Zlatiborske pri~eZlatiborske pri~e

^

¦

»

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .ZLATIBORSKO KULTURNO LETO

JUL 2018.22.07: Finale me|unarodne

manifestacije City Games –bazeni hotela Olimp od 18.30;

24.07: Haos Animatori, Kraljev trg u 18;25.07: Koncert grupe Kiki Lesendri} i

Piloti, Kraljev trg u 20;26/27.07: Prvi zlatiborski salon vina,

hotel Palisad u 17;26.07: De~ija lutkarska predstava

„Ovca Rozi u vozu se vozi“, Kraljev trg u 19;

27/29.07: Sabor truba~a i smotranarodnog stvarala{tva, Kraljev trg;

30.07: Koncert Udru`enja za negovanjenarodne tradicije „VeteraniZlatibora“, Kraljev trg u 20;

AVGUST 2018.01.08: Trening dan – trenerski tim

„Aktivna Srbija“, Kraljev trg;01.08: Festival narodne muzike,

Kraljev trg u 20 sati;02.08: Ilindanski sportski susreti,

Gostilje;03.08: Letnji uli~ni erski

kabare, ^ajetina, platoispred biblioteke„Ljubi{a R. \eni}“ u20;

03.08: Koncert HalidaBe{li}a, Kraljevtrg u 20;

04.08: Danipastrmke,Ljubi{;

04.08: Letnji uli~nierski kabare,Zlatibor, Kraljev trg u 20;

05.08: Festival tradicionalnih proizvoda„Dobro sa Zlatibora“, Kraljev trg;

05.08: Koncert KUD „Abra{evi}“Beograd, Kraljev trg u 20;

06.08: Koncert Lene Kova~evi}, Kraljev trg u 20;

08.08: Koncert benda Old friends,Kraljev trg u 20;

09/11.08: Muzi~ki festival Hills up, Ti} polje;

11/15.08: Likovna kolonija „Trnava“,Trnava;

12.08: Koncert ansambla \ur|evi stupovi u 20;

13.08: Koncert KUD „Zlatibor“, Kraljev trg u 20;

14.08: Koncert klasi~ne muzike, Kraljev trg u 20;

15.08: De~ija predstava „Na{a deca“,Kraljev trg u 19;

16.08: Me|unarodni de~iji festivalfolklora Licidersko srce, Kraljev trg;

17/18.08: Uli~ni svira~i, ~etiri lokacije,Zlatibor;

19.08: Sabor izvorne narodne pesme„Bez izvora nema vode“,Ro`anstvo;

20.08: Sve~ana akademija povodom jubileja – 125 godinaorganizovanog turizma na Zlatiboru;

22.08: Koncert D`uboks benda, Kraljev trg u 20;

23.08: Koncert KUD „Gru`a“, Kraljev trg u 20;

24/26.08: Koncert tambura{kogansambla, Kraljev trg u 20;

Kraj avgusta: Sajam doma}e rakije iproizvoda od vo}a „Rakijada“, [ljivovica.

MILAN STAMATOVI], predsednik Op{tine ^ajetina

Stvaramo uslove za podsticajni i ravnomerni razvoj

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .

odgovorno(st)

II Z

ud`et ^ajetine je dostigao iznos od2.235.000.000 i najve}i je u istorijite lokalne samouprave i, po glavistanovnika, jedan od najve}ih u

Srbiji. Osamdeset odsto novca iz op{tinskekase, kako isti~e Milan Stamatovi}, predsednikjedne od retkih opozicionih op{tina u Srbiji,odvaja se za investicije, a svega sedam odsto zaplate zaposlenih. ^ajetina, kako navodi, nemadugova i na bud`etskom ra~unu ima oko 250miliona dinara, koji }e biti ulo`eni u kapitalneprojekte, poput panoramske `i~are – gondole,postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda,kupovinu sportske hale Wai Tai, komunalne iekolo{ke projekte koji su u toku.

– Odgovornim odnosom prema gra|anima,lokalnoj samoupravi i investitorima,stvaranjem povoljnog ambijenta za ulaganja,stvaramo uslove za podsticajni i ravnomernirazvoj ^ajetine. Stalno se pove}ava bud`et,broj turista i investitora, ali i stanovnika,smanjujemo broj nezaposlenih i svi parametriza vrednovanje uspe{nosti lokalnesamouprave ukazuju na to da je ^ajetinaveoma uspe{na lokalna samouprava. Zbogsvega toga, bele`imo pove}anje bud`eta –obja{njava sagovornik Danasa kome su^ajetinci, na poslednjim lokalnim izborima, daliubedljivu podr{ku za ~etvrti predsedni~kimandat.

Koje su to najva`nije investicije koje bitrebalo da zavr{ite do kraja godine?

– Po svaku cenu zavr{i}emo gondolu koju,bez podr{ke dr`ave, sami finansiramo sa 13miliona evra. Uradili smo sve {to je do nas inemamo vi{e strpljenja, a ni para da ~ekamo

da se smiluje Ministarstvo gra|evinarstva, kojenam pravi ogromnu {tetu, a mi smo obezbedilinovac u ovoj godini za zavr{etak tog zna~ajnogprojekta. U prvoj polovini 2019. trebalo bi dabude zavr{eno postrojenje za pre~i{}avanjeotpadnih voda na Zlatiboru, za koje smo odVlade Slovenije dobili donaciju od 1,5 miliona,a tri miliona evra smo obezbedili iz op{tinskogbud`eta. Zbog lo{ih vremenskih neprilika i ki{a,izvo|a~i radova su kasnili, ali nadam se da }e seradovi ubrzati. Na`alost, ni za taj projekatnismo dobili novac od na{e vlade, ve} nas jepodr`ala Vlada Slovenije. Velika investicija jekupovina sportske hale Wai Tai na Zlatiboru i~ekamo da se u geodetskoj upravi re{iproblem ranijih hipoteka. Nadam se da }e tobiti zavr{eno do kraja ove godine i da }eop{tina ^ajetina i formalno postati vlasnik hale,koja nam je neophodna za razvoj sportskogturizma. Sa oko 100 miliona dinara zavr{i}emoasfaltiranje preostalih saobra}ajnica na teritorijicele op{tine i bi}emo jedini u Srbiji koji }e imatisve asfaltirane i ure|ene saobra}ajnice. U tokuje rekonstrukcija i izgradnja vodovodne mre`e ido kraja ove godine izgradi}emo rezervoar naZlatiboru. On }e slu`iti kao rezerva zavodosnabdevanje Zlatibora i ^ajetine iomogu}i}e pouzdano i stabilnovodosnabdevanje, a vrednost tog projekta jetri miliona dinara. Do kraja godine bi}estavljena u funkciju i lokacija za novuautobusku stanicu u blizini kru`nog toka naulazu u Zlatibor. Investitor koji je kupio lokacijuna kojoj se nalazi sada{nja i privremenaautobuska stanica u centru Zlatibora, namenioje nekoliko perona na toj lokaciji za prihvat

MILANSTAMATOVI]:Stvaramo uslove zapodsticajni i ravnomernirazvoj

Sedi{te Op{tine ^ajetina

B

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 . III Z

putnika. To zna~i da }emo imati dve stanice –jednu manju u centru i drugu ve}u kodkru`nog toka i magistrale.

Politi~ki oponenti optu`uju vas darasprodajete zemlji{te na Zlatiboru i da sena taj na~in ostvaruje najve}i deo prihoda ubud`etu?

– Mi to radimo transparentno i u skladu sazakonom, planskom dokumentacijom,strategijama razvoja i znamo da upravljamoprihodima i da ih dugoro~no koristimo.Zemlji{te, koje je na{im planovima predvi|enoza prodaju, nudimo na licitacijama kako je topredvi|eno zakonom. Postoji i onogra|evinsko zemlji{te koje su protivpravnokoristili vlasnici susednih parcela, a koje sadaracionalno koristimo. Pripajamo ga osnovnimparcelama ili investitorima, koji uredno pla}ajusvoje obaveze Op{tini. Godinama smo razvijali^ajetinu korak po korak i ulagali u projekte kojisu donosili prihode. Ako ula`ete uinfrastrukturu, ako ste istinski servis gra|ana istvorite povoljan ambijent za ulaganje,investitori to prepoznaju i zbog toga ula`usvoj novac.

Ka`u da ste kreditom od 7,6 miliona evraza gondolu „zadu`ili generacije ajetinaca“i da je „^ajetina jedna od najzadu`enijihlokalnih samouprava u Srbiji“?

– To nije ta~no. Od tih 7,6 miliona evra vratilismo skoro ~etiri miliona evra i danas bismomogli odjednom da isplatimo taj kredit, aliza{to bismo to radili kad imamo povoljnekamate i kad taj novac mo`emo daupotrebimo racionalnije. To su neistine izlonamerne informacije koje plasira SNS salokalnog i republi~kog nivoa. Pozivamo ih daobjave statisti~ke podatke o lokalnimsamoupravama u kojima su oni na vlasti, kakobi javnost bila istinito informisana. IzMinistarstva finansija ka`u da smonajzadu`enija lokalna samouprava, ali ne ka`u ito da je na{ bud`et najve}i po glavi stanovnikau Srbiji. I drugi parametri idu nam u prilog, jersvega sedam odsto bud`eta se odvaja za platezaposlenih, a 80 odsto za investicije. Imamonajmanju stopu nezaposlenosti i najve}i porastzaposlenosti u u`i~kom regionu, pove}ava sebud`et, ali se pove}ava broj stanovnika inovoro|ene dece.

Iz godine u godinu na Zlatiboru se sve vi{egradi i ima onih koji ukazuju na urbanisti~kihaos na planini.

– Kad se u Srbiji grade rugobe od objekata ine vodi se ra~una o stilovima gradnje injihovoj uskla|enosti sa okolinom i kad takvugradnju promovi{e Aleksandar Vu~i}, onda jeto napredak. Kad se na Zlatiboru grade objektii hoteli, u skladu sa prostornim planovima i

zakonima, onda je to urbanisti~ki haos.O~igledno je da neko `eli da prika`e ^ajetinu iZlatibor kao primere za urbanisti~ki haos ibespravnu gradnju. Bilo je odstupanja odgra|evinskih dozvola, ali bespravne gradnjeima samo tamo gde su njihovi interesi i to nadr`avnom zemlji{tu i najvi{e bespravnegradnje je na parcelama PK Zlatibor i Zlatiborturista. Na privatnim parcelama imaodstupanja od gra|evinske dozvole, ali to jerealnost u Srbiji jer zakoni, koje je usvojila

aktuelna vlast, dozvoljavaju da se legalizujebespravna gradnja. ^ajetina je jedina lokalnasamouprava koja se protivila novom Zakonu oozakonjenju i zatra`ila ocenu njegoveustavnosti. To je koruptivan zakon, kojistimuli{e bespravnu gradnju i stavlja upovla{}en polo`aj one koji bespravno grade. U skladu sa zakonima i na{im planovima,dozvoljavamo gradnju, ali te{ko je kontrolisatikada takvi investitori prika`u tavanski prostor,a posle smanje nagib krova i dobiju dve ili dvei po eta`e. To je ustaljeni model u Srbiji i onikoji se time bave znaju kako da zaobi|uzakone, a mi kao lokalna samouprava, kojado`ivljava ekspanziju u gradnji, nismo umogu}nosti da menjamo zakone i dasankcioni{emo takve investitore, koji imajupodr{ku sa republi~kog nivoa.

Kad smo kod republi~kog nivoa, odnosi^ajetine i Vlade Srbije su veoma lo{i. Imali liizgleda da se pobolj{aju?

– Mislim da nema, jer odnos Vlade premalokalnim samouprava koje nisu deo vladaju}ekoalicije, me|u kojima je i ^ajetina, govori otome da vlast nema iskrene i dobre namereprema nama. Ne vidim njihovu `elju da po{tujudemokratska prava i uva`avaju politi~ke razlike,jer predsednik dr`ave {alje takve poruke. Zanjega su svi iz opozicije lopovi i kriminalci i dokje Aleksandar Vu~i} na vlasti to ne}e i}i udobrom pravcu, jer su njegove ambicije dapokori celu Srbiju i da elimini{e opoziciju.

U takvim okolnostima name}e se pitanjeda li je stabilna ~ajetinska vlast, koju ~ineZdrava Srbija, ~iji ste vi lider, i DSS i da limo`e da odoli takvim pritiscima?

– Na{a skup{tina je stabilna, jer su na{iodbornici ~asni ljudi koji ne}e podle}i ucenama,nemaju straha i ekonomski su nezavisni. Nismoimali problema ni ranije, kad smo imali samojednog odbornika vi{e od polovine u skup{tini,a sada imamo komotnu ve}inu i prakti~no jenemogu}e da oni uzdrmaju lokalnu vlast. Tajprincip vladavine SNS koji se svodi na ucene ipoku{aje da finansijski ugroze lokalnusamoupravu, ali i da ucenjuje bira~e, pogre{anje i nije ga mogu}e sprovesti u ajetini i naZlatiboru. To njih i nervira, jer im ajetina, ali i[abac i Para}in pru`aju otpor. Imamodugogodi{nje iskustvo, odgovornost i politi~kimoral i to gra|ani znaju da cene.

Upravo su se te tri lokalne samoupraveobratile za pomo} Kongresu lokalnihuprava Saveta Evrope, zbog stalnihpritisaka SNS. Ho}e li to pomo}i da sesituacija promeni?

– Sigurno }e pomo}i, jer premijerka se setila

da pozove na razgovor gradona~elnikaPara}ina Sa{u Paunovi}a i sugerisala mu daubla`i svoje izlaganje u toj evropskoj instituciji,{to je on u~inio. Me|utim, mi smo podneli`albu i ona }e biti razmatrana. Evropskipredstavnici do}i }e u Srbiju i tra`iti izja{njenjeVlade Srbije i, na osnovu toga i na{e pritu`be,done}e odluku. To ne ide u prilog aktuelnomre`imu, jer }e se u tim kontaktima sa evropskimpredstavnicima otkriti jo{ mnogo problema sakojima se suo~avamo – od politi~kih i drugihpritisaka, diskriminacije, izno{enja neistina ujavnosti, opstrukcije projekata i uskra}ivanjabud`etskih sredstava, usvajanja nezakonitih ineustavnih odluka kao {to je uredba o Parkuprirode Zlatibor i odluka o njegovompro{irenju, kao i drugih problema. Re`im ne}emo}i argumentovano da odgovori na na{epritu`be i mora}e da objasni kako to misli dauvede Srbiju u EU sa sada{njim stepenomdemokratije i vladavine prava.

Protest zbog Parka prirode „Zlatibor“Protest, zbog neustavnog i nezakonitog pro-gla{enja i pro{irenja Parka priode Zlatibor, ko-jim SNS `eli da stavi pod svoju kontrolu 80odsto teritorije op{tine ^ajetina, ali i drugihproblema, koji smo bili najavili 2. jula ispredVlade Srbije, samo je odlo`en. Ako se do ta-da vlast ne urazumi i ne povu~e te odluke,protest }e biti krajem septembra. Apsurdnoje njihovo obja{njenje da `ele da za{tite Zla-tibor, jer su u tim re{enjima naveli da se odukupno 647 kvadratnih kilometara, 520 kilo-metara kvadratnih nalazi pod {umom i ni-skim rastinjem, a da je svega 1,6 odsto ukup-ne teritorije ajetine, koja uklju~uje i Zlatibor,pod objektima. To zna~i da nije ta~no da jeZlatibor preizgra|en. Neverovatno je da na-vode takve razloge za za{titu, kao da oni vi{evole Zlatibor od Zlatiboraca. S druge strane,prose~na gustina naseljenosti u Srbiji je 125stanovnika po kvadratnom kilometru, a u a-jetini samo 22 stanovnika, {to zna~i da jeogromna teritorija ajetine nenaseljena.

Spomenik i protest SNSPredstavnici SNS su nas optu`ili da smo deoparcele na kojoj se nalazi spomenik poginu-lima u Drugom svetskom ratu, na [umatnombrdu, stavili pod hipoteku zbog kredita zagondolu, {to nije ta~no, i organizovali su pro-test. Kakav je odnos Op{tine ajetine prematom spomeniku, govori to {to smo u~estvo-vali u izgradnji pasarele prema tom spomen-obele`ju i ceo kompleks, koji je bio zapu{ten,uredili i za{titili. A kakav je nemar dr`ave pre-ma sopstvenoj imovini ilustruju {tale, koje senalaze na podru~ju kad se krene prema Vo-dicama, koje su uru{ene. Ti objekti su ogleda-lo dr`ave i pitamo se kakav bi bio odnos ta-kve vlasti kada bi stavila {apu na Zlatibor.

Svega sedam odsto bud`etaOp{tine ^ajetina odvaja se za

plate zaposlenih, a 80 odsto zainvesticije: Milan Stamatovi}

Hotel Iris je novi hotel naZlatiboru. Izgra|en je umodernom planinskom stilu, a

usluge i sadr`aji koje nudi gostimaomogu}avaju potpuni do`ivljaj svih~ari koje pru`a na{a najlep{a planina.

Hotel se nalazi u srcu Zlatibora,neposredno pored crkve, na samopar minuta hoda od jezera i Kraljevogtrga. Okru`en je borovom {umom,odi{e toplinom i pru`a nezaboravnetrenutke mira i ti{ine.

Raspola`e sa 28 sme{tajnihjedinica. Ima restoran sa unikatnomletnjom ba{tom i fontanom u vidupotoka, idealno mesto za opu{tanje iu`ivanje u zlatiborskimspecijalitetima. Tako|e, hotelposeduje wellness i spa centar,teretanu i konferencijsku salu.

Posetite nas i u`ivajte sa svojimnajdra`ima u svim pogodnostima kojevam pru`amo.

Hotel Iris

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .IV Z

sim u velike i kapitalne projekte,op{tina ^ajetina kontinuiranoinvestira u komunalnu, turisti~ku isportsku infrastrukturu i time

ravnomerno razvija sve delove te varo{ice.Arsen \uri}, zamenik predsednika op{tine,

navodi da je novac obezbe|en za tri kapitalnaprojekta – zavr{etak panoramske `i~are –gondole, izgradnju postrojenja za preraduotpadnih voda na Obudojevici, a uskoro bitrebalo da se formalizuje kupovina sportsko-turisti~kog centra Wai Tai na Zlatiboru, o ~emuje ranije potpisan predugovor. „U toku suradovi kojima }e se pro{iriti kapaciteti sportskedvorane u ^ajetini i nadam se do }e do krajagodina ona biti u funkciji i da }e hala Wai Tai naZlatiboru formalno postati vlasni{tvo op{tine.To }e omogu}iti bolje uslove za na{e sportskeekipe, ali i za privla~enje doma}ih sportista napripreme i organizovanje ozbiljnih sportskihtakmi~enja, jer imamo dovoljno sme{tajnihkapaciteta“, obja{njava \uri}.

On navodi da }e, zbog intenzivne gradnje i{irenja turisti~kog centra, biti izgra|en velikirezervoar na Zlatiboru, koji }e omogu}itipouzdano vodosnabdevanje i Zlatibora i^ajetine. „Pored ure|enja Zlatibora i nastavkaizgradnje pe{a~kih i biciklisti~kih staza nasamom Zlatiboru, realizujemo i projekte useoskim mesnim zajednicama. Ure|en jeparking u Gostilju ka vodopadu, asfaltiran jeput do mesta na kome je Prerast, prirodnikameni most u Dobroselici, koji je kao novinauvr{}en u turisti~ku ponudu Zlatibora“, ka`e\uri} i navodi da je u planu nastavakasfaltiranja puta ka manastiru Uvac i dela putaka manastiru Dubrava, ~ime }e svimposetiocima biti olak{an pristup tim mestima.

Na Zlatiboru, u blizini zgrade TO Zlatibor ihotela Olimp, kako dodaje, planirana je

izgradnja teretane na otvorenom, skejt parka,postavljanje ljulja{ki, klackalica, vrte{ki itobogana. Ure|uje se i staza pored jezera, nakojoj }e biti postavljena rasveta, a na samomjezeru bi}e fontana, koja }e biti novu atrakciju.„Na samom Zlatiboru u toku je izgradnja ulica isa druge strane magistrale. Pored naseljaJelena An`ujska nastavlja se izgradnja ulica sape{a~kim i biciklisti~kim stazama. Kompletnainfrastruktura gradi se ka naselju Gajevi, poputvodovodne mre`e, uli~ne rasvete i pristupnihputeva i saobra}ajnica, ali i biciklisti~kih ipe{a~kih staza. One }e voditi skoro dospomenika i time }emo povezati postoje}epe{a~ke i biciklisti~ke staze. Obnavljamo irekonstrui{emo parkovske povr{ine, saniramotrim-stazu na Karauli i druge povr{ine, tako daZlatibor svake godine dobija nove sadr`aje i ne~udi {to zadr`ava lidersku poziciju u turizmuSrbije“, poru~io je \uri}.

ako je panoramska `i~ara – gondolave} trebalo da prevozi putnike odcentra Zlatibora do vrha Tornika, tra-som dugom skoro devet kilometara,

to se nije dogodilo, zbog zamr{enih birokratskihprocedura i nere{enih imovinskih odnosa sa dr-`avom. Ipak, kako obja{njava Bojana Bo`ani}, di-rektorka ~ajetinskog JP Gold gondola Zlatibor, gra-|evinski radovi trebalo bi da budu zavr{eni dokraja ove godine, a prvi putnici vozi}e se gondo-lom dogodine. „Kao {to je to u Srbiji uobi~ajeno,izgradnju ko~e administrativni i birokratski pro-blemi, nere{eni imovinski odnosi sa dr`avom i ne-a`urne zemlji{ne knjige. Mislili smo da }e sve to i}imnogo lak{e i br`e, jer najve}i deotrase budu}e gondole ide prekozemlji{ta ~iji je vlasnik dr`ava, a ko-je koristi privatizovani PK Zlatibor. Ipored zakonske obaveze, statuszemlji{ta na Zlatiboru nije re{en.Prakti~no se ne zna kome ono pri-pada, bez obzira na to {to je Vlada

Srbije, pre nekoliko godina, proglasila javni inte-res nad njim i {to nam je re{enjem Ministarstva fi-nansija omogu}eno da u|emo u posed. U tokusu sporovi izme|u dr`ave i tog kombinata, sa ko-jima Op{tina ^ajetina nema nikakve veze i zbogtoga sve to tako dugo traje“, navodi direktorka.

Imovinski odnosi su, kako ka`e, ranije re{enisa vlasnicima privatnog zemlji{ta, ali ostaje dadr`ava re{i problem statusa {est ili sedam parce-la koje jo{ uvek nisu upisane u katastar nepo-kretnosti, zbog zamr{enih i dugih administrativ-nih procedura. „I pored mno{tva ranijih proble-ma, uspostavili smo dobru saradnju sa Ministar-stvom gra|evinarstva. Iako navedeni problemine zavise od Ministarstva, ono ipak mo`e danam pomogne u komunikaciji sa drugim dr`av-nim institucijama i mi tu pomo} o~ekujemo, anaknadu }emo platiti onom ko bude odre|en zavlasnika spornih parcela“, ka`e Bo`ani}eva.

Ona dodaje da je podnet zahtev Ministarstvuza ~etvrtu fazu gradnje, odnosno za postavljanjestubova od po~etne stanice na Obudojevici dome|ustanice kod Ribni~kog jezera i ka`e da bi tiradovi trebalo da po~nu ovoga leta. Objasniv{ida je zavr{ena po~etna i poslednja stanica i da je,izme|u ostalog, postavljen dalekovod od skoro

12 kilometara do me|ustanice, ona je za nared-nu godinu najavila gradnju upravne zgrade napo~etnoj stanici na Obudojevici. Osim toga, u sa-radnji sa JP Skijali{ta Srbije, u pripremi je izme{ta-nje ski-lifta sidro na skijali{tu Bandera na vrhu Tor-nika, na stazi Zmajevac, ~ime }e se spre~iti ukr{ta-nje instalacija budu}e gondole i tog ski-lifta.

Op{tina ^ajetina, koja sama sa 13 milionaevra finansira gradnu gondole koja }e spojiticentar Zlatibora i vrh Tornika i ima}e me|ustani-cu kod Ribni~kog jezera, kako ka`e, „odlu~ila seza taj projekat, jer su za dugoro~ni turisti~ki raz-voj Zlatibora potrebni novi i atraktivni sadr`aji,kojih nema u Srbiji, a ni u ovom delu Balkana“.

„O~ekujemo da }e gondola privu}i veliki brojgostiju. Obi{li smo sli~na postrojenja u Evropi iuverili se u to da ona privla~e ogroman broj turi-sta. Indirektna korist od gondole je mnogo ve}a,jer se investitori interesuju za ulaganja u nove sa-dr`aje u blizini njene trase. Oblast oko Ribni~kogjezera }e tako|e biti ure|ena za sportski i rekrea-tivni turizam, a dodatni i novi sadr`aji od kojih seo~ekuju prihodi bi}e ponu|eni i na po~etoj i naposlednjoj stanici“, ocenjuje sagovornica Danasa.

Ina~e, Op{tina ^ajetina je kupila kompletnuopremu za gondolu za 10 miliona evra od fran-cuske kompanije Pomagalski, ~iji stru~njaci nad-gledaju gradnju, a radove, koji }e ko{tati oko trimiliona evra, obavlja konzorcijum koji je oda-bran na tenderu i ~ine ga Jedinstvo iz U`ica, Ami-ga iz Kraljeva, Hidromonta`a i Elkoms iz Beogra-da. „Nadamo se da }e naredne godine gondolaproraditi. Uzeli smo kredit na 10 godina sa grejsperiodom od dve godine i mislili smo da je zavr-{imo kako bi za te dve godine ona ostvarivalaprihod od koga bismo mogli da pla}amo rate utre}oj godini. I pored toga {to otpla}ujemo ratebr`e nego {to je planirano, dosad smo mogli daostvarimo dragocen prihod i da ga racionalno is-koristimo“, poru~ila je Bojana Bo`ani}.

kapitalno(st)

racionalno(st)ARSEN \URI]:Kontinuitetulaganja uinfrastrukturneprojekte

U potpunosti su zavr{eni gra|evinski radovi na izgradnji zgrade Omladinskog kulturnog centra naZlatiboru, koja }e imati oko 2.000 kvadrata. Od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ka-sni isplata odre|enih sredstva, zbog ~ega malo kasne i radovi na unutra{njem opremanju objek-ta. Me|utim, op{tina ajetina je rebalansom bud`eta obezbedila sredstva i radovi su u toku. O~e-kujem da }e najve}i deo unutra{njeg ure|enja biti zavr{en do jeseni i da }e objekat biti otvorenpre zimske sezone, tako da }e raditi sala za bioskopske projekcije i pozori{ne predstave, galerija,biblioteka i ostali prostori, najavio je sagovornik Danasa.

Kulturni centar na Zlatiboru

Obezbe|en novac za tri kapitalna projekta –zavr{etak gondole, izgradnju postrojenja za

preradu otpadnih voda i kupovinu STC Wai Tai:Arsen \uri}

O I

BOJANABO@OVI]:Gradnju gondole ko~e administrativne procedure

Budu}i izgled gondole iizgradnja gondole (dole)

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 . V Z

godini u kojoj obele`ava 125godina organizovanog turizma,Zlatibor je i zvani~no progla{en zanajpose}eniju doma}u destinaciju.

Prema podacima TO Srbije, porast turisti~kogprometa u prvih {est meseci ove godine je za 9odsto ve}i, nego u istom periodu pro{legodine, dok je za 12 odsto pove}an brojinostranih gostiju. „To su podaci koje smo imali

i samo su potvr|eni. Oni ukazuju nato da se Zlatibor razvija u dobrompravcu i po kvalitetu turisti~keponude, turisti~kih i drugihatrakcija, bogatstvu sadr`aja,odli~noj gastronomskoj ponudi,dobrim uslovima za zdravstveni, alii sportski i kongresni turizam. To surezultati koji obavezuju nas u TOZlatibor i lokalnoj samoupravi daradimo jo{ bolje kako bi takav trendrasta zadr`ali“, navodi Vladimir@ivanovi}, direktor TO Zlatibor.

Na koji na~in Zlatibor da zadr`ilidersku poziciju u doma}em turizmu?

– Ono {to Zlatibor izdvaja od ostalihdestinacija je bogatstvo sadr`aja koje se nudegostima, poput deset jednodnevnih izleta dokulturnih i prirodnih atrakcija koji se organizujusvakodnevno. To su izleti do Stopi}a pe}inekoju smo dodatno uredili, koju je pro{le godineposetilo rekordnih 60.000 ljudi, Muzeja Staroselo Sirogojno, `ivopisnog vodopada u Gostilju.Tu su i izleti do Nacionalnog parka Tara,Rezervata prirode Uvac, Vi{egrada, Mokre gore,degustacionih centara, Potpe}ke pe}ine iTerzi}a avlije u blizini U`ica. Onima koji ne `eleda napu{taju Zlatibor, na raspolaganju suvelnes i spa centri u hotelima, zatvoreni iotvoreni bazeni, ure|ena kupali{ta, Dino park,

Avantura park, pe{a~ke i biciklisti~ke staze idrugi programi.

Deo tih sadr`aja je i tradicionalnoZlatiborsko kulturno leto, koje traje tokomjula i avgusta?

– Trudimo se da pru`imo sadr`aje za sveuzraste i ukuse, a svi ti programi i koncerti subesplatni i ta manifestacija, ~iji su organizatoriTO Zlatibor i Op{tina ^ajetina, uspe{no

funkcioni{e godinama. Svaka dva ili tri danaponudimo koncerte, de~je predstave, sportskemanifestacije, poput ovogodi{njeg kampaDejana Stankovi}a, prijateljske fudbalskeutakmice, ali i knji`evne ve~eri, izlo`be i likovnekolonije. Osim Sabora truba~a ili Festivala HillsUp koji se organizuju na Zlatiboru, deoprograma se odvija i u okolnim selima – Danipastrmke u Ljubi{u, Rakijada u [ljivovici, Bezizvora nema vode u Ro`anstvu, Ilindanski dani uGostilju i zaista je veliki broj razli~itihmanifestacija.

[ta je to novo {to }ete ponuditi gostimaove sezone?

– Jedna od novina je zip-lajn u selu Ljubi{u, aotvoren je hotel Tornik, jedan od najluksuznijihu zemlji. Takvi hoteli su veoma zna~ajni zaZlatibor, jer se stimuli{e tr`i{na utakmica imotivi{u hotelijeri i ugostitelji da stalnoinoviraju i pobolj{avaju kvalitet svojih usluga.To je Zlatiboru nu`no, jer poku{avamo dapro{irimo tr`i{te i na bogate evropske zemlje.

Poslednjih nekoliko godina, osim nadru{tvenim mre`ama, promocije Zlatiboraorganizujete u regionu i na me|unarodnimsajmovima. Kakvi su efekti takvih promocija?

– Efekte potvr|uju rezultati koje posti`emo.Koristimo nove tehnologije, raznekomunikacijske kanale i dru{tvene mre`e, ali

idemo i u susret turistima, tako {tou~estvujemo na sajmovima i organizujemopredstavljanja u gradovima regiona odaklenam dolazi najvi{e turista. Prva tri meseca ugodini su rezervisana za na{e sajamskenastupe i bili smo u Moskvi, Berlinu, [tutgartu,Sofiji i Beogradu, a posle toga slede promocijekoje organizujemo sami ili u saradnji sa TOSrbije. Organizujemo i studijske boravke zapredstavnike inostranih medija i turoperatora.Na{i gosti su bili iz Kine, Indije i drugih zemalja,novinari CNN i SKY televizije, a i Gardijan je pisaoo lepotama Zlatibora, {to je doprinelo ve}ojpose}enosti.

[ta o~ekujete od jubilarne godine i kako}ete obele`iti jubilej?

– Davno je bila 1893, kad je na Preobra`enje,19 avgusta, kralj Aleksandar Obrenovi} posetioZlatibor, o ~emu svedo~i natpis uklesan na~esmi kraj jezera, od kad kre}e razvoj turizma naZlatiboru. I kralj Petar Prvi Kara|or|evi} je 1908.bio na Zlatiboru, posle ~ega su izgra|eni prvisme{tajni objekti – hotel Kraljeva voda i vila^igota. Zlatibor se od tada razvija i modernizuje io~ekujemo da ova godina bude prekretnica, dase zavr{i dugo o~ekivana gondola i da Zlatibordobije novi i ubrzani zamah u turisti~kom

razvoju. Osim isticanja zna~aja tog jubileja krozsadr`aje Kulturnog leta, u planu je sve~anaakademija na kojoj }emo prikazati kratak film orazvoju Zlatibora i nagraditi najzaslu`nije za tajrazvoj i, ukoliko vremenske prilike bududozvolile, na Kraljevom trgu postavi}emo trpezusa 125 zlatiborskih jela.

BazenGolovo nalazi se na

samo 12 kilometara odcentra Zlatibora. Kao nova

turisti~ka atrakcija veoma jeinteresantan gostima koji `ele dapobegnu od gradske vreve i da

u`ivaju u prirodi i kupali{tuokru`enom hrastovom

{umom.

Bazen Golovo na Zlatiboru

jubilarni(st)

VLADIMIR@IVANOVI]:Zlatibor uveknudi ne{to novoU

Nepromenjene ceneZlatibor raspola`e sa oko 30.000 le`aja, od ko-jih je 5.000 u hotelima, motelima i odmarali{ti-ma, a ostatak u privatnim apartmanima, vila-ma i privatnom sme{taju, a cene se godinamanisu menjale. U zavisnosti od kategorije i loka-cije, polupansion u hotelima ko{ta od 25 do 80i vi{e evra. U privatnom sme{taju le`aj mo`eda se na|e od 10 do 12 evra, a dnevni najamapartmana od 25 evra, isti~e @ivanovi}.

Dobra pose}enostIako je u prvoj polovini jula stalno padala ki{a,bele`imo dobru pose}enost i svakodnevnoimamo oko 10.000 gostiju. U drugoj polovinijula, kad po~inju godi{nji odmori i kad namdolaze i turisti u tranzitu, o~ekujemo da }e sebroj gostiju udvostru~iti, ocenjuje @ivanovi}.

Stopi}a pe}ina

Vodopad u Gostilju

Muzej Staro selou Sirogojnu

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 . VII ZVI Z

Rajko Pelverovi} je uspe{an privredniki zaljubljenik u ajetinu i u ko{arku. Du-`e od dve decenije je u privatnom bi-znisu i vlasnik je kompanije Esentico Bo-ki, ~ije sedi{te je u ajetini, koja je regi-onalni lider distribuciji kafe. Kompanijaje pro{irila delatnost i od 2013. proiz-vodi i distribui{e farmaceutske proiz-vode, a od pre nekoliko godina bavi sei stanogradnjom.

U posao sa kafom, kako ka`e, u{aoje devedesetih godina u vreme sankci-ja i, za razliku od drugih, tim poslom je`eleo da se bavi legalno. „U to vreme jevladala nesta{ica kafe i njome se trgo-valo isklju~ivo na crnom tr`i{tu. Firmekoje su `elele da posluju legalno, nisubile u mogu}nosti da je nabave. Ipak,uspeo sam da zapo~nem biznis i to le-galno, a na moju sre}u u to vreme go-tovo niko nije tako radio“, prise}a sePelverovi} i ka`e da je tri godine `iveoi radio u Beogradu, ali da je shvatio dasvoj posao mo`e uspe{no da obavlja iz^ajetine, u koju se vratio.

Firma zapo{ljava pedesetak radnikai namerava da pove}a broj zaposlenih.Poseduje carinske magacine u Baru,

Kopru i Solunu. Uvozi 600 tona sirovekafe mese~no iz Indije, Kolumbije i Bra-zila i distribui{e je u Srbiji i regionu ijedna je od najve}ih kompanija u tomposlu na Balkanu.

Pre pet godina, kako obja{njava, fir-ma je po~ela da ula`e u farmaceutskeproizvode i u njenom vlasni{tvu je 13farmaceutskih brendova, na koje pola-`e pravo intelektualne svojine. „U pita-nju su suplementi, dodaci ishrani, kojiimaju sve dozvole relevantnih dr`avnihinstitucija, i koji mogu da se kupe u

apotekama {irom Srbije i regiona. Me-|u njima je i Ruska carska ~aga, prepa-rat za koji smo od Ruske Federacije do-bili orden za razvoj medicine. Svi na{iproizvodi prolaze rigorozne kontrolekvaliteta. Sara|ujemo sa nau~noistra`i-va~kim radnicima i lekarima iz oblastiinterne medicine, psihijatrije, dijetetike,endokrinologije, urologije. Pratimo no-va dostignu}a u farmaceutskoj industri-ji i praksi sa `eljom da pacijentima, kojisu nam poklonili poverenje, uzvratimoprirodnim, kvalitetnim i efikasnim pre-

paratima, koji pobolj{avaju njihovozdravlje“, obja{njava Pelverovi}.

Osim toga, poslednjih nekoliko godi-na, kompanija ula`e u stanogradnju i iz-gradila je ~etiri stambena objekta povr-{ine oko 7.500 kvadrata, a kupce poseb-no privla~e cene i uslovi kupovine. „U pi-tanju je jedinstven na~in kreditiranja,bez posredstva banaka. Rok otplate jedo 15 godina, u~e{}e je 30 odsto, godi-{nja kamata 0,8 odsto, a cena kvadrataje od 700 do 780 evra. To je, prema mommi{ljenju, izuzetno povoljna ponuda zasve koji ele da sebi obezbede stan u a-jetini, u neposrednoj blizini Zlatibora. Ciljnam je da mladim bra~nim parovimaomogu}imo da re{e svoje stambeno pi-tanje, ali i da ljudima iz drugih gradova,poput Beograda i Novog Sada, a koji vo-le Zlatibor, povoljno ponudimo nekret-nine u na{em kraju“, naveo je vlasnikkompanije Esentico Boki.

^ajetinci ga portreti{u kao velikoglokalpatriotu, a on obja{njava da su uneraskidivoj vezi istorija njegove porodi-ce i ^ajetine. „U popisu stanovni{tva iz1729. pominje se ime mog pretka Ni-kole Pelvera, koji je bio kova~. Zanimlji-vo je i simboli~no to {to je na mestugde je nekada bila ta kova~nica, sagra-|eno sedi{te na{e firme“, svedo~i Pel-verovi}, koji je aktivan u dru{tvenim i-votu rodnog grada i pokrenuo je neko-liko zna~ajnih projekata. „Zajedno saljudima koji imaju potrebu da u~inene{to dobro za svoje okru`enje obno-vili smo Dom kulture, pokrenuli Festivalerskog humora, napravili kupali{te uMu{vetama, a jedan od projekata nakoji sam posebno ponosan je obnovaparka, koji je danas pun dece. Na ze-mlji{tu, koje je pripadalo mojim preci-ma, izgra|ena je ~ajetinska crkva i dra-go mi je {to u~estvujem u njenoj obno-vi. ^ajetina je u~inila mnogo dobrogaza mene, moju porodicu i moje prijate-lje i imam potrebu da joj uzvratim“, ka-zao je Pelverovi}.

Pi{e:Milisav R. \eni}

Zdravstveni turizam na Zlatiboru svojeprve korake napravio je u drugojpolovini 20. veka, u jo{ uvekza~aurenoj seoskoj sredini, sama sebidovoljna u pukom siroma{tvu, ne zato{to je ona tako htela ve} {to je na tobila primorana. Vek i nekoliko decenijaminu{e od nastanka prvih turisti~kihobjekata i jo{ toliko od dolaska prvihposetilaca koji planini dolazi{e upohode radi odmora i zdravlja, nezbog provoda i zabave. Saznanja onjima vode nas u daleku pro{lost.

Vreme romantike, ~uvenogzlatiborskog {arma i iskonskog miraprvo oseti{e turski begovi i begovice u~ardacima na Vodicama, Belimvodama... potom u`i~ki marvenitrgovci sa `enama i decom {topo~etkom leta naseljavahu ~obanskekolibe na ^estama, Palisadu, Jelju... paugledni gospari sa `irado {e{irima ifrakovima i damama u zadnjimmodelima pariske mode {to letaprovodi{e u modernom hotelu naObudovici.

U avgustu 1893. kralj AleksandarObrenovi} do|e na izvor Kula{evac, daupozna najlep{e predele u`i~kogokruga. Slu~ajnost je da ba{ u to vremeu Ribnici, u pastirskoj kolibi, biv{ipredsednik Narodne skup{tine AleksaPopovi} le~i plu}a obolelog sina. Vladarve} slede}e godine li~nim sredstvimapodi`e predivnu ~esmu i na dostojanna~in obele`i svoj boravak – kako re~e –u ovim lepotama i sa divnim ljudima, aPopovi} ispod Tornika sagradi kolibu.Istaknuti dr`avnici nesvesno obele`i{elokacije budu}ih turisti~kih naselja, apedantni doma}ini svesno po~e{ebrojati godine svoje perspektivneprivredne grane.

Ribnica, prva srpska vazdu{nabanja, kre}e u razvoj, isklju~ivozahvaljuju}i Aleksi Popovi}u, kojipoziva svoje prijatelje da slede njegovprimer i grade letnjikovce. U`i~kaintelektualna elita i predstavnicibur`oazije stvaraju jedno romanti~nonaselje koliba koje neodoljivo se}a naplaninski katun. I dok beogradska{tampa objavljuje razglednice ovogletovali{ta, kraljeva ~esma naObudovici samuje. Ljudi koji tra`epomo} svojim bolesnim plu}ima i dalje

lutaju suvatima i proplancima, nekadzastanu pored izvora hladne vode da seodmore i pojedu ono malo hrane {to suponeli od ku}e, pa da nastave dalje. Svedo ve~eri, ako vreme poslu`i.

Tu je mogao prijatan odmor provestisamo onaj ko je u okolini imaoprijatelja, poput poznatog srpskogpesnika Jovana Du~i}a, koji pi{e: Ko nijebio na Zlatiboru taj ne zna {ta je zdravomjesto. Ko nije jeo na Palisadu kodMilojke Jevremovi} mlad kajmak sakarlice i med taj nije jeo hranu {tobolnoga di`e sa postelje i mrtva o`ivljava.

Turizam na Zlatiboru u me|uratnomperiodu, nakon zavr{etka modernogputa U`ice – Kraljeva voda, a pogotovokad minu ekonomska kriza, do`ivljavaprocvat. Kraljeva voda i Palisad okitili suse brojnim prelepim vilama i uslu`nimrestoranima i kafanama. O prvommodernom hotelu pi{e beogradski listVreme: „Tu daleko od velegradskevreve, na visini od oko hiljadu metara, umalom ali ukusno ude{enom hotelukoji nosi zvu~an naziv Kraljeva vodasre}u se poznanici iz Beograda,Zagreba i Splita, ljudi koji su se vi|ali usalonima na{ih otmenih klubova ili nana{im renomiranim pla`ama“.

Bilo je to vreme kad su gostiunapred znali gde odsedaju i za{to ba{

tamo idu. Beogradski mali{ani letaprovode u svome odmarali{tu na Oku,u koloniji zdravih. Ljubitelji romantike istrani turisti odlaze na pastoralnepadine Tornika, u ribni~ke kolibe, ukojima miris borovine opija a paprat izslamarica uspavljuje. Ljudi naviknuti nakomfor odlaze u hotel Kraljeva voda,dok bogati Beogra|ani sti`u u svojerasko{ne vile na Palisadu.

Rat je naneo nesagledive {tete svimnaseljima. Vile na Kraljevoj vodi Nemcisu o{tetili streljaju}i te{ke ranjenike,Bugari su i{arali Palisad rovovima ibunkerima i spalili de~je odmarali{te naOku, a prve poratne godinekomunisti~ka vlast 40 lu~evih paviljonau Ribnici pretvara u ov~arnike, tvrde}ida je turizam privilegija bur`oazije.

Prvih poratnih godina svi objekti naKraljevoj vodi i Palisadu, zakonima okonfiskaciji, nacionalizaciji i eksproprijacijipostali su dr`avna imovina i tokomobnove zemlje popravljani i pretvarani ude~je, studentsko i sindikalnaodmarali{ta, dok je ugostiteljskopreduze}e pru`alo usluge nosiocimaPartizanske spomenice, ratnim invalidima,korisnicima regresiranih godi{njihodmora i pacijentima Zavoda za socijalnoosiguranje. S obzirom na zanemarljiv brojslobodnih gostiju u ovom periodu,

poslovanje je isklju~ivo zavisilo odpomenute klijentela pa je svaka merapoo{travanja kriterijuma njihovogupu}ivanja na odmor i oporavakdovodila ugostiteljstvo u te{ke krize. Akada u martu i aprilu 1963. uugostiteljsko preduze}e ne do|e nijedangost, oglasio se alarm.

Ali tu su bili U`i~ani, uvek spremni dapomognu kad je najte`e. Podi`uPalisad, kompleks savremenih hotela Akategorije kojim planina po~inje davra}a nekada{nji sjaj. Reprezentativniugostiteljski objekat zaredom dobija triSrebrne pahuljice, u njemu se bira MisJugoslavije, snimaju filmski spektakli.Zlatibor je ponovo steci{tejugoslovenske elite, {tampa hvali: to jesrpski Sent Moric, na{a Kortina. Ubrzoni~e i Le~ili{te za Bazedove bolesti,jedinstveno u svetu, za koje su dobripoznavaoci zdravstvenih prilika govorilida je to srpska klinika Mejo.

Ovi objekti bili su temeljistacionarnog i zdravstvenog turizma.Zajedno sa tridesetak lepih odmarali{taradnih organizacija za odmor radnika inaseljem od trista vila i vikendica,gra|enih pod vrlo strogim nadzoromistaknutog arhitekte, behu prelomnimomenat u daljem razvoju, pomogli suda Zlatibor stane uz rame slovena~kimletovali{tima i krene u jo{ sna`niji razvoj.

Od skromnih po~etaka kretalo selagano ka budu}nosti. Iz koliba i ku}era,sa usponima i padovima, stiglo se dohotela sa pet zvezdica, do apartmana i

rezidencija, odrzavskih virova doolimpijskih bazena,od poljan~eta domodernih stadiona isportskih hala...

Mlada privrednagrana, povezana saokolnim selima i

proizvodno potro{a~kim odnosima,naro~ito kada je ~vrsto stala na noge,sna`no je uticala na njihov ekonomskirazvoj i emancipaciju starihpatrijarhalnih zadruga. Danas je i seloposve}eno turizmu, ne samo ponudomzdrave hrane, gostoljubivi doma}initrude se da ugoste i zabave gostamanifestacijama o zanimanjima i ivotusvojih predaka.

Ove iskonske ti{ine, cvetna polja idaleki travnati horizonti pretvaraju se uneodoljiv zov i neraskidivu ljubav. Zatosu rastanci uvek bili tu`ni, po~injao `al{to to nije trajalo jo{ koji dan. Gosti }ejo{ dugo odlaziti i dolaziti, dolazi}e jerje dru`enje sa planinom postala navika,mnogima prava potreba. Dolazi}e uPalisad, Staro selo, Monu, ^igotu... svakopo svom izboru. Dolazi}e tamo gde jedo~ekivan otvorenog srca, gde se uvekprijatno ose}ao.

Autor je istori~ar i hroni~ar Zlatibora i ajetine

Pi{e: Ljubivoje R{umovi}

Najpre bih rekao {ta Zlatiboru nenedostaje, ~ega ima i previ{e! Prirodnelepote – borove i bukove {ume, brda,livada, izvora, vodopada, pe}ina, divljine ipitomine, pa ko {ta voli nek izvoli, pr{ute,sira i kajmaka, {to zna~i tzv. etno-restorana na svakom koraku.

A povrh svega – ima jednu golim okomnevidljivu zdravstvenu pogodnost, retku uEvropi, a jednu od dve takve u svetu.Druga je negde u Severnoj Americi. Radise o „predominaciji magnezijuma nadkalcijumom u zemlji Gornjeg Zlatibora, pasamim tim u vodi i svemu {to raste izzemlje, pa naravno i u vazduhu. Tapredominacija stvara u vodi i vazduhu, uhrani koja raste iz te zemlje, lake negativnejone, dragocene za dve vitalne funkcijeljudskog organizma – metabolizam ihemo poetiku, stvaranje krvi“. Overe~enice sam stavio pod znake navoda jernisu moje, ~uo sam ih od doktora \or|aGli{i}a koji je svojevremeno osnovaoInstitut igota na Zlatiboru.

A {ta Zlatiboru nedostaje?Stanovni{tva. Sela su opustela, nema koda proizvodi hranu oboga}enu lakimnegativnim jonima. Nema ko da budegostoprimljiv i ljubazan, mudar ipristojan. Nema ko da se trajno bogatizdravljem pomo}u ove jedinstvenekonstelacije minerala.

E kad je ve} tako, onda se trebapomiriti, pa graditi sme{taje, ali uljudne,drvene, pod {indrom, a ne betonske,glomazne i nezdrave u svakom pogledu.Primati goste, hraniti ih divljom hranomiz Holandije, ali oni }e bar disati zdravvazduh i piti zdravu vodu, i oporavljati seza desetak – petnaest dana, za relativnomale pare.

Zlatiboru, s tim u vezi, nedostajegondola, duga devet kilometara,

turisti~ka atrakcija, koju nema ni jednaevropska zemlja. Trenutna republi~kavlast se trudi da je ni mi nemamo naZlatiboru, ne u toj du`ini, pa po principuvidela aba da se konji kuju, pravi jednuportabl gondolu od nekoliko metara, odreke Save do Kalemegdana!

Zlatiboru, u vezi s tim, nedostajeAkademija Saradnici Sunca, u kojoj bi sedeca talentovana za pisanje dru`ila samojim kolegama pesnicima, i sa mnom.Kao {to je Gondola otelotvorenje jednogmog sna iz detinjstva, tako }e i ovaAkademija biti mesto gde }e mladipesnici upoznavati svoje pisce iz lektire iiz ~itanki. Ja sam bio sre}an kad sam sesreo sa ]opi}evim pesmama udetinjstvu, a dao bih sve na svetu da sammogao i da se rukujem s njim pre

sedamdeset godina uLjubi{u. Ono {to jePetnica za nauku, to biLjubi{ bio za literarnostvarala{tvo.

Zlatiboru, shodnotome, nedostaje RadioPe}ina stroga, koji bipropagirao erski duh ijedinstveni erski jezik,pun zdrave mudrosti iradosne poezije. Kojibi bio u rukamaprivatnika,

nedodirljivog politi~kim smicalicama ibanalnim laprdanjem.

Zlatiboru, samim tim, nedostaje TVTornik, programom anga`ovana upropagiranju zlatiborskih lepota i

zlatiborskog zdravlja, a dovoljnoobjektivno informativna da gosti, turisti iprolaznici, ne ostanu uskra}eni zasvakodnevne va`ne informacije.

Zlatiboru, najzad, (a usput i Tari)nedostaje aerodrom Ponikve, da bi gostimogli udobno i brzo da budu naodredi{tu. Lako bi se uspostavioautobuski dotur gostiju sa Ponikava naZlatibor. Zlatiboru nedostaje i autoput,ali ko zna za{to je to dobro. Treba sesna}i, pa se povezati dobrim putevima satrasom koja valjda ide negde prekoPe{tera. Ako se napravi onaj krak premaSarajevu, eto nama zgode. Jedina rupazasad je pruga Beograd – Bar, za koju senikad nije znalo da li postoji, il je nekaTitova fatamorgana.

Autor je knji`evnik

nabrajanje

[ta Zlatibor ima, a {ta mu nedostaje

Zlatiborunedostajestanovni{tva.Nema ko daproizvodi hranuoboga}enu lakimnegativnimjonima. Nema ko da budegostoprimljiv iljubazan, mudar ipristojan

Gosti }e jo{ dugoodlaziti i dolaziti,dolazi}e jer jedru`enje saplaninom postalanavika, mnogimaprava potreba

jubilej

Ko nije bio na Zlatiboru taj ne zna {ta jezdravo mjesto

Rajko Pelverovi}, vlasnik kompanije Esentico Boki i predsednik KK Zlatibor

Uspe{an privrednik i zaljubljenik u ^ajetinu

Pelverovi} je, kao predsednik uprave KK Zlatibor,uspeo da okupi zaljubljenike u ko{arku i da klubpro{le sezone uvede u Ko{arka{ku ligu Srbije. Toje najve}i uspeh u istoriji tog kluba, dugoj skoro~etiri decenije, i u kolektivnom sportu ^ajetine.„Plasman u Prvu ko{arka{ku ligu Srbije istorijski jeuspeh KK Zlatibor i na{ cilj bio je da stabilizujemoklub i ostanemo u tom rangu takmi~enja. Ipak, uprvoj sezoni postigli smo mnogo vi{e – zauzelismo ~etvrto mesto na tabeli, igrali u Superligi i uplej-ofu za ulazak u ABA ligu, osvojili smo Kup Srbi-je, igrali u zavr{nici Kupa Radivoja Kora}a i to sunovi istorijski uspesi kluba“, kazao je Pelverovi}koji je nedavno, tokom izbora za ~lanove noveuprave, ponovo i jednoglasno izabran za pred-sednika UO KK Zlatibor.

Navode}i da su se u novo rukovodstvo uklju~i-li mla|i ljudi koji }e nastaviti da vode klub ka no-

vim uspesima, on obja{njava da je uprava uspela da zadr`i kostur tima i daje anga`ovanjem doma}ih mladih igra~a prona{la zamene za ko{arka{e ko-ji su oti{li iz kluba. „U prvoj sezoni cilj nam je bio opstanak u ligi, a sada jena{ cilj Superliga i nadam se da }emo u tome uspeti, jer imamo odli~an timi veliku podr{ku cele lokalne zajednice“, ocenio je dodaju}i da imaju sjajnupodr{ku lokalne samouprave koja, osim finansijskih, stvara i odli~ne uslo-ve za klub kupovinom sportske dvorane Wai Tai na Zlatiboru i renoviranjemhale u ajetini u koju je prethodne godine ulo`eno vi{e od dva miliona evra.

Na nezvani~ne informacije o tome da je vi|en za neku od funkcija ustrukturama Ko{arka{kog saveza i Ko{arka{ke lige Srbije, ~iji zvani~nici ce-ne njegov rad i uspeh, Pelverovi} odgovara da je njegova `elja da ostaneu zlatiborskom klubu. „Sebe vidim isklju~ivo u KK Zlatibor i nigde drugde“,poru~uje sagovornik Danasa.

Istorijski uspesi KK Zlatibor

Fotografije: Dragan Niki}

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .VIII Z

N a samom ulazu u turisti~ko naseljeZlatibor, svega 700 metara od jezeraa ipak izdvojeno od urbanog

zlatiborskog centra, nalazi se Apartmanskonaselje Ambasador. Prema oceni Iva Modi}a,vlasnika Express Group, koja je uvidev{i velikipotencijal zlatiborskog turizma odlu~ila daula`e u kompleks ovakvog tipa, ovo ekolo{konaselje svojom kompozicijom i svojimsmislom oslikava sklad prirode i ljudskepotrebe za u`ivanjem u istoj.

Prema njegovim re~ima, naseljeAmbasador zavr{eno je po~etkom pro{legodine i pru`a porodi~an odmor za one koji`ele da se sklone od buke, a da opet budublizu centra Zlatibora. Modi} je naro~itoponosan na to {to je kompletno naseljeura|eno u {vajcarskom stilu omanjih zgrada ibrvnara, {to mu daje posebnu planinskutoplinu koju ne poseduje ve}ina objekata nana{oj najpose}enijoj planini.

“Apartmani su dovoljno blizu skijali{ta naTorniku i na samom domaku staza idealnih zarelaksiraju}e {etnje, za vo`nju biciklima ilivo`nju kvadova. Ukoliko ste eljni ti{ine,odmora ili trenutaka samo za svoju porodicu,ovo je tako|e idealan sme{taj za vas, jer jeokru`en prelepim poljima, dovoljno dalekood turisti~ke vreve”, isti~e Modi} i dodaje daporodice sa sobom na odmor mogu povesti i

svoje ku}ne ljubimce, jer su apartmanipotpuno pet friendly.

U okviru naselja Ambasador nalazi se irestoran, u kome se prema Modi}evim re~imaslu`e jela za sva~iji ukus, od onih modernih pado tradicionalnih zlatiborskih doma}ihspecijaliteta, uz neizostavnu komplet lepinju.

M. D. M.

Mirna oaza u blizinicentra Zlatibora

AMBASADOR apartmaniAMBASADOR apartmani

Ivo Modi}, vlasnik Express Group

Od septembra 2017, uz podr{ku EU, kroz projekat Prekograni~ne saradnje izme|uSrbije i Crne Gore, u ~ajetinskom selu Kriva Reka, otvorena je mini mlekara,kapaciteta 3.000 litara, pod imenom Na{a Zlatka. Za kratko vreme Zlatkin sir ikajmak su osvojili tr`i{te Zlatibora i ve} kre}u da osvajaju i druga tr`i{ta, a

po~etkom septembra po~e}e promocije u Beogradu i ve}im gradovima Srbije.Kao {to je bila po~etna ideja, ve}ina hotela i restorana na Zlatiboru je snabdevena sirom i

kajmakom iz mlekare Na{a Zlatka i, nakon mnogobrojnih pozitivnih ocena, sve je vi{ezainteresovanih za kupovinu tih proizvoda i u maloprodaji. S obzirom na to da Na{a Zlatkaposluje u sastavu Privrednog dru{tva za razvojpoljoprivrede Zlatiborski eko agrar ~ija misija jepodr{ka poljoprivrednim proizvo|a~ima, primarnicilj otvaranja mlekare bilo jeda se poljoprivrednimproizvo|a~ima na Zlatiboruobezbedi siguran otkupmleka i da se posetiocimaZlatibora ponudi 100 odstopravi zlatiborski kajmak i sir.

Ovda{nji mlekari veruju uNa{u Zlatku. Milan Marjanovi}iz zlatiborskog sela Mu{vetapo~eo je da predaje mleko izadovoljan {to je u toj mlekariotkupna cena vi{a nego udrugim mlekarama. „Veomami je drago {to je Zlatiborskieko agrar otvorio mlekaru.Pomogli su mi i u nabavci laktofriza, a ja maksimalno vodim ra~una o higijeni mleka. Kravesu sve vreme na ispa{i, na prirodnoj hrani, tako da se nadam da }e i proizvodi biti vrhunskogkvaliteta“, ka`e Marjanovi}.

Doma}instvo Nikolije i Milije Ivanovi} iz Krive Reke godinama proizvodi sir i kajmak iprodavali su ih na u`i~koj pijaci. S obzirom na to da taj posao zahteva mnogo truda, odlu~ilisu da predaju mleko Na{oj Zlatki. „Nova mlekara treba da podstakne male proizvo|a~e i zasada smo veoma zadovoljni i cenom i odnosom proizvo|a~a i prera|iva~a“, isti~e Nikolija.

Mlekara Na{a Zlatka

Mlekara Na{a Zlatka

Pi{e: Radovan Popovi}

Vreme ~ini svoje – Ribnica, naselje ispod Tornika,mitsko je mesto Zlatibora, sela u kome se za~eoturizam na ovoj planini, na kojoj narod ka`e da okodalje vidi, a srce br`e kuca – danas je zaboravljeno.

U drvenim kolibama ovde su, krajemdevetnaestog i po~etkom dvadesetog veka,letovala gospoda, dovoze}i se fijakerima izU`ica i Beograda. ^uveni kafed`ija ^edaPetrovi} ovde je podigao ~itavo naselje drvenihku}a, od kojih je u tragu samo jedna predru{enjem. Taj doma}in je podigao kafanu,pekaru, ledaru... Danas je sve u ruinama, dr`i sejo{ jedino ~esma koju je podigao, u spomensvojim roditeljima, pukovnik Vladimir Tucovi}brat Dimitrija Tucovi}a.

Bilo je to slavno vreme Ribnice u koje suletovali ministri, kao {to je Milan Grol, ili slikarBranko Popovi}, koji je svojim izuzetnim darompodario srpskoj kulturi vi{e vrednih slikainspirisanih Ribnicom. Skromnu ku}u ovde jenapravio filozofski pisac doktor Dragi{a \uri},kod koga su boravili univerzitetski profesori, ali

i vispreni seljaci iz udaljenih zlatiborskih sela,kao {to su Jablanica i Stublo.

U Ribnici su poslednjih godina boravili iodu{evljavali se njenim predelima ~uveni istori~arknji evnosti doktor Miodrag Popovi}, a MiloradPavi} sa suprugom bio je jedan od zaljubljenika uRibnicu, kao i kompozitorka Ljubica Mari}, koja jeiz odmarali{ta igota dolazila da se nadahneiskonskom lepotom, uborom ovda{njih potoka.

A Dobrica ]osi} je, kao i Mili} od Ma~ve, biozadivljen lepotom Ribnice i prizorom kojiodavno nije video, stadom krava i volova koji suplandovali na ispa{i.

Stevan Rai~kovi} iSlavko Vukosavljevi}su opevali ove rajskepredele, a Puri{a\or|evi} i @ivojinPavlovi} sufascinirani ipredelima i ljudimaovog kraja.

Ribnica je umrla zajedno sa smr}u MileteDragovi}a, koji se doma}inski starao da naselje`ivi, a ljudi su u ovu ti{inu dolazili sa PartizanskihVoda na najlep{e gurmanluke ovoga kraja,pe~enje, doma}i hleb, lepinje iz Kand`ovepekare, a kuvarice Draga, Milenka i Sretina setakmi~ile u spremanju tradicionalnih jela.

Ima onih koji tvrde da je i Milo{ Crnjanski sasvojom lepom enom Vidom, U i~ankom poro|enju ovde boravio, a zlatiborskoj legendiLjubi{i \eni}u je na jednoj knjizi napisao – da jeovde igrao vals... Autor je novinar i knji`evnik

zaborav

Ribnica, kolevka zlatiborskog provoda

U drvenim kolibama uRibnici, krajemdevetnaestog i po~etkomdvadesetog veka,letovala su gospoda,dovoze}i se fijakerima izU`ica i Beograda

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 . IX Z

Pi{e: Sne`ana \eni}

Biblioteka Ljubi{a R. \eni}, najstarija ustanovakulture zlatiborskog kraja, nastala je davne1904. osnivanjem Zlatiborske ~itaonice sasedi{tem u ^ajetini. Cilj ^itaonice bio je da„nabavkom knjiga, novina i drugih politi~kih,ekonomskih i knji`evnih spisa unese {ira znanjame|u Zlatiborce“.

Misija dana{nje Biblioteke je da u ovomvremenu trenutnih vrednosti, prolaznihose}aja, medijskog ki~a i neukusa promovi{epismenost i neguje kulturu ~itanja i do`ivotnogu~enja, podi`u}i svest o lokalnom inacionalnom kulturnom nasle|u.

Na taj na~in Biblioteka postaje kulturniidentitet varo{i, svojevrsni centar kulture gdese ne pravi razlika me|u oblicima kulturnogispoljavanja, a kultura se shvata kao iskonskapotreba koja daje osobenu vrstu lepote krozslobodno ispoljavanje stvarala~kog duha.

Ovo potvr|uje i ~injenica da na{a Bibliotekau svom fondu osim knjiga poseduje i Muzejskuzbirku, osnovanu davne 1951. Ovaj mali muzejobavlja delatnost sakupljanja, ~uvanja, za{tite iprezentacije predmeta iz bogate kulturno-

istorijske ba{tine zlatiborske regije. Muzejskifond obuhvata blizu 1.200 predmetarazvrstanih u istorijsku, etnografsku, umetni~kui prirodnja~ku zbirku, kao i arhivsku gra|u savi{e od 2.000 arhivskih dokumenata iz 19. i 20.veka sa bogatom fototekom.

Da bismo u~inili na{u zajednicu boljimmestom za `ivot, bili smo mi{ljenja da bi ovuvrednu zbirku, koja bez sopstvenog prostorapostaje obesmi{ljena, trebalo staviti uadekvatan prostor kako bi bila dostupnajavnosti, tako da smo pokrenuli inicijativu zaosnivanje Muzeja kao samostalne ustanovekulture koja bi bila sme{tena na Zlatiboru.

Na na{e veliko zadovoljstvo, uspeli smo daostvarimo svoju davno kreiranu viziju nailaze}ina razumevanje, tako da je Op{tina ^ajetina, u~ije ime osniva~ka prava vr{i SO ^ajetina, nasednici odr`anoj 25. maja 2017. osnovalaustanovu kulture Muzej Konak. To je zaistane{to izuzetno za zlatiborski kraj jer osnivanjeove kulturne ustanove nije samo na{a moralna

obaveza, to je na{ dugi to je trajanje.

Cilj ovogzavi~ajnog muzeja biobi za{tita i prezentacijabogate kulturno-istorijske ba{tinezlatiborske regije krozkulturu se}anja naznamenite istorijskeli~nosti i vekovnuistoriju turizma naZlatiboru – prve

srpske vazdu{ne banje. Na taj na~in on bi bio~uvar javne memorije, kolektivno se}anjepreneto na budu}e generacije.

Osnivanje Muzeja ima vi{estruki zna~aj.Pored za{tite na{e pro{losti {to je i na{adu`nost, on bi bio od neprocenjivog zna~aja iza kulturni turizam koji je fokusiran na kulturneatrakcije i aktivnosti kao povod za putovanja,{to bi dalo nov kvalitet Zlatiboru kojipretenduje da bude u samom vrhu turisti~kihdestinacija ne samo Srbije ve} i zemalja uokru`enju.

Kako ve} posedujemo muzejski fond zastalnu postavku, potrebno je podi}i zgraduMuzeja koja bi, tako|e, bila u duhu za{tite jer bibila izgra|ena kao replika konaka rujanskogstare{ine, serdara Jovana Mi}i}a. Time bismodobili jednu celinu koja bi bila izvanredanreprezent na{eg kulturnog nasle|a.

Autorka je direktorka Biblioteke „Ljubi{a R. \eni}“ i

v. d. direktora Muzeja „Konak“

Pi{e: Bosa Rosi}

Zlatibor danas ima 3.700 stanovnika i neophodno mu jegroblje. Njegovi stanovnici su se sahranjivali na groblju u^ajetini, koje se vi{e nema prikladnog prostora za pro{irenje.

Dvadesetih godina 20. veka Tehni~ko odeljenje Odboraokruga u`i~kog, na ~elu sa arhitektom i U`i~aninom DobrivojemBobicom Mojovi}em, odlu~ilo je da uradi Urbanisti~ki planKraljeve vode. Plan je izra|en 1922. i bio je izlo`en u hoteluKraljeva voda, ali u tom prvom planu, kao i mnogim budu}im,na Zlatiboru nije bilo predvi|eno groblje.

Lokalna samouprava je, zbog pove}ane gradnje naZlatiboru, prinu|ena da vrlo ~esto pro{iruje urbanisti~keplanove i dosad je, u dva takva plana, bila predvi|ena gradnjagroblja na Zlatiboru. To su akta o op{tim uslovima gradnjegrobalja ali, kako je Zlatibor jedno od najlep{ih i najpose}enijihturisti~kih mesta u Srbiji, ti uslovi trebalo bi da buduprilago|eni turisti~kim potrebama.

U razvijenom zapadnom svetu mnoga groblja su, zbogumetni~kih vrednosti spomenika, pretvorena u muzeje ipostala su va`ne turisti~ke destinacije. Takvih je nekoliko u

Parizu, u kojima su sahranjena zna~ajnaimena francuske kulture, me|u kojima jenajpoznatije groblje Per La{ez, koje vi{ene slu`i za sahranjivanje, ve} je postalomuzej na otvorenom. Vredno pomena jei srpsko pravoslavno groblje Sveti \or|eu Trstu koje je, u svim italijanskim

turisti~kim prospektima, nazna~eno kao destinacija koju netreba propustiti.

Zlatiborsko groblje, sada kad se ve} sasvim jasno mogusagledati turisti~ki zamasi Zlatibora, trebalo bi da bude prviMuzej funeralne umetnosti u Srbiji. Ovaj naziv ozna~avaumetnost sa grobalja: spomenike, stihove, biste, kapele,ograde...

Groblje na Zlatiboru, koje bi trebalo da dobije i nekopoeti~no ime, imalo bi nekoliko celina. Prvi i osnovni deo bilo bisavremeno groblje, a spomenici na njemu trebalo bi da buduunapred utvr|enog izgleda, koji bi osmislili stru~njaci. Jedandeo slu`io bi za sahranjivanje zaslu`nih i poznatih li~nosti izzemlje i sveta, koji izraze `elju da se ovde sahrane, a takvih nijemalo, a spomenike ili biste mogli bi da urade i poznati skulptori.

Drugu celinu ~inili bi sakralni objekti: crkva brvnara,odnosno kopija zlatiborskih crkava brvnara koja bi slu`ila kaokapela, i ve}a sobra{ica, tako|e kopija sobra{ice iz sela [trbaca,koje se nalazi na padini Zlatibora, pored Uvca. U sobra{ici –trpezi, porodica preminulog mogla bi da se poslu`i ponudamaiznetim za du{u pokojnika.

Tre}i deo bio bi lapidarijum – muzej najstarijih spomenikaprikupljenih, prenetih, konzerviranih i postavljenih sa ~itavogpodru~ja op{tine ^ajetina, kojih ima vi{e od 500. Muzej bi imaoi ~itaonicu u kojoj bi posetioci, osim istorije, saznali i o filozofijiovih gor{taka, njihovoj poeziji i umetni~kim dostignu}imaizra`enim u najte`oj tehnici – kamenu.

Izme|u savremenog groblja i muzeja trebalo bi postavitinavedene sakralne objekte da posetioci muzeja, svojimprisustvom, ne bi uznemiravali du{e preminulih. Valjda ne bitreba nagla{avati da bi trebalo urediti cvetne aleje do samogalokaliteta i u njegovoj unutra{njosti. Izradu projekta trebalo bipoveriti na{im najeminentnijim stru~njacima i umetnicima kakobi budu}e groblje slu`ilo za primer i drugim mestima u Srbiji.

Osim mnogih projekata u kulturi, Op{tina ^ajetina finansira imnoge nau~ne projekte od kojih je jedan od zna~ajnijih Grobljai nadgrobni belezi Staroga Vlaha. U okviru tog projekta,obavljena su istra`ivanja na podru~ju ^ajetine, koje jekompletno finansirala ta lokalna samouprava. U pripremi je imonografija o tim istra`ivanjima, ~iji podaci su navedeni uovom tekstu. Na podru~ju op{tine ^ajetine obra|ena su 104groblja sa 12.134 spomenika. Sva dokumentacija u {tampanoj ielektronskoj verziji bi}e deo budu}eg Muzeja Konak.

Autorka je etnolo{kinja sa Zlatibora

funeralnaumetnost

Zlatiborski memento

Groblje na Zlatiboru,koje bi trebalo dadobije i nekopoeti~no ime, imalobi nekoliko celina

Cilj zavi~ajnog muzejaje za{tita i prezentacijabogate kulturno-istorijske ba{tinezlatiborske regije krozkulturu se}anja naznamenite istorijskeli~nosti i vekovnuistoriju turizma naZlatiboru – prve srpskevazdu{ne banje

muzej

Konak ~uvar kolektivnog se}anja

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .X Z

Priznanja iz Ruske Federacije za Esentico Boki

eliki broj gra|ana ajetine i Zlatibora nisu upoznati sa in-formacijom da se centrala jedne od najelitnijih farmace-utskih ku}a u Republici Srbiji nalazi u centru ajetine. Tusmo razgovarali sa doktorkom Mirjanom Bartu-

lom, lekarkom, stru~nom saradnicom preduze}a Esentico Bokiiz ^ajetine, koja svakodnevno obilazi beogradske domovezdravlja i centralne beogradske apoteke.

Ona je ovom prilikom pozdravila sve posetioce Zlatiborapo`elev{i im puno osmeha i zdravlja u ova dosta napeta i stre-sna vremena. Bartula nagla{ava da ishrana i fizi~ka aktivnost,{etanje i sport mogu doprineti smanjenju zdravstvenih pro-blema kod ve}ine pacijenata. Stav medicinske struke je da ivimo uizuzetno stresnom vremenu tranzicije, gde su nam voda i hrana na dostaniskoj lestvici kvaliteta, {to ozbiljno ugro`ava zdravstveno stanje pacije-nata. Doktorka Bartula isti~e stav Svetske zdravstvene organizacije da kon-tinuirana prevencija i ozbiljan edukativno-informativni rad mo`e dopri-neti da se spre~e mnoge ozbiljne bolesti. Sagovornica Danasa isti~e dapaleta preparata farmaceutske ku}e Esentico Boki predstavlja ozbiljnuprevenciju za mnoge zdravstvene probleme, a preparati poput Amigda-lina B17 i Ruske carske age smatraju se najmo}nijim imunomodulatori-ma koji mogu pomo}i i najte`im pacijentima koji se bore sa najve}im sa-vremenim izazovom medicine - malignitetom. Ona sa ponosom isti~eda trajno opredeljenje preduze}a Esentiko kvalitet kao i pra}enje novinau farmaceutskoj praksi u svetu i Ruskoj Federaciji.

„Kao nagrada za kvalitetan i stru~an rad mojih kolega i mene jeste ve-lika nagrada koja je stigla iz Ruske Federacije. Preduze}e Esentico Boki jeza preparate Ruska carska aga i Krema sa Ruskom carskom agom odli-kovana medaljom za razvoj zdravstvene za{tite i medicinske kulture Ru-ske Federacije“.Doktorka Bartula isti~e da je zdravlje u prirodi, da mo}napriroda u saradnji sa stru~nim znanjem, dobrim savetom i preporukom,mo`e pomo}i kod re{avanja ve}ine zdravstvenih problema.

Nau~ite brzo da igrate tenisU samom centru Zlatibora, nasamo 100 metara od jezeraKraljeve vode, nalaze se teniskitereni, gde ve} osam godinaTeniski klub Drill iz Beogradaprenosi prva znanja i ve{tine te-nisa, posetiocima Zlatibora svih generacija.

U razgovoru sa vlasnikom {kole tenisa - Drill, Draganom Ili}em, dobili smo infor-maciju da se svakodnevno na teniskim terenima primenjuju najnovije metode trenin-ga po pravilima i propisima ITF. Ili} nagla{ava da za samo par nedelja ljubitelji belogsporta mogu nau~iti osnove tenisa i samostalno u`ivati na terenu. Iskusni stru~njak is-ti~e da ga svakodnevno na Zlatiboru pose}uju biv{i u~enici, koji su prve korake i zna-nja nau~ili ba{ na teniskim terenima na Zlatiboru, u Teniskom klubu Drill. Ti po~etnicisu danas profesionalni takmi~ari koji osvajaju turnire i posti`u odli~ne rezultate u Ru-skoj Federaciji, Americi, Kanadi, Nema~koj , Ju`noj Africi. Internacionalni trener i in-struktor, Dragan Ili} apeluju na roditelje da svoju decu usmere ka sportu, to jest teni-su, jer ovde se ra|aju uvek novi {ampioni. Za dodatne informacije i sve zainteresova-ne tel: 00381 60/444-6001.

VDoktorkaMirjanaBartula savisokimpriznanjemiz RuskeFederacije

Preparati preduze}a Esentico Boki

Amigdalin B17, ekstrakt ko{pice kajsije, kontinuirana prevencija i aktivna borba sa malignitetom;Glukozyn poma`e kod grani~nih vrednostidijabetesa;Memoryn je podr{ka kognitivnim sposobnostima;Malina Keton - blokator apetita i sagoreva~masti;Omegu L Carnitin - reduktor krvne slike;Maxxes za mu{karce i `ene - poja~avanjeseksualnosti i libida, plus maxxes prezervativi;Prostatyn namenjen kod problema benignog uve}anja prostate;Ruska carsku ^aga - najmo}niji imunomodulator dana{njice, plus Krema sa Ruskom carskom ^agom - prirodni preparat koji neutrali{e ili smanjuje bol u mi{i}ima i kostima.

Prema re~ima Marije Boji}, diplomirane nutrici-onistkinje, promo lidera preduze}a Esentico Bo-ki, navedeni preparati su prisutni u vi{e od 2.300apoteka u Republici Srbiji. Proizvodi Esentico Bo-ki mogu se na}i u bolje snabdevenim apoteka-ma Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedoni-je. Na Zlatiboru se mogu kupiti u apotekama IvaI i Iva II kao i u Lilly drogeriji Zlatibor. Prema nje-nim re~ima svi preparati poseduju kategorizaci-ju i stru~no mi{ljenje od Farmaceutskog fakulte-ta, upisani su u Bazu podataka Ministarstvazdravlja Republike Srbije ili Agencije za lekove imedicinska sredstva Republike Srbije.

Ivan Lazovi},stru~ni saradnik ufarmaceutskoj ku}iEsentico Boki

Malo je apoteka u RepubliciSrbiji i regionu koje iza sebeimaju uspe{nu tradiciju dugu27 godina, kao {to su Zlati-borske apoteke Iva. U ovimizuzetno snabdevenim apo-tekama mo`ete prona}i svepotrebne doma}e i strane le-kove, kao i veliki izbor dije-tetskih suplemenata, vitami-na, kozmetike renomiranihsvetskih proizvo|a~a... [ta jeto {to apoteke Iva imaju, adruge apoteke na Zlatiboru iu Srbiji nemaju. Odgovorznaju brojni posetioci, kojive} godinama u apotekamakupuju doma}e ~ajeve, biljneme{avine, kozmetiku bez konzervansa, biljne meleme, kao i doma}e napitke odvo}a i povr}a k oji su 100 odsto prirodni. Vlasnica apoteke IvaNada Milo{evi}, di-plomirana farmaceutkinja, homeopata, bahov prakti~ar i fitoterapeut, va`i za naj-obrazovaniju magistar-vlasnicu apoteka u Srbiji, koja je sva svoja znanja i ve{tineprimenila u svojim apotekama. Ona isti~e da zadovoljni pacijenti, uspe{no re{eniproblemi na profesionalni, homeopatski na~in predstavljaju veliku satisfakciju zanju i njene saradnike, kako bi i u budu}em periodu vra}ali osmehe na lice Zlatibor-cima i posetiocima Zlatibora.

Apoteka Iva - za sve informacije 064/266-78-15

Zlatiborske apoteke Iva – veliko znanje i stru~nost

S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 . XI Z

Suvenirnica

Ravna GoraVeliki izbor poklona, suvenira,spomenara, umetni~kih predmeta od stakla, gipsa i drveta. Predmetikupljeni u ovoj radnji uvek }e vaspodsetiti na Zlatibor i vreme koje steproveli na ovoj planinskoj lepotici.

Vlasnik Pero Babi}

Adresa: TC Pijaca, Kraljeve vode

Koliba kod Milunke: Majstorska trpeza – vrhunska usluga

ekoliko stotina metaraod Kraljevih voda, poredstare skija{ke staze Obu-dojevica nalazi se Ugosti-

teljski objekat Koliba kod Milunke.Ovaj izuzetni restoran prona{ao jesvoje mesto na Ugostiteljskoj karti Re-publike Srbije kao gostiona visokognivoa koja posetiocima nudi posebanugo|aj koji mogu do`iveti isklju~ivou ovom ugostiteljskom objektu. Broj-ni posetioce u ponudi ~ekaju retka`estoka alkoholna pi}a, regionalna vi-na proizvedena u Srbiji, kao i mno-{tvo zaboravljenih doma}ih jela kojase spremaju po starim recepturamaZlatiborskog i U`i~kog kraja. Obimni ibogati obroci izuzetnog ukusa ovomrestoranu daju status jednog od najboljih restora-na u regionu.

U i{~ekivanju vlasnika restorana porazgovaralismo sa mladim bra~nim parom iz Brisela, Milicom iJovanom, koji redovno pose}uju Zlatibor. Po mi{lje-nju mladog para Koliba kod Milunke je perfektno

mesto za dobru trpezu kao i za ve~er-nji provod uz tambura{e i gitaru. Isku-sni ugostitelj iz Beograda, AndrijaMladenovi}, vlasnik kafea Kabinet naVra~aru, pun je pohvala i pozitivnihkritika za Kolibu kod Milunke. „Svakegodine vi{e puta porodi~no poseti-mo Zlatibor - da nema Kolibe kod Mi-lunke moja deca ne bi znala {ta je ka-~amak, svadbarski kupus, pita gu`va-ra i ostala nacionalna jela koja nigdene mo`ete prona}i osim ovde“, ka`e.

Vlasnika ovog objekta, SlobodanaLe~i}a zamolili smo da nam objasnikoji je formula uspeha i na koji na~in jeuspeo da pridobije status jednog odnajboljih ugostitelja u Srbiji, naravno iregionu? „Od kraja srednje {kole sam

u ugostiteljstvu - ka`e nam. „Teoretska znanja i novi-ne u ugostiteljskoj praksi primenjivao sam u pozna-tim mediteranskim objektima kao i u popularnimpresti`nim beogradskim restoranima i klubovima.Uvek sam imao elju da moja savremena znanja po-ve`em sa kulinarskim majstorstvom moje majke Mi- lunke, doajena Zlatiborskog kulinarstva. Tako je na-

stao restoran Koliba kod Milunke. Po~eci su bili te{ki -restoran u zakupu, vlasni{tvo HTP Palisad, stari inven-tar i name{taj, mali broj gostiju, kao i svi problemi po-~etnika koji ulaze u preduzetni~ki biznis. Mukotrp-nim radom, velikom posve}eno{}u kvalitetu i sva-kom gostu nagrade su po~ele da sti`u. Dobar glas imi{ljenje zadovoljnih gostiju postao je naja~a rekla-ma Kolibe kod Milunke. Restoran u kome se ~eka slo-bodno mesto, danas zapo{ljava 17 radnika i saradni-ka. Standardi pripreme nacionalnih specijaliteta pra-te visoke zahteve pravilnika o bezbednosti hrane inamirnica. Na{e trajno opredeljenje je kvalitet i zado-voljan gost“, obja{njava Milosavljevi}. D. \eri}

N Najbolji etno restoran SrbijeVeliki podsticaj za budu}i razvoj biznisa resto-rana Koliba kod Milunke je pismo Kristabela Mil-banka, restoranskog kriti~ara iz Londona, koji jerestoran Koliba kod Milunke nominovao i pred-lo`io za nagradu Najbolji etno restoran Srbije.

Vlasnik Restorana kod Milunke gospodin Slobodan Le~i}

Za va{ siguran i bezbedan boravak na suncu

Kolekcija za sun~anje

Cocos SunProdajna mesta na Zlatiboru

Apoteke Iva I i Iva IIParfimerija Narcis, TC Pijaca

Mesto gde seskupljaju:sportski radnici,ljubitelji sporta,fudbala, navija~iFK Zlatibora iBoemi.

Cafe bar Korner

TC PijacaKraljeve vode,

vlasnik PredragRistanovi}

U samom srcu Zlatibora, na Kraljevim vodama, pored autobuskestanice nalazi se Luna park Obili}. Ovo popularno mesto ve} tridesetgodina privla~i pa`nju mladih posetilaca Zlatibora. U razgovoru sa

mladim vlasnikom Luna parka, Vukosavom Luki}em dobili smo informacijuda on i njegova porodica posao zabave i luna parkova rade ve} 95 godina.“Prvi sa poslom je krenuo pradeda Milutin, uspe{no je razvijo posao dedaVukosav, a danas poslove vodimo moj otac Dragan, mama Dragana i ja”, ka`e.

Ovaj posao je izuzetno te`ak, odgovoran i zahtevan, ali satisfakcija za radsu brojni osmesi na{ih posetilaca. Da posao radimo dobro, jeste povratakvi{egodisnjih gostiju sa kojim smo ~ak izgradili porodi~na prijateljstva.

Mladi Luki} isti~e da je bezbednost korisnika parka zabave Obili} naprvom mestu.

„U`ivajte u lepim bojama i brzim vo`njama“, poru~uje posetiocima uvekraspolo`eni mladi Luki}, garantuju}i dobar provod i uvek eton vi{e .

Foto i tekst: D. \eri}

Luna park Obili}, Zlatibor

XII Z S U B O TA / N E D E L J A , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .

ZLATIBORSKE PRI^E Danas / Posebno izdanje lista Danas / Urednik: Dragan Sto{i}, tekst: Nenad Kova~evi}, fotografije: Nenad Kova~evi}, Turisti~ka organizacija Zlatibora; korektura: Ana Ron~evi}; Prelom: Slobodan Srem~evi} i Zoran Spahi}.

vog meseca Dino park Zlatiborproslavio je svoj prvi ro|endan. Oko180.000 posetilaca i oko 30.000 deceu organizovanim ekskurzijama

posetilo je najve}i park na Balkanu u prethodnihgodinu dana.

Na velelepnoj povr{ini od {est hektara nalazise ~aroban spoj doba krede i jure i modernogsveta. Dvadeset multimedijalnih replikadinosaurusa, koji se pokre}u i ispu{taju zvuke i 20sadr`aja iz savremenog sveta ~ine ovaj parkjedinstvenim na Balkanu. Avantura park, zip lajnza decu i odrasle, ve{ta~ka stena, de~ije dino selo,zorba bol, vo`nja trokolicom, 6D bioskop,streli~arstvo, air soft, mini i bebi zoo-vrt, ergela

konja, tjubing, sportski teren za basket i minifudbal, pikado boll, bilijar klub, sadr`aji su kojiprivla~e sve generacije, od jedne do 101 godine.

Svakodnevne de~ije `urke sa animatorima,predstave, plesne koreografije, igre bez granica,ma|ioni~ari, ve~eri evergrina, izbor za mis imistera, ve~e poezije, umetnosti i vrednenagrade, samo su deo sadr`aja koji posetioceparka ~ekaju ovog leta.

Gosti Zlatibora mogu ko~ijama iz Dino ergelaobi}i njegove prelepe pejza`e, koja }e ih na krajuputovanja dovesti do kapije parka gde ih o~ekujebesplatan ulaz.

Posetioci svoju avanturu, kroz jedinstveni parkovog tipa u Srbiji, upotpunjuju ispijanjem svoje

omiljene kafe, uz ukusna jela u Dino piceriji poredjezera okru`enoj sa jedne strane borovom{umom. Za mali{ane su pripremljeni i specijalnodekorisani obroci , dok se na spratu picerije nalaziveoma zanimljiva de~ija igraonica.

Najmla|i kod nas ro|endane kreiraju po svojoj`elji, zato smo dosad ugasili veliki brojro|endanskih sve}ica zajedno sa na{imdrugarima.

Dino suvenirnica, koja ima veoma {irokulepezu ponude suvenira, koji }e posetiocu zauvekbuditi se}anja na park, nezaobilazna je lokacijana{ih gostiju.

Naredne sedmice po~inje velika nagrada igrau kojoj svaki posetilac uz kartu ima pravo da

u~estvuje. Veliki broj nagrada goste o~ekuje ovogleta, a glavna nagrada produ`eni vikend zaporodicu u luksuznim apartmanima Vip Case.

Kao dru{tveno odgovorna firma, nedavnosmo pokrenuli akciju da svako dete u Srbiji posetibar jednom najve}i zabavno-edukativni park. Usaradnji sa gradskim i op{tinskim upravama nateritoriji Srbije, najuspe{nijoj deci iz oblasti sporta,prirodnih i dru{tvenih nauka, kao i deci kojanemaju najsre}nije detinjstvo, darujemojednodnevni besplatni izlet. Tako|e, pose}ujemoi de~ija odeljenja u bolnica u Srbiji i darujemoporodi~ne karte za besplatan izlet u parku, kao islatke pakete.

Radno vreme Dino parka je od 9 do 20 sati.

Nezaboravna zabava, sjajan provod i uvek `eton više u Luna-parku „Obili}“ kod autobuske stanice na Zlatiboru

Uvek `eton vi{e!!!

O

Oaza mira i nezaboravne avanture

DINO PARK Zlatibor

Parfimerija

NarcisVlasnik Viri} VladeTC Pijaca - Kraljeve Vode

Veliki izbor originalnih`enskih i mu{kih parfema,dekorativne kozmetike,preparata za negu kose i tela,mleka za sun~anje poizuzetno povoljnim cenama