zajedničkih tačaka firme treba da se vode temama od onih koje utiču na normalno funkcionisanje biznisa kao što je emisija gasova, ali i socijalnih pitanja kao što su regulativni standardi u zapošljavanju. U biranju socijalnih pitanja treba naći ona koja mogu dodati vrednost poslovanju a ne rešavati probleme društva. Gledajte da vaš plan aktivnosti predstavlja inicijalni pristup gde se DOP pitanja eksplicitno targetuju i integrišu u stratešku marketinšku agendu.

DOP svakako vise nije marketinško oružje već se mora posmatrati kao strateški resurs i ukoliko ga imate on predstavlja konkurentsku prednost a ukoliko ga nemate može dovesti do ozbiljnog problema. DOP vise nije moralna obaveza već je dužnost kompanije da bude dobar građanin i uradi “pravu stvar”. Problemi vezani za društvenu odgovornost, moralnost i etiku preduzeća su postali osnovni elementi u rukovođenju odnosa sa kupcima, kako se te firme doživljavaju od strane korisnika. Iz ove perspective DOP ima rastući uticaj na izbor strategija u marketingu firme, posebno u sferi vrednovanja od strane potrošača.

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

Fokus menadžmentau pravljenju DOP plana treba da budeidentifikovanje zajedničkih interesa preduzećai zajedniceu kojoj se nalazi,odabir socijalnihpitanja kojima ćese bavitii pridržavanjeplanu delatnosti


SIEPA VODIČ

DOBRODOŠLI U NOVIVIRTUELNISAJAMSVET JE DOBIO JOŠ JEDAN ELEKTRONSKI SAJAM. IMA 16 SAJAMSKIH MANIFESTACIJA, OTVOREN JE 24 SATA DNEVNO, A ULAZ I IZLAGANJE SU BESPLATNI. REČ JE O eFAIR4u

JELENA JEZDOVIĆ

Novi elektronski sajam pod nazivom eFair4u otvoren je pre pola godine na biznis portalu

www.eFair4u.com. Namenjen je svim privrednim subjektima, od najmanjih trgovinskih i zanatskih radnji koje nemaju priliku da često nastupaju na sajmovima, do velikih kompanija kojima je to deo svakodnevnog poslovanja. Zamišljen je kao poslovna šansa za sva preduzeća koja žele da postave svoj štand i na taj način još jednim kanalom komunikacije približe svoje poslovanje, proizvode i usluge partnerima i kupcima širom planete. Elektronski sajam je b2b i b2c (bussines to bussines i bussines to consumer) poslovni portal koji na dinamičan i interaktivan način simulira sajamske manifestacije. Portal okuplja izlagače i posetioce, štandove, promotivne materijale, reklame i sve ostale elemente koji karakterišu jedan sajamski nastup. Ovakav sajam omogućava da mu pristupite putem interneta sa bilo koje tačke na svetu i preko postavljanja prezentacionog materijala kompanije omogućite potencijalnim poslovnim partnerima da vas posete. Mogućnost besplatnog

izlaganja, kao i korišćenje mnogobrojnih servisa koji upotpunjuju doživljaj posete pravom sajmu, sigurno su ključni faktori uspeha ovog portala.

Jednostavana komunikacija i lak pristup za kompanije izlagače i potencijalne partnere

Na svojim virtuelnim štandovima kompanije mogu da postave cenovnike, promo kataloge, sertifikate koje poseduju, fotografije proizvoda, fabrika ili salona, kao i video materijale koji opisuju proizvodni proces ili novi robni asortiman. Prijava i kreiranje štanda traje samo od 20 do 30 minuta i vrlo je jednostavna. Logovanjem na sajt www.efair4u.com, i praćenjem uputstava i popunjavanjem formulara sa osnovnim podacima o firmi, lako se može kreirati virtuelni štand. Sistem proverava podatke i u roku od 24 sata postavlja se virtuelni štand. Drugi segment unošenja podataka je na samom štandu: podeljen je na oblasti (hotspots) i svaka od njih nosi određenu vrstu informacija. Na štand se može besplatno postaviti do 100 MB multimedijalnog promo materijala i dva video spota. Od količine i izbora informacija i materijala koji se postave zavisi i zanimljivost štanda, a samim tim i atraktivnost informacija koje kompanije nude na uvid. Prezentacije na taj način postaju dostupne potencijalnim partnerima i krajnjim kupcima iz zemlje i inostranstva.Sajam eFair4u do sada je okupio više od 1.150 izlagača iz preko 750 oblasti poslovanja. Predstavljeni su na 16 virtuelnih manifestacija u 16 nezavisnih sala iz oblasti: automobilske industrije, bankarstva i osiguranja, investicija nekretnina i građevinarstva, obrazovanja i zapošljavanja, zabave i umetnosti, tekstila, hrane i pića, nameštaja, informatike, medicine, energetike, sporta, pakovanja i ambalaže, turizma, transporta i grafike (http://www.efair4u.com/fairlist.aspx). Ako kompanija ima više osnovnih delatnosti,

može besplatno da izlaže u više hala. Potencijalnim izlagačima omogućeno je da ukoliko nisu u mogućnosti da sami postave svoj štand, zatraže pomoć od tehničkog tima portala www.eFair4u.com. Tehnička podrška sajma može izraditi tipski štand koji je besplatan, ali i štand po želji klijenta (custom made stand). Uz posebno dizajniran štand, postoji mogućnost da hostese i ceo promo tim izlagača bude brendiran u bojama firme- sa logotipom na odeći. U konferencijskoj sali svaka firma može da postavi svoj video materijal sa prezentacijom kompanije ili određenog proizvoda koja se najavljuje na glavnoj strani portala.

Virtuelno vs. realno

Moderne tehnologije omogućavaju nove načine poslovne komunikacije koje je neophodno iskoristiti. Virtuelni sajam nastao je iz ideje da se svakoj kompaniji, bila ona velika ili mala, omogući izlaganje i prezentacija, bez obzira da li raspolaže dovoljnim finansijskim, kadrovskim i drugim kapacitetima. Ovakvi sajmovi su trend u svetu i kao mesto razmene informacija pokazuju pozitivne rezultate. Autori web portala www.eFair4u.com iz kompanije Explogic, imaju dugogodišnje iskustvo u organizaciji sajamskih manifestacija. Obavljajući ovaj posao naišli su na veliki broj ograničenja u realnom sajamskom izlaganju. Ključni problemi su finansijski i logistički, a virtuelni sajam ih prevazilazi- bez pretenzija da zameni realne sajmove. Projekat je podržan od strane Privredne komore Srbije i SIEPA-e kao još jedan vid razvoja i širenja srpske privrede. Broj izlagača i poseta svakodnevno raste, a putem ovog portala srpske kompanije predstavljene su i publici na Svetskoj izložbi “Expo 2010” koja je počela u maju 2010. godine u Šangaju. Koncept predstavljanja srpske privrede u Kini osmišljen je tako da se u paviljonu Srbije u trodimenzionalnom okruženju predstavi najmanje 2.000 kompanija. Umrežavanje je odlika svakog poslovnog događaja, ali i svakog novog web servisa na internetu. Pored širenja na nova tržišta i sklapanja novih poslova, koji su posledica sajamskih nastupa, ovakvi događaji imaju i izraženu socijalnu komponentu jer se ljudi upoznaju, menjaju iskustva i druže. Virtuelni sajam nudi sve ove mogućnosti bez vremenskih, geografskih i (u slučaju eFair4u) finansijskih ograničenja. Ono što nedostaje je uzbuđenje i gužva pri raspakivanju i pakovanju, rukovanje pri pozdravljanju ili sklapanju poslova, kao i upoznavanje tržišta na licu mesta. Ali kako glasi slogan jednog od internacionalnih virtuelnih sajmova: „Realnost je prošlost“.

Interaktivnost portala i raspoloživost mnogobrojnh servisa pomažu s jedne strane izlagaču da dođe do potencijalnih kupaca, dok s druge strane posetilac može da pronađe željeni proizvod ili uslugu. Tako sajt predstavlja mesto susreta ponude i potražnje. Posetilac sajma, potencijalni partner ili kupac može da se

prijavi, postane registrovani posetilac i u mogućnosti je da kontaktira izlagača putem mejla ili četa direktno sa virtuelnog štanda. Na isti način i izlagači mogu međusobno da komuniciraju. Ukoliko posetilac želi samo da „prošeta“ sajmom i obiđe ga, nije potrebno da se registruje. Ukucavanjem ključnih reči, ime firme ili

oblasti industrije u pretraživač, na brz način dolazi se do potrebnih informacija. Svaki izlagač ima mogućnost da uređuje svoj štand, menja postavljene materijale kad to poželi, ali i da prati detaljnu statistiku posete štandu: broj posetilaca, novih izlagača, kao i druge podatke.

Interaktivnost i „aktivna“ šetnja

1.150izlagača iz preko 750 oblasti poslovanja predstavljeni su na 16 virtuelnih manifestacija u 16 nezavisnih sala

Na štandse možebesplatno postavitido 100 MBmultimedijalnogpromo materijalai dva video spota


Intervju

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Naslovna 47.indd 1

08/10/2010 15:15:09

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Tema:Nestašice lekova

Intervju:Nenad Ognjenović,

generalni direktor Galenike

Propisi:

Proširenje prava privatnih lekaraAktuelno:Novi direktor RZZO-a FZZ:Dijabetes

Bebi kutak:Korektivna obuća

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Broj 14 oktobar 2010

naslovna i uvodna rec.indd 1

09/10/2010 14:41:54

Bebi kutak:Korektivna obuća

TemaNiska otkupna

cena žita

Broj I, zima 2010

Reč domaćInaKako sam se obogatio

InteRvjuprof. dr miladin Ševarlić

R Radovaom ZIme

S V E Š T O D O B A R D O M A Ć I N V O L I D A Z N A

ISSN

Ruzveltova 48, 11000 Beogradtel/fax: +381 11 2458 140

+381 11 2459 411www.framemedia.biz

FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga i veb sajtova.Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama; našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa tren-dovima na domaćem i internacionalnom tržištu.

FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa

Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo www.horecabar.com

Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanjawww.market-srbija.com

Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove

Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Srpski seljak - časopis za poljoprivredu

Specijalizovani asopis za apotekarstvo

Broj I, zima 2010

KaLendatoKom

Vesti | Domaće aktuelnosti | Poslovanje | Preduzetništvo

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

Naslovna 52.indd 1

16.03.2010 20:08:08

Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti | | Domaće aktuelnosti

Domaće aktuelnosti



ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

SAE Institut je najveći svetski privatni koledž za audio produkciju, filmsku produkciju, interaktivnu animaciju i primenjene multimedije. Programi obezbeđuju praktične kurseve kao i akademske programe u 56 škola u 25 zemalja. Institut vec 30 godina sirom sveta nudi svoj jedinstveni sistem edukacije fokusirajuci se na praktican rad na najsavremenijoj opremi koji prati teorijsku nastavu.

SAE Institute BelgradeČika Ljubina 8, sprat 3, tel. +381 (0) 11 2626 632,

email: [email protected], web: http://belgrade.sae.edu

Studijski program Audio Engineering: Bachelor of ArtsAudio Engineering: Diploma

Studijski program Filmska produkcija: Bachelor of ArtsFilmska produkcija: Diploma

Studijski program Web Design & Development: Bachelor of ArtsWeb Design & Development: Diploma

Studijski program Digitalna Animacija: Bachelor of ArtsDigitalna Animacija: Diploma

Kratki kurseviElektronska muzička produkcija: SertifikatDigital DJ: Sertifikat

Kratki kurseviDigitalna video produkcija: SertifikatFilmski Kamp: Sertifikat

Kratki kurseviGraphic Design: SertifikatKamp Fotografije: Sertifikat

Kratki kursevi3D Animacija/Maya: SertifikatKamp Crtanja: Sertifikat

36 EXPORTER

decembar 2010 · 2 exporter decembar 2010 3 broj 16, decembar 2010 sadržaj izdavač agencija za...

Documents