Daunov sindrom

DAUNOV SINDROM(SEMINARSKI RAD)

SADRZAJ

1.UVOD32.DAUNOV SINDROM42.1 Verovatnoa i uzrok Daunovog sindroma72.2 Provera na Daunov sindrom u trudnoi82.2.1 ene kod kojih su dalja ispitivanjima nepotrebna92.2.2 ene kod kojih su potrebna dalja ispitivanja.102.2.3 Rezultati dijagnostikih testova102.3Klinika slika113.ULOGA PORODICE I TERAPIJE KOD DECE SA DAUNOVIM SINDROMOM123.1 Savladivanje novih vestina i znanja133.2 Prilagodjavanje porodice detetu sa Daunovim sindromom15LITERATURA16

1. UVOD

Re inteligencija potie od rei intel-meu i legare-uviati meuveze, to zajedno znai uviati meuveze izmeu stvari i pojava. Nema jedinstvene definicije ove sloene psihike funkcije. Sveobuhvatno moe se rei da je to globalna sposobnost pojedinca da deluje svrsishodno, da misli i postupa racionalno i da se uspeno nosi sa svojom okolinom.Poremeaje inteligencije delimo u dve velike grupe prema tome da li se radi o uroenom ili rano steenom defektu inteligencije ili o gubitku inteligencije koja je bila pravilno razvijena. Re je dakle o mentalnim retardacijama-oligofrenijama (stanje zaustavljenog ili nepotunog psihikog razvoja) odnosno demencijama (gubitak ranije steenih intelektualnih funkcija). U genima, iako stabilnm fiziko-hemijskim strukturama, pod dejstvom prirodnih i u humanoj patologiji ee indukovanih (vetakih) agenasamutagena, dolazi do promene na molekularnom nivou u redosledu nukleotida (baza) DNK sa izmenjenom i izostalom informacijom za sintezu specifinih proteina. Ako greku koja nastane u delu DNK, multienzimski (reparacioni) sistemi ne isprave, ona se prenosi.Genetike bolesti i bolesti kod kojih je genetika komponenta znaajna klasifikuju se kao:monogenetske bolesti 1. hromozomske bolesti ili poremeaji2. multifaktorijalne bolesti3. mitohondrijalne bolestiHromozomske bolesti su uzrokovane abnormalnostima hromozomskog broja ili strukture ili i jednog i drugog. Hromozomske aberacije su mutacije koje se mogu uoiti svetlosnim mikroskopom (vizuelizacijom). Poznato je preko 600 hromozomskih abnormalnosti. Od ukupnog broja dece 0,5-0,7% ima hromozomske abnormalnosti. Aberacije autozoma po pravilu daju znaajno ozbiljnu kliniku sliku i prognozu od aberacija polnih hromozoma na koje ukazuju mikroanomalije, zastoji u rastu, blaga mentalna retardacija kao i abnormalnosti sksualnog razvoja. Najrasprostranjenija ova vrsta bolesti je trizomija 21. hromozoma, poznatija kao Daunov sindrom.2. DAUNOV SINDROMDaunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomijehromozoma 21 (slika 1.).Karakteristike su, specifian izgled lica I umna zaostalost kao obavezni pokazatelj ovog sindroma. Opisao ga je prvi put Lagdon Daun1866. godine na sopstvenom detetu, a tek 1957. godine je ustanovljeno da je uzrok ovog sindroma trizomija.

Slika 1.Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomijehromozoma 21.

U 95-97 % sluajeva Daunov sindrom nije nasledna bolest i javlja se u svim rasama i u svim ekonomskim grupacijama. Pojava Daunovog sindroma ne dovodi se u vezu sa bilo kakvim ivotnim navikama roditelja. Dokazano je da starost majke (preko 35 godina ivota) poveava mogunost pojave Daunovog sindroma kod deteta.Daunov sindrom je posledica postojanja jednog hromozoma vie u elijama deteta.Uestalost ovog sindroma u ljudskoj populaciji je 1:700 ivoroenih. Na tu uestalost utie starost majke, tako da se kod ena starijih od 40 godina ta uestalost poveava na 1:45 ivoroenih.Kariotip osobe sa Daunovim sindromom je: 47;XX(21+) ili 47;XY(21+) (ukupan broj hromozoma, polna konstitucija + hromozom koji je u viku).Uzrok trizomije 21 moe da bude i uravnoteena translokacija hromozoma21 kod jednog od roditelja (smatra se da je ovo uzrok u tek oko 5% sluajeva). Takav roditelj, pored normalnih gameta, moe da obrazuje i gamete u kojima je hromozom 21u viku. Spajanjem takvih nenormalnih gameta (imaju dva hromozoma 21) sa normalnim (imaju jedan hromozom 21) nastae zigotkoji nosi neuravnoteenu translokaciju21. Osoba sa neuravnoteenom translokacijom 21 imae kariotip sa 47 hromozoma jer je hromozom 21 u viku (trizomik), a fenotipski Daunov sindrom.Primenom prenatalne dijagnostike uestalost Daunovog sindroma kod novoroenadi je znaajno umanjena.Iz svih tih razloga osobe sa ovim sindromom ive u proseku duplo krae u odnosu na zdrave osobe. Osobe imaju i prepoznatljive osobine kao to su (slika 2.): koso (mongoloidno) postavljene i iroko razmaknute oi; mali nos, irokog korena; smanjen obim glave i pljosnat potiljak; usta su mala pa normalno veliki jezik viri iz njih, a sam jezik je esto uvean i izbrazdan; une koljke su skoro uvek loe formirane, male i nisko su postavljene; zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju; ake su iroke i sa kratkim prstima; na dlanovima moe postojati brazda etiri prsta (majmunska brazda) uz izmenjene dermatoglife (linije na akama) i dr.

Slika 2. Fizicke karakteristike osoba sa Dounovim sindromomNajizrazitija obeleja ovog sindroma su: umna zaostalost (IQ[1]= 40-50,mada ima podataka da IQ moe biti i od 25-80); anomalije srca praene u razliitom stepenu anomalijama drugih organa, smanjena otpornost prema infekcijama, povean rizik za pojavu leukemije, prevremeno starenje pa iz svih tih razloga ive u proseku duplo krae u odnosu na zdrave osobe. Ipak kao i svi ljudi, oni se veoma razlikuju po izgledu, linosti i sposobnostima. Kod beba je teko odrediti u kojoj e meri biti pogoeni kao deca ili kada odrastu. Pojedine osobe sa Daunovim sindromom su u stanju da se zaposle i vode relativno nezavistan ivot, meutim veini ovih ljudi je potrebna pomo i podrska na duge staze. Generalno maksimalni mogui mentalni razvoj dostie nivo deteta od 8 godina. Brojni zdravstveni problemi su povezani sa Daunovim sindromom (najee srani problemi i oteenja sluha i vida), iako neke od ovih osoba imaju dobro zdravstveno stanje.U veini sluajeva osobe sa Daunovim sindromom ive do 50. godine, meutim neke od njih ive i preko 70 godina. Alzheimerova bolest (oblik senilne demencije) kod ovih ljudi se ranije javlja u odnosu na ostatak populacije.

2.1 Verovatnoa i uzrok Daunovog sindroma

Ljudi obino ne oekuju da beba ima Daunov sindrom.On se ne javlja esto u porodici. Ranije uvreeno miljenje da jedino starije ene mogu da dobiju dete sa Daunovim sindromom nije tano. Svaka ena moe dobiti dete sa Daunovim sindromom, ali rizik se poveava sa godinama, to je ena starija verovatnoa da dobije dete sa ovim stanjem je vea. Na primer, verovatnoa da se dobije beba sa Daunovim sindromom je 1 prema 1500 (0.07%) kod ena sa 20 godina; 1 prema 900 (0.1%) kod ena sa 30 godina; dok kod ena sa 40 godina je 1 prema 100 (1%).

Unutar svih telesnih elija nalaze se sitne strukture zvane hromozomi.Oni nose gene koji determiniu nain naeg razvoja.Veina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj eliji. Kada na organizam stvara specijalne elije za potrebne za oplodnju, parovi hromozoma se dele i rearaniraju. Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele ispravno to tada uzrokuje da bebine elije imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21. Ovo dovodi do pojave Daunovog sindroma i razlog je to se ovaj sindrom zove jo i Trizomija 21. Dodatni hromozom ne moe biti otklonjen iz elija, tako da ne postoji lek za ovo stanje. Loa deoba hromozoma se deava sluajno i nije uzrokovana postupcima roditelja.

Slika 3. Novoroene sa Daunovim sindromom

2.2 Provera na Daunov sindrom u trudnoiVeina ena eli da zna da li njihova beba ima Daunov sindrom. Informacije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoi pri donoenju ove odluke.

Postoje testovi koji daju definitinu informaciju i zovu se dijagnostiki testovi.Meutim, izvoenje ovih testova poveava rizik nastanka spontanih pobaaja.Iz ovog razloga se oni ne predlau svim enama.Umesto toga se testovi izvode u dve etape. U poetku svim enama se predlau testovi kod kojih ne postoji rizik od spontnog pobaaja. Ovaj tip testa se zove screening test. Oni ne daju definitivni odgovor, ve nam govore da li postoji poveani rizik za pojavu Daunovog sindroma. Nakon toga enama sa poveanim rizikom se moe ponuditi dijagnostiki test. Ako je rezultat screening testa izmeu vrednosti jedan u dva i jedan u 250, trebalo bi uraditi dijagnostiki test. (Rizik jedan prema 250 je u isto vreme i rizik od 0.4%)

Vano je razumeti da screening testovi ne mogu odrediti sa sigurnou da li beba ima ili ne Downov sindrom, ve se samo koriste kako bi se izbegao rizik izvoenja nepotrebnih dijagnostikih testova. Sama ena odluuje da li e uraditi ili ne obe faze testa. Ukoliko se odlui na screening test, a kasnije joj bude predloen i dijagnostiki test sama odluuje da li e pristati na test ili ne.

Svi testovi koji e biti kasnije opisani daju rezultate u formi jedan u ...., na primer: jedan u 100 ili jedan u 1500, isti rezultat se moe izraziti u procentima. Ove vrednosti nam govore kolika je verovatnoa da beba ima Daunov sindrom. Tako rezultat jedan u 100 znai da jedna od 100 beba ima ansu da nosi Downov sindrom. Rezulat jedan u 1500 pokazuje da postoji verovarnoa da se u 1500 dece rodi jedno sa ovim stanjem. Treba naglasiti da to je drugi broj vei to je mogunost postojanja ove trizomije sve manja. U dalje toku emo objasniti kako se na osnovu rezultata na screening testu odluuje o daljem toku ispitivanja.

2.2.1 ene kod kojih su dalja ispitivanjima nepotrebna

Ako screening test pokae daje rizik za pojavu Daunovog sindroma nii od jedan u 250, neemo insistirati na dijagnostokim testovima. Veina rezultata screening testova (oko 95%) spada u ovu kategoriju i predstavljaju rezultate niskog rizika.Napominjemo da nizak rizik oznaava upravo to, ne znai da rizik da dete ima Daunov sindrom uopte ne postoji, ve da je malo verovatan i da je dobijena verovatnoa manja nego kod rezultata jedan u 250 koji je granica za dalja ispitivanja.Ovde i dalje postoji mala mogunost da neka deca sa Daunovim sindromom nisu detektovana screening metodom. Ovo se deava ukoliko se oekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja, zbog male prirodne razlike. Sve skupa, etvrtina beba sa Daunovim sindromom nije otkrivena screening testovima.

2.2.2 ene kod kojih su potrebna dalja ispitivanja.

Ukoliko rezultat screening testa pokae da je rizik da beba ima Downov sindrom vii od jedan u 250 ( na primer, jedan u 100), treba ponuditi mogunost izvoenja dijagnostikih testova. Ovakvi rezultati screening testa se nekada oznaavaju kao rezultati visokog rizika.Ukupno jedna u 20 ena (5%) ima ove rezultate.

2.2.3 Rezultati dijagnostikih testova

Beba nema Daunov sindrom - je najei rezultat. Nekim enama je ova informacija sasvim dovoljna i ne postavljaju dalja pitanja, dok druge ele da porazgovaraju sa nekim o rezultatima sa nekim. ele da znaju razlog zbog ega se rezultati screening testa i dijagnostikog testa ne poklapaju.Kao to je ve navedeno korienjem screening testa odljuujemo da li eni treba ponuditi i dijagnostiki test. Ono to zakljuujemo iz screening testova je da postoji izvesna vrsta modela pri ispitivanju krvi ili ultrazvunom pregledu. Ovaj model je takav da se nekad moe nai i kod beba sa Daunov sindromom, ali je problem u tome to se moe nai i kod normalnih trudnoa. Rezulati pomenutih testova blago variraju zavisno od najrazliitijih fiziolokih stanja. Screening testom se ablon uoava, ali ne i razlog koji je do njega doveo. Jedino dijagnostiki test moe pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe. Kada ena uradi dijagnostiki test i rezultat pokae da beba nema Daun-ov sindrom, prethodno dobijeni rezultati screening testa se smatraju lano pozitivnim.Beba nema Downov sindrom, ali je uoen drugi problem - osnovna svrha amniocenteze ili ispitivanja horionskih upica je otkrivanje da li dete ima Daunov sindrom ili ne. Meutim, kada se ispituju bebini hromozomi veoma retko se mogu uoiti druge varijacije. Neke od njih mogu biti veoma ozbiljne dok druge imaju sasvim slab ili nikakav uticaj na bebu. Ukoliko testovi pokau ovaj problem, ena se mora obratiti konsultantu za genetiku.Beba ima Daunov sindrom - mali broj testova ukazuju na ovaj ishod, u tom sluaju postoje tri mogunisti koje u potpunosti zavise od roditelja.Neki ljudi odlue da nastave trudnou, pripremajui se za dodatne izazove sa kojima e morati da se suoe podiui dete se Dunovim sindromom. Drugi se opredeljuju za usvajanje iz razloga to smatraju sebe nedovoljno sposobnim da samostalno podiu dete sa ovim problemom. Pojedine osobe odlue da ne ele da nastave trudnou i odluuju se za njen prekid.Svako souen sa ovakvom problemom na osnovu svih dobijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe. ena e imati mogunosti da porazgovara sa lekarom o svojim opcijama, a pored toga podrka i dodatne informacije su joj dostupne i izvan zdravstvenih usluga. Imae vremena da donese odluku o mogunosti koja joj najvie odgovara, a bez obzira na nju i podrku svog lekara.

Slika.4 Fetus sa Daunovim sindromom dug svega 3,7 mm

2.3 Klinika slika

Bebe obino imaju malu glavu, iroko razmaknute i kose oi (kao kod Mongola), na unutranjem uglu oiju koa je nabrana ("trei kapak"), a na duici oka vide se bele pege. Nos i usta takvih beba umanjeni su, une koljke takoe su male i nepravilno su oblikovane. Tonus miia je snien, a zglobovi su im izuzetno savitljivi.Na dlanovima ispod etvrtog prsta nalazi se "brazda". Skoro polovina beba roenih sa Daunovim sindromom ima i uroenu sranu manu. Pravilo je da se kod takvih beba u prva dva meseca ivota uradi doppler-ultrazvuk srca, u cilju blagovremenog otkrivanja i leenja uroene srane mane. Oko 10% beba raa se sa anomalijama jednjaka i creva koje se ispoljavaju kao suenje ili potpuna zatvorenost (atrezija) jednjaka ili creva i to zahteva hitnu hirurku intervenciju. Preko 50% dece ima oteenje sluha i vida.Prva kontrola vida treba da se obavi u prvih 6 meseci ivota, a prva kontrola sluha u prva 3 meseca ivota.Cilj je da se blagovremenom korekcijom ovih oteenja omogui to bolji razvoj svih ula i nervnog sistema, a kasnije i govora.Kod dece roene sa Daunovim sindromom ee se javljaju febrilne konvulzije (tj.fras) i drugi oblici konvulzija. Dalje, ova deca podlona su infekcijama, a naroito su sklona infekcijama gornjih i donjih disajnih puteva - zapaljenju grla, bronhitisu i zapaljenju plua.U prvim godinama ivota kod ove dece povean je rizik da dobiju leukemiju koja je po njih najee fatalna.Nikada ne moe da se predvidi koliki e biti stepen mentalne retardacije deteta sa Daunovim sindromom. Mentalna retardacija obino je umerena, a svega kod 10% dece veoma je izraena (teka). Ona ne mora da bude u direktoj vezi sa organskim oteenjima (anomalijama) deteta. Deca sa Daunovim sindromom obino naue da hodaju, da govore, da se obuku, da sama odu u toalet, samo to se to dogaa kasnije u odnosu na njihove vrnjake.Takvoj deci treba posvetiti veu panju i kod kue (angaman roditelja veoma je bitan) i van kue (ukljuivanje u specijalne programe, rad sa defektologom, psihologom, logopedom) da bi se potencijali koje takvo dete poseduje maksimalno stimulisali i razvili. Kod odraslih osoba sa Daunovim sindromom esto se javlja prerano starenje tj. demencija, gubitak pamenja i nemogunost rasuivanja.3. ULOGA PORODICE I TERAPIJE KOD DECE SA DAUNOVIM SINDROMOM

1929. godine duina ivota osoba sa Daunovim sindromom, iznosila je u proseku oko 9 godina. Danas je, zahvaljujui blagovremenoj dijagnostici i leenju uroenih anomalija, ivotni vek ovih osoba produen na 50 godina i due. U naoj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obino ive u svojim porodicama, a u razvijenim zemljama sveta oni ive u zajednicama, polu-samostalno, vode rauna o sebi, uestvuju u kunim poslovima, rade i privreuju u zajednici i drue se meusobno.Toplo, porodino okruenje predstavlja OPTIMALNU, PRIRODNU SREDINU za adekvatan razvoj potencijala deteta. Bavljenje detetom, posebno ometenim u razvoju, ne sme se svoditi samo na zadovoljavanje osnovnih potre-ba. Uz telesnu negu i hranjenje, koje treba da prate nenost, toplina, sigurnost i poverenje, neophodan je i specifini tretman: - Obogatiti okruenje deteta raznovrsnim sadrajima koje moe da vidi, uje, dosegne, opipa. - Podstai, ohrabriti dete da se sredinom komunicira na nain koji mu je u tom trenutku dostupan. U prvoj godini ivota pokret i slobodno kretanje bebe su izvor radosti, zadovoljstva i osnova saznanja o sebi i svetu koji je okruuje. Redosled javljanja pokreta i motorikih sposo-bnosti je uglavnom isti za svu decu, ali vreme javljanja i usavravanje odreenih pokreta i motornih vetina, u velikoj je meri zavisno od adekvatnih podsticaja iz spoljne sredine. Neophodno je, stoga, to ranije otpoeti sa masaom i vebicama uz aktivno bodrenje, osmeh, dodir i verbalno odobr-avanje. Ne plaite se povreda, bez obzira koliko Vam se ini da je Vaa beba krhka, lomna, mlitava, nemona. Ako oseti Va strah i nesigurnost i ona e se uplaiti i buno reagovati. Svaku vebu propratite prigodnom melodijom i ritmom i videete da e beba uivati u tome. - ISTOVREMENO podsticati sve sfere razvoja. Da bi se obezbedio harmonian razvoj, pored motornog, koji je u prvoj godini bazian, neophodno je razvijati emocionalni, socijalni i saznajni razvoj, s obzirom na to da su oni u ranom detinjstvu usko povezani i meusobno uslovljeni.

3.1 Savladivanje novih vestina i znanja

Zajednika igra i radovanje je najbri i najiri nain komu-nikacije sa ometenim detetom. Pokuajte i Vi da, za odreeni period, budete dete. Usmerite jsvoju panju na prisustvo deteta umesto na oekivanje postignua. Ono e se automatski ukljuiti u aktivnost u kojoj osea da odrasli uivaju. Preuzmite izbor i ritam aktivnosti koje dete nudi, umesto to mu nameete svoje. To ne znai da mu treba dopustiti da radi sve to naumi. Ve od kraja prve godine treba ga nauiti da adekvatno prihvati neke ZABRANE I OGRANIENJA. Na nepoeljne oblike ponaanja potrebno je da SVI iz detetovog okruenja reaguju NEPOSREDNO i DOSLEDNO u atmosferi sigurnosti i pove-renja, bez bojazni od dejih suza i besa. To je jedini nain da dete postepeno stekne samokontrolu. Sa uzrastom deteta poveavaju se i zahtevi za ovladavanjem sloenijih vetina, znanja, ponaanja. Ono e ih najlake usvojiti ukoliko se: - svaki zadatak ralani na niz jednostavnih koraka, etapa - ako se ui DIREKTNIM IZVOENJEM AKTIVNOSTI, propraenim kratkim i jasnim verbalnim uputstvima - podstie i ohrabruje da samostalno otpone aktivnost - povremeno proverava repertoar nauenog u korienju svakodnevnog ivota. Neophodno je da strunjak proceni aktuelni nivo funkcionisanja deteta - da odredi "narednu zonu razvoja", dakle, aktivnosti koje dete moe delimino samo da izvede uz pomo roditelja - da jasno definie aktivnost koja se ui sa panjom da ona nije i suvie jednostavna, pa "priguuje i demotivie dete, niti suvie teka - da ga zastra-uje. Dakle, da vetina ili ponaanja koje dete ui sadre ravnoteu starih elemenata kojima je dete ovladalo i novih, koji mu predstavljaju izazov. Roditelji e i sami lako odabrati vrstu igre i aktivnosti sa detetom. To su one u kojima dete iskazuje zadovoljstvo i postie uspeh. Krajnji dometi postignua bioloki su odreeni i zavise od: - osnovnog tipa D.S. (vrsta hromozomskog poremeaja) - propratnih zdravstvenih pro-blema deteta (senzorna ote-enja, srane mane i dr.) Da li e se oni dostii zavisi, pored ostalog, od: vremena otpoinjanja tretmana, kvaliteta programa i kontinuiteta njego-vog sprovoenja.

3.2 Prilagodjavanje porodice detetu sa Daunovim sindromom

Ne postoji univerzalan nain kako se prilagoditi detetu sa ogranienim mogunostima. Svaki roditelj ima sopstvena oseanja i pronalazi sopstvena reenja. Neki se sa time mire, neki se nikad ne prilagode. injenica je da roditelji potpuno razliito reaguju na bebu sa D.S. Razlike u stavovima, oseanjima i pristupu detetu nekada su razlog gubitka prisnosti i sve dubljih razmirica u braku i porodici. Potrebno je vreme i struna pomo kako bi se svi zajedno prilagodili novoj situaciji. Obratite se psihologu ili svom lekaru. Oni e vam pomoi da realno formuliete nade i ono to se od deteta moe oekivati u skladu sa njegovim potencijalima. Konanu odluku o tome ta je najbolje za dete treba da donesu roditelji, bez nepri-kladnih pritisaka lekara, roaka, prijatelja. Ako ste odluili da svoje dete sa D.S. negujete u porodinom okruenju, evo nekih razmi-ljanja koja e Vam pomoi da se lake snaete i prilagodite novoj situaciji: Vae dete je plod zajednikih elja, potreba, nada. I kada je daleko od "idealne" bebe kakvom ste je zamiljali i prieljkivali, ono je VAA BEBA, VAE DETE. POELITE JOJ DOBRODOLICU. Okupajte je toplinom i ljubavlju. Ne gledajte u njoj sluaj ili sindrom (kako to, naalost mnogi ine). Shvatite je kao dete, kao osobu koja e poput sve ostale dece imati svoje potrebe, svoju linost, svoj integritet. Pored strunjaka, vi, roditelji ste prvi da detetu u tome pomognete. Negujte potenje, iskrenost i toleranciju meu lanovima porodice. Svi oko vas mogu da posustanu i odustanu ali jedino od vas se oekuje da imate dovoljno hrabrosti, snage, upo-rnosti, vere... Da biste lake razumeli i prihvatili svoje dete poeljno je da: - Nauite ta je D.S. i ta to znai za fiziki i mentalni razvoj deteta. - Provodite vreme sa bebom. Tako ete je najbolje upoznati. - Razgovarajte sa roditeljima koji imaju isto iskustvo. Oni e, na Vama najprihvatljiviji nain, dati odgovore na mnoga pitanja koja vas tite. Roditelji su esto u nedoumici ta i kako da saopte svojoj ostaloj deci o novonastaloj situaciji. Problem se jo vie komplikuje kada i sami imaju haotina oseanja i razmi-ljanja, pa se "sapliu" sa razliitim objanjenjima za razloge detetovog kanjenja u razvoju. Takav stav unosi uzne-mirenost i nesigurnost u opho-enju brae i sestara. Nepo-trebno je uputati se u previe komplikovano objanjenje. Pre-pustite svojoj deci da kroz igru i aktivnosti svakodnevnog ivota formiraju sopstvene stavove i oseanja. Postepeno suoa-vanje sa ogranienjima svoga brata-sestre vodice ka razu-mevanju, prihvatanju i izna-laenju najboljih reenja u meusobnoj komunikaciji. Pri tome, nemojte zaboraviti da i Vae zdravo dete ima isto toliku potrebu za nenou, prihva-tanjem i podsticanjem.

LITERATURA

Ninkovi R. : Medicinska genetika, Beograd, 2007. Kosanovi, M, Dikli, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986. Daunov sindrom , teks preuzet sa internet stranice http://www.stetoskop.info/Daunov-sindrom-885-c32-sickness.htm 20.05.2012

www.maturski.org

16