Dan BrownThe Da Vinci CodeCopyrighl © 2003. by Dan HrownC(ipytiglu © 2003, m srpsk« i/,tlunjo hy SOLARIS

Den BraunDAVINCIJEVKODSa engleskog prevelaNina Ivanović0s o i a r i sNovi Sad, 2004.

ZAHVALNICAPrvo i najvažnije, zahvaljujem svom prijatelju i uredniku, Džejsonu Kofrna-nu, zato stoje toliko naporno radio na ovom projektu i zato stoje istinskirazumeo o čemu se zapravo radi u ovoj knjizi. Takođe, jedinstvenoj HajdiLang - neumornom borcu za Da Vinčijev kod, izuzetnom agentu i odanomprijatelju.Ne mogu dovoljno da izrazim svoju zahvalnost izuzetnom timu u Dabl-deju, na njihovoj velikodušnosti, veri i izuzetnom vodstvu. Naročito samzahvalan Bilu Tomasu i Štivu Rubinu, koji su od samog početka verovali uovu knjigu. Moja zahvalnost takođe i originalnoj postavi prvih domaćih na-vijača, koje predvode Majki Palgon, Suzana Herc, Džanel Moburg, DžekiEverli i Adrijen Sparks, nadarenim ljudima u timu prodaje Dabldeja, kao iMajklu Vindzoru za neverovatnu opremu knjige.Želeo bih da zahvalim, na velikodušnoj pomoći u istraživanju za ovuknjigu, Muzeju Luvr, Francuskom ministarstvu kulture, Projektu Gutenberg,Nacionalnoj biblioteci, Biblioteci društva gnostika, Službi za istraživanje idokumentaciju Odeljenja slikarstva Muzeja u Luvru, Katoličkim svetskimvestima, Kraljevskoj opservatoriji Grinič, Londonskom društvu za očuvanjepodataka, Arhivi dokumenata u Vestminsterskoj opatiji, Džonu Pajku i Fe-deraciji američkih naučnika, kao i petorici članova organizacije Opus Dei(od kojih su trojica sadašnji, a dvojica bivši članovi) koji su ispričali svojepriče, kako pozitivne tako i negativne, o svom iskustvu unutar organizacijeOpus Dei.Zahvalnost takođe dugujem i knjižari Voter strit, zato što su pronašli to-

liko knjiga tokom mog istraživanja, svom ocu Ričardu Braunu - nastavnikumatematike i piscu - na njegovoj pomoći oko Božanske proporcije i Fibo-nučijevog niza, Stenu Plantonu, Silvi Bodlok, Piteru Makgviganu, FransisuMakinerniju, Mardži Vohtel, Andreu Verneu, Kenu Keleheru iz Anhorbalveb media, Kari Sotak, Karin Popam, Ester Sung, Mirijam Abramovic, Vi-lijamu Tanstol-Pido i Grifinu Vuden Braunu.I naposletku, u jednom romanu koji se toliko bavi svetim ženskim princi-pom, bio bih nemaran kada ne bih pomenuo dve izuzetne žene koje su obe-ležile moj život. Prvo, svoju majku, Koni Braun - kolegu pisca, hranioca,muzičara i uzora. 1 svoju suprugu, Blajd - istoričara umetnosti, slikara, ured-nika i bez sumnje najdarovitiju ženu koju sam ikada upoznao.

ČINJENICEfj ionski priorat - evropsko tajno društvo osnovano 1099. godine - stvarna je\J organizacija. Godine 1975. Nacionalna biblioteka u Parizu otkrila je spisepoznate pod imenom Tajni dosijei, u kojima se navode mnogobrojni člano-vi Sionskog priorata, među kojima su i ser isakNjutn, Botičeli, Viktor Igo iLeonardo da Vinči.Vatikanska prelatura poznata kao Opus Dei izuzetno je pobožna katoli-čka sekta koja je nedavno bila predmet polemike povodom izveštaja o ispi-ranjima mozga, prinudi i opasnom ritualu znanom kao "telesno samomučenje".Opus Dei je upravo priveo kraju izgradnju Nacionalnog štaba vrednog 47miliona dolara, smeštenog u Aveniji Leksington 243 u Njujorku.Svi opisi umetničkih dela, arhitekture i dokumenata, kao i tajnih ritualau ovom romanu su verni.

PROLOGMuzej Luvr, Pariz22:46Ugledni kustos Žak Sonijer posrnu kroz zasvođen ulaz u Veliku galerijuMuzeja. Pohrli ka najbližoj slici koju je video, jednom Karavađu. Gra-beći pozlaćeni okvir, sedatndesetšestogodišnji čovek podiže remek-delo ipovuče ga ka sebi tako da se ono odvoji od zida. Sonijer se sruči na leđa,pokriven platnom.Kao stoje i očekivao, gvozdena kapija u blizini pade uz zaglušujući tre-sak, zatvarajući ulaz u krilo. Parket na podu se zatrese. U daljini, oglasi se

alarm.Kustos je ležao za trenutak, boreći se za dah, procenjujući situaciju. Jošsam živ. Ispuzao je ispod platna i pogledom pretraživao prazan prostor upotrazi za skloništem.Začu se glas, toliko blizu da se zaledio: "Ne mrdaj."Na rukama i kolenima, kustos se ukipi, polako okrećući glavu.Svega pet metara daleko, sa spoljašnje strane zatvorene kapije, siluetanjegovog napadača, velika poput planine, zurila je u njega kroz gvozdenerešetke. Bio je širok i visok, avetinjski blede kože i već proređene bele kose.Dužice su mu bile ružičaste sa tamnocrvenim zenicama. Albino je izvukaopištolj iz kaputa i proturio cev kroz rešetke, uperivši je pravo u kustosa. "Nije(rebalo da bežiš." Nije bilo lako odrediti njegov akcenat. "A sada mi recigdeje.""Već sam vam rekao", kustos promuca, klečeći bespomoćno na podu ga-lerije. "Nemam predstavu o čemu govorite.""Lažeš." Čovek je piljio u njega, potpuno nepomičan. Jedino mu je uiivetinjskim očima titrao blesak. "Ti i tvoja braća imate nešto što vam nepripada."Kustos oseti nalet adrenalina. Kako je mogao da zna?"Večeras će to biti vraćeno pravim starateljima. Reci mi gdeje sakriven,i ostaćeš živ." Čovek podiže pištolj u ravan sa Sonijerovom glavom. "Jesi lispreman da umreš za tu tajnu?"Sonijer je gubio dah.Čovek nakrivi glavu, gledajući niz cev pištolja.Sonijer podiže ruke u odbrani. "Čekajte", lagano izusti. "Reći ću vam onoSto želite da /.mile." Reci koje su usledile kustos je izgovorio veoma pažljivo.Tu laž je često nvežbavao... svaki pul se moleći daje nikada ne upotrebi.

Den BraunKada kustos završi, njegov napadač se samozadovoljno osmehnu. "Da.Upravo to su mi rekli i ostali."Sonijer ustuknu. Ostali?"I njih sam pronašao", krupni čovek se rugao. "Sve troje. Potvrdili su ovošto si ti sada rekao."To nije moguće! Kustosov pravi identitet, kao i identiteti trojice njego-vih senechaux, bio je svetinja gotovo koliko i drevna tajna koju su čuvali.Sonijeru sada postade jasno da su i njegovi senechaivc, sledeći strogu pro-ceduru, izgovorili istu laž pre no što ih je sustigla smrt. Bio je to deo proto-kola.Napadač ponovo uperi pištolj u njega. "Kada ti umreš, ja ću ostati jedinikoji zna istinu."

Istinu. U sekundi, kustos shvati svu bezizglednost situacije. Ako ja umrem,istina će biti zauvek izgubljena. Instinktivno, on pokuša da se dočepa zaklona.Pištolj zagrme, i kustos oseti oštru vrelinu kad mu se metak zari u stomak.Pao je licem prema podu... boreći se protiv bola. Polako, Sonijer se prevrnui zagleda se kroz rešetke u svog napadača.Pištolj je sada bio uperen u Sonijerovu glavu.Sonijer zatvori oči, a misli mu behu vrtlog straha i žaljenja.Škljocaj praznog pištolja odjeknu kroz hodnik.Kustos naglo otvori oči.Napadač spusti pogled na oružje. Izgledalo je kao da ga sve to zabavlja.Posegnu za drugim šaržerom, ali tada zastade kao da se predomišlja, mirnose iscerivši pri pogledu na Sonijerovu utrobu. "Moj posao ovde je završen."Kustos pogleda naniže i vide rupu od metka na svojoj beloj lanenoj ko-šulji. Bila je oivičena malim krugom krvi možda desetak centimetara ispodgrudne kosti. Moj stomak. Gotovo surovo, metak bese promašio srce. Kaoveteran la Guerre d'Algerie, kustos je ranije imao prilike da bude svedokovakve užasne, spore smrti. Preživeće petnaest minuta, dok mu stomačnekiseline cure u grudnu šupljinu, polako ga trujući iznutra."Bol je dobar, monsinjor", reče čovek.Potom ode.Ostavši sam, Žak Sonijer ponovo upravi pogled ka gvozdenoj kapiji. Bioje zarobljen, a vrata se nisu mogla ponovo otvoriti barem još dvadeset mi-nuta. Dok neko stigne do njega, on će već biti mrtav. Ipak, strah koji gajesada obuzimao bio je daleko veći od straha za sopstveni život.Moram preneti tajnu.Posrćući u nastojanju da se osovi na noge, on pomisli na trojicu svojeubijene braće. Pomisli na generacije pre njih... na misiju koja im svima besepoverena.Neprekinut lanac znanja.

Da Vinčijev kod 4? 13Iznenada, sada, uprkos svoj predostrožnosti... uprkos svim sigurnosnimmerama... Žak Sonijer bio je jedina preostala karika, poslednji čuvar jedneod najmoćnijih tajni ikada čuvanih.Drhteći, podiže se na noge.Moram pronaći neki način ...Bio je zarobljen unutar Velike galerije, a postojala je samo jedna osobana svetu kojoj je mogao predati baklju. Sonijer podiže pogled ka zidovimasvoje raskošne tamnice. Činilo se da mu se zbirka svetski poznatih slikasmeši kao starom prijatelju.

Previjajući se od bola, on prikupi sve svoje moći i snagu. Očajnički zada- tak koji je imao pred sobom, znao je, zahtevaće svaki preostali sekund nje- govog života.

PoomvuE 1Robert Langdon se polako probudi.Telefon je zvonio u tami - slabašan, nepoznat zvuk. Posegnu ka noćnojlampi i upali svetio. Pogledavši oko sebe žmirkavim pogledom, on ugledaplišanu renesansnu spavaću sobu sa nameštajem iz doba Luja XVI, rukomoslikane zidove i ogroman krevet od mahagonija sa baldahinom.Gde se do đavola nalazim?Na ogrtaču od žakara koji je visio najednom od stubova kreveta stajaoje monogram: HOTEL Ric PARIZ.Polako, izmaglica poče da se razilazi.Langdon podiže slušalicu: "Halo?""Monsinjor Langdon?" reče muški glas. "Nadam se da vas nisam pro-budio?"Ošamućen, Langdon pogleda na sat pored kreveta. Bilo je 12:32 posleponoći. Spavao je svega sat vremena, ali osećao se kao mrtav."Recepcionar je ovde, monsinjor. Izvinjavam se što vas uznemiravam, aliimate posetioca. Tvrdi daje hitno."U Langdonovoj svesti i dalje je vladala pometnja. Posetilac? Pogled muse sada usredsredi na zgužvan reklamni letak na noćnom stočiću.AMERIČKI UNIVERZITET U PARIZUs ponosom predstavljaVEĆE SA ROBERTOM LANGDONOMPROFESOROM RELIGIJSKE SIMBOLOGIJE•':' NA UNIVERZITETU HARVARDLangdon zagunđa. Večerašnje predavanje — prezentacija paganskog sim-bolizma skrivenog u kamenu katedrale u Sartru — verovatno je uzburkaloneke konzervativne vode u publici. Najverovatnije gaje neki religiozni stu-dent pratio kući kako bi zapodenuo svađu."Žao mi je", reče Langdon, "ali veoma sam umoran i...""Mais, monsieur", navaljivao je recepcionar, snižavajući glas do hitrogŠapata. "Vaš gost je važna ličnost."Langdon nije sumnjao u to. Njegove knjige o religioznim slikama i sim-bologiji kulta pretvorile su ga protiv njegove volje u slavnu ličnost u svetuiimetnosli, a prošle je godine Langdonova popularnost porasla stotinu putaiiiikon njegove nmešanosti u događaj u Vatikanu koji je privukao veliku pa-

16 «&• Den Braunžnju javnosti. Od tada, bujica umišljenih istoričara i ljubitelja umetnosti kojisu mu dolazili na vrata kao da nije imala kraja."Ako biste bili tako ljubazni", reče Langdon, dajući sve od sebe da ostaneučtiv, "da li biste mogli da uzmete ime i broj telefona tog čoveka, i da mukažete da ću pokušati da mu se javim pre nego što odem iz Pariza u utorak?Hvala vam." Spustio je slušalicu pre nego što je recepcionar stigao da seusprotivi.Sada uspravljen u krevetu, Langdon se namršti u pravcu Priručnika zaodnose sa gostima čija se naslovna strana hvalisala: SPAVAJTE POPUT BEBEU GRADU SVETLOSTI. ZANOĆITE U PARIŠKOM HOTELU RIC. Okrenu se i umor-no baci pogled ka velikom ogledalu na drugoj strani sobe. Čovek koji mu jeuzvratio pogled bio je stranac - raščupan i umoran.Potreban ti je odmor, Roberte.Prošla godina bila je teška za njega, nije mu bio potreban dokaz u ogle-dalu. Obično izrazito plave oči noćas su mu izgledale mutno i umorno. Tamnastrnjika brade zasenčila je njegovu jaku vilicu i bradu sa jamicom. Sede okoslepoočnica bile su sve uočljivije, prodirući duboko u gustu i oštru tamnukosu. Iako su njegove koleginice uporno tvrdile da sede samo naglašavajunjegovu privlačnost intelektualca, Langdon se nije slagao.Kada bi Bostonski magazin mogao sada da me vidi.Prošlog meseca, na Langdonovu sramotu, Bostonski magazin ga beseuvrstio među deset najintrigantnijih ljudi tog grada - stoje čast sumnjivevrednosti koja gaje učinila metom beskrajnog zadirkivanja kolega sa Har-varda. Večeras, četiri hiljade osamsto kilometara od kuće, to laskanje je pono-vo izronilo na površinu kako bi ga proganjalo na predavanju koje je održao."Dame i gospodo..." hostesa se obraćala punoj sali Paviljona Dofen Ame-ričkog univerziteta u Parizu. "Našeg večerašnjeg gosta ne treba predstavljati.Autor je brojnih knjiga: S'unbologija tajnih sekti, Umetnost Pmsvetljenih,Izgubljeni jezik ideograma, a kada kažem daje napisao knjigu o Religijskojikonologiji, to mislim bukvalno. Mnogi od vas koriste njegove udžbenikena predavanjima."Studenti u publici oduševljeno su potvrđivali."Planirala sam da ga večeras predstavim kroz njegovu impresivnu biogra-fiju. Međutim..." Vragolasto je pogledala Langdona, koji je sedeo na pozor-nici. "Jedna osoba iz publike mi je upravo obezbedila legitimaciju mnogo, re-

cimo, intrigantniju."Podigla je primerak Bostonskog magazina.Langdon se zgrči. Odakle joj do đavola to?Hostesa poče da čita odabrane odlomke iz priglupog članka, i LangdonoNt-ii kako sve više i više tone u stolici. Trideset sekundi kasnije, publika secerila a žena nije pokn/.ivala nameru da odustane. "A odbijanje gospodinaLiiiif'.đonii da javno govori o svojoj neuobičajenoj ulozi n.-i prošlogodišnjoj

Da Vinčijev kod «?» 17konferenciji u Vatikanu sasvim sigurno mu garantuje dodatne poene na našemmlrigo-metru." Hostesa je podbadala publiku. "Želite li da čujete još?"Neka je neko zaustavi, molio se Langdon dok je ponovo zaranjala u čla-nak."Iako se profesor Langdon ne bi mogao nazvati zgodnim parčetom poputnekih naših mlađih odabranika, ovaj naučnik od svojih četrdeset-i-nešto go-dina ima više učenjačke privlačnosti nego stoje uobičajeno. Njegova upe-čatljiva pojava naglašena je neobično dubokim baritonom, koji njegove stu-dentkinje opisuju kao 'čokoladu za uši'."Smeh se prolomi salom.Langdon se prisili da se osmehne. Znao je šta sledi - neka smešna pri-medba o "Harisonu Fordu u haris-tvidu" - a budući daje baš te večeri mislioda je konačno bezbedno ponovo nositi haris-tvid i berberi-rolku, odluči danešto preduzme."Hvala, Monik", reče Langdon, prerano ustajući i izgurujući je sa podiju-ma. "Bostonski magazin očito ima dara za izmišljanje." Okrete se ka publiciuz uzdah posramljenosti. "A ukoliko otkrijem koje od vas doneo taj članak,naložiću konzulatu da ga deportuje."Publika se nasmejala."Pa, narode, kao što svi znate, večeras sam ovde da bih pričao o moćisimbola..."Zvonjava Langdonovog hotelskog telefona ponovo prekide tišinu.Gunđajući u neverici, on podiže slušalicu. "Da?"Kao što je očekivao, bio je to recepcionar. "Gospodine Langdon, ponovose izvinjavam. Zovem da vas obavestim da je vaš gost upravo na putu ka va-šoj sobi. Mislio sam da treba da vas upozorim."Langdon je sada bio potpuno budan. "Poslali ste nekoga u moju sobuT"Izvinjavam se, monsinjor, ali takav čovek... nisam mogao ni da pomislimda ga zaustavim.""Ko je on u stvari?"Ali recepcionar spusti slušalicu.

Gotovo istog trenutka, teška pesnica zalupa po Langdonovim vratima.U nedoumici, Langdon skliznu sa kreveta, osećajući kako mu nožni prstiuranjaju u savonniere tepih. Navuče hotelski ogrtač i krenu ka vratima. "Koje?""Gospodine Langdon? Moram da razgovaram sa vama." Čovek je govorioengleski sa osetnim naglaskom. "Ja sam poručnik Zerom Kole. Centralna di-rekcija Sudske policije."

18 «?Den BraunLangdon zastade. Sudska policija? CDSP bila je približni ekvivalent ame-ričkog Federalnog istražnog biroa.Ne sklanjajući sigurnosni lanac sa vrata, Langdon ih otvori desetak cen-timetara. Lice koje mu je uzvratilo pogled bilo je mršavo i ispijeno. Čovekje bio izuzetno mršav, obučen u plavu uniformu koja je delovala zvanično."Mogu li da uđem?" upita agent.Langdon je oklevao, osećajući se nesigurno pod pogledom bledožutihočiju nepoznatog. "O čemu se radi?""Mom kapetanu je potrebna vaša stručnost u jednoj privatnoj stvari.""Sada?" Langdon procedi. "Prošla je ponoć.""Da li je tačno da ste imali zakazan sastanak sa kustosom Luvra za ve-čeras?"Langdon odjednom oseti kako ga preplavljuje talas nelagodnosti. On icenjeni kustos Zak Sonijer behu se dogovorili da se nađu na piću posle Lang-donovog večerašnjeg predavanja, ali Sonijer se nije pojavio. "Da. Kako steznali?""Pronašli smo vaše ime u njegovom planeru.""Nadam se da je sve u redu?"Agent ozbiljno uzdahnu i proturi polaroid snimak kroz uzan otvor.Langdon pogleda fotografiju i čitavo mu se telo ukruti."Ova je fotografija snimljena pre manje od sat vremena. U Luvru."Dok je Langdon netremice posmatrao bizaran prizor, prvobitna mučninai šok ustupiše mesto iznenadnom naletu gneva. "Ko bi ovo uradio!""Nadali smo se da biste nam vi mogli pomoći da odgovorimo upravo nato pitanje, s obzirom na vaše poznavanje simbologije i vaše namere da sesusretnete sa kustosom."Langdon je zurio u sliku, a užas se sada sjedinio sa strahom. Prizor je biomučan i izuzetno čudan, i neodređeno ga je podsećao na nešto već viđeno.Pre malo više od godinu dana, Langdon bese dobio fotografiju lesa i sličnumolbu za pomoć. Dvadeset četiri časa kasnije, umalo je izgubio život u Va-tikanu. Ova fotografija je bila potpuno drugačija, ali mu se nešto u čitavom

scenariju činilo uznemirujuće poznatim.Agent pogleda na sat. "Moj kapetan čeka, gospodine."Langdon jedva da gaje čuo. Oči su mu još uvek bile prikovane za foto-grafiju. "Ovaj simbol ovde, i način na koji mu je telo tako čudno...""Postavljeno?" natuknu agent.Langdon klimnu, osećajući žmarce kad podiže pogled. "Ne mogu da za-mislim ko bi nekome učinio tako nešto."Agent se smrknu. "Ne razumete, gospodine Langdon. Ovo što vidite nafotografiji..." On zastade. " ...monsinjor Sonijer je uradio sam sebi."

to/UE IKilometar i po odatle, nezgrapni albino po imenu Sajlas hramajući je prošaokroz ulaznu kapiju luksuzne rezidencije od smeđeg kamena u ulici LaBrijer. Nazubljeni pojas od kostreti koji je nosio oko butine usecao mu se umeso, no ipak mu je srce pevalo od zadovoljstva zbog služenja Gospodu.Bolje dobar.Crvene oči su mu pretraživale hol kada je ušao u rezidenciju. Prazan. Uzstepenice se popeo tiho, ne želeći da probudi nikog od svojih sustanara. Vratanjegove spavaće sobe bila su otključana; brave su ovde bile zabranjene. Onude, zatvarajući vrata za sobom.Soba je bila spartanska - pod od grubih dasaka, ormarić od borovine,madrac u uglu umesto kreveta. Ove nedelje je bio gost u ovoj rezidenciji, aveć godinama je živeo u sličnom utočištu u Njujorku.Gospod mije pružio sklonište i svrhu mog života.Večeras je, konačno, Sajlas osećao daje počeo da otplaćuje svoj dug.^urno priđe ormariću, pronađe mobilni telefon skriven u poslednjoj fioci iokrete broj."Da?" javi se muški glas."Učitelju, vratio sam se.""Govori", naredi glas, zadovoljan što ga čuje."Sva četvorica su gotova. Tri senechaux... i sam Veliki majstor."Nastade trenutak pauze, kao za molitvu. "U tom slučaju, pretpostavljamda poseduješ informaciju?""Sva četvorica su potvrdila. Nezavisno jedan od drugog.""I ti si im poverovao?""Suviše su se slagali da bi to bila slučajnost."Uzbuđen uzdah. "Odlično. Plašio sam se da će prevagnuti tajanstvenostpo kojoj je bratstvo poznato.""Suočavanje sa smrću je snažan podstrek.""Dakle, učenice moj, reci mi ono što moram da znam."

Sajlas je znao da će informacija koju je iznudio od svojih žrtava predsta-vljati šok. "Učitelju, sva četvorica su potvrdila da clef de voute postoji... le-gendarni ključni kamen."Sa druge strane se začuo oštar uzdah. Mogao je da oseti uzbuđenje Uči-Iclja. "Ključni kamen. Baš kao što smo pretpostavljali."Prema predanju, bratstvo bese napravilo kamenu mapu - def de voute...ili ključni kamen - isklesanu ploču koja je otkrivala poslednje prebivalište

20 4? Den Braunnajveće tajne bratstva... što je bila informacija toliko moćna daje upravonjena zaštita činila razlog postojanja bratstva."Kada budemo imali ključni kamen", reče Učitelj, "deliće nas samo jedankorak.""Bliže smo nego što mislite. Nalazi se ovde, u Parizu.""U Parizu? Neverovatno. Gotovo daje suviše lako."Sajlas mu ispriča prethodne događaje te večeri... kako su sva četvoricanjegovih žrtava, nekoliko trenutaka pred smrt, očajnički pokušali da otkupesvoje bezbožničke živote tako što su odali tajnu. Svaki od njih rekao je Sajla-su istu stvar - daje kamen bio genijalno sakriven na precizno određenoj lo-kaciju unutar jedne od starih pariških crkava - Eglise de Saint-Sulpice."Unutar Božje kuće", uzviknu Učitelj. "Kako nam se podsmevaju!""Kao što su to radili vekovima."Učitelj ućuta, kao da pušta da se osećaj trijumfa koji je nosio taj trenutakslegne u njemu. Naposletku progovori. "Učinio si veliku uslugu Bogu. Ve-kovima smo čekali na ovo. Moraš povratiti kamen za mene. Smesta. Veče-ras. Shvataš koliki je ulog."Sajlas je znao da su ulozi nemerljivi. Uprkos tome, ono stoje Učitelj sadanaređivao izgledalo mu je nemoguće. "Ali crkva... to je tvrđava. Naročitonoću. Kako da uđem?"Nepokolebljivim tonom čoveka od ogromnog uticaja, Učitelj objasni štamu je činiti.Kada je Sajlas spustio slušalicu, koža gaje peckala od nestrpljivosti.Jedan sat, rekao je sam sebi, zahvalan što mu je Učitelj ostavio vremenada se pokaje, stoje bilo neophodno pre no što uđe u Božju kuću. Moramsvoju dušu očistiti od današnjih greha. Gresi koje je tog dana počinio bilisu sveti po svojoj svrsi. Rat protiv neprijatelja Boga vodio se vekovima.Oprost je bio zagarantovan.Uprkos tome, Sajlas je znao, oprost je zahtevao žrtvu.Navlačeći zastore, on se svuče i kleknu u središte prostorije. Oborenogpogleda, on ispita nazubljeni pojas od kostreti stegnut oko butine. Svi pravisledbenici Puta nosili su ovu napravu - kožni remen sa oštrim metalnim

bodljama koje su se usecale u meso kao stalno podsećanje na Hristove pat-nje. Bol koji je ova naprava nanosila takođe je pomagao da se suprotstaviželjama tela.Iako je Sajlas tog dana već nosio svoj pojas više od propisana dva sata,znao je da nije u pitanju običan dan. Hvatajući se za kopču, on stegnu remen

Da Vinčijev kod «?» 21za još jednu rupicu, trgnuvši se kad se bodlje zaboše dublje u meso. Polakoizdišući, uživao je u bolu kao ritualu pročišćenja.Bolje dobar, šaputao je Sajlas, ponavljajući svetu mantru oca Hozea Ma-rije Eskrive — Učitelja svih Učitelja. Iako je sam Eskriva umro 1975. godine,njegova je mudrost nastavila da živi, a njegove su reci šaputale hiljade nje-govih vernih sledbenika širom sveta, klečeći na podu i izvodeći sveti ritualpoznat kao "telesno samomučenje".Sajlas sada usmeri pažnju na težak konopac sa čvorovima uredno savijenna podu pored njega. Disciplina. Na čvorovima se bese skorila krv. Željanpročišćenja kao posledice sopstvene agonije, Sajlas na brzinu izgovori mo-litvu. Potom, zgrabivši jedan kraj konopca, sklopi oči i snažno ga zavitlapreko ramena, osećajući kako mu čvorovi udaraju o leđa. Ponovo ga zabacipreko ramena, udarajući sopstveno meso. Šibao je ponovo i ponovo.Castigo corpus meum.Naposletku, oseti kako krv počinje da curi.

EofflJNUE 3Oštar aprilski vazduh šibao je kroz otvoren prozor sitroena ZX dok su prola-zili duž južne strane Opere i prelazili preko trga Vendom. Na suvozačkomsedištu, Robert Langdon je osećao kako grad promiče pored njega dok po-kušava da razbistri misli. Tuširanje i brijanje koje je obavio na brzinu učinilisu da izgleda dosta pristojno, ali nisu stišali njegovu napetost. Zastrašujućiprizor kustosovog tela ostao mu je urezan u sećanju.Žak Sonijerje mrtav.Osećaj gubitka koji se u Langdonu javio u vezi sa kustosovom smrću bioje neminovan. Uprkos Sonijerovoj reputaciji samotnjaka, ugled koji je uživaozbog svoje predanosti umetnosti činio gaje čovekom od poštovanja. Njegoveknjige o tajnim kodovima na slikama Pusena i Tenirsa nalazile su se međuLangdonovim omiljenim udžbenicima. Večerašnji susret je Langdon sa ne-strpljenjem iščekivao, razočaravši se kada se kustos nije pojavio.Prizor kustosovog tela ponovo iskrsnu u njegovim mislima. Žak Sonijerje tako nešto sam sebi uradio ? Langdon okrenu glavu i zagleda se kroz pro-zor, proterujući prizor iz sećanja.Napolju, grad se tek sada smirivao - ulični prodavci gurali su kolica sa

ušećerenim amandes, konobari su iznosili vreće sa smećem na pločnik,dvoje zakasnelih ljubavnika priljubili su se jedno uz drugo kako bi se ugre-jali na vetra koji je mirisao na jasmin. Sitroen se autoritativno kretao kroztaj haos, dok je njegova disonantna dvotonska sirena poput noža razdvajalasaobraćaj."Kapetan je bio zadovoljan kada je saznao da ste i večeras u Parizu", rečeagent, progovorivši po prvi put od kako su napustili hotel. "Srećna slučajnost."Langdon se ponajmanje osećao srećnim, a slučajnost je predstavljala kon-cept u koji nije sasvim poverovao. Kao neko koje proveo čitav život prou-čavajući skrivenu povezanost naizgled nepodudarnih simbola i ideologija,Langdon je svet posmatrao kao mrežu duboko isprepletenih predanja, isto-rija i događaja. Veze mogu biti nevidljive, često je govorio na predavanjima izsimbologije na Harvardu, ali su uvek tu, pohranjene tik ispod površine."Pretpostavljam", reče Langdon, "da vam je Američki univerzitet u Pa-rizu rekao gde sam odseo?"Vozač odmahnu glavom. "Interpol."Interpol, pomisli Langdon. Pa naravno. Zaboravio je daje naizgled be-zazlen zahtev svih evropskih hotela da se prikaže pasoš prilikom prijavljiva-nja bio više od puke formalnosti - bio je to zakon. Svake noći, širom livrope,

Da Vinčijev kod . «*> 23službenici Interpola su sa sigurnošću mogli da kažu ko gde spava. Verovatnoim je trebalo čitavih pet sekundi da otkriju daje Langdon odseo u Ricu.Dok je sitroen ubrzavao ka južnom delu grada, osvetljeni profil Ajfelovekule pojavi se u daljini, sa desne strane, izvijajući se put neba. Spazivši ga,Langdon pomisli na Vitoriju i seti se obećanja koje su, napola u šali, jednodrugom dali pre godinu dana - da će se, svakih šest meseci, ponovo sastajatina različitim romantičnim mestima širom sveta. Ajfelova kula bi se, mislioje Langdon, sigurno našla na njihovom spisku. Na žalost, Vitoriju je posle-dnji put poljubio na bučnom aerodromu u Rimu pre više od godinu dana."Jeste li bili na njoj?" upita agent, osvrćući se.Langdon podiže pogled, ubeđen da nije dobro razumeo. "Molim?""Divna je, zar ne?" Kroz prednje staklo kola, agent je pokazivao na Ajfe-lovu kulu. "Jeste li bili na njoj?"Langdon prevrnu očima. "Ne, nisam se penjao na kulu.""Onaje simbol Francuske. Mislim daje savršena."Langdon odsutno klimnu glavom. Simbolozi su često primećivali da Fran-cuska - zemlja poznata po mačizmu, švaleranju i sitnim nesigurim vođamapoput Napoleona i Pipina Malog - nije mogla odabrati adekvatniji nacio-nalni simbol nego stoje to bio 300 metara visok falus.

Kada su stigli do raskrsnice u ulici Rivoli, semafor je pokazivao crveno,uli sitroen nije usporio. Agent projuri kroz raskrsnicu i ubrza ka delu uliceKastiljone oivičenom drvoredom, koji je služio kao severni ulaz u čuveniTiljeri park - parišku verziju Central parka. Većina turista je pogrešno pre-vodila da se Jardins des Tuileries odnose na hiljade lala koje su tu cvetale,ni i Tuileries se zapravo bukvalno odnosilo na nešto daleko manje romantično.()vaj park je nekada bio ogromna, zagađena iskopinska jama iz koje su pari-ški graditelji vadili glinu za proizvodnju čuvenog pariškog crvenog krovnogcrepa — ili tuiles.Kad su ušli u napušteni park, agent zavuče ruku ispod komandne table iisključi sirenu. Langdon odahnu, uživajući u iznenadnoj tišini. Izvan kola,bludi snop halogenih farova padao je na šljunkovitu prilaznu stazu koja jevodila do parkinga. Hrapavo struganje guma po šljunku intoniralo je hipnoti-?sući ritam. Za Langdona, Tiljeri je oduvek predstavljao sveto tlo. Bio je topark u kojem je Kl od Mone eksperimentisao sa bojom i oblikom, pokrenu vširađanje impresionizma. Večeras, međutim, mesto je zračilo neobičnom aurom/loslutnosti.Sitroen sada savi nalevo, skrećući pod oštrim uglom ka zapadu, na glavnibulevar parka. Savijajući oko kružnog jezera, vozač preseče napuštenu ave-niju, izlazeći na široko kvadratno dvorište iza nje. Langdon ugleda završetakparka Tiljeri, obcležen ogromnim kamenim lukom.Are du Carrousel.

24Den BraunUprkos orgijskim ritualima koji su se nekada održavali na Karuselu, po-klonici umetnosti poštovali su ovo mesto iz sasvim drugog razloga. Sa espla-nade na kraju Tiljerija, mogla su se videti četiri najbolja muzeja umetnostina svetu... po jedan na svakoj strani sveta.Kroz prozor na desnoj strani kola, južno preko Sene i Keja Volter, Lang-don je video dramatično osvetljenu fasadu stare železničke stanice - sadaugledni muzej Orsej. Pogledavši nalevo, razaznao je vrh ultramodernog cen-tra Pompidu, u koji je smešten Muzej moderne umetnosti. Iza njega, na za-padu, znao je Langdon, drevni obelisk Ramzesa izdizao se iznad drveća, obe-ležavajući muzej Jeu de Paume.Ali upravo ispred sebe, na istoku, kroz luk, Langdonov pogled otkrio jemonolitsku renesansnu palatu pretvorenu u najčuveniji muzej umetnosti nasvetu.

Luvr.Langdona prođoše poznati žmarci divljenja dok su mu oči uzalud pokuša-vale da obuhvate čitavu masu zdanja. Na zapanjujuće širokom trgu nametlji-va fasada Luvra uzdizala se poput tvrđave naspram pariškog neba. Izgrađenu obliku ogromne potkovice, Luvr je predstavljao najdužu zgradu u Evropi,koja se protezala dalje od tri Ajfelove kule položene u nizu, jedna iza druge.Čak ni 93.000 kvadratnih metara otvorenog trga između krila muzeja nisumogli baciti u zasenak veličanstvenu širinu fasade. Langdon je jednom opko-račao čitav obim Luvra, prelazeći put od neverovatnih četiri hiljade osamstometara.Uprkos proceni da bi posetiocima bilo potrebno pet nedelja da na odgo-varajući način uživaju u 65.300 umetničkih dela u ovoj zgradi, većina turistabirala je skraćenu verziju doživljaja, koje je Langdon nazivao "Luvr na brza-ka" - pravi sprint kroz muzej kako bi se videla tri najpoznatija dela: MonaLiza, Miloska Venera i Nike sa Samotrake. Art Bakvold se jednom prilikomhvalio kako je sva tri remek-dela video u roku od pet minuta i pedeset i šestsekundi.Vozač izvadi ručni voki-toki i objavi na brzom francuskom: "MonsieurLangdon est arrive. Deux minutes."Nerazumljiva potvrda zapucketala je u znak odgovora.Agent odloži uređaj i okrenu se prema Langdonu. "Kapetan će vas doče-kati na glavnom ulazu."Vozač zanemari znakove koji su zabranjivali kolski saobraćaj na trgu.Broj obrta motora se poveća i sitroen jurnu preko ivičnjaka. Glavni ulaz uLuvr sada se drsko izdizao u daljini, okružen sa sedam trouglastih jezeracaiz kojih su šikljale osvetljene fontane.La Pyramide.Novi ulaz u pariški Luvr postao je gotovo jednako popularan kao i sammuzej. Kontroverzna neomoderna staklena piramida koju je dizajnirao ame-

Da Vinčijev kod «?> 25rički arhitekta rođen u Kini I. M. Pei još uvek je izazivala prezir tradicionali-sta koji su smatrali da narušava dostojanstvo renesansnog dvorišta. I dok jeGete opisivao arhitekturu kao zamrznutu muziku, kritičari su ovu piramiduopisivali kao škripanje noktiju po školskoj tabli. Napredne pristalice, među-tim, slavile su providnu piramidu visoku 21 metar kao neverovatnu simbio-zu drevne strukture i moderne metode - simboličnu vezu starog i novog -koja pomaže prelazak Luvra u novi milenijum."Da li vam se sviđa naša piramida?" upita agent.Langdon se namršti. Francuzi su, činilo se, voleli da postavljaju ovo pi-tanje Amerikancima. Bilo je to pitanje sa skrivenim namerama, naravno.

Ukoliko priznate da vam se piramida sviđa, bili ste Amerikanac bez ukusa— ako pak izrazite svoje neodobravanje, uvredili ste Francuze."Miteran je bio smeo čovek", odgovori Langdon, opredelivši se za kom-promis. Za pokojnog francuskog predsednika koji je naručio izgradnju pira-mide govorilo se da pati od "faraonskog kompleksa". Noseći samostalnu od-govornost za to što je Pariz bio ispunjen egipatskim obeliscima, umetnošćui umetničkim predmetima, Fransoa Miteran imao je afinitet prema egipat-skoj kulturi, toliko sveobuhvatan da su Francuzi o njemu još uvek govorilikao o Sfingi."Kako se zove kapetan?" upita Langdon, menjajući temu."Bezu Faš", reče vozač, približavajući se glavnom ulazu u piramidu. "Miga zovemo le Taureau."Langdon ga ovlaš pogleda, pitajući se da li svaki Francuz ima misterio-zan životinjski epitet. "Svog kapetana zovete BikTČovek podiže obrve. "Govorite francuski bolje nego što priznajete, mon-sinjor Langdon."Govorim francuski očajno, pomisli Langdon, ali zato sa zodijačkom iko-nografijom stojim dobro. Taurus je oduvek bio bik. Astrologija je predstav-ljala simboličku konstantu širom sveta.Agent zaustavi kola i pokaza, između dve fontane, na velika vrata na jed-noj od stranica piramide. "Tamo je ulaz. Sa srećom, gospodine.""Vi ne idete?""Moja naređenja glase da vas ostavim ovde. Moram da se postaram zanešto drugo."Langdon uzdahnu i izađe iz kola. To je vaš cirkus.Agent nagazi na gas i odjuri.Dok je stajao sam i posmatrao zadnja svetla automobila kako se udalja-vaju, Langdon pomisli kako bi lako mogao da se predomisli, izađe iz dvori-Si;i, uhvati taksi i zaputi se kući, ka krevetu. Nešto mu je govorilo daje toVi'iovatno loša ideja.Dok se približavao izmaglici fontana, Langdona je pratio nelagodan ose-<f;i| «l;i slnp;i preko imaginarno«', pruga koji gaje delio od drugog sveta. Kao

26Den Braunu snu. Pre svega dvadeset minuta spavao je u svojoj hotelskoj sobi. Sada jestajao ispred providne piramide koju je podigao Sfmga, i čekao policajcakoga su zvali Bik.Zatočen sam u slici Salvadora Dalija, pomislio je.Langdon krenu ka glavnom ulazu - ogromnim okretnim vratima. Foajekoji se iza njih video bio je osvetljen mutnom svetlošću i potpuno prazan.

Da li da pokucam ?Langdon se pitao da li je ikada ijedan od cenjenih egiptologa sa Harvar-da pokucao na prednja vrata piramide, očekujući odgovor. Podiže ruku dazalupa na staklo, ali iz tame ispod njega pojavi se figura koja se penjala kru-žnim stepenicama. Čovek je bio zdepast i crn, gotovo neandertalac, obučen utamno odelo na dvoredno kopčanje koje se napelo kako bi pokrilo njegova ši-roka ramena. Prilazio je sa nepogrešivim autoritetom na stubastim, snažnimnogama. Razgovarao je preko mobilnog telefona ali završi razgovor kad sepribliži. Pokretom ruke pokaza Langdonu da uđe."Ja sam Bezu Faš", objavi on kad se Langdon probi kroz rotaciona vrata."Kapetan Centralne direkcije Sudske policije." Ton mu bese odgovarajući -grlena grmljavina... poput nagoveštaja oluje.Fašov ogromni dlan obavio se oko Langdonovog sa silinom koja je pre-tila da ga smrvi."Video sam fotografiju", reče Langdon. "Vaš agent kaže daje Zak Soni-jer sam...""Gospodine Langdon", Fašove oči kao od abonosa netremice su ga po-smatrale, prikivajući ga za mesto. "To što ste videli na fotografiji samo jenagoveštaj onoga stoje Sonijer uradio."

telUE 4Kapetan Bezu Faš je koračao poput razgnevljenog vola, širokih ramenazabačenih unatrag i brade čvrsto priljubljene uz grudi. Tamna mu je kosabila uljem zalizana, što je naglašavalo koren kose koji mu se strelovito spu-štao niz sredinu ispupčenog čela i koji je išao ispred njega poput pramca bor-benog broda. Dok se kretao, tamne oči kao da su pržile zemlju pred njim,sijajući vatrenom jasnoćom koja je nagoveštavala reputaciju neumitne stro-gosti.Langdon je sledio kapetana niz čuvene mermerne stepenice do atrijumazaronjenog ispod staklene piramide. Dok su silazili, prođoše između dvanaoružana stražara Sudske policije koji su držali mašinke. Poruka je bilajasna: niko večeras ne ulazi niti izlazi bez blagoslova kapetana Faša.Spuštajući se ispod nivoa zemlje, Langdon se borio sa rastućom nelago-dom. Fašovo prisustvo ponajmanje se moglo opisati kao dobrodošlica, a samLuvr u to doba je bio obavijen gotovo grobnom aurom. Stepenice su, poputprolaza u zamračenoj bioskopskoj sali, bile osvetljene prigušenim podnimsvetlom ugrađenim u svaki stepenik. Langdon je čuo sopstvene korake kakoodzvanjaju na staklu iznad njih. Kad podiže pogled, ugleda bledo osvetlje-ne snopove izmaglice sa fontana kako postaju sve bleđi sa druge strane pro-vidnog krova.

"Odobravate li?" upita Faš, pokazujući svojom širokom bradom naviše.Langdon uzdahnu, suviše umoran da bi igrao igre. "Da, vaša piramida jeprekrasna."Faš zagunđa. "Ožiljak na licu Pariza."Jedan - nula. Langdon oseti daje njegov domaćin čovek kome je teškougoditi. Pitao se da li je Fašu uopšte poznato daje ova piramida, na izričit/ahtev predsednika Miterana, konstruisana od tačno 666 okana stakla - neobi-čan zahtev koji je oduvek bio vrela tema među zagovornicima teorije za verekoji su tvrdili daje 666 satanski broj.Langdon odluči da to ne pominje.Dok su ponirali sve dublje u podzemni foaje, zjapeći prostor polako izronii/, senke. Izgrađeno 17 metara ispod nivoa zemlje, novokonstrnisano pred-vorje Luvra od 6.300 kvadratnih metara širilo se poput beskrajne pećine. Iz-građen od toplog oker mermera kako bi se slagao sa nadzemnom kamenomfasadom boje meda, podzemni hol je obično vrveo od turista, ispunjen svet-lošcu. Te noći je, međutim, predvorje bilo pusto i mračno, dajući čitavomprostoru hladnu grobnu atmosferu.

28 4? Den Braun"A staje sa redovnim obezbeđenjem muzeja?" upita Langdon."En quarantaine", odseče Faš, kao daje Langdon dovodio u sumnju in-tegritet njegove ekipe. "Očigledno je večeras ušao neko ko nije smeo. Svinoćni čuvari Luvra su u krilu Sali, na saslušanju. Moji lični agenti preuzelisu obezbeđivanje muzeja za noćas."Langdon klimnu glavom, krećući se brzo kako bi održao korak saFašom."Koliko ste dobro poznavali Žaka Sonijera?" upita kapetan."U stvari, uopšte ga nisam poznavao. Nikada se nismo sreli."Faš je izgledao iznenađeno. "Vaš prvi susret je trebalo da bude večeras?""Da. Planirali smo da se susretnemo na Američkom univerzitetu, na pri-jemu nakon mog predavanja, ali se on nije pojavio."Faš nažvrlja nekoliko napomena u malu beležnicu. Dok su išli, Langdonkrajičkom oka spazi manje poznatu piramidu Luvra — La Fyranu.de Inversee- ogroman obrnuti svetlarnik koji je visio sa tavanice poput stalaktita u pri-druženom delu mezanina. Faš povede Langdona uz kratak niz stepenica doulaza u zasvođeni tunel, iznad kojeg je stajao natpis: DENON. Krilo Denonje najpoznatije od tri glavna dela Luvra."Koje zahtevao da se večeras susretnete?" iznenada upita Faš. "Vi ili on?"Pitanje se činilo neobičnim. "Gospodin Sonijer", odgovori Langdon kaduđoše u tunel. "Njegova sekretarica me je kontaktirala pre nekoliko nedeljaputem i-mejla. Rekla je daje kustos čuo da ću održati predavanje u Parizu

ovog meseca i da želi o nečemu da razgovara sa mnom dok sam ovde.""Da razgovara o čemu?""Ne znam. O umetnosti, pretpostavljam. Imamo ista interesovanja."Faš je bio skeptičan. "Nemate uopšte nikakvu ideju o tome čega bi semogao ticati vaš sastanak?"Langdon nije imao. U to vreme je i sam bio radoznao, ali bilo mu je ne-prijatno da se raspituje o detaljima. Poštovani Zak Sonijer bio je poznat posvojoj zatvorenosti i izbegavao je sastanke; Langdon se radovao što će imatibarem priliku da ga upozna."Gospodine Langdon, možete li da pretpostavite o čemu je gospodin So-nijer želeo da razgovara sa vama u noći kada je ubijen? Moglo bi biti odkoristi."Oštar ton pitanja učinio je da Langdon oseti nelagodu. "Zaista ne mogu nida pretpostavim. Nisam pitao. Bila mi je čast što me je uopšte kontaktirao.Poštovalac sam rada gospodina Sonijera. Često na svojim predavanjima ko-ristim njegove tekstove."Faš u svojoj beležnici zabeleži i tu činjenicu.Dva čoveka su se sada nalazila na pola puta kroz ulazni tunel koji je vo-dio do krila Denon, i Langdon je video dva niza pokretnih stepenica na dru-gom kraju tunela. Oba nepomična."Dakle, imali sic išla inU/n-sovanja?" upita Faš.

Da Vinčijev kod <& 29y "Da. Zapravo, veći deo protekle godine proveo sam radeći na projektu kojiSt bavi primarnom stručnom oblašću gospodina Sonijera. Radovao sam sešto ću mu malo pročačkati mozak."Faš podiže pogled. "Molim?"; Faš očigledno nije razumeo idiom. "Radovao sam se što ću saznati štaon misli o datoj temi.""Shvatam. A koja je tema?"Langdon je oklevao, ne znajući kako tačno da se izrazi. "U osnovi, ru-kopis se tiče ikonografije obožavanja boginje - koncepta svetog ženskogprincipa, kao i umetnosti i simbola povezanih s tim."Faš prođe mesnatom rukom preko kose. "A Sonijer se razumeo u to?""Niko se nije razumeo više od njega.""Shvatam."Langdon je naslućivao da Faš uopšte nije shvatio. Žaka Sonijera su sma-trali najboljim ikonografom kulta boginje na svetu. Ne samo da je Sonijergajio lično interesovanje za relikvije koje se tiču plodnosti, kultova boginje,kulta Vike i ženskog božanstva, već je i tokom dvadeset i četiri godine kojeje ovde proveo kao kustos pomogao Luvru da sakupi najveću svetsku kolek-

ciju umetnina vezanih za boginju - labris sekire iz najstarijeg grčkog hramaposvećenog boginjama u Delfima, zlatne Kadučejeve palice, stotine egipat-skih ank krstova nalik malim uspravnim anđelima, sistrum udaraljke kojesu upotrebljavane u starom Egiptu kako bi se odagnali zli duhovi, kao i za-panjujući niz statua koje prikazuju Horusa koga neguje boginja Izida."Možda je Žak Sonijer znao za vaš rukopis?" nabadao je Faš. "I moždavas je pozvao na sastanak kako bi vam ponudio pomoć oko knjige."Langdon odmahnu glavom. "U stvari, niko ne zna za moj rukopis. Još uvekje u radnoj verziji, i pokazao sam ga samo svom uredniku."Faš zaćuta.Langdon nije dodao razlog zbog kojeg nikome drugom nije pokazao ru-kopis. Tri stotine stranica — sa radnim naslovom Simboli izgubljenog ženskogbožanstva — nudile su neke veoma nekonvencionalne interpretacije zvaničnereligiozne ikonografije, koje će sasvim sigurno izazvati mnoge polemike.Sada, dok se približavao nepomičnim eskalatorima, Langdon zastade,shvativši da se Faš više ne nalazi pored njega. Okrenuvši se, ugleda ga kakosloj i nekoliko metara iza, pored službenog lifta."Ići ćemo liftom", reče Faš dok su se vrata lifta otvarala. "Kao što vam jebez sumnje poznato, galerija je prilično udaljena ako idete peške."lako je Langdon znao da će lift ubrzati dvospratno penjanje do krila De-non, ostao je nepomičan."Nešlo nije u redu?" Faš je nestrpljivo zadržavao vrata.Langdon u/dnhnu, bacajući čeznutljiv pogled iza sebe, ka eskalatorima.$v<' je u potpunom redu, šlaga samome sebi, krenuvši natrag ka liftu. Kao

30 i&r Den Braundečak, Langdon je pao u napušteni bunar i umalo nije umro trupkajući povodi u skučenom prostoru nekoliko sati, pre nego što su ga spasli. Otuda jepoticala njegova fobija od zatvorenog prostora - liftova, podzemne železni-ce, terena za skvoš. Lift je potpuno bezbedna naprava, neprestano je ponav-ljao samome sebi, nikada ne poverovavši u to. Sićušna metalna kutija kojavisi u zatvorenom vertikalnom oknu! Zadržavajući dah, on kroči u lift, ose-ćajući poznat nalet adrenalina dok su se vrata zatvarala.Dva sprata. Deset sekundi."Vi i gospodin Sonijer", ponovo reče Faš kad lift poče da se kreće, "uop-šte nikada niste razgovarali? Nikada se niste dopisivali? Nikada ništa jedandrugom niste slali poštom?"Još jedno neobično pitanje. Langdon odmahnu. "Ne. Nikada."Faš nakrivi glavu, kao da u pamćenju pravi mesta za tu činjenicu. Ne go-

voreći ništa, zurio je ravno ispred sebe u hromirana vrata.Dok su se uspinjali, Langdon pokuša da se usredsredi na nešto što nisučetiri zida koja su ga okruživala. U odrazu na sjajnim vratima lifta video je ka-petanovu kopču za kravatu - srebrno raspeće sa trinaest umetnutih komadićacrnog oniksa. Iz nekog neodređenog razloga, smatrao je daje to neobično.Simbol je bio poznat kao crux gemmata - krst sa trinaest dragulja - hrišćan-ski ideogram za Hrista i njegovih dvanaest apostola. Iz nekog razloga, Lang-don nije očekivao da će kapetan francuske policije na tako očigledan načindemonstrirati svoju veru. S druge strane, ovo je Francuska; hrišćanstvo ovdenije toliko religija koliko pravo po rođenju."To je crux gemmata", iznenada reče Faš.Trgnuvši se, Langdon podiže pogled i vide na sebi Fašove oči koje su gaposmatrale u odrazu.Lift se uz trzaj zaustavi i vrata se otvoriše.Langdon brzo iskorači u hodnik, željan osećaja otvorenog prostora kojisu pružale čuvene visoke tavanice galerija u Luvru. Svet u koji bese zakora-čio, međutim, ne bese uopšte onakav kakav je očekivao da će biti.Iznenađen, Langdon se ukopa u mestu.Faš ga ovlaš pogleda. "Rekao bih, gospodine Langdon, da nikada nistevideli Luvr nakon radnog vremena?"Mislim da nisam, pomisli Langdon, pokušavajući da se sabere.Obično besprekorno osvetljene, galerije Luvra večeras su bile zapanjujućemračne. Umesto uobičajenog belog svetla koje je dopiralo odgore, činilo seda mutan crveni sjaj izbija iz podnih dasaka i šija naviše - isprekidani pra-menovi crvene svetlosti koji se prosipaju po parketu.Dok je gledao niz tamni hodnik, Langdon shvati daje trebalo da očekujeovakav prizor. Bukvalno sve velike galerije noću su koristile crveno osvet-ljenje- strateški raspoređeno i nisko postavljeno, neupadljivo svetio koje je

Da Vinčijev kod «?» 31omogućavalo osoblju da se kreće kroz hodnike istovremeno ostavljajući slikeu relativnoj tami kako bi se usporio efekat njihovog izbledivanja usled prete-rane izloženosti svetlosti. Večeras, muzej je odisao gotovo sumornom atmo-sferom. Duge senke pružale su se svuda, a obično zaslepljujuće zasvođenetavanice izgledale su kao niske, crne praznine."Ovuda", reče Faš, skrećući naglo nadesno i zaputivši se kroz niz među-sobno povezanih galerija.Langdon gaje sledio dok mu se vid postepeno navikavao na tamu. Svudaokolo, ulja na platnu velikih formata počinjala su da se materijalizuju poputfotografija u ogromnoj mračnoj komori... Njihove oči su ga pratile dok sekretao kroz prostorije. Mogao je da oseti poznat, oštar miris muzejskog vaz-

duha - suv, dejonizovani miris koji je nosio prigušeni nagoveštaj ugljenika- produkta ugljeničnih filtera na uređajima za smanjivanje vlažnosti vazdu-ha, koji su non-stop radili kako bi neutralisali korozivni ugljen-dioksid kojisu izdisali posetioci.Postavljene visoko na zidovima, vidljive sigurnosne kamere slale su ne-dvosmislenu poruku posetiocima: Vidimo vas. Ne dirajte ništa."Da li je neka od njih prava?" upita Langdon, pokazujući na kamere.Faš odmahnu glavom. "Naravno da nije."Langdon nije bio iznenađen. Video-nadzor u muzeju ove veličine bio jeveoma skup i neefikasan. Uz čitave hektare galerija koje je trebalo nadzira-li, Luvru bi bilo potrebno nekoliko stotina tehničara samo da prate snimke.Većina velikih muzeja sada je koristila obezbeđenje zatvaranjem. Zaboravitena pokušaje da sprečite lopove da udu. Sprečite ih da izađu. Mehanizam zazatvaranje aktivirao se nakon radnog vremena i ukoliko bi uljez pomerioneku od umetnina, izlazi oko te galerije bi se blokirali i lopov bi se našao izarešetaka čak i pre nego što bi policija stigla.Niz mermerni hodnik koji se nalazio ispred njih odzvanjali su glasovi.Činilo se da buka dolazi iz velikog skrovitog udubljenja, sa desne strane. Ja-sno svetio razlivalo se ka hodniku."Kustosova kancelarija", reče kapetan.Dok su prilazili udubljenju, Langdon baci pogled niz kratak hodnik, u So-nijcrovu luksuznu radnu sobu — toplo drvo, slike starih majstora i ogromaniiiilik vitetni radni sto na kojem je stajao model viteza pod punim oklopom,visok pola metra. Nekoliko policijskih agenata muvalo se po prostoriji, raz-govarajući telefonom i hvatajući beleške. Jedan od njih sedeo je za Sonijero-vim slolom, kuckajući po tastaturi laptopa. Činilo se daje kustosova kance-larija le noći pretvorena u komandnu stanicu Sudske policije."Mcss'u'iirs", pozva ih Faš, i ljudi se okrenuše. "Ne nous derangez. passons (imun prt'tcxtc. Entendu?"Svi u kancelariji klimnuše u znak razumevanja.

32-*.Den BraunLangdon je do tada okačio dovoljno znakova NE UZNEMIRAVAJ navratima hotelskih soba daje mogao da shvati suštinu kapetanovog naređenja.Faša i Langdona nije trebalo uznemiravati ni pod kojim okolnostima.Ostavljajući malu grupu agenata, Faš povede Langdona dalje niz zamra-čeni hodnik. Tridesetak metara ispred otvarao se prolaz ka najpopularnijemodeljku Luvra - la Grande Galerie - naizgled beskrajnom hodniku u kojemsu se nalazile najvrednije slike italijanskih majstora koje je Luvr posedovao.Langdon je već zaključio daje ovo mesto na kojem se nalazilo Sonijerovo

telo; čuveni parket na podu Velike galerije jasno se video na polaroid snimku.Dok su se približavali, Langdon primeti daje ulaz blokiran ogromnomčeličnom rešetkom kakva se viđala na srednjovekovnim zamkovima."Obezbeđenje zatvaranjem", reče Faš kad se približiše rešetki.Čak i u tami, barikada je izgledala kao da bi mogla zaustaviti tenk. Sti-gavši pred nju, Langdon proviri kroz rešetke ka slabo osvetljenom pećinoli-kom prostoru Velike galerije."Posle vas, gospodine Langdon", reče Faš.Langdon se okrenu. Posle mene, kuda?Faš pokaza na pod, na dno rešetke.Langdon pogleda naniže. U mraku, ne bese ni primetio. Barikada je bilapodignuta oko pola metra, formirajući na taj način neobičan otvor sa donjestrane."Ova oblast je još uvek zatvorena za obezbeđenje Luvra", reče Faš. "Mojtim iz Police technlque et scientifique je upravo zavšio svoju istragu." Po-kaza na otvor. "Molim vas, provucite se ispod."Langdon je zurio u uzan prostor za provlačenje, a potom u masivnu čeli-čnu rešetku. Šali se, z,ar ne? Barikada je izgledala kao giljotina koja samočeka da smrvi uljeze.Faš progunđa nešto na francuskom i pogleda na sat. Potom se spusti nakolena i provuče svoje krupno telo ispod rešetke. Na drugoj strani se uspravii kroz rešetke pogleda u Langdona.Langdon uzdahnu. Položivši dlanove na uglačani parket, leže na stomaki provuče se. Dok je klizio, zadnji deo okovratnika njegovog sakoa od haris itvida zakačio se o dno rešetke, i on ogreba potiljak o gvožđe.Veoma spretno, Roberte, pomisli. Ustajući, Langdon poče da naslućujeda će ovo biti veoma duga noć.

tavu SRezidencija na Mari Hilu - novi Nacionalni štab organizacije Opus Dei icentar za konferencije - smeštena je na Aveniji Leksington broj 243 ugradu Njujorku. Procenjena na nešto više od 47 miliona dolara, ova kula odblizu 12.000 kvadratnih metara bila je odenuta u crvenu ciglu i krečnjak izIndijane. Zgrada, koju su projektovali Mej i Plinska, obuhvata preko stotinuspavaćih soba, šest trpezarija, biblioteke, dnevne sobe, sale za sastanke ikancelarije. Na drugom, osmom i šesnaestom spratu nalaze se kapele, ukra-šene stolarijom i mermerom. Sedamnaesti sprat je u potpunosti stambeni.Muškarci su u zgradu ulazili kroz glavni ulaz sa Avenije Leksington. Ženesu ulazile iz sporedne ulice i bile su "zvučno i vizuelno odvojene" od mu-škaraca u svakom trenutku svog boravka unutar zgrade.Ranije te večeri, u svetilištu koje je predstavljao njegov stan u potkrovlju,

biskup Manuel Aringarosa spakovao je malu putnu torbu i obukao tradicio-nalnu crnu mantiju. Oko pojasa bi obično obmotavao purpurni pojas. Veče-ras je, međutim, trebalo da se kreće u javnosti - a biskup nije želeo da privlačipažnju na svoj visoki rang. Jedino su oštrooki mogli zapaziti njegov biskup-ski prsten od četrnaestokaratnog zlata sa purpurnim ametistom, velikim dija-mantima i ručno rađenom aplikacijom biskupskog štapa i mitre. Prebacivšiputnu torbu preko ramena, on izgovori kratku molitvu i izađe iz stana, sila-zcći u predvorje gde gaje vozač čekao da ga odveze na aerodrom.Sada, sedeći u poslovnom avionu na putu za Rim, Aringarosa je kroz pro-zor posmatrao mračni Atlantik. Iako je sunce već bilo zašlo, Aringarosa jeznao daje njegova zvezda u usponu. Večeras će bitka biti dobijena, mislioje, začuđen što se pre samo nekoliko meseci osećao nemoćnim protiv rukukoje su pretile da unište njegovo carstvo.Kao predsednik oganizacije Opus Dei, biskup Aringarosa je poslednjudeceniju svog života proveo šireći poruku "Božjeg dela" - bukvalno, OpusPri. Kongregacija koju je 1928. osnovao španski sveštenik Hoze MarijaKskriva propovedala je povratak konzervativnim katoličkim vrednostima iohrabrivala svoje sledbenike na izuzetne žrtve u svakodnevnom životu ucilju obavljanja Božjeg dela.Tradicionalistička filozofija sekte Opus Dei svoje prvobitne korene imalaje ii Španiji pre Frankovog režima, ali sa objavljivanjem spiritualne knjigeHose Marija Eskrivc 1934. godine, pod nazivom Put - 999 tačaka medita-cije za obavljanje Božjeg dela u životu pojedinca - Eskrivina poruka eksplo-dirala je širom sveta. Sada, sa liražem od preko četiri miliona primeraka Puta

34 •&• Deri Braunna četrdeset i dva jezika, Opus Dei je predstavljao globalnu silu. Njegovestambene rezidencije, obrazovni centri pa čak i univerziteti mogli su se pro-naći u gotovo svakoj svetskoj metropoli. Opus Dei je bila najprogresivnija ifinansijski najobezbeđenija katolička organizacija na svetu. Aringarosa jeznao da su na nesreću, u doba religijskog cinizma, kultova i teleevanđelista,rastuće bogatstvo i moć organizacije Opus Dei magnet koji privlači podo-zrenje."Mnogi organizaciju Opus Dei nazivaju kultom za ispiranje mozga", re-porteri su ga često izazivali. "Drugi vas nazivaju ultrakonzervativnim hriš-ćanskim tajnim društvom. Šta ste od toga?""Opus Dei nije nijedno", odgovarao bi strpljivo biskup. "Mi smo Katoli-čka crkva. Mi smo kongregacija katolika koji su kao svoj prioritet odabralida slede katoličku doktrinu onoliko rigorozno koliko je to u našim današnjimživotima moguće.""Da li Božje delo neizostavno podrazumeva zavete nevinosti, zaveštanje

novca i okajanje greha kroz samobičevanje i nošenje pojasa od kostreti?""Vi opisujete samo mali deo populacije koju obuhvata Opus Dei", rečeAringarosa. "Postoje mnogi nivoi sledbeništva. Hiljade članova organizacijeOpus Dei žive u brakovima, imaju porodice i obavljaju Božje delo u svojimzajednicama. Drugi su odabrali asketske živote unutar naših stambenih re-zidencija manastirskog tipa. Ti izbori su lična stvar, ali svi u organizacijiOpus Dei imaju zajednički cilj: poboljšavanje sveta kroz obavljanje Božjegdela. Ovo je zasigurno pohod vredan hvale."Razum je, ipak, retko delovao. Mediji su uvek naginjali ka skandalu, aOpus Dei je, poput većine velikih organizacija, među svojim članovima imaoi nekoliko zabludelih duša.Pre dva meseca, jedna grupa članova organizacije Opus Dei na univerzi-tetu američkog srednjeg Zapada uhvaćena je kako drogira nove regrute me-skalinom u pokušaju da izazove euforično stanje koje bi novajlije doživelekao religiozno iskustvo. Student na nekom drugom univerzitetu nosio jesvoj žičani pojas od kostreti duže od preporučenih dva puta dnevno i takosebi naneo smrtonosnu infekciju. U Bostonu, ne tako davno, razočarani mla-di bankar prepisao je čitavu životnu ušteđevinu organizaciji Opus Dei prenego stoje pokušao samoubistvo.Zabludele ovce, pomisli Aringarosa dok mu je srce saosećalo sa njima.Naravno, najveću sramotu predstavljalo je suđenje špijunu FBI-ja, RobertuHansenu, koje je privlačilo veliku pažnju javnosti. Pored toga stoje bio istak-nuti član sekte Opus Dei, ispostavilo se daje Hansen i seksualni razvratnik,a na suđenju se dokazalo daje u svojoj spavaćoj sobi postavio skrivene ka-mere kako bi prijatelji mogli da ga gledaju dok vodi ljubav sa suprugom."Teško daje to razonoda dostojna istinskog katolika", primetio je sudi ja.

Da Vinčijev kod •&> 35Na žalost, svi ovi događaji doveli su do pojave nove nadzorne grupe, po-znate kao Mreža za istinu o sekti Opus Dei (ODAN) . Popularni vebsajtove grupe - www.odan.org - prenosio je zastrašujuće priče bivših članovaorganizacije Opus Dei, koji su upozoravali na opasnosti pristupanja ovoj sekti.Mediji su o sekti Opus Dei počeli da govore kao o "Božjoj mafiji" i "Hristo-vom kultu".Plašimo se onoga što ne shvatamo, mislio je Aringarosa, pitajući se da lisu ti kritičari barem naslućivali koliko je života Opus Dei obogatio. Grupa jeimala punu podršku i blagoslov Vatikana. Opus Dei je lična prelatura samogpape.Nedavno je, međutim, Opus Dei otkrio da mu preti sila znatno moćnijaod medija... neočekivani neprijatelj od kojeg se Aringarosa nikako nije mo-

gao sakriti. Pre pet meseci, kaleidoskop moći bio je uzdrman, a Aringarosase još uvek oporavljao od udarca."Ne znaju kakav su rat započeli", prošaputa Aringarosa sebi u bradu, zure-ći kroz prozor aviona u tamu okeana ispod. Za trenutak, pogled mu promeniodredište, zadržavajući se na odrazu njegovog neobičnog lica - tamnog i pra-vougaonog, kojim je dominirao spljošten, kriv nos koji je razbila jedna pe-snica u Spaniji u vreme kada je još bio mladi misionar. Ta fizička mana sadaje bila jedva primetna. Aringarosin svet bio je svet duhovnog, ne telesnog.Dok je mlažnjak preletao iznad obale Portugalije, mobilni telefon u Arin-garosinoj mantiji nečujno poče da vibrira. Uprkos pravilima aviokompanijekoja su zabranjivala upotrebu mobilnih telefona za vreme leta, Aringarosa jeznao da se radi o pozivu koji nije smeo propustiti. Samo je jednom čovekubio poznat taj broj - čoveku koji je Aringarosi poslao telefon.Uzbuđen, biskup se tiho javi. "Da?""Sajlas je otkrio gde se nalazi ključni kamen", reče čovek. "U Parizu je.U crkvi Sen-Sulpis."Biskup Aringarosa se osmehnu. "U tom slučaju, blizu smo.""Možemo smesta doći do njega. Međutim, potreban nam je vaš uticaj.""Naravno. Recite mi šta treba da uradim."Kada je Aringarosa isključio telefon, srce mu je uzbuđeno tuklo. Još jed-nom pogleda u prazninu noći, osećajući se sićušnim u odnosu na događajekoje je pokrenuo.Osam stotina kilometara odatle, albino po imenu Sajlas stajao je nad ma-lim lavorom vode i otirao krv sa leđa, posmatrajući crvene oblike kako se()1)AN Opus Dei Aw;uvncss Nelvvork (prini. picv.)

36 «&» Den Braunvrte po vodi. Pročisti me miloduhom i biću čist, molio se, citirajući psalme.Operi me, i biću belji od snega.Sajlas je bio u stanju napetog iščekivanja koje ne bese osetio još od svogprethodnog života. Ovo ga je i iznenadilo i uznemirilo. Tokom poslednjedecenije, sledio je Put, pročišćavajući se od grehova... ponovo izgrađujućisvoj život... brišući nasilje iz prošlosti. Večeras se, međutim, sve vratilo.Mržnja, koju se toliko naporno borio da sahrani, pozvana je natrag. Prepaloga je koliko je brzo izronila na površinu njegova prošlost. A sa njom, narav-no, došle su i njegove veštine. Zarđale ali upotrebljive.Poruka Isusa je poruka mira... nenasilja... ljubavi. To bese poruka kojuje Sajlas na početku naučio, poruka koju je nosio u srcu. Ipak, to je porukakoju su neprijatelji Hrista sada pretili da unište. Oni koji prete Bogu silombiće dočekani silom. Nepokolebljivom i postojanom.Tokom dva milenijuma, hrišćanski su vojnici branili svoju veru od onih

koji su pokušavali daje nadvladaju. Večeras, Sajlas je bio pozvan u boj.Osušivši rane, on nabaci svoju odoru sa kapuljačom, dužine do članaka.Bila je to jednostavna haljina, načinjena od tamne vune koja je naglašavalabelinu njegove kože i kose. Zategao je konopac oko struka i podigao kapu-ljaču na glavu, dopuštajući svojim crvenim očima da se dive odrazu u ogle-dalu. Točkici su pokrenuti.

POOLJNUE 6IJedva se provukavši ispod sigurnosne kapije, Robert Langdon je stajao tikJ unutar prolaza koji je vodio u Veliku galeriju. Netremice je zurio u grotlodugog, dubokog kanjona. Na svakoj strani galerije izdizali su se goli zidovivisoki devet metara, isparavajući u tamu poviše njih. Crvenkasti sjaj osvet-Ijenja prosejavao se naviše, čineći da impresivna kolekcija Da Vinčija, Tici-jana i Karavađa, obešena o kablove koji su se spuštali sa tavanice, izgledakao da neprirodno tinja. Mrtve prirode, religijske scene i pejzaži stajali surame uz rame sa portretima plemstva i političara.Iako su se u Velikoj galeriji nalazila najpoznatija dela italijanske umet-nosti koja je Luvr posedovao, mnogi posetioci su smatrali daje najupečat-ljiviji prizor koji ovo krilo nudi zapravo čuveni parket na podu. Složen oddijagonalno poredanih hrastovih daščica u zadivljujućoj geometrijskoj intar-/iji, pod je stvarao privremenu optičku varku - multidimenzionalnu mrežukoja je posetiocima pružala osećaj da lebde kroz galeriju na površini koja sekreće sa njima.Dok mu je pogled kružio po obrascu parketa, Langdonove oči se iznenada/aiistaviše na neočekivanom predmetu na podu, svega nekoliko metara sanjegove leve strane, ograđenom policijskom trakom. Okrete se ka Fašu. "Dali je to... Karavađo na podu?"Faš klimnu a da čak i ne pogleda.Slika je, pretpostavljao je Langdon, vredela preko dva miliona dolara, paje ipak ležala na podu poput odbačenog postera. "Kog đavola traži na podu!"Faš ga Ijutito pogleda. Prizor ga očigledno nije potresao. "Ovo je mestozločina, gospodine Langdon. Ništa nismo dirali. Platno je strgnuo sa zidaHum kustos. Na taj načinje aktivirao alarm."Langdon se osvrte ka kapiji, pokušavajući sebi da predstavi šta se dogo-dilo."Kustos je napadnut u svojoj kancelariji, pobegao je u Veliku galeriju iuklivirao sigurnosnu kapiju tako što je strgnuo sliku sa zida. Kapija je istogtrenutka pala, blokirajući pristup. To su jedina vrata koja vode u galeriju ilii/, nje."Langdon je bio zbunjen. "Znači daje kustos zapravo zarobio svog napa-

dača unutar Velike galerije?"Faš odmahnu glavom. "Sigurnosna kapija je razdvojila Sonijera od njego-Vog napadača. Ubica je bio sa druge strane, u hodniku, i pucao je u SonijeraItro/, ovu kapiju." l'a.š pokaza na narand/astu cedulju koja je visila na jednoj

38«*«Den Braunrešetki. "Ekipa kriminalističke tehnike pronašla je tragove metaka. Sonijerje umro ovde, sam."Langdon se seti fotografije Sonijerovog tela. Rekli su da je to sam sebiuradio. Usmeri pogled ka ogromnom hodniku koji se pružao ispred njih. "Pagde je onda njegovo telo?"Faš ispravi svoju kopču za kravatu u obliku raspeća i poče da korača."Kao što vam je verovatno poznato, Velika galerija je prilično dugačka."Tačna dužina je, ukoliko se Langdon ispravno sećao, iznosila oko 450metara, stoje dužina tri spomenika Vašingtonu položena jedan iza drugog.Jednako zapanjujuća bila je i širina hodnika, u koji se veoma lako moglosmestiti par putničkih vozova. Središnji deo hodnika bio je istačkan ponekomstatuom ili velikom porcelanskom vazom, koje su služile da na ukusan načinrazdvoje kolone koje su se kretale duž jednog i drugog zida.Faš je ćutao, oštro koračajući desnom stranom hodnika, pogleda uprtogispred sebe. Langdon je osećao da jurnjava pored svih tih remek-dela bezzastajanja predstavljala gotovo jeres.Istina, ništa naročito se i nije moglo videti pod ovim svetlom, pomisli.Na nesreću, zamućeno grimizno svetio prizivalo je sećanja na Langdono-vo poslednje iskustvo pod sličnim osvetljenjem, u Vatikanskoj tajnoj arhivi.Ovo je bila druga uznemirujuća paralela koju je večeras uspostavio sa događa-jima u Rimu, kada je za dlaku izbegao smrt. Ponovo se seti Vitorije. Već me-secima je nije bilo u njegovim snovima. Langdon nije mogao da veraje da gaje od Rima delilo svega godinu dana; činilo se da su prošle decenije. Drugiživot. Poslednje pismo od Vitorije dobio je u decembru - razglednicu na ko-joj je pisalo da ide na Javansko more kako bi nastavila svoje istraživanje izprimenjene fizike... nešto oko upotrebe satelita u praćenju migracija mantaraža. Langdon se nikada nije zavaravao da bi žena kakva je Vitorija Vetramogla sa njim srećno živeti u studentskom gradu - međutim, njihov susretu Rimu je u njemu pokrenuo čežnju za koju nikada nije ni pomislio da bi gamogla spopasti. Sklonost ka samačkom životu koju je gajio čitavog svog ži-vota i jednostavnim slobodama koje je takav život omogućavao nekako jebila uzdrmana... zamenjena neočekivanim osećajem praznine za koji se činilo

da raste tokom prethodne godine.Nastaviše oštro da koračaju, pa ipak Langdon još uvek nije video leš. "ŽakSonijer je otišao ovoliko daleko?""Gospodin Sonijer je primio metak u stomak. Umirao je veoma sporo.Možda petnaest ili dvadeset minuta. Očigledno je bio čovek velike snage."Langdon se okrenu, zaprepašćen. "Obezbeđenju je bilo potrebno petnaestminuta da stigne?""Naravno da ne. Obezbeđenje Luvra je reagovalo istog momenta kadase oglasio alarm i otkrilo daje Velika galerija zapečaćena. Kroz kapiju, čulisu kako se neko kreće na drugom kraju hodnika, ali nisu mogli videti ko. Vi-

Da Vinčijev kod 39kali su, ali niko nije odgovarao. Pretpostavljajući da to može biti samo kri-minalac, sledili su procedura i pozvali Sudsku policiju. Zauzeli smo pozicijeu roku od petnaest minuta. Kada smo stigli, podigli smo barikadu dovoljnoda se provučemo ispod, i poslali tuce naoružanih agenata unutra. Pročešljalisu galeriju čitavom dužinom kako bi uljeza saterali u tesnac.""I?""I unutra nisu našli nikoga. Osim..." Pokaza dalje niz hodnik. "Njega."Langdonov pogled pratio je Fašov ispruženi prst. Isprva mu se učini daFaš pokazuje na veliku mermernu skulpturu nasred hodnika. Međutim, izaskulpture, tridesetak metara niz hodnik, jedan jedini snop svetlosti na pokret-nom stubu obasjavao je pod, stvarajući golo ostrvo bele svetlosti u tamnogri-miznoj galeriji. U središtu svetlosnog snopa, poput insekta pod mikrosko-pom, leš kustosa ležao je nag na podu."Videli ste fotografiju", reče Faš, "stoga ovo ne bi trebalo da predstavljaiznenađenje."Langdona prođe duboka jeza dok su se približavali telu. Pred njim senalazio jedan od najneobičnijih prizora koji je ikada video.Bledi leš Žaka Sonijera na parketu izgledao je baš kao na fotografiji.I )ok je stajao nad telom i žmirkao pod oštrim svetlom, Langdon se sa čuđe-njem seti daje Sonijer proveo poslednje minute svog života nameštajući telou ovako neobičan položaj.Sonijer je bio u izuzetnoj formi za svoje godine... i svi mišići jasno mu seočitavali. Bese skinuo svaki delić odeće, uredno je složio na pod i legao naleda u središtu širokog hodnika, savršeno u ravni sa uzdužnom osom pro-storije. Ruke i noge su mu bile širom raširene, poput čoveka čije telo tegli iČereči neka nevidljiva sila.Baš ispod Sonijerove grudne kosti, krvava mrlja označavala je mesto gdeje metak ušao u telo. Rana je krvarila iznenađujuće malo, ostavljajući samo

lokvicu potamnele krvi.Kažiprst leve ruke takođe mu je bio krvav, jer gaje očigledno bio umočiou ranu kako bi učinio ono stoje najviše uznemiravalo na čitavoj ovoj sumor-noj samrtnoj postelji; koristeći sopstvenu krv kao mastilo a svoj sopstveninagi stomak kao platno, Sonijer je nacrtao jednostavan simbol na svome telu-? pet pravih linija koje se seku kako bi formirale petokraku zvezdu.Pi'iUagrum.Krvava zvezda, čije je središte predstavljao Sonijerov pupak, čitav leš jeobavijala aurom izrazite morbidnosti. Fotografija koju je Langdon video bila

40 •!? Den Braunje dovoljna da zaledi krv u njemu, ali sada, kada je video prizor uživo, ose-ćao je duboki nemir.Sam sebi je to uradio."Gospodine Langdon?" Fašove tamne oči ponovo se usredsrediše nanjega."To je pentagram", reče Langdon dok mu je glas šuplje odzvanjao u ogro-mnom prostoru. "Jedan od najstarijih simbola na zemlji. Koristio se i četirihiljade godina pre naše ere.""A šta on znači?"Langdon je uvek oklevao kada bi mu postavili ovo pitanje. Reći nekomešta simbol "znači" bilo je kao reći nekome kako bi trebalo da doživi pesmu.Bela kapuljača Kju kluks klana prizivala je slike mržnje i rasizma u Sjedi-njenim Državama, a ipak je isti kostim imao značenje duboke religioznevere u Spaniji."Simboli imaju različita značenja u različitim kontekstima", reče Lang-don. "U osnovi, pentagram predstavlja paganski religiozni simbol."Faš klimnu glavom. "Kult đavola.""Ne", ispravi ga Langdon, istog trenutka shvativši da je morao bolje oda-brati reci.Danas je termin paganski postao gotovo sinonim za obožavanje đavola— što je ogromna zabluda. Koreni te reci zapravo su dosezali do latinskogpaganus, što je termin koji se odnosio na stanovnike sela. "Pagani" su bu-kvalno predstavljali neindoktrinirano seosko stanovništvo koje se držalo sta-rih, ruralnih religija obožavanja prirode. Zapravo, toliko je snažan bio strahCrkve od onih koji su živeli u ruralnim villes daje nekada bezopasna reč za"seljanina" - villain - dobila novo značenje zle duše."Pentagram", razjasni Langdon, "jeste prethrišćanski simbol povezan saobožavanjem prirode. Drevni ljudi su zamišljali daje njihov svet podeljen nadve polovine - mušku i žensku. Njihovi bogovi i boginje delali su kako biočuvali ravnotežu snaga. Jin i jang. Kada su se ženski i muški princip nala-

zili u ravnoteži, na svetu je vladala harmonija. Kada bi se ta ravnoteža pore-metila, nastupao je haos." Langdon pokaza na Sonijerov stomak. "Ovaj pen-tagram predstavlja žensku polovinu svih stvari na svetu - to je koncept kojiistoričari religije nazivaju 'svetim ženskim principom' ili 'ženskim božan-stvom' . Sonijer bi, bolje od drugih, ovo svakako znao.""Sonijer je na svom stomaku nacrtao simbol boginjel"Langdon je morao da prizna da to izgleda čudno. "U najužoj interpretaci-ji, pentagram predstavlja simbol Venere - boginje ženske seksualne lepote iljubavi."Faš je posmatrao nagog čoveka, potom zagunđa."Svaka religija je zasnovana na božanskom poretku u prirodi. BoginjaVenera i planeta Venera bile su jedno išlo. Boginja je imala svoje mesto na

Da Vinčijev kod «&» 41noćnom nebu i bila je poznata kao - Venera, Istočna zvezda, Ištar, Astarte -što su sve moćni ženski koncepti povezani sa Prirodom i Majkom Zemljom."Faš je bio uznemireniji nego na početku - kao da mu se na neki načinviše dopadala ideja o obožavanju đavola.Langdon odluči da mu ne priča o onome stoje ljude najviše zaprepašći-valo kada je reč o pentagramu - o grafičkom poreklu njegove povezanosti saVenerom. Kao mlad student astronomije, Langdon je bio zapanjen kada jeotkrio da kretanje planete Venere iscrtava savršen pentagram na ekliptičnomnebu svakih osam godina. U antičko doba, ljudi su bili toliko zapanjeni kadasu otkrili ovaj fenomen, da su Venera i njen pentagram postali simboli sa-vršenstva, lepote i cikličnih svojstava seksualne ljubavi. U čast magije Ve-nere, Grci su prema njenom osmogodišnjem ciklusu organizovali svoje Olim-pijske igre. Danas malo ljudi zna da moderne Olimpijade još uvek sledeobrazac Venerinog poluciklusa. Još su malobrojniji oni koji znaju daje pe-lokraka zvezda umalo postala zvanični olimpijski simbol, da u poslednjemtrenutku - pet krakova zvezde nisu zamenjeni sa pet krugova koji se među-sobno presecaju kako bi na bolji način odrazili duh međusobne povezanostii harmonije ovih igara."Gospodine Langdon", naglo reče Faš. "Očigledno je da se ovaj penta-gram takođe mora odnositi i na đavola. Vaši američki horor filmovi to veo-ma jasno stavljaju do znanja."Langdon se namršti. Hvala Holivudu. Petokraka zvezda je sada bukvalnobila kliše u filmovima o satanskim serijskim ubicama, i nalazila se običnonažvrljana na zidu stana nekog sataniste, zajedno sa drugim navodno de-monskim simbolima. Langdona je uvek nerviralo kada bi video simbol u tomkontekstu; pravo poreklo pentagrama bilo je zapravo izrazito božansko."Uveravam vas da je", reče Langdon, "uprkos tome što vidite na filmovi-

ma, demonska interpretacija pentagrama istorijski netačna. Prvobitno znače-nje ženskog principa jeste ispravno značenje - međutim, simbolizam pen-I agrarna iskrivljenje kroz vekove. U ovom slučaju, kroz krvoproliće.""Nisam siguran da vas pratim."Langdon baci pogled na raspeće koje je Faš nosio, ne znajući kako da sro-či ono što je imao da kaže. "Crkva, gospodine. Simboli su veoma otporni,iili pentagram je promenjen od strane rane Rimske katoličke crkve. U okvirukampanje Vatikana da istrebi sve paganske religije i mase preobrati u hriš-ćanslvo, Crkva je blatila paganske bogove i boginje, a njihov božanski sim-bol preobraćen je u simbol zla.""Nastavite.""()vo je veoma uobičajena aktivnost u vremenima prevrata", nastavi1 .angdon. "Sila koja dolazi na vlast će zadržati postojeće simbole i vreme-nom ih degradirati u pokušaji) da i/briše njihovo značenje. U borbi izmeđupapinskih i hriSćanskili simbola, pagani su izgubili; Posejdonov trozubac

42«*.Den Braunpretvoren je u đavolje vile, šiljasti šešir mudrih žena postao je simbol vešti-ce, dok je Venerin pentagram postao znak đavola." Langdon zastade. "Nažalost, vojska Sjedinjenih Država takođe je izopačila značenje pentagrama;sada je to naš najistaknutiji simbol rata. Slikamo ga po našim borbenim avio-nima i stavljamo na ramena naših generala." Toliko o boginji ljubavi i lepote."Zanimljivo." Faš pokaza glavom na leš raširenih ruku i nogu. "A polo-žaj tela? Šta zaključujete na osnovu toga?"Langdon sleže ramenima. "Položaj jednostavno dodatno ističe pentagrami žensko božanstvo."Faš se namršti. "Molim?""Dupliranje. Ponavljanje simbola je najjednostavniji način da se njegovoznačenje pojača. Žak Sonijer se postavio u oblik petokrake zvezde." Ukolikoje jedan pentagram dobar, dva su još bolja.Fašov pogled je sledio pet kraka koje su činili Sonijerove rake, noge iglava, ponovo prelazeći rukom preko zalizane kose. "Zanimljiva analiza."Zastade. "A nagostl" On zagunđa dok je izgovarao tu reč, zgađen nad pri-zorom ostarelog muškog tela. "Zastoje skinuo svu odeću?"Prokleto dobro pitanje, pomisli Langdon. Upravo isto se i sam pitao odkako je prvi put video polaroidni snimak. Najbolja pretpostavka koju je imaobila je daje nago ljudsko obličje još jedno pozivanje na Veneru - kao sim-bol božanske prirode ljudske seksualnosti. Iako je moderna kultura izbrisalamnoge oblike povezanosti Venere sa muškim i ženskim telesnim sjedinjava-njem, oštro etimološko oko još uvek je moglo da primeti ostatke originalnog

značenja Venere u reci "venerično". Langdon odluči da ne zalazi u to."Gospodine Faš, očigledno ne mogu da vam kažem zastoje gospodin So-nijer nacrtao taj znak na sebi, niti zastoje zauzeo takav položaj, ali ono štomogu da vam kažem jeste to da bi čovek poput Zaka Sonijera pentagramsmatrao simbolom ženskog božanstva. Korelacija između ovog simbola isvetog ženskog principa istoričarima umetnosti i simbolozima veoma je po-znata.""U redu. A to što je sopstvenu krv upotrebio umesto mastila?""Očito je da nije imao ništa drugo čime bi pisao."Faš zaćuta za trenutak. "Zapravo, mislim da je upotrebio krv da bi poli-cija sledila određene forenzičke procedure.""Molim?""Pogledajte mu levu raku."Langdon je pogledom pratio kustosove blede rake, ali ništa ne primeti.Potom obiđe oko lesa, sagnu se, i tek tada zapazi, na svoje iznenađenje, daje kustos u raci imao veliki marker."Sonijer gaje držao kada smo ga pronašli", reče Faš, ostavljajući Lang-dona i odlazeći do pokretnog stola udaljenog nekoliko metara, zatrpanog oru-đem koje se koristilo u istrazi, kablovima i raznom elektronskom opremom.

Da Vinčijev kod •*? 43"Kao što sam vam napomenuo", reče, preturajući po stolu, "ništa nismo di-rali. Da li vam je poznata ta vrsta markera?"Langdon kleče kako bi pogledao nalepnicu na markeru.STYLO DE LUMIERE NOIRE.Iznenađen, podiže pogled.Crno-bela olovka ili penkalo sa vodenim mastilom predstavljali su spe-cijalizovani marker koji su prvobitno napravili muzeji, restauratori i policijakoja se bavila falsifikatima kako bi stavljali nevidljive oznake na predmete.Marker je pisao nerđajućim fluorescentnim mastilom sa alkoholnom osno-vom, koje je bilo vidljivo isključivo pod takozvanim crnim svetlom. Danas,osoblje održavanja muzeja nosilo je ove markere prilikom svojih dnevnihobilazaka kako bi stavljali nevidljive oznake na ramove slika koje je trebalorestaurirati.Kad se Langdon uspravi, Faš dođe do snopa svetlosti i ugasi ga. Galerijazaroni u iznenadni mrak.Privremeno obnevideo, Langdon oseti kako u njemu raste nesigurnost.Potom silueta Faša izroni iz tame, osvetljena jasnom purpurnom svetlošću.On priđe, noseći pokretni izvor svetlosti koji gaje obavijao ljubičastom iz-maglicom."Kao što vam je možda poznato", reče Faš, dok su mu oči svetlele u lju-

bičastom odsjaju, "policija koristi osvetljenje crnim svetlom kako bi pregle-dala mesta zločina u potrazi za tragovima krvi i ostalim forenzičkim dokazi-ma. Stoga možete zamisliti naše iznenađenje..." Naglo i bez upozorenja, onusmeri svetio na leš.Langdon pogleda naniže i odskoči u šoku.Srce mu je tuklo dok je posmatrao bizaran prizor na parketu koji je sadasijao pred njim. Poslednje kustosove reci purpurno su sijale. Dok je netre-mice gledao u svetlucavi tekst, Langdon oseti kako magla koja je obavijalačitavo to veče postaje gušća.Langdon ponovo pročita poruku i pogleda Faša. "Šta, do đavola, to znači?"Fašove oči su svetlele belo. "Upravo to je, gospodine, pitanje na koje vitreba da odgovorite."Nedaleko odatle, u Sonijerovoj kancelariji, poručnik Kole koji se vratiou Luvr sedeo je nagnut nad audio-konzolom postavljenom na kustosovomogromnom radnom stolu. Ako bi se izuzela jeziva lutka srednjovekovnog vi-leza nalik robotu koji je, kako mu se činilo, zurio u njega sa ugla Sonijero-vog stola, Koleu je bilo udobno. On namesti svoje AKG slušalice i proveri

44«*«Den Braunnivo ulaza na sistemu za snimanje na hard disk. Sve je funkcionisalo kakotreba. Mikrofoni su besprekorno radili, a zvuk je bio kristalno čist.Le moment de verite, pomisli.Smešeći se, on sklopi oči i spremi se da uživa u ostatku razgovora iz Ve-like galerije koji se sada snimao.

to/UE 70 kroman stan u crkvi Sen-Sulpis nalazio se na drugom spratu same crkve,0 sa leve strane horskog balkona. Dvosobni stan sa kamenim podom i naj-nužnijim nameštajem bio je dom sestre Sandrin Bijel već duže od decenije.Ukoliko bi neko pitao, njeno formalno prebivalište nalazilo se u obližnjemmanastira, ali sestra je više volela tišinu crkve. Sa krevetom, telefonom i re-šoom, smeštaj koji je imala na spratu crkve bio je prilično komforan.Kao crkvena conservatrice d'affaires, sestra Sandrin bila je odgovornaza nadgledanje svih nereligijskih aspekata crkvenih delovanja - opšte održa-vanje, unajmljivanje osoblja i vodiča, obezbeđivanje zgrade nakon radnogvremena i naručivanje isporuka poput vina i hleba za pričest.Večeras ju je, usnulu u svom malom krevetu, probudio rezak zvuk telefo-na. Umorno je podigla slušalicu."Soeur Sandrine, Eglise Saint-Sulpice.""Zdravo, sestro", reče glas na francuskom.

Sestra Sandrin se uspravi u krevetu. Koliko je sati? Iako je prepoznalasvog nadređenog, nikada je za petnaest godina nije probudio. Opat je bio izu-zetno pobožan čovek koji je odmah nakon mise odlazio kući, na spavanje."Izvinjavam se ukoliko sam vas probudio, sestro", reče opat, pospanim inervoznim glasom. "Moram da vas zamolim za uslugu. Upravo sam primiopoziv od uticajnog američkog biskupa. Možda ga znate? Manuel Aringarosa?""Glava sekte Opus Dei?" Naravno da ga znam. Ko ga u Crkvi ne zna?Aringarosina konzervativna prelatura postala je moćna tokom poslednjihgodina. Njihovo stupanje u milost ubrzano je 1982. godine, kada ih je papaJovan Pavle II neočekivano proglasio za "ličnu papinu prelatura", zvaničnopodržavajući sve njihove aktivnosti. Sumnjivo je bilo to što se uspon OpusDei sekte desio iste godine kada je ova bogata organizacija navodno preba-cila gotovo milion dolara na račun Vatikanskog instituta za religiozna dela- poznatijeg pod nazivom Vatikanska banka - spašavajući ih na taj načinsramotnog bankrota. Drugim postupkom koji je doveo do podozrivog podi-zanja obrva, papa je osnivača sekte Opus Dei stavio na uspinjaču koja je vo-dila ka statusu sveca, skraćujući tako period čekanja koji je često trajao čitavvt'k na svega dvadeset godina. Sestra Sandrin nije mogla a da ne misli kakoje blagonaklonost koju je sekta Opus Dei dobijala u Rimu u najmanju rukusumnjiva, ali sa Svetom stolicom se ne raspravlja."Biskup Aringarosa me je pozvao da zatraži uslugu", reče joj opat, ner-voznim glasom. "Jedan od članova njegove organizacije večeras se nalazi uParizu..."

46Den BraunDok je slušala neobičan zahtev koji joj je upućen, sestra Sandrin je po-stajala sve zbunjenija. "Izvinite, hoćete da kažete da taj posetilac, ne možeda sačeka do jutra?""Plašim se da ne. Avion mu poleće veoma rano. Uvek je sanjao da vidiSen-Sulpis.""Ali crkva je mnogo zanimljivija po danu. Sunčevi zraci koji prolaze krozokulus, nijansirane senke na gnomonu, to je ono što crkvu Sen-Sulpis činijedinstvenom.""Sestro, ja se slažem sa vama, pa ipak, ukoliko biste ga pustili u crkvu ve-čeras, smatrao bih to ličnom uslugom. Može da bude tamo u... recimo, jedansat? To je za dvadeset minuta."Sestra Sandrin se namršti. "Naravno. Biće mi zadovoljstvo."Opat joj zahvali i spusti slušalicu.

Zbunjena, sestra Sandrin se još jedan trenutak zadrža u toplini svog kre-veta, pokušavajući da rastera pospanost. Njeno šezdesetogodišnje telo nijese budilo brzo kao ranije, premda joj je večerašnji poziv sasvim sigurno raz-budio čula. Opus Dei je oduvek činio da se oseća nelagodno. Pored toga štose prelatura pridržavala tajanstvenih rituala telesnog samomučenja, stavovikoje su imali prema ženama bili su u najmanju ruku srednjovekovni. Šokiralase kada je saznala da su članice organizacije Opus Dei primorane da sprema-ju sobe muških članova dok su ovi na misi, bez ikakve novčane nadoknade;da su žene spavale na podovima od tvrdog drveta dok su muškarci imali slam-nate madrace; i da su žene morale da trpe dodatne oblike telesnog samokaž-njavanja... a sve to kao iskupljenje zbog prvobitnog greha. Činilo se dajeEvin zalogaj jabuke znanja bio dug koji su žene bile osuđene večno da otpla-ćuju. Na žalost, dok se najveći deo Katoličke crkve postepeno kretao u pra-vom smeru u pogledu prava žena, Opus Dei je pretio da ugrozi taj napredak.Ipak, sestra Sandrin je dobila naređenja.Izbacivši noge iz kreveta, ona se polako uspravi, rashlađena dodirom hlad-nog kamena i golih tabana. Dok joj se hladnoća širila telom, ona iznenadapostade veoma zabrinuta.Ženska intuicija?Sledbenik Boga, sestra Sandrin bese naučila da pronađe mir u glasovimasopstvene duše. Večeras, ti glasovi behu nemi poput prazne crkve oko nje.

POULMJE 8T angdon nije mogao da odvoji pogled od svetlećeg purpurnog teksta napi-la sanog na parketu. PosJednja poruka Žaka Sonijera bila je najneverovatnijaposlednja poruka koju je Langdon mogao da zamisli.Glasila je:13-3-2-21-1-1-8-5O, rana davi,Al' demon zlo čini!Iako nije imao nikakvu predstavu o tome šta poruka znači, Langdon jesada razumeo zašto je Faš instinktivno pomislio da pentagram stoji u neka-kvoj vezi sa obožavanjem đavola.AV demon zlo čini!Đavola je Sonijer izričito pomenuo. Jednako neobičan bio je i niz brojeva."Jednim delom liči na numeričku šifru.""Da", potvrdi Faš. "Naši šifranti već rade na tome. Verujemo da ovi bro-jevi mogu ukazati na ubicu. Možda telefonski broj ili neka vrsta socijalneidentifikacije. Da li za vas imaju ikakvo simboličko značenje?"

Langdon ponovo pogleda brojke, osećajući da bi mu bili potrebni sati daiz njih izvuče nekakvo simboličko značenje. Ako je Sonijer uopšte tako neštoi imao na umu. Langdonu se činilo da su brojevi potpuno nasumično oda-brani. Navikao je na simboličke progresije koje su izgledale kao da imajunekog smisla, ali sve što se ovde nalazilo - pentagram, tekst, brojevi - izgle-dalo je nepovezano čak i na najosnovnijem nivou."Ranije ste pretpostavljali", reče Faš, "da su svi Sonijerovi postupci imaliza cilj da se nešto saopšti... obožavanje boginje ili nešto u tom smislu? Kakose ova poruka tu uklapa?"Langdon je znao daje pitanje retoričko. Sonijerov bizarni amanet se oči-gledno nikako nije uklapao u Langdonov scenario obožavanja boginje.O, rana davi, al' demon zlo čini?Faš reče: "Ovaj tekst izgleda kao neka vrsta optužbe. Slažete li se?"Langdon pokuša sebi da predoči kustosove poslednje minute koje je pro-veo sam, zatočen u Velikoj galeriju, znajući da će umreti. Činilo se logičnim."Imalo bi smisla daje optužio svog ubicu, pretpostavljam.""Moj zadalak je, naravno, da olkrijein ime le osobe. Da vas pitam nešto,gospodine Langdon. Šla ji' po vama, pored brojeva, nnjiiuohičnije u vevi UMovom porukom?"

48«*«Den BraunNajneobičnije? Čovek koji umire zabarikadirao se u galeriji, nacrtao pen-tagram na sebi i napisao misterioznu optužbu na podu. Šta u tom scenarijunije bilo neobično?"Reci 'rana davi'?" natuknu Langdon, nudeći prvu stvar koja mu je palana pamet. Langdon je bio prilično siguran da pomisao na rane koje dave nijeuobičajena misao za umirućeg čoveka. "Čini se daje 'rana davi, al' demonzlo čini' neobičan izbor reci.""Davi?" Fašov glas sada je sadržao notu nestrpljivosti. "Reci koje je So-nijer odabrao teško da su od primarnog značaja ovde."Langdon nije bio siguran koji je to značaj Faš imao na umu, ali je poči-njao da veruje da bi se Faš i demon slagali sasvim dobro."Sonijer je bio Francuz", odseče Faš. "Živeo je u Parizu. Ipak, za posle-dnje reci je odabrao...""Engleski", reče Langdon, tek sada uviđajući na šta kapetan cilja.Faš klimnu. "Precisement. Šta mislite, zašto?"Langdon je znao da je Sonijer besprekorno govorio engleski, pa ipak nijeshvatao zašto baš engleski. Slegnu ramenima.Faš ponovo pokaza na pentagram nacrtan na Sonijerovom stomaku. "Nemanikakve veze sa obožavanjem đavola? Još uvek ste sigurni?"

Langdon više ni u šta nije bio siguran. "Čini se da se simbologija i tekstne poklapaju. Zao mije što nisam od veće pomoći.""Možda će ovo razjasniti stvari." Faš se odmaknu od tela i ponovo podi-že crno svetio, puštajući da snop svetlosti ovaj put obasja širu površinu. "Asada?"Na Langdonovo zaprepašćenje, oko kustosovog tela zasijao je primitivnikrug. Sonijer je očigledno bio legao i opcrtao svoje telo sa nekoliko dugihlukova, upisujući se unutar kruga.Iste sekunde, značenje postade jasno."Skica po Vitruviju", promuca Langdon. Sonijer je od sebe načinio repli-ku najpoznatijeg crteža Leonarda da Vinčija u prirodnoj veličini.Da Vinčijeva Skica po Vitruviju, koja se do današnjeg dana smatra ana-tomski najpreciznijim crtežom, postala je moderna kulturna ikona koja sepojavljuje na posterima, podlogama za miša i majicama širom sveta. Slavnicrtež sastoji se od savršenog kruga unutar kojeg je ucrtan nag čovek... širomraširenih ruku i nogu.Da Vinči. Langdon oseti kako ga od zadivljenosti prolaze žmarci. Jasno-ća Sonijerove namere nije se mogla poreći. U poslednjim trenucima životakustos je skinuo svu odeću sa sebe i postavio telo tako da predstavlja jasnurepliku Skice po Vitruviju Leonarda da Vinčija.Krug je bio ključni kamen koji je nedostajao. Ženski simbol zaštite, krugoko nagog tela čoveka dopunio je poruku koju je Leonardo da Vinči imao

Da Vinčijev kod «*» 49na umu — harmonija ženskog i muškog principa. Međutim, pitanje koje sesada postavljalo bilo je zašto je Sonijer imitirao poznati crtež."Gospodine Langdon", reče Faš, "čovek poput vas sigurno zna daje Leo-nardo da Vinči naginjao mračnim veštinama."Langdona iznenadi koliko Faš zna o Da Vinčiju. To poznavanje je, u ve-likoj meri, objašnjavalo zastoje kapetan sumnjao na obožavanje đavola. DaVinči je za istoričare oduvek predstavljao delikatnu temu, naročito u hrišćan-skoj tradiciji. Uprkos svojoj genijalnosti, ovaj vizionar je bio neskriveni ho-moseksualac i obožavalac božanskog poretka u Prirodi, zahvaljujući čemu jestalno iznova činio greh prema Bogu. Štaviše, jezive ekscentričnosti umet-nika davale su mu izrazito demonsku auru: Da Vinči je ekshumirao leševekako bi proučavao anatomiju ljudskog tela; vodio je tajanstvene dnevnikepisane nerazumljivim obrnutim rukopisom; verovao je da poseduje moć alhe-mičara da pretvori olovo u zlato, pa čak i prevari samog Boga tako što ćenapraviti eliksir za odlaganje smrti; a njegovi su pronalasci uključivali i je-ziva, dotle nezamisliva oružja za rat i mučenje.Nerazumevanje stvara nepoverenje, pomisli Langdon.

Čak je i znatan broj Da Vinčijevih veličanstvenih dela koja su spadala uhrišćansku umetnost samo pojačao reputaciju duhovnog licemerja umetnika.Prihvatajući stotine unosnih narudžbi Vatikana, Da Vinči je slikao hrišćan-ske teme ne kao izraz sopstvenog verovanja, nego kao komercijalni poduhvat- sredstvo da se finansira luksuzan način života. Na nesreću, Da Vinči je biošaljivdžija koji se često zabavljao tako stoje ispotiha grizao ruku koja gajehranila. U mnoge svoje hrišćanske slike ubacio je skrivenu simboliku koja jebila sve samo ne hrišćanska — omaž sopstvenim verovanjima i suptilno izra-žavanje prezira i podsmeha upućenog Crkvi. Langdon je čak, jednom prili-kom, u Nacionalnoj galeriji održao predavanje pod nazivom: "Tajni životLeonarda: Paganska simbolika u hrišćanskoj umetnosti.""Razumem vašu zabrinutost", reče Langdon, "ali Da Vinči se nikada nijebavio crnom magijom. Bio je izuzetno duhovan čovek, iako u stalnom suko-bu sa Crkvom." Dok je ovo govorio, javi mu se čudna misao. Ponovo bacipogled na poruku na podu. O, rana davi, al' demon zlo čini!"Da?" upita Faš.Langdon pažljivo odmeri reci. "Upravo mi je palo na pamet daje Sonijerdolio mnoge duhovne ideologije sa Da Vinčijem, uključujući i brigu o tomeda će Crkva ukloniti žensko božanstvo iz moderne religije. Možda je, podra-žavajući čuveni Da Vinčijev crtež, Sonijer jednostavno izražavao zajedničkonezadovoljstvo zbog satanizovanja boginje od strane Crkve."Fašov se pogled smrknu. "Mislite da Sonijer Crkvu naziva ranom kojadavi i demonom koji čini zlo?"Langdon je morao da prizna daje tumačenje nategnuto - s druge strane,ipak se činilo da pentagrain donekle potvrđuje tu ideju. "Sve što pokušavam

50«*.Den Braunda kažem jeste daje gospodin Sonijer posvetio svoj život proučavanju isto-rije boginje, a niko nije više radio na brisanju te istorije od Katoličke crkve.Čini se logičnim daje Sonijer oproštajno izrazio svoje razočarenje.""Razočarenje?" upita Faš, sada otvoreno neprijateljski. "Ova poruka višezvuči kao gnev nego kao razočarenje, ne čini li vam se?"Langdonovo strpljenje je dostiglo krajnje granice. "Kapetane, pitali stešta, po mom mišljenju, Sonijer pokušava ovde da kaže, i upravo to sam vamobjasnio.""Da se radi o osudi Crkve?" Fašova vilica se stegnu dok je cedio reci krozstisnute zube. "Gospodine Langdon, u svom poslu sam se nagledao mnogihubistava, i dajte da vam nešto kažem. Kada jedan čovek ubije drugog čove-ka, ne verujem da su njegove poslednje misli okrenute ispisivanju nejasnog

duhovnog stava koji niko neće razumeti. Verujem da tada misli samo na jed-nu stvar." Fašov prigušeni glas sekao je vazduh. "LM vengeance. Verujemdaje Sonijer ostavio ovu poruku kako bi nam rekao ko gaje ubio."Langdon je zurio. "Ali to uopšte nema smisla.""Nema?""Nema", odvrati on, umoran i iznerviran. "Rekli ste mi da je Sonijera unjegovoj kancelariji napao neko koga je, kako izgleda, pustio unutra.""Da.""Stoga je logičan zaključak daje kustos poznavao svog napadača."FaŠ klimnu. "Nastavite.""Dakle, ako je Sonijer poznavao osobu koja gaje ubila, kakva je to optu-žba?" On pokaza na pod. "Numeričke šifre? Rane koje dave? Demoni kojičine zlo? Pentragrami na stomaku? Suviše šifrovano."Faš se namršti, kao da mu takva ideja ranije nije pala na pamet. "U pravuste.""S obzirom na okolnosti", reče Langdon, "bilo bi očekivano da je Sonijer,ukoliko je želeo da nam poruči ko gaje ubio, napisao nečije ime."Dok je Langdon izgovarao ove reci, lukav osmeh razli se Fašovim licempo prvi put te noći. "Precisement", reče Faš. "Precisement."Pratim rad majstora, divio se poručnik Kole dok je stiskao slušalice i upi-jao Fašov glas koji je iz njih dopirao. Agent superieur je znao da su upravoovakvi trenuci uzdigli kapetana do samog vrha francuskih snaga reda.Faš će uraditi ono što se niko drugi ne bi usudio da uradi.U savremenoj policiji, delikatna umetnost cajolera bila je izgubljena ve-ština - veština koja je zahtevala izuzetnu pribranost i postojanost pod priti-skom. Malo je ljudi posedovalo hladnokrvnost neophodnu za tu vrstu opera-cija, ali Faš je, činilo se, rođen za to. Njegovu suzdržanost i strpljenje imalisu samo roboti.

Da Vinčijev kod ^51Snažna rešenost kao da je jedina emocija koju je Faš te noći pokazivao.Činilo se daje ovo hapšenje za njega od ličnog značaja. Uputstva koja je Fašdao svojim agentima sat vremena ranije bila su neuobičajeno jezgrovita isamouverena. Znam koje ubio Žaka Sonijera, rekao je Faš. Znate šta trebada radite. Večeras nema grešaka.I nijedna greška još ne bese počinjena.Koleu nisu bili poznati dokazi koji su učvrstili Fašovo uverenje dajeosumnjičeni zaista kriv, ali nije se usudio da dovodi u pitanje instinkte Bika.Fašova intuicija se ponekad činila gotovo natprirodnom. Bog mu šapuće nauho, tvrdio je jedan agent nakon naročito impresivne demonstracije Fašovogšestog čula. Kole je morao da prizna daje Faš, ukoliko je Bog postojao, sva-

kako na njegovoj listi omiljenih ljudi. Kapetan je odlazio na misu i redovnose ispovedao - daleko češće od ostalih 'zvaničnika' koji su to činili o prazni-cima, zarad dobrih odnosa sa javnošću. Kada je, pre nekoliko godina, papabio u poseti Parizu, Faš se svim silama potrudio i izborio je audijenciju. Fo-tografija Faša sa papom sada je visila u njegovoj kancelariji. Papinski Bik,agenti su u potaji nazvali fotografiju.Kole je mislio daje ironično što je jedno od retkih Fašovih javnih istu-panja poslednjih godina bila njegova otvorena reakcija na skandal sa katoli-čkom pedofilijom. Te bi sveštenike trebalo obesiti dvaput! izjavio je Faš.Jednom zbog njihovih zločina prema deci. Drugi put zbog brukanja Katoli-čke crkve. Kole je imao čudan osećaj daje ovo drugo više razbesnelo Faša.Okrećući se monitoru laptopa, Kole se pobrinu za drugi deo svojih veče-rašnjih zaduženja - GPS sistem praćenja. Slika na ekranu prikazivala je de-taljan plan krila Denon, strukturalnu šemu dobijenu od Odeljenja obezbeđe-11 ja Luvra. Puštajući da mu se pogled kreće po lavirintu galerija i hodnika,Kole otkri ono stoje tražio.Duboko u srcu Velike galerije treptala je sićušna crvena tačka.La maraue.Faš je svoj noćašnji plen držao na veoma kratkoj uzdi. I bilo je to mudroOd njega. Robert Langdon se pokazao kao veoma hladnokrvan tip.

to/UE 9Kako bi osigurao da njegov razgovor sa gospodinom Langdonom prođe bezometanja, Bezu Faš bese isključio mobilni telefon. Na nesreću, bio je toskup model opremljen dvosmernim radio-uređajem koji je, suprotno njegovimnaređenjima, sada koristio jedan od agenata kako bi stupio u kontakt sa njim."Capitaine?" zapucketao je telefon poput voki-tokija.Faš oseti kako mu se zubi stežu od gneva. Nije mogao da se seti ničegadovoljno važnog zbog čega bi Kole prekinuo survelllance cachee - naročitou ovom kritičnom trenutku.On uputi Langdonu miran pogled izvinjenja. "Trenutak, molim." Izvukaoje telefon iz pojasa i pritisnuo dugme za radio-prenos. "Oui?""Capitaine, un agent du Departement de Cryptographie est arrive."Istog trenutka, Fašov gnev popusti. Sifrant? Uprkos loše odabranom tre-nutku, verovatno se radilo o dobroj vesti. Nakon što je pronašao Sonijerovšifrovani tekst na podu, Faš je fotografije čitavog mesta zločina prosledioOdeljenju kriptografije u nadi da će neko odatle moći da mu objasni stajeto, do đavola, Sonijer pokušavao da kaže. Ako je sifrant sada stigao, to jenajverovatnije značilo daje neko dešifrovao Sonijerovu poruku."Trenutno sam zauzet", odvrati Faš preko radija, svojim tonom jasnostavljajući do znanja daje mera prevršena. "Zamolite šifranta da sačeka na

komandnom mestu. Razgovaraću sa njim čim završim.""Sa njom", ispravi ga glas. "To je agent Nevo."Svakim trenutkom ovaj razgovor je sve manje zabavljao Faša. Sofi Nevo jejedna od najvećih grešaka Sudske policije. Mlada Parižanka, dechiffreuse,koja je kriptografiju studirala u Engleskoj na Rojal Holoveju, bila je namet-nuta Fašu pre dve godine u okviru pokušaja Ministarstva da uključi više ženau policijske redove. Stalna briga Ministarstva oko političke ispravnosti, sma-trao je Faš, slabila je odeljenje. Ženama ne samo da je nedostajala fizičkasnaga neophodna za policijski posao, već je i samo njihovo prisustvo pred-stavljalo opasnu smetnju po muškarce. Kao što se Faš pribojavao, pokazalose daje Sofi Nevo veća smetnja od drugih.Sa svoje trideset i dve godine, bila je toliko uporna i odlučna da se to gra-ničilo sa tvrdoglavošću. Njeno predano zagovaranje britanske nove kripto-grafske metodologije konstantno je izluđivalo njene nadređene, veterane fran-cuske kriptografije. Međutim, ono stoje Faša najviše uznemiravalo bila jeneizbežna, univerzalna istina po kojoj privlačna mlada žena u kancelariji pu-noj sredovečnih muškaraca uvek te iste odvlači od posla.

Da Vinčijev kod «?» 53Glas preko radija reče: "Agent Nevo je insistirala da odmah govori savama, kapetane. Pokušao sam daje zaustavim, ali ona je već na putu do ga-lerije.""Ovo je nedopustivo! Veoma sam jasno stavio do znanja..." počeo je Fašu neverici.Za trenutak je Robert Langdon mislio da Bezu Faš preživljava moždaniudar. Kapetanu je vilica usred rečenice prestala da se pomera, a oči mu se is-kolačile. Činilo se da mu je užagreni pogled uperen u nešto preko Langdono-vog ramena. Pre nego što je stigao da se okrene i vidi o čemu se radi, Lang-don začu zvonak ženski glas iza sebe."Excuse-moi, messieurs."Okrete se i ugleda mladu ženu koja im je prilazila. Kretala se kroz hodnikprema njima dugim, lakim koracima... upečatljivo samouverenog držanja.Obučena ležerno u bež džemper do kolena i uske crne pantalone, bila je pri-vlačna i činilo se da ima oko trideset godina. Gusta kosa boje mahagonijapadala joj je slobodno na ramena, uokvirujući toplinu njenog lica. Za razli-ku od slatkastih plavuša koje su krasile zidove spavaonica na Harvardu, ovažena je posedovala zdravu, prirodnu lepotu i jedinstvenost iz koje je zračiloprimetno samopouzdanje.Na Langdonovo iznenađenje, žena mu priđe i učtivo pruži ruku. "Gospo-

dine Langdon, ja sam agent Nevo iz Kriptografskog odeljenja Sudske poli-cije." Reci su joj se bogato uvijale oko prigušenog anglo-francuskog akcenta."Drago mi je što sam vas upoznala."Langdon prihvati njen meki dlan i oseti kako gaje istog trenutka obuhva-lio njen snažan pogled. Oči su joj bile maslinastozelene - prodorne i jasne.Ključajući u sebi Faš duboko udahnu, očigledno se pripremajući da počneprekorevanje."Kapetane", reče ona, žurno se okrećući ka njemu, preduhitrivši ga, "mo-lim vas da me izvinite zbog ometanja, ali...""Ce n'estpas le moment!" prasnu Faš."Pokušala sam da vas nazovem", nastavi Sofi na engleskom, iz obzira pre-ma Langdonu. "Ali mobilni telefon vam je isključen.""Isključio sam ga sa razlogom", prosikta Faš. "Razgovaram sa gospodi-nom Langdonom.""Dešifrovala sam numeričku šifru", reče ona mirno.Langdon oseti nalet uzbuđenja. Ona je dešifrovala poruku?FaS nije znao kako tla reaguje.

54«^Den Braun"Pre no što objasnim", reče Sofi, "imam hitnu poruku za gospodina Lang-dona."Fašov izraz lica poprimi izgled zabrinutosti koja se pojačavala. "Za go-spodina Langdona?"Ona klimnu, okrećući se ponovo ka Langdonu. "Morate da se javite uAmeričku ambasadu, gospodine Langdon. Imaju poruku za vas iz Sjedinje-nih Država."Langdon se iznenadi, a uzbuđenje zbog dešifrovane poruke poče da ustu-pa mesto iznenadnom naletu zabrinutosti. Poruka iz Sjedinjenih Država?Pokušavao je da zamisli ko bi to pokušavao da stupi u kontakt sa njim. Samoje nekoliko njegovih kolega znalo daje u Parizu.Fašova široka vilica se stegnu na ove vesti. "Američka ambasada?" upitasumnjičavo. "A kako bi oni znali daje gospodin Langdon ovdeT'Sofi slegnu ramenima. "Izgleda da su zvali hotel gospodina Langdona, ida im je recepcionar rekao daje otišao sa agentom Sudske policije."Faš je bio zbunjen. "I ambasada je stupila u kontakt sa odeljenjem krip-tografijeT"Ne, gospodine", reče Sofi, odlučnim tonom. "Kada sam pozvala centraluSudske policije u pokušaju da stupim u kontakt sa vama, oni su imali poru-ku za gospodina Langdona i zamolili su me daje prenesem ukoliko dođemdo vas."

Fašovo čelo se nabora u očiglednoj zbunjenosti. Otvori usta da progovori,ali se Sofi već bese okrenula ka Langdonu."Gospodine Langdon", reče ona, vadeći parče papira iz džepa, "ovo jebroj službe za poruke vaše ambasade. Tražili su da ih nazovete što je premoguće." Predala mu je papir, gledajući ga uporno. "Dok ja budem objašnja-vala šifru kapetanu Fašu, vi ih pozovite."Langdon pogleda ceduljicu. Bio je to broj telefona u Parizu, sa brojemlokala. "Hvala vam", reče on, sada zabrinut. "Gde da pronađem telefon?"Sofi poče da vadi mobilni telefon iz džepa svog džempera, ali je Faš zau-stavi pokretom ruke. Sada je izgledao kao Vezuv pred erupciju. Ne skidajućipogled sa Sofi, on izvadi svoj telefon i pruži ga Langdonu. "Ova linija je si-gurna, gospodine Langdon. Možete se poslužiti."Langdona je zbunjivao Fašov gnev usmeren prema mladoj ženi. Osećaju-ći se nelagodno, prihvatio je kapetanov telefon. Istog trenutka, Faš odvučeSofi nekoliko koraka dalje i poče da joj drži lekciju prigušenim glasom. Ka-petan mu se sve manje i manje dopadao. Odvraćajući pogled od neobičnogsukoba, Langdon uključi mobilni telefon. Gledajući u papirić koji mu je Sofidala, Langdon ukuca broj.Poče da zvoni.Jedno zvono... dva zvona... tri zvona...Konačno se veza uspostavi.

Da Vinčijev kod<*• 55Langdon je očekivao telefonistu na centrali Ambasade, ali otkri da ume-sto toga sluša telefonsku sekretaricu. Začudo, glas na traci bio je poznat.Glas Sofi Nevo."Bonjour, vous etes bien chez Sophie Neveu", govorio je ženski glas, "Jesuis absente pour le moment, mais..."Zbunjen, Langdon se okrete ka Sofi. "Izvinjavam se, gospođice Nevo, alimislim da ste mi dali...""Ne, to je pravi broj", brzo ga prekide Sofi, kao da je očekivala takvopitanje. "Ambasada ima automatski sistem za poruke. Treba da ukucate pri-stupni broj kako biste čuli svoju."Langdon je zurio. "Ali...""Na papiru koji sam vam dala je trocifrena šifra."Langdon otvori usta da razjasni čudnu zbrku, ali Sofi mu uputi ućutkujućipogled koji je trajao svega tren. Njene zelene oči su slale kristalno jasnu po-ruku.Ne postavljaj pitanja. Samo to uradi.Zbunjen, Langdon ukuca broj lokala sa papira: 454.

Sofina izlazna poruka istog trenutka prestade, i Langdon začu elektronskiglas koji je na francuskom objavio: "Imate jednu novu poruku."Očigledno, 454 je Sofina šifra za slušanje poruka kada nije kod kuće.Ja slušam poruke ove žene?Langdon je mogao da čuje kako se traka premotava. Konačno se zaustavii mašina se pokrenu. Slušao je. Ponovo Sofin glas."Gospodine Langdon", poruka je počinjala zastrašenim šapatom. "Nemojtereagovati na ovu poruku. Samo mirno slušajte. Trenutno ste u opasnosti. Pa-žljivo pratite moja uputstva."

POO/LJE 10Sajlas je sedeo za upravljačem crnog audija koji mu Učitelj bese obezbedio,i posmatrao veličanstvenu crkvu Sen-Sulpis. Osvetljena sa donje stranereflektorskim snopovima, dva crkvena zvonika izdizala su se nad dugim te-lom crkve poput neustrašivih stražara. Sa obe strane se po jedan senoviti redglatkog potpornog zida pružao poput rebara neke predivne zveri.Nevernici su iskoristili Božju kuću kao skrovište za ključni kamen. Ponovoje bratstvo potvrdilo svoju legendarnu reputaciju obmanjivača i prevaranata.Sajlas nije mogao da dočeka da pronađe ključni kamen i preda ga Učitelju,kako bi mogli da povrate ono stoje bratstvo još davno ukralo od vernih.Koliko će to moćnim učiniti Opus Dei!Parkiravši audi na napuštenom trgu Sen-Sulpis, Sajlas uzdahnu, podsti-čući samog sebe da razbistri um zbog predstojećeg zadatka. Široka leđa jošuvek su ga bolela od samomučenja koje je ranije tog dana podneo, pa ipakje bol bio beznačajan u poređenju sa njegovom patnjom pre nego što gajeOpus Dei spasao.Ipak, sećanja su mu proganjala dušu.Oslobodi se mržnje, Sajlas je naređivao sebi. Oprosti onima koji su seogrešili o tebe.Podižući pogled ka kamenim tornjevima crkve Sen-Sulpis, Sajlas se borioprotiv one poznate podmukle struje... one sile koja je njegov um vukla una-trag kroz vreme, ponovo ga vraćajući u zatvor koji je u mladosti bio njegovsvet. Sećanja na čistilište došla su kao i uvek, poput bure koja napada njego-va čula... zaudaranje kupusa koji truli, zadah smrti, ljudske mokraće i feka-lija. Krici beznađa naspram urlajućeg vetra sa Pirineja i tihi jecaji zaborav-ljenih ljudi.Andora, mislio je, osećajući kako mu se mišići zatežu.Bilo je sasvim neverovatno, ali upravo u tom ogolelom i zaboravljenomkutku između Španije i Francuske, drhteći u svojoj kamenoj ćeliji, Sajlas jebio spašen.Tada to nije shvatao.

Svetlostje došla dugo nakon grmljavine.Tada se nije zvao Sajlas, mada je zaboravio ime koje su mu roditelji na-denuli. Otišao je od kuće sa sedam godina. Otac pijanica, krupni lučki radnik,gnevan zbog rođenja albino sina, redovno je tukao majku, kriveći je za sra-motni izgled dečaka. Kada bi pokušao daje brani, i sam bi dobio gadne batine.

Da Vinčijev kod •?» 57Jedne večeri izbila je užasna svađa, i majka se više nikada nije podigla.Dečak je stajao iznad njenog beživotnog tela i osećao nepodnošljivo nadira-nje krivice jer je dozvolio da se to desi.Ja sam kriv za ovo!Kao daje nekakav demon kontrolisao njegovo telo, otišao je do kuhinje izgrabio mesarski nož. Kao hipnotisan, kretao se ka spavaćoj sobi gde je otacpijan spavao na krevetu. Bez reci, dečak mu je zabio nož u leđa. Otac je vri-snuo od bola i pokušao da se prevrne, ali sin ponovo zari nož, ubadajući gasve dok krkljanje ne utihnu.Pobegao je od kuće, ali ulice Marseja bile su jednako neprijateljske. Zbogsvoje neobične pojave nije se uklapao među druge mlade begunce od kuće, ibio je primoran da živi sam u podrumu oronule fabrike, hraneći se ukradenimvoćem i sirovom ribom sa dokova. Jedino društvo pravili su mu iscepani ča-sopisi koje je pronalazio na smetlištu, a koje je sam naučio da čita. S vreme-nom je ojačao. Kada je napunio dvanaest godina, jedna lutalica - devojkadvaput starija od njega - ismevala gaje na ulicama i pokušala da mu ukradehranu. Prebio ju je skoro na smrt. Kada su ga vlasti mukom odvojile od nje,dali su mu ultimatum - da napusti Marsej ili da ide u maloletnički zatvor.Dečak se preselio niže niz obalu, u Tulon. Vremenom su se pogledi punisažaljenja koje su mu ljudi u prolazu upućivali pretvorili u poglede punestraha. Dečak je izrastao u snažnog mladića. Mogao je da čuje kako se sa-šaptavaju kada bi prolazili pored njega. Duh, govorili bi, očiju širom rašire-nih od straha dok su zurili u njegovu belu kožu. Duh sa očima đavola!I osećao se kao duh... providan... koji luta od jedne do druge luke.Izgledalo je da ljudi gledaju pravo kroz njega.Kad mu je bilo osamnaest, u jednom lučkom gradu, dok je pokušavao daukrade sanduk dimljene šunke sa nekog teretnjaka, uhvatila su ga dvojicaekinova posade. Dva mornara koja počeše da ga tuku zaudarala su na pivo,baš kao njegov otac. Sećanja na strah i mržnju izronila su na površinu poputčudovišta iz dubina. Jednom mornaru je golim rukama slomio vrat, a dru-gog je spasao dolazak policije.Dva meseca kasnije, okovan, stigao je u zatvor u Andori.Beo si kao duh, ismevali su ga zatvorenici dok su ga stražari sprovodili,

golog i smrznutog. Mira el espectro! Možda će duh proći pravo kroz oveZidove!Dvanaest godina su mu telo i duša venuli, sve dok nije postao providan.Ja sam duh.Ja nemam težinu.Yo soy uri espectro... pdlido como unfantasma... caminando este mundoii solas.Jedne noći su duha probudili vrisci drugih zatvorenika. Nije znao kakvanevidljiva sila mrda pod na kojem je spavao, nili koja moćna ruka trese zi-

58 «?» Den Braundove njegove kamene ćelije, ali kad je skočio na noge veliki kamen se obrušiupravo na mesto gde je dotle spavao. Podižući pogled da vidi odakle se sur-vao kamen, on ugleda rupu u zidu koji je podrhtavao, a iza nje, prizor kojine bese video preko deset godina. Mesec.Dok se zemlja još uvek tresla, duh se uspentrao kroz uzani tunel, izašaoposrćući na čistinu, i survao se niz ogolelu planinsku padinu u šumu. Trčaoje čitave noći, uvek nizbrdo, u delirijumu od gladi i iscrpljenosti.Na ivici svesti, u zoru se našao na železničkim šinama što su prosecaleput kroz šumu. Sledeći ih, kretao se kao u snu. Ugledavši prazan teretni va-gon, uspuzao se u njega tražeći sklonište i odmorište. Kada se probudio, vozse kretao. Koliko dugo? Koliko daleko? Bolje rastao u njegovoj utrobi. Da liumirem? Ponovo je zaspao. Sledeći put su ga probudili vika i udarci. Izba-cili su ga iz teretnog vagona. Krvav, lutao je obodom malog sela, uzalud tra-žeći hranu. Naposletku, tela suviše slabog da bi napravilo ijedan korak više,legao je pored puta i kliznuo u nesvest.Svetio se pojavilo polako, i duh se pitao koliko je dugo mrtav. Jedan dan?Tri dana? Nije bilo važno. Krevet mu je bio mekan poput oblaka, a vazduhoko njega mirisao je slatko od sveca. Isus je bio tamo, gledajući naniže unjega. Ovde sam, rekao je Isus. Ploča je pomerena u stranu i ponovo si rođen.Spavao je i budio se. Izmaglica mu je zaklanjala misli. Nikada nije vero-vao u raj, pa ipak gaje Isus pazio. Hrana se pojavljivala kraj njegovog uz-glavlja i duh ju je jeo, gotovo sposoban da oseti kako se meso materijalizu-je na njegovim kostima. Ponovo je spavao. Kada se budio, Isus se još uveksmešio na njega, obraćajući mu se. Spašen si, sine moj. Blagosloveni su onikoji idu mojim putem.Ponovo je spavao.Vrisak bola trgao je duha iz sna. Telo mu je poskočilo iz kreveta, stetu-ralo se niz hodnik ka povicima. Ušao je u kuhinju i video velikog čovekakako tuče manjeg čoveka. Ne znajući zašto, duh je zgrabio velikog čoveka i

zavitlao ga na zid. Ovaj je pobegao, a duh ostao da stoji nad telom mladićau svešteničkoj odori. Svešteniku bese gadno razbijen nos. Podižući ga takokrvavog, duh gaje odneo do kauča."Hvala ti, prijatelju", reče sveštenik na čudnom francuskom. "Crkveniprilozi su lopovima veoma privlačni. U snu govoriš francuski. Govoriš li ta-kođe i španski?"Duh odmahnu glavom."Kako se zoveš?" nastavi on na nepravilnom francuskom.Duh se nije mogao setiti imena koje su mu roditelji dali. Sve što je slu-šao bili su podsmesi zatvorskih stražara.Sveštenik se nasmešio. "No hay problema. Ja sam Manuel Aringarosa.Misionar sam iz Madrida. Poslat sam ovde kako bih izgradio crkvu za Obrade Dios."

Da Vinčijev kod & 59.; "Gde se nalazim?" Glas mu je zvučao šuplje.i "Ovijedo. Na severu Španije.""Kako sam dospeo ovamo?""Neko te je ostavio na mom pragu. Bio si bolestan. Ja sam te nahranio.Ovde si već mnogo dana."Duh je proučavao svog mladog staratelja. Prošle su godine od kako muje neko ukazao bilo kakvu ljubaznost. "Hvala vam, oče."Sveštenik dotače raskrvavljenu usnu. "Ne, ja sam zahvalan, prijatelju."Kada se duh ujutro probudio, njegov svet mu je izgledao jasnije. Podigao jepogled ka raspeću na zidu iznad kreveta. Iako mu se više nije obraćao, pru-žao mu je utehu. Uspravljajući se u krevetu, sa iznenađenjem vide isečak iznovina ostavljen na noćnom stočiću. Članak je bio na francuskom, star nede-lju dana. Kada je pročitao priču, ispunio gaje strah. Govorilo se o zemljotre-su u planinama koji je uništio zatvor i oslobodio mnoge opasne kriminalce.Srce poče luđački da mu udara. Sveštenik zna ko sam! Osetio je nešto štonije već dugo vremena. Sram. Krivicu. Pratio ih je strah da će ga uhvatiti.Skoči iz kreveta. Kuda da pobegnem?"Dela apostolska", začu se glas sa vrata.Duh se okrenu, preplašen.Dok je ulazio u sobu, mladi sveštenik se smešio. Na nosu mu se nalaziočudan zavoj, a u ruci je držao staru Bibliju. "Našao sam ti jednu na francu-skom. Obeležio sam ti poglavlje."Nesiguran, duh uze Bibliju i pogleda poglavlje koje sveštenik bese obe-ležio.Glava 16.Stihovi su govorili o zatvoreniku po imenu Sajlas koji je ležao nag i pre-

tučen u svojoj ćeliji, pevajući u slavu Boga. Kada je došao do stiha 26, ukočise od šoka."...A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički;i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi."Podiže pogled ka svešteniku.Sveštenik se toplo smešio. "Od sada, prijatelju, ako nemaš drugo ime,zvaću te Sajlas."Duh klimnu odsutno. Sajlas. Dobio je telo. Zovem se Sajlas."Vreme je za doručak", nastavi sveštenik. "Biće ti potrebna snaga ukoli-ko ćeš mi pomagati da izgradim ovu crkvu."Šest hiljada metara iznad Mediterana, avion Alitalije na letu broj 1618poskakivao je od turbulencije, što je- putnike leralo na nervozno meškoljenje.

60 ^ Den BraunBiskup Aringarosa jedva daje to primećivao. Misli su mu bile okrenute kabudućnosti sekte Opus Dei. Nestrpljiv da sazna kako se odvijaju planovi uParizu, poželeo je da nazove Sajlasa. Ali nije mogao. Učitelj se pobrinuo za to."To je zbog vaše lične bezbednosti", objasnio je Učitelj, govoreći engleskisa francuskim akcentom. "Znam dovoljno o elektronskoj komunikaciji, pri-sluškivanju i presretanju. Posledice bi mogle biti pogubne po vas."Aringarosa je znao daje u pravu. Učitelj se činio kao izuzetno oprezan čo-vek. Aringarosi nije otkrio svoj identitet, a ipak se pokazao kao čovek kogaje vredelo slušati. Naposletku, nekako je dolazio do veoma poverljivih infor-macija. Imena četiri najviša člana bratstva! To je jedan od podviga koji jeubedio biskupa daje Učitelj zaista sposoban."Biskupe", rekao mu je Učitelj, "sve sam sredio. Da bi moj plan uspeo,morate dopustiti Sajlasu da odgovara samo meni tokom nekoliko dana. Vasdvojica nećete razgovarati. Komuniciraću sa njim preko poverljivih kanala.""Odnosićete se prema njemu sa poštovanjem?""Čovek od vere zaslužuje najviše poštovanje.""Odlično. U tom slučaju, razumem. Sajlas i ja nećemo razgovarati dokse sve ne okonča.""To činim kako bih zaštitio vaš identitet, Sajlasov identitet i sopstveniulog.""Vaš ulog?""Biskupe, ukoliko vas vaša žudnja da budete u toku odvede u zatvor, ne-ćete moći da mi platite moju cenu."Biskup se nasmeši. "Dobro rečeno. Naše su želje usaglašene. Neka vamje Bog u pomoći."Dvadeset miliona evra, mislio je biskup, gledajući sada kroz prozor avio-

na. Približno isto toliko u američkim dolarima. Sitnica u poređenju sa nečimtoliko moćnim.Ponovo je bio siguran da Sajlas i Učitelj neće podbaciti. Novac i vera bilisu snažna motivacija.

ta/UE 115) 17 ne plaisanterie numerique?" Bezu Faš bio je crven od besa, zureći uU Sofi Nevo u neverici. Numerička šala? "Vaša profesionalna procenaSonijerove šifre jeste daje to neka vrsta matematičke pošalice?"Faš nije shvatao drskost ove žene. Ne samo daje upala bez dopuštenja,nego je sada još i pokušavala da ga ubedi da je Sonijer, u poslednjim trenu-cima svog života, bio inspirisan da napravi matematički štos?"Ova šifra", objasni Sofi na brzom francuskom, "jednostavna je do apsurda.Žak Sonijer je morao znati da ćemo je odmah prozreti." Ona izvuče komadićpapira iz džepa džempera i predade ga Fašu. "Ovo je rešenje."Faš pogleda karticu.1-1-2-3-5-8-13-21"To je to?" prasnu on. "Samo ste poredali brojeve od manjih ka većim!"Sofije imala još i drskosti da mu uputi samozadovoljan osmeh. "Upravotako."Fašov glas se snizi do grlenog rezanja. "Agente Nevo, nemam predstavušta do đavola ovim nameravate da postignete, ali vam savetujem da to postig-nete što pre." On baci nestrpljiv pogled na Langdona, koji je stajao u blizini,telefona pritisnutog na uho. Očigledno je još uvek slušao telefonsku porukuiz ambasade Sjedinjenih Država. Na osnovu Langdonovog prebledelog lica,Faš je znao da su vesti loše."Kapetane", reče Sofi, opasno prkosnim tonom, "sled brojeva koji imateu ruci slučajno predstavlja jednu od najpoznatijih matematičkih progresija uistoriji."Faš nije ni znao daje postojala neka poznata matematička progresija, alije bio sasvim siguran da mu se Sofin ležeran ton ne sviđa."Ovo je Fibonačijev niz", objasni ona, pokazujući glavom na parče pa-pira u Fašovoj raci. "Progresija u kojoj je svaki član jednak zbiru prethodnadva člana."Faš je proučavao brojeve. Svaki član je zaista bio zbir prethodna dva, paipak nije mogao ni da pretpostavi od kakve je važnosti sve to za Sonijerovslučaj."Matematičar Leonardo Fibonači došao je do ovog niza brojeva u trinae-stom veku. Očigledno ne može biti slučajnost da svi brojevi koje je Sonijernapisao na podu pripadaju Fibonačijevom čuvenom nizu."

Faš je nekoliko trenutaka zurio u mladu ženu. "Dobro, ukoliko to nije slu-čajnost, da li biste mi rekli zašlo je Sonijer lo uradio. Staje želeo da kaže?Šta to znači?'

62 •?? Den BraunOna slegnu ramenima. "Apsolutno ništa. U tome je poenta. To je jedno-stavna kriptografska šala. Kao da uzimate reci iz čuvene pesme i nasumiceih redate da biste videli da li će iko prepoznati šta odabrane reci imaju zajed-ničko."Faš preteći koraknu ka njoj, tako da mu se lice našlo na samo nekolikocentimetara od njenog. "Iskreno se nadam da imate mnogo bolje objašnjenjeod tog"Sofine nežne crte postaše zapanjujuće oštre kad se nagnula ka njemu."Kapetane, imajući na umu šta rizikujete večeras, mislila sam da ćete cenitisaznanje da se Zak Sonijer možda igra sa vama. Očigledno to nije slučaj.Obavestiću direktora Kriptografije da vam više nisu potrebne naše usluge."Rekavši to, ona se okrenu na petama i marširajući ode putem kojim jedošla.Zaprepašćen, Faš je posmatrao kako nestaje u tami. Je li ona poludela?Sofi Nevo je upravo postavila novu definiciju profesionalnog samoubistva.Faš se okrenu ka Langdonu koji je još telefonirao, zabrinutiji nego malo-čas. Ambasada Sjedinjenih Država. Bezu Faš je prezirao mnoge stvari... alimalo ih je izazivalo veći gnev od ambasade Sjedinjenih Država.Faš i ambasador su ukrštali rogove redovno oko zajedničkih poslova drža-ve - njihovo najčešće bojno polje bilo je sprovođenje zakona prema Ameri-kancima u poseti. Gotovo svakodnevno je Sudska policija hapsila američkestudente na razmeni zbog posedovanja droga, američke poslovne ljude zbogunajmljivanja maloletnih prostitutki, američke turiste zbog krađe ili uništa-vanja imovine. Po zakonu, Američka ambasada je mogla da interveniše i iz-ruči okrivljene građane Sjedinjenim Državama, gde ne bi dobili više od ne-koliko packi.I ambasada je bez izuzetka upravo to i radila.U emasculation de la Police Judiciaire, tako je to Faš nazivao. ParišMatch je u skorije vreme objavio strip koji je prikazivao Faša kao policij-skog psa koji pokušava da ugrize američkog kriminalca, ali ne može da gadohvati jer je vezan za Američku ambasadu.Ne večeras, Faš je rekao sam sebi. Suviše se toga rizikuje.Kad je Robert Langdon prekinuo vezu, izgledao je bolesno."Da li je sve u redu?" upita Faš.Langdon slabašno odmahnu glavom.Loše vesti od kuće, oseti Faš, primećujući, dok je uzimao telefon, da se

Langdon preznojio."Nesreća", promuca Langdon, gledajući Faša sa čudnim izrazom na licu."Prijatelj..." Oklevao je. "Moraću da otputujem kući odmah ujutro."Faš nije sumnjao da je šok na Langdonovom licu iskren, pa ipak je osetiojoš nešto, kao da udaljeni strah iznenada počinje da svetluca u očima Ame-

Da Vinčijev kod •&» 63rikanca. "Žao mi je što to čujem", reče Faš, pomno posmatrajući Langdona."Želite li da sednete?" Pokaza na jednu od klupa za posetioce galerije.Langdon odsutno klimnu glavom i načini nekoliko koraka ka klupi. Za-stade, svakog trenutka sve zbunjeniji. "U stvari, mislim da bih da odem dotoaleta."Faš se u sebi namršti zbog odlaganja. "Toalet. Naravno. Hajde da napra-vimo pauzu od nekoliko minuta." On pokaza niz dug hodnik u pravcu izkojeg su došli. "Toaleti su tamo, u pravcu kustosove kancelarije."Langdon je oklevao, okrećući se u suprotnom smeru, ka drugom krajuhodnika Velike galerije. "Mislim da se tamo nalazi mnogo bliži toalet."Faš uvide daje Langdon u pravu. Bili su na dve trećine puta niz hodnik,i Velika galerija se završavala parom toaleta. "Da pođem sa vama?"Langdon odmahnu glavom, već zalazeći dublje u galeriju. "Nema potre-be. Želeo bih da budem sam nekoliko trenutaka."Faša nije oduševljavala pomisao da Langdon sam luta hodnikom, ali ga jetešilo to stoje znao daje Velika galerija šlepa ulica čiji se jedini izlaz nala-zio na drugom kraju - kapija ispod koje su ušli. Iako su francuska protivpo-žarna pravila nalagala nekoliko požarnih stepenica za slučaj opasnosti za ova-ko velik prostor, te su požarne stepenice bile automatski blokirane kada jeSonijer aktivirao sigurnosni sistem. Istina, taj sistem je sada poništen, što jeotključalo požarne stepenice, ali to nije imalo značaja - spoljašnja vrata bi,ukoliko bi se otvorila, aktivirala protivpožarni alarm. Pored toga, napoljusu čekali agenti Sudske policije. Langdon nije nikuda mogao bez Fašovogdopuštenja."Moram da se vratim do kancelarije gospodina Sonijera za trenutak",reče Faš. "Molim vas da odmah dođete do mene, gospodine Langdon. Omnogo čemu moramo da razgovaramo."Langdon mahnu bez reci dok je nestajao u tami.Okrećući se, Faš ljutito odmaršira u suprotnom smeru. Kada je došao dokapije, provukao se ispod, izašao iz Velike galerije, odmakao niz hodnik iuleteo u komandni centar u Sonijerovoj kancelariji."Ko je dao odobrenje da se Sofi Nevo pusti u ovu zgradu!" urlao je Faš.Kole je odgovorio prvi. "Reklaje stražarima napolju daje resila šifru."

Faš se osvrte oko sebe. "Je li otišla?""Nije sa vama?""Otišla je." Faš baci pogled na zamračeni hodnik. Očigledno, Sofi nijebila raspoložena da zastane i proćaska sa drugim službenicima dok je napu-štala zgradu.Za trenutak, Faš pomisli da radiom pozove čuvare na međuspratu i kažeim da zaustave Sofi i dovukli je natrag pre nego što stigne da napusti zgradu.Potom malo bolje razmisli. To je govorio samo njegov ponos... hteo je danjegova bude poslednja. Dovoljno mu je ometanja za noćas

64Den BraunPozabavi se agentom Nevo kasnije, rekao je sam sebi, unapred se radu-jući što će je otpustiti.Potiskujući Sofi s uma, Faš se za trenutak zagleda u minijaturnog viteza naSonijerovom radnom stolu. Potom se ponovo okrete ka Koleu. "Imate li ga?"Kole kratko klimnu i okrenu laptop ka Fašu. Crvena tačka se jasno vi-dela na planu Muzeja, trepćući ravnomerno u prostoriji obeleženoj kaoTOILETTES PUBLIQUES."Dobro", reče Faš, paleći cigaretu i odlazeći u hodnik. "Moram da tele-foniram. Pazite prokleto dobro da Langdon ne ode dalje od toaleta."

EOOLJNUE IZRobert Langdon je zbunjeno koračao ka kraju Velike galerije. Iznova i iz-nova mu se u sećanju vrtela Sofina telefonska poruka. Na kraju hodnika,osvetljeni znaci sa međunarodno prepoznatljivim figurama - nalepnicamaza toalete, vodili su u lavirint pregradaka.Pronašavši vrata muškog toaleta, Langdon uđe i pritisnu prekidač zasvetio.Prostorija je bila prazna.Prišavši lavabou, ispljuska se hladnom vodom po licu i pokuša da se raz-budi. Oštra fluorescentna svetla odbleskivala su od golih pločica, a čitavaprostorija imala je miris amonijaka. Dok se brisao peškirom, vrata toaletaiza njega se uz škripu otvoriše. Okrete se.Sofi Nevo ušla je u prostoriju, zelenih očiju ispunjenih strahom. "Hvalabogu da ste došli. Nemamo mnogo vremena."Langdon je stajao pored lavaboa, zureći u neverici u šifranta Sudskepolicije, Sofi Nevo. Samo nekoliko minuta ranije, Langdon je slušao njenutelefonsku poruku i mislio kako je šifrantkinja verovatno luda. Ipak, što jeviše slušao, više je osećao da Sofi Nevo govori iskreno. Nemojte reagovatina ovu poruku. Samo mirno slušajte. Trenutno ste u opasnosti. Pažljivo pra-

tite moja uputstva. Ispunjen nesigurnošću, Langdon je odlučio da učini upra-vo onako kako mu je Sofi savetovala. Rekao je Fašu da se telefonska porukaodnosila na povređenog prijatelja kod kuće. Potom je zatražio da ode do toa-leta na kraju Velike galerije.Sofi je sada stajala ispred njega, još uvek pokušavajući da dođe do daha.Pod fluorescentnim svetlom Langdon sa iznenađenjem otkri da se iza njenogstrogog izgleda kriju neočekivano blage crte lica. Jedino joj je pogled biooštar, a takva je jukstapozicija u njegovom sećanju prizivala prizore više-slojnog Renoarovog portreta... zamagljenog ali jasnog, sa smelošću koja jezadržavala svoj pokrov misterije."Želela sam da vas upozorim, gospodine Langdon..." poče Sofi, još uvek/.udno hvatajući vazduh, "da se nalazite sous surveillance cachee. Pod pri-smotrom." Dok je govorila, njen engleski sa akcentom odzvanjao je, pa jojje glas dobijao izvesnu šupljinu."Ali... zašto?" upita Langdon. Sofi mu je već objasnila preko telefona, alije potvrdu želeo sa njenih usana."Zato šio ste", reče ona, koraknuvši ka njemu, "vi Fašov glavni osumnji-čeni za ovaj zločin."

66 •&» Den BraunLangdon bese pripremljen na te reci, pa ipak su mu sada zvučale još be-smislenije. Prema onome što je Sofi rekla, Langdon nije bio pozvan u Luvr tenoći kao simbolog, nego kao osumnjičeni, i trenutno je bio, ne znajući, metajedne od omiljenih metoda ispitivanja Sudske policije — surveillance cachee- veste obmane pri kojoj bi policija mirno pozvala osumnjičenog na mestozločina i ispitala ga u nadi da će postati nervozan i greškom se odati."Pogledajte u levi džep sakoa", reče Sofi. "Pronaći ćete dokaz da vas držena oku."Langdon oseti kako oprez u njemu raste. Da pogledam u džep? Zvučaloje kao neki jeftin trik."Samo pogledajte."Zbunjen, Langdon posegnu u levi džep svog sakoa od tvida - onaj kojinikada nije upotrebljavao. Pipajući, nije pronašao ništa. Sta si zaboga oče-kivao? Počeo je da se pita da li je, možda, Sofi ipak luda. Tada mu se prstiočešaše o nešto. Malo i čvrsto. Hvatajući sićušni predmet prstima, Langdonga izvuče i zaprepašćeno pogleda. Bio je to metalni disk u obliku dugmeta,veličine baterije za ručni sat. Nikada ga pre nije video. "Sta...""GPS uređaj", objasni Sofi. "Javlja svoju lokaciju satelitu globalnog siste-ma za pozicioniranje koji nadgleda Sudska policija. Koristimo ih za praćenje.Precizan je do u pola metra bilo gde na kugli zemaljskoj. Imaju vas na elek-tronskom povocu. Agent koji je došao po vas u hotel ubacio vam gaje u džep

pre nego što ste izašli iz sobe."Langdon se u mislima vrati u hotelsku sobu... tuširanje na brzinu, obla-čenje, agent Sudske policije koji mu ljubazno pridržava sako dok napuštajusobu. Unutra je sveže, gospodine Langdon, rekao je agent. Proleče u Pari-zu nije sasvim onakvo kakvim ga vaša pesma predstavlja. Langdon mu jezahvalio i ogrnuo sako.Pogled Sofinih maslinastih očiju bio je pronicljiv. "Nisam vam ranije re-kla za 'bubicu' jer nisam htela da proverite džep pred Fašom. On ne sme znatida ste je pronašli."Langdon nije imao predstavu šta da kaže na to."Obeležili su vas zato što su mislili da biste mogli pobeći." Ona zastade."Zapravo, nadali su se da ćete pobeći; to bi samo potvrdilo vašu krivicu.""Zašto bih bežao!" uzviknu Langdon. "Nevin sam!""Faš ne misli tako."Ljutito, Langdon odmaršira do korpe za otpatke u nameri da baci bubicuza praćenje."Ne!" Sofi ga zgrabi za ruku i zaustavi ga. "Ostavite je u džepu. Ako je ba-cite, signal će prestati da se kreće i znaće da ste je pronašli. Jedini razlog štovas je Faš pustio samog jeste taj što zna gde ste. Ako pomisli da ste otkrili..."Sofi nije završila rečenicu. Umesto toga, istrgnu mali disk iz Langdonove

Da Vinčijev kod ?*» 67ruke i ubaci ga natrag u džep njegovog sakoa od tvida. "Bubica ostaje uz vas.Barem za sada."Langdon bese izgubljen. "Do đavola, na osnovu čega Faš veruje da samja ubio Zaka Sonijera!""Ima prilično ubedljive razloge." Sofino lice bese smrknuto. "Postoji do-kaz koji još niste videli. Faš gaje dobro sakrio od vas."Langdon je mogao jedino da zuri u nju."Sećate li se tri reda teksta koji je Sonijer ispisao na podu?"Langdon klimnu. Te brojke i reci su mu se urezali u sećanje.Sofin glas se pretvori u šapat. "Na žalost, to što ste videli nije ćela poruka.Postojao je i četvrti red koji je Faš fotografisao i potom obrisao pre nego štoste vi stigli."Iako je znao da se rastvorljivo mastilo vodenog markera veoma lako možeizbrisati, nije mogao ni da pretpostavi zašto bi Faš to učinio."Poslednji red", reče Sofi, "bilo je nešto što Faš nije želeo da vidite." Onazastade. "Barem dok ne završi sa vama."Sofi izvadi iz džepa svog džempera kompjuterski odštampanu fotografiju

i poče daje ispravlja. "Faš je snimke sa mesta zločina poslao večeras u Ode-Ijenje za kriptologiju u nadi da ćemo otkriti šta Sonijerova poruka znači. Ovoje fotografija kompletne poruke." Pružila je stranicu Langdonu.Zbunjen, Langdon pogleda snimak. Fotografija je u krupnom planu pri-kazivala svetleću poruku na parketu poda. Poslednji red poruke pogodio jeLangdona poput udarca u stomak.13-3-2-21-1-1-8-5O, rana davi,l'1 Al' demon zlo čini!P.S. Pronađi Roberta Langdona

POGUMJE13Nekoliko sekundi Langdon je u čudu zurio u fotografiju Sonijerovog post-skriptuma. P.S. Pronađi Roberta Langdona. Izgledalo mu je da se pod po-mera pod nogama. Sonijer je ostavio postskriptum sa mojim imenom? Ni unajluđim snovima Langdon se tome ne bi nadao."Da li sada razumete", upita Sofi, dok joj se u očima čitala žurba, "zastojeFaš naredio da vas večeras dovedu ovamo, i zašto ste vi glavni osumnjičeni?"Jedino što je Langdon tog trenutka razumeo jeste razlog Fašovog samo-zadovoljstva kada je Langdon pretpostavio da bi Sonijer optužio svog ubicupo imenu.Pronađi Roberta Langdona."Zašto bi Sonijer napisao tako nešto?" upita Langdon, dok mu se zbunje-nost pretvarala u gnev. "Zašto bih ja ubio Zaka Sonijera?""Faš tek treba da otkrije motiv, ali snimao je čitav razgovor sa vama ve-čeras nadajući se da biste mu ga vi mogli otkriti."Langdon zausti, ali ipak ne reče ništa."Nosi minijaturni mikrofon", objasni Sofi. "On je povezan sa predajnikomu njegovom džepu koji šalje signal u komandni centar.""To nije moguće", promuca Langdon. "Ja imam alibi. Posle predavanjasam otišao pravo u hotel. Možete proveriti na recepciji.""Faš je već proverio. Njegov izveštaj kaže da ste zatražili ključ od recep-cionara u deset i trideset. Na nesreću, ubistvo se desilo nešto malo pre jeda-naest. Lako ste mogli neopaženo izaći iz sobe.""To je ludost! Faš nema nikakvih dokaza!"Sofine oči se razrogačiše kao da govore: Nema dokaza? "GospodineLangdon, vaše ime je ispisano na podu pored lesa, a Sonijerov planer poka-zuje da ste bili sa njim nekako baš u vreme ubistva." Ona zastade. "Faš imaviše nego dovoljno dokaza da vas privede radi ispitivanja."Langdon iznenada pomisli da mu treba advokat. "Ja to nisam uradio."

Sofi uzdahnu. "Ovo nije američka televizija, gospodine Langdon. U Fran-cuskoj, zakoni štite policiju, a ne kriminalce. Na nesreću, u ovom slučaju,treba uzeti u obzir i medije. Žak Sonijer je bio veoma istaknuta i omiljenaličnost u Parizu, i njegovo ubistvo će biti glavna vest ujutro. Faš će se naćipod stalnim pritiskom da da izjavu, a mnogo bolje će izgledati ako bude imaoosumnjičenog u pritvoru. Bili krivi ili ne, Sudska policija će vas sasvim sigur-no zadržati dok ne razjasne šta se zapravo dogodilo."Langdon se osećao popni životinje u kavezu. "Zašto mi sve ovo govorile?"

Da Vinčijev kod «^» 69"Zato što, gospodine Langdon, ja verujem da ste nevini." Sofi za trenu-tak odvrati pogled, a potom ga ponovo pogleda u oči. "I zato što sam delomja kriva što ste u nevolji.""Molim? Vaša je krivica što je Sonijer pokušao da mi smesti?""Sonijer nije pokušao da vam smesti. To je greška. Poruka sa poda name-njena je meni."Langdonu je trebao minut da to svari. "Molim?""Ta poruka nije namenjena policiji. Napisao ju je za mene. Sve je uradiona brzinu i jednostavno nije shvatio kako će to izgledati policiji." Ona zasta-de. "Numerička šifra je besmislena. Sonijer ju je napisao kako bi bio siguranda će se u istragu uključiti kriptografi, i kako bih ja odmah znala šta mu sedogodilo."Langdonu su stvari postajale sve manje jasne. Da lije ili ne Sofi Nevo si-šla sa uma bilo je ovog trenutka otvoreno pitanje, ali je sada barem razumeozašto je pokušavala da mu pomogne. P.S. Pronađi Roberta Langdona. Oči-gledno je verovala da joj je kustos ostavio šifrovani postskriputum da bi pro-našla Langdona. "Ali zašto mislite daje poruka namenjena vama?""Skica po Vitruviju", odgovori jednostavno. "Taj crtež je oduvek bio mojeomiljeno Da Vinčijevo delo. Večeras gaje Sonijer upotrebio da privuče mojupažnju.""Čekajte. Kažete daje kustos znao koje je vaše omiljeno umetničko delo?"Ona klimnu glavom. "Izvinite. Sve ovo vam govorim bez reda. Zak So-nijer i ja..."Sofin glas utihnu i Langdon primeti u njemu iznenadnu tugu, bolnu pro-šlost, kako provejava ispod površine. Sofi i Zak Sonijer su očigledno bili unekoj posebnoj vezi. Langdon je posmatrao lepu ženu pred sobom, u potpu-nosti svestan činjenice da su stariji ljudi u Francuskoj često imali mlade lju-bavnice. Ipak, Sofi Nevo nekako nije ličila na "metresu"."Pre deset godina smo se razišli", reče Sofi, sada šapatom. "Od tada je-dva da smo progovorili. Noćas, kada je Kriptologija primila vest daje ubijeni kada sam videla snimke njegovog tela i tekst na podu, shvatila sam da je

pokušavao da mi pošalje poruku.""Zbog Skice po VitruvijuT"Da. I zbog slova P.S.""PostskriptumVOna odmahnu glavom. "P.S. su moji inicijali.""Ali vi se zovete Sofi Nevo."Ona skrenu pogled. "P.S. je nadimak koji mi je dao kada sam živela sanjim." Ona pocrvene. "To je skraćeno od Princeza Sofi."Langdon ne odgovori."Smesno, znam", reče ona. "Ali to se dešavalo pre mnogo godina. Kada<mm bila mala."

70 *&? Den Braun"Poznavali ste ga kada ste bili deteT'"Jako dobro", reče ona, dok su joj se oči punile suzama. "Žak Sonijer mije bio deda,"

EofflJNUE 14 de je Langdon?" upita Faš, izbacujući poslednji dim cigarete dok je ula- zio u komandni centar."Još uvek u toaletu, gospodine." Poručnik Kole je očekivao to pitanje.Faš zagunđa. "Vidim da mu se ne žuri."Kapetan je posmatrao GPS tačku preko Koleovog ramena, i Kole je goto-vo mogao čuti kako se točkici okreću. Faš se opirao porivu da ode i proveriLangdona. U idealnim uslovima, subjektu praćenja se omogućavalo maksi-malno vreme i sloboda, kako bi se uljuljkao u lažni osećaj sigurnosti. Lang-don se mora vratiti sopstvenom voljom. Ipak, prošlo je već gotovo desetminuta.Suviše vremena."Ima li šanse da nas je otkrio?" upita Faš.Kole odmahnu glavom. "Još uvek vidimo male pokrete u toaletu, bubicaje očito još uvek na njemu. Možda mu nije dobro? Da nas je razotkrio otara-sio bi se bubice i pokušao da pobegne."Faš pogleda na sat. "Dobro."Ipak je bio zabrinut. Čitavo veče je Kole osećao daje kapetan neuobiča-jeno napet. Uvek smiren i postojan pod pritiskom, Faš kao da je te noćidopustio emocijama da se umešaju.Ne čudi me, mislio je Kole. Fašuje očajnički potrebno ovo hapšenje. Ne-davno su Vlada i mediji otvoreno kritikovali Fašovu agresivnu taktiku, nje-I'.KVC sukobe sa stranim ambasadama i preveliki budžet za najnoviju tehno-Inviju. Noćašnje hapšenje Amerikanca u velikom stilu zasigurno bi ućutkalo

nnc- koji su ga kritikovali, pomažući mu tako da osigura svoj položaj za ne-koliko narednih godina, sve dok ne bude mogao da se povuče sa pozama-šnom penzijom. Bog zna da mu je penzija potrebna, mislio je Kole. Fašovapredanost tehnologiji naudila mu je kako poslovno tako i privatno. Pričalosr da je pre nekoliko godina Faš investirao čitavu svoju ušteđevinu u nekutehnološku novotariju i daje izgubio i košulju sa leđa. A Faš je čovek kojinosi samo najfinije košulje.Noćas je još uvek bilo vremena. Neobično uplitanje Sofi Nevo, iako ne-siećno, samo ga je okrznulo. Ona je otišla, a Faš je još uvek imao karte u ruci.Tok je trebalo da obavesti Langdona daje njegovo ime bilo napisano na podupored žrtve. P.S. Pronađi Roberta Langdona. Reakcija Amerikanca na tajmali dokaz zaista će mnogo otkriti.

72Den Braun"Kapetane?" zvao ga je jedan od agenata Sudske policije sa drugog kra-ja kancelarije. "Mislim daje bolje da preuzmete ovaj poziv." Pružao mu jeslušalicu, zabrinutog izraza."Ko je to?" upita Faš.Agent se namršti. "Direktor Odeljenja kriptografije.""I?""Radi se o Sofi Nevo, gospodine. Nešto nije u redu."

ta/UE 13Bilo je vreme.Sajlas se osećao jakim dok je izlazio iz crnog audija, a noćni povetaracse igrao njegovom širokom odorom. Vetrovi promene osete se u vazduhu.Znao je da će zadatak koji gaje čekao zahtevati više umešnosti nego snage,i stoga pištolj bese ostavio u kolima. Hekler i koh USP 40 sa trinaest metakadobio je od Učitelja.Oružju smrti nije mesto u Božjoj kući.Trg Sen-Sulpis ispred velike crkve bio je prazan u ovo doba, a jedinevidljive duše na drugom kraju trga behu dve maloletne prostitutke koje suse nudile okasnelim turistima. Njihova privlačna tela izazivala su poznatužudnju u Sajlasovim bedrima. Butine mu se instinktivno zgrčiše i bodljikavipojas od kostreti bolno mu se useče u meso.Pohota istog trenutka ispari. Već godinama se Sajlas predano odricao sek-sualnih uživanja. Bio je to Put. Znao je da mnogo toga žrtvuje za Opus Dei,ali je mnogo više dobio za uzvrat. Zavet na celibat i odricanje od ličnih doba-ra teško da su bili žrtva. Imajući u vidu siromaštvo iz kojeg je potekao i sek-

sualne užase koje je izdržao u zatvoru, celibat je bio dobrodošla promena.Sada, vrativši se u Francusku po prvi put od kako su ga uhapsili i otpre-mili u zatvor u Andori, Sajlas je osećao kako ga domovina iskušava, izvla-čeći nasilna sećanja iz njegove duše koja se bese iskupila. Ponovo si rođen,podseti samoga sebe. Njegova današnja služba Bogu zahtevala je greh ubi-stva, žrtva koju će morati zauvek da zadrži u sebi.Mera tvoje vere je mera bola koji možeš da izdržiš, rekao mu je Učitelj.Sajlasu bol nije bio stran i goreo je od nestrpljenja da se dokaže pred Učite-ljem, onim koji gaje uverio da se upravlja prema nalozima više sile."Hago la obra de Dios", prošaputa Sajlas, krećući se ka ulazu u crkvu.Zastajući u senci masivnih vrata, on duboko uzdahnu. Sve do tog trenut-ka nije u potpunosti shvatao šta se sprema da uradi i šta ga čeka unutra.Ključni kamen. On će nas dovesti do našeg konačnog cilja.Podiže avetinjski bledu pesnicu i zalupa tri puta po vratima.Nekoliko trenutaka kasnije, zasuni na ogromnom drvenom portalu poče-še da se pomeraju.

PofflJNUE 16Sofi nije tačno znala koliko će trebati Fašu da shvati da nije napustila zgra-du. Videvši daje Langdon očigledno suviše uzbuđen, Sofi se pitala da lije učinila pravu stvar kada gaje saterala ovde u toalet.Sta sam drugo mogla da radim ?Setila se tela svog dede, nagog i sa širom raširenim nogama i rukama napodu. Postojalo je vreme kada joj je značio sve na svetu - pa ipak se noćasiznenadila što ga gotovo i nije žalila. Žak Sonijer je u stvari za nju bio stra-nac. Njihova veza je pukla u sekundi, jedne martovske večeri kada su joj biledvadeset i dve godine. Pre deset godina. Sofi se bese vratila nekoliko danaranije sa poslediplomskih studija u Engleskoj i greškom zatekla dedu u ne-čemu što očigledno nije trebalo da vidi. Bio je to prizor u koji jedva da je idanas verovala.Da nisam videla sopstvenim očima...Suviše se stidela i suviše je bila zapanjena da bi izdržala dedine mučnepokušaje da objasni. Smesta se odselila, uzevši ušteđeni novac i iznajmilamali stan sa cimerima. Zaklela se da nikada nikome neće reći staje videla.Dedaje očajnički pokušavao da dopre do nje, slao joj poruke i pisma, pre-klinjući je da se sastanu kako bi joj objasnio. Kako da joj objasni!? Sofijeodgovorila samo jednom - da mu zabrani daje ikada više pozove ili pokušada se nađe sa njom u javnosti. Plašila se da bi njegovo objašnjenje bilo uža-snije od samog događaja.Neverovatno, ali Sonijer nikada nije odustao. Deset godina joj je pisaouporno i sada su ta pisma stajala neotvorena u fioci njenog toaletnog stola.

Dedi je služilo na čast što se nikada nije oglušio o njenu zabranu i nazvao je.Sve do danas poslepodne."Sofi?" Glas mu je zvučao zapanjujuće umorno na njenoj sekretarici. "Po-stupao sam u skladu sa tvojom željom toliko dugo... i boli me što te zovem,ali moram da razgovaram sa tobom. Nešto strašno se dogodilo."Stojeći u kuhinji svog pariškog stana, Sofi prođoše žmarci kad gaje po-novo čula, nakon svih tih godina. Njegov nežan glas vratio je čitavu plimuuspomena iz detinjstva."Sofi, molim te saslušaj me." Govorio joj je na engleskom, kao što jeuvek radio kada je bila mala. Vežbaj francuski u školi. Vežbaj engleski kodkuće. "Ne možeš se zauvek ljutiti na mene. Zar nisi pročitala pisma koja samti slao svih ovih godina? Zar ne razumeš?" On zastade. "Moramo smesta da

Da Vinčijev kod *&> 75razgovaramo. Molim te ispuni svom dedi ovu jednu želju. Pozovi me u Luvr.Odmah. Verujem da smo ti i ja u velikoj opasnosti."Sofi je zurila u telefonsku sekretaricu. U opasnosti? O čemu je on pričao?"Princezo..." Dedin glas se gušio od osećanja koja Sofi nije mogla daodredi. "Znam da sam krio stvari od tebe i znam da me je to koštalo tvojeljubavi. Ali bilo je to radi tvoje bezbednosti. Sada moraš da saznaš istinu.Molim te, moram da ti kažem istinu o tvojoj porodici."Iznenada, Sofije mogla da čuje otkucaje sopstvenog srca. O mojoj poro-dici? Sofini roditelji su poginuli kada je imala svega četiri godine. Kola suim sletela sa mosta u brzu reku. Njena baka i mlađi brat takođe su bili u ko-lima, i u samo jednom trenutku izbrisana je čitava Sofina porodica. Imala jeisečke iz novina koji su to potvrđivali.Njegove reci su učinile da bolni nalet čežnje jurne kroz njene kosti.Moja porodica! U tom deliću sekunde. Sofi je videla prizore iz sna iz kojegse bezbroj puta budila kao mala: Moja porodica je živa! Vraćaju se kući! Ali,baš kao u njenom snu, slike nestaše.Tvoja porodica je mrtva, Sofi. Neće se vratiti kući."Sofi..." govorio je deda sa telefonske sekretarice. "Godinama sam čekaoda ti kažem. Čekao sam pravi trenutak, ali sada nema više vremena. Nazovime u Luvr. Čim ovo čuješ. Čekaću ovde čitave noći. Plašim se da smo obojeu opasnosti. Ima toliko toga što treba da znaš."Poruka se završila.U tišini, Sofije stajala drhteći. Činilo se da su prošli minuti. Dok je raz-mišljala o dedinoj poruci, samo jedna mogućnost je imala smisla, i ona shvatinjegovu pravu nameru.Bio je to mamac.Očigledno, njen deda je očajnički želeo daje vidi. Sve bi pokušao. Ga-

đenje koje je osećala prema njemu se produbi. Sofi se pitala da nije moždaoboleo od smrtonosne bolesti i odlučio da pokuša sve čega bi mogao da seseti ne bi li je naterao da ga poslednji put poseti. Ako je bilo tako, mudro jeodabrao.Moju porodicu.Sada, dok je stajala u mraku toaleta u Luvru, Sofi je mogla da čuje odjektelefonske poruke od tog poslepodneva. Sofi, možda smo oboje u opasnosti.Pozovi me.Nije ga pozvala. Niti je planirala da to uradi. Sada, međutim, njen skepti-cizam bio je pred iskušenjem. Njen deda je ležao ubijen u svom sopstvenommuzeju. I napisao je šifru na podu.Šifru za nju. U to je bila sigurna.Iako nije ra/.umela značenje poruke, Sofi je znala daje kodirana prirodaporuke dodatni doka/ da su reci nainenjene njoj. Sofina strast prema kripto- vešlinn koju je posi'iloval.i bili su rezultat odrastanja sa Zakom So-

76«*.Den Braunnijerom - koji je i sam bio fanatik za šifre, igre reci i zagonetke. Koliko smosamo nedelja proveli rešavajući kriptograme i ukrštene reci u novinama?Kada joj je bilo dvanaest, Sofi je mogla da resi ukrštene reci u Mondubez ičije pomoći, a deda ju je usavršio u ukrštenim recima na engleskom,matematičkim zagonetkama i zameni brojeva. Sofi ih je gutala. Naposletkuje svoju strast pretvorila u profesiju postavši šifrant za Sudsku policiju.Noćas, kriptograf u njoj bio je primoran da se divi efikasnosti kojom jenjen deda upotrebio jednostavnu šifru da spoji dva potpuna stranca - SofiNevo i Roberta Langdona.Pitanje je zašto?Na nesreću, iz zbunjenog pogleda u Langdonovim očima Sofi je videlada Amerikanac nema ništa bolju ideju o tome od nje.Sofi ponovo krenu u napad. "Vi i moj deda ste planirali da se nađete ve-čeras. Zbog čega?"Langdon je izgledao iskreno zbunjen. "Njegova sekretarica je zakazalasastanak i nije navela nikakve posebne razloge, a ja nisam pitao. Pretposta-vio sam daje čuo da ću držati predavanje o paganskoj ikonografiji u francu-skim katedralama, da se interesovao za temu i mislio da bi bilo zabavno dase nađemo na piću."Sofi nije poverovala u to. Veza je bila labava. Njen deda je znao više opaganskoj ikonografiji od bilo koga na svetu. Kao izuzetno povučen čovek,ne bi baš uživao u ćaskanju sa nekim američkim profesorima ako za to nemajako važan razlog.

Sofi duboko uzdahnu i ponovo poče. "Danas poslepodne me je deda na-zvao i rekao mi je da smo on i ja u ozbiljnoj opasnosti. Da li vam to neštogovori?"Langdonove plave oči se sada smrknuše od zabrinutosti. "Ne, ali s obzi-rom na to što se upravo dogodilo..."Sofi klimnu. Imajući u vidu večerašnje događaje, bila bi luda kada se nebi uplašila. Osećajući se iscrpljeno, ona ode do malog prozora na drugom kra-ju kupatila i bez reci pogleda kroz mrežu alarm-žice usađene u staklo. Bilisu visoko - najmanje dvanaest metara.Uzdahnuvši, ona podiže pogled ka očaravajućoj panorami Pariza. Sanjene leve strane, preko Sene, osvetljena Ajfelova kula. Pravo napred, Tri-jumfalna kapija. A desno, visoko na talasastoj padini Monmartra, elegantnaarabeskna kupola Svetog Srca, čiji je uglačani kamen sijao belo poput sjaj-nog svetilišta.Ovde, u najzapadnijem kraju krila Denon, prostrana ulica ka Trgu Karu-sel, postavljena u pravcu sever-jug, pružala se gotovo uz zgradu, a samo juje jedan uzani ivičnjak razdvajao od spoljašnjeg zida Luvra. Daleko ispod,uobičajeni karavan gradskih kamiona noćne dostave lenjo je stajao, čekaju-ći da se promeni svetio na semaforu. "Ne znam...", reče Langdon, prilazeći

Da Vinčijev kod «&» 77joj. "Vaš deda očigledno nešto pokušava da nam kaže. Žao mije što sam odtako male pomoći."Sofi se okrete od prozora, osećajući iskreno žaljenje u Langdonovomdubokom glasu. Čak i uz svu nevolju koja gaje snašla, očigledno je želeoda joj pomogne. Učitelj u njemu, pomisli ona, pošto bese pročitala podatkekoje je Sudska policija imala o osumnjičenom. Naučnik koga je očito ljutilošto nešto ne razume.To nam je zajedničko, pomisli Sofi.Kao šifrantkinja, Sofi je zarađivala za život tako što je pronalazila smisaou naizgled besmislenim podacima. Noćas je najbolja pretpostavka koju jesmislila bila ta da Robert Langdon, znao on to ili ne, poseduje informacijekoje su njoj očajnički potrebne. Princezo Sofi, pronađi Roberta Langdona.Koliko je jasnija mogla da bude poruka njenog dpde? Bilo joj je potrebnoviše vremena sa Langdonom. Vremena da misli. Vremena da zajedno reseovu misteriju. Na nesreću, vreme im je isticalo.Gledajući u Langdona, Sofi se odluči na jedini mogući korak. "Bezu Fašće vas staviti u pritvor svakog trenutka. Mogu da vas izvedem iz ovog mu-zeja, ali moramo odmah da delamo."Langdonove oči se razrogačiše. "Hoćete da pobegneml"

"To je najpametnije što možete da uradite. Ako dopustite da vas Faš pri-tvori, provešćete nedelje u francuskom zatvoru dok se Sudska policija i Ame-rička ambasada budu borile za pravo da vam sude. Ali ako vas izvedemoodavde i stignemo do ambasade, tada će vaša vlada zaštititi vaša prava dokne dokažemo da nemate nikakve veze sa ovim ubistvom."Langdon nije bio ni izdaleka ubeđen. "Zaboravite! Faš ima naoružanečuvare na svakom izlazu! Čak i ako pobegnem, bežanje će me učiniti jošsumnjivijim. Morate reći Fašu daje poruka na podu namenjena vama, i damoje ime ne znači da sam ubica.""To ću uraditi", reče Sofi brzo, "ali tek kad budete na sigurnom, u Ameri-čkoj ambasadi. Ona je samo na oko kilometar i po odavde, a moja kola suparkirana ispred muzeja. Baviti se Fašom odavde je suviše veliki rizik. Zarne shvatate? Faš se večeras posvetio dokazivanju vaše krivice. Jedini razlogodlaganja vašeg hapšenja jeste to što se nadao da ćete reći ili učiniti neštošto će potvrditi njegove sumnje.""Upravo tako! Na primer, da pobegneml"Mobilni telefon u džepu Sofinog džempera iznenada poče da zvoni. Ve-rovatno Faš. Ona gurnu ruku u džep i isključi telefon."Gospodine Langdon", reče ona brzo, "moram da vam postavim posled-nje pitanje." I možda čitava vaša budućnost zavisi od njega. "Poruka na podusasvim sigurno nije dokaz vaše krivice, pa ipak je Faš rekao našem timu dajesiguran da ste vi njegov čovek. Možete li se setiti bilo kog drugog razloga/bog kojeg bi on bio ubeđen da ste vi krivi?"

78 «*?Den BraunLangdon je ćutao nekoliko trenutaka. "Apsolutno nijednog."Sofi uzdahnu. Što znači da Faš laže. Zašto, Sofi nije mogla ni da zamisli,ali to nije bilo bitno ovog trenutka. Ostajala je činjenica daje Bezu Faš odlu-čio da strpa Roberta Langdona iza rešetaka i to noćas, po svaku cenu. Sofije želela Langdona za sebe, i zato se nametalo samo jedno rešenje.Moram da odvedeni Langdona u Američku ambasadu.Okrećući se ka prozoru, Sofi pogleda kroz alarmnu žicu umetnutu u pro-zorsko staklo, niz vrtoglavih dvanaest metara do pločnika ispod. Skok saove visine bi Langdonu slomio noge. U najboljem slučaju.Ipak, Sofi donese odluku.Robert Langdon mora da pobegne iz Luvra, hteo to ili ne.

17)}17 ako to mislite - ne javlja se?" Faš je bio u neverici. "Zovete je na mo-li bilni, zar ne? Znam da ga nosi sa sobom."

Kole je već nekoliko puta pokušavao da dobije Sofi. "Možda joj se ispra-znila baterija. Ili gaje isključila."Faš je bio uznemiren još od telefonskog razgovora sa direktorom Kripto-grafije. Nakon stoje spustio slušalicu, odmarširao je do Kolea i zahtevao damu telefonom pozovu agenta Nevo. Kole nije uspeo, i Faš se osećao kao lavu kavezu."Zašto su zvali sa Kriptografije?" usudi se Kole da upita.Faš se okrete. "Da nam kažu da nisu pronašli ništa na šta bi se rana kojadavi i demon koji čini zlo mogli odnositi.""I to je sve?""Ne, identifikovali su brojeve kao Fibonačijev niz, ali sumnjaju daje tobeznačajno."Kole je bio zbunjen. "Poslali su agenta Nevo da nam to kaže."Faš odmahnu glavom. "Nisu poslali Sofi Nevo.""Molim?""Direktor kaže daje, u skladu sa mojim naređenjem, okupio čitav tim dapogleda slike koje sam im poslao. Kada je agent Nevo stigla, bacila je jedanpogled na fotografije Sonijera i šifre i bez reci izašla iz kancelarije. Direktornije bio iznenađen njenim postupkom jer je razumljivo zašto su je fotografijepotresle.""Potresle? Nikada ranije nije na slici videla mrtvog čoveka?"Faš za trenutak ništa ne odgovori. "Nisam to znao, a izgleda da nije ni di-rektor sve dok ga kolega nije obavestio, ali čini se daje Sofi Nevo unukaŽaka Sonijera."Kole je ostao bez reci."Direktoru nikada nije pomenula Sonijera, a on misli daje to zato što nijehtela nikakav povlašćen položaj zbog poznatog dede."Nije ni čudo što su je fotografije potresle. Kole jedva daje mogao da za-misli veću ironiju sudbine od ove koja je snašla mladu dešifrantkinju. Ipak,njeni postupci nisu imali smisla. "Ali ona je očigledno prepoznala brojeve kaoFibonačijev niz jer je došla ovamo i rekla nam to. Ne razumem zašto bi na-pustila kancelariju a da nikome ne otkrije daje provalila šifru."Kolcu je padao na um samo jedan scenario koji bi objasnio ovakav raz-voj događaja: Sonijcr je napisao numeričku šifru na podu u nadi da će Faš

80 ?&• Den Braunuključiti kriptografe u istragu, a time i njegovu unuku. Što se ostatka poruketiče, da li je Sonijer na neki način komunicirao sa svojom unukom? Ako je-ste, da li joj je ta poruka nešto govorila? I kako se u sve to uklapao Langdon?Pre nego što je Kole stigao da o tome dalje razmišlja, tišinu napuštenogmuzeja razbio je alarm. Zvuk je dolazio iz Velike galerije.

"Alarm!" povika jedan od agenata, posmatrajući podatke koji su mu sti-zali iz sigurnosnog centra Luvra. "Grande Galerie! Toilettes Messieurs!"Faš se okrete ka Koleu. "Gde je Langdon?""Još uvek u toaletu!" Kole pokaza na trepćuću crvenu tačku na laptopu."Mora daje razbio prozor!" Kole je znao da Langdon neće daleko stići. Iakosu požarni propisi u Parizu nalagali da se prozori iznad petnaest metara visinena javnim zgradama mogu razbiti u slučaju požara, izaći sa drugog sprataLuvra bez merdevina i kuke bilo bi ravno samoubistvu. Takođe, na zapad-nom kraju krila Denon nije bilo ni drveća ni trave koji bi ublažili pad. Ispodprozora toaleta Trg Karusel se protezao u dve trake na svega pola metra odspoljašnjeg zida. "Oh, bože", uzviknu Kole, posmatrajući monitor. "Langdonide ka ispustu prozora!"Ali Faš je već bio u akciji. Istrgnuvši revolver manurin MR-93 iz futrolepod pazuhom, kapetan je izjurio iz kancelarije.Kole je u neverici pratio na ekranu kako trepćuća tačka izlazi na prozor-ski sims i potom čini nešto potpuno neočekivano. Tačka se pomerila izvankruga zgrade.Sta se dešava? pitao se. Da lije Langdon napolju na simsu ili..."Isuse!" Kole skoči na noge kada se tačka otisnu dalje od zida. Činilo seda signal za trenutak podrhtava, a potom se trepćuća tačka naglo zaustavioko devet metara izvan kruga zgrade.Petljajući sa kontrolnim uređajima, Kole na ekranu izbaci plan Pariza iponovo podesi GPS. Zumirajući, sada je mogao da vidi tačan položaj s kojegje dopirao signal.Više se nije kretao.Ležao je nepomičan nasred Trga Karusel.Langdon je skočio.

to/UE 18Faš se sjurivao u Veliku galeriju dok je Koleov radio-prijemnik ječao danadjača udaljeni zvuk alarma."Skočio je!" urlao je Kole. "Vidim signal napolju, na Trgu Karusel! Iz-van prozora toaleta! I uopšte se ne kreće! Isuse, mislim da se Langdon upra-vo ubio!"Faš je čuo reci, ali one nisu imale smisla. Nastavio je da trči. Činilo se dahodnik nema kraja. Dok je trčao pored Sonijerovog tela, usmeri pogled napregrade na udaljenom kraju krila Denon. Alarm je sada postajao glasniji."Čekajte!" Koleov glas ponovo zaječa preko radija. "Pomera se! Bože,živ je! Langdon se kreće!"Faš je i dalje trčao, proklinjući dužinu hodnika sa svakim korakom.

"Langdon se brže kreće!" Kole je još uvek urlao preko radija. "Trči nizKarusel. Čekajte... povećava brzinu. Kreće se suviše brzo!"Stigavši do pregrada, Faš se provuče između njih, vide vrata toaleta i jurnu.Voki-toki se sada jedva čuo zbog alarma. "Mora daje u kolima! Mislimdaje u kolima! Ne mogu da..."Koleove reci je zaglušio alarm kad Faš konačno provali u muški toaletsa uperenim revolverom. Mršteći se zbog piska koji je parao uši, on pretražiprostoriju.Kabine su bile prazne. Kupatilo takođe. Fašov pogled se istog trenutkausmeri ka razbijenom prozoru na drugom kraju prostorije. On potrča kaotvoru i pogleda preko ivice. Nigde nije video Langdona. Faš nije mogao dazamisli da neko rizikuje vratolomiju poput ove. Ako je skočio, mora da jeteško povređen.Alarm konačno prestade, i Koleov glas se ponovo začu preko voki-tokija."...kreće se ka jugu... brže... prelazi Senu preko mosta Karusel!"Faš se okrete nalevo. Jedino vozilo na mostu Karusel bio je ogroman do-sta vni kamion sa duplom prikolicom koji se udaljavao iz pravca Luvra kajugu. Otvorena prikolica kamiona bila je prekrivena ciradom od vinila nalikogromnoj visećoj ležaljci. Faša prođe drhtaj kada shvati. Taj kamion je ve-rovatno stajao na semaforu upravo ispod prozora toaleta.Sulud rizik, reče Faš za sebe. Langdon nije mogao znati šta kamion pre-nosi ispod cirade. Šta ako je prevozio čelik? Ili cement? Ili čak otpad? Skoksa dvanaest metara? Ludost."Tačka se okreće!" reče Kole. "Skreće desno ka mostu Sen-Per!"

82Den BraunI zaista, kamion koji bese prešao preko mosta usporavao je i skretao de-sno, ka mostu Sen-Per. Dakle tako, pomisli Faš. Zapanjen, posmatrao je kakokamion nestaje iza ugla. Kole je već radiom pozvao agente napolju, šaljući ihu poteru. Patrolna kola su krenula, sve vreme izveštavana o lokaciji kamiona.Gotovo je, znao je Faš. Njegovi ljudi će opkoliti kamion za nekoliko mi-nuta. Langdon nije imao kud.Vraćajući revolver u futrolu, Faš izađe iz toaleta i pozva radiom Kolea."Dovezi mi kola. Hoću da budem tamo kada ga budemo hapsili."Dok je trčao natrag Velikom galerijom, pitao se da lije Langdon preživeopad.Mada to nije bilo važno.Langdon je pobegao. Kriv po svim tačkama optužnice.Svega trinaest metara od toaleta, Langdon i Sofi su stajali u tami Velike

galerije, leđa priljubljenih uz jednu od velikih pregrada koje su zaklanjaletoalete od pogleda iz galerije. Jedva su uspeli da se sakriju pre nego što jeFaš projurio pored njih, sa isukanim oružjem, i nestao u kupatilu.Poslednjih šezdeset sekundi proteklo je kao u snu.Langdon je stajao u toaletu odbijajući da beži zbog zločina koji nije poči-nio, kada je Sofi počela da proučava staklo prozora i žicu alarma koja je pro-lazila kroz njega. Potom je provirila na ulicu, kao da meri visinu."Uz malo ciljanja, možete pobeći odavde", rekla je.Ciljanja? Osećajući se nelagodno, i on proviri kroz prozor toaleta.Na gornjem kraju ulice, ogroman kamion sa duplom prikolicom kretaose ka semaforu ispod prozora. Plava cirada od vinila bila je rasprostrta prekoogromnog prostora za tovar, pokrivajući teret. Langdon se nadao da Sofi nemisli ono stoje izgledalo da misli."Sofi, nema šanse da skočim...""Izvadite uređaj za praćenje."Zbunjen, Langdon je petljao po džepu sve dok nije pronašao sićušni me-talni disk. Sofi ga uze i istog trenutka ode do lavaboa. Zgrabi veći komad sa-puna, postavi bubicu za praćenje povrh njega i potom palcem jako pritisnukako bi ugurala disk u sapun. Kada je disk utonio u meku površinu, ona za-tvori nastalu rupu.Predajući sapun Langdonu, Sofi izvadi tešku, cilindričnu kantu za otpatkekoja se nalazila ispod lavaboa. Pre nego stoje Langdon stigao da se pobuni.Sofi se zatrča ka prozoru, držeći kantu za otpatke ispred sebe kao bojnogovna. Dno kante razbi staklo.Alarm se oglasi jačinom koja je parala uši.

Da Vinčijev kod«*? 83"Dajte mi sapun!" nadvikivala se Sofi sa alarmom.Langdon gurnu sapun u njenu šaku.Držeći ga na dlanu, ona baci pogled kroz razbijeni prozor na ogromanosamnaestotočkaš koji je čekao ispod. Meta je bila dovoljno velika - široka,nepomična cirada - i manje od tri metra udaljena od zgrade. Kad svetio nasemaforu poče da se menja, Sofi duboko uzdahnu i zavitla sapun u noć.Sapun pade na ivicu cirade, kliznuvši unutar prostora za tovar baš kad sesvetio na semaforu promenilo u zeleno."Čestitam", reče Sofi, povukavši ga ka podu. "Upravo ste pobegli izLuvra."Bežeći iz muškog toaleta, kliznuše u senku taman kada Faš projuri porednjih.Sada, kada je požarni alarm utihnuo, Langdon je čuo zvuke policijskih

sirena kako se udaljavaju od Luvra. Policijski egzodus. Faš je takođe odjurio.Velika galerija je ostala pusta."Postoji stepenište za slučaj opasnosti na oko pedeset metara odavde, uVelikoj galeriji", reče Sofi. "Sada možemo da izađemo odavde."Langdon je odlučio da ne progovori više ni jednu jedinu reč te večeri.Sofi Nevo je bila đavolski pametnija od njega.

tolUE 19Crkva Sen-Sulpis, priča se, ima najekscentričniju istoriju od svih zgrada uParizu. Izgrađena na ruševinama drevnog hrama posvećenog egipatskojboginji Izidi, imala je arhitektonsku osnovu koja se do u centimetar poklapa-la sa osnovom Notr Dama. Na ovom svetom mestu kršten je Markiz de Sadi Bodler, dok se Viktor Igo venčao u njoj. Semenište pri crkvi imalo je duguistoriju neortodoksnosti i bilo je sastajalište brojnih tajnih društava.Večeras, u pećinolikom brodu crkve Sen-Sulpis bilo je tiho kao u grobu,dok je jedino slabi miris tamjana koji se zadržao od mise održane ranije tevečeri, nagoveštavao život. U ponašanju sestre Sandrin, dok gaje uvodila ucrkvu, Sajlas je osećao nelagodu. To ga nije iznenadilo. Bio je naviknut daje ljudima neprijatno u njegovom prisustvu."Vi ste Amerikanac", rekla je."Francuz poreklom", odgovori Sajlas. "Imao sam položaj u Španiji, a sadaučim u Americi."Sestra Sandrin klimnu. Bila je mala žena, mirnih očiju. "I nikada ranijeniste bili u Sen-Sulpis?""Shvatam daje to samo po sebi greh.""Mnogo je lepša po danu.""Siguran sam u to. Ipak, zahvalan sam vam što ste mi pružili priliku daje vidim noćas.""Otac je tako zahtevao. Očigledno je da imate moćne prijatelje."M ne znate koliko, pomisli Sajlas.Dok je išao za sestrom Sandrin niz glavni prolaz između redova klupa,Sajlasa je iznenadila pustoš crkve. Za razliku od Notr Damovih raznobojnihfreski, pozlaćenih ukrasa na oltaru i toplog drveta, Sen-Sulpis je bila gola ihladna, nalik asketskim katedralama u Spaniji. Nedostatak dekora činio je daizgleda prostranijom nego što jeste, i dok je podizao pogled ka zjapećoj re-brastoj lučnoj tavanici, zamišljao je da stoji ispod trupa ogromnog prevrnu-tog broda.Odgovarajući prizor, pomislio je. Brod bratstva imao je da bude zauvekprevrnut. Nestrpljiv da se baci na posao, Sajlas požele da ga sestra Sandrinostavi samog. Bila je sitna žena koju je Sajlas veoma lako mogao savladati,ali zakleo se da neće primenjivati silu ukoliko to ne bude zaista neophodno.

Ona je žena odore, i nije kriva što je bratstvo izabralo njenu crkvu za skro-vište ključnog kamena. Nije je trebalo kazniti za tuđe grehe."Neprijatno mije, sestro, što su vas zbog mene probudili."

Da Vinčijev kod •?» 85"Ništa zato. U Parizu ste u prolazu. Treba da vidite Sen-Sulpis. Da li jevaše interesovanje za crkvu arhitektonske ili istorijske prirode?""Zapravo, moje interesovanje je duhovne prirode."Ona se prijatno nasmeja. "To se podrazumeva. Samo sam se pitala odakleda počnemo obilazak."Sajlas oseti kako mu se pogled usredsređuje na oltar. "Obilazak nije po-treban. Bili ste više nego ljubazni. Mogu sam da prođem okolo.""Uopšte mi nije teško", reče ona. "Na kraju krajeva kad sam već budna..."Sajlas se zaustavi. Stigli su do prednjeg reda, i oltar se nalazio na svegatrinaest metara. Okrenu se svojim ogromnim telom sasvim prema sitnoj ženii oseti kako je ustuknula pogledavši u njegove crvene oči. "Ne bih da zvučimneučtivo, sestro, ali nisam navikao da samo ušetam u Božju kuću i krenemu obilazak. Da li bi vam smetalo da me ostavite samog kako bih se pomoliopre nego što obiđem crkvu?"Sestra Sandrin je oklevala. "Oh, naravno. Sačekaću vas u stražnjem delucrkve."Sajlas spusti nežnu ali tešku ruku na njeno rame i pogleda je sa visine."Sestro, osećam se dovoljno krivim već zbog toga što sam vas probudio.Zahtevati da ostanete budni bilo bi suviše. Molim vas, vratite se u krevet.Mogu da uživam u vašoj crkvi i potom sam da izađem."Nije bila ubeđena. "Jeste li sigurni da se nećete osećati napušteno?""Uopšte ne. Molitva je usamljeničko uživanje.""Kako želite."Sajlas skloni ruku sa njenog ramena. "Lepo spavajte, sestro. Neka je mirGospodnji sa vama.""I sa vama." Sestra Sandrin se uputi ka stepenicama. "Molim vas, zatvo-rite dobro vrata kada budete izlazili.""Sigurno hoću." Sajlas ju je posmatrao kako odlazi. Potom se okrete ikleče, osećajući kako mu se pojas od kostreti useca u nogu.Dragi Bože, nudim ti posao koji danas obavljam...Čučeći u senci horskog balkona visoko iznad oltara, sestra Sandrin jekroz ogradu nemo posmatrala monaha u ogrtaču koji je klečao. U duši jeosetila iznenadni užas koji ju je sputao. U deliću sekunde se zapitala da nijemožda ovaj misteriozni posetilac neprijatelj na koga su je upozorili. Pitala seda li će večeras morati da izvrši naređenje koje je imala svih ovih godina.Odlučila je da ostane tamo, skrivena u tami, i prati svaki njegov pokret.

ta/UE ZOIzronivši iz senke, Langdon i Sofi nečujno krenuše napuštenim hodnikomVelike galerije ka požarnim stepenicama.Dok se kretao, Langdon je imao osećaj da sastavlja slagalicu u mraku.Najnoviji aspekt ove misterije duboko gaje uznemirio: Kapetan Sudske po-licije pokušava da mi namesti ubistvo."Mislite li daje možda", prošaputa on, "Faš napisao poruku na podu?"Sofi se nije čak ni okrenula. "Nemoguće."Langdon nije bio toliko siguran. "Čini se da mu je prilično stalo da ja iz-gledam kao krivac. Možda je mislio da će, ukoliko napiše moje ime na podu,pojačati optužbu protiv mene?""Fibonačijev niz? P.S.? Sva simbolika koja se odnosi na Da Vinčija i bo-ginju? To je sigurno bio moj deda."Langdon je znao da je ona u pravu. Simbolizam tragova uklapao se pre-više savršeno - pentagram, Skica po Vitruviju, Da Vinči, boginja, pa čak iFibonačijevi brojevi. Koherentan set simbola, tako bi ga ikonografi nazvali.Svi elementi neodvojivo povezani."I dedin poslepodnevni telefonski poziv", dodade Sofi. "Rekao je da moranešto da mi kaže. Sigurna sam daje poruka u Luvru njegov poslednji poku-šaj da mi kaže nešto bitno, nešto za šta je mislio da ćete mi vi pomoći dashvatim."Langdon se namršti. O, rana davi, al' demon zlo čini! Želeo je da shvatiovu poruku, i zbog Sofi i zbog sebe. Stvari su se definitivno pogoršale odkako je prvi put ugledao šifrovani tekst. "Skok" kroz prozor toaleta neće bašumilostiviti Faša. Iz nekog je razloga sumnjao da će kapetan francuske poli-cije imati smisla za humor kada shvati daje proganjao i uhapsio jedan sapun."Vrata nisu daleko odavde", reče Sofi."Mislite li da postoji mogućnost da se u brojevima vašeg dede nalazi ključza razumevanje ostatka šifre?" Langdon je jednom radio na seriji Bekonov-skih rukopisa koji su sadržali epigrafske šifre u kojima određeni redovi pred-stavljaju ključ za dešifrovanje drugih redova."Razmišljala sam o tim brojevima čitavo veče. Zbir, rezultati deljenja,rezultati množenja. Ništa ne vidim u tome. Matematički, poredani su nasu-mice. Kriptografska pošalica.""Ipak, svi su oni deo Fibonačijevog niza. To ne može biti slučajnost.""I nije slučajnost. To stoje upotrebio Fibonačijeve brojeve bio je načinda naročito skrene moju pažnju. Kao i to stoje napisao poruku na engleskom,

Da Vinčijev kod •*» 87i postavio se u onaj položaj, ili što je nacrtao pentagram na sebi. Sve to je

uradio da bi privukao moju pažnju.""Pentagram vama nešto znači?""Da. Nisam stigla da vam kažem, ali pentagram je simbol od posebnogznačaja za mene i dedu iz vremena mog odrastanja. Iz zabave smo otvaralitarot karte, i moja indikator-karta je uvek bila pentagram. Sigurna sam dajenameštao karte, ali pentagrami su postali naša mala šala."Langdona prođoše žmarci. Otvarali su tarot? Ova srednjovekovna itali-janska igra kartama bila je prepuna skrivenih jeretičkih simbola, u tolikoj merida je Langdon posvetio posebno poglavlje svog novog rukopisa upravotarotu. Dvadeset i dve karte nosile su imena poput Prvosveštenice, Carice,Zvezde. Tarot je zapravo i nastao kao tajni način prenošenja ideologija kojeje Crkva zabranjivala. Danas, mistiku tarota i dalje su prenosile moderneproročice.Indikator boja u tarotu za žensko božanstvo jesu pentagrami, mislio jeLangdon, shvatajući da su, ukoliko je Sonijer nameštao karte iz zabave, pen-tagrami zapravo bili skrivena šala.Stigli su do požarnih stepenica i Sofi pažljivo otvori vrata. Alarm se nijeoglasio. Samo su izlazna vrata bila povezana sa alarmom. Sofi povede Lang-dona niz cik-cak stepenice ka donjem nivou, požurujući ga."Kada vam je vaš deda govorio o pentagramu", reče Langdon, žureći zanjom, "da li vam je pominjao obožavanje boginje ili neke zamerke upućeneKatoličkoj crkvi?"Sofi odmahnu glavom. "Više me je zanimala matematička strana toga -Božanska proporcija, PHI, Fibonačijevi brojevi, takve stvari."Langdon je bio iznenađen. "Deda vas je naučio staje broj PHI?""Naravno. Božanska proporcija." Lice joj poprimi blag izraz. "Zapravo,šalio se da sam ja napola božanska... znate, zbog slova u mom imenu."Langdon razmisli o tome jedan trenutak, a potom shvati.s-o-PHI-eDok su silazili, Langdon se usredsredi na broj PHI. Tragovi koje je Soni-jer ostavio bili su dosledniji nego što je isprva mislio.Da Vinči... Fibonačijevi brojevi... pentagram.Neverovatno, ali sve te stvari bile su povezane konceptom toliko značaj-nim za istoriju umetnosti da mu je Langdon uvek posvećivao nekoliko ča-sova predavanja.PHI.Iznenada kao da se vratio na Harvard, ispred studenata koji slušaju nje-gova predavanja iz "Simbolizma u umetnosti", i kao da je ispisivao svojomiljeni broj na tabli.1,61 H

88 <&? Deri BraunLangdon se okrenu da pogleda more svojih studenata. "Ko može da mikaže koji je ovo broj?"Dugonogi student matematike u poslednjem redu podiže ruku. "To jebroj PHI." Izgovorio gaje kao faj."Dobro je, Stetneru", reče Langdon. "Narode, upoznajte PHI.""Ne treba ga mešati sa PI", dodade Stetner, cereći se. "Kao što mi mate-matičari volimo da kažemo: PHI je zajedno H bolje od PI."Langdon se nasmeja, ali se činilo da niko drugi nije shvatio šalu.Stetner se pokunji."Ovaj broj PHI", nastavi Langdon, "jedan zarez šest jedan osam, veomaje važan broj u umetnosti. Ko može da mi kaže zašto?"Stetner pokuša da se iskupi. "Zato što je toliko zgodan?"Svi se nasmejaše."Zapravo", reče Langdon, "Stetner je ponovo u pravu. PHI se smatra naj-lepšim brojem na čitavom svetu."Smeh naglo prestade, a Stetner je likovao.Dok je pripremao projektor, Langdon je objasnio daje broj PHI izvedeniz Fibonačijevog niza - progresije poznate ne samo po tome stoje svaki na-redni član niza jednak zbiru prethodna dva, već i po tome što se količniksusednih članova zapanjujuće približava broju 1,618 - PHI!Uprkos naizgled misterioznom matematičkom poreklu broja PHI, obja-snio je Langdon, ono što je zaista zapanjujuće u vezi sa brojem PHI bila jenjegova uloga osnovnog elementa kompozicije prirode. Odnosi mera kodbiljaka, životinja, pa čak i ljudskih bića sa zapanjujućom preciznošću su sepribližavali odnosu PHI prema 1. "To što je PHI svuda prisutan u prirodi", reče Langdon, gaseći svetla,"nipošto nije slučajnost, i stoga su u antičkom svetu smatrali daje broj PHIodredio sam Tvorac univerzuma. Rani naučnici su proglasili jedan-zarez--šest-jedan-osam za Božansku proporciju.""Čekajte", reče devojka iz prvog reda. "Ja sam student biologije i nikadanisam videla ovu Božansku proporciju u prirodi.""Ne?" Langdon se naceri. "Jeste li ikada proučavali odnos ženki i mužja-ka u pčelinjoj zajednici?""Naravno. Uvek ima više ženki nego mužjaka.""Tačno. A jeste li znali da, ukoliko podelite broj ženki sa brojem mužjakau bilo kojoj košnici na svetu, uvek dobijate isti broj.""Stvarno?""Da. Broj PHI."Devojka je gledala u neverici. "NEMOGUĆE!""Moguće!" odvrati Langdon, smešeći se dok je prikazivao slajd spiralne

školjke. "Prepoznajete li ovo?"4

Da Vinčijev kod 89"To je nautilus", reče studentkinja biologije. "Cefalopodni mekušac kojiubacuje gas u svoju komorastu školjku kako bi se osposobio za plutanje.""Tačno. A možete li da pogodite koji je odnos svakog spiralnog prečnikaprema sledećem?"Devojka je izgledala nesigurno dok je posmatrala koncentrične lukovespiralnog nautilusa.Langdon klimnu. "PHI. Božanska proporcija. Jedan-zarez-šest-jedan--osam."Devojku je to zabavljalo.Langdon pređe na sledeći slajd - krupni plan glavice suncokreta. "Semesuncokreta raste u suprotnim spiralama. Možete li da pogodite međusobniodnos prečnika rotacije?""PHI?" pitali su studenti."Tačno." Langdon poče da niže slajdove ubrzano - spiralne latice šišar-ke, raspored listova na stabljikama biljaka, segmentacija insekata - u svemuse videla zapanjujuća doslednost Božanske proporcije."Ovo je neverovatno!" nekoje po vikao."Da", reče neko drugi, "ali kakve to veze ima sa umetnošćul""Aha!" reče Langdon. "Drago mi je što ste pitali." On izvuče naredni slajd- bledožuti pergament sa čuvenim muškim aktom Leonarda da Vinčija??-Skicom po Vitruviju - nazvan po Markusu Vitruvijusu, izuzetnom rimskomarhitekti koji je hvalio Božansku proporciju u svom tekstu De Architectura."Niko bolje od Da Vinčija nije razumeo božansku strukturu ljudskog tela.Da Vinči je iskopavao leševe kako bi merio tačan odnos kostiju u ljudskomskeletu. Bio je prvi koji je pokazao daje ljudsko telo bukvalno sastavljenood građevinskih blokova čiji je proporcionalni odnos uvek jednak broju PHI."Svi na predavanju ga sumnjičavo pogledaše."Ne verujete mi?" izazivao ih je Langdon. "Sledeći put kada se budetetuširali, ponesite metar sa sobom."Dvojica ragbista se zakikotaše."Ne samo vi nesigurni sportisti", Langdon ih bočnu. "Svi vi. Momci idevojke. Probajte. Izmerite rastojanje od vrha glave do poda. Potom taj brojpodelite rastojanjem od pupka do poda. Pogodite koji ćete broj dobiti.""Ne PHI!" jedan od sportista reče u neverici."Da, PHI", odgovori Langdon. "Jedan-zarez-šest-jedan-osam. Hoćete jošjedan primer? Izmerite rastojanje od ramena do vrhova prstiju na ruci, i po-

tom ga podelite sa rastojanjem od lakta do vrhova prstiju. Ponovo PHI. Jošjedan? Rastojanje od kuka do poda podeljeno sa rastojanjem od kolena dopoda. Ponovo PHI. Zglobovi prstiju. Prsti na nogama. Spiralna podela. PHI.PHI. PHI. Dragi moji, svako od vas je hodajući primer Božanske proporcije."Čak i u mraku, Langdon je mogao da vidi da su svi zapanjeni. Iznutra gaispuni poznata toplina. Evo zbog čega je predavao. "Dragi moji, kao što

90*Den Braunmožete da se uverite, u haosu ovoga sveta postoji neki dubinski red. Kada suu antičkom svetu otkrili PHI, bili su sigurni da su naišli na građevinski blokod kojeg je sačinjen čitav svet, i zbog toga su poštovali Prirodu. A možete ida razumete zašto. Božja ruka je primetna u Prirodi, i čak do danas postojepaganske religije koje slave Majku Zemlju. Mnogi od nas slave prirodu naisti način na koji su to radili pagani, a da to čak i ne znaju. Prvi maj je savr-šen primer, proslava proleća... zemlja koja se vraća u život da podari svojeplodove. Misteriozna magija koja se nalazi u korenu Božanske proporcijestara je koliko i samo vreme. Čovek jednostavno postupa po pravilima Pri-rode, a budući daje umetnost pokušaj čoveka da oponaša lepotu koju je stvo-rila ruka Tvorca, pretpostavljate da ćemo ovog semestra videti mnogo pri-mera Božanske proporcije u umetnosti."Tokom narednih pola sata, Langdon im je pokazivao slajdove umetničkihdela Mikelanđela, Albrehta Direra, Da Vinčija i mnogih drugih, pokazujućikod svakog umetnika svesno i dosledno poštovanje Božanske proporcije unacrtu njihovih kompozicija. Langdon im je otkrio PHI u arhitektonskim di-menzijama grčkog Partenona, piramida u Egiptu, pa čak i zgrade Ujedinjenihnacija u Njujorku. PHI se pojavio i u organizacionoj strukturi Mocartovihsonata, Betovenove Pete simfonije, kao i u delima Bartoka, Debisija i Šu-berta. Broj PHI, kako im je Langdon rekao, koristio je čak i Stradivari kakobi izračunao tačno mesto f-rupa pri konstruisanju svojih čuvenih violina."U zaključku", rekao je Langdon, prilazeći tabli, "vraćamo se simbolima."Povukao je pet linija koje su se međusobno presecale i tako formirale peto-kraku zvezdu. "Ovaj simbol je jedan od najmoćnijih prizora koje ćete videtiovog semestra. Formalno poznat kao petokraka zvezda - ili pentagram, kakosu ga ljudi u antičko doba zvali - ovaj simbol se smatra i božanskim i ma-gičnim u mnogim kulturama. Može li neko da kaže zastoje to tako?"Stetner, student matematike, podiže ruku. "Zato što, ako nacrtate penta-gram, linije automatski dele jedna drugu na delove prema principu Božanskeproporcije."Langdon ponosno potvrdi. "Odlično. Da, odnosi delova linija u pentagra-mu su svi jednaki broju PHI, što ovaj simbol čini vrhunskim simbolom lepote

i savršenstva koje se povezuju sa boginjom i svetim ženskim principom."Devojke su ponosno blistale."Jedna napomena, narode. Danas smo se jedva dotakli Da Vinčija, aliovog semestra ćemo se njime baviti mnogo više. Leonardo je bio osvedočeniposvećenik drevnih poimanja boginje. Sutra ću vam pokazati njegovu zidnusliku Tajna večera, koja je jedan od najupečatljivijih omaža ženskom božan-stvu koje ćete ikada videti."* May day - Praznik proleća (prim. prev.).

Da Vinčijev kod 91;; "Šalite se, zar ne?" neko reče. "Mislio sam da se na Tajnoj večeri radi oIsusu!"Langdon namignu. "Ne možete ni da zamislite na kojim se sve mestimanalaze skriveni simboli.""Hajde", prošaputa Sofi. "Šta nije u redu? Skoro smo stigli. Požurite!"Langdon podiže pogled, vrativši se iz udaljenih sećanja. Shvati da seukopao u mestu, na stepenicama, paralisan iznenadnim otkrićem.O, rana davi, al' demon zlo čini!Sofi gaje posmatrala..; Nemoguće daje toliko jednostavno, mislio je Langdon.Ali, naravno, znao je da jeste.Tamo u utrobi Luvra... uz broj PHI i Da Vinčija koji su mu se vrteli pomislima, Robert Langdon je iznenada i sasvim neočekivano dešifrovao So-nijerovu šifru."O, rana davi, al' demon zlo čini!" reče on. "To je najjednostavnija vrstašifre!"Sofi zastade na stepenicama ispod njega, gledajući u neverici. Šifra? Mi-slila je o recima čitave noći i nije videla šifru. Naročito ne jednostavnu šifru."Sami ste to rekli!" Langdonov glas podrhtavao je od uzbuđenja. "Fibo-načijevi brojevi imaju značenje samo ukoliko se nižu pravim redosledom.Inače su matematička besmislica."Sofi nije imala pojma o čemu on priča. Fibonačijevi brojevi? Bila je si-gurna da oni nisu imali nikakvu drugu svrhu do da uključe Odeljenje krip-tografije u noćašnju istragu. Imaju i drugu svrhu? Ona gurnu ruku u džep iizvuče odštampani snimak. Ponovo poče da proučava dedinu poruku.13-3-2-21-1-1-8-5O, rana davi,Al' demon zlo čini!Šta u vezi sa brojevima ?"Ispremeštan Fibonačijev niz je rešenje", reče Langdon, uzimajući sni-

mak. "Brojevi su nagoveštaj kako treba dešifrovati ostatak poruke. Napisaoje takav niz kako bi nam rekao da isti koncept primenimo i na tekst. O, ranadavi, aP demon zlo čini? To ništa ne znači. To su jednostavno slova napisanapogrešnim redosledom."

92«*.Den BraunSofije bio potreban samo trenutak da shvati na šta cilja Langdon. Izgleda-lo je smešno jednostavno. "Vi mislite daje ova poruka... jedan anagram?"Zurila je u njega. "Poput slova isečenih iz novina?"Langdon je video nevericu na njenom licu i sasvim je dobro razumeo.Ljudi nisu znali da su anagrami, pored toga što predstavljaju modernu razbi-brigu, imali bogatu istoriju svetog simbolizma.Mistična učenja Kabale veoma su se mnogo oslanjala na anagrame -premeštajući slova u recima na hebrejskom dobijali su nova značenja. Fran-cuski kraljevi su, tokom renesanse, bili toliko ubeđeni da anagrami sadržemagičnu moć da su imenovali kraljevske anagramiste koji su im pomagalida donesu bolje odluke tako što su analizirali reci u važnim dokumentima.Rimljani su o proučavanju anagrama govorili kao o ars magna - "velikojumetnosti".Langdon je sada netremice posmatrao Sofi. "Ono stoje vaš deda hteo dakaže sve vreme nam se nalazilo pred nosom, a ostavio je više nego dovoljnoznakova da bismo to videli."Bez dalje priče, Langdon izvadi olovku iz džepa i presloži slova u dvareda.O, rana davi,Al' demon zlo čini!bio je savršen anagram za...Leonardo da Vinči,Mona Liza!

l\ona Liza.Za trenutak, stojeći na požarnim stepenicama, Sofi je zaboravila dapokušava da pobegne iz Luvra.Sa šokom koji je usledio kada je shvatila da se radi o anagramu mogla semeriti jedino posramljenost što sama nije dešifrovala poruku. Bila je ekspertza kompleksnu kriptoanalizu, pa je stoga previdela jednostavne igre recima.Ipak, trebalo je da shvati. Naposletku, anagrami joj nisu bili strani - naročitona engleskom.

Deda je često koristio anagrame da bi usavršio njen engleski. Jednomprilikom, napisao je englesku reč "planete" i rekao joj da se čak devedeset idve druge reci, različite dužine, mogu napraviti od tih istih slova. Sofije pro-vela tri dana sa rečnikom engleskog dok ih nije sve pronašla."Ne mogu ni da zamislim", reče Langdon, zureći u odštampani primerak,"kako je vaš deda smislio tako komplikovan anagram svega nekoliko minutapre nego stoje umro."Sofije imala objašnjenje i zbog toga se osećalajoš gore. Trebalo je dashvatim! Setila se da se njen deda - ljubitelj igara reci i umetnosti - kaomlad zabavljao tako što je smišljao anagrame za poznata umetnička dela.Zbog jednog od svojih anagrama je, čak, dospeo u nevolju kada je Sofi bilamala. U intervjuu za jedan američki časopis, Sonijer je izrazio svoj prezirprema modernističkom kubističkom pokretu zapažajući da se za Pikasovoremek-delo Gospođice iz Avinjona na engleskom jeziku mogao napraviti sa-vršen anagram sa značenjem besmislene žvrljotine. Ljubiteljima Pikasa tonije bilo zabavno."Deda je anagram za Mona Ližu verovatno smislio mnogo ranije", rečeSofi, pogledavši Langdona. A večeras je bio primoran da ga iskoristi kaozainenu za šifru. Dedin glas ju je dozivao sa onog sveta toliko jasno da jojse ledila krv u žilama.Leonardo da Vinči!Mona Liza!Nije znala zašto su se njegove poslednje reci odnosile baš na čuvenu sli-ku, ali je pretpostavljala da postoji samo jedna mogućnost. Mogućnost kojaju je uznemirila.Ta nisu bile njegove poslednje reci...Da li je trebalo da ode i vidi Mona Ližu? Da li joj je deda tamo ostavioporuku? Ideja se činila savršeno mogućom. Naposletku, poznata slika je vi-94«*.Den Braunsila u Salle des Etats - skrovitoj prostoriji u koju se moglo ući jedino iz Ve-like galerije. Zapravo, Sofi je tek sada shvatala, vrata koja su vodila u ovuprostoriju nalazila su se svega dvadeset metara od mesta na kojem je njendeda pronađen mrtav.Lako je mogao da ode do Mona Liže pre nego što je umro.Rastrzana između dve mogućnosti, Sofi baci pogled unatrag, na požarnestepenice. Znala je da bi trebalo da odmah izvede Langdona iz muzeja, paipak, instinkt ju je terao da postupi drugačije. Dok se prisećala svojih detinjihposeta krilu Denon, shvatila je da bi, ukoliko je deda želeo da joj saopšti tajnu,nije na zemlji bilo boljeg mesta za rendezvous od Da Vinčijeve Mona Liže.

"Samo još malo", šaputao je deda, držeći Sofinu ručicu dok ju je vodiokroz pusti muzej nakon radnog vremena.Sofije imala svega šest godina. Osećala se malom i beznačajnom dok jegledala ka ogromnim tavanicama i duž poda od kojeg joj se vrtelo u glavi.Prazan muzej ju je plašio, iako nije htela da deda to primeti. Isturi vilicu ipusti njegovu ruku."Pravo napred je Salle des Etats", rekao je kada su se približili najpozna-tijoj prostoriji u Luvru. Uprkos njegovom očiglednom uzbuđenju, Sofije že-lela da se vrati kući. Videla je fotografije Mona Liže u knjigama i uopšte joj senije svidela. Nije mogla da shvati zašto su svi pravili toliko frku oko te slike."C'est ennuyeux", gunđala je Sofi."Dosadno", ispravi je on. "Francuski u školi. Engleski kod kuće.""Le Louvre, c'est pas chez moi!" izazivala gaje.Umorno se nasmejao. "U pravu si. Ako je već tako, hajde da pričamo naengleskom iz zabave."Sofi napući usta i nastavi da hoda. Kad uđoše u Salle des Etats, ona pre-đe pogledom po uskoj prostoriji i zaustavi se na očigledno počasnom mestu- sredini desnog zida, gde je usamljeni portret visio iza zaštitnog zida odpleksiglasa. Deda zastade na pragu i pokaza ka slici."Hajde, Sofi. Nema mnogo ljudi koji imaju priliku daje posete sami."Progutavši nervozu, Sofi polako pođe ka slici. Nakon svega stoje čula oMona Lizi, imala je osećaj kao da prilazi osobi kraljevskog roda. Stigavši predzaštitni pleksiglas, Sofi zadrža dah i podiže pogled, obuhvatajući ćelu sliku.Nije bila sigurna staje očekivala da oseti. Ni šoka ni zadivljenosti. Nijese osećala kao da se desilo čudo. Čuveno liceje izgledalo kao u knjigama.Stajala je bez reci, činilo joj se čitavu večnost, čekajući da se nešto dogodi."Dakle, kako ti se čini?" prošaputa deda, došavši iza nje. "Divna je, zarne?"

Da Vinčijev kod & 95"Tako je mala."Sonijer se nasmeši. "Ti si mala, pa ipak si divna."Ja nisam divna, mislila je. Sofije mrzela svoju riđu kosu i pegice. Poredloga, bila je viša od svih dečaka u razredu. Ponovo pogleda Mona Ližu i od-mahnu glavom. "Još je ružnija nego u knjigama. Lice joj je... brumeux.""Maglovito", poduči je deda."Maglovito", ponovi Sofi, znajući da se razgovor neće nastaviti sve dokne ponovi novu reč."To se zove sfumato stil slikanja", objasni deda, "i veoma ga je teškopostići. Leonardu Da Vinčiju je to bolje polazilo za ruko nego bilo komedrugom."

Sofi se još uvek nije sviđala slika. "Izgleda kao da zna nešto... kao kaddccau školi imaju tajne."Deda se nasmeja. "Delom je baš zbog toga poznata. Ljudi vole da poga-đaju zašto se osmehuje.""Da li ti znaš zašto se osmehuje?""Možda." Deda joj namignu. "Jednog ću ti dana ispričati sve o tome."Sofi lupi nogom o pod. "Rekla sam ti da ne volim tajne!""Princezo", nasmešio se, "život je pun tajni. Ne možeš ih sve odjednomotkriti.""Vraćam se gore", izusti Sofi. Glas joj je odzvanjao na stepenicama."Do Mona Lizel" ustuknu Langdon. "Sada?"Sofi razmisli o riziku u koji se upušta. "Ja nisam osumnjičena za ubistvo.Ri/.ikovaću. Moram da shvatim staje deda pokušavao da mi kaže.""A staje sa ambasadom?"Sofi se oseti krivom što je Langdona prvo naterala da pobegne a sada ganapušlala, ali nije videla drugu mogućnost. Sofi pokaza niz stepenice, ka me-tnlnim vratima. "Prođite kroz ta vrata i pratite svetleće znake koji vode doi/|.i/:i Deda me je dovodio ovde. Znaci će vas odvesti do sigurnosne rampe.Riimpa se okreće samo u jednom smeru i vodi napolje." Dade Langdonukljin cve od kola. "Moj auto je crveni smart na parkingu za zaposlene. PravoIspred ovog zida. Znate li kako da dođete do ambasade?"I .angclon klimnu glavom, gledajući u ključeve u svojoj ruci."Čujte", reče Sofi, sada nežnije. "Mislim da mi je deda možda ostavioporuku kod Mona Liže - neki nagoveštaj o tome ko gaje ubio. Ili zašto sam jau opasnosti." /// šta se desilo sa mojom porodicom. "Moram da idem i vidim.""Ali ako je hteo da vam kaže zašto ste u opasnosti, zašto to nije jednosta-nii napisao na podu, tamo gđe je uinroV Čemu ova komplikovana igra reci?"

96Den Braun"Šta god daje deda pokušavao da mi kaže, ne verujem daje želeo da točuje bilo ko drugi. Čak ni policija." Jasno je daje njen deda učinio sve stojebilo u njegovoj moći da poverljivu poruku pošalje izravno njoj. Napisao juje u šifri, uključio njene tajne inicijale i rekao joj da pronađe Roberta Lang-dona - što se ispostavilo kao mudro uputstvo. "Koliko god to čudno zvuča-lo", reče Sofi, "mislim da želi da stignem do Mona Liže pre nekog drugog.""Idem i ja.""Ne! Ne znamo koliko će dugo Velika galerija biti prazna. Vi morate daodete odavde."Izgledalo je da Langdon okleva, kao da njegova profesionalna radoznalostpreti da prevagne nad zdravim razumom i odvede ga pravo u Fašove ruke.

"Idite. Odmah." Sofi mu se zahvalno osmehnu. "Vidimo se u ambasadi,gospodine Langdon."Langdon nije bio zadovoljan. "Videćemo se tamo pod jednim uslovom",odgovori on, odlučnim glasom.Ona zastade, iznenađena. "Pod kojim?""Da prestanete da me zovete gospodin Langdon."Sofi otkri slabašan nagoveštaj osmeha na njegovom licu, i oseti kako sei sama osmehuje. "Srećno, Roberte."Kada je stigao do odmorišta na dnu stepenica, nezamenljivi miris lane-nog ulja i gipsane prašine napade mu nosnice. Ispred njega, na svetlećemznaku SORTIE/EXIT nalazila se strelica koja je pokazivala niz dug hodnik.Langdon zakorači u prolaz.Sa desne strane, zjapio je mračan atelje za restauraciju iz kojeg se proma-ljala vojska kipova u različitom stadijumu popravke. Sa leve strane, Langdonugleda niz ateljea koji su nalikovali učionicama za studente umetnosti naHarvardu - redovi štafelaja, slika, paleta, alatki za uramljivanje - proizvodnatraka umetnosti.Krenuvši niz hodnik, Langdon se pitao da li će se, svakog trenutka, trg-nuti iz sna u svom krevetu u Kembridžu. Čitavo veče je izgledalo kao biza-ran san. Upravo se spremam da uteknem iz Luvra... begunac.Još uvek mu je na pameti bila Sonijerova domišljata anagramska poruka.Pitao se šta li će Sofi pronaći kad stigne do Mona Liže... ako uopšte išta pro-nađe. Bila je uverena daje njen deda hteo još jednom daje odvede do čuve-ne slike. Koliko god to imalo smisla, Langdona je progonio jedan paradoks.P.S. Pronađi Roberta Langdona.Sonijer je napisao Langdonovo ime na podu, nalažući Sofi da ga prona-đe. Ali zašto? Samo da bi joj pomogao da resi anagram?

Da Vinčijev kod •&» 97Bilo je teško poverovati u to.Naposletku, Sonijer nije imao razloga da veruje u Langdonovu veštinu saanagramima. Nikada se čak nismo ni upoznali. Mnogo je važnije, međutim,bilo to što je Sofi jasno rekla kako je ona sama trebalo da resi anagram.Upravo ona je zapazila Fibonačijeve brojeve i bez sumnje bi, da je imalamalo više vremena, dešifrovala poruku bez Langdonove pomoći.Sofi je trebalo sama da resi taj anagram. Langdon iznenada postade si-gurniji u to. Međutim, taj zaključak je dovodio u pitanje logičnost Sonijero-vih postupaka.Zašto ja? pitao se Langdon, idući niz hodnik. Zašto je poslednja Sonije-rova želja bila da unuka sa kojom je izgubio kontakt pronađe baš mene?Sta je to Sonijer mislio da ja znam ?

Iznenada se trgnuvši, Langdon stade u mestu. Širom otvorenih očiju, onposegnu u džep i izvuče kompjuterski snimak. Zurio je u poslednji red po-ruke.P.S. Pronađi Roberta Langdona.Usredsredio se na dva slova.P.S.U tom trenutku, Langdon oseti kako mu je Sonijerova zbunjujuća meša-vina simbola odjednom postala kristalno jasna. Poput udara groma, čitavakarijera izgrađena na simbologiji i istoriji rušila se oko njega. Sve stoje ŽakSonijer uradio te noći odjednom je dobilo potpuni smisao.Langdonove misli su se nizale munjevitom brzinom dok je pokušavao dasagleda sva značenja događaja. Okrećući se, zagleda se u pravcu iz kojeg jedošao.Ima li vremena ?Znao je da to nije važno.Bez oklevanja, Langdon se dade u trk natrag, ka stepenicama.

tame uKlečeći u prvom redu, Sajlas se pretvarao da se moli dok je pogledom pre-traživao crkvu. Sen-Sulpis je, poput većine crkava, bila sagrađena u oblikuogromnog rimskog krsta. Njen dugi središnji deo - brod - vodio je direktnodo glavnog oltara, gde gaje poprečno presecao kraći deo, zvani transept. Me-sto preseka broda i transepta ispod glavne kupole smatralo se srcem crkve...njenom najsvetijom i najtajnovitijom tačkom.Ne večeras, mislio je Sajlas. Sen-Sulpis svoje tajne krije na drugom mestu.Okrećući glavu na desnu stranu, on pogleda ka južnom transeptu, ka ne-zaklonjenom prostoru poda gde su se završavale klupe. Ka predmetu kojisu njegove žrtve opisale.Tamo je.Usađena u sivom granitnom podu, tanka uglačana bakarna traka svetlu-cala je u kamenu... zlatna krivudava linija poda. Na sebi je nosila graduiraneoznake, poput lenjira. Bio je to gnomon, Sajlasu je rečeno, pagansko astro-nomsko sredstvo nalik sunčanom časovniku. Turisti, naučnici, istoričari i pa-gani iz čitavog sveta dolazili su u Sen-Sulpis da se dive ovoj čuvenoj liniji.Ružina linija.Polako, Sajlas je pogledom prelazio po putanji bakarne trake, koja seprotezala duž poda sa njegove desne strane ka levoj, kriveći se pred njimpod čudnim uglom, potpuno neusklađeno sa simetrijom crkve. Presecajući isam glavni oltar, linija se Sajlasu činila poput ožiljka na prekrasnom licu.Traka je delila deo za pričešće na dva dela i potom prelazila čitavu širinu,crkve, naposletku stigavši do ugla severnog transepta, gde je dospevala u i

podnožje strukture koju tu niko nije očekivao.Kolosalnog egipatskog obeliska.Ovde je zlatasta Ružina linija pod uglom od devedeset stepeni skretalanaviše i nastavljala pravo uz prednju stranu obeliska, penjući se deset meta-ra do samog završetka piramidalnog vrha, gde se konačno zaustavila.Ružina linija, mislio je Sajlas. Bratstvo je ključni kamen sakrilo na Ruži-noj liniji.Ranije te večeri, kada je saopštio Učitelju daje ključni kamen Priorataskriven u crkvi Sen-Sulpis, Učitelj nije bio ubeđen. Kada je, međutim, dodaoda su sva braća sasvim precizno opisala lokaciju u odnosu na bakarnu trakukoja prolazi kroz crkvu, Učitelj je, shvatajući, uzviknuo: "Govoriš o Ružinoj

Da Vinčijev kod 99Na brzinu je ispričao Sajlasu o čuvenoj arhitektonskoj neobičnosti crkveSen-Sulpis - o bakarnoj traci koja ovo sveto mesto deli duž savršene osesever-jug. Bila je to neka vrsta drevnog sunčanog časovnika, ostatak pagan-skog hrama koji se nekada nalazio na istom mestu. Sunčevi zraci, koji sijajukroz okulus na južnom zidu, svaki dan se pomeraju dalje niz liniju, pokazu-jući proticanje vremena od jedne do druge ravnodnevnice.Traka koja se proteže od severa ka jugu poznata je pod nazivom Ružinalinija. Vekovima se simbol ruže povezivao sa geografskim kartama i upući-vanjem duša u pravom smeru. Ruža kompasa - nacrtana na gotovo svakojkarti - pokazivala je sever, istok, jug i zapad. U početku poznata kao Ružavetrova, označavala je pravac kretanja trideset i dva vetra, koja duvaju izpravca osam glavnih vetrova, osam poluvetrova i šesnaest četvrtvetrova.Kada se predstave u krugu, ova trideset i dva pravca kompasa savršeno od-govaraju tradicionalnom cvetu od trideset i dve latice. Do danas je ovo osno-vno sredstvo navigacije poznato kao Ruža kompasa, čiji je najseveriji pravacjoš uvek obeležen strelicom... ili, češće, simbolom ljiljana.Na globusu je Ružina linija- takođe poznata kao meridijan ili longituda- bila zamišljena linija povučena od Severnog pola ka Južnom polu. Postoji,naravno, neograničen broj Ružinih linija jer se kroz svaku tačku na globusumože povući longituda koja povezuje Severni i Južni pol. Pitanje kojim suse rani moreplovci bavili bilo je koja se od ovih linija može smatrati glavnomRužinom linijom - nultim meridijanom - linijom od koje će započeti mere-nje svih ostalih longituda na zemlji.Danas ta linija prolazi kroz Grinič u Engleskoj.Međutim, nije oduvek bilo tako.Davno pre nego stoje Grinič određen za glavni meridijan, nulta longitu-da čitavog sveta prolazila je upravo kroz Pariz, kroz crkvu Sen-Sulpis. Ba-

karna oznaka u crkvi Sen-Sulpis bila je podsećanje na prvi meridijan sveta imada je Grinič lišio Pariz te počasti 1888. godine, originalna Ružina linijaje ostala."I tako dakle, legenda je istinita", rekao je Učitelj Sajlasu. "Pričalo se daključni kamen Priorata leži 'ispod ružinog znaka'."Još uvek na kolenima, Sajlas je gledao oko sebe i osluškivao ne bi li seuverio da je sam. Za trenutak, učinilo mu se da čuje šuštanje na horskombalkonu. Okrenu se i podiže pogled na nekoliko sekundi. Ništa.Sam sam.Uspravljajući se, okrete se prema oltaru i nakloni se tri puta. Potom seokrete nalevo i pođe duž bakarne linije ka severu i obelisku.

100Den BraunIstog trenutka, na Međunarodnom aerodromu Leonardo da Vinči u Rimu,trzaj točkova koji dodirnuše pistu prenuo je biskupa Aringarosu iz dremeža.Odlutao sam, pomislio je, zadivljen stoje bio dovoljno opušten da zaspi."Benvenuto a Roma", začulo se preko razglasa.Uspravljajući se u sedištu, Aringarosa ispravi svoju crnu mantiju i dopustisebi redak osmeh. Na ovo putovanje je rado pošao. Suviše dugo sam se povla-čio. Večeras, međutim, pravila su se promenila. Koliko pre pet meseci, Arin-garosa je strepeo za budućnost Vere. Sada, kao Božjom voljom, rešenje sesamo nametnulo.Božansko uplitanje.Ako se večeras u Parizu sve bude odvijalo po planu, u Aringarosinomposedu će se uskoro nalaziti nešto što će ga učiniti najmoćnijim čovekom uhrišćanskom svetu.

MJNUE Z 3Sofi je bez daha stigla pred velika drvena vrata Salle des Etats - prostorijeu kojoj se nalazila Mona Liza. Pre nego što je ušla, nevoljko je pogledalaniz hodnik, dvadesetak metara dalje, ka mestu na kojem je još uvek ležalo(elo njenog dede osvetljeno reflektorskim snopom.Kajanje koje je obuze bilo je snažno i iznenadno - duboka tuga povezanasa krivicom. Pokušavao je da dopre do nje toliko puta tokom proteklih desetgodina, a Sofi je ipak ostala neumoljiva. Njegova neotvorena pisma i paketepohranjivala je u poslednjoj fioci. Lagao me je! Čuvao odvratne tajne! Štasam mogla da uradim? I tako gaje izbrisala iz svog života. U potpunosti.A sada, dedaje bio mrtav i obraćao joj se sa druge strane groba.Mona Liza.

Posegnu za ogromnim drvenim vratima i gurnu ih. Ulaz je zjapio prednjom. Za trenutak je zastala na pragu, prelazeći pogledom po velikoj pravo-ugaonoj prostoriji pred sobom. I ona je bila okupana prigušenim crvenim svet-lom. Salle des Etats je jedan od retkih culs-de-sac ovog muzeja - ćorsokaki jedina prostorija na sredini Velike galerije. Zidom naspram vrata koja supredstavljala jedini ulaz u prostoriju dominirala je Botičelijeva slika visoka4,5 metra. Ispod nje, na podu, ogroman osmougaoni divan služio je kao nekavrsta dobrodošlog odmorišta hiljadama turista koji su ovde mogli da predah-nu dok se dive najdragocenijoj imovini Luvra.Međutim, čak i pre nego što je ušla, Sofi je znala da joj nešto nedostaje.Crno svetio. Pogledala je niz hodnik, ka dedi koji je osvetljen ležao u dalji-ni, okružen elektronskom opremom. Ako je nešto napisao u ovoj prostoriji,gotovo sigurno je to učinio vodenim markerom.Duboko uzdahnuvši, Sofi požuri niz hodnik do dobro osvetljenog mestazločina. Nije bila u stanju da pogleda dedu. Umesto toga, usredsredila se naalatke koje je koristila ekipa kriminalističke tehnike. Pronašavši malu ultra-Ijubičastu lampu veličine penkala, gurnu je u džep i požuri natrag uz hodnik,ka otvorenim vratima Salle des Etats.Zašla je za ugao i prekoračila prag. Na ulazu ju je, međutim, dočekao ne-očekivani zvuk trčećih koraka koji su joj se približavali iz unutrašnjosti pro-storije. Neko je ovde! Avetinjska figura iznenada izroni iz crvenkaste izma-glice. Sofi odskoči unatrag."Tu si!" Langdonov promukli šapat presekao je vazduh kad je njegovasilueta doklizila do nje i zaustavila se.

102«*.Den BraunIstog trenutka, Sofi oseti olakšanje. "Roberte, rekla sam ti da odeš odav-de! Ako Faš...""Gde si bila?""Morala sam da nabavim ultraljubičasto svetio", prošaputa ona, podižućilampu. "Ako mi je deda ostavio poruku...""Sofi, slušaj me." Langdon dođe do daha, a njegove plave oči netremicesu je posmatrale. "Slova P.S. Da li ti ona još nešto znače? Bilo šta?"Plašeći se da bi njihovi glasovi mogli odzvanjati niz hodnik. Sofi ga po-vuče u salu i tiho zatvori ogromna dupla vrata, zaključavajući ih iznutra."Rekla sam ti, ti inicijali znače Princeza Sofi.""Znam, ali jesi li ih ikada videla negde drugdel Da li je tvoj deda ikadakoristio P.S. na neki drugi način? Kao monogram, ili možda na papiru zapisanje ili nekom ličnom predmetu?"

Pitanje ju je zaprepastilo. Kako bi Robert mogao da zna za to? Sofije za-ista videla inicijale P.S. jednom prilikom, ranije, u nekoj vrsti monograma.Bilo je to dan pre njenog devetog rođendana. Krišom je pročešljavala kuću,tražeći skrivene rođendanske poklone. Ni tada nije podnosila da se tajnekriju od nje. Šta mije deda kupio ove godine? Prekopavala je po komodamai fiokama. Lutku koju sam htela? Gde bije mogao sakriti?Ne pronašavši ništa u čitavoj kući, Sofije skupila svu svoju hrabrost i ušu-njala se u dedinu spavaću sobu. Ta soba je za nju bila zabranjeno područje— ali deda je dremao u prizemlju.Samo ću da provirim na brzinu!Otišla je na prstima preko škriputavog drvenog poda do ormana i bacilapogled na police, tražeći iza dedine odeće. Ništa. Potom pogleda ispod kre-veta. Opet ništa. Otišavši do njegovog radnog stola, počela je da otvara fio-ke jednu za drugom i da pažljivo pretura po njima. Mora da se ovde nalazinešto za mene! Kada je stigla do poslednje fioke, od lutke još uvek ni traga.Razočarana, otvori poslednju fioku i skloni u stranu nekakvu crnu odeću ukojoj nikada nije videla dedu. Baš se spremala da zatvori fioku, kada joj po-gled naiđe na blesak zlata u dubini fioke. Izgledalo je kao lanac džepnog sata,ali ona je znala da deda ne nosi takav sat. Srce poče ubrzano da joj tuče kadashvati šta to mora biti.Ogrlica!Sofi pažljivo izvuče lanac iz fioke. Na svoje iznenađenje otkrila je da sena kraju nalazio sjajan zlatni ključ. Težak i svetlucav. Začarana, ona ga po-diže. Nije bio nalik nijednom ključu koji je do tada videla. Većina ključevabila je ravna, sa oštrim zupcima, ali ovaj je imao trouglasti stubac sa malimzarezima svuda po njemu. Velika zlatna glava bila je u obliku krsta, ali neobičnog krsta. Ovaj je krst imao jednake krake i ličio na znak sabiranja u ma-tematici. U središtu krsta nalazio se ugraviran neobičan simbol - dva slovaisprepletena sa nekakvim cvetnim uzorkom.

Da Vinčijev kod 103"P.S.", prošaputa ona, mršteći se dok je čitala slova. Šta li je ovo moglobiti?"Sofi?" obratio joj se deda sa vrata.Preplašena, ona se okrete, ispuštajući ključ koji pade na pod uz glasanzveket. Plašila se da pogleda u dedino lice. "Ja... tražila sam svoj rođendan-ski poklon", rekla je, pognute glave, znajući daje izneverila njegovo pove-renje.

Deda je bez reci stajao na vratima. Čitavu večnost, činilo joj se. Napo-sletku ispusti dug i težak uzdah. "Podigni ključ, Sofi."Sofi ga podiže.Ušao je u sobu. "Sofi, moraš poštovati privatnost drugih ljudi." Laganoje kleknuo i uzeo ključ. "Ovaj ključ je veoma poseban. Da si ga izgubila..."Tihi dedin glas je činio da se oseća još gore. "Izvini, deko. Stvarno izvini."Zastade. "Mislila sam daje to ogrlica za moj rođendan."Nekoliko sekundi ju je posmatrao. "Reći ću ti ovo još jednom, Sofi, jerje važno. Moraš da naučiš da poštuješ tuđu privatnost.""Da, deko.""Razgovaraćemo o ovome neki drugi put. Sada treba opleviti vrt."Sofi požuri napolje, da obavi svoj zadatak.Sledećeg jutra, Sofi nije dobila rođendanski poklon od dede. Nije ga niočekivala - ne nakon onoga stoje uradila. Čitavog dana joj nije čak ni če-stitao rođendan. Te večeri je tužna otišla na spavanje. Međutim, kada se spre-mala da legne, na jastuku je otkrila karticu. Na njoj je bila ispisana jedno-stavna zagonetka. Čak i pre no što ju je resila, Sofi se smeškala. Znam štaje ovo! Deda je to izveo i na jutro poslednjeg Božića.Lov na blago!Nestrpljivo je čitala zagonetku sve dok je nije resila. Rešenje ju je usme-rilo na drugi deo kuće, gde je pronašla još jednu karticu i još jednu zagonet-ku. I nju je resila. Otrčala je ka sledećoj kartici. Sumanuto trčeći, jurcala jetamo-ovamo po kući, od traga do traga, sve dok naposletku nije pronašla tragkoji ju je poslao natrag u njenu sobu. Sofi je jurnula uz stepenice, utrčala usobu i zastala kao ukopana. Nasred sobe stajao je sjajni crveni bicikl sa ma-šnom vezanom za korman. Sofi ciknu od sreće."Znam da si tražila lutku", reče deda, smešeći se u uglu sobe. "Mislio samda će ti se ovo možda više svideti."Sledećeg dana deda ju je naučio da vozi bicikl, trčeći pored nje po stazi.Kada je krenula po gustom travnjaku i izgubila ravnotežu, oboje su se sko-liljali na travu, prevrćući se i smejući se."Deko", reče Sofi, grleći ga. "Stvarno mije žao zbog ključa.""Znam, dušo. Oprošteno ti je. Ne mogu dugo da se ljutim na tebe. Dedei unuke uvek opraštaju jedni drugima."

104 «&? DenBraunSofi je znala da ne bi trebalo da pita, ali nije mogla da odoli. "Sta taj ključotvara? Nikada nisam videla takav ključ. Veoma je lep."Deda je dugo ćutao i Sofi je videla da nije siguran kako da joj odgovori.Grand-pere nikada ne laže. "On otvara kutiju", naposletku reče. "Kutiju u

kojoj čuvam mnoge tajne."Sofi napući usta. "Mrzim tajne!""Znam, ali ovo su važne tajne. I jednog dana ćeš naučiti da ih ceniš koli-ko i ja.""Na ključu sam videla slova i cvet.""Da, to je moj omiljeni cvet. Zove sefleur-de-lis. Imamo ih u bašti. Tosu oni beli. Na engleskom se to cveće zove ljiljan.""Znam! To je i moje omiljeno cveće!""U tom slučaju, dogovorićemo se nešto." Obrve mu se podigoše kao iuvek kada se spremao da joj uputi izazov. "Ako budeš čuvala tajnu o momključu i nikada više ne budeš pričala o njemu, meni ili bilo kome drugom,jednog dana ću ti ga dati."Sofi nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. "Hoćeš?""Obećavam. Kada dođe vreme, ključ će biti tvoj. Tvoje ime je na njemu."Sofi se namršti. "Nije. Na njemu piše P.S. Moje ime nije P.S.!"Deda snizi glas i pogleda okolo, kao da se uverava da ih niko ne sluša."U redu, Sofi, ako baš moraš da znaš, P.S. je šifra. To su tvoji tajni inicijali."Oči joj se širom otvoriše. "Ja imam tajne inicijale?""Naravno. Unuke uvek imaju tajne inicijale koje znaju jedino njihovedede.""P.S.?"On je zagolica. "Princesse Sophie."Ona se zakikota. "Ja nisam princeza!"On joj namignu. "Za mene jesi."Od toga dana, nikada više nisu razgovarali o ključu. I postala je njegovaPrinceza Sofi.U Salle des Etats Sofije bez reci stajala dok su je probadale žaoke sećanja."Inicijali", prošaputa Langdon, čudno je gledajući. "Jesi li ih videla ranije?"Sofi oseti da joj dedin glas šapuće kroz hodnike muzeja. Nikada ne pri-čaj o ovom ključu, Soft. Ni meni niti bilo kome drugom. Znala je da gaje iz-neverila kada se radilo o opraštanju, i pitala se da li može ponovo da izigranjegovo poverenje. P.S. Pronađi Roberta Langdona. Njen deda je želeo dajoj Langdon pomogne. Sofi klimnu. "Da, jednom sam videla inicijale P.S.Kada sam bila veoma mala."

Da Vinčijev kod ^ 105"Gde?"Sofije oklevala. "Na nečemu što mu je bilo izuzetno važno."Langdon nije spuštao pogled. "Sofi, ovo je od ključne važnosti. Možeš limi reći da li su inicijali stajali zajedno sa simbolom? Fleur-de-lis?"Sofi ustuknu od šoka. "Ali... kako je moguće da ti to znaš!"

Langdon uzdahnu i snizi glas. "Prilično sam siguran daje tvoj deda biočlan jednog tajnog društva. Veoma starog tajnog bratstva."Sofi oseti kako joj se želudac steže u čvor. I ona je bila sigurna u to. De-set godina je pokušavala da zaboravi neprijatan događaj koji joj je potvrdiotu užasnu činjenicu. Bila je svedok nečega nezamislivog. Neoprostivog."Ljiljan", reče Langdon, "u kombinaciji sa inicijalima P.S. - to je zvaničniznak bratstva. Njihov grb. Njihov logo.""Kako ti to znaš?" Sofi se iskreno nadala da joj neće reći daje / sam član."Pisao sam o ovom bratstvu", rekao je, dok mu je glas podrhtavao od uz-buđenja. "Istraživanje simbola tajnih društava moja je specijalnost. Nazivajuse Prieure de Sion - Sionski priorat. Baza im je ovde u Francuskoj a moćnečlanove privlače Evrope. Zapravo, oni su jedno od najstarijih tajnih društavana svetu."Sofi nikada ne bese čula za njih.Langdon je sada pričao brzo i nezaustavljivo. "Članstvo Priorata uključi-valo je neke od najobrazovanijih ljudi u istoriji, poput Botičelija, ser IsakaNjutna, Viktora Igoa." On zastade, dok mu je glas bio pun akademskog po-leta. "I, Leonarda da Vinčija."Sofije zurila. "Da Vinči je bio član tajnog društva?""Kao Veliki majstor, Da Vinči je upravljao Prioratom od 1510. do 1519.godine - što bi moglo objasniti strast koju je tvoj deda gajio prema njegovimdelima. Njih dvojica su povezani istorijskom, bratskom vezom. U sve se touklapa i njihova fasciniranost ikonologijom boginje, paganizmom, ženskimbožanstvima i prezirom prema Crkvi. Priorat ima istorijski potkrepljenu tra-diciju poštovanja ženskog božanstva.""Hoćeš da kažeš da su od onih koji neguju jedan od paganskih kultovaboginje?""Pre će biti jedini paganski kult boginje. Ali, ono što je najvažnije jesteda su poznati kao čuvari drevne tajne. Tajne koja ih je učinila nezamislivomoćnima."Uprkos potpunoj ubeđenosti koju je videla u Langdonovim očima, Sofinželudac je reagovao. Tajni paganski kult? Na čijem je čelu nekada bio Leo-nardo da Vinči? Sve je zvučalo krajnje apsurdno. Ipak, iako je odbacivalatu ideju, misli su joj se vraćale deset godina unatrag - na ono veče kada jegreškom iznenadila dedu i videla nešto što nije mogla da prihvati. Da li bito moglo da objasni...

106 «&» Den Braun"Identiteti živih članova Priorata čuvaju se kao izuzetno velika tajna",nastavi Langdon, "ali inicijali P.S. i ljiljan koje si videla kao dete predsta-vljaju dokaz. To se može odnositi jedino na Priorat."

Sofi je sada shvatala da Langdon zna daleko više o njenom dedi nego štoje ranije mislila. Ovaj Amerikanac je očito mogao svašta da joj ispriča, aliovo nije bilo pogodno mesto. "Ne smem da dozvolim da te uhvate, Roberte.O svačemu treba da razgovaramo. Moraš da ideš!"Za Langdona je njen glas predstavljao samo nejasni žamor. Nije namera-vao da ide bilo kuda. Trenutno je bio zarobljen na drugom mestu. Mestu nakojem drevne tajne isplivavaju na površinu. Mestu na kojem zaboravljenepriče izranjaju iz senki.Polako, kao da se kreće pod vodom, Langdon okrete glavu i pogleda krozcrvenkastu izmaglicu ka Mona Lizi.Fleur-de-Hs... Lizin cvet... Mona Liza.Sve je bilo povezano u tihu simfoniju koja je odjekivala najvećim tajna-ma Sionskog priorata i Leonarda da Vinčija.Nekoliko kilometara odatle, na obali reke iza Invalidskog doma, zbunje-ni vozač kamiona sa duplom prikolicom stajao je pred uperenim oružjem i po-smatrao kako kapetan Sudske policije ispušta grlene zvuke gneva bacajućijedan sapun u pravcu nabujale Sene.

EOOLRVUESajlas podiže oči ka obelisku crkve Sen-Sulpis, obuhvatajući pogledom či-tavu dužinu ovog masivnog mermernog stuba. Osećao je kako mu se tetivezatežu od uzbuđenja. Još jednom je prešao pogledom po crkvi da se uverida je sam. Potom je kleknuo u podnožje obeliska, ne iz poštovanja već izpotrebe.Ključni kamenje sakriven ispod Ražine linije.U podnožju obeliska.U tome su se sva braća složila.Na kolenima, Sajlas pređe dlanom po kamenom podu. Nije video nika-kve pukotine niti obeležja koja bi ukazala na pomičnu pločicu. Poče tiho dadobuje zglobovima prstiju po podu. Sledeći bakarnu liniju bliže obelisku,kucnuo je po svakoj pločici uz liniju. Konačno, jedna od njih zazvuči ne-obično.Ispod poda se nalazi šupljina!Sajlas se nasmeši. Njegove žrtve su govorile istinu.Podigavši se, poče po crkvi da traži nešto čime bi razbio pločicu na podu.Visoko iznad Sajlasa, na balkonu, sestra Sandrin zatomi uzdah. Njenenajcrnje slutnje upravo su se obistinile. Posetilac nije bio onaj za koga seizdavao. Misteriozni monah sekte Opus Dei došao je u crkvu Sen-Sulpis izpotpuno drugog razloga.Tajnog razloga.Nisi ti jedini sa tajnama, pomislila je.

Sestra Sandrin Bijel bila je više od čuvara ove crkve. Bila je branilac.Drevni točkici su noćas pokrenuti. Dolazak stranca do podnožja obeliska bioje signal.Bio je to nemi poziv u pomoć.

to/UE IIA mbasada Sjedinjenih Američkih Država u Parizu jedinstven je kompleksii na Aveniji Gabrijel, severno od Šanzelizea. Teren od tri ara smatra se ame-ričkom teritorijom, što znači da su svi oni koji na njoj stoje podložni istimzakonima i zaštitama na koje bi imali pravo da se nalaze u SjedinjenimDržavama.Dežurna noćna telefonistkinja u ambasadi čitala je međunarodno izdanjemagazina Tajm kada je prekide telefonsko zvono."Američka ambasada", javila se."Dobro veče." Engleski sa francuskim naglaskom. "Potrebna mi je po-moć." Uprkos učtivosti u recima, glas je zvučao grubo i zvanično. "Rečenomi je da imate telefonsku poruku za mene na vašem automatskom sistemu.Zovem se Langdon. Na žalost, zaboravio sam trocifrenu šifru za pristup po-rukama. Ako biste mi mogli pomoći, bio bih vam veoma zahvalan."Zbunjena, telefonistkinja je ćutala. "Zao mi je, gospodine, vaša porukamora daje prilično stara. Taj sistem je uklonjen pre dve godine iz sigurno-snih razloga. Pored toga, sve pristupne šifre su bile petocifrene. Ko vam jerekao da imamo poruku za vas?""Nemate automatski telefonski sistem?""Ne, gospodine. Svaka poruka upućena vama bila bi zapisana u našojslužbi. Kako ste rekli da se zovete?"Ali slušalica je već spuštena.Bezu Faš se osećao obamrlo dok je koračao obalom Sene. Bio je sigurandaje video kako Langdon bira lokalni broj, ukucava trocifrenu šifru, a potomsluša poruku. Ako Langdon nije nazvao ambasadu, koga je, do đavola, ondazvao ?Baš u tom trenutku Faš, posmatrajući svoj mobilni telefon, shvati da muodgovori leže na dlanu. Langdon je telefonirao sa mog telefona.Ulazeći u meni svog mobilnog telefona, Faš dođe do liste poslednjih po-zvanih brojeva i pronađe Langdonov.Pariški broj, iza kojeg je sledila trocifrena šifra 454.Pozvao je broj i čekao dok je telefon zvonio.

Da Vinčijev kod «?» 109Konačno je odgovorio ženski glas. "Bonjour, vous etes bien chez SophieNeven", objavio je snimak. "Je suis absente pour le moment, mais..."

Kapetanova krv je ključala dok je ukucavao brojeve 4... 5... 4.

POGLHVLJE 26TT prkos reputaciji velikog dela, Mona Liza je sa svojih 80 centimetara sa 53U centimetra - bila manja čak i od reprodukcija na posterima koji su se pro-davali u prodavnici suvenira u Luvru. Visilaje na severozapadnom zidu Salledes Etats, iza pet centimetara debelog pleksiglasa. Naslikana na ploči od drve-ta topole, njena nestvarna atmosfera ispunjena izmaglicom pripisivala seDa Vinčijevom majstorstvu sfumato stila, u kojem se čini da oblici nestajujedan u drugom.Od kada je pohranjena u Luvru, Mona Liza - ili La Joconde, kako je uFrancuskoj zovu - ukradena je dva puta, poslednji put 1911. godine kada jenestala iz "salle impenetrable" u Luvru - iz Le Salon Carre. Parižani su pla-kali na ulicama i pisali novinske članke u kojima su molili lopove da vratesliku. Dve godine kasnije, Mona Liza je otkrivena na lažnom dnu jednogkovčega u hotelskoj sobi u Firenci.Nakon stoje Sofi jasno stavio do znanja da ne namerava da ode, Langdonje zajedno sa njom prešao preko Salle des Etats. Sofi je uključila ultraljubi-často svetio, Mona Liza se nalazila na osamnaest metara ispred njih. Plavi-časti polumesec lampe padao je na pod. Pokretala je zrak napred-natrag popodu, kao čistač mina, u potrazi za bilo kakvim nagoveštajem svetlećeg ma-stila.Koračajući pored nje, Langdon je već osećao golicajuće iščekivanje kojeje pratilo sva njegova sučeljavanja uživo sa velikim umetničkim delima. Na-prezao se da vidi dalje od čaure purpurnog svetla koje je isticalo iz lampe uSofinoj ruci. Sa leve strane izronio je osmougaoni divan, poput tamnog ostrvau praznom moru parketa.Langdon je sada mogao da vidi ploču od tamnog stakla na zidu. Iza nje,u osami, nalazila se najčuvenija slika na svetu.Langdon je znao da status najpoznatijeg umetničkog dela Mona Liza neduguje svom zagonetnom osmehu. Niti misterioznim tumačenjima mnogihistoričara, umetnika i zagovornika teorija zavere. Jednostavno - Mona Lizaje bila poznata jer je Leonardo da Vinči tvrdio daje ona najsavršenije dostig-nuće. Nosio je sliku sa sobom kad god je putovao i, ako bi ga pitali zašto,odgovarao bi da mu je teško da se odvoji od svog najuzvišenijeg izraza žen-ske lepote.Ipak, mnogi istoričari umetnosti su sumnjali da poštovanje koje je Da Vin-či gajio prema svom delu nema nikakve veze sa umetničkim majstorstvom.Zapravo, slika je bila začuđujuće običan sfumato portrcl. Da Vinčijeva sla-

Da Vinčijev kod nt? 111bost prema ovom delu, mnogi su tvrdili, poticala je od nečeg mnogo dubljeg:poruke skrivene u slojevima slike. Mona Liza]e, u stvari, predstavljala inter-nu šalu o kojoj se najviše pisalo. O kolažu dvostrukih značenja i šaljivih alu-zija ove slike naširoko se raspravljalo u većini knjiga iz istorije umetnosti.Uprkos tome, javnost je još uvek najvećom misterijom smatrala njen osmeh.Nema tu nikakve misterije, mislio je Langdon, prilazeći i posmatrajućislabašan obris slike koji je počinjao da dobija oblik. Uopšte nema misterije.Tajnu Mona Liže Langdon je nedavno podelio sa najneverovatnijompublikom - desetinom zatvorenika u Kaznioni oblasti Eseks. Langdonovzatvorski seminar bio je deo Harvardovog spoljašnjeg programa sa ciljemuvođenja obrazovanja u zatvorski sistem. Kultura za osuđenike, kako suLangdonove kolege volele da zovu ovaj program.Stojeći pored grafoskopa u zatamnjenoj biblioteci kaznione, Langdon jetajnu Mona Liže izložio zatvorenicima koji su pokazivali iznenađujuće inte-resovanje. Grubo, ali inteligentno. "Primetićete", rekao im je Langdon, pri-lazeći slici Mona Liza projektovanoj na zidu biblioteke, "daje pozadina izanjenog lica ne stoji u istoj ravni." Langdon im pokaza očigledno neslaganje."Da Vinči je naslikao liniju horizonta sa leve strane znatno niže nego na de-snoj strani.""Zeznuo je?" upitao je jedan od zatvorenika.Langdon se nasmeja. "Nije. Da Vinči nije to baš često radio. Zapravo, rečje o malom triku koji je Da Vinči izveo. Spuštanjem pozadine na levoj stra-ni, Da Vinči je učinio da Mona Liza izgleda mnogo veća ako se gleda sa levestrane nego sa desne strane. Mala Da Vinčijeva interna šala. Istorijski gle-dano, koncepti muškog i ženskog imaju svoje strane - leva strana je ženska,desna muška. Postoje Da Vinči bio veliki obožavalac ženskog principa, učinioje da Mona Liza izgleda znatno impozantnije sa leve strane nego sa desne.""Ja sam čuo daje bio peder", ubacio je mali čovek sa kozjom bradicom.Langdon ustuknu. "Istoričari obično ne koriste isti izraz, ali da, Da Vinčijeste bio homoseksualac.""Je li zbog toga bio toliko zaluđen za čitavu tu žensku stvar?""Zapravo, Da Vinči se zalagao za ravnotežu ženskog i muškog principa.Verovao je da ljudska duša ne može biti prosvećena ukoliko ne sadrži i žen-ske i muške elemente.""Misliš kao ribe sa kitama?" upita neko.Ovo je izazvalo salve smeha. Langdon je pomislio da im izloži etimolo-ško poreklo reci hermafrodit i njene veze sa Hermesom i Afroditom, ali muje nešto govorilo da to ne bi vredelo."Hej, gospodine Langford", reče jedan snagator. "Je li tačno daje MonaLiza slika Da Vinčija u ženskim krpama? Ja sam čuo daje tako."

"To je vrlo moguće", reče Langdon. "Da Vinči je bio šaljivdžija, a komp-juterska analiza Mona Liže i Da Vinčijevih autoportreta potvrđuje zaista za-

112 •*•Den Braunpanjujuće podudaranje njihovih lica. Šta god daje Da Vinči bio namerio",reče Langdon, "njegova Mona Liza nije ni muško ni žensko. Ona nosi du-binsku poruku androginije. To je mešavina oba pola.""Jesi li siguran da to nije samo neki glupi harvardski način da se kaže daje Mona Liza jedna ružna riba."Sada se Langdon nasmejao. "Možda ste u pravu. Ali Da Vinči je zapravoostavio veoma veliki nagovaštaj koji ukazuje na to da slika treba da budeandrogina. Da lije neko od vas čuo za egipatskog boga po imenu Amon?""Pa naravno!" krupni momak reče. "Bog muške plodnosti!"Langdon je bio zapanjen."Tako piše na svakom pakovanju 'amon' kondoma." Mišićavko se širo-ko isceri. "Napredje nacrtan tip sa glavom ovna i kaže daje on egipatski bogplodnosti."Langdonu dotična marka nije bila poznata, ali mu bi drago da su proizvo-đači profilaktika potrefili hijeroglife. "Odlično. Amon se zaista predstavljakao čovek sa glavom ovna, a njegov promiskuitet i zakrivljeni rogovi stojeu vezi sa današnjim seksualnim slengom.""Bez zezanja!""Bez zezanja", reče Langdon. "A znate li koje bio Amonov pandan? Egi-patska boginja plodnosti?"Pitanje je naišlo na nekoliko sekundi ćutanja."Bila je to Izida", reče im Langdon, uzimajući marker. "Dakle, imamomuškog boga, Amona." On zapisa. "I žensku boginju, Iziđu, čiji je drevnipiktogram bio poznat kao L'ISA."Langdon završi pisanje i odmaknu se od grafoskopa.AMON L'ISA"Liči vam na nešto?""Mona Liza... zaboga", reče neko.Langdon klimnu glavom. "Gospodo, ne samo da lice Mona Liže izgledaandrogino, nego je i njeno ime anagram božanske unije - spoja muškog iženskog principa. A to, dragi moji, jeste Da Vinčijeva mala tajna, kao i raz-log zbog kojeg se Mona Liza tako znalački osmehuje.""Moj deda je bio ovde", reče Sofi, iznenada se spuštajući na kolena, nasamo tri metra od Mona Liže. Crnim svetlom pokaza tačku na parketu.Isprva Langdon nije ništa video. Potom, kada kleče pored nje, ugleda si-ćušnu kapljicu sasušene tečnosti koja je svcllucaln. Mastilo? Iznenada se

Da Vinčijevkod «*> 113seti za šta se zapravo crno svetio koristi. Krv. Čula mu se izoštriše. Sofi jebila u pravu. Žak Sonijer je zaista posetio Mona Ližu pre nego što je umro."Ne bi došao ovamo bez razloga", prošaputa Sofi, ustajući. "Znam da mije ovde ostavio poruku." Brzo prelazeći preostalo rastojanje do Mona Liže,ona osvetli pod ispred slike. Mahala je crnim svetlom napred i natrag iznadgolog parketa."Ovde nema ničega!"U tom trenutku, Langdon ugleda slabašan purpurni odsjaj na zaštitnomstaklu ispred Mona Liže. Posegnuvši nadole, uhvati Sofi za ručni zglob ipolako pređe svetlom po samoj slici.Oboje se ukopaše na mestu.Na staklu, šest reci napisanih upravo preko Mona Lizinog lica svetlucaloje purpurnim sjajem.

11Sedeći za Sonijerovim radnim stolom, poručnik Kole je u neverici pritiskaoslušalicu na uho. Jesam li dobro razumeo Faša? "Jedan sapun? Ali kakoje Langdon mogao znati za GSP uređaj za praćenje?""Sofi Nevo", odgovori Faš. "Ona mu je rekla.""Šta! Zašto?""Prokleto dobro pitanje. Upravo sam čuo snimak koji potvrđuje da muje ona dojavila."Kole ostade bez teksta. Šta lije Nevo mislila? Faš je imao dokaze da seSofi umešala u tajnu operaciju Sudske policije? Ne samo da će Sofi Nevodobiti otkaz, nego će završiti u zatvoru. "Ali, kapetane... gde je, u tom sluča-ju, Langdon sada?""Da li se uključio neki od požarnih alarma tamo?""Ne, gospodine.""I niko drugi nije izašao kroz kapiju Velike galerije?""Ne. Na kapiji se nalazi jedan od čuvara Luvra. Kao što ste zahtevali.""U redu, onda je Langdon još uvek u Velikoj galeriji.""Unutra? Ali šta tamo radi?""Da lije čuvar Luvra naoružan?""Da, gospodine. To je viši čuvar.""Pošalji ga unutra", zapovedi Faš. "Moji ljudi još nekoliko minuta nemogu da stignu do zgrade, a ne želim da Langdon pobegne." Faš zastade. "Ibolje recite čuvaru daje agent Nevo verovatno unutra sa njim.""Agent Nevo je otišla, mislim.""Da li ste je videli da odlazi?"

"Ne, gospodine, ali...""Niko drugi u krugu zgrade je nije video da odlazi. Samo da ulazi."Kole je bio zapanjeni hrabrošću Sofi Nevo. Još uvek je u zgradi?"Pobrinite se za to", naredi Faš. "Želim da Langdon i Nevo budu na ni-šanu dok se ne vratim."Dok je kamion sa duplom prikolicom odlazio, kapetan Faš je okupljaosvoje ljude. Robert Langdon se noćas pokazao kao neuhvatljiv plen, a bu-

Da Vinčijev kod 115dući da mu agent Nevo pomaže, možda će ga biti mnogo teže saterati u ćo-šak nego što je očekivao.Faš je odlučio da ne rizikuje.Smanjujući rizik od neuspeha, Faš naredi polovini svojih ljudi da se vra-te u krug Luvra. Drugu polovinu poslao je da čuva jedino mesto u Parizu nakojem bi Robert Langdon mogao pronaći utočište.

POOLHVLJEUSalle des Etats, Langdon je sa nevericom zurio u šest reci koje su sijalena pleksiglasu. Izgledalo je da natpis lebdi u prostoru, bacajući iskrzanusenku na Mona Lizin misteriozni oseh."Priorat", prošaputa Langdon. "Ovo je dokaz daje tvoj deda bio član!"Sofi ga zbunjeno pogleda. "Ti ovo razumešT"Besprekorno je", reče Langdon, klimajući glavom dok su mu se mislirojile. "To je jedna od najosnovnijih filozofija priorata!"Sofi je izgubljeno gledala u sjaj poruke napisane preko Mona Lizinoglica.A I CAR OBMANE S TUGOM DOĐE"Sofi", poče da joj objašnjava Langdon, "činjenica daje Priorat nastavljaotradiciju kulta boginje ima svoje uporište u verovanju da su moćni ljudi uprvobitnoj hrišćanskoj crkvi 'obmanuli' svet tako što su propagirali laži kojesu obezvredile ženu i pokrenule tas na vagi u korist muškaraca."Sofije i dalje ćutala, zureći u reci."Priorat veruje da su Konstantin i njegovi muški naslednici uspešno pre-obratili svet iz paganskog matrijarhata u hrišćanski patrijarhat, tako što supokrenuli 'propagandnu kampanju' koja je satanizovala žensko božanstvo isveti ženski princip, zauvek prognavši boginju iz savremene religije."Sofi i dalje nije bila ubeđena. "Deda me je poslao ovamo da pronađemporuku. Mora daje pokušavao da kaže i više od toga."Langdon je razumeo na šta misli. Misli da je ovo još jedna šifra. SamLangdon nije bio siguran da li postoji neko skriveno značenje ili ne. Misli su

mu se još uvek borile sa otvorenom jasnoćom značenja Sonijerove poruke,onakvom kakvom se činila na prvi pogled.A i car obmane s tugom dođe, mislio je. 5 tugom zaista.Nije bilo moguće poreći značajna dobra koja je savremena Crkva činilau današnjem napaćenom svetu, no ipak je istorija Crkve bila puna prevara inasilja. Surovi krstaški rat je vođen tri veka kako bi se "prevaspitali" sledbe-nici paganskih religija.Katolička inkvizicija objavila je knjigu koja gotovo da se može smatratinajkrvavijim izdanjem u ljudskoj istoriji. Malleus Maleficarum - ili Veštičjičekić - upozoravao je svet na "opasnosti od žena koje slobodno misle" i upu-tio sveštenstvo kako da pronađe, muči i uništi takve žene. Medu, "vcšticamn"

Da Vinčijev kod 117nalazile su se obrazovane žene, sveštenice, ciganke, žene mistici, žene obo-žavaoci prirode, skupljačice bilja i sve ostale koje su "sumnjivo naginjalesvetu prirode". Babice su takođe bile ubijane, i to zbog svoje jeretičke upo-trebe medicinskog znanja za olakšavanje bola pri porođajima - što je bilapatnja koja je, kako je Crkva tvrdila, zaslužena Božja kazna zbog Evinoggreha. Tokom tri stotine godina lova na veštice, Crkva je na lomači spalilapet miliona žena.Propaganda i krvoproliće su bili efikasni.Današnji svet je živi dokaz za to.Žene, koje su nekada slavljene kao neophodna polovina duhovnog pro-svetljenja, prognane su iz hramova širom sveta. Nije bilo žena ortodoksnihrabina, katoličkih niti islamskih sveštenica. Nekada sveti čin Hieros Gamos-prirodno seksualno sjedinjenje muškarca i žene kroz koje svako od njihpostaje duhovna celina - odbačeno je kao sraman čin. Sveti ljudi kojima jenekada seksualno spajanje sa svojim ženskim, drugim polovinama bilo ne-ophodno kako bi komunicirali sa Bogom, sada su se plašili sopstvenih pri-rodnih seksualnih nagona kao đavolje rabote. Pri tome, đavo je sarađivao sasvojim omiljenim pomoćnikom... ženom.Čak ni povezanost žene sa levom stranom tela nije mogla izbeći osuduCrkve. U Francuskoj i Italiji, reci koje znače "levo" - gauche i sinistra - do-bile su izrazito negativan prizvuk, dok su njihovi desni pandani imali znače-nja ispravnosti, desničarstva i pravednosti. Do danas je ostalo da se radikalneideje smatraju levicom a sve stoje loše, nečim levim.Dani boginje bili su završeni. Klatno se zanjihalo. Majka Zemlja postalaje muški svet a bogovi destrukcije i rata uzimali su svoj danak. Muški egoje proveo dva milenijuma jurcajući okolo bez kontrole svog ženskog panda-

na. Sionski priorat je verovao daje upravo ovakvo brisanje svetog ženskogprincipa iz savremenog života dovelo do onoga što su Hopi Indijanci ozna-čavali terminom koyanisquatsi - "život bez ravnoteže" - do nestabilne situa-cije koju karakterišu ratovi natopljeni testosteronom, obilje mizoginističkihdruštava i rastuće nepoštovanje prema Majci Zemlji."Roberte!" reče Sofi, a njen ga šapat trže iz razmišljanja. "Neko dolazi!"U hodniku su se čuli koraci koji su se približavali."Ovuda!" Sofi ugasi crno svetio i kao da ispari pred Langdonovim očima.Za trenutak je bio potpuno obnevideo. Kuda? Kada mu se vid povratio, onugleda Sofinu siluetu kako juri ka središtu prostorije i nestaje iza osmouga-onc klupe. Taman se spremao da jurne za njom kada ga duboki glas prikovau mostu."Arretez.r naredi čovek sa praga.Čuvar Luvra ulazio je u Salle des Etats nišaneći pištoljem u Langdonovegrudi.Lnngdon oseti kako mu se ruke instinktivno podižu ka tavanici.

118«*-Den Braun"Couchez-vous!" naredio je čuvar. "Lezi na pod!"Za svega sekund, Langdon se nađe na podu, licem nadole. Čuvar mu žur-no priđe i šutnu mu noge tako da se razdvoje."Mauvaise idee, Monsieur Langdon", rekao je, uperivši mu pištolj u leđa."Mauvaise idee."Ležeći na parketu licem nadole, ruku i nogu širom raširenim, Langdonuspe da pronađe ironiju zbog položaja u kojem se našao. Skica po Vitruviju,pomislio je. Licem nadole.

EOfOVUEU crkvi Sen-Sulpis, Sajlas je išao od oltara do obeliska sa teškim gvozdenimsvećnjakom u rukama. Poslužiće sasvim dobro kao bojni ovan. Posma-Irajući sivu mermernu ploču koja je, kako je izgledalo, prekrivala šupljinu upodu, shvati da ne može nikako daje razbije a da ne načini znatnu buku.Gvožđem o mermer. Odzvanjaće.Da li će ga opatica čuti? Trebalo bi daje do sada već zaspala. Ipak, Sajlasje više voleo da ne rizikuje. Pretražujući okolinu u potrazi za krpom koju biobmotao oko vrha gvozdene šipke, nije video ništa sem prekrivača za oltar,ali nije hteo da ga oskrnavi. Moj ogrtač, pomislio je. Znajući daje sam u ovojogromnoj crkvi, Sajlas odveza i skinu ogrtač. Dok gaje skidao, oseti oštar bolkad je strgnuo vunena vlakna prilepljena za sveže rane na njegovim leđima.Ostavši nag, pokriven jedino povezom oko bedara, Sajlas obmota ogrtač

oko jednog kraja gvozdene šipke. Potom, ciljajući u središte pločice, zarivrh u nju. Prigušeni udar. Kamen se nije razbio. Ponovo zari šipku. Ponovotup udar, ali ovog puta praćen pucanjem. Pod trećim udarcem pločica sekonačno slomi, a delići kamena padoše u šupljinu ispod poda.Komora!Brzo vadeći krhotine iz otvora, Sajlas pogleda unutra. U glavi mu je bub-njalo kad kleče ispred rupe. Podižući svoju bledu ruku, posegnu unutra.Isprva nije ništa napipao. Pod komore bio je od golog, glatkog kamena,l'otom, gurnuvši ruku dublje, posegnuvši pod Ružinu liniju, oseti nešto podprstima! Debela kamena ploča. Obuhvativši prstima ivicu, on je zgrabi i po-lako izvadi napolje. Dok je stajao i proučavao svoje otkriće, shvati da držiurubo obrađenu kamenu tablicu sa uklesanim recima. Za trenutak se osećaokao savremeni Mojsije.Inenađenje je usledilo kada je pročitao reci na tablici. Očekivao je da ćeključni kamen biti mapa, ili složeni niz uputstava, možda čak i šifrovanih.Ključni kamenje, međutim, nosio najjednostavniji natpis..lov 38:11Biblijski stih? Sajlasa bese zaprepastila takva đavolja jednostavnost. Tajnulokaciju onoga što su tražili otkriva biblijski stih? Bratstvo nije imalo grani-ce kada se radilo o ismevanju pravednih!.lov. Glava trideset i osma. Stih jedanaesti.lako Sajlas nije tačno znao kako glasi jedanaesti stih, znao je da Knjiga oJovu priča o čoveku čija je vera u Boga nadjačala brojna iskušenja. Prikla-<ln<>, mislio je, jedva u stanju da suspregnc svoje uzbuđenje.

120 ^ Den BraunGledajući preko ramena, pogleda niz svetlucavu Ružini liniju i ne odolida se ne nasmeši. Tamo, na glavnom oltaru, otvorena na zlatnom postoljuza knjige, stajala je ogromna, kožom povezana Biblija.Na balkonu, sestra Sandrin je drhtala. Pre nekoliko trenutaka, spremalase da jurne i izvrši svoj zadatak, ali tada se čovek u prizemlju iznenada raz-golitio. Kada je videla njegovo telo belo poput alabastera, užasnula se. Nje-gova široka, bleda leđa bila su izbrazdana krvavocrvenim ožiljcima. Čak isa svog mesta mogla je da vidi sveže rane.Ovog su čoveka bičevali bez milosti!Takođe je videla i krvavi pojas od kostreti oko njegove butine, a iz raneispod kapala je krv. Kakav bi to Bogželeo telo kažnjeno na ovaj način? Ritu-ali sekte Opus Dei, znala je to sestra Sandrin, bili su nešto što nikada nećerazumeti. Ali brinulo ju je nešto drugo. Opus Dei traga za ključnim kamenom.Kako su saznali za njega, ona nije mogla ni da zamisli. Pored toga, znala jeda vremena za razmišljanje nema.

Okrvavljeni monah je sada u tišini ponovo oblačio svoj ogrtač. Nakontoga, držeći plen u rukama, zaputio se ka oltaru, ka Bibliji.Bez reci i bez daha, sestra Sandrin napusti balkon i otrča niz hodnik dosvojih odaja. Spuštajući se na ruke i kolena, ona posegnu ispod drvenog okvi-ra kreveta i izvadi zapečaćenu omotnicu koju tamo bese sakrila pre mnogogodina.Otvarajući je, ona pronađe četiri telefonska broja u Parizu.Drhteći, poče da ih okreće.U prizemlju, Sajlas je položio kamenu tablicu na oltar i nestrpljivo seokrenuo ka Bibliji u kožnom povezu. Dugi beli prsti znojili su mu se dok jeokretao stranice. Listajući Stari zavet, pronađe Knjigu o Jovu. Stiže do po-glavlja trideset i osmog. Dok je prstom povlačio preko teksta, nagađao je nakakve će reci naići.One će me povesti dalje! \Pronašavši stih jedanaesti, Sajlas ga pročita. Sadržao je svega šest reci. 1Zbunjen, on ih ponovo pročita, osećajući daje nešto pošlo naopako. Stih je |jednostavno glasio:DOVDR ĆKŠ DOLAZITI, A I>AI,.H< NKĆI'fi.

30|*uvar Luvra Klod Gruar kipteo je od besa dok je stajao iznad svog zarob-V-^ljenika koji je ničice ležao ispred Mona Liže. Ovaj gad je ubio Žaka Soni-jera! Sonijer je Gruaru i njegovoj ekipi čuvara bio poput oca.Gruar nije želeo ništa drugo do da povuče obarač i sruči metak u leđaRoberta Langdona. Kao viši čuvar, Gruar je bio jedan od nekolicine koji suzapravo nosili napunjeno oružje. Podsetio je sebe, međutim, da bi to bila bla-ga sudbina u poređenju sa onim što će mu prirediti Bezu Faš.Gruar izvuče voki-toki iz pojasa i pokuša da radiom zatraži pojačanje.Međutim, čulo se samo šuštanje. Dodatno elektronsko obezbeđenje ove pro-storije oduvek je onemogućavalo komunikaciju obezbeđenja. Moram da sepomerim do vrata. Još uvek nišaneći u Langdona, Gruar poče polako da sepovlači ka ulazu. Pri trećem koraku, opazi nešto zbog čega zastade u mestu.Staje, do đavola, to?Neobjašnjiva prikaza se materijalizovala u blizini središta prostorije. Si-lueta. Još nekoje bio tu? Žena se kretala kroz mrak, oštro koračajući ka uda-ljenom zidu na levoj strani. Ispred nje, purpurni zrak svetlosti njihao se tamo--ovamo po podu, kao da nešto traži baterijskom lampom u boji."Qui est la?" upita Gruar, osećajući nalet adrenalina po drugi put za po-slednjih trideset sekundi. Odjednom nije znao kuda da uperi pištolj, niti ukojem pravcu da pođe.

"Kriminalističko-istraživačka tehnika", odgovori žena mirno, još uvekpretražujući pod svojom lampom.Police Technique et Scientifique. Gruar se sada znojio. Mislio sam da susvi agenti otišli! Sada je shvatio da ultraljubičastu svetlost koristi ekipa kri-minalističke tehnike, pa ipak mu nije bilo jasno zašto bi Sudska policija tra-gala za dokazima u ovoj prostoriji."Votre nom!" povika Gruar. Instinkt mu je govorio da nešto nije u redu."Repondez!""C'est moi", odgovori mirno glas na francuskom. "Sophie Neveu."Negde u zabačenim delovima Gruarovog sećanja, ime je zvučalo poznato.Sophie Neveu? Tako se zvala Sonijerova unuka, zar ne? Dolazila je ovamosa njim kao dete - ali bilo je to pre mnogo godina. Nije moguće daje to ona!Pa čak i da jeste, to teško daje bio razlog da joj veruje; Gruar je čuo glasineo bolnom razlazu između Sonijera i njegove unuke."Vi me poznajete", reče žena. "A Robert Langdon nije ubio mog dedu.VcrujU1 ini."

122 «&• DenBraunČuvar Gruar nije želeo da nasedne na njene reci. Potrebno mi je pojača-nje! Pokušavši ponovo sa voki-tokijem, čuo je jedino šum. Ulaz je još uvekbio na dobrih dvadesetak metara iza njega, i Gruar poče polako da se povla-či, odlučivši da na nišanu zadrži čoveka na podu. Dok je uzmicao, video jekako žena na drugom kraju prostorije podiže svoju ultraljubičastu lampu iproučava veliku sliku na drugom kraju Salle des Etats, baš nasuprot MonaLizi. Gruar uzdahnu, shvativši o kojoj se slici radi.Sta to, zaboga, ona radi ?Na drugoj strani prostorije, Sofi Nevo je osećala kako joj čelo obliva hla-dan znoj. Langdon je još uvek ležao na podu. Drži se, Roberte. Skoro samtu. Znajući da čuvar neće nipošto pucati ni na jedno od njih dvoje. Sofi sadaponovo usmeri pažnju na ono što ju je mučilo. Pretraživala je prostor naro-čito oko jednog posebnog remek-dela - još jednog Da Vinčija. Međutim,ultraljubičasta svetlost nije otkrila ništa neobično. Ni na podu, ni na zidovi-ma, čak ni na samom platnu.Mora da ovde ima nečega!Sofi je bila sasvim ubeđena daje tačno razumela dedine namere.Sta bi drugo mogao imati na umu ?Remek-delo bilo je platno visoko metar i po. Bizarni prizor koji je DaVinči naslikao prikazivao je neobično posađenu Devicu Mariju kako sedisa malim Isusom, Jovanom Krstiteljem i anđelom Urijelom na opasnim ste-nama. Kada je bila mala, nijedna poseta Mona Lizi ne bi se završila dok jededa ne bi odvukao na drugi kraj prostorije da vidi i ovu sliku.

Grand-pere, ovde sam, ali ne vidim ništa!Iza sebe, čula je kako čuvar ponovo pokušava da zatraži pomoć prekoradija.Misli!Predstavila je sebi poruku napisanu na zaštitnom staklu Mona Liže. A icar obmane s tugom dođe. Slika koja se pred njom nalazila nije imala zašti-tno staklo na kojem bi se mogla napisati poruka, a Sofi je znala da deda nebi nikada oskrvnuo ovo remek-delo pišući po njemu. Ona zastade. Baremne sa prednje strane. Pogled joj sevnu naviše, uz duge kablove koji su visilisa tavanice i držali platno.Je li to - to? Grabeći levu stranu izrezbarenog drvenog okvira, ona gapovuče ka sebi. Slika je bila velika - pozadina joj se iskrivi kad je Sofi za-ljulja i odvoji od zida. Sofi provuče glavu i ramena iza slike i podiže crnosvetio da istraži poleđinu.

Da Vinčijev kod nt? 123, Trebalo joj je samo nekoliko sekundi da shvati daje omanula. Poleđinaslike bila je bleda i prazna. Nikakvog purpurnog teksta, samo muzgava sme-đa poleđina ostarelog platna i...Čekaj.Sofin pogled se prikova uz neuobičajeni odblesak sjajnog metala sme-štenog blizu ivice drvene armature okvira. Predmet je bio malen, delimičnogurnut u prorez gde se platno spajalo sa ramom. Blistavi zlatni lanac visioje sa njega.Na Sofino zaprepašćenje, lanac je bio pričvršćen za poznati zlatni ključ.Široku, izlivenu glavu u obliku krsta, sa ugraviranim pečatom nije videlaod svoje devete godine. Ljiljan sa inicijalima P.S. Tog trenutka, Sofi osetiduh svog dede kako joj šapuće u uho. Kada dođe čas, ključ će pripasti tebi.Grlo joj se stegnu kada shvati daje, čak i posle smrti, deda održao obećanje.Ovaj ključ otvara kutiju, govorio je njegov glas, u kojoj čuvam mnoge tajne.Čitava večerašnja igra recima imala je za svrhu da je dovede do ovogključa. Deda gaje držao kod sebe kada je bio ubijen. Ne želeći da padne upogrešne ruke, sakrio gaje iza ove slike. Potom je smislio ovaj pametan lovna blago kako bi se osigurao da će ga jedino Sofi pronaći."Au secours!" povikao je čuvar.Sofi trgnu ključ, odvajajući ga od pozadine slike, i gurnu ga duboko udžep zajedno sa ultraljubičastom lampom. Provirujući iza platna, videla jekako čuvar još uvek očajnički pokušava da dozove nekoga preko voki-tokija.Povlačio se ka ulazu, pištolja još uvek odlučno uperenog u Langdona."Au secours!" ponovo se preko radija proderao čuvar.Šum.

Nema domet, Sofi se seti kako su se nervirali turisti sa mobilnim telefoni-ma pokušavajući da nazovu kući i pohvale se kako upravo gledaju Mona Ližu.Dodatne instalacije za nadzor gotovo su potpuno blokirale domet. Jedino re-šenje je bilo iskoračiti u hodnik. Čuvar se polako povlačio ka uzlazu, i Sofije znala da mora da deluje istog trenutka.Podižući pogled uz stražnju stranu velike slike iza koje je bila delimičnozaklonjena, Sofi shvati da će Leonardo da Vinči, po drugi put te večeri, bitiod pomoći.Još samo nekoliko metara, Gruar je govorio sam sebi, držeći uperen pištolj."Arretez! Ouje la detruis!" odjeknuo je ženin glas sa druge strane pro-Nlorije.Gruar pogleda ka njoj i stade u mestu. "Mon dieu, non!"Kroz crvenkastu izmaglicu video je daje skinula veliku sliku sa visećihkablova i držala je uspravno, naslonjenu na pod. Visoka metar i po, slika je

124Den Braungotovo potpuno skrivala njeno telo. Gruarova prva misao bila je kako to daskidanje slike nije aktiviralo alarm, ali shvati da su kablovski senzori zaumetnička dela morali ponovo da se podese večeras. Šta to ona radi!Kada je shvatio, krv u žilama mu se zaledila.Na sredini platna raslo je ispupčenje, a krhki oblici Device Marije, malogIsusa i Jovana Krstitelja počeše da se iskrivljuju."Non!" viknuo je Gruar, zaleđen od užasa dok je posmatrao rastezanje DaVinčijeve slike od neprocenljive vrednosti. Žena je straga kolenom udublji-vala središte platna. "NON!"Gruar se okrete i uperi pištolj u nju ali istog momenta shvati da se radi opraznoj pretnji. Slika je bila neprobojni štit od šest miliona dolara.Ne mogu da ispalim metak u jednog Da Vinčija!"Spustite pištolj i radio", reče žena mirno, na francuskom, "ili ću kolenomprobušiti ovu sliku. Znate šta bi moj deda mislio o tome."Gruar oseti da mu se vrti u glavi. "Molim vas... nemojte. To je Bogoro-dica među stenama!" On položi pištolj i odloži radio, podižući ruke iznadglave."Hvala vam", reče žena. "A sada postupite tačno onako kako vam budemrekla, i sve će se dobro završiti."Nekoliko trenutaka kasnije, Langdonovo srce je još uvek ubrzano udara-lo dok je pored Sofi trčao niz požarne stepenice ka prizemlju. Niko od njihne bese izustio ni reč od kako su nesrećneg čuvara Luvra ostavili na poduSalle des Etats. Čuvarev pištolj sada je čvrsto držao Langdon, koji je jedva

čekao da ga se oslobodi. Oružje je predstavljalo tešku i opasnu nepoznanicuza njega.Preskačući po dve stepenice, Langdon se pitao da lije Sofi uopšte znalavrednost slike koju umalo da uništi. Delo je bilo u jezovitom skladu sa veče-rašnjom avanturom. Ta Da Vinčijeva slika, slično Mona Lizi, bila je zlogla-sna među istoričarima umetnosti po obilju skrivenog paganskog simbolizma."Odabrala si vrednog taoca", reče on dok su trčali."Bogorodicu među stenama", odgovori ona. "Ali nisam je odabrala ja,nego moj deda. Ostavio mi je nešto iza slike."Langdon joj uputi preneražen pogled. "Molim!? Ali kako si znala izakoje slike? Zašto baš Bogorodica među stenamaT"A i car obmane s tugom dođe." Ona mu uputi trijumfalan osmeh. "Pro-pustila sam prva dva anagrama, Roberte. Nisam imala nameru da propustimi treći."

PodLJNUE 31))O vi su mrtvi!" užasnuto je promucala sestra Sandrin u svojim odajama uJ crkvi Sen-Sulpis, držeći u ruci telefonsku slušalicu. Ostavljala je poru-ku na telefonskoj sekretarici. "Molim vas javite se! Svi su mrtvi!"Prva tri telefonska broja sa spiska dovela su je do očajanja - histeričnaudovica, detektiv koji je do kasno radio na tnestu zločina i tmuran sveštenikkoji je tešio ožalošćenu porodicu. A sada, dok je zvala četvrti i poslednjibroj - broj koji je smela da zove tek ukoliko na prva tri niko ne javi - dobi-la je telefonsku sekretaricu. Mogla je samo da ostavi poruku."Podna pločica je razbijena!" govorila je kao da moli. "Ostalih troje sumrtvi!"Sestra Sandrin nije znala ko su četvoro ljudi koje je štitila, ali njihove pri-vatne telefonske brojeve smela je da okrene samo pod jednim uslovom.Ako ta podna pločica ikada bude razbijena, rekao joj je čovek čije licenije videla, znači daje gornji ešalon otkriven. Jednom od nas je bilo zapre-ćeno smrću i bio je primoran da izrekne očajničku laž. Pozovite ove broje-ve. Upozorite ostale. Nemojte nas izneveriti u ovome.Bio je to nemi alarm. Toliko jednostavno da nije moglo da omane. Kada jeprvi put čula plan, bila je zadivljena. Ako identitet nekoga od braće bude otkri-ven, mogao je da izrekne laž koja bi pokrenula mehanizam upozoravanja osta-lih. Večeras, međutim, izgledalo je daje otkriveno više od jednog identiteta."Molim vas javite se", šaputala je prestrašeno. "Gde ste?""Spustite slušalicu", duboki glas reče sa praga.Okrenuvši se, užasnuta, ugledala je ogromnog monaha. Držao je teškigvozdeni svećnjak. Drhteći, ona vrati slušalicu na mesto.

"Mrtvi su", reče monah. "Sva četvorica. I izigrali su me. Recite mi gdese nalazi ključni kamen.""Ne znam!" reče sestra Sandrin iskreno. "Tu tajnu čuvaju drugi." Drugikoji su mrtvi!Čovek joj priđe, belih prstiju koji su grčevito stezali gvozdeno postolje."Vi ste sestra Crkve, pa ipak služite njima?""Isus je imao samo jednu pravu poruku", reče prkosno sestra Sandrin."Tu poruku ne vidim u sekti Opus Dei."Iznenadna provala gneva sevnu u monahovim očima. On nasrnu, zama-Inuivši svcćnjakom kao palicom. Dok je padala, poslednje stoje preplavi bioje zloslutni osećaj.,SY</ četvorica su mrtvi.Dra^ocena istina je zuuvrk izgubljena.

EofflJNUE 32Kada su Langdon i Sofi istrčali u parišku noć, sigurnosni alarm koji se ogla-sio u zapadnom delu krila Denon rasterao je golubove u obližnjem parkuTiljeri. Dok su trčali preko trga ka Sofinim kolima, Langdon je čuo policij-ske sirene kako zavijaju u daljini."Tamo je", reče Sofi, pokazujući ka crvenom zatupastom dvosedu par-kiranom na trgu.Šali se, zar ne? Vozilo je sasvim sigurno bilo najmanje koje je Langdonikada video."Smart", reče ona. "Litar na sto kilometara."Langdon jedva daje stigao da se baci na suvozačko sedište pre nego stojeSofi pokrenula kola, nateravši ga na ivičnjak a potom preko njega na šljun-čanu stazu. Langdon se panično uhvati za komandnu tablu kad kola jumušepreko trotoara a potom odskočiše natrag u mali kružni tok na Karuselu.Za trenutak, činilo se da Sofi razmišlja o prečici tako što će krenuti ravnonapred, kroz obod od živice u centru kružnog toka, i preseći veliki travnatikrug u središtu na dva dela."Ne!" povika Langdon, znajući da su živice oko Karusela tu da sakrijuopasni ponor u središtu — La Pyramide Inversee — svetlarnik u obliku obr-nute piramide koji je ranije video iz unutrašnjosti muzeja. Bio je dovoljnovelik da proguta njihov smart u jednom jedinom zalogaju. Na sreću, Sofi seodluči za konvencionalniju putanju, trgnuvši volan snažno udesno, kružećipropisno sve dok nije izašla iz kružnog toka. Potom preseče na levu stranu iskrenu u ulicu koja je išla ka severu, ubrzavajući ka ulici Rivoli.Dvotonska policijska sirena zaurlala je glasnije iza njih, i Langdon ugle-da policijska svetla u retrovizora sa desne strane. Motor kola zaurla iz prote-sta kad ga Sofi potera brže, udaljavajući se od Luvra. Pedeset metara ispred

njih, na semaforu na Rivoliju uključilo se crveno svetio. Sofi opsuje i nasta-vi da juri ka njemu. Langdon oseti kako mu se mišići zatežu."Sofi?"Kada su se približili raskrsnici, Sofi za nijansu smanji brzinu, ablenduju-ći i bacajući po jedan pogled na svaku stranu. Potom je do kraja pritisnulapapučicu gasa i naglo skrenula nalevo, u Rivoli, prelazeći preko puste ras-krsnice. Brzajući ka zapadu oko četiri stotine metara, Sofi krenu levo okovelikog kružnog toka. Uskoro su jurili drugom stranom ka širokoj avenijiŠanzelize.

Da Vinčijev kod«*» 127Kada su ispravili pravac, Langdon se okrete na svom sedištu, istežućivrat kako bi pogledao kroz zadnje staklo ka Luvru. Izgledalo je da ih polici-ja ne juri. More plavih svetala skupljalo se ispred muzeja.Kada mu se srčani ritam konačno uspori, Langdon se ponovo okrete na-pred. "Ovo je bilo interesantno."Sofi kao da ga nije čula. Pogled joj je ostao prikovan za prometni Šanze-lize - tri kilometra dug niz luksuznih izloga prodavnica zbog kojeg su gačesto nazivali Petom avenijom Pariza. Ambasada se nalazila na svega kilo-metar i po odatle, i Langdon utonu u svoje sedište.A i car obmane s tugom dođe.Sofije brzo razmišljala i to gaje impresioniralo.Bogorodica među stenama.Sofi je rekla da joj je deda nešto ostavio iza slike. Poslednju poruku?Langdon nije mogao a da se ne divi genijalnom skrovištu koje je Sonijersmislio; Bogorodica među stenama bila je još jedna karika u večerašnjemlancu međusobno povezanih simbola. Sonijer je, kako se činilo, na svakomkoraku ponovo isticao svoje divljenje mračnoj i humornoj strani Leonarda daVinčija.Isprva je Da Vinči narudžbu za Bogorodicu među stenama primio odorganizacije poznate pod nazivom Sestrinstvo bezgrešnog začeća, kojem jeslika bila potrebna za središnji deo oltarskog triptiha u njihovoj crkvi svetogFrančeska u Milanu. Opatice su Leonardu dale precizne dimenzije i željenutemu slike - Devica Marija, mali Jovan Krstitelj, Urijel i mali Isus u skloni-štu u pećini. Iako je Da Vinči postupio u skladu sa njihovim željama, kadaim je isporučio delo naručioci su reagovali sa zgražanjem. Ispunio je slikueksplozivnim i uznemirujućim detaljima.Slika je prikazivala Devicu Mariju u plavoj haljini kako sedi i grli dete,verovatno malog Isusa. Preko puta nje sedela je Urijel, takođe sa detetom,verovatno malim Jovanom Krstiteljem. Ono što je bilo čudno jeste da je,

umesto uobičajenog scenarija po kojem Isus blagosilja Jovana, ovde Jovanblagosiljao Isusa... a Isus se pokorio njegovom autoritetu! Ono što je još višeuznemiravalo, bilo je to stoje Marija jednu ruku držala visoko iznad glavemalog Jovana, kao u pretećem gestu — prsti su joj ličili na orlove kandže kojegrabe nevidljivu glavu. Naposletku, sledio je i najblasfemniji prizor: baš ispodMarijinih zgrčenih prstiju, Urijel je rukom načinila pokret sečenja - kao daseče vrat nevidljive glave koju je grčevito držala Marijina orlovska ruka.Langdonove studente je uvek zabavljalo da čuju daje Da Vinči naposlet-ku umirio opatice tako što im je naslikao drugu, "razblaženu" verziju Bogo-rodice među stenama na kojoj su svi prikazani na prihvatljiviji način. Ovadruga verzija je sada visila u Londonskoj nacionalnoj galeriji pod nazivomIh'vica među stenama. Samom Langdonu je uvek bio miliji intrigantni origi-nal koji se nalazio u I ,iivru.

128 «$» Den BraunKad Sofi potera kola uz Šanzelize, Langdon joj se obrati: "Slika. Šta senalazilo iza nje?"Oči su joj i dalje bile prikovane za kolovoz. "Pokazaću ti kad bezbednostignemo do ambasade.""Pokazaćeš mi?" iznenađeno upita Langdon. "Ostavio ti je nekakav pred-met?"Sofi kratko klimnu glavom. "Sa ugraviranim ljiljanom i inicijalima P.S."Langdon nije verovao svojim ušima.Stići ćemo, mislila je Sofi dok je savijala volan nadesno, oštro projurivšipored luksuznog Hotel de Crillon i uletevši u diplomatski kraj Pariza karak-terističan po svojim drvoredima. Ambasada se sada nalazila na manje od ki-lometar i po. Konačno je osećala da ponovo može normalno da diše.Čak i dok je vozila, misli su joj i dalje bile usredsređene na ključ koji sesada nalazio u džepu. Mislila je na uspomene vezane za njega od pre mnogogodina, zlatnu glavu oblikovanu u vidu jednokrakog krsta, trouglast obliknjegovog dugačkog središnjeg dela, zareze, ugravirani cvetni pečat i slovaP.S.Iako teško daje uopšte i pomislila na ključ tokom svih tih godina, rad uobaveštajnim krugovima naučio ju je dosta toga o sigurnosnim sistemima.Neobični ključ joj sada više nije izgledao toliko tajanstveno. Laserski nare-zana matrica. Nemoguće je napraviti njegovu kopiju. Umesto zubaca kojibi pomerali zupčanik, složenu seriju laserski urezanih oznaka na ovom klju-ču ispitivalo je električno oko. Ukoliko bi oko utvrdilo da se heksagonalneoznake nalaze na tačnom rastojanju, tačno raspoređene i rotirane, brava bise otvorila.

Sofi nije mogla ni da zamisli staje ključ poput ovoga otvarao, ali je ose-ćala da će to Robert moći da joj kaže. Naposletku, opisao je ugravirani pečatna ključu a da ga nikada nije video. Krst na vrhu ukazivao je na to da ključpripada nekakvoj hrišćanskoj organizaciji, pa ipak Sofi nije znala ni za jednucrkvu koja je upotrebljavala laserski narezane ključeve sa matricom.Pored toga, deda nije bio hrišćanin...Dokaz za to je videla svojim očima, pre deset godina. Ironično je bilo tošto je jedan drugi ključ - mnogo uobičajeniji - otkrio Sofi dedinu pravu pri-rodu.Poslepodne je bilo toplo kada je sletela na aerodrom Sari de Gol i uhva-tila taksi. Grand-pere će se iznenaditi što me vidi, mislila je. Dolazeći sa po-slediplomskih studija u Engleskoj na prolećni raspust nekoliko dana ranije,

Da Vinčijev kod «*» 129Sofi je jedva čekala da ga vidi i ispriča mu sve o metodama šifrovanja o ko-jima je učila.Međutim, kada je stigla u njihov pariški dom, deda nije bio tamo. Razoča-rana, znala je da je nije očekivao i da verovatno radi u Luvru. Ali nedeljaposlepodne je, shvatila je. Retko radi vikendom. Vikendom je obično...Širokog osmeha, Sofi otrča do garaže. Sigurno nema ni auta. Vikend je.Zak Sonijer je prezirao gradsku vožnju i koristio je auto samo zbog jednogodredišta — svog dvorca u Normandiji, severno od Pariza. Sofi je, nakon rae-seci provedenih u zatočeništvu Londona, bila željna mirisa prirode. Zelela jeda odmah započne odmor. Još uvek je bilo rano veče i ona odluči da kreneistog trenutka i iznenadi ga. Pozajmila je auto od prijatelja i zaputila se kaseveru, krivudajući kroz pusta, mesečinom obasjana brda u blizini Krelija.Stigla je malo posle deset, skrenuvši na privatni prilaz dedinom imanju, višeod kilometar i po dug. Kuća je počela da se promalja kroz drveće — mamut-ski, stari zamak ugnjezdio se u šumi na padini brda.Sofije očekivala da deda u ovo doba spava. Međutim, sa uzbuđenjem jevidela da kuća treperi od svetala. Njeno oduševljenje se, međutim, pretvorilou iznenađenje kada je otkrila daje parking ispunjen kolima - sve sami mer-cedesi, audiji, jedan rols-rojs.Sofi je zurila za trenutak, a potom prasnu u smeh. Moj deka, čuveni usam-ljenik! Zak Sonijer, činilo se, više se pretvarao nego stoje zaista uživao u sa-moći. Očigledno je priređivao zabavu dok je Sofi bila u školi, a po izgleduautomobila zaključila je da su prisutni neki od najuticajnijih ljudi Pariza.Nestrpljiva da ga iznenadi, ona požuri do glavnih vrata. Kada je stigla donjih, otkrila je da su zaključana. Pokucala je. Niko nije odgovorio. Zbunje-na, ona krenu oko kuće i pokuša da uđe na stražnja vrata. I ona behu zaklju-čana. Nije bilo odgovora.

Začuđena, stajala je za trenutak i osluškivala. Jedini zvuk koji je čula biloje cviljenje svežeg normandijskog vazduha dok se kovitlao dolinom.Ni muzike.Ni glasova.Ništa.U tišini šume, Sofi požuri ka bočnoj strani kuće i uspentra se na hrpudrva, priljubljujući lice uz prozor dnevne sobe. Ono stoje videla unutra nijeimalo nikakvog smisla."Ovde nema nikoga!"Gde su svi ti ljudi ?Dok joj je srce tuklo, Sofije otrčala do kolibe i uzela rezervne ključevekoje je njen deda držao skrivene ispod korpe sa drvima za potpalu. Potrčalaje ka glavnim vratima i ušla u kuću. Kad je kročila u prazan foaje, kontrolnatabla sigurnosnog sistema je počela da trepće crveno - upozorenje da onaj koje uSao ima desel sekundi da ukuca tačnu šifru pre nego što se oglasi alarm.

130 •&? DenBraunAlarm mu je uključen tokom zabave?Sofi brzo ukuca šifru i isključi sistem.U prizemlju ne bese nikoga. Ni na spratu. Dok je silazila niz stepenice,zastala je za trenutak u tišini, pitajući se šta se to događa.Tada je čula.Prigušene glasove. Izgledalo je da dolaze odnekud ispod nje. Sofi nijemogla ni da zamisli odakle. Čučnuvši, prislonila je uho na pod i oslušnula.Da, zvuk je sasvim sigurno dolazio iz zemlje. Čulo se pevanje, ili... pojanje?Uplašila se. Jezivije od svega je bilo to što kuća nije imala podrum.Barem ga ja nisam videla.Okrećući se i prelazeći pogledom po dnevnoj sobi, Sofi se zaustavi najedinom predmetu u čitavoj kući koji nije bio na svom mestu - dedinomomiljenom antikvitetu, širokoj Aubusson tapiseriji. Obično je visila na isto-čnom zidu, pored kamina - međutim, večeras je bila sklonjena u stranu nabakarnoj sipki na kojoj je visila, otkrivajući zid koji se nalazio iza nje.Hodajući ka golom drvenom zidu, Sofije čula kako pojanje postaje gla-snije. Oklevajući, ona prisloni uho na drvo. Glasovi su sada bili jasniji i de-finitivno su pojali... reci koje Sofi nije razabirala.Prostor iza ovog zida je šupalj!Pipajući prstima po ivicama drvenih obloga, Sofi je otkrila udubljenje.Bilo je diskretno i umešno napravljeno. Pokretna vrata. Dok joj je srce tu-klo, stavila je prst u udubljenje i povukla ga. Uz bešumnu preciznost, teškizid kliznuo je u stranu. Iz tame koja se nalazila ispod, glasovi su odzvanjali

naviše.Sofi se provuče kroz vrata i nađe se na grubo klesanim kamenim stepeni-cama koje su se spiralno spuštale. Dolazila je u ovu kuću od malena pa ipaknije imala pojma da ove stepenice uopšte postoje!Dok je silazila, vazduh je postajao svežiji a glasovi jasniji. Muški i žen-ski. Vidno polje joj je ograničavala spirala stepenica, ali poslednji stepenikse nazirao. Iza njega, ugledala je mali kameni deo poda podruma, osvetljentreperavim narandžastim odsjajem vatre.Zadržavajući dah, Sofi se spustila niz još nekoliko stepenika, čučnuvšida osmotri. Trebalo joj je nekoliko sekundi da shvati šta vidi.Prostorija je bila nalik pećini - gruba komora kao udubljena u granitubrda. Jedino svetio dolazilo je od baklji koje su se nalazile na zidovima. Usjaju njihovog plamena, tridesetak ljudi stajalo je u krugu u središtu prosto-rije.Mora da sanjam, Sofije rekla sebi. San. Šta bi drugo ovo moglo da bude?Svi u prostoriji nosili su maske. Žene odevene u bele paučinaste haljinenosile su zlatne cipele. Maske su im bile bele, a u rukama su držale zlatnesfere. Muškarci su nosili crne tunike i crne maske. Izgledali su kao figureogromnog šahovskog kompleta. Svi u krugu su se njihali napred-natrag, po

Da Vinčijev kod 131jući u znak poštovanja prema nečemu što se nalazilo na podu ispred njih...nečemu što Sofi nije mogla da vidi.Pojanje ponovo postade glasno. Ubrzavalo se. Sada je grmelo. Brže. Uče-snici su koraknuli unapred i kleknuli. Tog trenutka, Sofije konačno ugleda-la ono što su posmatrali. Još dok je uzmicala u užasu, osećala je kako joj seprizor zauvek urezuje u sećanje. Savladana mučninom, Sofi se okrete,hvatajući se za kamene zidove dok se penjala uz stepenice. Zatvorivši vrata,izletela je iz napuštene kuće i obnevidela od suza, vratila se u Pariz.Te noći, razočarana i izdana, spakovala je svoje stvari i otišla od kuće. Nastolu u trpezariji ostavila je poruku.BILA SAM TAMO. NEMOJ POKUŠAVATI DA ME NAĐEŠ.Pored poruke, položila je stari rezervni ključ iz kolibe."Sofi!" misli joj prekide Langdonov glas. "Stani! Stani!"Izranjajući iz sećanja, Sofi pritisnu kočnicu, zaustavivši se uz škripu."Staje? Stase desilo?!"Langdon je pokazivao niz dugu ulicu ispred njih.Krv joj se zaledila. Stotinak metara ispred njih raskrsnicu je blokiralo parpostrance parkiranih kola Sudske policije. Njihova je namera bila očigledna.Odselili su Aveniju Gabrijel!

Langdon tmurno uzdahnu. "Dakle, ambasada je noćas nedostupna?"Dalje niz ulicu, dvojica službenika Sudske policije koji su stajali poredkola zurili su u njihovom pravcu, očigledno radoznali.U redu. Sofi, okreni kola veoma polako.Ubacujući u rikverc, ona izvede pribrano okretanje u tri faze i krene usuprotnom smeru. Dok je odlazila, začula se škripa guma iza njih. Sireneo?,iveše.Proklinjući, Sofi nagazi na gas.

te/UE 33Sofin smart jurio je kroz diplomatsku četvrt, pored ambasada i konzulata.Naposletku, izleteše iz sporedne ulice i skrenuše nadesno, zaputivši se na-trag ka ogromnoj glavnoj ulici Šanzelizea.^Na suvozačkom sedištu, Langdon je sedeo stisnutih pesnica, stalno seosvrćući. Iznenada je poželeo da nije pobegao. Pa i nisi, podsetio je samogsebe. Sofi je odlučila da baci bubicu za praćenje kroz prozor toaleta. Sada,dok su se jureći udaljavali od ambasade, izvodeći slalom kroz redak saobra-ćaj na Šanzelizeu, Langdon oseti kako mu se mogućnost izbora sužava. Iakoje izgledalo da se Sofi otresla policije, barem privremeno, Langdon je sum-njao da će njihova sreća potrajati.Iza upravljača, Sofi je pretraživala džep svog džempera. Izvadila je malimetalni predmet i pružila mu ga. "Roberte, bolje da pogledaš ovo. To je onošto mi je deda ostavio iza Bogorodice među stenama."Drhtaj iščekivanja prostruji njegovim telom. Langdon uze predmet i pro-uči ga. Bio je težak, u obliku krsta. Prva asocijacija je bila da u rukama držipogrebni pieu - minijaturnu verziju klina koji se pobada u zemlju pored gro-ba. Potom primeti da deo koji izlazi iz krsta ima oblik prizme i trougla. Ta-kođe bio je obeležen sa nekoliko stotina šestougaonika koji su, kako je iz-gledalo, pažljivo urezani i nasumice raspoređeni."To je laserski isečen ključ", reče mu Sofi. "Te heksagone čita električnooko."Ključ? Langdon nikada ne bese video ništa nalik tome."Pogledaj drugu stranu", reče ona, prestrojavajući se i prolazeći kroz ra-skrsnicu.Kada je okrenuo ključ, vilica mu se opustila. Tamo, raskošno ugraviran usredini krsta, nalazio se stilizovani cvetni simbol sa inicijalima P.S.! "Sofi",reče on, "ovo je pečat o kojem sam ti govorio! Zvanični pečat Sionskog pri-orata."Ona klimnu. "Kao što sam ti rekla, još davno sam videla taj ključ. Re-kao mi je da ga više nikada ne pominjem."Langdonov pogled je još uvek bio prikovan za gravirani ključ. Njegova

visokotehnološka izrada i drevni simbolizam stvarali su jezivu mešavinustarog i modernog sveta."Rekao mi je da ključ otvara kutiju u kojoj čuva mnoge tajne."Langdona prođe jeza kada pokuša da zamisli kakve je sve tajne čovekpoput Žaka Sonijera mogao čuvati. Nije imao predstavu o lome kako je jod-

Da Vinčijev kod 133no drevno bratstvo došlo do ovako futurističkog ključa. Jedina svrha posto-janja Priorata bilo je očuvanje tajne. Tajne koja je nosila neverovatnu moć.Da lije moguće daje ovaj ključ u nekakvoj vezi sa tim? Misao ga je oduše-vila. "Znaš li šta otvara ovaj ključ?"Sofije bila razočarana. "Nadala sam se da ti znaš."Langdon je ćutao dok je prevrtao krst u ruci, proučavajući ga."Izgleda hrišćanski", navaljivala je Sofi.Langdon nije bio baš ubeđen u to. Za razliku od hrišćanskog, krst je biočetvrtast - sa četiri kraka jednake dužine - kakav je postojao hiljadu i petstotina godina pre hrišćanstva. Ova vrsta krsta nije imala hrišćanske konota-cije raspeća, rimskog sredstva za mučenje. Langdona je uvek iznenađivalokoliko je malo hrišćana koji su pri pogledu na "raspeće" bili svesni istorijenjihovog simbola, odražene u samom njegovom imenu. "Krst" i "raspeće"poticali su od latinskog glagola cruciare - mučiti."Sofi", rekao je, "sve što mogu dati kažem jeste da se jednokraki krstovipoput ovog smatraju miroljubivim krstovima. Njihova četvrtatost čini ih ne-praktičnima za raspinjanje, a njihovi identični krakovi, vertikalni i horizon-talni, označavaju prirodno jedinstvo žene i muškarca, čineći ih simboličkidoslednima filozofiji Priorata."Ona ga zabrinuto pogleda. "Nemaš pojma, zar ne?"Langdon se namršti. "Ni najmanje.""U redu, moramo da se sklonimo sa puta." Sofi pogleda u retrovizor."Treba nam neko sigurno mesto da otkrijemo šta ključ otvara."Langdon sa čežnjom pomisli na svoju udobnu sobu u Ricu. Očigledno,lo nije dolazilo u obzir. "A moji domaćini na Američkom univerzitetu u-Pa-rizu?""Suviše očigledno. Faš će ih proveriti.""Mora da ti poznaješ nekoga. Živiš ovde.""Faš će pretražiti moje telefonske i i-mejl podatke, razgovarati sa mojimkolegama. Moji kontakti su kompromitovani, a hoteli ne dolaze u obzir jerće nam tražiti ličnu kartu."Langdon se ponovo zapitao da li bi mu bilo bolje daje rizikovao i dopu-stio da ga Faš uhapsi u Luvru. "Hajde da nazovemo Ambasadu. Mogu da im

objasnim o čemu se radi pa neka pošalju nekoga da se negde nađe sa nama.""Da se nađe sa nama?" Sofi se okrete i pogleda ga kao daje poludeo. "Ro-lierlo, ti sanjaš. Tvoja ambasada ima ograničenu nadležnost. Ako bi poslalim-koga, smatralo bi se da pomažu beguncu koga goni francuska policija.Nema šanse. Ako ušetaš u svoju ambasadu i zatražiš privremeni azil, to jejrtlna stvar, ali da tražiš od njih da se suprotstave francuskim snagama za-kona?" Ona odmahnu glavom. "Nazovi svoju ambasadu i oni će ti reći da seaS Fušu i izbegneš dalje komplikacije. Potom će obećati da će preko svih

134 «&Den Braunmogućih diplomatskih kanala pokušati da ti obezbede pošteno suđenje." Po-gledala je niz elegantnih izloga na Šanzelizeu. "Koliko gotovine imaš?"Langdon pogleda u novčanik. "Sto dolara. Nekoliko evra. Zašto?""A kreditne kartice?""Naravno."Dok je Sofi ubrzavala, Langdon je znao da pravi plan. Ispred njih, nakraju Šanzelizea, stajala je Trijumfalna kapija -Napoleonov omaž sopstve-noj vojnoj moći, visok pedeset metara - okružen najvećom kružnom raskr-snicom u Francuskoj, gigantom od devet traka.Dok su prilazili kružnom toku, Sofin je pogled ponovo bio prikovan zaretrovizor. "Trenutno smo im pobegli", reče ona, "ali nećemo izdržati ni na-rednih pet minuta ako ostanemo u ovim kolima."Pa hajde da ukrademo neka druga, mislio je Langdon, sada kada smoveć kriminalci. "Sta ćeš uraditi?"Sofi se zaputi u kružni tok. "Veruj mi."Langdon nije odgovorio. Poverenje ga nije daleko dovelo večeras. Skla-njajući rukav sakoa, pogleda na sat - retkost, kolekcionarska serija ručnihsatova sa likom Mikija Mausa, poklon od roditelja za deseti rođendan. Iakoje njegov klinački izgled često nailazio na začuđene poglede, Langdon nika-da nije imao nijedan drugi sat. Diznijeve animacije su predstavljale njegovprvi susret sa magijom oblika i boje, a Miki je sada služio kao stalno podse-ćanje da treba ostati mlad u srcu. Tog trenutka, međutim, Mikijeve ruke subile raširene pod neobičnim uglom, pokazujući jednako neobično vreme.2:51 ujutro."Zanimljiv sat", reče Sofi, bacajući pogled na njegovu ruku i usmerava-jući kola kroz široki kružni tok u smeru obrnutom od smera kazaljke na satu."Duga priča", odgovori Langdon, ponovo navlačeći rukav."Pretpostavljam da bi morala biti." Kratko se osmehnu i izađe iz kružnogtoka, krećući ka severu, udaljavajući se od centra grada. Jedva stižući na dva

zelena svetla, došli su do treće raskrsnice i skrenuli desno, na Bulevar Ma-lešerb. Napustili su bogate, drvećem oivičene ulice diplomatskog kraja i za-ronili u sumorniji radnički kraj. Sofi brzo skrenu levo, i trenutak kasnije,Langdon shvati gde su se nalazili.Železnička stanica Sen-Lazar.Ispred njih, stanica sa staklenim krovom ličila je na pastorče avionskoghangara i staklenika. Evropske stanice nikada nisu spavale. Čak i u to doba,pola tuceta taksista besposleno je stajalo pred glavnim ulazom. Prodavci sasvojim kolicima sa sendvičima i mineralnom vodom, namršteni klinci saruksacima izlazili su iz stanice, trljajući oči i pokušavajući da shvate u kojemsu to sada gradu. Gore uz ulicu, dvojica policajaca upućivali su zbunjeneturiste u kom pravcu treba da krenu.

Da Vinčijev kod 135Sofi zaustavi smart iza niza taksija u zabranjenoj zoni uprkos tome štoje bilo dovoljno mesta za parkiranje preko puta. Pre nego što je stigao dajepita šta se dešava, Sofi je izašla iz kola. Žurno je prišla taksiju ispred njih ipočela da razgovara sa vozačem.Kada je izašao iz kola, Langdon vide kako Sofi pruža taksisti pozamašnismotuljak novčanica. Taksista klimnu i potom, na Langdonovo zaprepašće-nje, odjuri bez njih."Šta se dogodilo?" upita Langdon, pridružujući se Sofi na ivičnjaku dokje taksi nestajao u daljini.Sofije već kretala ka ulazu u železničku stanicu. "Požuri. Kupujemo dvekarte za prvi sledeći voz koji odlazi iz Pariza."Langdon je ubrzao korak. Ono stoje počelo kao jurnjava od kilometar ipo do Američke ambasade sada se pretvorilo u pravu evakuaciju iz Pariza.Langdonu se ta ideja sve manje dopadala.

PofflJNUE 34Ilozač koji je sačekao biskupa Aringarosu na Međunarodnom aerodromuT Leonardo da Vinči zaustavio je mali, neugledni crni fijat sedan. Aringaro-sa se sećao vremena kada su sva vozila Vatikana bila velika i luksuzna sagrbom i zastavicama sa znakom Svete stolice. Ti dani su prošli. Auto Vatika-na sada je bio nepretenciozan i gotovo uvek neobeležen. Vatikan je tvrdio daje to zbog smanjenja troškova - kako bi se bolje služilo pastvi, ali Aringarosaje sumnjao da se radi o sigurnosnim merama. Svet je poludeo, a u mnogimdelovima Evrope pokazivanje ljubavi prema Isusu Hristu bilo je isto kao daste nacrtali metu na krovu svojih kola.Obmotavajući svoju crnu mantiju oko sebe, Aringarosa se smesti na zad-

nje sedište i pripremi za dugu vožnju do zamka Gandolfo. Biće to ista puta-nja kao i pre pet meseci.Prošlogodišnji put u Rim, uzdahnuo je. Najduža noć u mom životu.Pre pet meseci, Vatikan gaje nazvao da se momentalno pojavi u Rimu.Nisu dali nikakvo objašnjenje. Vaše karte su na aerodromu. Sveta stolicazadržava veo misterije, čak i kada je njeno najviše sveštenstvo u pitanju.Aringarosa je pretpostavljao da ga zovu zbog slikanja jer su papa i dragizvaničnici Vatikana hteli da iskoriste nedavni javni uspeh sekte Opus Dei- završetak gradnje njihovog Nacionalnog štaba u Njujorku. ArchitecturalDigest je zgradu sekte Opus Dei proglasio za "sjajni svetionik katoličanstvasuptilno utopljen u savremeno okruženje", a u poslednje vreme se činilo daVatikan privlači sve što uključuje reč "savremeno".Aringarosa nije imao dragog izbora do da prihvati poziv, iako nevoljko.Budući da nije bio poštovalac trenutne papske administracije, Aringarosa je,poput većine konzervativnog sveštenstva, sa teškom zabrinutošću posmatraostupanje pape u prvu godinu svoje službe. Liberal bez premca, Njegova sve-tost je obezbedila papsko mesto preko jedne od najkontroverznijih i najne-običnijih konklava u istoriji Vatikana. Sada, umesto da bude ponizan zbogsvog neočekivanog stupanja na vlast, Sveti otac nije gubio vreme. Oslanja-jući se na neiscrpni talas liberalne podrške unutar Saveta kardinala, papa jesvojom papskom misijom proglasio "podmlađivanje vatikanske doktrine iosavremenjivanje katolicizma za novi milenijum."U prevodu to je značilo, plašio se Aringarosa, daje zapravo bio dovoljnoarogantan i pomislio kako mu se može da menja Božje zakone i povrali srcaonih koji su smatrali da su načela pravog katolicizma previše zahtevna zadanašnje vreme.

Da Vinčijev kod •&» 137Aringarosa je koristio sav svoj politički uticaj - koji nije bio zanemarljivukoliko se uzmu u obzir broj članova organizacije Opus Dei ali i njihovi ban-kovni računi - da ubedi papu i njegove savetnike da smekšavanje crkvenihzakona ne samo daje bezbožničko i kukavičko delo, nego i političko samo-ubistvo. Podsetio ih je daje prethodno petljanje sa crkvenim zakonom - fija-sko Vatikana - ostavilo užasno nasleđe: posete crkvi su sada spale na najni-že grane, donacije su presušivale, a katoličkih sveštenika nije bilo dovoljnoni za crkvenu službu.Ljudima je od Crkve potrebno ustrojstvo i usmerenje, insistirao je Arin-garosa, a ne dodvoravanje i popuštanje!Te noći, pre nekoliko meseci, kada jefijat krenuo sa aerodroma, Aringa-rosa se iznenadio što se uputio ne prema Vatikanu nego ka istoku, uz opasnu

planinsku cestu. "Kuda idemo?" upitao je vozača."Olbanska brda", odgovorio je čovek. "Vaš sastanak je u zamku Gan-dolfo."Papinoj letnjoj rezidenciji? Aringarosa tamo nikada nije bio, niti je imaoželju daje vidi. U ovoj citadeli iz šesnaestog veka nalazila se i SpeculaVaticana - Vatikanska opservatorija -jedna od najopremljenijih astronom-skih opservatorija u Evropi. Aringarosa se nikada nije slagao sa večnom po-trebom Vatikana da se petlja u nauku. Koji je smisao mešanja nauke i vere?Nepristrasnom naukom se nikako nije mogao baviti čovek koji veruje u Boga.S druge strane, religija nije počivala na naučnim dokazima.Ipak, evo ga, pomisli on kad ugleda zamak Gandolfo kako se izdiže nanovembarskom nebu ispunjenom zvezdama. Sa prilaznog puta, Gandolfo jeličio na veliko kameno čudovište koje se sprema na samoubilački skok. Sme-šten na samoj ivici stene, zamak se nadnosio nad kolevkom italijanske civi-lizacije - dolinom gde su se Rimljani borili sa ilirskim plemenom Albana.Čak je i silueta zamka Gandolfo bila prizor koji se pamti - impresivanprimer kaskadne, odbrambene arhitekture, građevina koja odražava snaguovog dramatičnog položaja na liticama. Aringarosa je sa tugom gledao dveogromne aluminijumske teleskopske kupole na krovu, zbog čega je ova ne-kada dostojanstvena građevina izgledala poput ponosnog ratnika koji nosidva lakrdijaška šešira.Kada je izašao iz kola, mladi jezuitski sveštenik požuri da ga dočeka."Biskupe, dobrodošli. Ja sam otac Mangano. Astronom."Blago tebi. Aringarosa zagunđa u znak pozdrava i pođe za domaćinomka holu zamka - velikom otvorenom prostoru čiji je dekor činila mešavinarenesansne umetnosti i prizora iz astronomije. Sledeći svog vodiča uz širokemermerne stepenice, Aringarosa ugleda znakove koji su upućivali ka kon-ItTencijskim centrima, naučnim amfiteatrima i turističkim informativnimslužbama. Čudilo gaje kako Vatikan ni najednom koraku nije uspevao da

138 «?*Den Braunpruži jasne, dosledne smernice za duhovni razvitak, pa ipak je nekako nala-zio vremena da turistima drži predavanja iz astrofizike."Kažite mi", obrati se Aringarosa mladom svešteniku, "od kada to rep ideispred psa?"Sveštenik ga začuđeno pogleda. "Molim?"Aringarosa odmahnu rukom, odlučivši da se te večeri ne upušta ponovou isti napad. Vatikan je poludeo. Poput lenjog roditelja kome je lakše da sepovinuje hirovima razmaženog deteta nego da ostane nepokolebljiv i okre-ne ga ka pravim vrednostima, Crkva je sve više smekšavala, pokušavajući

da sama sebe ponovo izmisli kako bi ugodila zabludeloj svetini.Hodnik na poslednjem spratu bio je širok, luksuzno opremljen, i vodio jesamo u jednom pravcu - ka ogromnim duplim vratima na kojima je stajalabakarna pločica.B1BLIOTECA ASTRONOMICAAringarosa bese čuo za ovo mesto - vatikanska Astronomska biblioteka- za koju se pričalo da sadrži više od dvadeset i pet hiljada naslova, međukojima su se nalazila i dela Kopernika, Galileja, Keplera, Njutna i Sekija.Navodno, ovo je takođe i mesto na kojem su najviši papini službenici održa-vali privatne sastanke...Približavajući se vratima, biskup Aringarosa nije mogao ni da zamisli ka-kva ga šokantna vest unutra čeka, kao ni smrtonosni niz događaja koje će onapokrenuti. Tek sat vremena kasnije, kada je teturajući se izašao sa sastanka,shvatio je užasne implikacije te vesti. Za šest meseci od danas! mislio je.Neka nam je Bog u pomoći!Sada, sedeći u fijatu, biskup Aringarosa shvati da mu se na samu pomi-sao o tom sastanku šake stežu u pesnice. Opustio je stisak i naterao samogsebe da polako udahne, opuštajući mišiće.Sve će biti u redu, pomislio je dok jefijat zavijao naviše, ka planinama.Ipak, poželeo je da njegov mobilni telefon zazvoni. Zašto me Učitelj nijenazvao? Trebalo bi daje ključni kamen sada već kod Sajlasa.Pokušavajući da smiri nerve, biskup se usredsredi na ljubičasti ametistna svom prstenu. Osećajući teksturu ručno rađene aplikacije mitre i biskup-skog štapa, kao i pločice dijamanta, podseti se da je taj prsten bio simbolmoći mnogo manje od one koju će uskoro steći.

33Unutrašnjost stanice Sen-Lazar bila je nalik svakoj drugoj železničkoj sta-nici u Evropi, zjapeća otvoreno-zatvorena pećina prošarana uobičajeniminventarom - beskućnicima koji su držali kartonske natpise, grupom stude-nata sa podočnjacima koji su spavali na ruksacima uz svoje portabl MP3plejere, i gomilom nosača prtljaga obučenih u plavo koji su pušili.Sofi podiže pogled ka ogromnoj tabli poiazaka. Crne i bele pločice zau-zeše novi položaj, okrećući se nadole dok se informacija menjala. Kada jeobaveštenje bilo ispisano, Langdon pogleda šta se nudi. Stavka na vrhu jeglasila:LILLE - RAPIDE - 3:06"Kad bi bar ranije kretao", reče Sofi, "ali moraćemo sa tim da se zado-voljimo."Ranije? Langdon pogleda na sat. 2:59. Voz je polazio za sedam minuta

a još uvek nisu bili ni karte kupili.Sofi ga povede ka šalteru i reče: "Kupi nam dve karte kreditnom kar-ticom.""Zar se upotreba kreditnih kartica ne može pratiti...""Upravo tako."Langdon odluči da više ništa ne pita Sofi Nevo. Koristeći viza karticu,kupio je dve karte do Lila i predao ih Sofi.Ona ga sada povede napolje, ka peronima, gde se začuo poznati ton sarazglasa i glas koji je pozivao poslednje putnike za Lil da se ukrcaju. Šesna-est koloseka pružalo se ispred njih. U daljini, sa desne strane, na peronu tri,voz za Lil pištao je i ispuštao paru spremajući se za polazak, ali Sofina rukaje već bila provučena ispod Langdonove dok gaje vodila baš u suprotnomsmeru. Požuriše kroz sporedni hol, pored non-stop otvorenog kafea, i kona-čno kroz sporedni ulaz izađoše na mirnu ulicu na zapadnoj strani stanice.Usamljeni taksi stajao je pored ulaza.Vozač je spazio Sofi i farovima dao signal.Sofi uskoči na zadnje sedište. Langdon takođe.Dok se taksi udaljavao od stanice, Sofi izvadi njihove upravo kupljenekarte i iscepa ih.Langdon udahnu. Dobro potrošenih sedamdeset dolara.Tek kad je taksi uhvatio monoton ritam kretanja ka severa ulicom Kliši,Langdon je osetio da su zaista pobegli. Kroz prozor sa desne strane video je

140 «*•Den BraunMonmartr i prelepu kupolu Svetog Srca. Prizor je kvario blesak policijskihsvetala koja su proletela pored njih, u suprotnom smeru.Langdon i Sofi se sagnuše dok su se sirene gubile u daljini.Sofije rekla vozaču da se jednostavno zaputi van grada, a po njenoj čvrstostisnutoj vilici Langdon je znao da smišlja sledeći potez.Langdon ponovo prouči ključ u obliku krsta, posmatrajući ga naspramsvetla, prinoseći ga bliže očima u pokušaju da pronađe bilo kakvu oznakukoja bi otkrila gde je ključ napravljen. Pod sporadičnim svetlom prolazećihkola video je samo pečat Priorata."To nema smisla", naposletku reče."Koji deo?""To što se tvoj deda toliko namučio zbog ključa sa kojim ne znaš šta daradiš.""Slažem se.""Jesi li sigurna da nije napisao ništa drugo na poleđini slike?""Pregledala sam čitavu površinu. Ovo je sve što se tamo nalazilo. Ključ,

gurnut iza slike. Videla sam pečat Priorata, strpala ključ u džep, i potom smootišli."Langdon se namršti, gledajući u tupi kraj trouglastog ključa. Ništa. Na-prežući oči, prineo je ključ bliže i pregledao ivicu glave ključa. Ni tamo nijebilo ničega. "Mislim daje ovaj ključ nedavno očišćen.""Zašto?""Miriše na alkohol za čišćenje."Ona se okrete. "Molim?""Miriše kao da ga je neko izglancao sredstvom za čišćenje." Langdonprinese ključ nosu i omirisa ga. "Miris je jači sa druge strane." Ponovo gaprevrnu. "Da, osnova mirisa je alkohol, kao daje trljan sredstvom za čišće-nje ili..." Langdon zastade."Staje bilo?"On nakrivi ključ na svetlu i pogleda glatku površinu širokog kraka krsta.Činilo se da na pojedinim mestima svetluca... kao daje bio mokar. "Kolikosi dobro pregledala poleđinu ovog ključa pre nego što si ga stavila i džep?""Molim? Ne dobro. Bila sam u žurbi."Langdon se okrete ka njoj. "Imaš li još uvek crno svetio?"Sofi posegnu u džep i izvadi ultraljubičastu lampu. Langdon je uze i uklju-či, usmeravajući svetlost ka poleđini ključa.Istog trenutka, poleđina zasja. Na njoj se nalazio natpis. Rukopis je uka-zivao na brzinu, ali je ipak bio čitak."Pa", reče Langdon, smešeći se. "Mislim da znamo otkud miris alkohola."

Da Vinčijev kod 141Sofije zapanjeno zurila u ljubičasti natpis na poleđini ključa.Ulica Hakso 24.Adresa! Deda je zapisao adresu!r "Gde se to nalazi?" pitao je Langdon.Sofi nije imala pojma. Nagnula se napred i uzbuđeno upita vozača:"Connaissez-vous la Rue Haxo?"Vozač razmisli trenutak i potom klimnu glavom. Reče daje to blizu te-niskih terena u zapadnom predgrađu Pariza. Zatražila je da ih odmah odve-ze tamo."Najbrži put vodi kroz Bulonjsku šumu", reče joj vozač na francuskom."Je li to u redu?"Sofi se namršti. Mogla je da smisli manje skandalozne putanje, ali noćasnije bila probirljiva. "Da." Možemo baš i da šokiramo Amerikanca u poseti.Sofi ponovo pogleda ključ i zapita se šta bi to moglo da se nalazi u ulici Hakso

broj 24. Crkva? Neka vrsta sedišta Priorata?Misli joj se ponovo ispuniše prizorima tajnog rituala kojem je prisustvo-vala u podzemnoj pećini pre deset godina, i ona duboko uzdahnu. "Roberte,moram mnogo toga da ti ispričam." Zastade, gledajući ga u oči dok je taksijurio ka zapadu. "Ali pre toga hoću da me upoznaš sa svim što znaš o tomSionskom prioratu."

EOO/UE 36Ispred Salle des Etats, Bezu Faš se pušio od gneva dok je čuvar Luvra Gruarobjašnjavao kako su ga Sofi i Langdon razoružali. Zašto jednostavno nisipucao kroz prokletu sliku?"Kapetane?" Poručnik Kole dolazio je ka njima iz pravca komandnogcentra. "Kapetane, upravo su javili. Pronašli su kola agenta Nevo.""Je li stigla do ambasade?""Ne. Do železničke stanice. Kupili su dve karte. Voz je upravo krenuo."Faš otpusti čuvara Gruara i povede Kolea ka najbližoj niši, obraćajućimu se prigušenim glasom. "Koje je odredište?""Lil.""Verovatno je zamka." Faš uzdahnu, smišljajući plan. "U redu, obave-stite narednu stanicu, zaustavite voz i pretražite ga, za svaki slučaj. Ostavitenjena kola tamo gde jesu i neka policajci u civilu motre na njih u slučaju dase vrate. Pošalji ljude da pretraže ulice oko stanice, možda su pobegli peške.Idu li autobusi sa stanice?""Ne u ovo doba, gospodine. Jedino taksiji.""Dobro. Ispitajte taksiste. Proverite jesu li nešto videli. Potom kontaktiraj-te dispečere taksi udruženja i dajte im njihove opise. Ja ću pozvati Interpol."Kole je bio iznenađen. "Izdaćete poternicu?"Faš je žalio zbog potencijalne sramote, ali nije imao izbora.Stegni mrežu, i to čvrsto.Prvi sat je bio ključan. U toku tog prvog sata, begunci su predvidljivi.Uvek su im potrebne iste stvari. Putovanje. Smeštaj. Novac. Sveto trojstvo.Interpol je imao moć da učini da sva tri nestanu za tren oka. Ako pošalje fak-som fotografije Langdona i Sofi pariškim putnim vlastima, hotelima i ban-kama, jer Interpol ništa ne prepušta slučaju - nema načina da napuste grad,nema mesta na kojem bi se mogli sakriti i nema načina da podignu gotovinua da ih ne prepoznaju. Obično bi se begunci uspaničili na ulici i učinili neštonepromišljeno. Ukrali kola. Opljačkali prodavnicu. U očaju upotrebili kre-ditnu karticu. Koju god grešku da počine, brzo bi lokalnim vlastima otkriligde se nalaze."Samo za Langdona, zar ne?" Kole reče. "Nećete raspisati poternicu zaSofi Nevo. Ona je naš agent."

"Naravno da ću izdati poternicu i za njom!" brecnu se Faš. "Kakva je svrhada se izda poternica za njim ako će ona obavljati sav prljav posao umeslonjega? Planiram da proverim njen dosije - prijatelje, porodicu, lične kontakte

Da Vinčijev kod 143- svakoga kome bi se mogla obratiti za pomoć. Ne znam šta misli da radi,ali to će je koštati mnogo više od gubitka posla!""Želite da budem na telefonima ili na terenu?""Na terenu. Idi na železničku stanicu i upravljaj ekipom. Uzde su u tvojimrukama, ali nemoj učiniti nijedan korak a da se ne konsultuješ sa mnom.""Da, gospodine." Kole istrča.Faš je ukočeno stajao u niši. Kroz prozor je video kako staklena pirami-da sjaji, dok je njen odraz podrhtavao na talasima koje je vetar pokretao ufontanama. Iskliznuli su mi kroz prste. Sam sebi naredi da se opusti.Čak bi i iskusni terenski agent teško izdržao pritisak koji se Interpol spre-mao da primeni.Sifrantkinja i nastavnik?Neće izdržati ni do zore.

tavu 31Gusto pošumljen park poznat kao Bulonjska šuma nazivali su mnogim ime-nima, ali za poznavaoce Pariza on je bio "Vrt zemaljskih zadovoljstava".Ovaj epitet se, uprkos tome stoje zvučao veoma laskavo, odnosio upravo nasuprotno. Svako ko je video šokantnu Bošovu sliku istog naziva shvatao jealuziju; slika je, poput šume, bila mračna i izopačena- čistilište za čudake ifetišiste. Noću su krivudave staze šume bivale oivičene stotinama svetluca-vih tela za iznajmljivanje, koja su mogla zadovoljiti i najskrivenije, neizgo-vorene želje - muškaraca, žena i onih između.Dok je Langdon sabirao misli da započne priču o Sionskom prioratu,njihov taksi je prošao kroz šumoviti ulaz u park i na raskrsnici pokrivenojkaldrmom skrenuo ka zapadu. Langdonu nije bilo lako da se skoncentriše;grupice noćnih stanovnika parka već su počinjale da izranjaju iz senki i po-kazuju svoju robu pri svetlosti farova. Ispred njih, dve tinejdžerke u toplesuvatreno su piljile u unutrašnjost njihovih kola. Iza njih, dobro nauljeni crnacu tangama okrenuo se i pokazivao stražnjicu. Iza njega, predivna plavušazadigla je mini suknju, otkrivajući da, zapravo, i nije žena.Zaboga! Langdon je odvratio pogled i duboko uzdahnuo."Pričaj mi o Sionskom prioratu", rekla je Sofi.Langdon klimnu, pomislivši kako nema manje prikladne pozadine za le-gendu koju se spremao da ispriča. Pitao se odakle da počne. Istorija bratstva

protezala se na više od jednog milenijuma... predstavljajući zapanjujuću hro-niku tajni, učena, izdaje, pa čak i brutalnih mučenja od strane razgnevljenogpape."Sionski priorat", počeo je on, "osnovao je 1099. godine u Jerusalimufrancuski kralj Godfroa Bujonski, neposredno nakon osvajanja grada."Sofi klimnu, pogleda prikovanog za njega."Kralj Godfroa navodno je čuvao izuzetno moćnu tajnu - tajnu koja se unjegovoj porodici nalazila još od vremena Hrista. Plašeći se da se tajna neizgubi nakon njegove smrti, osnovao je tajno bratstvo - Sionski priorat - izakleo ih da čuvaju njegovu tajnu tako što će je prenositi sa kolena na kole-no. Tokom godina provedenih u Jerusalimu, Priorat je saznao za tajne do-kumente zakopane pod ruševinama Irodovog hrama, koji je bio izgrađen naostacima Solomonovog hrama. Ovi dokumenti su, verovao je Priorat, potvr-đivali istinitost moćne tajne koju je čuvao kralj Godfroa Bujonski i bili su loliko opasni da Crkva ne bi prezala ni od čega u pokušajima da ih se domogne."Sofi je bila zbunjena.

Da Vinčijev kod •;?? 145"Priorat se zakleo da, bez obzira na potrebno vreme, ti dokumenti mora-ju biti izvađeni ispod ruševina hrama i zauvek zaštićeni, kako se istina ne bizauvek izgubila. Da bi došli do tog cilja, Priorat je osnovao vojno krilo - gru-pu od devet vitezova nazvanih Siromašni vitezovi Isusa Hrista i Solomono-vog hrama." Langdon zastade. "Poznatijih kao vitezovi templari."Sofi iznenađeno podiže pogled, pokazujući daje za njih čula.Langdon je dovoljno često predavao o vitezovima templarima pa je znaoda su gotovo svi na planeti čuli za njih. Za naučnike, istorija templara pred-stavljala je nesigurni teren u kojem su se činjenice, predanja i pogrešne infor-macije preplitale u tolikoj meri daje bilo nemoguće dopreti do prave istine.Langdon je kad god je mogao izbegavao da pomene templare jer je to bezizuzetka izazivalo bujicu komplikovanih pitanja koja su se ticala raznih teo-rija zavere.Sofi je već izgledala zbunjeno. "Hoćeš da kažeš da je Sionski prioratosnovao red vitezova templara kako bi povratio zbirku tajnih dokumenata?Ja sam mislila da su templari osnovani kako bi štitili Svetu zemlju.""To je česta zabluda. Ideja zaštite hodočasnika bila je maska pod kojomsu templari obavljali svoju misiju. Njihov istinski cilj u Svetoj zemlji bili sudokumenti ispod ruševina hrama.""I jesu li ih pronašli?"Langdon se naceri. "Niko to ne zna zasigurno. Međutim, oko jedne stvarise svi naučnici slažu: vitezovi su otkrili nešto dole ispod ruševina... nešto

zbog čega su postali nezamislivo bogati i moćni."Langdon joj na brzinu pruži standardni naučni pregled zvanične istorijevitezova templara, objašnjavajući kako su oni u Svetoj zemlji boravili zavreme Drugog krstaškog rata rekavši kralju Baldvinu II da su tamo zbog za-štite hrišćanskih hodočasnika na putevima. Iako nisu bili plaćeni i iako su sezavetovali na siromaštvo, vitezovi su rekli kralju da im je potrebno osnovnosklonište, zatraživši od njega dozvolu da se smeste u štalama u ruševinamalirama. Kralj Baldvin je odobrio ovaj zahtev.Ovakav neobičan izbor smeštaja, objasnio je Langdon, bio je sve samo neslučajan. Vitezovi su verovali da su dokumenti koje je Priorat tražio zakopaniduboko ispod ruševina - ispod Svetinje nad svetinjama, svete prostorije zakoju se verovalo daje u njoj boravio sam Bog. Bukvalno, ispod samog srcajovrejske vere. Gotovo deset godina je devet vitezova živelo u ruševinama,prokopavajući čvrste stene u potpunoj tajnosti.Sofi ga pogleda. "I kažeš da su nešto otkrili?""Sasvim sigurno jesu", reče Langdon, objašnjavajući kako im je zato bilopotrebno devet godina, ali da su konačno pronašli ono za čim su tragali. Od-1101 i su blago iz hrama i otputovali u Evropu, gde se njihov uticaj, kako sečinilo, učvrstio preko noći.

146«*.Den BraunNike nije zasigurno znao da li su vitezovi ucenili Vatikan ili je Crkvajednostavno pokušala da kupi ćutanje vitezova, ali papa Inoćentije II je istogtrenutka izdao papski dekret bez presedana na osnovu kojeg su vitezovi dobilineograničenu moć, i budući iznad zakona, proglašeni su za vojsku nezavi-snu od bilo kakvog uplitanja kraljeva i prelata, kako religioznih tako i poli-tičkih.Uz ovu carte blanche koju su dobili od Vatikana, vitezovi templari su seproširili zapanjujućom brzinom, kako brojčano tako i u smislu političkog uti-caja, gomilajući ogromna imanja u preko deset zemalja. Počeli su da dajukredite bankrotiranom plemstvu i naplaćuju kamatu, udarajući na taj način te-melje savremenom bankarstvu i još više povećavajući svoje bogatstvo i uticaj.Do 1300-ih, zahvaljujući podršci Vatikana, vitezovi su stekli toliku moćdaje papa Kliment V odlučio da se nešto mora preduzeti. U dosluhu sa fran-cuskim kraljem Filipom IV, papa je osmislio genijalnu tajnu operaciju kojaje imala za cilj da se templari unište a njihovo bogatstvo prigrabi, i tako ste-kne kontrola nad tajnama od kojih je Vatikan očigledno zazirao. U vojnommanevru dostojnom CIA, papa Kliment izdao je tajna zapečaćena naređenja

koja je trebalo da njegovi vojnici širom Evrope otvore u isto vreme, u petak,13. oktobra 1307. godine.U zoru trinaestog, naređenja su otpečaćena. U papinom pismu se tvrdilodaje papa lično imao viziju u kojoj ga Bog upozorava da su vitezovi templarijeretici krivi za obožavanje đavola, homoseksualizam, oskrnavljenje krsta,sodomiju i šta sve ne. Bog je od pape Klimenta zatražio da očisti zemlju takošto će pohvatati sve vitezove i mučiti ih dok ne priznaju sve svoje zločineprotiv Boga. Klimentova makijavelistička operacija izvedena je sa vrhunskompreciznošću. Toga dana su brojni vitezovi zarobljeni, mučeni bez milosti inaposletku spaljeni na lomači kao jeretici. Odjeci te tragedije još uvek se pro-nalaze u savremenoj kulturi; do danas se petak trinaesti smatra nesrećnimdanom.Sofi je bila zbunjena. "Vitezovi templari su istrebljeni? Mislila sam dabratstva templara i danas postoje.""I postoje, pod različitim nazivima. Uprkos Klimentovim lažnim optuž-bama i svesrdnim upinjanjem da se vitezovi unište, templari su imali moćnesaveznike. Neki od njih su uspeli da izbegnu čistku Vatikana. Prava Klimen-tova meta, moćni kovčeg sa blagom odnosno dokumenti koji su očiglednopredstavljali izvor moći templara, iskliznuo mu je. Od tog trenutka su doku-menti povereni Sionskom prioratu. Veo tajnovitosti čuvao ih je na sigurnom,van dometa Vatikana. Priorat je dokumente čuvane u Parizu pod okriljemnoći prokrijumčario do templarskih brodova u La Rošelu.""Kuda su dokumenti poslani?"Langdon sleže ramenima. "Odgovor na to pitanje poznat je jedino Sionskom redu. Zahvaljujući tome što su ovi dokumenti i danas meta stalnog is

Da Vinčijev kod«*» 147Iraživanja i nagađanja, veruje se da su premeštani i ponovo sakrivani nekolikoputa. Trenutna nagađanja kažu da se nalaze negde u Ujedinjenom kraljevstvu."Sofi je bila zbunjena."Hiljadu godina su se", nastavio je Langdon, "legende o ovoj tajni preno-sile sa kolena na koleno. Čitava zbirka dokumenata, njena moć i tajna kojuona krije postali su poznati pod jednim imenom - Sangreal. Stotine knjiganapisane su na tu temu, i malo je misterija koje su izazvale toliko intereso-vanje među istoričarima kao Sangreal.""Sangreal? Ima li ta reč ikakve veze sa francuskom reci sang ili špan-skom sangre - što znači 'krv'?"Langdon klimnu. Krv se nalazila svuda oko Sangreala, pa ipak ne na na-

čin koji je Sofi imala na umu. "Legenda je složena, ali važno je upamtiti daPriorat čuva dokaz i navodno čeka pravi istorijski trenutak da otkrije istinu.""Kakvu istinu? Koja bi tajna mogla biti toliko moćna?"Langdon duboko uzdahnu i pogleda kroz prozor, u podzemlje Pariza kojeje vrebalo u senkama. "Sofi, reč sangreal je stara reč. Tokom godina je pre-rasla u drugi termin... savremenije ime." Zastade. "Kada ti kažem savreme-ni naziv, videćeš da već znaš mnogo o tome. U stvari, gotovo svi na svetusu čuli za priču o Sangrealu."Sofije bila skeptična. "Ja nisam nikada čula za nju.""Naravno da jesi." Langdon se nasmešio. "Samo si navikla da je čuješpod imenom 'Sveti gral'."

to/UE 38Na zadnjem sedištu taksija, Sofi je zurila u Langdona. Mora da se šali."Sveti gral?"Langdon klimnu glavom, ozbiljnog lica. "Sveti gral je bukvalno znače-nje termina Sangreal. Izraz potiče od francuskog sangraal, što se razvilo uSangreal, i naposletku podeljeno na dve reci, San Greal."Sveti gral. Sofi se postidela što nije odmah uočila etimološke veze. Ipak,Langdonova tvrdnja za nju još uvek nije imala smisla. "Mislila sam da jeSveti gral putir. Upravo si mi rekao daje Sangreal zbirka dokumenata kojiotkrivaju neku mračnu tajnu.""Da, ali dokumenti čine samo polovinu blaga Svetog grala. Oni su zako-pani zajedno sa samim Gralom... i otkrivaju njegovo pravo značenje. Doku-menti su vitezovima templarima dali toliku moć upravo zato što otkrivajupravu prirodu Grala."Pravu prirodu Grala? Sofi tek sada nije ništa shvatala. Mislila je dajeSveti gral bio putir iz kojeg je Isus pio na Tajnoj večeri i u koju je kasnijeJosif iz Arimateje uhvatio Hristovu krv na raspeću. "Sveti gral je Hristovputir", reče ona. "Može li biti jednostavnije?""Sofi", prošaputa Langdon, naginjući se ka njoj, "prema Sionskom priora-tu, Sveti gral uopšte nije putir. Oni tvrde da je legenda o Svetom gralu - kaoo putim — zapravo genijalno osmišljena alegorija. Odnosno, da priča o Sve-tom gralu koristi putir kao metaforu za nešto drugo, nešto daleko moćnije."On zastade. "Nešto što se savršeno uklapa u sve što je tvoj -deda večeraspokušavao da nam kaže - uključujući i simboličke reference na sveti ženskiprincip."Još uvek nije shvatala. U Langdonovom strpljivom osmehu je videla dasaoseća sa njenom zbunjenošću, a u njegovim očima da veruje u ono što go-vori. "Ali ako Sveti gral nije putir", upita ona, "staje?"Langdon je znao da ovo pitanje sledi, no ipak nije bio siguran kako da joj

odgovori. Ukoliko priču ne smesti u odgovarajući istorijski kontekst, Sofiće se zbuniti - upravo kao i Langdonov urednik pre nekoliko meseci kadamu je predao radnu verziju rukopisa."Ovaj rukopis tvrdi štal" zagrcnuo se njegov urednik, spuštajući čašu savinom na sto i zureći u njega preko napola pojedenog ručka. "Nije mogućeda si ozbiljan.""Dovoljno ozbiljan da provedem godinu dana u istraživanju."

Da Vinčijev kod 4? 149Istaknuti njujorški urednik Džonas Fokman nervozno je gladio bradicu.Fokman je, bez sumnje, u toku svoje bogate karijere čuo dovoljno besmisle-nih ideja, no ova gaje, činilo se, ostavila bez teksta."Roberte", naposletku reče, "nemoj me pogrešno shvatiti. Obožavam tošto radiš i bilo je zabavno sarađivati sa tobom - ali ako pristanem da objavimjednu ovakvu ideju, ljudi će mi mesecima demonstrirati ispred kancelarije.Pored toga, to će uništiti tvoju reputaciju. Ti si istoričar sa Harvarda, za imeboga, a ne neko popularno šarlatansko piskaralo koje želi da zaradi na brzi-nu. Gde si zaboga mogao nabaviti dovoljno verodostojnih dokaza koji po-državaju jednu takvu teoriju?"Uz nemi osmeh Langdon izvuče list papira iz džepa svog sakoa od tvidai predade ga Fokmanu. Na stranici se nalazila bibliografija od preko pede-set naslova - knjiga dobro poznatih istoričara, nekih savremenih, nekih ve-kovima starih - od kojih su mnoge bili akademski bestseleri. Svi naslovinavodili su istu premisu koju je Langdon upravo izneo. Dok je prolazio krozlistu, Fokman je izgledao poput čoveka koji je upravo otkrio daje zemljazapravo ravna. "Znam neke od ovih autora. Oni su... pravi istoričari!"Langdon se naceri. "Kao što vidiš, Džonas, nije to samo moja teorija.Ona je prisutna već dugo. Ja se jednostavno nadovezujem na nju. Nijednaknjiga još nije istraživala legendu o Svetom gralu iz simboličkog ugla. Iko-nografski dokazi koje sam pronašao kako bih potkrepio ovu teoriju su, pada kažem, zapanjujuće ubedljivi."Fokman je još uvek zurio u spisak. "Bože, jednu od ovih knjiga je napi-sao ser Li Tibing - britanski kraljevski istoričar.""Tibing je veliki deo svog života posvetio proučavanju Svetog grala. Sreosam se sa njim. On mi je, zapravo, pružio značajan deo inspiracije. On ve-ruje, Džonas, kao i ostali sa tog spiska.""Hoćeš da kažeš da svi ovi istoričari zapravo veruju..." Fokner zaćuta,očigledno ne mogavši da izgovori te reci.Langdon se ponovo naceri. "Sveti gral je verovatno najtraženije blago uistoriji čovečanstva. Gral je pokrenuo mnoge legende, ratove i potrage dugečitav život. Da li bi sve to imalo smisla da se radi samo o putim? Ako je

lako, tada bi sasvim sigurno i druge relikvije trebalo da izazivaju jednakoili čak veće interesovanje - kruna od trnja, pravi krst na kojem je Isus raza-pet, titulus - pa ipak, to nije slučaj. Kroz čitavu istoriju Sveti gral je bio ne-što posebno." Langdon se nasmeši. "Sada znaš i zašto."Fokman je još uvek vrteo glavom. "Ali ako su sve ove knjige napisane otome, zašto sama teorija nije poznatija?""Ove knjige se nipošto ne mogu nadmetati sa vekovima zvanične istori-je, naročito zato što tu istoriju podržava vrhunski bestseler svih vremena."Fokmanove oči se razrogačiše. "Nemoj mi reći daje Hari Poter zapravoknjiga o Svetom gralu."

150 *^» DenBraun"Mislio sam na Bibliju."Fokman se trže. "Znao sam to.""Laissez-le!" Sofin povik zaparao je vazduh unutar taksija. "Spusti to!"Kada se Sofi nagnula napred preko sedišta i viknula na taksistu, Lang-don se trgao. Potom je video da taksista drži radio-predajnik i nešto govoriu njega.Sofi se okrete i zavuče ruku u džep Langdonovog sakoa od tvida. Pre negostoje Langdon postao svestan šta se događa, izvadila je pištolj, okrenula sei prislonila ga taksisti na potiljak. Istog trenutka, vozač ispusti radio, podižućijednu slobodnu ruku iznad glave."Sofi!" zagrcnu se Langdon. "Sta zaboga...""Arretez!" zapovedi Sofi vozaču.Drhteći, taksista ju je poslušao, zaustavljajući kola i parkirajući ih.Tek tada je Langdon začuo metalni glas dispečera taksi udruženja "...agentpo imenu Sofi Nevo..." pucketao je radio. "Ijedan Amerikanac, Robert Lang-don..."Langdonovi mišići se stegnuše. Već su nas pronašli?"Descendez", zahtevala je Sofi.Drhteći, vozač je držao ruke iznad glave dok je izlazio iz svog taksija iodmicao se nekoliko koraka dalje.Sofi je spustila prozor i kroz njega uperila pištolj u zapanjenog taksistu."Roberte", tiho je rekla, "preuzmi volan. Ti ćeš voziti."Langdon nije želeo da se raspravlja sa ženom koja maše pištoljem. Izašaoje iz kola i ponovo ušao i seo na vozačko mesto. Taksista je psovao, raku jošuvek podignutih iznad glave."Roberte", rekla je Sofi sa zadnjeg sedišta, "verujem da ti je bilo dostarazgledanja naše magične šume?"On klimnu. I previše."Dobro. Odvezi nas odavde."

Oklevajući, Langdon pogleda u upravljački mehanizam automobila. Sranje.Nasumice je pipao je u potrazi za menjačem i kvačilom. "Sofi? Možda bi ti...""Kreći!" povikala je.Nekoliko prostitutki prilazilo je da vide šta se dešava. Jedna žena je okreta-la broj na mobilnom. Langdon pritisnu kvačilo i pokrenu menjač, nadajućise daje ubacio u prvu brzinu. Pritisnu papučicu za gas, kao daje testira.Potom otpusti kvačilo. Gume zaškripaše kada je taksi jurnuo napred, mah-nito krivudajući, i bukvalno razgrnuvši okupljenu gomilu. Žena sa mobilnimodskočila je ka šumi, za dlaku izbegavši daje pregaze.

Da Vinčijev kod *fc> 151"DoUcement!" povika Sofi kad se kola zaneše na putu. "Sta to radiš?""Pokušao sam da te upozorim", vikao je da nadjača zvuk nasilnog menja-nja brzina. "Ja vozim kola sa automatskim menjačem!"

39Iako je spartanska soba u zgradi od crvenkaste opeke u ulici La Brijer bilasvedok mnogih patnji, Sajlas je sumnjao da se nešto moglo porediti sa bo-lom koji je zahvatao njegovo bledo telo. Prevaren sam. Sve je izgubljeno.Sajlas je bio nasamaren. Braća su lagala, izabravši da umru umesto daotkriju svoju tajnu. Sajlas nije imao snage da nazove Učitelja. Ne samo dajeubio jedinih četvoro ljudi koji su znali gde je ključni kamen sakriven, negoje ubio i opaticu u crkvi Sen-Sulpis. Radila je protiv Boga! Prezrela je radsekte Opus Dei!Ovaj zločin u afektu, znatno je komplikovao stvari. Biskup Aringarosa jejednim telefonskim razgovorom sredio da Sajlas uđe u crkvu Sen-Sulpis;šta će opat misliti kada otkrije da je sestra mrtva? Položio ju je natrag u kre-vet, Rana na njenoj glavi je zjapila. Pokušao je da vrati na mesto polomljeneploče na podu crkve, ali i taje šteta bila nepopravljiva.Sajlas je planirao da će ga sekta Opus Dei sakriti kada obavi zadatak.Biskup Aringarosa će me zaštititi. Nije mogao da zamisli blagoslovenijepostojanje od života ispunjenog meditacijom i molitvom duboko unutarzidova sedišta sekte Opus Dei u Njujorku. Nikada više neće kročiti napolje.Sve što mu je potrebno nalazilo se tamo. Nikome neću nedostajati. Istaknutičovek poput biskupa Aringarose, znao je Sajlas, na žalost nije mogao takolako nestati.Doveo sam u opasnost biskupa. Tupo je gledao u pod i razmišljao da sebioduzme život. Naposletku, upravo je Aringarosa Sajlasa vratio u život... uonoj maloj svešteničkoj kući u Spaniji, obrazujući ga, dajući mu smisao."Prijatelju moj", rekao mu je Aringarosa, "rođen si kao albino. Nemojdopustiti drugima da te ponižavaju zbog toga. Zar ne razumeš koliko pose-

bnim te to čini? Zar nisi znao daje i sam Noje bio albino?""Noje sa Nojeve barke?" Sajlas to ne bese nikada ranije čuo.Aringarosa se smešio. "Da, Noje sa Nojeve barke. Albino. Poput tvoje, injegova je koža bila bela poput anđeoske. Razmisli o tome. Noje je spasaoživot na ovoj planeti. Predodređen si za velike stvari, Sajlase. Gospod te jeoslobodio sa razlogom. Imaš svoj poziv. Gospodu je potrebna tvoja pomoćda obavi svoj zadatak."S vremenom je Sajlas naučio da sebe posmatra u drugačijem svetlu. Jasam čist. Beo. Divan. Poput anđela.Tog trenutka, međutim, razočarani glas njegovog oca šapatom mu se obra-tio iz prošlosti.

Da Vinčijev kod153Tu es un desastre. Un spectre.Klečeći na drvenom podu, Sajlas se molio za oproštaj. Potom, svlačećiodeću, ponovo posegnu za "disciplinom".

EofflJNUE 40Boreći se sa menjačem, Langdon je uspeo da doveze oteti taksi do udalje-nog kraja Bulonjske šume uz samo dva gašenja motora. Na nesreću, svestoje u toj situaciji bilo smešno iščezlo je pred senkom činjenice daje dispe-čer taksi udruženja stalno ponavljao poziv taksisti da se javi preko radija."Voiture cinq-six-trois. Oii etes-vous? Repondez!"Kada su stigli do izlaza iz parka, Langdon proguta sav mačizam i pritisnukočnicu. "Bolje da ti voziš."Sofi kao da je laknulo kada je sela za volan. Nekoliko sekundi kasnije,kola su glatko klizila ka zapadu duž Aleje de Longšam, ostavljajući Vrt ze-maljskih zadovoljstava iza sebe."Na kojoj se strani nalazi ulica Hakso?" upita Langdon, posmatrajući kakokazaljka brzinometra prelazi sto kilometara na sat.Sofin pogled ostao je prikovan za put. "Taksista je rekao da je to poredteniskih terena Rolan Garos. Znam taj kraj."Langdon ponovo izvuče težak ključ iz džapa, mereći njegovu težinu nadlanu. Osećao je daje to predmet od neprocenjive važnosti. Možda ključnjegove slobode.Ranije, dok je pričao Sofi o vitezovima templarima, Langdon je shvatioda ovaj ključ, pored ugraviranog pečata Priorata, još nešto dovodi u vezu saovim bratstvom, i to na jedan suptilniji, diskretniji način. Jednakokraki krstbio je simbol ravnoteže i harmonije - ali i vitezova templara. Svima su bilepoznate slike na kojima vitezovi templari nose bele tunike sa crvenim jedna-

kokrakim krstom. Istina, kraci krsta templara bili su malo prošireni na kra-jevima, ali ipak jednake dužine.Kvadratni krst. Baš kao ovaj na ključu.Langdon oseti kako mu mašta divlja dok je zamišljao šta bi mogli pronaćizahvaljujući ključu. Sveti gral. Gotovo se naglas nasmejao apsurdnosti svojepomisli. Verovalo se da se Gral nalazi negde u Engleskoj, zakopan u nekojskrivenoj komori ispod jedne od mnogih crkava templara, gde je sakrivennajmanje od 1500. godine.Era Velikog majstora Da Vinčija.Priorat je, kako bi sačuvao svoje moćne dokumente na sigurnom, bioprimoran da ih tokom prvih vekova mnogo puta premešta. Istoričari su vc-rovali daje Gral premeštan čak šest puta od kako je iz Jerusalima stigao uEvropu. Poslednji put je Gral "viđen" 1447. godine, kada su brojni svcdociopisali požar koji je izbio i gotovo progutao dokumenta pre nego šio su, u

Da Vinčijev kod 155četiri ogromna kovčega oko kojih su morali da zapnu po šestorica ljudi, od-neta na sigurno mesto. Nakon toga, niko više nikada nije tvrdio da je videoSveti gral. Sve što se od tada čulo bile su povremene glasine o tome dajesakriven u Velikoj Britaniji, zemlji kralja Artura i vitezova okruglog stola.Gde god da se nalazio, dve važne činjenice su opstajale:Leonardo je znao gde se Gral nalazio za njegova života.To skrovište se verovatno nije promenilo do današnjeg dana.Iz ovog razloga su tragaoci za Gralom još uvek pažljivo proučavali DaVinčijeva dela i dnevnike u nadi da će otkriti skrivene tragove koji će ihodvesti do Grala. Neki su tvrdili da planinska pozadina na slici Bogorodicameđu stenama odgovara topografiji brdskog masiva punog pećina u Škot-skoj. Drugi su tvrdili daje neobičan raspored apostola na Tajnoj večeri nekavrsta šifre. Bilo ih je koji su tvrdili da rendgenski zraci na Mona Lizi otkri-vaju daje originalno bila naslikana sa priveskom od kamena lapis lazuli kojiprikazuje Iziđu - deta!j koji je Da Vinči navodno kasnije odlučio da prefarba.Langdon nikada nije video dokaze da je privezak zaista bio naslikan, niti jemogao da zamisli kako bi ovaj podatak uopšte otkrio gde se nalazi Sveti gral,no ipak su fanatični tragaoci za Gralom još uvek o tome do besvesti raspra-vljali na Internetu.Svako voli dobru zaveru.A zavere su se stalno pojavljivale. Najnovija je, naravno, predstavljenazapanjujućim otkrićem daje Da Vinčijeva čuvena slika Poklonjenje mudracakrila mračnu tajnu ispod slojeva boje. Italijanski dijagnostičar umetnosti,Mauricio Seracini, otkrio je uznemirujuću istinu, koju je Njujork tajms ma-

gazin uočljivo preneo u članku pod naslovom "Zataškivanje Leonarda".Iako je sivo-zelena skica ispod slike Poklonjenje mudraca zaista bila DaVinčijevo delo, Seracini je otkrio da sama slika, bez sumnje, to nije. Istina jebila daje neki anonimni slikar, kao u bojanci, bojom ispunjavao Da Vinči-jeve skice godinama nakon njegove smrti. Daleko je više uznemiravalo onošto se nalazilo ispod boje. Snimci dobijeni infracrvenom reflektografijom irendgenskim zracima pokazuju daje taj slikar - šaljivdžija, dok je ispunja-vao Da Vinčijeve skice, sumnjivo odstupao od osnovnog crteža... kao da želida iskrivi Da Vinčijeve prave namere. Kakva god bila prava priroda crtežaispod slike, još uvek nije obelodanjena. Ipak, osramoćeni zvaničnici galeri-je Ufici u Firenci smesta su sliku otpremili u skladište sa druge strane ulice.I'osetioci Leonardove prostorije u Galeriji sada nailaze na zbunjujuću ploči-cu na mestu gde je nekada visilo Poklonjenje mudraca.OVO DELO PROLAZI KROZ DIJAGNOSTIČKETESTOVE U PRIPREMI ZA RESTAURACIJU.

156 «&• Den BraunU bizarnom podzemnom svetu savremenih tragalaca za Gralom, Leonar-do da Vinči je i dalje predstavljao veliku nepoznanicu čitave potrage. Činilose da njegova umetnička dela umiru od želje da otkriju tajnu, no ipak, kakvagod daje ta tajna bila, ostala je skrivena - možda ispod slojeva boje, moždašifrovana na samoj površini, a možda je nigde nije ni bilo. Možda je obiljeDa Vinčijevih nagoveštaja samo prazno obećanje ostavljeno kako bi mučiloradoznale i nabacilo podrugljivi osmejak na lice njegove Mona Liže."Da lije moguće", upita Sofi, vraćajući Langdona u sadašnjost, "da ključkoji držiš otključava skrovište na kojem se nalazi Sveti gral?"Langdonov smeli zvučao je usiljeno, čak i njemu samom. "Zaista ne ve-rujem. Pored toga, kažu daje Gral sakriven negde u Ujedinjenom kraljevstvu,a ne u Francuskoj", uputio ju je na brzinu."Ali čini se da je Gral jedini logični zaključak", insistirala je. "Imamoizuzetno siguran ključ, obeležen pečatom Sionskog priorata, koji nam je osta-vio sam član Sionskog priorata — bratstva koje, upravo si mi rekao, čuva Svetigral."Langdon je znao da su njeni argumenti logični, pa ipak ih intuitivno ni-kako nije mogao prihvatiti. Postojale su glasine da se Priorat zakleo da će jed-nog dana Gral vratiti u Francusku, na njegovo konačno odredište, ali sasvimsigurno nisu postojali nikakvi istorijski dokazi da se to zaista desilo. Sve i daje Priorat uspeo da Gral vrati u Francusku, adresa u ulici Hakso broj 24, pored

teniskih terena, teško daje zvučala kao otmeno i prikladno mesto. "Sofi, za-ista ne vidim kako bi ovaj ključ bio u nekoj vezi sa Gralom.""Zato što bi trebalo daje Gral u Engleskoj?""Ne samo zato. Mesto na kojem se nalazi Sveti gral je jedna od najbolječuvanih tajni u istoriji. Članovi Priorata čekaju decenijama, dokazujući dasu dovoljno poverljivi, pre nego što budu unapređeni u najviše ešalone brat-stva i saznaju gde se nalazi Gral. Tu tajnu štiti komplikovani sistem pode-ljenog znanja, i iako je bratstvo Priorata izuzetno veliko, samo četiri članau određeno vreme znaju gde je Gral sakriven - Veliki majstor i njegova trisenechaux. Verovatnoća da je tvoj deda bio jedan od četvorice vrhovnikaveoma je mala."Moj deda jeste bio jedan od njih, mislila je Sofi, pritiskajući gas. U se-ćanju joj je ostao urezan prizor koji je bez ikakve sumnje potvrđivao statusnjenog dede u bratstvu."A čak i da tvoj deda jeste bio u gornjem ešalonu, nikada mu ne bi bilodozvoljeno da nešto otkrije nekome ko ne pripada bratstvu. Nezamislivo jeda bi tebe uveo u taj uski krug."Već sam bila tamo, mislila je Sofi, prizvavši ritual iz podruma. Pitala seda li je to pravi trenutak da ispriča Langdonu čemu je prisustvovala one noćiu zamku u Normandiji. Već deset godina ju je stid sprečavao da se nekome

Da Vinčijev kod . •&» 157ispovedi. Stresla bi se na samu pomisao o tome. Negde u daljini začule suse sirene, i ona oseti kako je obuzima sve veći umor."Tamo!" reče Langdon, uzbuđen stoje ugledao ogroman kompleks teni-skih terena Rolan Garos kako se pomalja ispred njih.Sofi se provuče do terena. Nakon što su ga nekoliko puta promašili, na-posletku su otkrili ukrštanje sa ulicom Hakso i skrenuli u nju, vozeći se upravcu malih brojeva. Ulica je postajala sve više industrijska.Potreban nam je broj dvadeset i četiri, Langdon reče sam sebi, shvataju-ći da u potaji traži crkvene tornjeve. Ne budi smesan. Zaboravljena crkvatemplara u ovom kraju ?"Eno ga", uzviknu Sofi, pokazujući.Langdonove oči pratile su Sofinu ispruženu ruku do građevine pred njima.Sta, zaboga?...Zgrada je bila moderna. Zdepasto utvrđenje sa ogromnim neonskim jedna-ljokrakim krstom koji je sijao sa vrha fasade. Ispod krsta nalazio se natpis:CIRISKA DEPOZ1TNA BANKALangdon je bio srećan što se nije izlanuo da je očekivao crkvu templara.Opasnost po karijeru simbologa ležala je u njihovoj sklonosti da skrivena zna-čenja pronalaze u situacijama kada ih nema. U ovom slučaju, Langdon bese

potpuno zaboravio dajejednakokraki krst simbol na zastavi neutralne Švaj-carske.Barem je ta misterija rešena.Sofi i Langdon imali su ključ od pretinca u švajcarskoj banci.

41Izvan zamka Gandolfo, talas planinskog vazduha jurnuo je preko vrha litice ivisoke zaravni, izazivajući jezu u biskupu Aringarosi kad je iskoračio izfijata. Trebalo je bolje da se obučem, mislio je, opirući se refleksu da se stre-se. Poslednji utisak koji je trebalo večeras da ostavi bila je slabost ili strah.Zamak je bio u mraku, izuzev prozora na samom vrhu zgrade, koji suzloslutno svetleli. Biblioteka, mislio je Aringarosa. Budni su i čekaju. Pognuoje glavu da se odupre vetru, grabeći napred a da kupole opservatorije nijeudostojio ni pogleda.Sveštenik koji gaje dočekao na vratima izgledao je pospano. Isti onaj sve-štenik koji bese dočekao Aringarosu pre pet meseci. Međutim, večeras je toučinio sa mnogo manje gostoljubivosti. "Zabrinuli smo se za vas, biskupe",rekao je sveštenik gledajući na sat, a Aringarosi je izgledao više ozlojeđennego zabrinut."Izvinjavam se. Avionske linije su tako nepouzdane ovih dana."Sveštenik promrmlja nešto nerazumljivo i potom reče: "Čekaju vas gore.Ispratiću vas."Biblioteka je bila prostrana četvrtasta prostorija obložena tamnim drve-tom od poda do tavanice. Na svakoj strani nalazile su se visoke police pre-pune knjiga. Pod je bio od smeđeg mermera sa ivicom od crnog bazalta -prikladno podsećanje na to daje zgrada nekada bila palata."Dobrodošli, biskupe", obrati mu se glas sa druge strane prostorije.Aringarosa pokuša da vidi ko mu se obraća, ali svetla su bila prigušena- mnogo više nego za vreme njegove prve posete, kada je sve bleštalo. Noćsurovog buđenja. Večeras, ovi ljudi su sedeli u senkama, kao da se pomalostide onoga što treba da se desi.Aringarosa uđe polako, čak kraljevski dostojanstveno. Video je obrisetrojice muškaraca za dugim stolom na drugom kraju prostorije. Siluetu čo-veka u sredini prepoznao je istog trenutka - debeli Secretarius Vaticana,vrhovni arbitar za sva pravna pitanja u Vatikanu. Druga dvojica bili su itali-janski kardinali na visokim položajima.Aringarosa je koračao bibliotekom, prilazeći im. "Izvinjavam se što kas-nim. U različitim smo vremenskim zonama. Mora da ste umorni.""Ništa zato", reče državni sekretar Vatikana, ruku skrštenih na ogromnomstomaku. "Zahvalni smo vam što ste potegli čak ovamo. Najmanje što može-mo da uradimo jeste da vas budni dočekamo. Možemo li vam ponuditi kalu

ili neko osveženje?"

Da Vinčijev kod *$? 159"Voleo bih da se ne pretvaramo da je ovo kurtoazna poseta. Moram dastignem na još jedan avion. Da pređemo na posao?""Naravno", reče državni sekretar Vatikana. "Delali ste brže nego što smozamišljali.""Jesam li?""Imate još mesec dana.""Vi ste vašu zabrinutost iskazali još pre pet meseci", reče Aringarosa. "Za-što bih ja čekao?""U pravu ste. Veoma smo zadovoljni vašom ekspeditivnošću."Aringarosin pogled pređe duž dugog stola, do velike crne akten-tašne."Je li to ono što sam tražio?""Jeste." Državni sekretar je zvučao zabrinuto. "Mada, moram da priznam,brine nas taj zahtev. Izgleda prilično...""Opasno", dovrši jedan od kardinala. "Jeste li sigurni da ga ne možemoprebaciti nekuda? Suma je van svake pameti."Sloboda je skupa. "Ne brinem se za svoju bezbednost. Bog je uz mene."Izgledalo je da sumnjaju u to."Onoliko koliko sam zahtevao?"Državni sekretar klimnu. "Obveznice Vatikanske banke velikih vrednostikoje glase na donosioca. Svugde u svetu prihvataju se kao gotovina." Arin-garosa priđe kraju stola i otvori aktovku. Dva debela svežnja obveznica na-lazila su se unutra, svaki sa pečatom Vatikana i natpisom PORTATORE - štoje značilo da obveznice može da unovči onaj ko ih poseduje.Secretarius je izgledao napeto. "Moram da kažem, biskupe, svi bismo sebolje osećali daje ovo gotovina."Ne bih mogao ni da podignem toliko mnogo novčanica, mislio je Aringa-rosa, zatvarajući aktovku. "Obveznice vrede koliko i novac. Sami ste takorekli."Kardinali u nelagodi razmeniše poglede. Naposletku, jedan od njih reče:"Da, ali ove obveznice potiču iz Vatikanske banke."Aringarosa se nasmeši za sebe. Upravo zato je Učitelj predložio da Aringa-rosa uzme novac u obveznicama Vatikanske banke. Služilo je to kao osigura-nje. Sada smo u ovome svi zajedno. "Ovo je savršeno legalna transakcija",ustade u odbranu Aringarosa. "Opus Dei je lična prelatura Vatikana, a Nje-gova svetost može da raspolaže ovim sredstvima kako smatra za shodno. Ni-kakav zakon se ne krši.""Istina, pa ipak..." Državni sekretar se naže napred i stolica zaškripe podnjegovom težinom. "Nije nam poznato šta nameravate da uradite sa tim nov-

cem, a ako je to na bilo koji način nelegalno...""Imajući na umu šta tražite od mene", suprotstavi se Aringarosa, "šta ra-dim sa ovim novcem uopštc vas se ne tiče."Nastade duga tišina.

160«*.Den BraunZnaju da sam u pravu, mislio je Aringarosa. "A sada, pretpostavljam datreba nešto da potpišem?"Svi skočiše, spremno mu gurajući papir, kao da samo žele da ode.Aringarosa je posmatrao papir pred sobom. Nosio je papski pečat. "Ovoje identično kopiji koju ste mi poslali?""Doslovce."Aringarosa je bio iznenađen zbog toga što ništa nije osećao dok je potpisi-vao dokument. Činilo se da su trojica ljudi, međutim, odahnuli sa olakšanjem."Hvala vam, biskupe", reče državni sekretar. "Vaša služba Crkvi nećenikada biti zaboravljena."Aringarosa podiže aktovku. Četvorica dostojanstvenika se pogledaše zatrenutak kao da postoji još nešto što treba reći, ali očigledno ne bese. Arin-garosa se okrete i zaputi se ka vratima."Biskupe?" pozva ga jedan od kardinala kad stiže do praga.Aringarosa zastade, okrećući se. "Da?""Koji vam je sledeći potez?"Aringarosa je osećao daje pitanje više duhovne nego geografske prirode,pa ipak nije imao nameru da raspravlja o moralnosti u ovo doba. "Pariz",reče, i izađe.

MCiriška depozitna banka bila je Geldschrank 0-24 h banka sa paletom savre-menih anonimnih usluga u tradiciji švajcarskih bankovnih računa obele-ženih brojevima. Sa filijalama u Cirihu, Kuala Lumpuru, Njujorku i Parizu,banka je poslednjih godina proširila svoje usluge tako da je sada nudila i po-hranjivanje pomoću kompjuterizovane anonimne šifre.Osnova njenog delovanja bila je ubedljivo najstarija i najjednostavnijaponuda - anonyme Lager - usluge deponovanja na neviđeno, takođe pozna-te i kao 'anonimni sefovi'. Klijenti koji su želeli da pohrane bilo šta, od po-tvrda o obveznicama do vrednih slika, mogli su anonimno deponovati svojuimovinu, a isto je tako i svakog trenutka podići, prolazeći kroz postupakkoji je za cilj imao da stvori čitav niz visokotehnoloških velova privatnosti.Dok je Sofi zaustavljala taksi ispred njihovog odredišta, Langdon je po-smatrao doslednu arhitekturu zgrade, osećajući daje Ciriška depozitna banka

kompanija sa malo smisla za humor. Zgrada je bila pravougaonik bez prozo-ra koji je izgledao kao daje u potpunosti iskovan od čelika bez sjaja. Nalikogromnoj metalnoj cigli, utvrđenje je bilo uvučeno u odnosu na ulicu, a če-tiri i po metra visok neonski jednakokraki krst sijao je na fasadi.Reputacija poverljivosti bankarskog poslovanja koju je Svajcarska imalapostala je jedan od najunosnijih izvoznih proizvoda ove države. Preduzećapoput ovog postala su zloglasna u svetu umetnosti jer su pružala savršenomesto na kojem su kradljivci umetničkih dela mogli da kriju ukradene pred-mete, godinama ukoliko je to potrebno, sve dok se prašina ne slegne. Depo-ziti su zakonima o privatnosti bili zaštićeni od policijskog istraživanja. Poredtoga, bili su povezani sa bankovnim računima obeleženim brojevima, bezimena. Kradljivci su stoga mogli da se opuste, znajući da su pokradeni pred-meti na sigurnom i da ih nikada ne mogu povezati sa njima.Sofi zaustavi vozilo ispred impozantne kapije koja je zaklanjala prilazniput do banke - cementom oivičenu stazu koja se spuštala ispod zgrade. Vi-deo kamera iznad kapije bila je uperena direktno u njih i Langdon je imaoosećaj daje ova kamera, za razliku od onih u Luvru, prava.Sofi spusti prozor i pogleda elektronsku tablu sa vozačeve strane. LCDekran sadržao je uputstva na sedam jezika. Na vrhu liste nalazio se engleski.UBACITE KLJUČ.Sofi izvadi zlatni laserski narezan ključ iz džepa i usmeri pažnju ponovona (ablu. Ispod ekrana se nalazila (rouglasta rupa.

162. r^ Den Braun"Nešto mi govori da će odgovarati", reče Langdon.Sofi postavi trouglasti ključ u istu ravan sa otvorom i ubaci ga, gurajućiga unutra sve dok čitav ključ nije ušao. Očigledno nije bilo potrebno okre-tati ga. Istog trenutka, kapija poče da se otvara. Sofi skinu nogu sa kočnice ikola kliznuše do sledeće kapije i table. Iza njih, prva se kapija zatvorila,uhvativši ih u zamku poput broda u prevodnici.Langdonu se nije dopadao osećaj zatočenosti. Nadajmo se da i ova drugakapija radi.I druga je tabla sadržala poznato uputstvo.UBACITE KLJUČ.Kada je Sofi upravo to i učinila, druga se kapija istog trenutka otvori.Nekoliko trenutaka kasnije, silazili su krivudavom stazom koja se spuštalaka unutrašnjosti građevine.Privatna garaža bila je mala i slabo osvetljena, sa mestima za desetak kola.Na njenom udaljenom kraju Langdon spazi glavni ulaz u zgradu. Crveni te-pih se protezao preko cementnog poda, vodeći posetioce do velikih vrata zakoja se činilo da su iskovana od čvrstog metala.

Toliko o nejasnim porukama, pomisli Langdon. Dobrodošli i držite sepodalje.Sofi parkira taksi u blizini ulaza i ugasi motor. "Bolje da ostaviš pištoljovde."Sa zadovoljstvom, pomisli Langdon, gurnuvši pištolj ispod sedišta.Izašli su iz kola i hodajući crvenim tepihom stigli do čelične ploče odvrata. Na njima nije bilo nikakve drške, ali se na zidu pored nalazila jošjedna trouglasta rupa. Ovog puta, nije bilo uputstava."Drži podalje one koji sporo uče", reče Langdon.Sofi se nervozno nasmeja. "Idemo." Gurnu ključ u rupu i vrata se uz tihozujanje otvoriše ka unutra. Razmenivši poglede, Sofi i Langdon uđoše. Izanjih, vrata se uz tup udar zatvoriše.Foaje Ciriške depozitne banke bio je napadno dekorisan, kao nijedan kojiLangdon do tada bese video. Dok se većina banaka zadovoljavala uobičaje-nim mermerom i granitom, ova se opredelila za metal i zakivke od jednogdo drugog zida.Ko li im je dekorater? pitao se Langdon. Metaloprodukt?Dok je pogledom prelazila preko hola, Sofije izgledala jednako uplašeno.Sivi metal se nalazio svuda - na podu, zidovima, vratima - čak je izgle-dalo da su i stolice u holu napravljene od livenog metala. Ipak, efekat je bioimpresivan. Poruka je bila jasna: ulazite u sef.Kada su ušli, krupni čovek iza pulta podiže pogled. Isključio je mali televizor koji je do tada gledao i dočekao ih prijatnim osmehom. U prkos ogio

Da Vinčijev kod «&» 163mnim mišićima i vidljivom naoružanju, govorio je sa uglađenom učtivošćušvajcarskog potrčka."Bonsoir", reče. "Izvolite?"Pozdrav na dva jezika bio je najnoviji trik gostoljubivosti evropskih do-maćina. Nisu pravili nikakve pretpostavke i omogućavali su gostu da odgo-vori na kojem god jeziku mu se prohte.Sofi ne odgovori ni najednom. Jednostavno je položila ključ na pult ispredčoveka.Ovaj pogleda naniže i istog trenutka se ispravi. "Naravno. Vaš lift se na-lazi na kraju hodnika. Obavestiću nekoga da dolazite."Sofi klimnu i uze ključ. "Koji sprat?"Covek je čudno pogleda. "Vaš ključ daje uputstvo liftu na koji sprat daide."Ona se osmehnu. "Ah, da."Čuvar je posmatrao novopridošlice kako idu ka liftu, ubacuju ključ, ulazei nestaju. Čim su se vrata za njima zatvorila, on zgrabi telefon. Nikoga nije

obaveštavao da stižu; nije bilo potrebe za tim. Čuvar sefova ih je spremnočekao otkad su ubacili ključ na ulaznoj kapiji.Umesto toga, zvao je dežurnog upravnika banke. Dok je telefon zvonio,čuvar ponovo uključi televizor i zagleda se u njega. Vesti koje je gledao upra-vo su se završavale. Uspeo je da ponovo vidi dva lica na ekranu.Upravnik se javi. "Oui?""Imamo izvesnu situaciju ovde dole.""Šta se dešava?" upitao je upravnik."Francuska policija noćas traga za dvoje begunaca.""Pa?""Oboje su upravo ušli u našu banku."Upravnik tiho opsova. "U redu. Smesta ću pozvati gospodina Vernea."Čuvar potom spusti slušalicu i okrete drugi broj. Ovoga puta, zvao je In-terpol.•ft?-Langdon je bio iznenađen kada je osetio da se lift spušta, umesto da sepenje. Nije imao predstavu o tome za koliko su spratova skliznuli ispod nivoalla pre nego što su se vrata konačno otvorila. Nije važno. Bio je srećan stojeizašao iz lifta.Demonstrirajući ažurnost koja je ostavljala utisak, domaćin ih je već če-kao. PoNlariji i prijatan, obučen u brižljivo ispeglano flanelsko odelo zbog

164«^Den Braunkojeg je izgledao kao da tu ne pripada - bankar starog kova u modernomsvetu visoke tehnologije."Bonsoir", reče čovek. "Dobro veče. Budite ljubazni i pođite za mnom,s'il vous plait." Ne čekajući odgovor, okrete se na peti i hitro krenu niz uskimetalni hodnik.Langdon i Sofi su ga pratili niz hodnike, prolazeći pored velikih prosto-rija ispunjenih kompjuterima koji su treptali."Voici", reče njihov domaćin, zaustavljajući se ispred čeličnih vrata iotvarajući ih. "Evo nas."Langdon i Sofi zakoračiše u drugi svet. Mala prostorija pred njima izgle-dala je kao otmena dnevna soba nekog dobrog hotela. Metal i zakivci behunestali. Zamenili su ih orijentalni ćilimi, nameštaj od tamne hrastovine imeke fotelje. Na širokom stolu na sredini prostorije dve kristalne čaše staja-le su pored otvorene flaše perijea, čiji su mehurići još uvek žuborili. Posudaod kalaja sa kafom pušila se pored njega.Kao sat, mislio je Langdon. Prepustite sve Svajcarcima.Čovek se uviđavno osmehnu. "Rekao bih da je ovo vaša prva poseta na-

šoj banci?"Sofi je oklevala, potom klimnu."Razumem. Ključevi se često ostavljaju u nasledstvo i posetioci koji suprvi put ovde gotovo po pravilu nisu upoznati sa procedurom." Pokaza nasto sa pićem. "Ova prostorija vam je na raspolaganju koliko god je potrebno.""Kažete da se ključevi ponekad nasleđuju?" upita Sofi."Tačno. Vaš ključ je poput švajcarskih računa obeleženih brojem, kojise često zaveštavaju iz generacije u generaciju. Za naše zlatne račune, naj-manji period zakupa sefa iznosi pedeset godina. Plaćeno unapred. Dakle,viđamo dosta generacija jedne porodice."Langdon je zurio. "Jeste li rekli pedeset godinaT"Najmanje", odgovori njihov domaćin. "Naravno, možete odabrati mno-go duži period zakupa, ali ukoliko ne dođe do daljih dogovora, i ništa se nedesi sa računom pedeset godina, sadržaj tog sefa se automatski uništava. Davas provedem kroz proces pristupa vašem sefu?"Sofi klimnu. "Molim vas."Njihov domaćin rukom pokaza po luksuznom salonu. "Ovo je vaša pri-vatna soba. Kada izađem iz nje, možete ovde provesti koliko god vremenaželite pregledajući i menjajući sadržaj vašeg sefa, koji će stići... ovde." Odve-de ih do udaljenog zida gde je široka prenosna traka uz graciozno skretanjeulazila u prostoriju, pomalo nalik pokretnoj traci za prtljag. "Ključ ubacujeteu otvor tamo..." Čovek pokaza na veliku elektronsku tablu naspram pokretnetrake. Na tabli se nalazio poznati trouglasti otvor. "Kada kompjuter potvrdioznake na vašem ključu, ukucavate broj računa i vaša sef-kutija će automalski stići iz donjeg glavnog sefa do vas. Kada završite, kutiju slavijak- naliaj;

Da Vinčijev kod •&• 165na pokretnu traku, ponovo ubacujete ključ i proces teče obratno. Zahvalju-jući tome što se sve odvija automatski, vaša privatnost je zagarantovana, čaki u odnosu na osoblje ove banke. Ukoliko vam je bilo šta potrebno, jednosta-vno pritisnite uslužno dugme na stolu u središtu prostorije."Sofi se spremala da postavi pitanje kad je telefon zazvonio. Čovek je biozbunjen i izgledalo je da mu je neprijatno. "Molim vas, izvinite me." Priđetelefonu, koji se nalazio na stolu pored kafe i perijea."Oui?" javio se.Čelo mu se naboralo dok je slušao glas sa druge strane. "Oui... oui...d'accord." Spustio je slušalicu i izveštačeno im se nasmešio. "Izvinjavam se,sada ću morati da vas napustim. Osećajte se kao kod kuće." Brzo pođe kavratima."Izvinite", pozva ga Sofi. "Da li biste mogli nešto da mi razjasnite pre

nego što odete? Pomenuli ste da treba da ukucam broj računa!"Čovek zastade na vratima. Bio je bled. "Naravno. Poput većine švajcar-skih banaka, naši sefovi su povezani sa brojem, a ne sa imenom. Vi imateključ i lični broj računa poznat samo vama. Vaš ključ je polovina vaše iden-tifikacije. Lični broj računa je druga polovina. Inače, ukoliko izgubite ključ,svako bi ga mogao upotrebiti."Sofije oklevala. "A šta ako mi moj dobročinitelj nije ostavio broj računa?"Bankarevo srce zalupa. U tom slučaju očigledno nemate šta da tražiteovde. Smireno im se osmehnu. "Poslaću nekoga da vam pomogne. Uskoroće stići."Odlazeći, bankar zatvori vrata iza sebe i okrete tešku bravu, zaključava-jući ih unutra.Na drugom kraju grada, Kole je stajao na koloseku železničke staniceGar du Nor kada mu je telefon zazvonio.Bio je to Faš. "Interpol je dobio dojavu", rekao je. "Pusti vozove. Lang-don i Nevo su upravo ušetali u parišku filijalu Ciriške depozitne banke. Hoćutla naši ljudi smesta budu tamo.""Ima li nagovestaja o tome šta je Sonijer pokušavao da saopšti agentuNevo i Robertu Langdonu?"Fašov glas bio je hladan. "Ako ih uhapsite, poručnice Kole, moći ću ličnoila ih pitam."Kole je shvatio poruku. "Ulica Hakso broj dvadeset četiri. Odmah, kape-lane."Spusti slušalicu i pozva svoje ljude preko radija.

tolUE 43Andre Verne - predsednik pariškog ogranka Ciriške depozitne banke - ži-veo je u otmenom stanu iznad banke. Uprkos udobnom smeštaju, oduvekje sanjao da ima stan na reci na L'il Sen-Lui, gde je mogao živeti rame uzrame sa pravim cognoscenti, umesto ovde, gde se susretao samo sa nezgrap-no bogatima.Kada se penzionišem, govorio je Verne sam sebi, ispunićupodrum retkimbordoom, ukrasiti salon Fragonarom i možda Bušeom, a dane ću provoditi upotrazi za antikvitetnim nameštajem i retkim knjigama u Latinskoj četvrti.Te noći, Verne je bio budan tek šest i po minuta. Ipak, dok je žurio krozpodzemni hodnik banke, izgledao je kao da su ga njegov lični krojač i frizeruglancali do savršenstva. Besprekorno odeven u svileno odelo, Verne špri-cnu u usta malo spreja i popravi kravatu u hodu. Nije mu bilo prvi put da gaprobude kako bi se pobrinuo za klijente koji su stizali iz različitih vremenskihzona. Iz tog razloga, svoje navike spavanja je razvio po uzoru na Masai rat-

nike - afričko pleme ratnika čuvenih po svojoj sposobnosti da se probude iznajdubljeg sna i za svega nekoliko sekundi budu pripravni za borbu.Za boj spreman, pomisli Verne, plašeći se da bi se poređenje ove noćimoglo pokazati kao neobično tačno. Dolazak klijenta sa zlatnim ključemuvek je zahtevao dodatnu pažnju, ali dolazak klijenta sa zlatnim ključem zakojim je Sudska policija izdala poternicu biće izuzetno delikatna stvar.Banka je imala dovoljno sukoba sa silama zakona oko prava na privatnostsvojih klijenata i bez dokaza da su neki od njih kriminalci.Pet minuta, rekao je Verne sam sebi. Ti ljudi moraju da napuste mojubanku pre nego što policija stigne.Ako bude brzo delao, katastrofa može biti izbegnuta. Verne će reći poli-ciji da su dotični begunci zaista ušli u njegovu banku, kao što je javljeno,ali da su odbijeni budući da nisu imali broj računa. Da barem prokleti čuvarnije pozvao Interpol. Diskrecija očigledno nije reč koju je čuvar od 15 evrana sat imao u svom rečniku.Zaustavljajući se na pragu, on duboko uzdahnu i opusti mišiće. Potom,namestivši 'srdačan' osmeh, otključa vrata i ulete u prostoriju poput toplogpovetarca."Dobro veče", rekao je, gledajući ka klijentima. "Ja sam Andre Verne.Kako vam mogu biti na us..." Ostatak rečenice zastao je negde ispod njegoveAdamove jabučice. Žena pred njim bila je posetilac koga je najmanje oče-kivao.

Da Vinčijev kod «&» 167"Izvinite, da li se poznajemo?" upita Sofi. Bankar je za trenutak izgledaokao daje video duha."Ne...", promrmlja predsednik banke. "Ne verujem... Ovde se sve dešavau anonimnosti." On uzdahnu i usiljeno se osmehnu. "Pomoćnik mije rekaoda imate zlatan ključ, ali da nemate broj računa. Mogu li da pitam kako stedošli do ovog ključa?""Moj deda mi gaje dao", odgovori mu Sofi, pomno ga posmatrajući. Nje-gova nelagoda sada je bila još uočljivija."Zaista? Deda vam je dao ključ, ali ne i broj računa?""Nije imao vremena", reče Sofi. "Ubijen je večeras."Na njene reci bankar se zatetura unatrag. "Zak Sonijer je mrtav?" upita,dok su mu se oči ispunjavale užasom. "Ali... kako?!"Sada je Sofi ustuknula, nema od šoka. "Vi ste poznavali mog dedu?"Bankar Andre Verne izgledao je jednako zaprepašten. Pokušao je da seumiri tako što se oslonio o sto. "Žak i ja smo bili bliski prijatelji. Kada se todogodilo?""Večeras. U Luvru."

Verne ode do duboke kožne fotelje i utonu u nju. "Moram oboma da vampostavim izuzetno važno pitanje." Podiže pogled ka Langdonu, pa ga pono-vo usmeri ka Sofi. "Da li je neko od vas dvoje umešan u njegovu smrt?""Ne!" reče Sofi. "Naravno da ne."Verneov izraz bio je smrknut i on zastade, razmišljajući. "Vaše slike jeInterpol razaslao svuda. Tako sam vas prepoznao. Traže vas zbog ubistva."Sofi klonu. Fašje već obavestio Interpol? Izgledalo je da je kapetan mo-livisaniji nego stoje Sofi očekivala. Brzo objasni Verneu ko je Langdon i štase te noći odigralo unutar Luvra.Verne je bio zapanjen. "I dok je vaš deda umirao, ostavio vam je porukuda pronađete gospodina Langdona?""Da. I ovaj ključ." Sofi položi zlatni ključ na sto sa kafom ispred Vernea,okrećući ga tako da je pečat Priorata ostao sa donje strane.Verne pogleda ključ ali ga ne dotaknu. "Ostavio vam je samo ovaj ključ?Ništa drugo? Nikakvo parče papira?"Sofi je znala da je u Luvru žurila, ali je bila sigurna da ništa drago nijevidela iza Bogorodice među stenama. "Ne. Samo ključ."Verne beznadežno uzdahnu. "Bojim se daje svaki ključ elektronski po-vezan sa desetocifrenim brojem računa koji funkcioniše kao šifra. Bez broja,viiš ključ je bezvredan."Deset cifara. Sofije nevoljno izračunala kriptografsku verovatnoću. De-set milijardi mogućih rešenja. Čak i kada bi mogla uposliti najmoćnije komp-jukTC paralelnog procesiranja koje je Sudska policija imala, još uvek bi jojbilo polrcbne ncdcljc da otkrije šifru. "Sigurno nam, gospodine, sa obziromna okolnosti, možete pomoći."

168«*.Den Braun"Žao mi je. Zaista ne mogu ništa da učinim. Klijenti sami biraju svoj brojračuna preko posebnog terminala, što znači daje broj računa poznat samoklijentu i kompjuteru. To je jedan način da se osigura anonimnost. Kao i si-gurnost naših zaposlenih."Sofi je shvatala. Supermarketi su postupali na isti način. ZAPOSLENINEMAJU KLJUČEVE OD SEFA. Ova banka očigledno nije želela da rizi-kuje da neko ukrade ključ i potom, uzevši zaposlenog za taoca, sazna brojračuna.Sofi sede pored Langdona, pogleda ključ, potom Vernea. "Imate li ikakvupredstavu o tome staje moj deda ostavio u vašoj banci?""Baš nikakvu. To je princip Geldschrank banke.""Gospodine Verne", insistirala je, "imamo veoma malo vremena noćas.Biću veoma direktna, ako dozvolite." Posegnu za zlatnim ključem i okrete

ga, gledajući bankara u oči dok ga je suočavala sa pečatom Sionskog prio-rata. "Da li vam simbol na ovom ključu nešto znači?"Verne pogleda ljiljan bez ikakve reakcije."Ne, ali mnogi naši klijenti ugraviraju znak kompanije ili inicijale nasvoje ključeve."Sofi uzdahnu, još uvek ga pažljivo posmatrajući. "Ovaj pečat je simboltajnog društva poznatog kao Sionski priorat."Verne ponovo nije pokazao nikakvu reakciju. "O tome ništa ne znam. Vašdeda mi je bio prijatelj, ali razgovarali smo uglavnom o poslu." Covek na-mesti kravatu, sada već nervozan."Gospodine Verne", insistirala je Sofi, odlučnim tonom. "Moj deda meje nazvao večeras i rekao mi da smo on i ja u velikoj opasnosti. Rekao je damora nešto da mi da. Dao mi je ključ vaše banke. A sada je mrtav. Sve štomožete da nam kažete biće od pomoći."Verne se znojio. "Moramo da izađemo iz zgrade. Plašim se da će policijauskoro stići. Moj čuvar je obavestio Interpol."Sofi se toga i plašila. Pokuša poslednji put. "Moj deda je rekao da morada mi kaže istinu o mojoj porodici. Da li vam to išta govori?""Gospođice, vaša porodica je nastradala u automobilskoj nesreći kada stebili mladi. Žao mi je. Znam da vas je deda veoma voleo. Nekoliko puta mije pomenuo kako ga boli što se ne viđate."Sofi nije znala šta da odgovori.Langdon upita: "Da li sadržaj ovog sefa ima ikakve veze sa Sangrealom?"Verne ga čudno pogleda. "Ne znam šta je to." Upravo tada, Verneovmobilni telefon zazvoni i on ga trže sa pojasa. "Oui?" Slušao je za trenutak,iznenađenog i sve zabrinutijeg izraza lica. "La police? Si rapidement?" Opso-va, izdade brze naredbe na francuskom i reče da će biti u holu za minut.Prekidajući vezu, okrenuo se ka Sofi. "Policija je reagovala mnogo brženego inače. Stižu ovog časa."

Da Vinčijev kod 169Sofi nije nameravala da ode praznih ruku. "Recite im da smo došli i većotišli. Ako žele da pretraže banku, zahtevajte nalog za pretres. To će im odu-zeti vreme.""Čujte", reče Verne, "Žak je bio moj prijatelj a ni moja banka ne trpiovakve vrste pritiska, pa iz ta dva razloga, ne nameravam da vas prepustimpoliciji. Dajte mi minut i smisliću kako da neopaženo napustite banku. Višene smem da se mešam." On ustade i požuri ka vratima. "Ostanite ovde. Sre-diću sve i potom ću se vratiti.""Ali staje sa sefom", upita Sofi. "Ne možemo samo tako da odemo."

"Tu ne mogu ništa da uradim", reče Verne, izlazeći brzo. "Žao mije."Sofi je za trenutak gledala za njim, pitajući se da li je broj računa zako-pan negde u bezbrojnim pismima i paketima koje joj je deda slao tokomgodina a koje nije otvarala.Langdon iznenada ustade i Sofi primeti neočekivani sjaj zadovoljstva unjegovim očima."Roberte? Smeješ se.""Tvoj deda je bio genije.""Molim?""Deset cifara?"Sofi nije imala pojma o čemu govori."Broj računa", reče on, dok mu se licem širio poznati iskrivljeni osmeh."Prilično sam siguran da nam gaje ipak ostavio.""Gde?"Langdon izvadi snimak mesta zločina i ispravi ga na stočiću sa kafom.Sofije trebalo samo da pročita prvi red i shvati daje Langdon u pravu.13-3-2-21-1-1-8-5O, rana davi,Al' demon zlo čini!P.S. Pronađi Roberta Langdona

EofflJNUE 44'D:MJ\eset cifara", reče Sofi, a kriptografski žmarci je podiđoše dok je prouča-vala snimak.13-3-2-21-1-1-8-5D eda je napisao broj svog računa na podu Luvra!Kada je prvi put ugledala Fibonačijeve brojeve napisane na parketu, pret-postavila je daje njihova jedina svrha da navedu Sudsku policiju da pozovekriptografe i tako uključe Sofi u istragu. Kasnije, shvatila je da su brojevi ta-kođe i ključ za dešifrovanje ostalih redova - niz bez reda... numerički ana-gram. Sada, krajnje zadivljena, otkrila je da brojevi imaju još važnije zna-čenje. Gotovo sigurno su otvarali misteriozni sef njenog dede."Bio je majstor igre reci", reče Sofi, okrećući se ka Langdonu. "Oboža-vao je višestruke slojeve značenja. Šifre unutar šifri."Langdon je već pošao ka elektronskoj tabli pored prenosne trake. Sofizgrabi snimak i požuri za njim.Tabla je imala tastaturu sličnu onoj na aparatima za podizanje gotovineu bankama. Na monitoru je stajao logo banke u obliku krsta. Pored tastaturenalazio se trouglasti otvor. Sofi požuri da ubaci ključ u njega.Slika na monitoru se istog trenutka promeni:

BROJ RAČUNA:Kursor je treptao. I čekao.Deset cifara. Sofi pročita brojeve sa snimka, a Langdon ih ukuca.BROJ RAČUNA:1332211185Kada je ukucao poslednju cifru, stanje na monitoru se ponovo promeni.Pojavi se poruka na nekoliko jezika. Sa engleskim na samom vrhu.PAŽNJA:Pre nego što pritisnete 'ENTER', molimo Vasda proverite tačnost Vašeg broja računa.Radi Vaše sopstvene sigurnosti, ako kompjuter ne prepoznabroj Vašeg računa, sistem će se automatski isključiti.

Da Vinčijevkod «*» 171"Fonction terminer", reče Sofi, mršteći se. "Izgleda da imamo samo jednušansu." Standardni automati za podizanje gotovine omogućavali su korisnikutri pokušaja da ukuca ispravan PIN kod pre nego što bi zaplenili njegovukreditnu karticu. Ovo očigledno nije bio običan automat za gotovinu."Cifre su u redu", potvrdi Langdon, pažljivo poredeći ono što su ukucalisa brojevima na snimku. Potom pokaza na 'ENTER' tipku. "Hajde."3 Sofi ispruži kažiprst ka tastaturi, ali zastade. Neobična misao joj se javi."Hajde", požurivao ju je Langdon. "Verne će se uskoro vratiti.""Ne." Ona povuče ruku. "Ovo nije ispravan broj računa."5 "Naravno da jeste! Deset cifara. Šta bi drugo moglo biti?"*s "Suviše je nasumično."Suviše nasumično? Langdon se uopšte nije slagao. Svaka je banka save-tovala svojim klijentima da nasumice odaberu PIN kod kako ga niko ne bimogao pogoditi. Klijenti ove banke sasvim su sigurno dobili isti savet zaodabiranje broja računa.Sofi obrisa sve što su ukucali i samouvereno pogleda Langdona. "Suvišeje velika slučajnost što se cifre u ovom navodno nasumičnom broju računamogu poredati u Fibonačijev niz."Langdon shvati daje u pravu. Ranije te večeri, Sofije pretumbala ovajbroj u Fibonačijev niz.Sofi je ponovo bila ispred tastature, ovaj put unoseći drugi broj, napa-met. "Štaviše, imajući na umu daje moj deda obožavao simboliku i šifre,izgleda da odatle sledi da bi za broj računa odabrao nešto što mu znači, neštošto bi lako mogao da zapamti." Završila je ukucavanje i lukavo se nasmeši-la. "Nešto što izgleda nasumično... ali zapravo nije."Langdon pogleda monitor.

BROJ RAČUNA:1123581321Bio mu je potreban trenutak, ali kada je shvatio, znao je daje u pravu.Fibonačijev niz.1-1-2*3-5-8-13-21Kada se Fibonačijev niz stopi u desetocifreni broj, postajao je bukvalnoneprepoznatljiv. Lako za pamćenje, a ipak naizgled nasumično. Genijalnadesetocifrena šifra koju Sonijer nikada ne bi zaboravio. Štaviše, bilo je tosavršeno objašnjenje zašto se broj nažvrljan na podu Luvra mogao transfor-misati u čuvenu matematičku progresiju.Sofi se nagnu i pritisnu tipku 'ENTER'.Ništa se ne dogodi.Barem ništa što bi oni mogli videti.

Den Braun172Tog trenutka, ispod njih, u pećinolikom podzemnom sefu banke, robotskakandža se pokrenula. Klizeći po dvosmernom transportnom sistemu prikače-nom za tavanicu, kandža potraži odgovarajuće koordinate. Na cementnompodu ispod nje, stotine identičnih plastičnih sandučića ležalo je poredano naogromnoj rešetki... poput nizova malih kovčega u podzemnoj kripti.Kandža se zaustavi i spusti, i električno oko potvrdi ispravnost bar kodana kutiji. Potom, sa kompjuterskom preciznošću, kadža zgrabi tešku dršku itrgnu kovčežić naviše. Nove se komande pokrenuše i kandža prenese kutijudo drugog kraja sefa, zaustavljajući se ispred nepokretnog prenosnog pojasa.Sada sasvim pažljivo, ručica položi kovčeg i odmaknu se.Kada je kutija položena, prenosili pojas zabruja...Nekoliko spratova iznad, Sofi i Langdon sa olakšanjem odahnuše kadaprenosni pojas poče da se kreće. Stojeći pored trake, osećali su se kao iscr-pljeni putnici koji čekaju misteriozni prtljag čiji im sadržaj nije bio poznat.Prenosna traka uđe u prostoriju sa desne strane, kroz uzani prorez ispodpokretnih vrata. Metalna vrata kliznuše naviše i velika plastična kutija izro-ni iz dubina na kružnoj prenosnoj traci. Kutija je bila crna, od teške liveneplastike, i daleko veća nego stoje Sofi očekivala. Izgledala je poput kovče-ga za avionski transport kućnih ljubimaca, samo bez ikakvih otvora.Kutija se zaustavi upravo ispred njih.Langdon i Sofi nemo su zurili u misteriozni kovčeg.Kao i sve ostalo u vezi sa ovom bankom, i kovčeg je bio industrijski -metalni zatvarači, nalepnica sa bar kodom na vrhu, izlivena izdržljiva drška.Sofi pomisli da liči na ogromnu kutiju za alat.Ne gubeći vreme, Sofi podiže dve kopče okrenute ka njoj. Potom baci

pogled na Langdona. Zajedno, podigoše teški poklopac i pustiše ga da sesruči na suprotnu stranu.Primaknuvši se, zaviriše u sanduk.Na prvi pogled, Sofi je pomislila daje sanduk prazan. Potom nešto ugle-da. Na dnu kovčega. Usamljeni predmet.Uglačana drvena kutija bila je otprilike veličine kutije za cipele i imalaizrezbarene šarke. Drvo je bilo bogato tamnopurpurno, sa jasnim šarama.Ružino drvo, shvati Sofi. Omiljeno drvo njenog dede. Na poklopcu se nala-zila prekrasna intarzija ruže. Sofi i Langdon razmeniše zbunjene poglede.Sofi se nagnu i zgrabi kutiju, vadeći je napolje.Bože, kako je teška!Obazrivo ju je prenela do velikog stola. Langdon je stajao pored nje. Obo-je su zurili u mali kovčeg sa blagom po koje ih je očito poslao njen deda.

Da Vinčijev kod ?&» 173Langdon je netremice posmatrao ručno urezanu sliku na poklopcu - ružusa pet latica. Mnogo puta je video takvu ružu. "Ruža sa pet latica", prošapu-tao je, "predstavlja simbol Priorata za Sveti gral."A Sofi se okrete i pogleda ga. Langdon je znao o čemu razmišlja. I sam jeo tome razmišljao. Činilo se da dimenzije kutije, težina njenog sadržaja isimbol Priorata za Gral upućuju samo na jedno. Hristov putir nalazi se uovoj drvenoj kutiji. Langdon ponovo reče sam sebi da to nije moguće."Savršene je veličine", prošaputa Sofi, "da se u nju smesti... putir."Nemoguće daje to putir.Sofi privuče kutiju preko stola ka sebi, spremajući se daje otvori. Među-tim, dok ju je vukla, dogodi se nešto neočekivano. Iz kutije dopre neobičan,žuboreći zvuk.Langdon sa zakašnjenjem shvati. Unutra se nalazi tečnost?Sofi je izgledala jednako zbunjeno. "Jesi li čuo?..."Langdon klimnu, izgubljen. "Tečnost."Naginjući se napred, Sofi polako pomaknu kopču i podiže poklopac.Predmet unutra nije nalikovao ničemu što bi Langdon očekivao. Među-tim, jedna stvar im je oboma odmah postala jasna. Ovo definitivno nije Hri-stov putir.

43 olicija je blokirala ulicu", reče Andre Verne, ulazeći u čekaonicu. "Biće teško izvesti vas odavde." Kad je za sobom zatvorio vrata, Verne ugledateški plastični sanduk na prenosnoj traci i ukopa se u mestu. Bože! Pristupilisu Sonijerovom računu?Sofi i Langdon bili su za stolom, priljubljeni jedno uz drago i nagnuti

nad nečim stoje ličilo na veliku drvenu kutiju za nakit. Sofi istog trenutkaspusti poklopac i podiže pogled. "Ipak smo znali broj računa", reče.Verne je ostao bez teksta. Ovo je sve menjalo. On sa respektom odvratipogled od kutije i pokuša da smisli svoj sledeći potez. Moram da ih izve-deni iz banke! Ali kako je policija već postavila barikade, Verne je mogaoda smisli samo jedan način da to izvede. "Gospođice Nevo, ako vas bezbed-no izvedem iz banke, hoćete li predmet poneti sa sobom ili ga vraćate u sefpre nego što krenete?"Sofi pogleda Langdona, a potom Vernea. "Moramo da ga ponesemo."Verne klimnu. "U redu. U tom slučaju, šta god daje u pitanju, predla-žem da ga zamotate u jaknu dok budemo prolazili hodnikom. Ne bih želeoda ga bilo ko dragi vidi."Dok je Langdon skidao sako, Verne požuri do prenosne trake, zatvorisada prazan kovčeg i ukuca niz jednostavnih komandi. Prenosna traka počeponovo da se kreće, odnoseći plastični sanduk natrag u sef. Vadeći zlatniključ iz otvora pored komandne table, predade ga Sofi."Ovuda. Požurimo."Kada stigoše do stražnje platforme za utovar, Verne ugleda blesak poli-cijskih svetaia koji je dopirao iz podzemne garaže. Namršti se. Verovatnosu blokirali rampu. Zaista ću probati ovo da izvedem? Sada se preznojavao.Verne pokaza na jedan od bančinih malih oklopnih kamiona. Transportsur bila je još jedna usluga koju je Ciriška depozitna banka nudila. "Uđite uprostor za prtljag", reče, otvarajući teška zadnja vrata i pokazujući na odeljakod blistavog čelika. "Odmah se vraćam."Dok su se Sofi i Langdon penjali u kamion, Verne požuri preko platfor-me za utovar do kontrolorove kancelarije, uđe unutra, pokupi ključeve odkamiona i pronađe vozačevu uniformu i kačket. Skidajući svoj sako i krava-tu, poče da oblači vozačku jaknu. Predomišljajući se, stavi opasač sa futrolomza pištolj ispod uniforme. Dok je izlazio, zgrabio je vozačev pištolj sa poli-ce, ubacio šaržer i gurnuo ga za pojas, zakopčavajući uniformu preko njega.

Da Vinčijev kod ?&» 175Vrativši se do kamiona, Verne natuče vozačku kapu nisko na čelo i baci po-gled na Sofi i Langdona, koji su stajali unutar prazne čelične kabine."Biće vam potrebno ovo", reče Verne, posegnuvši unutra i pritisnuvšizidni prekidač kako bi upalio jedinu sijalicu na tavanici spremišta. "I boljeje da sednete. Ni zvuka dok ne prođemo kroz kapiju."Sofi i Langdon sedoše na metalni pod. Langdon je držao blago umotano usvoj sako od tvida. Zalupivši teška vrata, Verne ih zaključa. Potom se smestiiza upravljača i pokrenu motor.

Dok se oklopno vozilo kloparajući kretalo ka gornjem delu spusta, Verneje osećao kako mu se znoj već skuplja ispod vozačke kape. Video je da seispred nalazi mnogo više policijskih svetala nego što je zamišljao. Dok sekamion penjao uz uspon, unutrašnja kapija se otvori ka unutra kako bi gapropustila. Verne prođe i sačeka da se kapija iza njega zatvori pre nego što jekrenuo napred, ka sledećem senzoru. Druga kapija se takođe otvori. Ostaoje još samo ulaz.Kao i policijska kola koja su blokirala vrh uspona.Verne otre znoj sa čela i produži.Vižljasti policajac izađe iz kola i mahnu mu da se zaustavi nekoliko me-tara od barikade. Četvoro patrolnih kola bilo je parkirano napolju.Verne se zaustavi. Navlačeći vozačku kapu dublje na čelo, nabaci onoli-ko grub izraz lica koliko su mu to njegova kultura i vaspitanje dopuštali. Nepomerajući se sa vozačkog sedišta, on otvori vrata i pogleda naniže ka agen-tu, čije je lice bilo ozbiljno i žućkasto."Qu 'est-ce qui se passe ?" Verne grubo upita."Je suis Jerome Collet", reče agent. "Lieutenant Police Judiciaire." Po-kaza na teretni prostor kamiona. "Qu'est-ce qu'il y a la-dedans?""Otkud, kog đavola, ja da znam", odgovori Verne na prostom francu-skom. "Ja sam samo vozač."Kole nije bio impresioniran. "Tražimo dvoje kriminalaca."Verne se nasmeja. "Onda ste došli na pravo mesto. Neki od ovih gadovaza koje vozim imaju toliko novca da mora da su kriminalci."Agent podiže sliku iz pasoša Roberta Langdona. "Da li je ovaj čovek biou vašoj banci večeras?"Verne slegnu ramenima. "Nemam pojma. Ja sam radnik na utovaru. Nasne puštaju ni blizu klijentima. Moraš da uđeš i pitaš na recepciji.""Vaša banka zahteva nalog za pretres pre nego što nas pusti unutra."Verne nabaci zgađen izraz. "Administracija. Nemoj me vući za jezik.""Otvorite kamion, molim vas." Kole pokaza ka teretnom delu.Verne je zurio u agenta, usiljeno se nasmejavši. "Da otvorim kamion? Timisliš da ja imam ključeve? Misliš da nama veruju? Treba da vidiš bednuplutu koju dobijam."

176Den BraunAgent nakrivi glavu na jednu stranu, očigledno mu ne verujući. "Hoćeteda kažete da nemate ključeve od sopstvenog kamiona?"Verne odmahnu glavom. "Ne od teretnog dela. Samo od kabine. Ove ka-

mione zapečati nadzornik na platformi za utovar. Onda kamion čeka dok nekone odnese ključeve od teretnog dela do odredišta. Kad čujemo da su ključev ikod primaoca, tada dobijamo odobrenje da vozimo. Ni sekundu ranije. Ni-kada ne znam šta kog đavola teglim.""Kada je ovaj kamion zapečaćen?""Mora da je to bilo pre nekoliko sati. Večeras vozim skroz do St. TurijalaKljučevi od teretnog dela su već tamo."Dok gaje posmatrao kao da pokušava da mu pročita misli, agent ništanije odgovarao.Kapljica znoja se spremala da kapne niz Verneov nos. "Dozvoljavaš>"reče, brišući nos rukavom i pokazujući na policijska kola koja su mu bloki-rala put. "Jako žurim.""Da li svi vozači nose rolekse?" upita agent, pokazujući na Verneovčlanak.Verne spusti pogled i vide svetlucavi kaiš svog apsurdno skupog sata kakoizviruje ispod rukava njegove jakne. Merde. "Ovo đubre? Kupio sam ga zadvadeset evra na ulici od nekog Tajvanca, na Sen Žermen de Preu. Prodaćuti ga za četrdeset."Agent je ćutao, i naposletku se skloni. "Ne, hvala. Bezbedno putujte."Verne se nije usudio da diše sve dok kamion nije odmakao dobrih pede-set metara niz ulicu. A sada je imao drugi problem. Svoj tovar. Kuda da ihvozim?

EOGLJNUE 46Sajlas je ležao potrbuške na madracu u svojoj sobi, puštajući da se krv naranama od bičevanja na njegovim leđima zgruša na vazduhu. Večerašnjadruga serija druženja sa "disciplinom" donela mu je nesvesticu i slabost. Jošuvek nije uklonio pojas od kostreti i osećao je kako mu krv curi niz unu-trašnju stranu butine. Ipak, nije mogao pred sobom da opravda skidanje po-jasa.Izneverio sam Crkvu.Daleko gore, izneverio sam biskupa.Večeras je trebalo da bude spasenje biskupa Aringarose. Pre pet meseci,biskup se bio vratio sa sastanka u Vatikanskoj opservatoriji, gde je saznaonešto što ga je duboko promenilo. Nedeljama je bio potišten, da bi napo-sletku podelio brigu sa Sajlasom."Ali to je nemoguće!" Sajlas je uzviknuo. "Ne mogu to da prihvatim!""Istina je", rekao je Aringarosa. "Nezamislivo, ali istinito. Za samo šestmeseci."Biskupove reci su prestravile Sajlasa. Molio se za spasenje, pa čak i u ta-

kvim mračnim danima njegova vera u Boga i Put nije popuštala. Tek mesecdana kasnije oblaci se volšebno raziđoše i svetio nade poče da se pomalja.Božansko uplitanje, tako je to nazvao Aringarosa.Po prvi put je izgledalo da biskup gaji nadu. "Sajlase", prošaputao je,"Bog nam je pružio priliku da zaštitimo Put. Naša borba će, kao i sve borbe,zahtevati žrtve. Hoćeš li da budeš Božji vojnik?"Sajlas je pao na kolena pred biskupom Aringarosom - čovekom koji muje dao novi život - i rekao: "Ja sam jagnje Gospodnje. Raspolažite mnome,kao pastir, kako vaše srce nalaže."Kada mu je Aringarosa izložio mogućnost koja im se ukazala, Sajlas jeznao da u pitanju može biti samo Božja ruka na delu. Volšebna sudbina!Aringarosa je Sajlasa povezao sa čovekom koji je predložio plan - čove-kom koji se nazivao Učiteljem. Iako se Učitelj i Sajlas nikada ne behu srelilicem u lice, svaki put kada su razgovarali telefonom Sajlas je bio ispunjenstrahopoštovanjem, kako zbog dubine Učiteljeve vere tako i zbog rasponanjegove moći. Izgledalo je da Učitelj sve zna, da ima oči i uši na svim mesti-ma. Kako je Učitelj dolazio do svojih informacija Sajlas nije znao, ali Arin-garosa je predano verovao Učitelju i Sajlasu je rekao da čini isto. "Radi kako(i Učitelj govori", rekao je Sajlasu biskup, "i izaći ćemo kao pobednici."

178 *&> Den BraunPobednici. Sajlas je sada zurio u goli pod i plašio se da im je pobeda iz-makla. Učitelj je prevaren. Ključni kamenje bio varljivi ćorsokak. A sa pre-varom, sva nada je iščezla.Sajlas je želeo da nazove biskupa Aringarosu i upozori ga, ali Učitelj jevečeras prekinuo sve njihove kanale komunikacije. Radi naše bezbednosti.Naposletku, prevazilazeći ogroman strah, Sajlas se uspuza na noge i prona-đe svoj ogrtač, koji je ležao na podu. Iz džepa uze mobilni telefon. Pognuvšiglavu od srama, okrenu broj."Učitelju", prošaputao je, "sve je izgubljeno." Sajlas iskreno ispriča kakoje prevaren."Suviše brzo gubiš veru", odgovori Učitelj. "Upravo sam primio vesti.Najmanje očekivane, ali izuzetno dobrodošle. Tajna je u životu. Zak Soni-jer je preneo ono što je trebalo pre nego što je umro. Uskoro ću te pozvati.Naš noćašnji posao još uvek nije okončan."

PoflLflVUE 41Vožnja u slabo osvetljenom teretnom delu oklopnog kamiona bila je poputvožnje u ćeliji. Langdon se borio protiv dobro mu poznate nervoze kojaga je mučila u zatvorenom prostoru. Verne je rekao da če nas odvesti nabezbednu udaljenost od grada. Kuda? Koliko daleko?

Langdonu su se noge ukočile od sedenja po turski na metalnom podu i onpromeni položaj, trgnuvši se kada krv ponovo poteče donjim delom njegovogtela. U rukama je još uvek stezao neobično blago koje su izneli iz banke."Mislim da smo sada na autoputu", prošaputa Sofi.Langdon je osećao isto to. Kamion je, nakon zaustavljanja na kapiji ban-ke, krenuo napred, skrećući i levo i desno neko vreme, i sada je ubrzavaodo, kako se činilo, najveće brzine. Ispod njih, gume otporne na metke tutnjalesu po glatkom asfaltu. Usredsređujući se na dragoceni smotuljak u rukama,Langdon ga položi na pod, odmota sako i izvadi kutiju, povlačeći je ka sebi.Sofi se premesti tako da su sedeli jedno pored drugog. Langdonu je izgledalokao da su dvoje dece koja su se zbila nad božićnim poklonom.Nasuprot toplim bojama kutije od ružinog drveta, intarzija u obliku ružebila je načinjena od bledog drveta, verovatno jelovine, koje je jasno sijalopod slabim svetlom. Ruža. Čitave armije i religije izgrađene su oko ovogsimbola. Kao i tajna društva. Rozenkrojceri. Vitezovi Ružinog krsta."Hajde", reče Sofi. "Otvori je."Langdon duboko uzdahnu. Posežući za poklopcem, baci još jedan pogledpun divljenja na komplikovanu intarziju i potom, otkačivši kopču, podižepoklopac i otkri tajanstveni predmet u kutiji.Langdon je gajio nekoliko fantazija u vezi sa onim što bi mogli otkriti ukutiji, ali svaka od njih bese pogrešna. Udobno ušuškan u grimiznu svilu le-žao je predmet koji Langdon ni izbliza nije shvatao.Izrađen od uglačanog belog mermera, bio je to kameni cilindar približnodimenzija tube sa teniskim lopticama. Međutim, cilindar je bio znatno kom-plikovaniji od jednostavnog kamenog valjka i činilo se daje sastavljen odmnogo delova. Pet mermernih diskova veličine krofne bili su poredani i pri-čvršćeni jedan uz drugi unutar delikatnog bakarnog okvira. Ličilo je to naneku vrstu kaleidoskopa u obliku valjka sastavljenog od više točkica. Svakikraj cilindra pričvršćivala je po jedna kapica, takođe mermerna, tako da nijebilo moguće zavirili u njegovu unutrašnjost. S obzirom na to da se čulo buć-kunjc, Langdon je pretpostavljao da je cilindar šupalj.

180Den BraunJednako zbunjujuća kao i konstrukcija cilindra, međutim, bila su i pisme-na svuda po njegovoj površini, što je prvenstveno privlačilo Langdonovupažnju. Na svakom od pet diskova pažljivo je ugravirana ista neverovatnaserija slova - čitava abeceda. Cilindar je podsećao Langdona na jednu od nje-govih igračaka iz detinjstva - dršku sa ispisanim pokretnim delovima, kojisu se mogli okretati kako bi se stvorile različite reci.

"Neverovatno, zar ne?" prošaputala je Sofi.Langdon podiže pogled. "Ne znam. Staje, do đavola, to?"Primeti blesak u Sofinim očima. "Moj deda je to pravio iz hobija. Izu-meo ih je Leonardo da Vinči."Čak i pod prigušenim svetlom Sofi je primetila Langdonovo iznenađenje."Da Vinči?" promrmljao je, ponovo gledajući predmet."Da. Zove se kripteks. Prema mom dedi, nacrt je potekao iz jednog odDa Vinčijevih tajnih dnevnika.""Čemu služi?"Imajući na umu večerašnje događaje, Sofi je znala da bi odgovor na topitanje mogao nositi neke zanimljive implikacije. "To je sef, reče ona. "Zapohranjivanje tajnih informacija."Langdonove oči se još više razrogačiše.Sofi mu objasni daje jedan od omiljenih hobija njenog dede bilo prav-ljenje modela Da Vinčijevih pronalazaka. Talentovani zanatlija koji je sateprovodio u svojoj radionici za metal i drvo, Žak Sonijer je uživao da stvarapo uzoru na velike majstore - Faberžea, mnoge specijaliste za gravuru i dale-ko praktičnijeg, Leonarda da Vinčija.Čak i letimično pregledanje Da Vinčijevih dnevnika otkrivalo je stotinenjegovih pronalazaka koje nikada nije realizovao. Jedna od omiljenih razbi-briga Žaka Sonijera bilo je oživljavanje Da Vinčijevih manje poznatih ideja- sprava za merenje vremena, pumpi za vodu, kripteksa, pa čak i detaljnorazrađenog modela srednjovekovnog francuskog viteza, koji je sada ponosnostajao na radnom stolu u njegovoj kancelariji. Kao rezultat proučavanja izanatomije i kineziologije, Da Vinči je 1495. napravio nacrt unutrašnjeg me-hanizma robota-viteza koji je imao sve zglobove i tetive, i bio osmišljen takoda može da ustane, maše rukama i pomera glavu zahvaljujući fleksibilnomvratu dok otvara i zatvara anatomski uverljivu vilicu. Taj vitez u oklopu, odu-vekje verovala Sofi, bio je najdivnija stvar koji je njen deda ikada napravio...odnosno, sve dok nije videla kripteks u ovoj kutiji od ružinog drveta."Napravio mi je jedan ovakav kripteks kada sam bila mala", rekla je."Ali nikada nisam videla neki ovako ukrašen i ovako velik."Langdon nije skidao pogled sa kutije. "Nikada nisam čuo za kripteks."Sofi nije bila iznenađena. Većina Leonardovih nerealizovanih pronala-zaka nikada nije proučavana, niti je imala ime. Bilo je moguće daje terminkripteks pronalasku dao njen deda, šio je odgovarajući naziv /a spravu koja

Da Vinčijevkod «*> 181se koristila kriptografijom kako bi zaštitila informacije napisane na savijutkuu unutrašnjosti, ili kodeksu.Da Vinči je bio pionir kriptografije, znala je Sofi, iako mu je to retko pri-

znavano. Sofini predavači na univerzitetu su, predstavljajući kompjuterskemetode obezbeđivanja podataka, hvalili moderne kriptografe poput Zimer-mana i Snajera, ali nisu pominjali daje upravo Leonardo pre mnogo vekovaizumeo jedan od prvih osnovnih oblika enkripcije javnim ključem. Sofindeda joj je, naravno, ispričao sve o tome.Dok je njihov oklopni kamion tutnjao autoputem, Sofi je Langdonu obja-snila daje kripteks predstavljao Da Vinčijevo rešenje dileme kako poslatipoverljive poruke na velike daljine. U eri bez telefona ili elektronske pošte,jedini izbor su bili poštonoše. Na nesreću, ako bi poštonoša posumnjao dapismo sadrži vredne informacije, mogao je više da zaradi ako ih proda nepri-jateljima nego ako isporuči pismo kome je namenjeno.Mnogi veliki umovi u prošlosti pronalazili su kriptografska rešenja kakobi zaštitili podatke: Julije Cezar je razvio šemu pisanja u šiframa poznatu kaoCezarova kutija; Marija, kraljica Škotske, smislila je šifru supstitucije i takoje slala tajna naređenja iz zatvora; dok je genijalni arapski naučnik Abu JusufIsmail al-Kindi štitio svoje tajne zahvaljujući genijalno zamišljenoj šifri po-lialfabetske supstitucije.Da Vinči je, međutim, zamenio matematiku i kriptografiju mehaničkimrešenjem. Kripteksom. Prenosnom kutijom u koju su se mogla bezbednopohraniti pisma, karte, dijagrami, bilo šta. Kada bi informacija bila zapeča-ćena unutar kripteksa, samo je onaj koji je posedovao odgovarajuću šifrumogao da joj priđe."Potrebna nam je šifra", reče Sofi, pokazujući na brojčanike sa slovima."Kripteks funkcioniše nalik bravi sa kombinacijama za bicikle. Ako poredašbrojčanike pravilno, brava se otvara. Ovaj kripteks ima pet brojčanika. Akoih poredaš kako treba, žlebovi se unutra dovedu u isti niz i čitav cilindar seotvori.""A onda?""Kada se cilindar otvori, pristupaš šupljem središnjem delu u koji se možesmestiti mali svitak."Langdon nije mogao da veruje. "I kažeš da ti je deda to pravio kada silii lamala?""Neke, da. Za rođendan bi mi poklonio kripteks i rekao bi mi zagonetku.Rešenje zagonetke je bila šifra za kripteks, i kada bih ga otkrila, mogla samda ga otvorim i pronađem rođendansku čestitku.""Mnogo truda oko čestitke.""Ne, na čestitki bi se uvek nalazila druga zagonetka ili putokaz. Deda jevoleo da smišlja komplikovani lov na blago koji je vodio po čitavoj kući,ni/, pnloka/a koji bi me naposletku doveo tlo mog pravog poklona. Svaki je

182 4* DenBraun

lov na blago bio provera karaktera ili zasluge, kako bi se proverilo da li samzaslužila nagradu. A provere nikada nisu bile jednostavne."Langdon ponovo pogleda napravu, još uvek skeptičan. "Ali zašto ga neotvoriti na silu? Ili ga razbiti? Metal izgleda krhko, a mermer je meki kamen."Sofi se nasmešila. "Zato što je Da Vinči bio suviše pametan da to ne bipredvideo. Osmislio je kripteks tako da se, ukoliko probaš da ga otvoriš nasilu svitak automatski uništi. Gledaj." Sofi posegnu u kutiju i pažljivo izva-di cilindar. "Svaka poruka koja se ubacuje unutra prvo se napiše na svitkupapirusa.""A ne na parčetu kože?" ; ]Sofi odmahnu glavom. "Na papirusu. Znam daje ovčija koža bila mnogo ',izdržljivija i češća u to doba, ali morao je to biti papirus. Što tanji to bolji." i"U redu." i'"Pre nego što se papirus ubaci u odeljak u kripteksu, obmota se oko krh-kog stakalca."Ona nakrivi kripteks i tečnost u njemu zaklokota. "Staklo satečnošću.""Sa kakvom tečnošću?"Sofi se nasmeši. "Sa sirćetom."Langdon je oklevao za trenutak, a potom poče da klima glavom. "Geni-jalno."Sirce i papirus, mislila je Sofi. Ako bi neko pokušao da na silu otvori krip-teks, staklena cev bi se razbila i sirce bi brzo uništilo papirus. Pre nego štobi neko stigao da izvadi svitak, on bi se pretvorio u kašu."Kao što vidiš", reče mu Sofi, "jedini način da se dođe do poruke unutrajeste šifra od pet slova. A ako imamo pet brojčanika, svaki sa po dvadesetšest slova, to je dvadeset šest na peti stepen." Brzo je procenila broj permu-tacija. "Približno dvanaest miliona mogućnosti.""Ako ti tako kažeš", reče Langdon, izgledajući kao da mu kroz glavuprolazi približno dvanaest miliona pitanja. "Sta misliš, kakva se informacijanalazi unutra?""Šta god da je u pitanju, deda je očigledno očajnički želeo da to ostanetajna." Zastade, spuštajući poklopac kutije i posmatrajući intarziju u oblikuruže sa pet latica na njoj. Nešto ju je mučilo. "Jesi li rekao, ranije, daje ružasimbol Grala?""Upravo tako. U simbolizmu Priorata, ruža i Gral su sinonimi."Sofi nabra čelo. "To je čudno, jer mi je deda uvek govorio da ruža značitajnovitost. Imao je običaj da okači ružu na vrata svoje kancelarije kod kućekada je obavljao neki poverljivi razgovor telefonom ili kada nije želeo daga uznemiravam. Podsticao me je da i ja tako radim." Srećo, govorio joj je

deda, umesto da se zaključavamo jedno od drugog, možemo da okačimoružu - lafleur des secrets - na vrata kada nanije potrebna privatnost. Na

Da Vinčijevkod •*» 183taj ćemo način naučiti da poštujemo jedno drugo i da verujemo jedno dru-gom. Starije rimski običaj da se okači ruža."Sub rosa", reče Langdon. "Rimljani bi okačili ružu za vreme sastanakada bi naznačili daje sastanak poverljiv. Oni koji su prisustvovali razumelibi da šta god daje rečeno pod ružom - ili sub rosa - mora da ostane tajna."Langdon joj na brzinu objasni da tajanstvenost koju ruža predstavlja nijejedini razlog što ju je Priorat koristio kao simbol Grala. Rosa rugosa, jednaod najstarijih vrsta ruže, imala je pet latica i pentagonalnu simetriju, bašpoput zvezde vodilje Venere, stoje ružu ikonografski snažno povezivalo zaženskošću. Pored toga, ruža je stajala u dubokoj vezi sa konceptom "pravogpravca" i navigacije. Ruža kompasa pomagala je putnicima pri navigaciji,kao i Ružine linije, longitudinalne linije na kartama. Iz ovog razloga, ružaje bila simbol koji je označavao Gral na mnogim nivoima - tajnovitost, žens-kost i vodstvo - ženski putir i zvezda vodilja koja je upućivala na skrivenuistinu.Kada je završio priču, izgledalo je da su mu se mišići lica iznenada stegli."Roberte? Jesi li dobro?"Oči su mu bile prikovane za kutiju od ružinog drveta. "Sub... rosa", pro-mucao je, dok mu se oprezno oduševljenje širilo licem. "Nije moguće.""Šta?"Langdon polako podiže pogled. "Ispod znaka ruže", prošaputa on. "Ovajkripteks... mislim da znam staje to."

Langdon je jedva mogao da poveraje u sopstvenu pretpostavku, pa ipak,imajući na umu ko im je dao taj kameni cilindar, kako im gaje dao, i sada,intarziju ruže na poklopcu, odgonetka se prosto nametala.U rukama im je ključni kamen Priorata.Legenda je bila izričita.Ključni kamenje šifrovani kamen koji leži pod znakom ruže."Roberte?" Sofi gaje posmatrala. "Šta se dešava?"Langdonu je bio potreban trenutak da sabere misli. "Da li ti je deda ikadapričao o nečemu što se naziva la def de voutel""Ključ od sefa?" prevede Sofi."Ne, to je bukvalan prevod. Clefde voute je čest arhitektonski termin. Voutese ne odnosi na sef u banci, nego na svod luka. Poput zasvođene tavanice.""Ali zasvođene tavanice nemaju ključeve.""Zapravo, imaju. Svaki kameni luk mora da ima centralni kamen u obliku

klina na vrhu koji povezuje delove i nosi svu težinu. Taj kamenje, u arhi-tektonskom smislu, ključ luka. Na engleskom ga zovemo ključni kamen."Langdon ju je gledao u oči, očekujući bilo kakvu varnicu prisećanja.Sofi sleže ramenima, spuštajući pogled ka kripteksu. "Ali ovo očiglednonije ključni kamen."Langdon nije znao odakle da krene. Masonska tehnika građenja kamenihlukova sa ključnim kamenom bila je jedna od najbolje sačuvanih tajni ranogmasonskog bratstva. Četvrti stepen masona. Arhitektura. Ključni kamen. Sveje bilo povezano. Tajno znanje o tome kako koristiti ključni kamen da bi seizgradio lučni svod deo je mudrosti koji je od masona načinio tako bogatezanatlije, i tu tajnu su pažljivo čuvali. Ključni kamen je obavijala tradicio-nalna tajnovitost. Ipak, kameni cilindar koji se nalazio u kutiji od ružinogdrveta bio je očigledno nešto potpuno drugačije. Ključni kamen Priorata -ukoliko im se zaista on nalazio u rukama - uopšte nije bio ono što je Lang-don zamišljao da jeste."Ključni kamen Priorata nije moja specijalnost", priznao je Langdon."Moje interesovanje za Sveti gral prvenstveno je simboličko, tako da se tru-dim da ignorišem obilje predanja koja upućuju kako doći do njega."Sofine obrve se izviše. "Pronaći Sveti gral?"Langdon s nelagodom potvrdi glavom, veoma pažljivo odmerivši rećikoje će izreći. "Sofi, prema predan ju Priorata, ključni kamenje šifrovamamapa... mapa koja otkriva skrovište Svetog grala."

Da Vinčijev kod *&> 185Sofi je bila potpuno zbunjena. "I ti misliš daje to ovo?"Langdon nije znao šta da kaže. Čak je i njemu samom sve zvučalo neve-ro vatno, pa ipak logično. Šifrovani kamen, skriven ispod znaka ruže.Ideja daje kripteks osmislio Leonardo da Vinči - raniji Veliki majstorSionskog priorata - još je jedan primamljivi pokazatelj da se zaista radi oključnom kamenu Priorata. Nacrt ranijeg Velikog majstora... koji je mnogovekova kasnije oživeo takođe jedan član Priorata. Veza suviše opipljiva dabi se zanemarila.Tokom poslednje decenije, istoričari su za ključnim kamenom tragali pofrancuskim crkvama. Oni koji su tragali za Gralom, a kojima je bila pozna-ta istorija šifrovanih dvosmislenosti Priorata, zaključili su daje la def devoute bukvalno ključni kamen - arhitektonski kamen - gravirani, šifrovanikamen, umetnut u lučni prolaz u nekoj crkvi. Ispod znaka ruže. U arhitek-turi, ruže nisu nedostajale. Rozete kao prozori. Rozetni reljefi. I, naravno,mnoštvo petolista - ukrasnih cvetova sa pet latica koji su se često nalazilina vrhovima lukova, baš iznad samih ključnih kamenova. Izgledalo je dajeskrovište đavolski jednostavno. Mapa koja vodi do Svetog grala smeštena

visoko u vrhu nekog luka neke zaboravljene crkve, podsmeva se slepim po-setiocima koji prolaze ispod nje."Ovaj kripteks ne može biti ključni kamen", prepirala se Sofi. "Nije do-voljno star. Sigurna sam da je ovo napravio moj deda. Ne može biti deoneke drevne legende o Gralu.""Zapravo", odgovori Langdon, osećajući kako ga prolaze žmarci uzbu-đenja, "veruje se daje ključni kamen stvorio Priorat u poslednjih nekolikodecenija."U Sofinim očima blesnu neverica. "Ali ako ovaj kripteks otkriva skrovi-šte Svetog grala, zašto bi ga moj deda ostavio meni? Ja nemam pojma kakoda ga otvorim, niti šta sa njim da radim. Ja čak i ne znam šta je Sveti gral!"Langdon shvati daje ona u pravu. Još uvek joj nije objasnio pravu priroduSvetog grala. Taje priča morala da sačeka. U ovom trenutku, bili su usred-sređeni na ključni kamen.Ako ovaj kripteks zaista to jeste...Uz brujanje guma otpornih na metke, Langdon na brzinu objasni Sofi svestoje čuo o ključnom kamenu. Vekovima, navodno, najveća tajna Priorata- lokacija na kojoj se nalazi Sveti gral - nije bila zapisana. Radi bezbedno-sti, prenosila se na svakog novog senechala u usponu usmenim putem, natajnoj ceremoniji. Međutim, negde tokom prošlog veka, počela su govorka-nja da se pravilo Priorata izmenilo. Možda zbog novih elektronskih moguć-nosti prisluškivanja. U svakom slučaju Priorat se zavetovao da više nikadane izgovori lokaciju svetog skrovišta."Ali kako su onda mogli da prenose tajnu?" upita Sofi.

186Den Braun"Tu dolazimo do ključnog kamena", objasni Langdon. "Kada jedan odčetiri vrhovna člana umre, preostala tri sledećeg kandidata biraju iz nižihešalona, i on postaje senichal. Umesto da novom senichalu kažu gde je sa-kriven Sveti gral, stavili bi ga pred proveru tokom koje dokazuje da je do-stojan tajne."Sofi kao da se uznemirila kad je to čula, i Langdon se iznenada seti dajepomenula kako joj je deda priređivao igre lova na blago - preuves de mirite.Istina, ključni kamenje predstavljao sličan koncept. S druge strane, proverepoput ove bile su izuzetno česte u tajnim društvima. Najpoznatije su bile ma-sonske, pri čemu su članovi bivali uzdizani na više stupnjeve tako što su do-kazivali da umeju da čuvaju tajnu i tako što su prolazili kroz rituale i brojnetestove zasluge tokom mnogih godina. Zadaci su postajali progresivno teži,sve dok ne bi kulminirali proglašenjem uspešnog kandidata za masona tri-deset i drugog stupnja.

"Dakle, ključni kamen je preuve de mirite", reče Sofi. "Ukoliko poten-cijalni senechal ume da ga otvori, dokazuje daje dostojan informacije kojase u njemu krije."Langdon klimnu. "Zaboravio sam da si imala iskustva sa tim.""Ne samo sa dedom. U kriptografiji, to se zove 'samoovlašćujući jezik'.Odnosno, ukoliko si dovoljno pametan da ga pročitaš, dozvoljeno ti je daznaš šta piše."Langdon je oklevao za trenutak. "Sofi, jasno ti je da, ukoliko je ovo za-ista ključni kamen, to pokazuje daje tvoj deda bio izuzetno moćan član Sion-skog priorata. Jedan od četiri vrhovna člana."Sofi uzdahnu. "Jeste bio izuzetno moćan u nekom tajnom društvu. U tosam sigurna. Mogu samo da pretpostavim da se radi o Prioratu."Langdon se zbuni. "Ti si znala daje u nekom tajnom društvu?""Videla sam neke stvari koje nije trebalo da vidim, pre deset godina. Odtada nismo razgovarali." Ona zastade. "Moj deda nije bio samo jedan odvrhovnih članova grupe... Verujem daje bio vrhovni član."Langdon nije mogao da veruje u ono stoje čuo. "Veliki majstor? Ali...nema načina da ti to znaš!""Radije ne bih o tome." Sofi odvrati pogled, izraza odlučnog koliko ibolnog.Langdon je sedeo zapanjen, bez reci. Zak Sonijer? Veliki majstor? Upr-kos zapanjujućim posledicama do kojih bi došlo ukoliko je to tačno, Lang-don je imao jeziv osećaj da se sve u tom slučaju gotovo savršeno uklapalo.Naposletku, prethodni Veliki majstori Priorata takođe su bili istaknute javneličnosti sa umetničkim sklonostima. Dokaz za tu činjenicu obelodanjen jepre dosta godina, u pariškoj Bibliotheaue Nationale, u dokumentima koji supostali poznati pod nazivom Les Dossiers Secrets.

Da Vinčijev kod nt? 187Svaki istoričar Priorata i svako ko se interesovao za Gral pročitao jeDossiers. Autentičnost ovih spisa, koji su katalogizovani pod brojem 4° lm1249, dokazali su mnogi stručnjaci, potvrdivši na taj način ono što su istori-čari sumnjali već dugo vremena: u Velike majstore Priorata spadali su Leo-nardo da Vinči, Botičeli, ser Isak Njutn, Viktor Igo i, u skorije vreme, ŽanKokto, čuveni pariški umetnik.Zašto ne Žak Sonijer?Langdonova neverica se povećala kada je shvatio daje trebalo da se sre-tne sa Sonijerom te večeri. Veliki majstor Priorata zakazao je sastanak samnom. Zašto? Da ćaska o umetnosti? Iznenada se to činilo malo verovat-nim. Naposletku, ako je Langdonov instinkt dobar, Veliki majstor Sionskogpriorata upravo je preneo legendarni ključni kamen bratstva na svoju unuku

i pri tome je uputio da pronađe Roberta Langdona.Nezamislivo!Langdonova mašta nije mogla da zasmisli skup okolnosti koje bi obja-snile ovakvo Sonijerovo ponašanje. Čak i da se Sonijer plašio za sopstveniživot, postojala su još tri senechaux koja su takođe znala tajnu i stoga garan-tovala sigurnost Priorata. Zašto bi Sonijer toliko rizikovao da svojoj unuciostavi ključni kamen, naročito ako se ima na umu da se njih dvoje nisu sla-gali? I zašto umešati Langdona... potpunog stranca?Delić ove slagalice nedostaje, mislio je Langdon.Odgovori su, očigledno, morali da sačekaju. Zvuk motora koji usporavanaterao je oboje da podignu pogled. Šljunak je zaškripao pod gumama. Zaštoveć staje? Langdon se pitao. Verne im je rekao da će ih odvesti daleko izvangrada, na sigurno. Kamion smanji brzinu i poče da mili preko neočekivanoneravnog terena. Sofi dobaci Langdonu pogled pun strepnje, brzo zatvarajućikutiju sa kripteksom i zakopčavajući je. Langdon je ponovo pokri sakoom.Kamion se zaustavio, a motor je i dalje radio kada stražnja vrata počešeda se otvaraju. Langdon sa iznenađenjem vide da su parkirani u šumovitomkraju, daleko od puta. Ugledaše Vernea, koji ih je držao na nišanu."Žao mije zbog ovoga", reče on. "Zaista nemam izbora."?{)?;?

to/UE 49Verneu pištolj nije pristajao, ali su mu oči sijale odlučnošću koju, osećaoje Langdon, nije bilo mudro testirati."Plašim se da moram da insistiram", reče Verne, sa uperenim pištoljem.Motor kamiona još uvek je radio. "Spustite kutiju na pod."Sofi zagrli kutiju. "Rekli ste da ste vi i moj deda bili prijatelji.""Dužnost mije da zaštitim imovinu vašeg dede", odgovori Verne. "I upra-vo to i činim. A sada spustite kutiju na pod.""Moj deda je ovo poverio meni!" reče Sofi."Učinite kako kažem", naredi Verne, podižući pištolj.Sofi položi kutiju kraj svojih nogu.Langdon je posmatrao kako se pištolj sada okreće u njegovom pravcu."Gospodine Langdon", reče Verne, "vi ćete mi doneti kutiju. I imajte naumu da to tražim od vas jer se vas neću ustezati da ubijem."Langdon je u neverici zurio u bankara. "Zašto ovo radite?""Sta mislite, zašto?" brecnu se Verne, a njegov engleski sa snažnim ak-centom postao je grub. "Da zaštitim imovinu svog klijenta.""Mi smo sada vaši klijenti", reče Sofi. Verneov izraz postade ledeno hla-dan, jezivo izobličen. "Gospođice Nevo, ne znam kako ste došli do tog klju-

ča i broja računa večeras, ali očigledno ne na pošten način. Da sam znao raz-mere vaših zločina, nikada vam ne bih pomogao da napustite banku.""Rekla sam vam", reče Sofi, "mi nismo umešani u ubistvo mog dede!"Verne pogleda Langdona. "Ipak se preko radija tvrdi da vas traže zbogčetvorostrukog ubistva?""Molim!" Langdon je bio zapanjen. Još tri ubistva? Broj gaje pogodiomnogo više nego činjenica daje glavni osumnjičeni. Bilo je suviše nevero-vatno da se radi o slučajnosti. Troje senechaux? Langdonov pogled se spustina kutiju od ružinog drveta. Ako su svi senechaivc ubijeni, Sonijer nije imaoizbora. Morao je ključni kamen preneti na nekoga."Policija će to razjasniti kada vas predam njima", reče Verne. "Već samsuviše umešao svoju banku u to."Sofi je ljutito gledala Vernea. "Očigledno nemate nameru da nas predatepoliciji. Daje tako, odvezli biste nas natrag u banku. Umesto toga, doveliste nas ovde i držite nas na nišanu.""Vaš deda me je angažovao iz jednog razloga - da njegova imovina ostanebezbedna i privatna. Sta god da se nalazi u ovoj kutiji, neću dozvoliti da lo

Da Vinčijev kod4? 189bude zavedeno kao dokazni materijal u policijskoj istrazi. Gospodine Lang-don, donesite mi kutiju."Sofi odmahnu glavom. "Nemoj."Pucanj zagrme, i metak se žabi u zid kabine iznad njega. Odjek potresezadnji deo kamiona a prazna čaura pade na pod.Sranje! Langdon se ukipi.Verne progovori sa više samopouzdanja. "Gospodine Langdon, podignitekutiju."Langdon podiže kutiju."A sada je donesite do mene." Verne ga je držao na nišanu, stojeći nazemlji iza zadnjeg branika, dok mu je pištolj bio u prostoru teretnog delakamiona.Sa kutijom u ruci, Langdon se kretao preko teretnog odeljka ka otvorenimvratima.Moram nešto da uradim! mislio je Langdon. Spremam se da predamključni kamen Priorata! Dok je prilazio otvorenim vratima, činjenica da senalazi na višem terenu od onog na kojem je stajao Verne postade mu oči-glednija, i poče da razmišlja kako to da upotrebi u svoju korist. Verneov pi-štolj, iako podignut, bio je u nivou Langdonovog kolena. Možda precizanšut? Na nesreću, dok se Langdon približavao, Verne kao da je predosetio

opasnost. Povukao se nekoliko koraka unatrag, zaustavljajući se na oko metardalje. Daleko van Langdonovog domašaja.Verne zapovedi: "Položite kutiju pored vrata."Ne videvši drugu mogućnost, Langdon kleknu i položi kutiju od ružinogdrveta na ivicu teretnog dela, baš ispred samih otvorenih vrata."Sada ustanite."Langdon poče da se uspravlja ali zastade, spazivši malu, praznu čauruna podu pored praga vrata."Ustanite i udaljite se od kutije."Langdon sačeka još trenutak, posmatrajući metalni prag. Potom se uspra-vi. Dok je to radio, neprimetno gurnu čauru preko ivice, na uski ispust kojije činio donji prag vrata. Potpuno se uspravivši, Langdon se odmaknu una-trag."Vratite se do zadnjeg zida i okrenite se."Langdon posluša.Verne je osećao kako mu srce luđački tuče. Držeći pištolj u desnoj ruci,levom posegnu ka drvenoj kutiji. Olkri daje suviše teška. Potrebne su miohc ruke. Vraćajući pogled na svoje zarobljenike, proračuna rizik. Oboje su

190Den Braunbili dobrih pet metara udaljeni, na drugom kraju teretnog dela kamiona, okre-nuti leđima. Verne donese odluku. Brzo položi pištolj na branik, obema ru-kama podiže kutiju i spusti je na zemlju, smesta ponovo grabeći pištolj,uperivši ga ka unutrašnjosti kamiona. Niko se nije ni pomerio.Savršeno. Sada mu je preostalo samo da zatvori i zabravi vrata. Za trenu-tak ostavljajući kutiju na zemlji, uhvati metalna vrata i poče da ih zatvara.Dok su vrata klizila pored njega, Verne posegnu za rezom koju je trebalogurnuti na mesto. Vrata se uz tresak zatvoriše, i Verne zgrabi rezu, povlače-ći je nalevo. Reza se pomaknu nekoliko centimetara i iznenada zaustavi, nedosežući do dela kojim ju je trebalo učvrstiti. Šta se dešava? Verne ponovopovuče, ali reza se nije zatvarala. Mehanizam nije bio u istoj ravni. Vrata nisusasvim zatvorena! U naletu panike, Verne snažno pritisnu vrata sa spoljašnjestrane, ali se ona i dalje nisu zatvarala. Nešto im smeta! Verne se okrenu kakobi ramenom gurnuo vrata, ali ovog puta ona poleteše ka njemu, udarajućiga u lice i odbacujući ga na zemlju, razbijenog nosa. Pištolj je odleteo dokje Verne podizao ruke ka licu, osetivši toplu krv kako mu se sliva niz nos.Robert Langdon skoči na zemlju a Verne pokuša da se uspravi, ali ništanije video. Vid mu se pomutio i ponovo se sruči unatrag. Sofi Nevo je vika-

la. Nekoliko trenutaka kasnije, Verne oseti kako ga prekriva oblak prašine iizduvnih gasova. Čuo je kako gume škripe po šljunku i uspravio se baš navreme da uoči kako dugački kamion ne uspeva da skrene gde je trebalo. Kadaje prednji branik zakačio drvo, začuo se udar. Motor je zaurlao i drvo se sa-vilo. Naposletku, branik popusti, pucajući napola. Oklopno vozilo je tutnjećikrivudalo dok mu se prednji branik vukao po zemlji. Kada je kamion stigaodo asfaltiranog prilaznog puta, kiša varnica osvetli noć, vukući se za kamio-nom koji se, ubrzavajući, udaljavao.Verne ponovo pogleda na zemlju gde je kamion bio parkiran. Čak i prislaboj svetlosti mesečine video je da tamo ničeg nema.Drvena kutija bese nestala.

taVLJE 30Vf eobeleženi fijat sedan je, napuštajući zamak Gandolfo, krivudao kroz brdali Olban, ka dolini. Na zadnjem sedištu, biskup Aringarosa se osmehivao,osećajući težinu obveznica u akten tašni koja mu je ležala na krilu, pitajućise koliko će vremena proći pre nego što on i Učitelj obave razmenu.Dvadeset miliona evra.Ova suma će Aringarosi kupiti moć mnogo vredniju od samog iznosa.Dok su kola jurila natrag ka Rimu, Aringarosa se ponovo pitao zašto muse Učitelj još nije javio. Izvlačeći mobilni telefon iz džepa mantije, proverida lije dostupan. Signal je bio izuzetno slab."Mobilna mreža se prekida ovde u brdima", reče vozač, bacivši pogledna njega u retrovizoru. "Za oko pet minuta izaći ćemo iz planina i mreža ćese popraviti.""Hvala vam." Aringarosa oseti kako ga preplavljuje iznenadni talas zabri-nutosti. Nije bio dostupan u planinama? Možda je Učitelj pokušavao da ganazove sve ovo vreme. Možda je nešto pošlo naopako.Na brzinu, Aringarosa proveri glasovnu poštu. Ništa. Mada, shvatio je,Učitelj mu nikada ne bi ostavio snimljenu poruku; bio je to čovek koji je vo-dio izuzetnu brigu o svemu. Niko bolje od Učitelja nije shvatao opasnosti slo-bodnog razgovora u današnjem modernom svetu. Elektronsko prisluškivanjeodigralo je glavnu ulogu u njegovom prikupljanju neverovatne količine taj-nih informacija.Iz tog razloga, on preduzima dodatne mere opreza.Na nesreću, Učiteljev bezbednosni protokol podrazumevao je i to daAringarosi nije ostavio nikakav broj telefona. Ja ču lično inicirati kontakt,obavestio gaje Učitelj. Stoga držite telefon uz sebe. Sada kada je Aringarosashvatio da mu telefon nije radio, plašio se staje Učitelj mogao pomisliti uko-liko gaje iznova zvao bez rezultata.

Pomislite da nešto nije u redu.Ili da nisam uspeo da uzmem obveznice.Biskup poče da se preznojava.Ili još gore... da sam uzeo novac i pobegao!

to/UEf^ak i uz skromnih šezdeset kilometara na sat, napola otkinuti prednji branikV^oklopnog kamiona strugao je po napuštenom drumu u predgrađu, proiz-vodeći užasnu škripu i bacajući varnice na haubu.Moramo da siđemo sa puta, mislio je Langdon.Jedva daje video u kom smeru se kreću. Jedini far kamiona koji je radiobio je udaren tako da je bacao iskrivljeni snop svetlosti postrance u šumu,pored puta. Očigledno se "oklop" na ovom oklopnom vozilu odnosio samona teretni, a ne i na prednji deo kamiona.Sofi je sedela na suvozačkom sedištu, tupo zureći u kutiju od ražinogdrveta koju je držala u krilu."Jesi li dobro?" upita je Langdon.Sofi je izgledala potreseno. "Da li mu ti veruješ?""Još tri ubistva? Sasvim. To mnoge stvari objašnjava - očajničku težnjutvog dede da nekome preda ključni kamen, kao i predanost sa kojom me Fašgoni.""Ne, mislila sam na to da Verne samo pokušava da zaštiti svoju banku."Langdon je pogleda. "Ili?""Ili pokušava da uzme ključni kamen za sebe."Langdon na to nije ni pomislio. "Kako bi uopšte mogao da zna šta se na-lazi u ovoj kutiji?""Njegova banka ju je čuvala. Poznavao je mog dedu. Možda je bio upo-znat sa stvarima. Možda je želeo Gral za sebe."Langdon odmahnu glavom. Teško. "Moje iskustvo je pokazalo da postojesamo dva razloga zbog kojih ljudi traže Gral. Ili su naivni i veruju da tragajuza davno izgubljenim Hristovim putirom...""Ili?""Ili znaju istinu i ona ih na neki način ugrožava. Mnogi su kroz istorijupokušavali da unište Gral."Tišina koja je između njih nastupila naglašavala je zvuk struganja koji jeproizvodio branik. Sada su se vozili već nekoliko kilometara, i dok je posma-trao kaskadu varnica sa prednjeg dela kamiona, Langdon se pitao da li je opa-sna. U svakom slučaju, kada bi naišli na neka kola, svakako bi privukli pa-žnju. Langdon donese odluku."Idem da vidim da li mogu da vratim branik u prvobitni položaj."

Skrenuvši na proširenje uz put, on zaustavi kamion.Konačno lišina.

Da Vinčijev kod «&» 193Dok je išao ka prednjem delu kamiona, bio je neobično oprezan. To štose drugi put te noći suočio sa uperenim pištoljem dalo mu je dodatnu snagu.Duboko je udahnuo noćni vazduh i pokušao da se sabere. Pored sve težinepoložaja progonjenog čoveka, Langdon je počinjao da oseća i težak teretodgovornosti koji je nametala mogućnost da on i Sofi poseduju šifrovani nizuputstava za rešenje jedne od najpostojanijih misterija svih vremena.Kao da mu njegov sopstveni teret nije bio dovoljan, Langdon je sadashvatio da je svaka šansa da pronađu način da ključni kamen vrate Prioratuupravo iščezla. Neko se ubacio u Priorat. Priorat je kompromitovan. Brat-stvo je očigledno pod prismotrom, ili se u njegovim redovima nalazio uljez.Činilo se da to objašnjava zašto bi Sonijer preneo ključni kamen na Sofi iLangdona - ljude izvan bratstva, ljude za koje je znao da nisu kompromito-vani. Ne možemo samo tako vratiti ključni kamen bratstvu. Čak i daje Lang-don imao bilo kakvu predstavu o tome kako da pronađe nekog člana Pri-orata, bile su velike šanse daje onaj ko bi došao po ključni kamen zapravoneprijatelj lično. Ključni kamen je, barem za sada, u rukama Sofi i Langdona- svidelo se to njima ili ne.Prednji deo kamiona bio je u gorem stanju nego što je Langdon pretpo-stavljao. Levi far bese otpao, a desni je ličio na očnu jabučicu koja se klativiseći iz očne duplje. Langdon ga ispravi i on ponovo ispade. Jedina dobravest bila je to stoje prednji branik gotovo potpuno odlomljen. Langdon gasnažno šutnu, osećajući da bi mogao sasvim da ga se resi.Dok je šutirao iskrivljeni metal, Langdon se seti svog ranijeg razgovora saSofi. Deda mije ostavio poruku na sekretarici. Rekao je da mora da mi kažeistinu o mojoj porodici. Tada mu to nije ništa značilo, ali sada, znajući daje Si-onski priorat umešan, Langdon oseti kako izranja zapanjujuća nova mogućnost.Uz tresak, branik se iznenada odlomi. Langdon zastade da dođe do daha.Barem kamion više neće izgledati kao velika prskalica poput onih za Dannezavisnosti. Zgrabio je branik i počeo da ga odvlači u šumu, sklanjajući gaod mogućih pogleda sa puta, pitajući se kuda dalje da pođu. Nisu imali pojmakako da otvore kripteks, niti zašto gaje Sonijer njima dao. Na nesreću, izgle-dalo je da njihov opstanak te noći zavisi upravo od pronalaženja odgovorana ova pitanja.Potrebna nam je pomoć, odlučio je Langdon. Profesionalna pomoć.U svetu Svetog grala i Sionskog priorata, to je upućivalo samo na jednogčoveka. Izazov će, naravno, biti ubediti Sofi da pristane.

U oklopnom vozilu, dok je čekala da se Langdon vrati, Sofi je na kriluosećala lozinu kutije od ružinog drveta i to joj se nije dopadalo. Zašto ju je(ledu dao haš meni? Nije imala ni najmanju predstavu šta da uradi sa njom.194 4* DenBraunMisli, Sofi! Upotrebi glavu. Grand-pere pokušava nešto da ti kaže!Otvarajući kutiju, ugledala je brojčanike kripteksa. Dokaz zasluge. Ose-ćala je daje to dedino delo. Ključni kamenje mapa koju mogu da prate samodostojni. Do srži je to ličilo na njenog dedu.Vadeći kripteks iz kutije, Sodi pređe prstima preko brojčanika. Pet slova.Okretala je brojčanike jedan po jedan. Poredala je diskove tako da su se oda-brana slova nizala između dve bakarne strelice vodilje, koje su stajale nasvakom kraju cilindra. Brojčanici su sada ispisivali reč za koju je Sofi znaladaje apsurdno očigledna.G-R-A-A-LPažljivo, ona uhvati krajeve cilindra i povuče ih, polako pritiskajući. Krip-teks se nije ni pomerio. Čula je kako sirce u njemu bućka i prestade da vuče.Potom pokuša ponovo.V-I-N-Č-IPonovo, ni makac.V-O-U-T-ENišta. Kripteks je i dalje bio čvrsto zaključan.Mršteći se, ona ga vrati u kutiju od ružinog drveta i spusti poklopac. Po-smatrajući Langdona kroz prozor, Sofi je bila zahvalna što je sa njom tenoći. P.S. Pronađi Roberta Langdona. Logika po kojoj gaje njen deda uklju-čio u sve ovo sada joj se činila jasnom. Sofi ne bi mogla da razume dedinenamere, tako da joj je on dodelio Roberta Langdona za vodiča. Mentor kojiće nadgledati njeno obrazovanje. Na nesreću po Langdona, ispostavilo se daje on večeras mnogo više od mentora. Postao je meta Bezua Faša... i nekenevidljive sile odlučne da se domogne Svetog grala.Sto god da se ispostavi da Gral jeste.Sofi se pitala da li je to saznanje vredno njenog života.Dok je oklopni kamion ponovo ubrzavao, Langdon je sa zadovoljstvomuvideo da sada sasvim glatko ide. "Znaš li kako da dođemo do Versaja?"Sofi ga pogleda. "Idemo u razgledanje grada?""Ne, imam plan. Poznajem jednog istoričara religije koji živi pored Vcrsaja. Ne mogu da se setim tačno gde, ali možemo ga potražiti. Bio sam ne-koliko puta na njegovom imanju. Zove se Li Tibing. On je bivši britanskikraljevski istoričar.""I živi u Parizu?""Tibingova životna strast je Gral. Kada su se prc petnaestak godina /,iu"iilngovorkanja o ključnom kamenu Priorata, preselio se u l'Vancusku da isli.i

zuje crkve u nadi da će ga pronaći. Napisao je nekoliko knjigu o ključnom

Da Vinčijev kod «& 195kamenu i Gralu. Možda bi mogao da nam pomogne da smislimo kako daOtvorimo kripteks i šta da radimo sa njim."U Sofinom pogledu video se oprez. "Imaš li poverenja u njega?""U kom smislu? Da nas neće pokrasti?""1 da nas neće prijaviti policiji.""Ne nameravam da mu kažem da nas traži policija. Nadam se da će nasI Ugostiti dok ne sredimo ovu zbrku.""Roberte, da li ti je palo na pamet da se svaka televizijska stanica u Fran-[mskoj verovatno sprema da objavi naše fotografije? Bezu Faš uvek koristi1dije. Onemogućiće nam da se krećemo okolo."Sjajno, pomisli Langdon. Moje prvo pojavljivanje na francuskoj televizijihiti u "Najtraženijim kriminalcima u Parizu". Barem će Džonas FokmanI1 HI zadovoljan; svaki put kada bi se Langdon pojavio na vestima, prodaja11 • i - i'ovih knjiga bi skočila.' Ic li ti taj čovek dovoljno dobar prijatelj?" pitala je Sofi.1 ;mgdon je sumnjao daje Tibing neko ko gleda televiziju, naročito u ovoki, ali ipak je pitanje zasluživalo da se o njemu razmisli. Instinkt je Lang-1 »i- -im govorio da se Tibingu može potpuno verovati. Idealno sklonište. S!? iinm na okolnosti, Tibing bi verovatno dao sve od sebe da im pomognei ?•liko god može. Ne samo daje Langdonu dugovao uslugu, nego je i istra-"' u >( iral, a Sofi je tvrdila da je njen deda bio sam Veliki majstor Sionskogi->">i;itn. Kada bi to čuo, Tibingu bi pošla voda na usta pri pomisli da im?<? pomoći da razreše situaciju.l'ibing bi se sada mogao pokazati kao moćan saveznik", reče Langdon.ivisnosli od toga koliko želimo da mu kažemo.'KHŠ će verovatno ponuditi novčanu nagradu."Lungdon se nasmeja. "Veruj mi, novac je poslednja stvar koja je ovomlipu potrebna." Li Tibing je posedovao bogatstvo kakve manje države. Poto-mak britanskog prvog vojvode od Lankastera, Tibing je do svog novca došao" ? iluromodan način - nasledio ga je. Njegovo imanje pored Pariza bila jeiii mi i/ sedamnaestog veka sa dva privatna jezera.l niigilon je upoznao Tibinga pre nekoliko godina preko BBC-ja. TibingMM a« obratio sa predlogom da snime istorijski dokumentarac u kojem će on? "li eksplozivnu istoriju Svetog grala običnoj televizijskoj publici. Produ-žnim BBC-ja se svidela Tibingova revolucionarna ideja, njegovo istraži-MI|I« i njegovo poreklo, ali su se plašili daje ideja toliko šokantna i teško|VrirlJivii da bi mreža mogla naposletku pokvariti svoju reputaciju stečenuVMlilrtiiiin novinarskim poslom. Na Tibingov predlog, BBC je resio svoje

ouiimv lako što su pozvali trojicu najcenjenijih istoričara iz čitavog sveta,MU svi potvrdili zapanjujuću prirodu tajne Svetog grala svojim sopstve-ftti lntmživ.injiinn.I iligilon • našao među odnbr.mim;i.

196 4"Den BraunBBC je doveo Langdona na Tibingovo pariško imanje zarad snimanja.Sedeo je ispred kamera u Tibingovom luksuznom salonu i pričao svoju pri-ču, priznajući daje i sam bio skeptičan kada je prvi put čuo drugu verzijupredanja o Svetom gralu. Potom je opisao kako su ga godine istraživanja ube-dile u tačnost priče. Naposletku, Langdon je izneo i neka svoja istraživanja -seriju simboloških veza koje su jasno potkrepljivale naizgled kontroverznetvrdnje.Kada je program emitovan u Britaniji, uprkos odabranom sastavu i dobropotkrepljenim dokazima, ideja se toliko kosila sa zvaničnom popularnomhrišćanskom misli daje istog trenutka naišla na vatreno neodobravanje. Emi-sija nikada nije prikazana u Sjedinjenim Državama, ali odjeci su se preneli ipreko Atlantika. Uskoro potom, Langdon je primio dopisnicu od starog pri-jatelja - katoličkog biskupa iz Filadelfvje. Na njoj je jednostavno pisalo: Ettu, Robert?"Roberte", pitala je Sofi, "siguran si da možemo verovati tom čoveku?""Sto posto. Kolege smo, novac mu nije potreban, a slučajno znam i daprezire francuske vlasti. Francuska vlada mu određuje apsurdne stope pore-za jer je kupio istorijski spomenik. Neće žuriti da sarađuje sa Fašom."Sofije zurila u mračni put. "Ako odemo do njega, koliko ćeš ga uputiti?"Izgledalo je da Langdona to nije brinulo. "Veruj mi, Li Tibing zna mno-5go više o Sionskom prioratu i Svetom gralu nego bilo ko drugi na svetu."Sofi gaje posmatrala. "Više od mog dede?""Mislio sam više od bilo koga ko nije u bratstvu.""Kako znaš da Tibing nije član bratstva?""Tibing je proveo čitav život pokušavajući da raširi istinu o Svetom gralu.fPriorat se, s druge strane, zavetovao da će njegovu pravu prirodu skrivati.""To mi zvuči kao sukob interesa."Langdon je razumeo na šta misli. Sonijer je kripteks ostavio upravo Sofi, iiiako nije znala šta se u njemu nalazi ili šta bi trebalo sa njim da radi, okle-lvala je da uključi u priču potpunog stranca. Imajući na umu šta se moglo|nalaziti u kripteksu, njen oprez je verovatno bio opravdan. "Ne moramo od-mah reći Tibingu za ključni kamen. Čak mu uopšte ne moramo reći za njega.Njegova kuća će nam poslužiti kao mesto gde ćemo se sakriti i razmisliti, a

možda ćeš, kada budemo sa njim razgovarali o Gralu, početi da shvataš zaštoje tvoj deda baš tebi ostavio kutiju.""Nama", podseti ga Sofi.Langdon oseti skromni ponos i ponovo se zapita zašto je Sonijer uklju-čio i njega."Znaš li barem otprilike gde gospodin Tibing živi?" upita Sofi."Njegovo imanje se zove Chateau Villette."Sofi se okrenu i pogleda ga sa nevericom. "Čuveni zamak Vilet?""Baš taj."

Da Vinčijev kod 197"Fini prijatelji.""Znaš za to imanje?", "Prolazila sam pored njega. Nalazi se u oblasti zamkova. Na dvadesetHMnuta odavde."' Langdon se namršti. "Toliko daleko?""Da, i to će ti dati dovoljno vremena da mi kažeš staje Sveti gral zapravo."Langdon je ćutao. "Reći ću ti kad stignemo do Tibinga. On i ja smo struč-njaci za različite delove te legende, tako da ćemo ti, zajedno, moći izložitičitavu priču." Langdon se nasmeši. "Pored toga, Gral je Tibingov život, ačuti priču o Svetom gralu od Lija Tibinga biće kao da čuješ teoriju relativi-teta od samog Ajnštajna.""Nadajmo se da Tibing nema ništa protiv zakasnelih posetilaca.""Samo da se zna, on je serLi." Langdon je samo jednom načinio tu gre-šku. "Tibing je prilično živopisan lik. Kraljica gaje proglasila za viteza prenekoliko godina, nakon stoje napisao iscrpnu istoriju Kuće Jorka."Sofi ga pogleda. "Šališ se, zar ne? Idemo da posetimo vitezal"Langdon se čudno nasmeši. "U potrazi smo za Gralom, Sofi. Ko će namu tome više pomoći od jednog viteza?"

EofflJNUEProstrano imanje Vilet, od svojih 185 ari, nalazilo se na dvadeset pet minutavožnje severozapadno od Pariza, u okolini Versaja. Ovaj istorijski zamak,jedan od najznačajnijih u Parizu, projektovao je 1668. godine Fransoa Man-sar za grofa od Ofleja. Zajedno sa dva pravougaona jezera i vrtovima koje jedizajnirao Le Notr, Šato Vilet pre je bio skromniji zamak nego obično zdanje.Čitavo imanje je od milošte postalo poznato kao la Petite Versailles.Langdon naglo zaustavi oklopni kamion na početku prilaznog puta duga-čkog kilometar i po. Iza nametljive bezbednosne kapije, rezidencija ser Lija

Tibinga izdizala se na proplanku u daljini. Natpis na kapiji bio je na engle-skom: PRIVATNI POSED. ZABRANJEN PROLAZ.Kao da je sopstveni dom proglasio za britansku teritoriju, Tibing ne samodaje isticao natpise na engleskom, već je i interfon na kapiji postavio sa de-sne strane - suvozačke strane svuda u Evropi, izuzev u Engleskoj.Sofi zbunjeno pogleda interfon na pogrešnoj strani. "A šta ako se nekovozi bez suvozača?""Ne pitaj." Langdon je o tome već razgovarao sa Tibingom. "Voli da sustvari onakve kakve su kod kuće."Sofi spusti prozor. "Roberte, bolje da ti pričaš."Langdon se pomeri, naginjući se preko Sofi da pritisne dugme interfona.Dok se naginjao, primamljivi miris Sofinog parfema ispuni mu nosnice, ion shvati koliko su blizu. Čekao je, čudno ispružen. Potom je, preko malogzvučnika, čuo kako telefon zvoni.Konačno, interfon zakrča i ljutiti glas sa francuskim akcentom progovori."Chdteau Villette. Ko je?""Ovde Robert Langdon", reče Langdon, ispružen preko Sofinog krila."Ja sam prijatelj ser Lija Tibinga. Potrebna mi je njegova pomoć.""Gazda spava. I ja sam spavao. Kakvog posla imate sa njim?""U pitanju je privatna stvar. Koja ga izuzetno zanima.""U tom slučaju, siguran sam da će vas rado primiti ujutro."Langdon prebaci težinu. "Veoma je važno.""Kao i san Ser Lija. Ako ste mu prijatelj, znate daje lošeg zdravlja."Ser Li Tibing je kao dete bolovao od dečje paralize, a sada je nosio pro-teze za noge i hodao uz pomoć štaka. Međutim, na Langdona je, prilikomnjegove poslednje posete, ostavio utisak toliko živahnog i živopisnog čove-ka da se to teško činilo kao nedostatak. "Ako biste bili ljubazni, molio bih I

Da Vinčijev kod *&> 199vas da mu kažete da imam nove informacije o Gralu. Informacije koje nemogu da čekaju do jutra."Nastade duga pauza.. Langdon i Sofi su čekali, a motor kamiona glasno je radio.Prošao je čitav minut.Naposletku, neko progovori. "Dobri moj prijatelju, rekao bih da si jošuvek na harvardskom srednjem vremenu." Glas je bio živahan i veseo.Langdon se naceri, prepoznajući snažan britanski akcenat. "Li, izvinjavamse što te budim u ovo nepristojno doba.""Sluga mi kaže da spominješ Gral.""Mislio sam da bi te to moglo izvući iz kreveta."1 "I jeste."

"Ima li šanse da otvoriš kapiju starom prijatelju?""Oni koji tragaju za istinom više su od prijatelja. Oni su braća."Langdon zakoluta očima u Sofinom pravcu, naviknut na Tibingovu sklo-nost ka dramatici."Zaista ću otvoriti kapiju", objavi Tibing, "ali prvo moram da proverimda li si čistog srca. Provera tvoje časti. Odgovorićeš na tri pitanja."Langdon zagunđa, šapnuvši Sofi: "Imaj strpljenja. Kao što sam rekao,on je prilično upečatljiv lik.""Prvo pitanje", objavi Tibing, herkulovskim tonom. "Da li da te poslužimkafom ili čajem?"Langdon je znao šta Tibing misli o američkom fenomenu kafe. "Čaj",odgovori on. "Eri Grej.""Odlično. Drugo pitanje. Sa mlekom ili šećerom?"Langdon je oklevao."Sa mlekom", šapnu mu Sofi. "Mislim da ga Britanci piju sa mlekom.""Sa mlekom", reče Langdon.Tišina."Sa šećerom?"Tibing nije odgovarao.Čekaj! Langdon se sada sećao gorkog napitka kojim je bio poslužen pri-likom svoje poslednje posete i shvati daje to trik pitanje. "5a limunom!"reče on. "Eri Grej sa limunom.""Upravo tako." Zvučalo je kao da se Tibing sada izvrsno zabavlja. "I na-posletku, moram ti postaviti najozbiljnije od svih pitanja." Tibing zastade,pa potom progovori svečanim tonom. "Koje godine je harvardski školaracposlednji put u veslanju pobedio studenta sa Oksfordau Henliju?"Langdon nije imao pojma, ali znao je samo jedan razlog zbog kojeg jepostavljeno to pitanje. "Takva se nepodopština sasvim sigurno nikada nijedogodila."Kapija se otvori. "Tvoje srce je čisto, prijatelju moj. Možeš proći."

53)) p ospodine Verne!" Dežurni upravnik Ciriške depozitne banke sa olakša-VJ njem je odahnuo kada je čuo glas predsednika banke preko telefona."Kuda ste otišli, gospodine? Policija je ovde, svi vas čekaju!""Imam mali problem", reče predsednik banke uznemireno. "Smesta mije potrebna vaša pomoć."Imaš ti više od malog problema, pomislio je upravnik. Policija je sasvimopkolila banku, preteći da će se kapetan Sudske policije lično pojaviti sanalogom koji je banka zahtevala. "Kako vam mogu pomoći, gospodine?""Oklopni kamion broj tri. Moram da ga pronađem."

Zbunjen, upravnik pogleda svoj raspored pošiljki. "Ovde je. Dole na plat-formi za utovar.""Zapravo, nije tamo. Kamion je ukralo dvoje ljudi za kojima policijatraga.""Molim? Kako su se izvezli odavde?""Ne mogu da ulazim u detalje preko telefona, ali imamo situaciju kojabi mogla biti izuzetno neprijatna po banku.""Sta želite da ja učinim, gospodine?""Hoću da aktivirate uređaj za praćenje kamiona."Pogled noćnog čuvara pođe ka kontrolnoj tabli na drugom kraju prosto-rije. Kao i mnoga oklopna vozila, svaki od kamiona banke bio je opremljenuređajem za navođenje, koji se mogao aktivirati na daljinu, iz banke. Uprav-nik je ovaj sistem za hitne slučajeve upotrebio samo jednom, nakon otmice,i radio je besprekorno — locirao je kamion i automatski preneo koordinatepoliciji. Noćas je, međutim, upravnik imao utisak da direktor očekuje maloviše mudrosti. "Gospodine, svesni ste da će, ako aktiviram ovaj sistem, oda-šiljač istog trenutka obavestiti policiju da imamo problem?"Verne je ćutao nekoliko sekundi. "Da, znam. Svejedno, učinite to. Kami-on broj tri. Ostaću na vezi. Moram da znam tačnu lokaciju tog kamiona istesekunde kad je dobijete.""Odmah, gospodine."Trideset sekundi kasnije i četrdeset kilometara odatle, skriven u karose-riji oklopnog kamiona, sićušni odašiljač poče da trepće.

54Dok su se Langdon i Sofi u oklopnom kamionu približavali krivudavimprilaznim putem oivičenim topolama, Sofije već osećala kako joj se mi-šići opuštaju. Bilo je olakšanje skloniti se sa puta. Pored toga, znala je dajeovo privatno, ograđeno imanje dobroćudnog stranca sigurnije od mnogihmesta na kojima su se mogli odmoriti.Skrenuli su na široki kružni prilazni put, i sa desne strane ugledaše zamakVilet. Visoko tri sprata i najmanje šezdeset metara dugo, zdanje je imalo fa-sadu od sivih kamenih blokova, spolja osvetljenu reflektorima. Gruba fasadabila je sušta suprotnost besprekorno oblikovanom i uređenom vrtu i stakla-stom jezeru.Svetla u zgradi su se tek sada upalila.Umesto da se doveze do glavnih vrata, Langdon je skrenuo na parkingušuškan u zimzelenom drveću. "Nećemo rizikovati da nas neko primeti saputa", reče. "Ili da se Li zapita zašto smo stigli slupanim oklopnim kamio-nom."Sofi klimnu. "Sta ćemo sa kripteksom? Verovatno ne bi trebalo da ga

ostavimo ovde, ali ako ga Li vidi, sigurno će želeti da zna staje to.""Nema brige", reče Langdon, skidajući sako od tvida dok je izlazio izkamiona. Umotao je kutiju u njega i držao je u naručju, kako bebu.Sofije delovala sumnjičavo. "Diskretno.""Tibing nikada ne otvara vrata lično; više voli da se teatralno pojavi. Pro-naći ću unutra neko mesto da sakrijem ovo pre nego što nam se pridruži."Langdon zastade. "Zapravo, verovatno bi trebalo da te upozorim pre negošto ga upoznaš. Ser Li ima smisao za humor koji ljudima često izgledamalo... neobičan."Sofi je sumnjala da joj išta te noći može izgledati neobično.Staza koja je vodila do glavnog ulaza bila je popločana ručno poredanomkaldrmom. Krivudala je do vrata od izrezbarene hrastovine i trešnjevogdrveta sa bakarnim zvekirom veličine grejpfruta. Pre nego stoje Sofi stiglada podigne zvekir, vrata se širom otvoriše.Uštogljen i elegantan batler stajao je pred njima, popravljajući belu mašnui smoking koje očigledno bese upravo obukao. Izgledalo je da mu je okopedeset godina, i imao je odlučan i strog izraz lica koji nije ostavljao mestasumnji šta misli o njihovom dolasku."Ser Li će odmah sići", objavio je, sa grubim francuskim naglaskom."Oblači se. Draže mu je da ne pozdravi posetioce u noćnoj košulji. Mogu li

202Den Braunuzeti vaš kaput?" Namrštio se na prizor smotanog sakoa od tvida u Langdo-novim rukama."Hvala, ne treba.""U redu. Ovuda, molim vas."Proveo ih je kroz luksuzni mermerni hol i uveo u luksuzno dekorisan sa-lon, blago osvetljen viktorijanskim lampama sa resama. Vazduh je mirisaoprepotopski, nekako drevno, kraljevski, ispunjen tragovima duvana za lule,listova čaja, kuvanog serija i zemljane arome zdanja od kamena. Na naspra-mnom zidu, uglavljen između dva sjajna metalna oklopa, nalazio se graboklesani kamin dovoljno velik da se u njemu ispeče vo. Prilazeći ognjištu,batler kleče i prinese šibicu pripremljenoj hrpi hrastovih oblica i grančicaza potpalu. Vatra brzo zapucketa.Batler se podiže, zatežući sako. "Njegovo gospodstvo zahteva da se ose-ćate kao kod kuće." Rekavši to, on ode iz prostorije, ostavljajući Langdonai Sofi same.Sofi se pitala na koji bi od antikviteta pored kamina trebalo da sedne -renesansni somotski divan, rustičnu stolicu za ljuljanje sa orlovskim kan-džama, ili na par kamenih klupa koje kao da su bile iznete iz nekog vizan-

tijskog hrama.Langdon odmota kripteks, priđe somotskom divanu i gurnu drvenu kutijuduboko ispod njega, dobro je sakrivši od pogleda. Potom ponovo obuče sako,prethodno ga pretresavši, zagladi revere i osmehnu se Sofi dok je sedao bašiznad skrivenog blaga.U redu, onda na divan, pomisli Sofi, sedajući pored njega.Dok je zurila u vatru koja se rasplamsavala, uživajući u toplini, Sofi osetida bi se dedi svidela ova soba. Lamperija od tamnog drveta bila je prekrive-na slikama starih majstora, od kojih je Sofi prepoznala Pusena, drugog de-dinog omiljenog slikara. Na kaminu, bista Iziđe izrađena od alabastera do-minirala je prostorijom.Ispod egipatske boginje, u kaminu, dva kamena gargojla služila su kaopodupirači, zjapećih usta koja su otkrivala njihova opasna šuplja grla.Gargojli su uvek plašili Sofi kad je bila dete; odnosno, sve dok je deda nijeizlečio od tog straha tako što ju je poveo na vrh katedrale Notr Dam usredoluje sa mnogo kiše. "Princezo, pogledaj ova smešna stvorenja", rekao jojje, pokazujući na gargojle iz čijih je usta kuljala voda. "Čuješ li taj smešanzvuk u njihovim grlima?" Sofi klimnu, morajući da se nasmeši na zvuk žubo-ra. "Oni grgoću", reče joj deda. "Grgotala! Eto odakle im tako smešno ime,gargojli." Sofi se više nikada nije plašila.Nakon sećanja koje ju je ispunilo toplinom, tuga je oštro probode kadponovo postade svesna okrutne stvarnosti. Nema više dede. Pomisli na krip-teks ispod divana i zapita se da li Li Tibing ima neku predstavu o tome kakoda ga otvore. ///, da li bi uopšlc trebali) da ,ty/ pitamo. Dcdinc poslodnjc reči

Da Vinčijev kod «& 203uputile su je da pronađe Roberta Langdona. Nije pominjao da treba uključitijoš nekoga. Bilo nam je potrebno mesto da se sakrijemo, odluči Sofi da imapoverenja u Robertov sud."Ser Roberte!" zabruja glas odnekud iza njih. "Vidim da putujete sa da-mom."Langdon ustade. Sofi takođe skoči na noge. Glas je dolazio sa vrha spi-ralnih stepenica koje su gmizale ka senkama drugog sprata. Na vrhu stepe-nica, nekakvo obličje se pokrenulo u senci. Mogli su da vide samo njegovusiluetu."Dobro veče", reče Langdon. "Ser Li, dozvoli da ti predstavim Sofi Nevo."?; "Čast mi je." Tibing stupi na svetio."Hvala vam što ste nas primili", reče Sofi. Sada je videla metalne prote-ze i štake. Ser Li silazio je jednu po jednu stepenicu. "Znam daje priličnokasno."

"Toliko je kasno, draga moja, daje rano." Nasmeja se. "Vous n'etes pasAmericaine?"Sofi odmahnu glavom. "Parisienne.""Engleski govorite izvrsno.".; "Hvala vam. Studirala sam na Rojal Holoveju.""Dakle, eto objašnjenja." Tibing se polako spuštao kroz senke. "Moždavam je Robert rekao da sam predavao baš malo dalje niz ulicu u Oksfordu."Tibing vragolasto pogleda Roberta. "Naravno, prijavio sam se i na Harvard,za svaki slučaj."Njihov domaćin stiže do podnožja stepenica, i na Sofi ostavi utisak vite-za koliko i ser Elton Džon. Krupan i crvenog lica, Ser Li Tibing imao je ču-pavu riđu kosu i vesele oči boje lešnika koje kao da su svetlucale dok je go-vorio. Nosio je pantalone sa faltama i široku svilenu košulju ispod prsluka sakašmirskom šarom. Uprkos aluminijumskim protezama na nogama, imao jeuspravan, dostojanstven stav koji je delovao više kao posledica plemenitogporekla nego svesnog napora.Tibing stiže do njih i pruži ruku Langdonu. "Roberte, izgubio si neštood svoje težine."Langdon se naceri. "A ti sije pronašao."Tibing se od srca nasmeja, potapšavši se po ispupčenom stomaku. "Jedan--nula. Izgleda daje hrana moje jedino telesno zadovoljstvo ovih dana." Okre-ćući se ka Sofi, on joj pažljivo uze ruku, lagano se povijajući, i za trenutakdišući iznad njenih prstiju. "Gospo."Sofi pogleda Langdona, ne znajući da li se vratila kroz vreme ili je kro-čila u ludnicu.Batler je ušao noseći servis za čaj, koji je spustio na sto ispred kamina."Ovo je Remi Legaludek", reče Tibing, "moj sluga."Vitki batler ukočeno klimnu glavom i još jednom nestade.

204 «&• Den Braun"Remi je Lyonnais", prošaputa Tibing, kao da se radi o kakvoj nesrećnojbolesti. "Ali umake pravi zaista izvrsno."Langdon kao da se zabavljao. "Pomislio bih da si uvezao i englesku po-slugu?""Zaboga, ne! Kuvara Engleza ne bih poželeo nikome sem francuskimporeznicima." On pogleda Sofi. "Pardonnez-moi, gospođice Nevo. Molimvas budite sigurni da moja netrpeljivost prema Francuzima seže najdalje dopolitike i fudbalskog terena. Vaša vlada krade moj novac, a vaš fudbalski timnas je nedavno ponizio."Sofi se slabašno osmehnu.Tibing ju je posmatrao za trenutak, a potom pogleda Langdona. "Nešto

se dogodilo. Oboje izgledate potreseno."Langdon klimnu. "Imali smo zanimljivo veče, Li.""Bez sumnje. Stižete na moj prag nenajavljeni usred noći s pričom o Gra-lu. Kaži mi, radi li se zaista o Gralu ili si to rekao samo zato što znaš dajeto jedina tema zbog koje bih ustao u ovo gluvo doba?"Pomalo od oboje, pomisli Sofi, pomišljajući na kripteks skriven ispodkauča."Li", reče Langdon, "hteli bismo da sa tobom razgovaramo o Sionskomprioratu."Tibingove čupave obrve se izviše u znak zainteresovanosti. "Čuvari. Da-kle, zaista se radi o Gralu. Kažeš da dolazite sa informacijama? Nešto novo,Roberte?""Možda. Nismo sigurni. Možda bismo imali bolju predstavu ako prvood tebe dobijemo neke podatke."Tibing zapreti prstom. "Uvek lukavi Amerikanac. Igra quid pro quo. Uredu. Na usluzi sam vam. Šta da vam ispričam?"Langdon uzdahnu. "Nadao sam se da ćeš biti ljubazan da gospođici Nevoobjasniš pravu prirodu Svetog grala."Tibing je bio zaprepašten. "Ona ne zna?"Langdon odmahnu glavom.Osmeh koji se širio Tibingovim licem bio je gotovo opscen. "Roberte,doveo si mi devicuT'Langdon ustuknu, okrećući se ka Sofi. "Devica je termin koji tragaociza Gralom koriste za nekoga ko nikada nije čuo pravu priču o njemu."Tibing se nestrpljivo okrete ka Sofi. "Koliko znate, draga moja?"Sofi brzo prepriča ono što joj je Langdon ranije objasnio - Sionski prio-rat, vitezovi templari, dokumenti o Sangrealu, i naposletku Sveti gral, za kojisu mnogi tvrdili da nije putir... nego nešto daleko moćnije."I to je sve?" Tibing uputi zgroženi pogled ka Langdonu. "Roberte, mi-slio sam da si džentlmen. Uskratio si joj vrhunac!"

Da Vinčijev kod 205"Znam, mislio sam da bismo možda ti i ja mogli..." Langdon je očiglednoshvatio daje neprikladna metafora otišla dovoljno daleko.Tibing je već zarobio Sofi svojim svetlucavim pogledom. "Vi ste devicaGrala, draga moja. I verujte mi, nikada nećete zaboraviti prvi put."

te/UE 55Sedeći na divanu pored Langdona, Sofi je pila čaj i jela kolač, osećajućiblagotvorne efekte kofeina i hrane. Ser Li Tibing je sijao od zadovoljstva

dok je koračao čudnim koracima ispred kamina, a proteze su mu odzvanjaleo kameni pod."Sveti gral", reče Tibing, glasom kao na propovedi. "Većina ljudi me pitasamo gde se on nalazi. Plašim se daje to pitanje na koje možda nikada nećuodgovoriti." Okrenu se i pogleda Sofi pravo u oči. "Međutim... mnogo važ-nije je sledeće pitanje: Staje Sveti gral?"Sofi je osećala kako kod oba njena sagovornika nadire talas akademskoginteresovanja."Da bismo potpuno shvatili Gral", nastavi Tibing, "prvo moramo razu-meti Bibliju. Koliko dobro poznajete Novi zavet?"Sofi slegnu ramenima. "Zapravo, ne znam ga uopšte. Odrasla sam uz čo-veka koji je obožavao Leonarda da Vinčija."Tibing je u isto vreme izgledao i zapanjeno i oduševljeno. "Prosvećenaduša. Izvrsno! U tom poznato vam je da je Leonardo bio jedan od čuvaratajne o Svetom gralu. A putokaze je sakrio u svojim umetničkim delima.""Robert mi je rekao, da.""A Da Vinčijevi pogledi na Novi zavet?""Nemam predstavu o tome."Tibingov pogled se ispuni radošću dok je pokazivao na policu sa knjiga-ma na drugom kraju prostorije. "Roberte, budi ljubazan. Na donjoj polici.La Storia di Leonardo."Langdon pređe preko prostorije, pronađe veliku knjigu i donese je natrag,položivši je na sto između njih. Okrećući knjigu prema Sofi, Tibing podižeteške korice i pokaza na unutrašnju stranu zadnje korice, na niz citata. "IzDa Vinčijevih beležaka o polemici i spekulaciji", reče Tibing, pokazujućinaročito na jedan citat. "Mislim da ćete uočiti zastoje to značajno za našupriču."Sofi pročita reci.Mnogi su od obmana i lažnih čudanapravili zanat, varajući glupu gomilu.LEONARDO DA VINČI"Evo još jednog", reče Tibing, pokazujući im drugi citat.

Da Vinčijev kod «*» 207Zaslepljujuće neznanje vodi nas krivim putem.01 Smrtnici jadnici, otvorite oči!LEONARDO DA VINČISofi oseti kako je podilaze žmarci. "Da Vinči misli na Bibliju?"Tibing klimnu. "Leonardovo mišljenje o Bibliji u direktnoj je vezi saSvetim gralom. Zapravo, Da Vinči je naslikao istinski Gral, koji ću vamodmah i pokazati, ali prvo moramo da razgovaramo o Bibliji." Tibing se

nasmeši. "A sve što treba da znate o Bibliji može se svesti na sjajnu mudrostpoznavaoca kanona Martina Persija." Tibing pročisti grlo i objavi: "Biblijanije stigla faksom sa neba.""Molim?""Biblija je tvorevina čoveka, draga moja. Ne Boga. Biblija nije volšebnopala iz oblaka. Čovek ju je stvorio kao istorijsko svedočanstvo burnih vre-mena, a nastala je kroz bezbrojne prevode, dodatke i revizije. Istorija nikadanije imala konačnu verziju knjige.""U redu.""Isus Hrist je istorijska ličnost od neverovatnog uticaja, možda najzago-netniji i najinspirativniji vođa koga je svet ikada video. Kao Mesija koga jenajavilo proročanstvo, Isus je svrgavao kraljeve, pokrenuo milione ljudi iosnovao nove filozofije. Kao potomak loze kralja Solomona i kralja Davida,Isus je polagao puno pravo na presto kralja Jevreja. Razumljivo je da su nje-gov život zabeležile hiljade sledbenika širom zemlje." Tibing zastade da bigucnuo čaj, potom vrati solju na kamin. "Više od osamdeset jevanđelja raz-matrano je pri sastavljanju Novog zaveta, pa ipak je relativno mali broj oda-bran da bude uključen - među njima ona po Mateju, Marku, Luki i Jovanu.""Koje odabrao baš ta jevanđelja?" upita Sofi."Aha!" viknu Tibing od uzbuđenja. "Osnovna ironija hrišćanstva! Bibli-ju je, u onom obliku u kojem nam je danas poznata, kompletirao paganskiimperator Rima, Konstantin Veliki.""Mislila sam daje Konstantin bio hrišćanin", reče Sofi."Teško", podsmehnu se Tibing. "Čitavog svog života bio je paganin koji jekršten na samrtnom odra, suviše slab da bi se usprotivio. Za vreme Konstan-tina, zvanična religija Rima bilo je obožavanje Sunca - kult Sol Invictus, iliNepobedivog Sunca - a Konstantin je bio njegov vrhovni sveštenik. Nanesreću po njega, rastući religiozni prevrat zahvatao je Rim. Tri veka nakonraspeća Isusa Hrista, broj Hristovih sledbenika drastično se povećao. Hrišća-ni i pagani došli su u sukob, a konflikt je dostigao takve razmere da je pretioda podeli Rim na dva dela. Konstantin je odlučio da se nešto mora uraditi.Godine 325. odlučio je da ujedini Rim pod jednom religijom. Hrišćanstvom."Sofije bila iznenađena. "Zašto bi paganski imperator odabrao hrišćanstvoza zvaničnu religiju?"

208 4» Den BraunTibing se zakikota. "Konstantin je bio izuzetno vest poslovni čovek. Vi-deo je daje hrišćanstvo u usponu, i jednostavno je podržao konja koji dobijatrku. Istoričari se još uvek čude genijalnosti pomoću koje je Konstantin pre-obratio pagane koji su obožavali Sunce u hrišćane. Spojivši paganske sim-bole, datume i rituale sa hrišćanskom tradicijom, stvorio je neku vrstu hibrid-

ne religije prihvatljive obema stranama.""Groteskna transformacija", ubaci Langdon. "Ostaci paganske religije sene mogu poreći u hrišćanskoj simbologiji. Piktogrami na kojima Izida hranisvog volšebno začetog sina Horusa poslužili su kao osnov za naše modernepredstave o Devici Mariji koja doji malog Isusa. Pored toga, bukvalno svielementi katoličkih obreda - mitra koju nosi papa, oltar, doksologija i priče-šće, čin 'hranjenja Bogom' - preuzeti su direktno iz ranijih paganskih miste-rioznih religija."Tibing zagunđa. "Nemoj da simbolog počne da ti objašnjava hrišćanskeikone. Ništa u hrišćanstvu nije originalno. Prethrišćanski bog Mitra - zvaniBožji Sin i Svetlost Sveta - rođen je 25. decembra, umro je, bio sahranjen ukamenoj grobnici, i potom za tri dana vaskrsnuo. Inače, 25. decembar je ta-kođe i rođendan Ozirisa, Adonisa i Dionisa. Novorođeni Krišna darivanjezlatom i mirisnim smolama mirom i olibnumom. Čak je i nedelja kao hriš-ćanski sveti dan ukradena od pagana.""Kako to mislite?""Prvobitno je", reče Langdon, "hrišćanstvo slavilo jevrejski sabat subo-tom, ali ga je Konstantin pomerio tako da se poklapa sa paganskim danomslavljenja Sunca." On zastade, cereći se. "Do današnjeg dana, većina onihkoji redovno odlaze u crkvu pohađaju službu nedeljom ujutro nemajući poj-ma da se tu nalaze zbog toga što je nedelja bila dan kada su pagani odavalipoštu Suncu - Sunčev dan."Sofi je osećala kako joj bruji u glavi. "I sve ovo ima nekakve veze sa Gra-lom?""Zaista", reče Tibing. "Pratite me. Tokom ovog mešanja religija, Kon-stantin je morao da ojača novu hrišćansku tradiciju, i stoga je održao čuvenoekumensko okupljanje poznato kao Nikejski sabor."Sofije o njemu bila čula jedino kao o mestu na kojem je nastao Nikejskikanon."Na tom skupu se", reče Tibing, "raspravljalo i glasalo o mnogim aspek-tima hrišćanstva - o datumu Uskrsa, ulozi biskupa, raspodeli sakramenata i,naravno, božanskom statusu Isusa.""Ne pratim vas. O njegovom božanskom statusu?""Draga moja", reče Tibing, "sve do tog trenutka u istoriji, Isusa su njegovisledbenici smatrali smrtnim prorokom... velikim i moćnim čovekom, ali ipaksamo čovekom. Smrtnikom.""A ne Božjim sinom?"

Da Vinčijev kod 4> 209"Tačno tako", reče Tibing. "Proglašavanje Isusa za 'Sina Božjeg' bilo jezvanično predloženo naNikejskom saboru, gde se o tome i glasalo."

"Samo malo. Hoćete da kažete da je božanski status Isusa bio rezultatglasanja!""I to veoma tesnog glasanja", dodade Tibing. "Ipak, uspostavljanje božan-skog statusa Isusa bilo je ključno za dalje ujedinjenje Rimske imperije i zastvaranje novog uporišta moći Vatikana. Zvaničnim prihvatanjem Isusa kaoBožjeg sina Konstantin je pretvorio Isusa u božanstvo koje je postojalo izvangranica sveta čoveka, entitet čija je moć iznad svega. Ovo ne samo da jeonemogućilo dalje pagansko ugrožavanje hrišćanstva, nego su i sledbeniciHrista mogli da se iskupe jedino preko uspostavljenog svetog posrednika -Rimske katoličke crkve."Sofi pogleda Langdona, i on blagim klimanjem potvrdi."Sve je to bilo isključivo zbog moći", nastavi Tibing. "Hrist kao Mesijabio je ključan za funkcionisanje Crkve i države. Mnogi naučnici tvrde dajerana Crkva bukvalno ukrala Isusa od njegovih prvobitnih sledbenika, otima-jući njegovu ljudsku poruku, ogrnuvši je neprobojnim plastom božanstva iupotrebivši je u cilju proširenja sopstvene moći. Napisao sam nekolikoknjiga na tu temu.""I pretpostavljam da vam hrišćanski vernici šalju pisma puna mržnjesvaki dan?""Zašto bi?" suprotstavi se Tibing. "Velika većina obrazovanih hrišćanazna istoriju svoje vere. Isus je zaista bio veliki i moćan čovek. Konstantino-vi podmukli politički manevri ne umanjuju veličinu Hristovog života. Nikone kaže daje Hrist bio varalica, niti poriče daje hodao zemljom i podstak-nuo milione ljudi na bolji život. Jedino tvrdimo daje Konstantin iskoristioHristov izuzetan uticaj i značaj. Tim je postupkom hrišćanstvu dao formu ukojem nam je ono danas poznato."Sofi baci pogled na knjigu o umetnosti koja se nalazila pred njom, željnada krenu dalje i vidi Da Vinčijevu sliku Svetog grala."Začkoljica je, međutim, u sledećem", reče Tibing ubrzavajući. "Budućida je Konstantin podigao Isusa na viši stepen gotovo četiri veka nakonnjegove smrti, već je postojalo na hiljade dokumenata koji su beležili životIsusa kao smrtnog čoveka. Konstantin je znao da će mu biti potreban hrabarpotez kojim bi preinačio istoriju. Iz ovog se rodio najdublji momenat uistoriji hrišćanstva." Tibing zastade, posmatrajući Sofi. "Konstantin je naru-čio i finansirao pisanje nove Biblije, iz koje su izostavljena sva ona jevan-đelja koja su govorila o Hristovim ljudskim odlikama a u koju su ubačenajevandelja koja su ga činila božanstvom. Ranija jevanđelja su zabranjena,sakupljena i spaljena.""Jedna zanimljiva primedba", clodadc Langdon. "Svako ko bi se opredelioza zabranjena jevandelja umeslo /a Konstantinovu verziju, bio je proglašen

210 «i- DenBraunza jeretika. Rečjeretik vodi poreklo iz tog perioda. Latinska reč haereticusznačila je 'izbor'. Oni koji su 'birali' originalnu istoriju Hrista bili su prvijeretici.""Na sreću po istoričare", reče Tibing, "neka od jevanđelja Konstantin nijeuspeo da uništi. Svici s Mrtvog mora pronađeni su pedesetih godina dvade-setog veka, skriveni u pećini blizu Kumrana u Judejskoj pustinji. Naravno, tusu i Koptski svici pronađeni 1945. godine u Nag Hamadiju. Pored toga štopričaju istinitu priču o Gralu, ovi dokumenti govore o Hristovom delu služećise veoma ljudskim izrazima. Naravno, Vatikan je, držeći se svoje tradicijedezinformisanja, svim silama pokušao da spreči objavljivanje ovih svitaka.A kako i ne bi? Zahvaljujući ovim spisima u oči upadaju izrazita istorijskanepodudaranja i izmišljotine, čime se jasno potvrđuje da su modernu Biblijusastavili i uredili ljudi koji su imali politički cilj - da promovišu božanskistatus čoveka Isusa Hrista i iskoriste njegov uticaj kako bi učvrstili sopstve-nu moć.""Ipak", suprotstavi se Langdon, "važno je upamtiti da želja moderneCrkve da zabrani te dokumente potiče od iskrenog verovanja u njihovo uvre-ženo viđenje Hrista. Vatikan čine duboko pobožni ljudi koji iskreno verajuda su ti protivrečni dokumenti lažna svedočanstva."Tibing se zakikota dok se spuštao u stolicu naspram Sofi. "Kao što vidi-te, naš profesor je mnogo blagonakloniji prema Rimu od mene. Svejedno, upravu je kada kaže da savremeno sveštenstvo veruje da su ovakva svedočan-stva zaista lažna. To je razumljivo. Konstantinova Biblija je već vekovimanjihova istina. Niko nije indoktrinisaniji od samog indoktrinatora.""Želi da kaže", reče Langdon, "da mi obožavamo bogove naših predaka.""Želim da kažem", suprotstavi se Tibing, "da je gotovo sve što su nasnaši preci naučili o Hristu neistinito. Kao i priče o Svetom gralu."Sofi ponovo pogleda citat Da Vinčija ispred sebe. Zaslepljujuće nezna-nje navodi nas na krivi put. O! Jadni smrtnici, otvorite oči!Tibing posegnu za knjigom i poče da lista stranice. "I konačno, pre negošto vam pokažem Da Vinčijev Sveti gral, želeo bih da na brzinu pogledateovo." Otvori knjigu na stranici sa živopisnom slikom koja se protezala načitave dve stranice. "Pretpostavljam da prepoznajete ovu zidnu sliku?"Mora da se šali. Sofi je zurila u najpoznatiju zidnu sliku svih vremena —Tajnu večeru - Da Vinčijevu legendarnu sliku sa zida crkve Santa Mariadelle Grazie u blizini Milana. Zidna slika koja je propadala prikazivala jeIsusa i njegove apostole u trenutku kada je Isus objavio da će ga jedan odnjih izdati. "Da, poznata mi je ta slika.""U tom slučaju, možda ćete mi učiniti zadovoljstvo da odigramo malu

igru? Budite ljubazni, zažmurite."Nesigurna, Sofi zatvori oči."Gde sedi Isus?" upita Tibing.

Da Vinčijev kod <fo 211"U sredini.""Dobro. A šta on i njegovi apostoli lome i jedu?""Hleb." Očigledno."Odlično. A šta piju?""Vino. Piju vino.""Sjajno. I poslednje pitanje. Koliko se čaša nalazi na stolu?"Sofi zastade, shvatajući daje to trik pitanje. A nakon večere, Isus uze čašuvina, podelivši je sa svojim apostolima. "Jedna čaša", reče. "Putir." Hristovputir. Sveti gral. "Isus je sa njima podelio jedan putir vina, baš kao što činedanašnji hrišćani pri pričešću."Tibing uzdahnu. "Otvorite oči."Ona ih otvori. Tibing se samozadovoljno cerio. Sofi spusti pogled na sli-ku, i vide, na svoje zaprepašćenje, da se ispred svih na stolu nalazila po čašavina, uključujući i Hrista. Trinaest čaša. Štaviše, čaše su bile male, bez no-žica, i od stakla. Nije bilo putira na slici. Nije bilo Svetog grala.Tibingove oči su svetlucale. "Malo čudno, zar ne biste rekli, s obziromna to da i Biblija i naša standardna legenda o Gralu slave ovaj trenutak kaodefinitivnu pojavu Svetog grala. Začudo, čini se daje Da Vinči zaboravioda naslika Hristov putir.""Istoričari umetnosti su to morali primetiti.""Zapanjićete se kad čujete kakve je sve anomalije Da Vinči ovde uneo,a koje većina stručnjaka ili nije videla ili je jednostavno odabrala da zane-mari. Ova zidna slika, zapravo, predstavlja ključ misterije o Svetom gralu.Da Vinči je sve lepo izložio na Tajnoj večeri."Sofi je nestrpljivo razgledala sliku. "Da li nam ova zidna slika govori štaje Gral zapravo?""Ne šta je Gral", prošaputa Tibing. "Nego ko je Gral. Sveti gral nije pred-met. On je, u stvari... osoba."

te/UE 36Nekoliko sekundi Sofije zurila u Tibinga, a potom se okrete ka Langdonu."Sveti gral je osoba?"Langdon potvrdi. "Zapravo, žena." Po zbunjenom izrazu Sofinog licaLangdon je znao da ih teško prati. Sećao se da se i sam slično osećao kadaje prvi put čuo istu tvrdnju. Tek kada je shvatio simbologiju Grala postalamu je jasna veza sa ženom.

Tibigu se očigledno javila ista misao. "Roberte, možda je sada trenutakda simbolog pojasni stvari?" On ode do stola na kraju prostorije, pronađelist papira i položi ga ispred Langdona.Langdon izvadi penkalo iz džepa. "Sofi, da li su ti poznati moderni sim-boli za muško i žensko?" Nacrtao je uobičajeni muški simbol S i ženskisimbol 9."Naravno", reče ona."Ovo nisu", reče on tiho, "originalni simboli za muško i žensko. Mnogiljudi pogrešno pretpostavljaju daje muški simbol izveden iz štita i koplja, ada ženski predstavlja ogledalo u kojem se ogleda lepota. Zapravo, ovi sim-boli su nastali kao drevni astronomski simboli za planetu-boga Mars i pla-netu-boginju Veneru. Prvobitni simboli su daleko jednostavniji." Langdonnacrta još jedan simbol na papiru."Ovo je originalni simbol za muškarca", reče joj. "Rudimentarni falus.""Baš tako", reče Sofi."Kako se čini", dodade Tibing.Langdon nastavi. "Ovaj znak je poznat kao oštrica, i predstavlja agresijui muškost. Zapravo, baš ovaj simbol falusa se i danas koristi na savremenimvojnim uniformama da označi čin.""Zaista", naceri se Tibing. "Što više penisa imaš, imaš viši čin. Dečacisu uvek dečaci."Langdon ustuknu. "Da krenemo dalje - ženski simbol, kao što možeš dapretpostaviš, upravo je suprotan." Nacrtao je sledeći simbol na listu papira."On se zove putir."

Da Vinčijev kod «&» 213Iznenađena, Sofi podiže pogled.Langdon je video daje povezala stvari. "Putir", reče on, "predstavlja čašuili posudu, i stoje važnije, ima oblik materice. Ovaj simbol označava ženskost,ženstvenost i plodnost." Langdon je sada pogleda pravo u oči. "Sofi, legendanam govori daje Sveti gral putir - čaša. Međutim, opis Grala kao putira za-pravo je alegorija, čiji je cilj bio da se zaštiti prava priroda Svetog grala. Od-nosno, legenda koristi putir kao metaforu za nešto daleko važnije.""Za ženu", reče Sofi."Upravo tako." Langdon se nasmeši. "Gral je bukvalno drevni simbol zaženskost, a Sveti gral predstavlja sveti ženski princip i boginju, što je sadanaravno izgubljeno, bukvalno eliminisano od strane Crkve. Moć žene i njenasposobnost da stvori život nekada su smatrani svetinjama - međutim, pred-stavljale su pretnju usponu prevashodno muške Crkve, tako daje sveti žen-ski princip satanizovan i proglašen nečistim. Čovekje, a ne Bog, stvorio kon-cept 'prvobitnog greha', po kojem je Eva probala jabuku i prouzrokovala

propast ljudske rase. Žena, nekada sveti davalac života, postala je sada ne-prijatelj.""Trebalo bi da dodam", ubaci se Tibing, "daje ovaj koncept žene kaoone koja donosi život bio osnova drevne religije. Rođenje deteta bilo je mi-stično i moćno. Na žalost, hrišćanska filozofija je odlučila da ženi ukradestvaralačku moć tako što će ignorisati biološku činjenicu i muškarca načinitiTvorcem. Postanje nam govori daje Eva nastala od Adamovog rebra. Ženaje postala izdanak muškarca. I to grešan izdanak. Postanje je bilo početakkraja boginje.""Gral je", reče Langdon, "simbol izgubljene boginje. Kada se pojavilohrišćanstvo, stare paganske religije se nisu lako predavale. Legende o vite-škom traganju za izgubljenim Gralom bile su zapravo priče o zabranjenimpotragama za izgubljenom ženom. Vitezovi koji su tvrdili da "tragaju zaputirom" govorili su šifrovano kako bi se zaštitili od Crkve koja je potčinilažene, prognala Boginju, spaljivala nevernike i zabranila pagansko poštova-nje ženskog božanstva."Sofi odmahnu glavom. "Žao mije, kada ste rekli daje Sveti gral osoba,mislila sam da mislite na neku određenu osobu.""I jeste u pitanju određena osoba", reče Langdon."I to ne bilo koja osoba", provali iz Tibinga, koji se uzbuđeno i nespretnopodiže na noge. "Nego žena koja je nosila tajnu toliko moćnu daje, ukolikobude otkrivena, pretila da uništi samu osnovu hrišćanstva!"Sofi je bila oduševljena. "Da li je ta žena poznata u istoriji?""Prilično." Tibing uze svoje štake i pokaza niz hodnik. "I ukoliko odemodo radne sobe, prijatelji moji, biće ini čast da vam je pokažem na Da Vinči-jevoj slici."

Den Braun214Dve sobe dalje, u kuhinji, sluga Remi Legaludek u tišini je stajao ispredtelevizora. Na vestima su prikazivali fotografije muškarca i žene... istih onihljudi koje je Remi upravo poslužio čajem.

Stojeći pored barikade ispred Ciriške depozitne banke, poručnik Kole sepitao zašto Fašu treba toliko vremena da se pojavi sa nalogom za pretres.Bankari su očigledno nešto skrivali. Tvrdili su da su Langdon i Nevo stigliranije te noći i da ih nisu primili u banku zato što nisu imali dokaz o računu.Zašto onda neće da nas puste unutra, da pogledamo?Konačno, Koleov mobilni telefon se oglasi. Zvali su iz komandne staniceu Luvru. "Imamo li nalog za pretres?" upita Kole."Zaboravite na banku, poručnice", reče mu agent. "Upravo smo dobili

dojavu. Imamo tačnu lokaciju na kojoj se kriju Langdon i Nevo."Kole se uz tresak spusti na haubu svojih kola. "Šalite se.""Imam adresu u predgrađu. Negde u blizini Versaja.""Da li kapetan Faš zna?""Ne još. Zauzet je važnim razgovorom.""Krenuo sam. Neka me nazove čim bude mogao." Kole zapisa adresu iuskoči u kola. Dok se jureći udaljavao od banke, Kole shvati daje zaboravioda pita ko je Sudskoj policiji dojavio Langdonovu lokaciju. Mada to nije bilovažno. Kole je bio blagosloven šansom da se iskupi za svoj skepticizam iranije greške. Upravo je trebalo da izvrši najveće hapšenje u svojoj karijeri.Kole pozva preko radija petoro kola koja su ga pratila. "Bez sirena, mom-ci. Langdon ne srne da zna da dolazimo."Četrdeset kilometara odatle, crni audi skrenuo je sa seoskog puta i parki-rao se u senkama na ivici poljane. Sajlas je izašao i provirio kroz šipke naogradi od kovanog gvozda koja je okruživala prostrano imanje. Pogledao jeuz dugu mesečinom obasjanu padinu koja je vodila do zamka u daljini.Svetla u prizemlju bila su upaljena. Čudno za ovo doba, pomisli Sajlas,osmehujući se. Informacija koju mu je Učitelj dao očigledno je bila tačna.Ne napuštam ovu kuću bez ključnog kamena, zakleo se. Neću izneveriti bis-kupa i Učitelja.Proverivši šaržer od trinaest metaka u svom hekler-kohu, Sajlas ga pro-gura kroz rešetke i pusti da padne na mahovinasto tlo unutar imanja. Potom,hvatajući se za vrh ograde, prebaci se preko, spretno se dočekavši na noge.Ignorišući bolno urezivanje pojasa od kostreti, Sajlas podiže oružje i zaputiSS dugim iravnatim usponom.

MJNUE 58Tibingova 'radna soba' nije bila nalik nijednoj radnoj sobi koju je Sofi ikadavidela. Šest ili sedam puta veći od većine najluksuznijih kancelarijskihprostora, vitezov cabinet de travail nalikovao je neobičnom hibridu naučnelaboratorije, arhivske biblioteke i buvlje pijace pod krovom. Osvetljen po-moću tri viseća lustera, nepregledan popločani pod bio je istačkan zbijenimostrvima od radnih stolova zakopanih pod knjigama, umetničkim delima,predmetima i iznenađujućom količinom elektronske opreme - kompjuteri-ma, projektorima, mikroskopima, kopir-aparatima i skenerima."Preuredio sam balsku dvoranu", stidljivo reče Tibing dok je ulazio uprostoriju. "Nemam mnogo prilike za ples."Sofi se osećala kao daje čitavo veče postalo neka vrsta zone sumraka ukojoj ništa nije onako kako ona očekuje. "Sve ovo vam služi za rad?""Saznavanje istine je postalo ljubav mog života", reče Tibing. "A San-greal je moja omiljena ljubavnica."

Sveti gralje žena, mislila je Sofi, dok su joj misli bile kolaž ideja koje,kako se činilo, nisu imale smisla. "Rekli ste da imate sliku te žene za kojutvrdite daje Sveti gral.""Da, ali ne tvrdim ja daje ona Gral. Sam Hrist je izrekao tu tvrdnju.""Koja je to slika?" upita Sofi, pretražujući pogledom zidove."Hramra..." Tibing je izvodio predstavu, praveći se daje zaboravio. "SvetiGral. Sangreal. Putir." Iznenada se okrete i pokaza na naspramni zid. Nanjemu je visila dva i po metra dugačka reprodukcija Tajne večere, iste slikekoju je Sofi malo pre toga posmatrala. "Eno je!"Sofi je bila sigurna da joj je nešto promaklo. "To je slika koju ste mi upra-vo pokazali."On namignu. "Znam, ali uvećana verzija je mnogo uzbudljivija. Zar ne?"Sofi se okrete Langdonu, tražeći pomoć. "Ništa ne shvatam."Langdon se nasmeši. "Kako se ispostavilo, Sveti gral se zaista pojavljujena Tajnoj večeri. Leonardo ju je stavio na upečatljivo mesto.""Čekaj malo", reče Sofi. "Rekli ste mi daje Sveti gral žena. Tajna veče-ra je slika na kojoj je trinaest muškaraca.""Da lije?" Tibing podiže obrve. "Pogledajte malo bolje."Nesigurna, Sofi priđe bliže slici, proučavajući trinaest likova - Isusa Hri-sta u sredini, šest apostola sa njegove leve strane i šest sa desne. "Svi sumuškarci", potvrdi ona.

Da Vinčijev kod •*> 217"Zar?" reče Tibing. "Staje sa onim koji sedi na počasnom mestu, sa Gos-podove desne strane?"Sofi je proučavala figuru odmah uz Isusa, sa desne strane, unoseći se usliku. Dok se zagledala u lice i telo, talas zaprepaštenja je preplavi. Osobaje imala talasastu crvenu kosu, nežno skrštene ruke i nagoveštaj grudi. Bilaje to, bez sumnje... žena."To je žena!" uzviknu Sofi.Tibing se smejao. "Kakvog li iznenađenja. Verujte mi, nije nikakva gre-ška. Leonardo je bio vest u slikanju razlika između polova."Sofi nije mogla da skine pogled sa žene pored Hrista. Tajna večera bi tre-balo da predstavlja trinaest muškaraca. Koje ova žena? Iako je Sofi videlaovu klasičnu sliku mnogo puta, nijednom nije primetila očigledno neslaganje."Svima promakne", reče Tibing. "Naše predubeđenje u vezi sa ovom sli-kom toliko je jako da pobeđuje naše oči.""Ovaj fenomen se naziva skotom", dodade Langdon. "Mozak to ponekadradi kada su u pitanju snažni simboli.""Još jedan razlog što ste prevideli ženu", reče Tibing, "jeste taj što sumnoge reprodukcije po knjigama snimljene pre 1954. godine, kada su detalji

još uvek bili skriveni ispod naslaga prašine i nekoliko neveštih restauracijau osamnaestom veku. Sada je, napokon, zidna slika očišćena i dovedena doDa Vinčijevog originalnog sloja boje." On pokaza na fotografiju. "Et voila!"Sofi priđe još bliže slici. Žena sa Isusove desne strane bila je mlada i iz-gledala je pobožno. Imala je stidljivo lice, prekrasnu crvenu kosu i ruke mirnoprekrštene. Ovo je žena koja je mogla smrviti Crkvu bez ičije pomoći?"Koje ona?" upita Sofi."To je, draga moja", odgovori Tibing, "Marija Magdalena."Sofi se okrete. "Prostitutka?"Tibing oštro uzdahnu, kao da ga je ta reč lično uvredila. "Magdalena nijebila ništa slično. Ta nesrećna zabluda nasleđe je smišljenog blaćenja od stra-ne Crkve. Crkva je morala da obeščasti Mariju Magdalenu kako bi prikrilanjenu opasnu tajnu - njenu ulogu Svetog grala.""Njenu ulogul""Kao što sam rekao", objasni Tibing, "rana Crkva je morala da ubedi svetda je smrtni prorok Isus zapravo božansko biće. Stoga je svako jevanđeljekoje je opisivalo zemaljske aspekte Isusovog života bilo izostavljeno iz Bibli-je. Na nesreću po rane urednike, jedna naročito uznemirujuća tema stalno seponavljala u jevanđeljima. Marija Magdalena." On zastade. "Preciznije, njenbrak sa Isusom Hristom.""Molim?" Sofin pogled pređe na Langdona, a potom se vrati na Tibinga."To je stvar istorijskih podataka", reče Tibing, "i Da Vinči je sasvim si-gurno bio sveslan te činjenice. Tajna večera praktično viče posmatraču dasu Isus i Magdalena par."

i> Den BraunSofi ponovo pogleda sliku."Primetićete da su Isus i Magdalena obučeni kao odraz onog drugog uogledalu." Tibing pokaza na dve osobe u središtu slike.Sofije bila zapanjena. Sasvim očigledno, njihova odeća je bila obrnutihboja. Isus je nosio crvenu haljinu i plavi ogrtač; Magdalena plavu haljinu icrveni ogrtač. Jin ijang."Da zađemo u još neobičnije područje", reče Tibing. "Primetićete da iz-gleda da su Isus i njegova nevesta spojeni u kuku i da se naginju na suprotnestrane kao da obeležavaju ovaj jasno oivičen prazan prostor između njih."Čak i pre nego što joj je Tibing pokazao konture, Sofije videla - nepo-recivi oblik "V u središtu slike. Bio je to isti simbol koji je Langdon ranijenacrtao za Gral, putir i matericu žene."Konačno", reče Tibing, "ako posmatrate Isusa i Magdalenu kao ele-mente kompozicije, a ne kao ljude, primetićete kako isplivava još jedan oči-

gledan oblik." On zastade. "Jedno slovo abecede."Sofi ga uoči istog trenutka. Reći da joj je slovo upalo u oči nije dovoljno.Slovo je iznenada bilo sve što je Sofi mogla da vidi. Sljašteći usred slike,bez ikakve sumnje, stajao je oblik ogromnog, besprekorno oblikovanog slo-va M."Suviše savršeno za slučajnost, ne mislite li?" upita Tibing.Sofi je bila zapanjena. "Zašto je tu?"Tibing slegnu ramenima. "Teoretičari zavere će vam reći da ono pred-stavlja Matriinonio ili Mariju Magdalenu. Iskreno rečeno, niko nije siguran.Jedino je sigurno da skriveno M nije nikakva greška. Brojna dela povezanasa Gralom sadrže skrivena slova M - bilo kao vodene žigove, sloj boje upodlozi, ili kompozicione aluzije. Najupadljivije M je, naravno, ono na oltaruGospe od Pariza u Londonu, koji je dizajnirao bivši Veliki majstor Sionskogpriorata, Žan Kokto."Sofi razmisli o toj informaciji. "Priznajem, skrivena slova M jesu intri-gantna, iako pretpostavljam da niko ne tvrdi da su ona dokaz Isusovog bra-ka sa Magdalenom.""Ne, ne", reče Tibing, prilazeći obližnjem stolu sa knjigama. "Kao što samranije rekao, brak Isusa i Marije Magdalene je istorijski podatak." Poče daprekopava po knjigama. "Staviše, viđenje Isusa kao oženjenog čoveka ima da-leko više smisla od naše standardne biblijske predstave o Isusu kao neženji.""Zašto?" upita Sofi."Zato stoje Isus bio Jevrejin", reče Langdon, preuzimajući priču dok jeTibing tragao za svojom knjigom, "a društvena pravila tog vremena bukval-no su zabranjivala Jevrejima da ostanu neoženjeni. Prema jevrejskim običa-jima, celibat je bio osuđivan, a obaveza svakog jevrejskog oca bila je da pro-nađe odgovarajuću ženu za svog sina. Da Isus nije bio oženjen, barem jednobiblijsko jevanđelje bi lo pomenulo i pružilo neko objašnjenje."

Da Vinčijev kod «*? 219Tibing pronađe ogromnu knjigu i povuče je ka sebi preko stola. Izdanjeu kožnom povezu bilo je veličine postera, nalik ogromnom atlasu. Na kori-cama je pisalo: Gnostičkaj evanđelja. Tibing ga iz zaleta otvori, i Langdon iSofi mu se pridružiše. Sofi je videla da knjiga sadrži fotografije nečega štoje ličilo na uvećane odlomke iz drevnih dokumenata - na iscepan papirus sarukom pisanim tekstom. Nije prepoznavala drevni jezik, ali se na naspram-nim stranama nalazio kucani prevod."Ovo su fotokopije svitaka iz Nag Hamadija i sa Mrtvog mora, koje samranije pomenuo", reče Tibing. "Najstarija hrišćanska svedočanstva. Ono štouznemirava jeste to što se ne podudaraju sajevanđeljima u Bibliji." Listajući

ka sredini knjige, Tibing pokaza na jedan odlomak. "Uvek je dobro početiod Jevanđelja po Filipu."Sofi pročita odlomak:A družbenica Spasitelja je Marija Magdalena. Hristjuje voleo višeod svih svojih apostola i često ju je ljubio u usta. Ostali apostoli subilo uvređeni time i izrazili su svoje neodobravanje. Rekoše mu:"Zašto nju voliš više nego sve nas? "Reci su iznenadile Sofi, pa ipak teško da su dokazivale nešto. "Ne pišeništa o braku.""Au contraire." Tibing se nasmeši, pokazujući na prvi red. "Kao što ćevam svaki poznavalac aramejskog reći, reč družbenica je, u to vreme, buk-valno značila supruga."Langdon potvrdi klimanjem glave.Sofi ponovo pročita prvi red. A družbenica Spasitelja je Marija Magda-lena.Tibing je listao knjigu, pokazujući joj još nekoliko odlomaka koji su, nanjeno iznenađenje, jasno sugerisali da su Magdalena i Isus bili u romantič-noj vezi. Dok je čitala odlomke, Sofi se setila ljutitog sveštenika koji je za-lupao na vrata njenog dede kada je još bila u osnovnoj školi."Je li ovo dom Žaka Sonijera?" upitao je sveštenik, zureći naniže u maluSofi kada je otvorila vrata. "Želim da sa njim razgovaram o članku koji jenapisao." Sveštenik podiže novine.Sofi je pozvala dedu, i njih dvojica nestali su u pravcu radne sobe, zatva-rajući vrata. Deda je napisao nešto za novine? Sofi je smesta otrčala u kuhi-nju i počela da lista novine od tog jutra. Pronašla je dedino ime ispod jednogčlanka na drugoj strani. Pročitala gaje. Nije razumela sve što je napisano,ali je zvučalo kao da se francuska vlada, pod pritiskom sveštenika, složila dazabrani američki film pod nazivom Poslednje Hristovo iskušenje, film o Isu-su koji vodi ljubav sa Marijom Magdalenom. Članak njenog dede tvrdio jeda je Crkva arogantna i da nije u pravu šio zabranjuje film.

220«*.Den BraunNije ni čudo stoje sveštenik ljut, pomislila je Sofi."To je pornografija! Svetogrđe!" urlao je sveštenik, izlazeći iz radne sobei jureći ka ulaznim vratima. "Kako samo možete to da podržavate! Taj Ame-rikanac Martin Skorseze je počinio svetogrđe, i Crkva mu neće dopustiti daima propovedaonicu u Francuskoj!" Sveštenik je zalupio vratima iza sebe.Kada je deda ušao u kuhinju, video je Sofi sa novinama i namrštio se."Brza si."Sofi reče: "Ti misliš daje Isus Hrist imao devojku?"

"Ne, dušo, ja sam rekao da Crkvi ne treba dopustiti da nam govori štatreba a šta ne treba da mislimo.""Da li je Isus imao devojku?"Deda je nekoliko trenutaka ćutao. "Da li bi bilo toliko loše da jeste?"Sofi razmisli o tome i potom slegnu ramenima. "Meni ne bi smetalo."Ser Li Tibing je još uvek govorio. "Neću vas zamarati bezbrojnim refe-rencama na zajednicu Isusa i Magdalene. To su ad nauseum istražili savre-meni istoričari. Međutim, želeo bih nešto da istaknem." On pokaza na jošjedan odlomak. "Ovo je izjevanđelja po Mariji Magdaleni."Sofi nije znala za jevanđelje same Marije Magdalene. Ona pročita tekst:A Petar reče: "Da lije Spasitelj zaista govorio sa ženom bez našegznanja? Hoćemo li se svi okrenuti i slušati je ? Da li mu je ona biladraža od nas?"A Lev odgovori: "Petre, uvek si bio burne naravi. Sada te gledamkako se nadmećeš sa ženom kao neprijateljem. Ako ju je Spasiteljučinio dostojnom, ko si ti daje odbacuješ? Spasitelj mora daje dobropoznaje. Zato ju je voleo više od nas.""Žena o kojoj govore", objasni Tibing, "jeste Marija Magdalena. Petarje ljubomoran na nju.""Zato stoje Isusu bila draža Marija?""Ne samo zato. Radilo se o mnogo većim ulozima od samih osećanja. Utoj fazi jevanđelja, Isus sumnja da će uskoro biti zarobljen i razapet. StogaMariji Magdaleni daje uputstva kako da dalje vodi njegovu Crkvu kadanjega više ne bude. Posledica je ta da Petar izražava svoje nezadovoljstvotime stoje druga violina u odnosu na ženu. Rekao bih daje Petar bio pomaloseksista."Sofi se trudila da ga prati. "Govorimo o svetom Petru. Steni na kojoj je-Isus izgradio svoju Crkvu."

Da Vinčijev kod «&» 221"Upravo o njemu, samo što tu postoji jedna caka. Prema ovim jevanđe-Ijirna, Hrist nije Petru dao uputstva kako da osnuje hrišćansku crkvu. Daoih je Mariji Magdaleni."Sofi ga pogleda. "Hoćete da kažete da je hrišćansku crkvu trebalo davodi ženal""Takav je bio plan. Isus je bio pravi feminista. Po njegovoj zamisli, bu-dućnost njegove Crkve trebalo je da leži u rukama Marije Magdalene.""A Petru je to smetalo", reče Langdon, pokazujući na Tajnu večeru. "Onotamo je Petar. Možeš da vidiš daje Da Vinči znao staje Petar mislio o Ma-riji Magdaleni."Ponovo Sofi ostade bez teksta. Na slici, Petar se preteći naginjao ka Ma-

riji Magdaleni i prelazio svojom rukom nalik oštrici preko njenog vrata. Istipreteći gest kao i na Bogorodici među stenamal"I ovde takođe", reče Langdon, pokazujući na grupu apostola pored Petra."Malo zlosutno, zar ne?"Sofi začkilji i vide ruku koja se pojavljuje iz grupe apostola. "Je li to bo-dež u toj ruci?""Da. Što je još čudnije, ukoliko prebrojiš ruke, uverićeš se da ova ruka...ne pripada baš nikome. Ona je bez tela. Anonimna."Sofije počinjala da se oseća izgubljenom. "Žao mije, ali još uvek ne vi-dim kako sve ovo Mariju Magdalenu čini Svetim gralom.""Aha!" Tibing ponovo uzviknu. "Tu leži zec!" Okrete se ponovo ka stolui izvuče veliku mapu koju raširi ispred Sofi. Bila je to složena genealogija."Malo ljudi zna daje Marija Magdalena, nezavisno od toga stoje bila Hristo-va desna ruka, bila moćna žena."Sofi sada ugleda naslov iznad porodičnog stabla.PLEME VENIJAMINOVO"Marija Magdalena je ovde", reče Tibing, pokazujući blizu samog vrhagenealoškog stabla.Sofije bila iznenađena. "Ona je iz kuće Venijamina?""Upravo tako", reče Tibing. "Marija Magdalena je kraljevskog porekla.""Ali ja sam mislila da je Magdalena bila siromašna."Tibing odmahnu glavom. "Magdalena je proglašena za prostitutku kakobi se uklonili dokazi o njenim moćnim porodičnim vezama."Sofi pogleda u Langdona, koji i to potvrdi. Potom se opet okrenu ka Tibin-gu. "Ali zašto bi Crkvu brinulo da lije Magdalena kraljevske krvi?"Britanac se nasmeši. "Drago moje dete, nije Crkvu toliko brinula kraljev-ska krv Marije Magdalene, koliko njen brak sa Hristom, koji je takođe biokraljevske krvi. Kao što znale, Jevandelje po Mateju nam kaže daje Isus izplemena Davidovog. Potomak kralja Solomona - kralja Jcvreja. Oženivši se

222 •*•Den Braunženom iz moćnog plemena Venijamina, Isus je spojio dve kraljevske loze,stvarajući tako moćnu političku zajednicu sa potencijalom da legitimno pre-tenduje na presto i ponovo uspostavi kraljevsku lozu, kao u vreme Solomona."Sofije osećala da napokon stižu do poente.Tibing je sada izgledao uzbuđeno. "Legenda o Svetom gralu je legendao kraljevskoj krvi. Kada se u legendi o Gralu govori o 'putiru u kojem senalazila Hristova krv'... govori se, zapravo, o Mariji Magdaleni - ženskojmaterici koja je nosila Isusovu kraljevsku lozu."

Izgledalo je da reci odjekuju preko balske dvorane, pre nego što ih je Sofisasvim shvatila. Marija Magdalena je nosila kraljevsku lozu Isusa Hrista ?"Ali kako bi Isus mogao da ima lozu sem?..." Ona zastade i pogleda Lang-dona.Langdon se blago nasmeši. "Sem ako su imali dete."Sofi je stajala u šoku."Eto vam najvećeg zataškavanja u istoriji čovečanstva", objavi Tibing."Ne samo daje Isus bio oženjen, nego je bio i otac. Draga moja, Marija Mag-dalena je bila Sveta zdela. Bila je putir koji je nosio kraljevsku lozu IsusaHrista. Bila je materica koja je nosila potomstvo, i loza od koje se granalosveto voće!"Sofi oseti kako joj se dlačice na rukama podižu. "Ali kako se o tolikovelikoj tajni moglo ćutati sve ove godine?""Nebesa!" reče Tibing. "Radilo se sve samo se nije ćutalol Kraljevskaloza Isusa Hrista izvor je najotpomije legende svih vremena - legende oSvetom gralu. Magdalenina priča se uzvikuje na sve strane već vekovimapreko svih vrsta metafora i na svim jezicima. Njenu priču vidite svuda, jed-nom kada progledate.""A spisi Sangreala?" upita Sofi. "Oni navodno sadrže dokaz da je Isusimao svoju kraljevsku lozu?""Baš tako.""Dakle, čitava legenda o Svetom gralu zapravo je o kraljevskoj krvi?""I to prilično bukvalno", reče Tibing. "Reč Sangreal dolazi od San Greal- ili Sveti gral. Ali u svom najstarijem obliku, reč Sangreal se delila na dru-gom mestu." Tibing je zapisa na parčetu papira i pruži joj ga.Pročitala je staje napisao.Sang RealIstog trenutka, Sofi je prepoznala prevod.Sang Real je bukvalno značilo kraljevska krv.

39Recepcionar u foajeu sedišta sekte Opus Dei na Aveniji Leksington u Nju-jorku bio je iznenađen kada je sa druge strane slušalice začuo glas biskupaAringarose. "Dobro veče, gospodine.""Da li ima poruka za mene?" pitao je biskup, neuobičajeno napet."Da, gospodine. Drago mi je što ste nazvali. Nisam mogao da vas prona-đem u vašem apartmanu. Imali ste hitan telefonski poziv pre oko pola sata.""Da?" Te vesti kao da su mu donele olakšanje. "Da li znate ko je zvao?""Ne, gospodine, nije ostavio ime. Samo broj." Telefonistkinja javi broj."Pozivni trideset tri? To je Francuska, zar ne?""Da, gospodine. Pariz. Rekao je da je izuzetno važno da mu se odmah

javite.""Hvala vam. Čekao sam taj poziv." Aringarosa brzo prekide vezu.Dok je spuštao slušalicu, recepcionar se pitao zašto je veza biskupa Arin-garose toliko pucketala. Po dnevnom rasporedu, biskup je ovog vikenda tre-balo da bude u Njujorku, pa ipak, zvučalo je kao da zove sa drugog krajasveta. Recepcionar sleže ramenima. Biskup Aringarosa se poslednjih neko-liko meseci ponašao veoma čudno.•rtrMora da mobilni telefon nije bio dostupan, mislio je Aringarosa dok sefijat približavao izlazu za rimski čarter aerodrom. Učitelj je pokušavao da-me dobije. Uprkos tome što je bio zabrinut zbog propuštenog poziva, Arin-garosu je ohrabrila činjenica daje Učitelj imao dovoljno samopouzdanja danazove direktno sedište organizacije Opus Dei.Mora da su se stvari dobro odvijale večeras u Parizu.Dok je birao broj, Aringarosa je osećao uzbuđenje što će uskoro biti uParizu. Sletećemo pre zore. Aringarosu je na aerodromu čekao turbo heli-kopter za kratki čarter let do Francuske. Komercijalne linije nisu dolazile uobzir u ovo doba, naročito imajući u vidu sadržaj njegove aktovke.Telefon poče da zvoni.Javio se ženski glas. "Direction Centrale Police Judiciaire."Aringarosa je oklevao. Ovo nije očekivao. "Ah, da... Rekli su mi da na-zovem ovaj broj.""Qui eles-vousT reče žena. "Vaše ime?"

224Den BraunAringarosa nije bio siguran da li da odgovori. Francuska Sudska policija?"Vaše ime, gospodine?" insistirala je žena."Biskup Manuel Aringarosa.""f/n moment." Začuo se zvuk prebacivanja veze.Nakon poduže pauze, javi se grub i zabrinut muški glas. "Biskupe, dragomi je da sam konačno došao do vas. Vi i ja treba da razgovaramo o mnogočemu."

PofflJJUE 60Sangreal... Sang Real... San Greal... Kraljevska krv... Sveti gral.Sve je bilo povezano.Sveti gral je Marija Magdalena... majka kraljevske loze Isusa Hrista.Sofi oseti kako je preplavljuje novi talas zbunjenosti dok je stajala u tišinibalske dvorane i zurila u Roberta Langdona. Što su više delića slagaliceLangdon i Tibing položili na sto te noći, sama slagalica postajala je sve ne-

predvidljivija."Kao što vidite, draga moja", reče Tibing, trupkajući ka polici sa knjiga-ma, "Leonardo nije jedini koji je pokušavao da svetu saopšti istinu o Svetomgralu. Kraljevsku lozu Isusa Hrista zabeležile su na desetine istoričara do naj-sitnijih detalja." On pređe prstom preko niza od nekoliko desetina knjiga.Sofi nakrivi glavu i prođe pogledom po naslovima:OTKROVENJE TEMPLARA:Tajni čuvari istinskog Hristovog identitetaŽENA SA POSUDOM OD ALABASTERA:Marija Magdalena i Sveti gralBOGINJA U JEVANĐELJIMA:Ponovo uspostavljanje svetog ženskog principa"Ovo je možda najpoznatiji naslov", reče Tibing, izvlačeći iz gomileknjigu iskrzanih korica i pružajući joj je.Na koricama je pisalo:SVETA KRV, SVETI GRAL:Svetski bestselerSofi podiže pogled. "Svetski bestseler? Nikada nisam čula za njega.""Bili ste mladi. Ova knjiga je poprilično podigla prašinu osamdesetih go-dina dvadesetog veka. Autori su izneli neke, za moj ukus isuviše sumnjivehipoteze u svojim analizama, ali osnovna ideja stoji." Na čast im služi to štosu konačno učinili da ideja o Hristovoj lozi bude prihvaćena.""Kakva je bila reakcija Crkve na knjigu?""CiiK-v, naravno. Ali to se očekivalo. Naposletku, tu tajnu je Vatikan po-kušavao d;i zakopa još u Četvrtom veku. U/rok je Kistaškili ratova. IVelnja

226Den Braunkoju je Marija Magdalena predstavljala muškoj Crkvi bila je potencijalnokatastrofalna. Ne samo daje Isus poverio zadatak osnivanja Crkve ženi, negoje ona ugrožavala predstavu Hristove božanske prirode. Crkva ju je, kako bise zaštitila, proglasila za bludnicu i uništila dokaze o braku, na taj načinpredupređujući sve moguće tvrdnje da je Hrist imao žive naslednike i biosmrtni prorok."Sofi pogleda Langdona, koji klimnu glavom. "Sofi, istorijski dokazi kojiovo potkrepljuju su brojni.""Priznajem", reče Tibing, "da su ovo smele tvrdnje, ali morate razumetidaje Crkva imala snažnu motivaciju da izvede takvo zataškavanje. Nikakone bi mogli opstati kad bi javnost saznala za Hristovo potomstvo. Isusovodete bi potamnelo Hristovu božansku prirodu a time i hrišćansku crkvu, kojase proglasila za jedinog posrednika do kraljevstva nebeskog."

"Ruža sa pet latica", reče Sofi, pokazujući iznenada na jednu od Tibingo-vih knjiga. Isti simbol kao i na kutiji od ružinog drveta.Tibing baci pogled ka Langdonu i naceri se. "Ima oštro oko." Ponovo seokrete ka Sofi. "To je simbol koji Priorat koristi za Gral. Marija Magdalena.Budući daje njeno ime Crkva proklela, Marija Magdalena je postala pozna-ta pod mnogim pseudonimima - Putir, Sveti gral i Ruža." Zastade. "Ruža jepovezana sa Venerinim petokrakim pentagramom i vodiljom, Ružom kom-pasa. Uzgred, reč ruža je identična u engleskom, francuskom, nemačkom imnogim drugim jezicima.""Ruža je na engleskom", dodade Langdon, "takođe i anagram Erosa, grč-kog boga seksualne ljubavi."Sofi ga iznenađeno pogleda dok je Tibing uranjao u dalje objašnjavanje."Ruža je oduvek glavni simbol ženske seksualnosti. U primitivnim kulto-vima boginje, pet latica je predstavljalo pet faza života žene - rođenje, men-struaciju, majčinstvo, menopauzu i smrt. A u moderna vremena, veze ruže kojacveta sa ženskošću su više vizuelne prirode." On pogleda Roberta. "Moždabi simbolog mogao da objasni?"Robert je oklevao. Za trenutak predugo."Oh, zaboga!" zagunđa Tibing. "Vi Amerikanci ste takvi čistunci." Po-novo pogleda Sofi. " To oko čega se Robert spetljao jeste činjenica da cvetkoji cveta nalikuje ženskim genitalijama, nežnom cvetu iz kojeg čitavo čo-večanstvo stupa na ovaj svet. I ako ste ikada videli neku od slika DžordžeO'Kif, znate tačno na šta mislim.""Ono što je ovde važno", reče Langdon, pokazujući ponovo na policu saknjigama, "jeste to da sve ove knjige potvrđuju istu istorijsku činjenicu.""Daje Isus imao potomstvo." Sofi još uvek nije bila ubeđena."Da", reče Tibing. "I daje Marija Magdalena materica koja je nosila nje-govu kraljevsku lozu. Sionski priorat, do današnjeg dana, još uvek obožavaMariju Magdalenu kao boginju, Sveti gral. Ružu i Veliku majku."

Da Vinčijev kod «*» 227U Sofinoj svesti se ponovo javi prizor rituala iz podruma."Prema Prioratu", nastavi Tibing, "Marija Magdalena je bila trudna uvreme Hristovog razapinjanja. Radi sigurnosti Hristovog nerođenog deteta,nije imala dragog izbora sem da pobegne iz Svete zemlje. Uz pomoć Isuso-vog pouzdanog ujaka, Josifa iz Arimateje, Marija Magdalena je tajno otpu-tovala u Francusku, tada poznatu kao Galija. Tamo je pronašla bezbednoskrovište u okvira jevrejske zajednice. Upravo ovde, u Francuskoj, rodila jesvoju kćerku. Zvala se Sara."Sofi podiže pogled. "Stvarno vam je poznato ime deteta?"

"I više od toga. Magdalenin i Sarin život pažljivo su beležili njihovi je-vrejski zaštitnici. Setite se daje Magdalenino dete pripadalo lozi jevrejskihkraljeva - Davida i Solomona. Iz ovog razloga su Jevreji u Francuskoj Mag-dalenu smatrali za svetu kraljevsku ličnost i poštovali su je kao začetnicukraljevske loze. Brojni naučnici tog vremena beležili su podatke o Magda-leninim danima u Francuskoj, uključujući i rođenje Sare i porodično stablokoje se potom razvilo."Sofije bila zatečena. "Postoji porodično stablo Isusa Hrista?""Baš tako. I ono je jedan od kamena temeljaca spisa Sangreala. Komple-tna genealogija ranih potomaka Hrista.""Ali kakva korist od zabeležene genealogije Hristove loze?" upita Sofi."To nije dokaz. Istoričari sasvim sigurno ne mogu potvrditi autentičnost ge-nealogije."Tibing se zakikota. "Ništa više nego što mogu potvrditi autentičnost Bi-blije.""Što znači?""Sto znači da su istoriju oduvek pisali pobednici. Kada bi se dve kulturesukobile, gubitnici su bili brisani iz istorije, dok su pobednici pisali svojeistorijske udžbenike - knjige u kojima su se veličali njihovi razlozi i ciljevia pobeđeni neprijatelj bivao ocrnjen. Kao što je Napoleon jednom rekao:'Staje istorija, nego priča koja je opstala?'" On se nasmeši. "Po samoj svo-joj prirodi, istorija je uvek jednostrani prikaz."Sofi nikada o tome nije razmišljala na taj način."Spisi Sangreala nam jednostavno saopštavaju drugu stranu priče o Hri-stu. Naposletku, u koju stranu priče verujete stvar je vere i ličnog istraživa-nja, ali barem su informacije preživele. Spisi o Sangrealu obuhvataju dese-tine hiljada stranica. Svedočenja onih koji su videli blago Sangreala opisujuda se prenosilo u četiri ogromna kovčega. Veruje se da se u tim kovčezimanalaze Puristički spisi - hiljade stranica originalnih dokumenata iz vremenapre Konstantina, koje su napisali rani sledbenici Isusa i koji su ga poštovalikao učitelja od krvi i mesa i proroka. Takođe se priča da je deo tog blaga ilegendarni "Q"-dokument - rukopis /a koji čak i Vatikan priznaje da možda

228 •&Den Braunpostoji. Navodno, to je knjiga Isusovih učenja koju je, moguće je, napisaoon lično.""Rukopis koji je sam Hrist napisao?""Naravno", reče Tibing. "Zašto ne bi Isus beležio svoja dela? Većina ljudije to radila u ono vreme. Još jedan eksplozivan dokument za koji se verujeda je u tom blagu je i rukopis poznat kao Magdalenini dnevnici - lične be-

leške Marije Magdalene o njenoj vezi sa Hristom, o njegovom razapinjanjui vremenu koje je provela u Francuskoj."Sofi je dugo ćutala. "I ta četiri kovčega dokumenata su blago koje su vi-tezovi templari otkrili ispod Solomonovog hrama?""Upravo tako. Dokumenti koji su vitezove učinili toliko moćnima. Do-kumenti koji su bili predmet bezbrojnih potraga za Gralom kroz istoriju.""Ali rekli ste da je Sveti gral Marija Magdalena. Ako ljudi tragaju za do-kumentima, zašto se to zove potraga za Svetim gralom?"Tibing ju je posmatrao, dok mu je izraz lica postajao blaži. "Zato štomesto na kojem je Sveti gral sakriven uključuje i sarkofag."Napolju, vetar je urlao u krošnjama drveća.Tibing je sada govorio tiše. "Potraga za Svetim gralom bukvalno jestepohod koji za cilj ima da se klekne pred kostima Marije Magdalene. Putova-nje sa ciljem da se pomolimo pred nogama prognanog, izgubljenog ženskogbožanstva."Sofi oseti neočekivano čuđenje. "Skrovište Svetog grala je zapravo... grob-nica?'Tibingove oči boje lešnika se zamutiše. "Jeste. Grobnica u kojoj se nalazitelo Marije Magdalene, kao i dokumenti koji pričaju istinitu priču o njenomživotu. U suštini, potraga za Svetim gralom je uvek bila potraga za Magda-lenom - kraljicom o koju su se ogrešili, sahranjenom zajedno sa dokazimao legalnim pretenzijama njene porodice na vlast."Sofi je sačekala trenutak da se Tibing sabere. Toliko toga u vezi sa njenimdedom još uvek nije imalo smisla. "Članovi Priorata su", naposletku onareče, "svih ovih godina izvršavali svoju dužnost i čuvali spise Sangreala igrobnicu Marije Magdalene?""Da, ali bratstvo je imalo još jednu, daleko važniju, dužnost — da zaštitesamu lozu. Hristovo potomstvo nalazilo se u stalnoj opasnosti. Rana Crkvase plašila da će, ukoliko se loza bude razvijala, tajna o Isusu i Magdaleni na-posletku izbiti na videlo i dovesti u opasnost osnovnu katoličku doktrinu -onu o božanskom Mesiji koji nije opštio sa ženama niti ulazio u bračne za-jednice." On zastade. "Ipak, Hristova loza je u potaji opstajala u Francuskoj,sve dok nije načinila hrabar potez u petom veku i pomešala se sa francuskomkraljevskom lozom, na taj način stvorivši lozu Merovinga."Ove novosti su iznenadile Sofi. Za Merovinge su čuli svi učenici u I rancuskoj. "Merovin/.i su osnovali Pariz."

Da Vinčijev kod <&> 229"Da. To je jedan od razloga stoje legenda o Gralu toliko prisutna u Fran-cuskoj . Mnogi od vatikanskih pohoda na Sveti gral sprovedenih ovde bile su

zapravo tajne misije sa ciljem da se uklone pripadnici kraljevske loze. Jesteli čuli za kralja Dagoberta?"Sofi se nejasno sećala imena iz neke užasne priče sa časa istorije. "Da-gobert je bio kralj iz dinastije Merovinga, zar ne? Proboden kroz oko naspavanju?""Tačno tako. Ubio gaje Vatikan u saradnji sa Pipinom od Heristala. Krajsedmog veka. Sa Dagobertovim ubistvom loza Merovinga je gotovo ugaše-na. Na sreću, Dagobertov sin, Sigisbert, uspeo je da se spase i produži lozu,kojoj je kasnije pripadao i Godfroa Bujonski - osnivač Sionskog priorata.""Isti čovek", reče Langdon, "koji je naredio vitezovima templarima dapovrate spise Sangreala pohranjene ispod Solomonovog hrama i tako obez-bedio Merovinzima dokaz njihovih naslednih veza sa Isusom Hristom."Tibing klimnu, duboko uzdahnuvši. "Savremeni Sionski priorat ima izu-zetno značajan zadatak. Trostruki zadatak. Bratstvo mora da štiti spise San-greala. Moraju da štite grob Marije Magdalene. I, naravno, moraju da negujui štite Hristovu lozu — onih nekoliko članova kraljevske loze Merovinga kojisu preživeli do današnjih dana."Reci su visile u ogromnom prostoru, i Sofi oseti čudnu vibraciju - kaoda joj u kostima odzvanja neka nova vrsta istine. Potomci Isusa Hrista kojisu preživeli do današnjih dana. Dedin glas joj je ponovo šaputao u uho.Princezo, moram da ti kažem istinu o tvojoj porodici.Hladni žmarci joj prostrujaše kroz telo.Kraljevska krv.Nije mogla da veruje.Princeza Sofi."Ser Li?" Reci sluge zapucketaše preko interfona na zidu i Sofi poskoči."Da li biste mi se mogli pridružiti u kuhinji za trenutak?"Tibing se namršti zbog ometanja u nezgodno vreme. Ode do interfona ipritisnu dugme. "Remi, kao što znaš, imam goste. Ako nam još nešto budebilo potrebno iz kuhinje noćas, sami ćemo se poslužiti. Hvala ti i laku noć.""Samo reč sa vama pre nego što se povučem, gospodine, ako dozvolite."Tibing zagunđa i pritisnu dugme. "Samo brzo, Remi.""Tiče se domaćinstva, gospodine, što nije baš za goste."Tibing nije mogao da veruje. "I ne može da sačeka do jutra?"; "Ne, gospodine. Moje pitanje vam neće oduzeti ni minut."Tibing zakoluta očima i pogleda Langdona i Sofi. "Ponekad se pitam ko?koga služi?" Ponovo pritisnu dugme. "Stižem, Remi. Mogu li ti nešto donetikad već dolazim?""Samo slobodu od ugnjetavanja, gospodine."

230

Den Braun"Remi, jasno ti je da je tvoj steak au poivre jedini razlog što još uvek ra-diš za mene?""Rekli ste mi, gospodine. Rekli ste mi."

to/UE 61Princeza Sofi.Sofi su misli bile prazne dok se klopotanje Tibingovih štaka gubilo nizhodnik. Obamrla, okrenu se i pogleda Langdona. Već je odmahivao glavom,kao da joj čita misli."Ne, Sofi", prošaputa, razuveravajući je pogledom. "Ista ideja je i menipala na pamet kada sam shvatio da ti je deda bio u Prioratu, i kada si rekladaje hteo da ti kaže nekakvu tajnu o tvojoj porodici. Ali to nije moguće."Langdon zastade. "Sonijer nije merovinško prezime."Sofi nije bila sigurna da li treba da oseća olakšanje ili razočarenje. Rani-je, Langdon joj je, onako usput, postavio neobično pitanje o devojačkom pre-zimenu njene majke. Šovel. Sada je to pitanje dobilo svoj smisao. "A Šovel?"upita ona nestrpljivo.Ponovo je odmahnuo glavom. "Žao mije. Znam da bi ti to pružilo odgo-vore na mnoga pitanja. Ostale su samo dve direktne loze potomaka Mero-vinga. Njihova prezimena su Plantar i Sen-Kler. Obe porodice se kriju, i ve-rovatno ih štiti Priorat."Sofi polako ponovi prezimena u sebi i potom odmahnu glavom. Niko unjenoj porodici se nije preživao Plantar niti Sen-Kler. Zabrinuto shvati dasada nije ništa bliže istini koju je deda želeo da joj otkrije nego tamo u Luvru.Da deda barem uopšte nije pomenuo njenu porodicu tog popodneva! Otvorioje stare rane koje su bile jednako bolne kao i uvek. Mrtvi su, Sofi. Neće sevratiti. Pomislila je na majku, kako je uveče uspavljuje pevanjem, na ocakoji je nosi na ramenima, na baku i mlađeg brata koji joj se osmehuju vatre-nim zelenim očima. I sve je to ukradeno od nje. Ostao joj je samo deda.A sada nema ni njega. Sama sam.Sofi se bez reci okrete natrag ka Tajnoj večeri i pogleda dugu crvenu kosui mirne oči Marije Magdalene. Bilo je nečega u njenom izrazu lica što jeukazivalo na gubitak voljene osobe. Sofi je to mogla da oseti."Roberte?" pozva ga tiho.On joj priđe bliže.;, "Znam daje Li rekao da se priča o Gralu nalazi svuda oko nas, ali ja sam;; prvi put večeras čula nešta od ovoga."Langdon je izgledao kao da bi je rado zagrlio i utešio, ali se uzdržao. "Čulasi njenu priču ranije, Sofi. Svakoje čuo. Samo stoje ne prepoznajemo kadje čujemo."

"Ne razuim'in."

232 <&Den Braun"Priča o Gralu se nalazi svuda, samo stoje sakrivena. Kada je Crkva prog-nala Mariju Magdalenu, njena priča morala se prenositi diskretnijim kanali-ma... kanalima od metafora i simbola.""Naravno. Umetnost."Langdon pokaza na Tajnu večeru. "Savršen primer. Neka od današnjihnajtrajnijih dela slikarstva, književnosti i muzike u potaji pričaju priču oMariji Magdaleni i Isusu."Langdon joj ukratko ispriča o delima Da Vinčija, Botičelija, Pusena, Ber-ninija, Mocarta i Viktora Igoa, koja su sva alegorijski govorila o pohodu saciljem da se povrati prognano žensko božanstvo. Postojane legende poputone o ser Gavenu i Zelenom vitezu, kralju Arturu i Uspavanoj lepotici bilesu alegorije Grala. Zvonar Bogorodičine crkve Viktora Igoa i MocartovaČarobna frula bili su puni masonskog simbolizma i tajni o Gralu."Jednom kada otvoriš oči za Sveti gral", reče Langdon, "vidiš ga svuda.U slikarstvu. Muzici. Knjigama. Pa čak i u crtanim filmovima, luna parko-vima i popularnim filmovima."Langdon joj pokaza svoj sat sa Mikijem Mausom i objasni kako je VoltDizni odlučio da cilj njegovog povučenog života bude da priču o Gralu pre-nese budućim generacijama. Tokom čitavog svog života, Diznija su slavilikao "savremenog Leonarda da Vinčija". Obojica su bili ispred svog vremena,jedinstveno nadareni umetnici, članovi tajnih društava i, stoje najuočljivije,šaljivdžije bez presedana. Poput Leonarda, Volt Dizni je voleo da ubacujeskrivene poruke i simbolizam u svoju umetnost. Kada gleda rane Diznijevefilmove, profesionalni simbolog se oseća kao da ga bombarduju bujicomaluzija i metafora.Većina Diznijevih skrivenih poruka ticala se religije, paganskih mitova ipriča o potčinjenoj boginji. Nije slučajno Dizni ponovo ispričao bajke poputPepeljuge, Uspavane lepotice i Snežane i sedam patuljaka - koje se sve bavetemom sputavanja ženskog božanstva. Nije potrebno poznavanje simbologijeda bi se razumelo daje Snežana - princeza koja je pala u nemilost nakonšto je zagrizla otrovnu jabuku - predstavljala jasnu aluziju na Evin pad izRajskog vrta. Ili daje princeza Aurora iz Uspavane lepotice - koja pod ime-nom 'Ružica' živi skrivena duboko u šumi kako bi bila zaštićena od kandžizle veštice - priča o Gralu za decu.Uprkos svom poslovnom imidžu, Dizni je među zaposlenima imao dovit-ljive i duhovite umetnike koji su se zabavljali ubacivanjem skrivenog sim-

bolizma u Diznijeve proizvode. Langdon nikada neće zaboraviti čas na kojemje jedan od njegovih studenata doneo crtani film Kralj lavova i zaustavio gana kadru u kojem je reč SEKS bila jasno vidljiva, ispisana tragovima dimaiznad Simbine glave. Iako je Langdon pretpostavljao da je ovo pre brucoškašala crtača nego prosvetljena aluzija na pagansku ljudsku seksualnost, naučioje da ne treba potcenjivati Diznijeve domele kad je simbolika u pitanju. Malu

Da Vinčijev kod *&> 233sirena je čarobna tapiserija duhovnih simbola koji stoje u toliko specifičnojvezi sa boginjom da se ne može raditi o pukoj slučajnosti.Kada je prvi put gledao Malu sirenu, Langdon je skoro uzviknuo prime-tivši da je slika u Arijelinom podvodnom domu upravo slika Madona pokoj-nica slikara iz sedamnaestog veka Zorža de la Tura - čuveni omaž prognanojMariji Magdaleni - stoje sasvim prikladan dekor kada se zna daje film de-vedesetominutni kolaž očiglednih simboličkih aluzija na izgubljenu svetostboginje Iziđe, Evu, boginju riba Pisces i, naravno, Mariju Magdalenu. ImeMale sirene, Arijel, u vezi je sa ženskim božanstvom a u Isaiji bilo je sino-nim za "Sveti grad pod opsadom". Naravno, ni valovita crvena kosa Malesirene sasvim sigurno nije slučajnost.Metalni zvuk Tibingovih štaka približavao se hodnikom, a korak mu jebio neobično oštar. Strogog izraza na licu, ušao je u radnu sobu."Bolje da objasniš, Roberte", hladno je rekao. "Nisi bio iskren premameni."

POfiUNUE 6Z)) 0 mešteno mi je, Li", reče Langdon, pokušavajući da ostane pribran. Znaš\J me. Ja ne bih nikoga ubio.Tibingov glas nije postajao mekši. "Roberte, ti si na televiziji, za imeboga. Znaš li daje policija raspisala poternicu za tobom?""Da.""U tom slučaju, zloupotrebio si moje poverenje. Zapanjen sam što si meizložio riziku tako što si došao ovamo i naveo me da brbljam o Gralu, kakobi se mogao sakriti u mojoj kući.""Nisam ubio nikoga.""Zak Sonijer je mrtav, a policija kaže da si ga ti ubio." Tibing je bio tu-žan. "Čovek koji je toliko doprineo umetnosti...""Gospodine?" Iza Tibinga se pojavio sluga, na pragu radne sobe, prekršte-nih ruku. "Da li da ih izvedem napolje?""Ja ću." Tibing odšepa preko radne sobe, otključa široki francuski prozori širom ga otvori ka sporednom travnjaku. "Molim vas, pronađite svoja kola i

idite."Sofi se ne pomaknu. "Imamo informaciju o def de voute. Ključnom ka-menu Priorata."Tibing je nekoliko sekundi zurio u nju, potom se prezrivo osmehnu."Očajnički pokušaj. Robert zna koliko sam ga tražio.""Ona govori istinu", reče Langdon. "To je razlog što smo noćas došli ktebi. Da razgovaramo sa tobom o ključnom kamenu."Sluga se umeša. "Odlazite, ili ću pozvati policiju.""Li", prošaputa Langdon, "znamo gde se nalazi."Činilo se da se Tibing koleba.Remi sada ukočeno pređe preko prostorije. "Smesta odlazite! Ili ću vasna silu...""Remi!" Tibing se okrete, brecnuvši se na svog slugu. "Ostavi nas za tre-nutak."Sluga se izbeči. "Gospodine? Moram da se usprotivim. Ovi ljudi su...""Ja ću se postarati za ovo." Tibing pokaza ka hodniku.Nakon trenutka gluve tišine, Remi ode podvijenog repa.Svež noćni povetarac dopirao je kroz otvoren prozor. Tibing se okretenatrag ka Sofi i Langdonu, još uvek neodlučnog izraza. "Bolje da ovo budenešto dobro. Šta znate o ključnom kamenu?"

Da Vinčijev kod «&» 235U gustom žbunju ispred Tibingove radne sobe, Sajlas je čvrsto stezaopištolj i napeto gledao kroz staklena vrata. Pre svega nekoliko trenutaka, za-obišao je kuću i ugledao Langdona i ženu kako pričaju u velikoj kancelariji.Pre nego stoje stigao da se umeša, čovek sa štakama je ušao, vikao na Lang-dona, širom otvorio francuski prozor i zahtevao od gostiju da odu. Potom ježena pomenula ključni kamen i sve se promenilo. Vikanje se pretvorilo u ša-putanje. Strasti su se smirile. Staklena vrata su žurno zatvorena.Šunjajući se u senci, Sajlas proviri kroz prozor. Ključni kamen se nalazinegde u kući. Sajlas je to osećao.Držeći se senke, primaknuo se bliže prozoru, željan da čuje razgovor. Daćeim pet minuta. Ako za to vreme ne otkriju gde kriju ključni kamen, Sajlasće morati da uđe i ubedi ih silom.U radnoj sobi, Langdon je osećao zaprepašćenje njihovog domaćina."Veliki majstor?" Tibing promuca, posmatrajući Sofi. "Žak Sonijer?"Sofi klimnu, zapazivši nevericu u njegovim očima."Ali nikako to ne možete znati!""Žak Sonijer je bio moj deda."Tibing posrnu unazad na štakama, bacivši pogled ka Langdonu, koji po-

tvrdi. Tibing se ponovo okrete ka Sofi. "Gospođice Nevo, nemam reci. Akoje to tačno, iskreno mi je žao zbog vašeg gubitka. Moram priznati da sam,radi svog istraživanja, imao spisak ljudi u Parizu za koje sam mislio da bimogli biti dobri kandidati za ulazak u Priorat. Žak Sonijer se nalazio na tomdugom spisku, zajedno sa mnogim drugim ljudima. Ali Veliki majstor, ka-žete? Teško je poverovati." Tibing je ćutao neko vreme, potom odmahnuglavom. "Ipak nema smisla. Čak i daje vaš deda bio Veliki majstor Priorata isam napravio ključni kamen, nikada vam ne bi rekao kako da ga pronađete.Ključni kamen otkriva put ka najvećem blagu bratstva. Bili vi unuka ili ne,nemate prava na takvo znanje.""Gospodin Sonijer je umirao kada je preneo informaciju", reče Langdon."Mogućnosti su mu bile ograničene.""Nisu mu bile potrebne mogućnosti", reče Tibing. "Postoje tri senechauxkoji takođe znaju tajnu. U tome leži sva lepota njihovog sistema. Jedan po-staje Veliki majstor, dok narednog člana postavljaju za novog senechala ipoveravaju mu tajnu ključnog kamena.""Pretpostavljam da niste odgledali čitave vesti", reče Sofi. "Pored mogdede, još trojica drugih istaknutih Parižana danas su ubijena. Svi na sličannačin. Izgledalo je kao da su svi ispitivani pre nego što su ubijeni."Tibing zinu od iznenađenja. "I mislite da su bili...""S('nćchaux", reče Langdon.

236«*.Den Braun"Ali kako? Ubica nikako nije mogao saznati imena sva četiri vrhovnačlana Sionskog priorata! Pogledajte mene, ja istražujem Priorat već deceni-jama i ne mogu da imenujem nijednog člana Priorata. Nezamislivo je da svatri senechaux i sam Veliki majstor budu otkriveni i ubijeni u istom danu.""Sumnjam da su do te informacije došli za jedan dan", reče Sofi. "Zvučikao dobro isplanirano decapiter. To je tehnika koju koristimo u borbi protivorganizovanih kriminalnih grupa. Ako Sudska policija želi da krene na odre-đenu grupu, mesecima će ih krišom samo posmatrati i prisluškivati, identifi-kovati sve glavne igrače, a potom se umešati i istog trenutka ih sve pohvatati.Obezglavljivanje. Bez vođa, grupa zapada u haos i odaje ostale informacije.Moguće je daje neko strpljivo nadzirao Priorat i potom napao, nadajući seda će čelni ljudi otkriti gde se nalazi ključni kamen."Tibing nije bio ubeđen. "Ali braća ne bi nikada progovorila. Zakleli suse na ćutanje. Čak i pod pretnjom smrću.""Upravo tako," reče Langdon. "Što znači da nisu odali tajnu i bili su ubi-jeni..."Tibing shvati. "U tom slučaju bi lokacija ključnog kamena bila zauvek

izgubljena!""A zajedno sa njom", reče Langdon, "i mesto na kojem se nalazi Svetigral."Tibingovo telo kao da se zaljuljalo od težine Langdonovih reci. Potom,kao daje suviše umoran, klonu u stolicu i zagleda se kroz prozor.Sofi mu priđe i obazrivo progovori. "S obzirom na tešku situaciju u kojojse našao, čini se mogućim da je moj deda, u potpunom očajanju, pokušaoda prenese tajnu na nekoga izvan bratstva. Na nekoga kome je mislio damože da veruje. Na nekoga u svojoj porodici."Tibing je bio bled. "Ali neko ko je sposoban da tako napadne... da tolikootkrije o bratstvu... "Zastade, sa novim strahovima. "To može biti samo jednasila. Ova vrsta infiltracije je mogla poteći samo od najstarijeg neprijateljaPriorata."Langdon podiže pogled. "Crkve.""Od koga drugog? Rim već vekovima traga za Gralom."Sofije bila skeptična. "Mislite daje Crkva ubila mog dedu?"Tibing odgovori: "Ne bi bilo prvi put u istoriji daje Crkva počinila ubi-stvo kako bi sebe zaštitila. Dokumenti koji idu uz Sveti gral veoma su opa-sni, a Crkva već godinama želi da ih uništi."Langdon je teško prihvatao Tibingovu teoriju po kojoj bi Crkva hladno-krvno ubila ljude kako bi se domogla tih dokumenata. Budući daje upoznaonovog papu i mnoge kardinale, Langdon je znao da su to duboko duhovniljudi koji nikada ne bi odobrili ubistvo. Bez obzira na ulog.Izgledalo je da Sofi misli isto. "Zar nije moguće da je ove članove Priorata ubio neko izvan Crkve? Neko ko niji' shvalan šla je (iial zapravo? llrislov

Da Vinčijev kod itc 237putir bi, na kraju krajeva, bio sasvim primamljivo blago. Mora da su lovcina blago ubijali i za manje od toga.""Sudeći po svom iskustvu", reče Tibing, "ljudi će mnogo dalje otići da biizbegii ono čega se plaše nego da bi došli do onoga što žele. U ovom napaduna Priorat osećam očajanje.""Li", reče Langdon, "ova rasprava nema smisla. Zašto bi pripadnici kato-ličkog sveštenstva ubijali pripadnike Priorata da bi pronašli i uništili doku-mente za koje i ovako veruju da su lažna svedočanstva?"Tibing se zakikota. "Harvardske kule od slonovače su te smekšale, Ro-berte. Da, sveštenstvo u Rimu je blagosloveno snažnom verom, i zahvalju-jući tome njihova uverenja mogu da izdrže sva iskušenja - pa čak i doku-mente koji protivreče svemu što im je sveto. Ali, staje sa ostatkom sveta?Staje sa onima koji nisu blagosloveni apsolutnom sigurnošću? Staje sa oni-

ma koji gledaju surovost na ovom svetu i pitaju se gde je Bog danas? Stajesa onima koji gledaju crkvene skandale i pitaju se ko li su ti ljudi koji tvrdeda govore istinu o Hristu pa ipak lažu kako bi prikrili seksualno zlostavlja-nje dece od strane njihovih sopstvenih sveštenika?" Tibing zastade. "Sta sedešava sa tim ljudima, Roberte, ako se pojave ubedljivi naučni dokazi dacrkvena verzija priče o Hristu nije tačna, i daje najveća priča ikada ispriča-na zapravo najveća laž ikada ispričana?"Langdon ne odgovori."Da ti kažem šta će se desiti ako dokumenti izađu na videlo", nastavi Ti-bing. "Vatikan će se suočiti sa krizom vere kakvu nije video tokom svojeistorije duge dva milenijuma."Nakon duže tišine, Sofi reče: "Ali ako Crkva jeste odgovorna za ovajnapad, zašto bi delovali baš sada? Nakon svih ovih godina? Priorat je sakriospise Sangreala. Ne predstavljaju nikakvu neposrednu opasnost po Crkvu."Tibing duboko uzdahnu, zloslutno, potom pogleda Langdona. "Roberte,pretpostavljam da ti je poznat krajnji cilj Priorata?"Langdonu zastade dah od same pomisli. "Jeste.""Gospođice Nevo", reče Tibing, "godinama već Crkva i Priorat imajutajni sporazum. Odnosno, Crkva ne napada Priorat, a Priorat ne otkriva spi-se Sangreala." Zastade. "Međutim, u istoriji Priorata je uvek postojao planda se tajna otkrije. Kada dođe određeni datum u istoriji, bratstvo planira daprekine ćutanje i ostvari svoju konačnu pobedu tako što će svetu otkriti spi-se Sangreala i na sve strane razglasiti istinitu priču o Isusu Hristu."Sofi je bez reci zurila u Tibinga. Naposletku i sama sede. "I Vi misliteda se taj datum približava? I da Crkva zna za to?""Samo nagađam", reče Tibing, "ali to bi sasvim sigurno Crkvi pružilomotiv za otvoreni napad kako bi se pronašli dokumenti pre nego što budeprekasno."

238Den BraunLangdon je sa nelagodom osećao da to što Tibing govori ima smisla."Misliš li da bi Crkva zaista mogla da sazna datum koji je Priorat odredio?""Zašto da ne - ako pretpostavimo daje Crkva otkrila četvoricu vrhovnikaPriorata, tada bi sasvim sigurno mogla da sazna i za njihove planove. A čaki ako nemaju tačan datum, možda se rukovode svojim sujeverjem.""Sujeverjem?" upita Sofi."Po proročanstu", reče Tibing, "trenutno se nalazimo u periodu velikihpromena. Milenijum samo stoje prošao, a sa njim se okončalo i dve hiljadegodina dugo Doba Riba - što je u isto vreme i znak Isusa. Kao što će vamsvaki simbolista astrologije reći, ideal Riba jeste da čoveku više sile moraju

reći kako da se ponaša zato što je sam nesposoban da misli svojom glavom.Međutim, sada ulazimo u Doba Vodolije - što znači da će čovek saznati istinui da će moći da misli svojom glavom. U pitanju je ogromna ideološka pro-mena, koja se dešava upravo sada."Langdona prođoše žmarci. Nikada ga nisu posebno zanimala astrološkaproročanstva, niti je verovao u njih, ali je znao da u Crkvi postoje oni koji suih veoma pomno pratili. "Crkva ovaj prelazni period naziva Krajem dana."Sofi je bila nepoverljiva. "Misliš, kao kraj sveta? Apokalipsa?""Ne", odgovori Langdon. "To je česta zabluda. Mnoge religije pominjuKraj dana. To se ne odnose na kraj sveta, nego na završetak perioda u kojemse trenutno nalazimo - Riba, koji je počeo u vreme Hristovog rođenja, trajaodve hiljade godina i okončao se sa prolaskom milenijuma. Sada kada smoprešli u Doba Vodolije, Kraj dana je tu.""Mnogi istoričari Grala", dodade Tibing, "veruju da bi, ako Priorat zaistaplanira da otkrije istinu, ovo vreme bilo simbolički odgovarajuće. Mnogi kojiproučavaju Priorat, uključujući i mene, očekivali su da će se objavljivanje taj-ne poklopiti sa smenom dva milenijuma. Očigledno, to se nije desilo. Istina,rimski kalendar se ne poklapa u potpunosti da astrološkim markerima, takoda postoji izvesna siva zona u predviđanjima. Ne znam da li Crkva sada imainformacije iz prve ruke o tačnom datumu obelodanjivanjatajne ili su samopostali nervozni zbog astrološkog proročanstva. U svakom slučaju, to nijeni važno. Oba scenarija objašnjavaju šta bi crkvu moglo potaći da pokrenepreventivni napad na Priorat." Tibing se namršti. "I verujte mi, ako Crkvapronađe Sveti gral, uništiće ga. Kako dokumente, tako i relikvije blagoslove-ne Marije Magdalene." Pogled mu postade ozbiljan. "Potom, draga moja,kad nestanu spisi Sangreala, izgubljeni su i svi dokazi. Crkva će biti pobednikdrevnog rata za ponovno pisanje istorije. Prošlost će biti zauvek izbrisana."Polako, Sofi izvuče ključ sa krstom iz džepa džempera i pruži ga Tibingu.Tibing uze ključ i poče da ga proučava. "Zaboga. Pečat Priorata. Odaklevam ovo?""Deda mi ga je ostavio večeras, pre nego stoje ubijen."Tibing pređe prstima preko krsta. "Ključ od crkve?"

Da Vinčijev kod «*> 239Sofi duboko uzdahnu. "Ovaj ključ vodi do ključnog kamena."Tibingov pogled polete naviše, a lice mu se izobliči od neverice. "Nemo-guće! Koja mi je to crkva promakla? Pretražio sam svaku u Francuskoj!""Ne nalazi se u crkvi", reče Sofi, "nego u Ciriškoj depozitnoj banci."Tibingovo uzbuđenje je iščilelo. "Ključni kamenje u banci?""U sefu", objasni Langdon.

"U sefu banke?" Tibing je odlučno odmahivao glavom. "To je nemogu-će. Ključni kamen bi trebalo daje sakriven ispod znaka Ruže.""I jeste", reče Langdon. "Nalazio se u kutiji od ružinog drveta sa intarzi-jom u obliku ruže sa pet latica."Tibing je bio zapanjen. "Vi ste videli ključni kamen?"Sofi klimnu. "Bili smo u banci."Tibing im priđe, očiju ispunjenih strahom. "Prijatelji moji, moramo ne-što učiniti. Ključni kamen je u opasnosti! Naša je dužnost da ga zaštitimo.Sta ako postoje i drugi ključevi? Možda su ih ukrali od ubijenih senechauxlAko Crkva može da uđe u banku, kao što je vama uspelo...""U tom slučaju će stići kasno", reče Sofi. "Sklonili smo ključni kamen.""Šta! Pomerili ste ključni kamen iz njegovog skloništa?""Ne brini", reče Langdon. "Ključni kamen je dobro sakriven.""Izuzetno dobro sakriven, nadam se!""U stvari", reče Langdon, ne uspevajući da sakrije osmeh, "to zavisi odtoga koliko često brišeš prašinu ispod kauča."Ispred zamka Vilet, vetar je jačao i Sajlasova mantija se uvijala oko njegadok je stajao pogrbljen pored prozora. Iako nije mogao da čuje veliki deorazgovora, reč ključni kamen doprla je do njega mnogo puta kroz staklo.Unutra je.Učiteljeve reci su mu odzvanjale u glavi. Uđi u zamak Vilet. Uzmi ključnikamen. Nemoj nikoga povrediti.Iznenada, Langdon i ostali zaputili su se ka drugoj prostoriji, gaseći zasobom svetla u radnoj sobi. Osećajući se poput pantera koji vreba svoj plen,Sajlas se došunja do staklenih vrata. Otkrivši da nisu zaključana, kliznu unutrai tiho ih zatvori za sobom. Čuo je prigušene glasove koji su dopirali iz su-sedne prostorije. Izvukao je pištolj iz džepa, otkočio ga i polako krenuo nizhodnik.

EofflJ/UE 63Poručnik Kole stajao je sam na početku prilaznog puta i posmatrao ogrom-nu kuću ser Lija Tibinga. Izolovana. U mraku. Teren koji pruža dobar za-klon. Desetak Koleovih agenata u tišini se raspoređivalo oko ograde. Moglibi je preskočiti i opkoliti kuću za svega nekoliko sekundi. Langdon nije mo-gao da odabere idealnije mesto na kojem bi ga zaskočili Koleovi ljudi.Kole se spremao da sam nazove Faša kada napokon njegov telefon počeda zvoni.Faš nije zvučao ni blizu onoliko oduševljen razvojem događaja koliko jeKole očekivao. "Zašto mi niko nije rekao da imamo trag?""Telefonirali ste i..."

"Gde se tačno nalazite, poručnice Kole?"Kole mu dade adresu. "Imanje pripada Britancu po imenu Tibing. Lang-don je prešao priličnu razdaljinu da bi stigao ovde. Vozilo se nalazi s onestrane kapije. Nema znakova nasilnog ulaska, tako daje sva prilika da Lang-don poznaje vlasnika.""Dolazim", reče Faš. "Ne preduzimajte ništa. Lično ću voditi operaciju."Kole zinu od iznenađenja. "Ali, kapetane, udaljeni ste dvadeset minuta!Trebalo bi da delujemo odmah. Moj je. Imam ukupno osam ljudi. Četvoricasu naoružana terenskim puškama, a ostali pištoljima.""Čekajte me.""Kapetane, šta ako Langdon drži taoca unutra? Šta ako nas primeti i resida pobegne peške? Moramo da krenemo odmahl Moji ljudi su na položajimai spremni da krenu.""Poručnice Kole, sačekaćete da stignem pre nego što preuzmete bilokakvu akciju. To je naređenje." Faš spusti slušalicu.Zapanjen, poručnik Kole isključi telefon. Zašto kog đavola Faš traži dačekam? Kole je znao odgovor. Faš je, iako poznat po svom instinktu, bioozloglašen zbog svog ponosa. Faš hoće da preuzme zasluge za hapšenje.Nakon stoje objavio fotografije Amerikanca na svim televizijama, želeo jeda bude siguran da će i on sam dobiti jednak publicitet. Koleov zadatak jejednostavno bio da obezbedi gazdi da ispadne junak.Dok je tako razmišljao, Koleu pade na um drugo moguće objašnjenjeovog otezanja. Kontrola štete. U policiji, oklevalo se pri hapšenju begu ne ajedino kada se sumnjalo u njegovu krivicu. Da li se Faš preilomišlja okoLangdonove krivici'7 Misao je bila zastrašujuća. Kapelan Faš je večeras sverizikovao kako hi uhapsio Roberla I .augdnnn.......siiiveillaucc cni-licc, luk rpol.

Da Vinčijev kod «&• 241a sada i televizija. Čak ni veliki Bezu Faš ne bi preživeo političke poslediceukoliko bi se ispostavilo daje greškom objavio fotografije istaknutog Ame-rikanca na svim francuskim televizijama, tvrdeći daje ubica. Ako je Faš sadashvatio daje pogrešio, tada je naređenje Koleu da ne mrda imalo savršenogsmisla. Poslednja stvar koja je Fašu bila potrebna jeste da Kole uleti na ima-nje nedužnog Britanca i uperi pištolj u Langdona.Štaviše, shvatio je Kole, ako je Langdon nevin, to je objašnjavalo jedanod čudnijih paradoksa ovog slučaja: Zastoje Sofi Nevo, unuka žrtve, poma-gala navodnom ubici da pobegne? Osim ako je znala da je Langdon nevin.Faš je razmotrio sva moguća objašnjenja večeras kako bi objasnio Sofinočudno ponašanje, uključujući i ono daje Sofi, kao Sonijerov jedini naslednik,ubedila svog tajnog ljubavnika Roberta Langdona da ubije dedu kako bi do-bila nasledstvo. Sonijer je, ukoliko je na ovo sumnjao, policiji mogao osta-

viti poruku P.S. Pronađite Roberta Langdona. Kole je bio prilično sigurandaje ovde nešto drugo posredi. Činilo se daje Sofi Nevo suviše pouzdana istabilna ličnost da bi bila upletena u nešto toliko gnusno."Poručnice?" Jedan od terenskih agenata mu pritrča. "Pronašli smo kola."Kole pođe za agentom oko četrdeset pet metara dalje od prilaza. Agent po-kaza na široki zaustavni deo na drugoj strani puta. Tamo, parkiran u žbunju,gotovo skriven od pogleda, nalazio se crni audi. Kole pipnu haubu. Bila je jošuvek topla. Čak vruća."Mora da se njime Langdon dovezao dovde", reče Kole. "Pozovite svakirent-a-kar. Proverite da nije ukraden.""Da, gospodine."Drugi agent mahnu i pozva Kolea natrag ka ogradi. "Poručnice, pogle-dajte ovo." Pružio je Koleu dogled za noćno osmatranje. "Skupina drvećablizu vrha prilaznog puta."Kole uperi dogled uz brdo i izoštri sliku. Polako, zelenkasti oblici posta-doše jasniji. Ugledao je zavoj prilaznog puta i polako počeo da ga prati po-gledom, stižući do skupine drveća. Sve stoje mogao da radi bilo je da zuri.Tamo, skriven u zelenilu, nalazio se oklopni kamion. Kamion identičan onomkojem je Kole dopustio da napusti Cirišku depozitnu banku ranije te noći.Molio se daje u pitanju samo bizarna slučajnost, ali znao je da to ne možebiti."Očigledno je", reče agent, "da su ovim kamionom Langdon i Nevo iza-šli iz banke."Kole je ostao bez teksta. Setio se vozača oklopnog kamiona koga je zau-stavio pred barikadama. Roleks. Nestrpljivost da krene. Nisam proverio te-retni cico.Zapanjen, Kole shvati da je neko iz banke zapravo lagao Sudskoj policijiza Soli i Langdona, a polom ini pomogao da pobegnu. Ali ko? I zašto? Kolesi- pitao da nijr to razlog šio tim ji' Faš rekao da još ne preduzima nišla.

242 4?Den BraunMožda je Faš shvatio daje u noćašnje događaje umešano više ljudi, ne samoLangdon i Sofi. A ako su Langdon i Nevo stigli oklopnim kamionom, ko jeonda dovezao audi?Stotinama kilometara južno, bičkraft baron 58 na čarter letu kretao se kaseveru preko Tirenskog mora. Iako je nebo bilo vedro, biskup Aringarosa jeu rukama stezao vrećicu za povraćanje, siguran da bi moglo da mu pozlisvakog trenutka. Razgovor koji je imao sa Parizom nije nimalo nalikovaoonome stoje očekivao.Samu maloj kabini, Aringarosa je okretao svoj zlatni prsten i pokušavao

da pobedi osećaj straha i očaja koji gaje obuzimao. U Parizu je sve pošlonaopako. Zatvarajući oči, Aringarosa se pomoli da Bezu Faš sve uspesnosredi.

MJIVUE 64T ibing sede na divan, držeći drvenu kutiju na krilu i diveći se složenoj in-1 tarziji ruže na poklopcu. Ova noć je postala najčudnija i najmagičnija noćčitavog mog života."Podignite poklopac", prošaputa Sofi, stojeći iznad njega, pored Lang-dona.Tibing se nasmeši. Nemojte me požurivati. Nakon što je proveo više oddecenije tragajući za ključnim kamenom, želeo je da uživa u svakoj milise-kundi ovog trenutka. Prešao je dlanom preko drvenog poklopca, osećajućipod kožom teksturu intarziranog cveta."Ruža", prošaputao je. Ruža je Magdalena a Magdalena je Sveti gral.Ruža je kompas koji pokazuje pravi put. Tibing se osećao budalasto. Godi-nama je obilazio katedrale i crkve širom Francuske, plaćajući poseban ulaz,istražujući stotine lukova pod rozetama, tragajući za šifrovanim ključnimkamenom. La def de voute - kameni ključ ispod znaka Ruže.Tibing polako otkači kopču i podiže poklopac.Kad muje pogled konačno pao na sadržaj kutije, znao je iste sekunde daovo može biti jedino ključni kamen. Zurio je u kameni cilindar, načinjen odmeđusobno povezanih brojčanika sa slovima. Naprava mu je izgledala iz-nenađujuće poznato."Dizajniran prema Da Vinčijevim dnevnicima", reče Sofi. "Moj deda ihje pravio iz hobija."Naravno, shvati Tibing. Video je skice i nacrte. Ključ za pronalaženjeSvetog grala leži unutar ovog kamena. Tibing izvadi teški kripteks iz kutije,držeći ga pažljivo. Iako nije imao predstavu kako da otvori cilindar, osećaoje da njegova sopstvena sudbina leži unutra. U trenucima neuspeha, Tibingse pitao da li će njegova životna potraga ikada biti nagrađena. Sada su tesumnje zauvek nestale. Mogao je čuti drevne reci... osnovu legende o Gralu:Vous ne trouvezpas le Saint-Graal, c'est le Saint-Graal qui vous trouve.Ne pronalazite vi Gral, već Gral pronalazi vas.I večeras, neverovatno, ključ za pronalaženje Svetog grala ušetao je pra-vo kod njega.Dok su Sofi i Tibing sedeli sa kripLoksom i razgovarali o sirćetu, brojča-nicima i mogućoj šifri, I.angđon je odnco kutiju od ružinog drveta preko

244 «&• Deri Braunprostorije do dobro osvetljenog stola kako bi je bolje pogledao. Nešto što je

Tibing upravo rekao prolazilo mu je kroz glavu.Ključ za pronalaženje Grala je sakriven ispod znaka Ruže.Langdon podiže drvenu kutiju naspram svetla i pregleda umetnuti simbolruže. Iako njegovo poznavanje umetnosti nije uključivalo stolariju niti intar-zirani nameštaj, upravo se bio setio čuvene popločane tavanice španskogmanastira izvan Madrida, gde su pločice sa tavanice počele da otpadaju triveka nakon podizanja manastira, otkrivajući sveti tekst koji monasi behuispisali na gipsu ispod pločica.Langdon ponovo pogleda Ružu.Ispod Ruže.Sub Rosa.Tajna.Zvuk udara iz hodnika natera ga da se okrene. Nije video ništa sem sen-ki. Mora da je Tibingov sluga prolazio hodnikom. Langdon se vrati kutiji.Pređe prstom preko glatke ivice intarzije, pitajući se da li bi mogao da izva-di ružu, ali delo majstora je bilo savršeno. Sumnjao je da bi se čak i oštricažileta mogla umetnuti između intarzije ruže i pažljivo izrezbarenog udublje-nja u koje je smeštena.Otvarajući kutiju, on pregleda unutrašnju stranu poklopca. Bila je glatka.Dok se pomerao, međutim, svetio pade na nešto što je izgledalo kao malarupa, smeštena u samom središtu. Langdon spusti poklopac i pregleda intar-ziju od gore. Nema rupe.Ne providi se.Spuštajući kutiju na sto, on pređe pogledom po prostoriji i spazi hrpupapira spojenih spajalicom. Uzimajući spajalicu, vrati se do kutije, otvori jei ponovo pregleda rupu. Pažljivo ispravi spajalicu i umetnu jedan njen kraju rupu. Nežno je gurnu. Gotovo da nije bio potreban nikakav napor. Čuo jekako je nešto tiho zazvečalo po stolu. Langdon zatvori poklopac i pogleda.Bio je to mali komad drveta, poput dela slagalice. Drvena ruža ispala je izpoklopca i pala na sto.Sasvim nem, Langdon je zurio u golo mesto na poklopcu gde se nalazilaRuža. Tamo, izrezbarena u drvetu, ispisana preciznom rukom, stajala su če-tiri reda teksta na jeziku koji nikada ne bese video.Slova izgledaju pomalo nalik semitskim, mislio je Langdon u sebi, paipak ne prepoznajem jezik!Iznenadan pokret iza njega privuče mu pažnju. Dolazeći niotkuda, snažanudarac u glavu obori Langdona na kolena.Dok je padao, za trenutak mu se učinilo da vidi bledog duha kako lebdinad njim, stežući pištolj. Potoni se sve zacrni.

to/UE 63

Iako je radila u policiji, Sofi Nevo se nikada do te noći nije našla pred upe-renim pištoljem. Gotovo nezamislivo, pištolj u koji je sada zurila stezala jebleda ruka ogromnog albina duge bele kose. Gledao ju je crvenim očima izkojih je zračilo nešto zastrašujuće i nepoznato. Odeven u vuneni ogrtač kojije držao svezan konopac, ličio je na srednjovekovnog sveštenika. Sofi nijeimala pojma ko je, pa ipak je iznenada počela da uvažava Tibingove sumnjeda iza svega stoji Crkva."Znate po šta sam došao", reče monah šupljim glasom.Sofi i Tibing sedeli su na divanu, uvis podignutih raku. Langdon je, ste-njući, ležao na podu. Monahov pogled istog trenutka pade na ključni kamenna Tibingovom krilu.Tibingov glas bio je izazivački. "Nećete umeti da ga otvorite.""Moj Učitelj je veoma mudar", odgovori monah prilazeći bliže, naizmen-ce uperujući pištolj u Tibinga i Sofi.Sofi se pitala gde je Tibingov sluga. Zar nije čuo kako je Robert pao?"Ko je vaš učitelj?" upita Tibing. "Možda možemo da se dogovorimo oceni.""Gral nema cenu." Prišao im je još bliže."Krvarite", Tibing primeti mirno, pokazujući glavom na monahov desničlanak gde mu je mlaz krvi tekao niz nogu. "I hramljete.""Kao i vi", odgovori monah, pokazujući na metalne štake naslonjenepored Tibinga. "A sada mi dajte ključni kamen.""Vi znate za ključni kamen?" reče Tibing, iznenađen."Nije važno staja znam. Polako ustanite i dajte mi ga.""Teško mi ide ustajanje.""Samo polako. Bez brzih pokreta."Tibing provuče desnu ruku kroz jednu štaku i uhvati ključni kamen levom.Teturajući se, podiže se na noge i uspravi, držeći teški cilindar na dlanu leveruke, nestabilno se oslanjajući na štaku desnom.Monah se približi na svega metar, sa pištoljem uperenim pravo u Tibingo-vu glavu. Sofije bespomoćno posmatrala kako monah poseže za cilindrom."Nećete uspeti", reče Tibing. "Jedino dostojni mogu otključati ovaj cilin-dar."Jedino Bog prosuđuje ko je dostojan, pomisli Sajlas.

246Den Braun"Prilično je težak", reče Tibing. Ruka mu je sada podrhtavala. "Ako gabrzo ne uzmete, plašim se da ću ga ispustiti!" Opasno se njihao.Sajlas brzo zakorači napred da uzme cilindar, i upravo tada, čovek na šta-kama izgubi ravnotežu. Štaka mu iskliznu i on poče da pada postrance, ude-

sno. Ne! Sajlas jurnu da spase cilindar, ispuštajući oružje. Ali ključni kamenmu je izmicao. Dok je Tibing padao, levu ruku ispruži unatrag, i cilindar seskotrlja na kauč. Istog trenutka, metalna štaka koja je iskliznula ispod njegakao da dobi ubrzanje, opisujući širok luk prema Sajlasovoj nozi.Žaoke bola jurnuše Sajlasovim telom kad štaka pogodi pojas od kostreti,zaranjajući bodlje dublje u njegovo već raskrvavljeno meso. Posrćući, Sajlasse sruči na kolena, zbog čega mu se pojas useče još dublje. Pištolj opali uzzaglušujući prasak i metak se zari u daske na podu dok je Sajlas padao. Prenego što je stigao da podigne pištolj i ponovo opali, žena ga pogodi nogompravo ispod vilice.Na početku prilaznog puta, Kole je čuo pucanj. Prigušeni prasak ga uspa-niči. Sada dok se čekao Faš, Kole već bese izgubio svaku nadu da će bitilično zaslužan za večerašnje pronalaženje Langdona. Ali neka je Kole prokletako dozvoli da ga Fašov ego odvede pred komisiju pri Ministarstvu zbog za-nemarivanja policijske procedure.Oružje je opalilo u privatnoj kući! A vi ste čekali na početku prilaznogputa ?Kole je znao daje prilika za prikradanje davno izgubljena. Takođe je znaoda će, ako bude dokono stajao još makar sekund, čitava njegova karijera doujutru biti prošlost. Posmatrajući gvozdenu kapiju imanja, donese odluku."Srušite je."U dalekim oblastima svog omamljenog mozga, Robert Langdon je za-čuo pucanj. Takođe je čuo i bolni vrisak. Sopstveni? Pneumatska bušilicabušila je rupu u zadnjem delu njegove lobanje. Negde u blizini, ljudi su raz-govarali."Gde si do đavola bio?" urlao je Tibing.Sluga je utrčao u sobu. "Šta se dogodilo? Oh, bože! Koje to? Zovem po-liciju!""Do đavola! Nemoj zvati policiju. Budi koristan i donesi nam nešto čimećemo obuzdati ovog monstruma."

Da Vinčijev kod «&» 247"I led!" viknu Sofi za njim.Langdon ponovo odluta. Još glasova. Kretanje. Sada je sedeo na divanu.Sofije držala led na njegovoj glavi. Lobanja gaje bolela. Kad je vid počeopostepeno da mu se razbistrava, spazi telo na podu. Da lija to haluciniram?Ogromni albino monah ležao je zapušenih usta i vezan lepljivom trakom.Brada mu je bila rasečena, a ogrtač iznad desne butine natopljen krvlju. Iz-gledalo je da i on upravo dolazi k svesti.Langdon se okrete ka Sofi. "Koje to? Šta se... desilo?"Tibing došepa do njega. "Spasao te je vitez koji je zamahnuo Ekskalibu-

rom Acme Orthopedic."Šta? Langdon je pokušao da se uspravi.Sofin dodir bio je drhtav ali nežan. "Odmori se minut, Roberte.""Plašim se", reče Tibing, "da sam tvojoj prijateljici upravo demonstriraoprednost mog žalosnog stanja. Čini se da nas svi potcenjuju."Sa svog mesta na divanu, Langdon pogleda naniže u monaha i pokušada shvati šta se desilo."Nosio je pojas od kostreti", objasni Tibing."Šta?"Tibing pokaza na krvavu traku nazubljene kože koja je ležala na podu."Kaiš 'discipline'. Nosio gaje na butini. Precizno sam naciljao."Langdon protrlja glavu. Znao je za pojaseve "discipline". "Ali kako... siznao?"Tibing se naceri. "Hrišćanstvo je moja oblast, Roberte, a postoje organi-zacije koje su lake za prepoznavanje." Uperi štaku u krv koja je natapalamonahov ogrtač. "Kao što se pokazalo.""Opus Dei", prošaputa Langdon, sećajući se nedavnog medijskog izve-štaja o nekoliko istaknutih bostonskih poslovnih ljudi, članova organizacijeOpus Dei. Pronicljivi saradnici su lažno i javno optužili te ljude da nose poja-seve "discipline" ispod trodelnih odela. Zapravo, trojica ljudi nisu nosili ništaslično. Poput mnogih članova sekte Opus Dei, ti poslovni ljudi su bili pasivničlanovi i nisu upražnjavali telesno samomučenje. Bili su pobožni katolici, bri-žni očevi i izrazito angažovani članovi zajednice. Zato su mediji brzo prešlina šokantniju priču o predanijim 'aktivnim' članovima sekte... članovimapoput monaha koji je sada ležao na podu ispred Langdona.Tibing je pažljivo proučavao krvavi pojas. "Ali zašto bi sekta Opus Deipokušavala da pronađe Sveti gral?"Langdon je bio suviše omamljen da bi razmišljao o tome."Roberte", reče Sofi, prilazeći drvenoj kutiji. "Šta je ovo?" Držala jemalu intarziju Ruže koju je izvadio iz poklopca."To je pokrivalo izrezbareni tekst na kutiji. Mislim da bi nam on mogaosaopštiti kako da otvorimo ključni kamen."

248«*.Den BraunPre nego što su Sofi i Tibing stigli da odgovore, more plavih policijskihsvetala i sirena izroni u podnožju brda i poče da gmiže uz prilazni put dugosamsto metara.Tibing se namršti. "Prijatelji moji, izgleda da treba doneti odluku. I boljeda to uradimo brzo."

to/UE 66Kole i njegovi agenti provališe na ulazna vrata rezidencije ser Lija Tibingasa isukanim pištoljima. Raspodelivši se, počeše da pretražuju sve sobe uprizemlju. Otkrili su rupu od metka u podu salona, tragove borbe, malo krvi,neobičan nazubljen kožni remen i delimično potrošeni kolut lepljive trake.Čitavo prizemlje izgledalo je napušteno.Baš kad se Kole spremao da raspodeli svoje ljude kako bi pretražili po-drum i teren iza kuće, začu glasove na spratu iznad."Gore su!"Jurnuvši uz široke stepenice, Kole i njegovi ljudi kretali su se od prosto-rije do prostorije kroz ogromnu kuću, proveravajući mračne spavaće sobe ihodnike dok su se približavali glasovima. Činilo se da zvuk dolazi iz posled-nje spavaće sobe na kraju izuzetno dugačkog hodnika. Agenti su prilazilikorak po korak niz hodnik, blokirajući moguće izlaze.Kada su se približili poslednjoj sobi, Kole primeti da su vrata širomotvorena. Glasovi iznenada utihnuše, i smeni ih buka nalik zvuku motora.Podignutog pištolja, Kole dade signal. U tišini, posežući rukom iza raga-stova, on napipa prekidač i upali svetio. Ulećući u sobu praćen svojim ljudi-ma, Kole viknu i uperi pištolj... ni u šta.Prazna gostinska soba. Spartanska.Bučni zvuk automobilskog motora dolazio je sa crne elektronske table nazidu pored kreveta. Kole je video iste takve svuda po kući. Neka vrsta kuć-nog interfona. Pritrčao je. Ploča je imala desetak obeleženih dugmića:RADNA SOBA... KUHINJA... VEŠERNICA... PODRUM ...Odakle do đavola čujem kola?GLAVNA SPAVAĆA SOBA... SUNČANA SOBA... AMBAR... BIBLIOTEKA...Ambar! Kole je za nekoliko sekundi već bio dole i trčao ka stražnjim vra-tima, povevši usput još jednog agenta. Pretrčali su preko stražnjeg travnjaka ibez daha stigli do oronulog sivog ambara. Čak i pre nego što su ušli, Kolezaču zvuk motora koji se udaljava. Isuka oružje, uleti unutra i upali svetla.Desna strana ambara bila je primitivna radionica - kosilice za travu, auto-matske alatke, baštenske potrepštine. Na zidu u blizini visila je poznata pločainterfona. Jedna od sklopki na njoj bila je spuštena, označavajući prenos.(1OSTINSKASOHA II

250«*.Den BraunKole se okrete dok je gnev u njemu rastao. Namamili su nas na sprat po-moću interfona! Pretraživši drugu stranu ambara, on otkri dug niz konjskihboksova. Konja nije bilo. Očigledno, vlasniku je bila draža druga vrsta konj-ske snage; boksovi su preuređeni u impresivan parking. Zadivljujuća zbirka -

rols rojs oldtajmer, aston martin sportski dvosed takođe oldtajmer, porše 356.Poslednji boks bio je prazan.Kole pritrča i vide mrlje od ulja na tlu. Ne mogu otići sa imanja. Prilazniput i kapiju preprečila su dvoja patrolnih kola, upravo da spreče nešto ovako."Gospodine?" Agent pokaza niz boksove.Stražnja klizna vrata ambara bila su otvorena ka mračnoj, blatnjavoj padi-ni talasastih polja koja se protezaše u noć iza ambara. Kole pritrča vratima,pokušavajući da nešto razazna u mraku. Jedino što je mogao da vidi bili sunejasni obrisi šume u daljini. Ovu šumovitu dolinu je verovatno presecalo nadesetine puteljaka i lovačkih staza kojih nije bilo na karti, ali je Kole bio si-guran da njegov plen neće stići do šume. "Pošalji ljude tamo. Verovatno suse već zaglavili negde u blizini. Ti šmekerski sportski automobili ne moguda savladaju ovakav teren.""Hm, gospodine?" Agent je pokazivao na tablu s ključevima od kola. Nat-pisi iznad zakačaljki nosili su poznata imena.DAJMLER... ROLS ROJS... ASTON MARTIN... PORŠE...Poslednja zakačaljka bila je prazna.Kada je pročitao natpis iznad nje, Kole je znao daje u nevolji.

to/UE 61Rendž-rover je bio Java Black Pearl, sa pogonom na sva četiri točka, stan-dardnim prenosnim sistemom, polipropilenskim reflektorskim farovimaizuzetne snage, zaštićenim stražnjim svetlima i upravljačem na desnoj strani.Langdonu je bilo drago što ne vozi on.Tibingov sluga Remi, po naređenju svog gospodara, impresivno je raa-nevrisao vozilom preko mesečinom osvetljenih polja iza zamka Vilet. Bezsvetala, prešao je preko otvorenog brežuljka i sada su se spuštali niz dugupadinu, udaljavajući se sa imanja. Izgledalo je da ide ka iskrzanoj silueti šu-movitog terena u daljini.Langdon se, noseći ključni kamen, okrenu na suvozačkom sedištu i po-gleda Tibinga i Sofi na stražnjem sedištu kola."Kako tvoja glava, Roberte?" upita Sofi zabrinuto.Langdon se na silu bolno osmehnu. "Bolje, hvala." Ubijala gaje.Pored nje, Tibing se osvrtao preko ramena na vezanog monaha zapušenihusta koji je ležao u skučenom prostoru za prtljag iza zadnjeg sedišta. Tibingje držao monahov pištolj u krilu. Kao na nekoj staroj fotografiji, ličio je naBritanca na safariju koji pozira pored svog ulova."Baš mi je drago što si svratio noćas, Roberte", reče Tibing, cereći se kaoda se zabavlja po prvi put posle ko zna koliko godina."Žao mi je što sam te umešao u ovo, Li.""Oh, daj, čekao sam čitavog svog života da budem umešan." Tibing po-

gleda pored Langdona kroz prednje staklo kola, ka dugom nizu žbunja. Po-tapša Remija po ramenu. "Upamti, bez kočenja - ne smeju da se vide svetla.Koristi ručnu kočnicu ako baš moraš. Hoću da malo zađemo u šumu. Nemarazloga da rizikujemo da nas primete iz kuće."Remi uspori i usmeri vozilo ka otvoru u živici. Kad je vozilo, drmusaju-ći se, došlo do zarasle staze, gotovo istog trenutka drveće iznad njih ugušimesečinu.Ništa ne vidim, pomisli Langdon, upinjući se da razazna bilo kakav obris.Bio je mrkli mrak. Grane su se češale o levu stranu vozila, i Remi malo ispra-vi pravac. Držeći volan više ili manje pravo, uveo ih je tridesetak metara du-blje u šumu."Divno ti ide, Remi", reče Tibing. "Trebalo bi da je ovo dovoljno daleko.Roberte, molim te pritisni lo malo plavo dugme ispod otvora za ventilaciju.Vidiš li ga?"Langdon pronađe dugine i prilisiiu ga.

252 4«Den BraunZamućena žuta svetlost rasprši se preko staze ispred njih, otkrivajući gu-sto rastinje sa obe strane staze. Svetici za maglu, shvati Robert. Taman do-voljno svetla da se održe na stazi, a ipak nedovoljno da ih odaju."Pa, Remi", veselo reče Tibing. "Svetla su uključena. Naši životi su utvojim rukama.""Kuda idemo?" upita Sofi."Staza se nastavlja oko tri kilometra u šumu", reče Tibing. "Ide prekoimanja i potom savija ka severu. Pod uslovom da ne naletimo ni na kakvubaru ili oboreno stablo, trebalo bi da neozleđeni izbijemo na zaustavnu tra-ku autoputa broj pet."Neozleđeni. Robertova glava se nije slagala. Obori pogled ka krilu, gde senalazio ključni kamen, bezbedno smešten u drvenoj kutiji. Intarzirana Ružana poklopcu vraćena je na mesto, i iako mu se u glavi mantalo, Robert je bionestrpljiv da ponovo ukloni intarziju i detaljnije prouči tekst ispod nje. Otkačipoklopac i poče da ga podiže kada mu Tibing položi ruku na rame straga."Strpljenja, Roberte", reče Tibing. "Neravno je i mračno. Ne daj bože danešto razbijemo. Ako nisi prepoznao pismo pri svetlosti, ništa bolje nećešproći ni po mraku. Usredsredimo se da stignemo u jednom komadu. Uskoroćemo imati vremena i za to."Langdon je znao da je Tibing u pravu. Klimnu i vrati poklopac na mesto,učvrstivši ga.Monah zaječa, boreći se sa remenima. Iznenada, poče divlje da se rita.Tibing se okrenu i preko sedišta uperi pištolj u njega. "Ne mogu da za-

mislim na šta se žalite, gospodine. Neovlašćeno ste ušli na moj posed i po-šteno odalamili mog prijatelja po glavi. Imao bih svako pravo da vas istogtrenutka ustrelim i ostavim da trunete u šumi."Monah se umiri."Jesi li siguran daje trebalo da ga povedemo?" upita Langdon."Prokleto siguran!" uzviknu Tibing. "Traže te zbog ubistva, Roberte. Ovajskot je tvoja karta do slobode. Policija očigledno čezne za tobom čim te jepratila do moje kuće.""Ja sam kriva", reče Sofi. "Oklopno vozilo je verovatno imalo predajnik.""Ne radi se o tome", reče Tibing. "Nisam iznenađen što vas je policijapronašla, ali jesam iznenađen što vas je pronašla Opus Dei. Na osnovu svegašto ste mi ispričali, ne mogu da zamislim kako je ovaj belko stigao do vas,ukoliko nije u kontaktu ili sa Sudskom policijom ili sa Ciriškom depozitnombankom."Langdon razmisli o tome. Bezu Faš je uporno tražio žrtveno jagnje zavečerašnja ubistva. A i Verne se okrenuo protiv njih sasvim iznenada, iakoje to bilo shvatljivo imajući na umu daje Langdon optužen za četiri ubistva."Ovaj monah nije sam, Roberte", reče Tibing, "i ako ne saznaš ko stoj iiza sveg;i, oboji' sli" u opasnosti. Dobre vrsli, prijatelju moj, jrsu da sada li

Da Vinčijev kod «&> 253držiš konce u svojim rukama. Ovaj monstrum iza mene ima informaciju kojati je potrebna, i gazda mu je sada sigurno prilično nervozan."Remi je ubrzavao, priviknuvši se na stazu. Prošli su kroz baru, popeli seuz mali uspon i ponovo počeli da se spuštaju."Roberte, da li bi bio ljubazan da mi dodaš taj telefon?" Tibing je pokazi-vao na telefon u kolima, ispred Langdonovog sedišta. Langdon mu ga pru-ži, i Tibing okrete neki broj. Čekao je veoma dugo, pre nego što se sa drugestrane podigla slušalica. "Ričarde? Jesam li te probudio? Naravno da jesam.Glupo pitanje. Zao mi je. Imam mali problem. Ne osećam se dobro. Remi ija moramo da skoknemo do Ostrva zbog mog lečenja. Pa, odmah, u stvari.Izvinjavam se stoje ovako na brzinu. Može li Elizabet da bude spremna zadvadesetak minuta? Znam, uradi najbolje što možeš. Vidimo se uskoro." Spu-stio je slušalicu."Elizabet?" upita Langdon."Moj avion. Koštala me je đavo i po."Langdon se okrete sasvim prema njemu i pogleda ga."Staje bilo?" upita Tibing. "Vas dvoje ne možete ostatiti u Francuskoj sačitavom Sudskom policijom za vratom. Biće mnogo bezbednije u Londonu."

I Sofi se bese okrenula ka Tibingu. "Mislite da pobegnemo iz zemlje?""Prijatelji moji, ja sam daleko uticajniji u civilizovanom svetu nego ovde.Pored toga, veruje se daje Gral u Velikoj Britaniji. Ako uspemo da otvorimoključni kamen, siguran sam da ćemo otkriti mapu koja će pokazati da smokrenuli u pravom smeru.""Mnogo rizikujete", reče Sofi, "time što nam pomažete. Nećete se bašsprijateljiti sa francuskom policijom."Tibing prezirno odmahnu rukom. "Završio sam sa Francuskom. Preseliosam se ovamo da bih pronašao ključni kamen. Taj posao je sada okončan.Neću mariti ni ako nikada više u životu ne vidim Vilet."Sofi nije bila ubeđena. "Kako ćemo proći pasošku kontrolu?"Tibing se zakikota. "Ja polećem sa Le Buržea - privrednog aerodromanedaleko odavde. Francuski lekari me čine nervoznim, tako da svake dvenedelje letim na sever da primim terapiju u Engleskoj. Sa obe strane plaćamza određene posebne povlastice. Kada budemo poleteli, možete da odlučiteda li želite da nas dočeka neko iz ambasade Sjedinjenih Država, ili ne."Langdon odjednom nije želeo da ima nikakve veze sa ambasadom. Jedinona staje mogao da misli bio je ključni kamen, natpis, i da li će ih on odvestido Grala. Pitao se da li je Tibing u pravu za Britaniju. Istina, većina savreme-nih legendi tvrdila je daje Gral negde u Ujedinjenom kraljevstvu. Čak se sadaverovalo i daje mitsko ostrvo kralja Artura, ostrvo Avalon, nije ništa dragodo Glaslonberi u Engleskoj. Gde god da se Gral nalazio, Langdon nikadanije ni zamišljao da će ga upravo on tražiti. Spisi Scmgreala. Istinita priča o

254Den BraunIsusu Hristu. Grobnica Marije Magdalene. Iznenada se osećao kao da te noćiživi u nekoj vrsti limba... u mehuriću u kojem ga stvaran svet ne može dotaći."Gospodine?" javi se Remi. "Da li zaista mislite da se zauvek vratite uEnglesku?""Remi, ne treba da brineš", uveri ga Tibing. "To što se vraćam u kraljičinookrilje ne znači da ću podvrgnuti svoje nepce kobasicama i kaši do kraja ži-vota. Očekujem da mi se tamo trajno pridružiš. Planiram da kupim jednu iz-vrsnu vilu u Devonširu, i sve tvoje stvari će nam tamo poslati istog trenutka.Avantura, Remi. Tako mi svega, avantura!"Langdon je morao da se nasmeje. Dok je Tibing nastavljao da melje osvojim planovima za trijumfalan povratak u Britaniju, Langdon je osećaokako ga zahvata zarazni entuzijazam tog čoveka.Langdon je odsutno posmatrao kako drveće prolazi pored njih, jezivobledo pod žutim svetlom farova za maglu. Bočni retrovizor je bio savijen kaunutra usled češanja o grane, i Langdon u njemu ugleda Sofi kako mirno sedi

na stražnjem sedištu. Dugo ju je tako gledao, i odjednom ga preplavi neoče-kivani talas prijatnosti. Uprkos svim svojim nevoljama te noći, Langdon jebio zahvalan što se našao u tako dobrom društvu.Nakon nekoliko minuta, kao da je iznenada osetila njegov pogled na sebi,Sofi se nagnu napred i stavi mu raku na rame, kratko ga stegnuvši. "Dobro si?""Da", reče Langdon. "Nekako."Sofi se zavali natrag na sedište, i Langdon vide kako joj se usne izvijajuu nežni osmeh. Shvati da se i sam ceri.Skvrčen u stražnjem delu rendž-rovera, Sajlas jedva daje mogao da diše.Ruke su mu bile savijene unatrag i čvrsto vezane za gležnjeve kuhinjskimkonopcem i lepljivom trakom. Pri svakoj neravnini na putu bol bi jurnuonjegovim istegnutim ramenima. Barem su uklonili pojas od kostreti. Nijemogao da diše kroz traku preko usta, a nosnice mu je polako začepljivalaprašina. Poče da kašlje."Mislim da se guši", reče Francuz, vozač, zvučeći zabrinuto.Britanac koji gaje bio udario štakom sada se okrete i proviri preko naslo-na sedišta, hladno se mršteći na njega. "Na sreću po tebe, mi Britanci cenimopristojnost čoveka ne prema saosećanju koje pokazuje prema prijateljima,nego saosećanju koje pokazuje prema neprijateljima." Britanac se naže pre-ma njemu i zgrabi lepljivu traku na njegovim ustima. Strgnuo ju je jednimbrzim potezom.Sajlasove usne kao da su se upravo zapalile, ali vazduh koji puku Iju u nje-gova pluća bio je dar od Boga.

Da Vinčijev kod «$? 255"Za koga radiš?" upita ga Britanac."Obavljam Božji posao", Sajlas odvrati, bolne vilice zbog Sofinog udarca."Pripadaš sekti Opus Dei", reče Tibing. To nije bilo pitanje."Vi ne znate ništa o meni.""Zašto Opus Dei želi ključni kamen?"Sajlas nije imao nameru da odgovori. Ključni kamenje bio veza sa Sve-tim gralom, a Sveti gral je bio ključ potreban da bi se zaštitila vera.Obavljam Božji posao. Put je u opasnosti.Sada, u rendž-roveru, sputan, Sajlas se plašio daje zauvek izneverio Uči-telja i biskupa. Nije bilo načina da stupi u kontakt sa njima i obavesti ih oužasnom razvoju događaja. Oni koji su me zarobili imaju ključni kamen!Doći će do Svetog grala pre nas! U zagušljivom mraku, Sajlas se molio. Pu-stio je svoj telesni bol da natopi molitvu.Čudo, Gospode. Potrebno mije čudo. Sajlas nije mogao da zna da će za

nekoliko sati upravo to i dobiti."Roberte?" Sofi ga je još uvek posmatrala. "Neobičan izraz ti je upravominuo licem."Langdon joj uzvrati pogled, shvatajući da mu je vilica čvrsto stisnuta i damu srce tuče kao ludo. Neverovatna misao mu bese pala na pamet. Da lijemoguće daje objašnjenje toliko jednostavno? "Moram da se poslužim tvojimtelefonom, Sofi.""Sada?""Mislim da sam upravo nešto shvatio.""Šta?""Reći ću ti za sekund. Treba mi tvoj telefon."Sofije bila zabrinuta. "Sumnjam da ga Faš prati, ali za svaki slučaj nekatraje manje od minut." Pružila mu je telefon."Kako da pozovem Sjedinjene Države?""Moraćeš da zoveš na račun primaoca poziva. Moj račun ne pokriva pre-kookeanske razgovore."Langdon okrene nulu, svestan da će narednih šezdeset sekundi dati od-govor na pitanje koje gaje mučilo čitave noći.

PofflJNUE 68Vf Tujorški urednik Džonas Fokman upravo je legao da spava kada je tele-1' J fon zazvonio. Malo je kasno za pozive, progunđa, podižući slušalicu.Glas telefonistkinje je pitao: "Prihvatate li poziv na vaš račun od RobertaLangdona?"Zbunjen, Džonas upali svetio. "Uh... naravno, u redu."Veza kliknu. "Džonas?""Roberte? Probudiš me i još mi to i naplatiš?""Džonas, izvini", reče Langdon. "Veoma kratko ću. Stvarno moram daznam. Rukopis koji sam ti dao. Da li si...""Roberte, izvini, znam da sam rekao da ću ti poslati redakcije ove nedeljeali pretrpan sam poslom. Sledećeg ponedeljka. Obećavam.""Ne brine me to. Moram da znam da li si nekome poslao kopije na čita-nje zbog komentara za korice a da mi nisi rekao?"Fokman je oklevao. Langdonov najnoviji rukopis - istraživanje istorijekulta boginje - uključivao je nekoliko odeljaka o Mariji Magdaleni koji ćenaići na vatreno neodobravanje. Iako je materijal bio dobro potkrepljen i po-tvrđen od strane drugih autoriteta, Fokman nije imao nameru da štampa ije-dan primerak Langdonove knjige a da prethodno ne obezbedi podršku ozbilj-nih istoričara i poznavaoca umetnosti. Džonas je odabrao deset poznatih imenaiz sveta umetnosti i poslao im rukopis zajedno sa propratnim ljubaznim pis-

mom u kojem ih je zamolio da napisu kratak komentar za korice. Fokmano-vo iskustvo je pokazalo da većina ljudi rado grabi priliku da vidi svoje imena knjizi."Džonas?" Langdon je insistirao. "Poslao si moj rukopis, zar ne?"Fokman se namršti, osećajući da Langdon nije srećan zbog toga. "Ruko-pis je čist, Roberte, i želeo sam da te iznenadim sjajnim komentarima."Pauza. "Jesi li poslao jedan primerak kustosu pariškog Luvra?""Šta misliš? U svom rukopisu se nekoliko puta pozivaš na kolekciju Luvra,njegove knjige su u tvojoj bibliografiji, a čovek se još dobro prodaje u ino-stranstvu. Sonijer je logičan izbor."Tišina na drugom kraju trajala je dugo. "Kada si ga poslao?""Pre oko mesec dana. Takođe sam pomenuo da ćeš uskoro boraviti u Pari-zu i predložio da popričate. Je li te ikada zvao da se sastanete?" Fokman zasta-de, trljajući oči. "Čekaj malo, zar ti ne bi trebalo da si u Parizu ove nedelje?""Ja jesam u Parizu."Fokman se uspravi u krevetu. "Zovcš na moj račun i/ Parizu'}"

Da Vinčijev kod 4? 257"Odbij mi to od honorara, Džonas. Je li ti Sonijer nešto odgovorio? Štaje rekao za rukopis?""Ne znam. Nije mi se još javio.""Pa, nemoj ga ni čekati. Moram da idem, ali ovo dosta toga objašnjava.Hvala.""Roberte..."Ali Langdon nije više bio na vezi.Fokman spusti slušalicu, odmahujući glavom u neverici. Pisci, pomisli.Čak i oni normalni su luđaci.U rendž-roveru, Li Tibing prsnu u smeh. "Roberte, kažeš da imaš rukopiso tajnim društvima, i da gaje tvoj urednik poslao tom tajnom društvu?"Langdon klonu. "Očigledno.""Surova podudarnost, prijatelju moj."Uopšte se ne radi o podudarnosti, znao je Langdon. Tražiti od Žaka So-nijera da preporuči rukopis o kultu boginje moglo se očekivati koliko i tražitiod Tajgera Vudsa da preporuči knjigu o golfu. Štaviše, bilo je gotovo zaga-rantovano da će se u svakoj knjizi koja se bavi ovom temom pomenuti Sion-ski priorat."Evo pitanja za milion dolara", reče Tibing, još uvek se cerekajući. "Dali je tvoj stav o Prioratu bio pozitivan ili negativan?"Langdon je sasvim jasno razumeo na šta Tibing zapravo cilja. Mnogi suse istoričali pitali zašto Priorat još uvek krije spise Sangreala. Neki su sma-

trali da je sve davno trebalo podeliti sa svetom. "Nisam zauzeo nikakav stavu vezi sa postupkom Priorata.""Misliš, nepostupkotn."Langdon slegnu ramenima. Tibing je očigledno bio na strani onih kojisu smatrali da je dokumente trebalo obelodaniti. "Samo sam izneo istorij-ske činjenice o bratstvu i opisao ih kao savremeno društvo obožavalaca bo-ginje, čuvare Grala, i zaštitnike drevnih dokumenata."Sofi ga pogleda. "Da li si pomenuo ključni kamen?"Langdon ustuknu. Pomenuo gaje. Mnogo puta. "Pisao sam o navodnomključnom kamenu kako bih pokazao na šta je sve Priorat spreman kako bizaštitio spise Sangreala."Sofi je bila zapanjena. "Mislim da to objašnjava zastoje pisalo P.S. Pro-nađi Roberla Langc/ona."Langdon je sumnjao da je nešto drugo u tom dokumentu potaklo Sonije-rovo inleresovanje, ali o toj lani bi razgovarao sa Sofi da su sami."Dakle" ivčc Soli, "lug:io si kapelanu hašu."

258^Den Braun"Molim?" upita Langdon."Rekao si mu da nikada nisi imao kontakte sa mojim dedom.""I nisam! Moj urednik mu je poslao rukopis.""Razmisli malo, Roberte. Ako kapetan Faš nije pronašao kovertu u kojojje tvoj urednik poslao rukopis, morao je da zaključi da si ga ti poslao." Sofizastade. "Ili, još gore, da si ga sam dostavio i potom lagao o tome."Kada je rendž-rover stigao na aerodrom Le Burze, Remi ih odveze domalog hangara na udaljenom kraju piste. Dok su se približavali, neuredničovek u izgužvanom kaki kombinezonu žurno izađe iz hangara, mahnu im,i otvori ogromna metalna klizna vrata, otkrivajući uglancani beli mlažnjak.Langdon je zurio u svetlucavi avion. "To je Elizabet?"Tibing se naceri. "Brža je od prokletog voza ispod Kanala."Čovek u kaki kombinezonu požuri ka njima, žmirkajući naspram farova."Gotovo smo spremni, gospodine", viknu, otkrivajući britanski akcenat."Izvinjavam se zbog kašnjenja, ali iznenadili ste me i..." Zaustavi se upolarečenice kad se grupa iskrcala iz kola. Gledao je u Sofi i Langdona, potomu Tibinga.Tibing reče: "Moji saradnici i ja imamo hitnog posla u Londonu. Nemavremena za gubljenje. Molim te spremi se da krenemo odmah." Dok je go-vorio, Tibing izvadi pištolj iz kola i predade ga Langdonu.Pilotove oči se iskolačiše kad vide pištolj. Priđe Tibingu i prošaputa:"Gospodine, najiskrenije se izvinjavam, ali moja dozvola za diplomatske le-

tove odnosi se samo na vas i vašeg slugu. Ne mogu da povezem i vaše goste.""Ričarde", reče Tibing, toplo se osmehujući, "dve hiljade funti sterlinga itaj napunjeni pištolj kažu da možeš da primiš i moje goste." Pokaza na rendž--rover. "I tog nesrećnika pozadi."

E(X3LflVLJE 69Dva garet TFE-731 motora mlažnjaka hoker 731 zagrmeše i avion se vinuka oblacima poput brzo isukanog mača. Napolju, aerodrom Le Burze gu-bio se zapanjujućom brzinom.Bežim iz zemlje, pomisli Sofi, dok joj je telo bilo prilepljeno za kožnosedište. Sve do tog trenutka, verovala je da će igra mačke i miša, koju jeigrala sa Fašom, moći nekako da se opravda pred Ministarstvom odbrane.Pokušavala sam da zaštitim nevinog čoveka. Pokušavala sam da ispunimposlednju želju svog dede. Ta mogućnost opravdanja, Sofi je znala, upravoje nestala. Napuštala je zemlju, bez dokumenata, prateći čoveka za kojim jeraspisana poternica, i vodeći sa sobom vezanog taoca. Ukoliko je 'granicarazuma' ikada postojala, ona ju je upravo prešla. Gotovo brzinom zvuka.Sofi je sedela pored Langdona i Tibinga, blizu prednjeg dela kabine -Fan Jet Executive Elite Design, sudeći po zlatnoj pločici na vratima. Plišanepokretne stolice bile su pričvršćene za šine na podu i mogle su se pomeratioko pravougaonog stola od čvrstog drveta. Minijaturna sala za sastanke.Otmeno okruženje, međutim, nije uspevalo da otmenom učini i scenu u stra-žnjem delu aviona gde je, u odvojenom delu za sedenje pored toaleta, Tibin-gov sluga Remi sedeo sa pištoljem u ruci, nevoljko izvršavajući Tibingovanaređenja da čuva krvavog monaha koji je ležao pod njegovim nogama sve-zan i smotan poput nekakvog prtljaga."Pre nego što posvetimo pažnju ključnom kamenu", reče Tibing, "pitamse da li biste mi dopustili nekoliko reci." Zvučao je zabrinuto, poput ocakoji se sprema da svojoj deci priča o pčelama i cveću. "Prijatelji moji, shva-tam da sam na ovom putovanju samo gost, i time sam počastvovan. Ipak,kao neko koje proveo čitav svoj život u potrazi za Gralom, osećam da mijedužnost da vas upozorim da ste na pragu da zakoračite na stazu sa koje, bezobzira na opasnosti, nema povratka." Okrete se ka Sofi. "Gospođice Nevo,vaš deda vam je dao ovaj kripteks u nadi da ćete tajnu Svetog grala sačuvati.""Jeste.""Razume se, osećate obavezu da pratite trag, kuda god on vodio."Sofi klimnu glavom, iako je imala još jednu motivaciju. Istinu o svojojporodici. Uprkos Langdonovim uveravanjima da ključni kamen nema nika-kve veze sa njenom prošlošću, Sofi je još uvek osećala daje nešto duboko

lično upleteno u ovu misteriju - kao daje taj kripteks, koji je njen deda na-pravio sopstvenim rukama, pokušavao nešto da joj kaže. Da joj ponudi nekuvrstu objašnjenja pra/.ninc koja ju je proganjala svih ovih godina.

260Den Braun"Vaš deda i trojica drugih ljudi stradali su večeras", nastavi Tibing, "i toda bi ovaj ključni kamen sačuvali od Crkve. Opus Dei je umalo došao u po-sed ključnog kamena. Razumete, nadam se, da vas to dovodi u izuzetno od-govoran položaj. Predata vam je baklja. Plamen star dve hiljade godina kojine sme da se ugasi. Ta baklja ne srne da padne u pogrešne ruke." Zastade,gledajući u kutiju od ružinog drveta. "Shvatam da vam nije pružena moguć-nost izbora, gospođice Nevo, ali imajući na umu ulog, morate u potpunostiprihvatiti tu odgovornost... ili je morate preneti na nekoga.""Deda je kripteks dao meni. Sigurna sam daje mislio da mogu da se no-sim sa odgovornošću."Tibing je izgledao ohrabreno, ali još uvek ne i ubeđeno. "Dobro. Snažnavolja je neophodna. Ipak, zanima me da li razumete da, ukoliko sa uspehomotključate ključni kamen, to će povući daleko veće iskušenje.""Kako to?""Draga moja, zamislite da iznenada imate mapu koja otkriva mesto nakojem se nalazi Sveti gral. U tom trenutku, u vašem će se posedu nalazitinešto što zauvek može da izmeni istoriju. Bićete čuvar tajne za kojom je čo-vek vekovima tragao. Bićete suočeni sa odgovornošću otkrivanja istine svetu.Onoga koji to učini mnogi će slaviti, ali će ga mnogi i prezirati. Pitanje jeda li ćete vi imati snagu potrebnu da se takav zadatak izvede."Sofije ćutala. "Nisam sigurna daje na meni da donesem tu odluku."Tibingove obrve se izviše u luk. "Ne? Ukoliko to nije na onome ko po-seduje ključni kamen, na kome je?""Na bratstvu koje je uspešno čuvalo tajnu toliko dugo.""Priorat?" Tibing je bio skeptičan. "Ali kako? Bratstvo je večeras razbi-jeno. Obezglavljeno, kao što ste i sami rekli. Nikada nećemo znati da li ih jeneko prisluškivao ili se među njih ubacio špijun, ali ostaje činjenica dajeneko razotkrio identitet četvorice glavnih članova. Ne bih verovao nikomeko u ovom trenutku istupi iz bratstva.""Dakle, koji je tvoj predlog?" upita Langdon."Roberte, ti znaš kao i ja da Priorat nije štitio istinu svih ovih godina dabi ona skupljala prašinu doveka. Čekali su pravi istorijski trenutak da tajnupodele sa svetom. Čekali su vreme kada će svet biti spreman da podneseistinu.""I ti veruješ daje taj trenutak došao?" upita Langdon.

"U potpunosti. Ne bi moglo biti očiglednije. Svi istorijski znaci nalazese na mestu, a pored toga, ako Priorat nije uskoro nameravao da otkrije svo-ju tajnu, zašto je Crkva napala baš sada?"Sofi reče: "Monah nam još uvek nije rekao zašto je to uradio.""Monahov razlog je razlog Crkve", odgovori Tibing, "težnja da se uništedokumenti koji otkrivaju veliku prevaru. Crkva se večeras približila više negoikad, a Priorat je svoje poverenje poklonio vama, gospođice Ncvo. Zadatak

Da Vinčijev kod <&» 261spašavanja Svetog grala jasno podrazumeva da treba da sprovedete u delokonačnu želju Priorata da sopšti istinu svetu."Langdon se umeša. "Li, koliko je umesno tražiti od Sofi da donese tu od-luku kada je tek pre sat vremena saznala da spisi Sangreala postoje."Tibing uzdahnu. "Izvinjavam se ako vas pritiskam, gospođice Nevo. Odu-vek sam verovao da te dokumente treba obelodaniti, ali naposletku, odlukaje vaša. Ja jednostavno smatram daje važno da razmislite o onome što će sedesiti ukoliko uspemo da otvorimo ključni kamen.""Gospodo", reče Sofi, odlučnim glasom. "Da vas citiram, 'Ne pronalazitevi Gral, nego Gral pronalazi vas.' Odlučila sam da verujem da me je Gralpronašao sa razlogom, i kada dođe vreme, znaću šta treba da radim."Obojica su bila zaprepaštena."U tom slučaju", reče ona, pokazujući na kutiju od ružinog drveta, "ide-mo dalje."

MlNUE 10Stojeći u salonu zamka Vilet, poručnik Kole je, obeshrabren, posmatraovatru koja je zamirala. Kapetan Faš bese stigao nekoliko trenutaka ranijei sada se nalazio u susednoj prostoriji, urlajući preko telefona, pokušavajućida upravlja neuspešnim pokušajima da se pronađe nestali rendž-rover.Do sada je već mogao stići bilo kuda, pomisli Kole.Nakon što se oglušio o Fašovo izravno naređenje i po drugi put izgubioLangdona, Kole je bio zahvalan što je ekipa kriminalističko-istraživačketehnike u podu otkrila rupu od metka, koja je barem potvrđivala Koleovetvrdnje daje hitac ispaljen. Ipak, Faš je bio loše volje, i Kole je osećao daće biti gadnih posledica po njega kada se prašina slegne.Na nesreću, tragovi na koje su ovde nailazili nisu bacali nimalo svetla naono što se odigravalo, niti na to ko je umešan. Crni audi ispred bio je iznaj-mljen na lažno ime i plaćen lažnom kreditnom karticom, a otisci pronađeniu kolima nisu se poklapali ni sa jednima u Interpolovoj bazi podataka.Jedan agent žurno uđe u dnevnu sobu, grozničavog pogleda. "Gde je ka-petan Faš?"

Kole jedva daje podigao pogled satinjajućeg žara. "Telefonira.""Završio sam", brecnu se Faš, ulazeći u prostoriju. "Šta imate?"Drugi agent reče: "Gospodine, Centrala se upravo čula sa Andreom Ver-neom iz Ciriške depozitne banke. Želi da nasamo razgovara sa vama. Menjasvoj iskaz.""Zar?" upita Faš.Kole sada podiže pogled."Verne priznaje da su Langdon i Nevo neko vreme bili u njegovoj bancivečeras.""To smo shvatili", reče Faš. "Zastoje lagao o tome?""Rekao je da će razgovarati samo sa vama, ali pristao je na punu saradnju.""U zamenu za šta?""U zamenu za to da se ime njegove banke ne pominje u vestima, kao ida mu pomognemo da povrati ukradenu imovinu. Zvuči kao da su Langdoni Nevo ukrali nešto iz Sonijerovog sefa.""Šta?" izlete Koleu. "Kako?"Pogleda prikovanog na drugog agenta, Faš se nije obazirao na Kolea."Šta su to ukrali?""Verne nije ulazio u detalje, ali zvuči kao daje spreman da učini bilo štakako bi to povratio."

Da Vinčijev kod •&» 263Kole pokuša da zamisli kako se tako nešto moglo dogoditi. Možda suLangdon i Nevo uzeli bankarskog službenika za taoca? Možda su primoraliVernea da otvori Sonijerov sef i omogući im da pobegnu u oklopnom kami-onu. Koliko god to zvučalo izvodljivo, Kole teško daje mogao da zamislidaje Sofi Nevo umešana u tako nešto.Iz kuhinje, još jedan agent pozva Faša. "Kapetane? Proveravam najvaž-nije brojeve gospodina Tibinga i upravo razgovaram sa aerodromom LeBurze. Imam loše vesti."Trideset sekundi kasnije, Faš se pakovao i pripremao da napusti zamakVilet. Upravo je saznao da je Tibing u blizini imao privatni mlažnjak, naaerodromu Le Burze, i daje isti avion poleteo pre oko pola sata.Predstavnik aerodroma sa kojim je razgovarao tvrdio je da ne zna ko jeu avionu, niti kuda se avion zaputio. Poletanje nije ranije najavljeno, a planleta nije priložen. Krajnje protivno zakonima, čak i za mali aerodrom. Fašje bio uveren da će, ukoliko primeni prave mere, dobiti odgovore koji sumu potrebni."Poručnice Kole", zagunđa Faš, krećući ka vratima. "Nemam drugog iz-bora nego da vam poverim istragu kriminalističke tehnike koja se ovde vodi.Pokušajte da uradite nešto kako valja, za promenu."

tolUE TIKada je avion stabilizivao visinu, usmeren ka Engleskoj, Langdon pažljivopodiže kutiju od ružinog drveta iz svog krila. Polažući je na sto, osećaoje sa koliko se iščekivanja Sofi i Tibing naginju napred.Otkopčavši i podigavši poklopac, Langdon je pažnju umesto na brojča-nike sa slovima na kripteksu - usredsredio na majušnu rupu sa unutrašnjestrane poklopca. Pomoću vrha penkala pažljivo skloni intarziju ruže, otkri-vajući tekst ispod nje. Sub Rosa, promrmlja, nadajući se da će mu novi po-gled na tekst razjasniti stvari. Koncentrišući se svim silama, Langdon je pro-učavao neobični tekst.

/ )Javačujlkto kativs itsordum čer anverdavuč upuko an ucidorop utusar unejn ianejlvals aralpmet do anemak do avalg ej čujlkavirkto ibet unitsi šahta aNakon nekoliko sekundi, osetio je kako ga ponovo obuzima prvobitna ner-voza. "Li, jednostavno ne mogu da ga odredim."Sa mesta na kojem je sedela, sa druge strane stola, Sofi još uvek nijemogla da vidi tekst, ali to što Langdon nije uspeo istog trenutka ila prepo-

Da Vinčijev kod ifc 265zna jezik iznenadilo ju je. Dedaje govorio jezik toliko nepoznat da čak nisimbolog ne može da ga identifikuje? Brzo je shvatila da to ne bi trebalo daje čudi. I mnoge druge tajne je Žak Sonijer skrivao od svoje unuke.Preko puta Sofi, Li Tibing je osećao da će se svakog trenutka raspući.Nestrpljiv da vidi tekst, drhtao je od uzbuđenja, naginjući se, pokušavajućida proviri preko Langdona."Ne znam", prošaputa Langdon zaneto. "Prvo sam pomisli daje semitski,ali sada nisam baš siguran. Većina primarnih semitskih jezika podrazumevanekudot. Ovaj ga nema.""Verovatno je u pitanju drevni jezik", natuknu Tibing."Nekudot?" upita Sofi.Tibing nije skidao pogled sa kutije. "Većina modernih semitskih pisamanema vokale i koristi nekudot - sićušne tačkice i crtice koje se pišu ili ispodkonsonanata ili u okviru njih - koji označavaju da uz njih stoji vokal. Isto-rijski gledano, nekudot je relativno savremeni dodatak jeziku."Langdon se još uvek nadnosio nad tekstom. "Sefardska transliteracija,možda?..."

Tibing više nije mogao da izdrži. "Možda da ja samo..." Naginjući se,odvukao je kutiju od Langdona i primakao je k sebi. Nije bilo sumnje dajeLangdon bio prilično dobro upoznat sa standardnim drevnim jezicima - po-put grčkog, latinskog, romanskih jezika - ali na osnovu letimičnog pogledana ovo; jezik, Tibing je mislio da izgleda specijalizovanije. Možda Raši pi-smo ili STA"M sa krunicama.Duboko uzdahnuvši, Tibing se naslađivao pogledom na urezani tekst.Nije progovarao veoma dugo. Svake sekunde osećao je kako mu samopo-uzdanje opada. "Zapanjen sam", reče. "Ovaj jezik nije nalik nijednom kojisam ikada video!"Langdon klonu."Mogu li ja da pogledam?" upita Sofi.Tibing se pravio daje nije čuo. "Roberte, rekao si ranije da ti se učiniloda si i pre video nešto nalik ovome?"Langdon je izgledao izmučeno. "Mislio sam da jesam. Nisam siguran.Pismo izgleda nekako poznato.""Li?" ponovi Sofi, očito nezadovoljna stoje izostavljena iz razgovora.i, "Mogu li da pogledam kutiju koju je moj deda napravio?",??;?" "Naravno, dušo", reče Tibing, gurnuvši kutiju ka njoj. Nije hteo da zvuči'?('? omalovažavajuće, iako je ovo nadilazilo Sofi Nevo. Ako britanski kraljevski

266Den Braunistoričar i simbolog sa Harvarda nisu mogli da odrede čak ni koji je jezik upitanju..."Aah", reče Sofi, nekoliko sekundi kasnije. "Trebalo je da pogodim."Tibing i Langdon se istovremeno okrenuše, zureći u nju."Da pogodite šta?" upita Tibing.Sofi slegnu ramenima. "Da pogodim da bi moj deda koristio ovaj jezik.""Hoćete da kažete da vi umete da. pročitate ovaj tekst?" uzviknu Tibing."I to lako", odvrati Sofi, očigledno uživajući. "Deda me je naučio ovajjezik kada sam imala samo šest godina. Govorim ga tečno." Nagnula se pre-ko stola, netremice gledajući Tibinga značajnim pogledom. "I iskreno, go-spodine, s obzirom na vašu odanost Kruni, iznenađena sam što ga vi nisteprepoznali."Istog trenutka, Langdon je shvatio.Nije ni čudo što je pismo izgledalo tako prokleto poznato!Pre nekoliko godina, Langdon je prisustvovao jednom događaju u har-vardskom muzeju Fog. Bil Gejts, koji je odustao od studija na Harvardu,

vratio se matičnoj instituciji da prikaže u muzeju jedan od svojih poseda odneprocenjive vredosti - osamnaest listova papira koje je nedavno bio kupiona aukciji na imanju Armana Hamera.Ponuda koju je dao i koja je pobedila - elegantnih 30,8 miliona dolara.Autor - Leonardo da Vinči.Osamnaest folija - sada poznatih kao Leonardov Kodeks Lester po njiho-vom čuvenom vlasniku, erlu od Lestera - bilo je sve što je ostalo od jedneod Leonardovih najveličanstvenijih svezaka: eseji i crteži koji su prikazivaliDa Vinčijeve napredne teorije o astronomiji, geologiji, arheologiji i hidro-logiji.Langdon nikada neće zaboraviti svoju reakciju nakon stoje čekao u redu ikonačno ugledao pergament od neprocenjive vrednosti. Krajnje razočaranje.Stranice su bile nečitljive. Uprkos tome što je bio divno očuvan i ispisanbesprekorno urednim rukopisom - grimiznim mastilom na krem papiru - ko-deks je izgledao kao gomila gluposti. Isprva je Langdon mislio da ne možeda ih pročita jer je Da Vinči koristio arhaični italijanski. Međutim, nakon štoih je pažljivije proučio, shvatio je da ne može da pronađe ni jednu jedinureč na italijanskom - niti jedno jedino slovo."Probajte sa ovim, gospodine", prošaputa asistent na štandu na kojem jerukopis bio izložen. Pokaza na malo ogledalo pričvršćeno za štand pomoćulanca. Langdon ga uze i prouči tekst u ogledalu.Istog trenutka, postao je jasan.Langdon je bio toliko nestrpljiv da prouči neke od ideja velikog misliocadaje potpuno zaboravio na jedan od brojnih umetničkih talenata tog čoveka- sposobnost da piše obrnutim pismom bukvalno nečitkim za bilo koga osimza njega samog. Istoričari su se još uvck raspravljali oko loga da lije Da

Da Vinčijev kod «*> 267Vinči pisao na taj način jednostavno da bi se zabavio, ili da mu ljudi ne bivirili preko ramena i krali ideje, ali to nije ni bilo važno. Da Vinči je radiokako je želeo.Sofi se nasmeja u sebi kad vide da je Robert shvatio na šta je mislila."Mogu da pročitam prvih nekoliko reci", reče ona. "Na engleskom su."Tibing je još uvek bio van sebe. "Šta se događa?""Tekst u ogledalu", reče Langdon. "Potrebno nam je ogledalo.""Nije nam potrebno", reče Sofi. "Kladim se da je ovaj furnir dovoljnotanak." Ona podiže kutiju od ražinog drveta, prinese je svetiljki na zidu i počeda proučava unutrašnju stranu poklopca. Njen deda nije zapravo mogao dapiše obrnutim rukopisom, te je stoga uvek varao tako što bi pisao normalnoi potom okretao papir i pratio olovkom obrnuti tekst. Sofi je pretpostavljaladaje spaljivanjem u drvetu otisnuo normalan tekst, a potom šmirglao pole-

đinu drveta dok nije postala sasvim tanka, poput lista papira, i dok tekst nijemogao da se vidi kroz drvo. Potom je jednostavno okrenuo parče drveta, iumetnuo ga u poklopac.Kad je približila poklopac svetlu, videla je daje u pravu. Jasni snop svet-losti prosijavao je kroz tanak sloj drveta, i tekst se pojavio kao odraz na unu-trašnjoj strani poklopca.Bio je čitljiv istog trenutka."Engleski", reče Tibing dubokim, grubim glasom, pognuvši glavu od sra-ma. "Moj maternji jezik."U stražnjem delu aviona, Remi Legaludek se upinjao da čuje glasovekoje je zaglušivala buka motora, ali razgovor koji se vodio napred nije semogao razaznati. Remiju se nije sviđalo kako su tekli događaji te noći. Uopštemi se nije sviđalo. Pogledao je vezanog monaha. Sada je ležao potpuno ne-pomično, pomiren sa sudbinom, ili možda, u nemoj molitvi za oslobođenje.

PofflJNUE 11Četiri i po hiljade metara iznad zemlje, Robert Langdon je osećao kako fi-zički svet bledi dok su se sve njegove misli usmeravale ka Sonijerovojpesmi u odrazu ogledala, koja je prosijavala kroz poklopac kutije.^^drevna reč mudrosti svitak otključavai njenu rasutu porodicu na okupu čuvaključ je glava od kamena od templara slavljenaa atbaš istinu tebi otkrivaSofi je brzo pronašla parče papira i prepisala tekst pisanim rukopisom.Kada je završila, sve troje su počeli da ga naizmenično čitaju. Bila je to nekavrsta arheoloških ukrštenih reci... zagonetka koja obećava da otkrije načinotvaranja kripteksa. Langdon polako pročita stihove.Drevna reč mudrosti svitak otključava... i njenu rasutu porodicu na okupučuva... ključ je glava od kamena od templara slavljena... a atbaš istinu tebiotkriva.Pre nego stoje mogao čak i da razmisli o tome kakvu su to drevnu lozin-ku stihovi otkrivali, Langdon je osetio kako nešto daleko fundamentalnijeodzvanja u njemu - metar u kojem je napisana pesma. Jampski pentametar.Veoma je često nailazio na ovaj metar dok je proučavao tajna društva ši-rom Evrope, a poslednji put je to bilo prošle godine u Vatikanskoj tajnojarhivi. Vekovima je jampski pentametar bio omiljeni pesnični metar učenihljudi širom sveta, od antičkog grčkog pisca Aihiloha do Šekspira, Millona,

Da Vinčijev kod •&» 269

Čosera i Voltera - hrabrih duša koje su verovale da ovaj metar poseduje mi-stična svojstva. Koreni jampskog pentametra bili su duboko paganski.Jamb. Dva stoga sa suprotnim naglaskom. Naglašeni i nenaglašeni. Jinjang. Uravnoteženi par. U nizu od po pet. Pentametar. Pet za pentagramVenere i sveti ženski princip."To je pentametar!" uzviknu Tibing, okrećući se ka Langdonu. "A stiho-vi su na engleskom! La lingua pura!"Langdon klimnu. Priorat je, poput mnogih evropskih tajnih društava kojasu bila u sukobu sa Crkvom, vekovima smatrao engleski jedinim evropskimčistim jezikom. Za razliku od francuskog, španskog i italijanskog, čiji su sekoreni nalazili u latinskom —jeziku Vatikana — engleski nije bio lingvističkipovezan sa rimskom propagandnom mašinerijom i stoga je postao sveti, tajnijezik onih bratstava koja su bila dovoljno obrazovana da bi ga mogla naučiti."Ova pesma", provalilo je iz Tibinga, "ne samo da se poziva na Gral,nego i na vitezove templare i rasutu porodicu Marije Magdalene! Šta bismojoš mogli želeti?""Šifru", reče Sofi, ponovo čitajući pesmu. "Zvuči kao da nam je potrebnaneka vrsta drevne reci mudrosti.""Abrakadabra?" predloži Tibing, dok su mu oči svetlucale.Reč od pet slova, pomisli Langdon, razmatrajući zapanjujući broj drev-nih reci koje bi se mogle smatrati recima mudrosti - izbor je dolazio iz mi-stičnih napeva, astroloških proročanstava, proglasa tajnih društava, Vikainkantacija, egipatskih magičnih čaralica, paganskih mantri. Lista je bilabeskonačna."Čini se da šifra", reče Sofi, "ima nekakve veze sa templarima." Pročitatekst naglas. "Ključ je glava od kamena od templara slavljena.""Li", reče Langdon, "templari su tvoja specijalnost. Imaš li nekakvu ideju?"Tibing je nekoliko sekundi ćutao, potom duboko uzdahnu. "Pa, glava odkamena je očito neka vrsta obeležja groba. Moguće je da se pesma odnosina nadgrobni spomenik koji su templari slavili kao Magdalenin grob, ali tonam ne pomaže mnogo jer nemamo predstavu o tome gde se grob nalazi.""Poslednji stih", reče Sofi, "kaže da će Atbaš otkriti istinu. Čula sam tureč. Atbaš.""Ne čudi me to", odgovori Langdon. "Verovatno si je čula na prvoj godinikriptografije. Atbaška šifra je jedan od najstarijih kodova poznatih čoveku."Naravno! pomisli Sofi. Čuveni hebrejski sistem šifrovanja.Atbaš je zaista bio deo rane obuke koju je Sofi dobila iz oblasti kriptogra-fije. Šifra je datirala iz 500. godine pre nove ere, i sada se koristila kao tipi-čan primer osnovne šeme rotacione supstitucije. Česti oblik jevrejskih krip-tograma, Atbaš je bila jednostavna šifra zamene zasnovana na hebrejskomalfabetu od dvadeset dva slova. U Atbašu, prvo slovo se zamenjivalo posled-

njim slovom, drugo slovo pivlposlrdnjini, i lako dalje.

270«*.Den Braun"Atbaš je sasvim prikladna šifra", reče Tibing. "Tekst koji je šifrovan po-moću Atbasa nalazi se svuda u Kabali, svicima sa Mrtvog mora, pa čak i uStarom zavetu. Jevrejski naučnici i mistici još uvek pronalaze skrivena znače-nja pomoću Atbaša. Priorat bi sasvim sigurno uključio Atbaš u svoja učenja.""Jedini problem", reče Langdon, "jeste to što mi nemamo ništa na šta bi-smo primenili ovaj sistem šifrovanja."Tibing uzdahnu. "Mora da se na nadgrobnoj ploči nalazi šifra. Moramoda pronađemo taj nadgrobni spomenik koji su slavili templari."Sofi je naslutila na osnovu mračnog izraza na Langdonovom licu da pro-nalaženje nadgrobnog spomenika templara neće biti mačji kašalj.Atbaš je ključ, mislila je Sofi. Ali nemamo vrata.Tri minute kasnije, Tibing mučenički uzdahnu i zavrte glavom. "Prijate-lji moji, potpuno sam zbunjen. Dozvolite da malo razmislim o ovome doknam donesem neke grickalice i obiđem Remija i njegovog gosta." Ustade izaputi se ka stražnjem delu aviona.Posmatrajući kako se Tibing udaljava, Sofi oseti umor.Napolju, tama pred zora bila je potpuna. Sofi je imala utisak kao da je za-vitlana kroz prostor bez ikakve predstave o tome gde će prizemiti. Budućidaje odrasla rešavajući dedine zagonetke, upravo sada je imala nelagodnipredosećaj da pesma pred njima sadrži informaciju koju još nisu uočili.Ovde postoji još nešto, rekla je sama sebi. Genijalno skriveno... ali ipakprisutno.Pored toga, misli joj je ispunjavao i strah da to što će naposletku pronaćiunutar kripteksa neće biti jednostavno poput "mape koja vodi do Svetoggrala." Uprkos Tibingovom i Langdonovom uverenju da se istina nalazi bašunutar mermernog cilindra, Sofi je prošla kroz dovoljno dedinih potraga zablagom da bi znala da Žak Sonijer svoje tajne ne otkriva tako lako.

te/UE 73Kontrolor leta u noćnoj smeni na aerodromu Le Burze dremao je ispred ra-darskog ekrana na kojem nije bilo ničeg, kada je kapetan Sudske policijepraktično razvalio vrata."Tibingov mlažnjak", grmeo je Bezu Faš, umarširavši u mali toranj."Kuda je otišao?"Prva reakcija kontrolora bio je smušeni, slabi pokušaj da zaštiti privat-nost svog britanskog klijenta — jedne od najcenjenijih mušterija aerodroma.Taj je pokušaj neslavno propao.

"U redu", reče Faš, "hapsim vas zato što ste dozvolili da privatni avionpoleti bez plana leta." Faš klimnu jednom agentu, koji priđe sa lisicama, iupravnik leta oseti kako ga preplavljuje užas. Pomisli na novinske članke ukojima se raspravljalo da li je kapetan nacionalne policije heroj ili napast.To pitaje upravo bese dobilo odgovor."Stanite!" kontrolor leta čuo je samog sebe kako jeca na prizor lisica."Mogu da vam kažem samo ovo. Ser Li Tibing često leti do Londona radilekarskog lečenja. Ima svoj hangar na aerodromu privredne namene BiginHil u Kentu. U okolini Londona."Faš mahnu čoveku sa lisicama da se skloni. "Da li se i večeras zaputioka Bigin Hilu?""Ne znam", iskreno reče kontrolor leta. "Avion je odleteo uobičajenomputanjom, a poslednje što je radar registrovao ukazuje na Ujedinjeno kra-ljevstvo. Najverovatnije je da ide na Bigin Hil.""Osim njega, da li se ukrcao još neko?""Kunem se, gospodine, da ja to nikako ne mogu da znam. Naši klijentimogu da se dovezu ravno do svojih hangara i ukrcaju šta god žele. Proveraputnika je odgovornost carinskih službenika na odredišnom aerodromu."Faš pogleda na sat, a potom na niz mlažnjaka parkiranih ispred termina-la. "Ukoliko idu na Bigin Hil, za koliko će sleteti?"Kontrolor leta je petljao po svojim papirima. "Kratak je to let. Njegov biavion mogao da bude na zemlji do... šest i trideset. Za petnaest minuta."Faš se namršti i okrenu se ka jednom od svojih ljudi. "Neka prevoz dođepo mene ovamo. Idem u London. I kontaktirajte lokalnu policiju u Kentu.Ne britanski MI5. Neću da se diže buka oko ovoga. Lokalnu policiju Kenta.Rccile im da hoću da Tibingovom avionu bude dozvoljeno da sleti. Zatimželim da ga opkole na pisti. Niko se neće iskrcati dok ja tamo ne stignem."

PofflJNUE 14" Jmljiva si", reče Langdon, gledajući u Sofi na drugom kraju kabine ho-V-^kera."Samo sam umorna", odgovori ona. "I ova pesma. Ne znam."Langdon se i sam tako osećao. Šum motora i nežno ljuljanje aviona de-lovali su hipnotički, a glava mu je još pulsirala na mestu gde gaje monahudario. Tibing je i dalje bio u stražnjem delu aviona, i Langdon odluči daiskoristi trenutak nasamo sa Sofi da joj saopšti nešto što gaje mučilo. "Mi-slim da delom znam zašto je tvoj deda odlučio da nas poveže. Mislim dapostoji nešto stoje želeo dati objasnim.""Istorija Svetog Grala i Marije Magdalene nije dosta?"Langdon nije bio siguran kako da nastavi. "Razdor između vas. Razlogzbog kojeg deset godina nisi govorila sa njim. Mislim da se možda nadao da

ću jato nekako ispraviti tako što ću ti objasniti ono što vas je razdvojilo."Sofi se vrpoljila na sedištu. "Nisam ti rekla šta nas je razdvojilo."Langdon ju je pažljivo posmatrao. "Prisustvovala si seksualnom obredu.Zar ne?"Sofi ustuknu. "Kako znaš?""Sofi, rekla si mi da si prisustvovala nečemu što te je ubedilo u to dajetvoj deda pripadnik tajnog društva. I šta god da si videla, uznemirilo te jedovoljno da sa njim ne progovoriš od onda. Znam dosta toga o tajnim dru-štvima. Nije mi potreban Da Vinčijev mozak da shvatim šta si videla."Sofi je zurila."Je li to bilo u proleće?" upita Langdon. "Negde u vreme ravnodnevnice?Sredina marta?"Sofi pogleda kroz prozor. "Bila sam na prolećnom raspustu na fakultetu.Došla sam kući nekoliko dana ranije.""Hoćeš li da mi pričaš o tome?""Radije ne bih." Iznenada se okrete natrag ka Langdonu, dok su joj seoči punile suzama. "Ne znam šta sam videla.""Jesu li bili prisutni i muškarci i žene?"Sekund kasnije, ona klimnu glavom."Obučeni u belo i crno?"Ona obrisa oči i potom klimnu, kao da se pomalo otvara. "Žene su bileu belim providnim odorama... sa zlatnim cipelama. Držale su zlatne sfere.Muškarci su nosili crne tunike i crne cipele."

Da Vinčijev kod <#? 273Langdon se upinjao da sakrije emocije, pa ipak nije mogao da poverujeu ono što sluša. Sofi Nevo je slučajno prisustvovala svetoj ceremoniji starojdve hiljade godina. "Maske?" pitao je, trudeći se da mu glas ostane miran."Androgine maske?""Da. Svi. Identične maske. Bele na ženama. Crne na muškarcima."Langdon je čitao opise ove ceremonije i shvatao njene mistične korene."To se zove Hieros Gamos", reče on obazrivo. "Datira od pre više od dvehiljade godina. Egipatski sveštenici i sveštenice su ga redovno izvodili u sla-vu reproduktivne moći žene." Zastade, naginjući se ka njoj. "A ako si ne-upućena prisustvovala obredu Hieros Gamos, mogu da zamislim da je biloprilično šokantno."Sofi je ćutala."Hieros Gamos na grčkom", nastavi on, "znači sveti brak.""Ritual koji sam ja videla nije bio nikakav brak.""Brak je zajednica, Sofi.""Misliš, kao u seksu."

"Ne.""Ne?" reče ona, dok su ga njene maslinaste oči ispitivale.Langdon povuče reč. "Pa... da, na neki način, ali ne onako kako mi todanas shvatamo." Objasnio joj je da, iako je ono što je videla verovatno ličilona seksualni ritual, Hieros Gamos nije imao nikakve veze sa erotikom. Bioje to duhovni čin. Istorijski posmatrano, seksualni čin je bio čin kroz koji sumuškarac i žena spoznavali Boga. Nekada su ljudi verovali daje muškaracduhovno nepotpun sve dok telesno ne spozna sveti ženski princip. Fizičkosjedinjenje sa ženom ostao je jedini način na koji muškarac može da posta-ne duhovno potpun i naposletku dostigne gnosis - spoznaju božanskog. Jošod vremena Iziđe, seksualni obredi su se smatrali jedinim mostom čovekakoji vodi od zemlje do neba. "Sjedinjenjem sa ženom", reče Langdon, "mu-škarac bi dostigao klimaktični trenutak kada bi mu um postao potpuno pra-zan i kada bi mogao da vidi Boga."Sofi je bila skeptična. "Orgazam kao molitva?"Langdon neodređeno slegnu ramenima, iako je Sofi u suštini bila u pra-vu. Fiziološki govoreći, muški klimaks je pratio delić sekunde u kojem nijebilo nikakvih misli. Kratki mentalni vakuum. Trenutak jasnoće tokom ko-jeg se mogao spoznati Bog. Gurui meditacije dostizali su slična stanja od-sustva misli bez seksa i često opisivali Nirvanu kao duhovni orgazam bezkraja."Sofi", reče Langdon tiho, "važno je da shvatiš daje pogled na seks kojisu ljudi nekada imali potpuno drugačiji od onog koji mi danas imamo. Seksje začelak novog života - vrhovno Čudo - a čuda je činio jedino Bog. Sposob-nost žene da stvori novi život u svojoj materici činio ju je svetom. Bogom.i Seksualni čin predstavljao je svetu /iijudnicu dve polovine ljudsko;1, duha -

274 «& Den Braunmuške i ženske - kroz koju je muška polovina mogla da dostigne duhovnucelovitost i jedinstvo sa Bogom. To što si videla nije imalo veze sa seksom,nego sa duhovnošću. Ritual Hieros Gamos nije perverzija. To je dubokosveta ceremonija."Njegove reci kao da su pogodile živac. Čitavo veče je Sofi bila izuzetnopribrana, ali sada, po prvi put, Langdon vide kako aura pribranosti počinjeda puca. Suze se javiše u njenim očima i ona ih obrisa rukavom.Pustio ju je da se smiri. Istina, ideja daje seks put ka Bogu isprva je bilašokantna. Langdonovi studenti Jevreji uvek su se zgražali kada bi im prviput rekao da je rana jevrejska tradicija podrazumevala ritualni seks. / to uHramu, ni više ni manje. Nekada su Jevreji verovali da se u Svetinji nadsvetinjama u Solomonovom hramu nalazi ne samo Bog nego i njegov moćniženski pandan, Šekina. Muškarci koji su tragali za duhovnom celovitošću

dolazili bi u Hram da posete sveštenice - ili hijerodule - sa kojima bi vodililjubav i iskusili božanstvo kroz fizičko sjedinjenje. Jevrejski tetragramatonYHWH - sveto ime Boga - zapravo je poticalo od Jehove, androginog fizi-čkog spoja muškog Jah i prehebrejskog naziva za Evu, Havah."Za ranu Crkvu", objasni Langdon nežnim glasom, "upotreba seksa kaosredstva direktnog komuniciranja sa Bogom predstavljala je ozbiljnu pretnjuosnovi moći katoličanstva. Ona je izostavljala Crkvu, poništavajući njen sa-moproklamovani status jedinog puta ka Bogu. Iz očiglednih razloga, veomasu se trudili da demonizuju seks i odbace ga kao ogavan i grešan čin. Ostalevelike religije su učinile isto."Sofi je ćutala, ali je Langdon osećao daje počinjala bolje da razume dedu.Bila je ironija stoje Langdon upravo isto predavanje održao studentima ra-nije tog semestra. "Da lije iznenađujuće što se osećamo konfliktno po pitanjuseksa?" pitao je svoje studente. "Naše drevno nasleđe i sama naša fiziologi-ja nam govore da je seks prirodan - dragoceni put ka duhovnom ispunjenju- dok ga savremena religija odbacuje kao sraman čin, učeći nas da se plaši-mo svojih seksualnih želja kao đavolje rabote."Langdon je odlučio da ne šokira svoje studente činjenicom da više od de-set tajnih društava širom sveta - od kojih su mnoga prilično uticajna -jošuvek izvode seksualne rituale, održavajući na taj način drevne tradicije u ži-votu. Lik koga glumi Tom Kruz u Širom zatvorenih očiju ovo je otkrio nateži način kada se ušunjao na zatvoren skup elite sa Menhetna i prisustvovaoHieros Gamosu. Na žalost, filmadžije su većinu detalja pogrešno prikazale,ali je suština bila tu - tajno društvo koje opšti kako bi veličalo magiju sek-sualnog sjedinjenja."Profesore Langdon?" Student iz zadnjih redova podiže ruku, pun nade."Da li vi to govorite da umesto što idemo u crkvu treba više da se bavimoseksom?"

Da Vinčijev kod «*• 275Langdon se zasmeja, odbijajući da zagrize mamac. Na osnovu onog stoječuo o žurkama na Harvardu, ta deca su se bavila seksom više nego dovoljno."Gospodo", reče, svestan da se nalazi na kliskom tlu, "dozvolite da vamsvima iznesem jedan predlog. Nisam toliko hrabar da opravdavam seks prebraka, a nisam ni toliko naivan da pretpostavim da ste svi bezgrešni anđeli,pa ću vam dati savet u vezi sa vašim seksualnim životom."Svi muškarci u amfiteatru su se nagnuli napred, pažljivo slušajući."Kada se sledeći put nađete sa ženom, zagledajte se u svoje srce i viditemožete li da pristupite seksu kao mističnom, duhovnom činu. Iskušajte sebei vidite da li možete da pronađete onu iskru božanskog koju muškarac možeda dostigne jedino kroz sjedinjenje sa svetim ženskim principom."

Studentkinje su se nasmešile sa razumevanjem, klimajući potvrdno.Studenti su razmenili dvosmisleno kikotanje i neumesne šale.Langdon uzdahnu. Muškarci na fakultetu bili su još dečaci.Sofi oseti hladnoću na čelu kada je naslonila glavu na prozor aviona itupo zurila u prazninu, pokušavajući da shvati ono što joj je Langdon upravorekao. Oseti kako se novo žaljenje rađa u njoj. Deset godina. Zamislila jegomilu nepročitanih pisama koja joj je deda slao. Sve ću ispričati Robertu.Ne okrenuvši se od prozora, Sofi poče da priča. Tiho. Plašljivo.Oseti kako se vraća unatrag... i ponovo se nalazi u šumarku ispred dedi-nog zamka u Normandiji... pretražujući praznu kuću, zbunjena... kako čujeglasove odnekud ispod nje... i potom pronalazi skrivena vrata. Polako se spu-štala niz kamene stepenice, korak po korak, silazeći u podrumsku pećinu.Mogla je da oseti vazduh koji je mirisao na zemlju. Hladan i lagan. Bio jemart. U senci svog skrovišta na stepenicama, posmatrala je kako se nepo-znati ljudi njišu i pevaju pri treperavoj svetlosti narandžastih sveca.Sanjam, rekla je samoj sebi. Ovo je san. Sta bi drugo moglo biti?Žene i muškarci su stajali naizmenično, crno, belo, crno, belo. Divne pro-vidne odore koje su žene nosile njihale su se kad su podigle ruke sa zlatnimkuglama i u isti glas izgovorile: "Bila sam s tobom na početku, u vreme ra-đanja svega stoje sveto, rodila sam te iz materice pre početka vremena."Žene su spustile svoje kugle i svi su se njihali napred-natrag kao u tran-su. Slavili su nešto u središtu kruga.U šta to gledaju ?Glasovi su se sada ubrzali. Glasnije. Brže."Žena koju gledaš je ljubav!" Vikale su žene, ponovo podižući kugle.Muškarci su odgovorili: "Njeno prebivalište je večnost!"

276 <&>Den BraunPojanje se ponovo ustalilo. Ubrzalo. Sada je grmelo. Brže. Učesnici kro-čiše unapred i kleknuše.Tog trenutka, Sofi je konačno mogla da vidi šta su to svi posmatrali.Na niskom, ukrašenom oltaru u središtu kruga ležao je čovek. Bio je nag,ležao je na leđima i nosio crnu masku. Sofi je istog trenutka prepoznala teloi beleg na ramenu. Gotovo je uzviknula. Grand-pere! I sam taj prizor bi ješokirao, pa ipak, bilo je još toga.Na njemu se nalazila naga žena sa belom maskom, a njena gusta srebrnakosa lepršala je iza nje. Telo joj je bilo punačko, daleko od savršenog, a nji-hala se u ritmu pojanja - vodeći ljubav sa Sofinim dedom.Sofije želela da se okrene i pobegne, ali nije mogla. Kameni zidovi peći-ne zatočili su je dok je pojanje dostizalo grozničavi vrhunac. Krug učesnika

sada kao da je pevao, dok se buka u krešendu podizala do ludila. Uz izne-nadan urlik, činilo se da čitava prostorija dostiže vrhunac. Sofi nije moglada diše. Iznenada je shvatila da tiho jeca. Okrenula se i bez glasa oteturalauz stepenice, iz kuće, i drhteći se odvezla natrag u Pariz.

POOUIVUET urboprop avion na čarter letu upravo je preletao bleštava svetla Monaka kad1 Aringarosa po drugi put završi razgovor sa Fašom. Posegnuo je za vrećicomza povraćanje ali se osećao suviše isceđenim da bi još nešto izašlo iz njega.Samo neka se završi!Fašovi najnoviji podaci činili su se besmislenima, pa ipak gotovo ništaviše večeras nije imalo smisla. Šta se dešava? Sve se divlje otimalo kontroli.U šta sam to umešao Sajlasa ? U šta sam to umešao sebe!Na nesigurnim nogama, Aringarosa ode do pilotske kabine. "Moram dapromenim odredište."Pilot ga pogleda preko ramena i nasmeja se. "Šalite se, zar ne?""Ne. Moram smesta da stignem u London.""Oče, ovo je čarter let, a ne taksi.""Platiću vam dodatno, naravno. Koliko treba? London je samo sat vre-mena dalje na severu i gotovo da ne zahteva promenu smera, tako da...""Ne radi se o novcu, oče, nego o drugim pitanjima.""Deset hiljada evra. Odmah."Pilot se okrete, očiju širom razrogačenih u šoku. "Koliko? Kakav to sve-štenik nosi toliku količinu gotovine?"Aringarosa se vrati do svoje akten tašne, otvori je i izvadi jednu obvezni-cu koja je glasila na donosioca. Pruži je pilotu."Staje ovo?" upita pilot."Obveznica Vatikanske banke od deset hiljada evra koja glasi na dono-sioca."Pilot je izgledao nepoverljivo."To je isto kao gotovina.""Samo gotovina je gotovina", reče pilot, vraćajući mu obveznicu.Aringarosa se osećao slabim dok se pridržavao za vrata pilotske kabine."Ovo je pitanje života ili smrti. Morate mi pomoći. Moram da stignem uLondon."Pilot je posmatrao biskupov zlatni prsten. "Pravi dijamanti?"Aringarosa pogleda prsten. "Nikako ne bih mogao da vam ga dam."Pilot slegnu ramenima, okrećući se i ponovo se usredsređujući na vetro-bransko staklo.

Aringarosa oseti narastu juću tugu. Pogleda prsten. Sve stoje on predstav-ljao je ionako trebalo da izgubi. Nakon trenutka koji je trajao kao večnost,on skidc prsten sa prsta i ne/no p,;\ položi na komandnu tablu.

278Deri BraunPokunjeno se povuče iz kabine i ponovo sede. Petnaest sekundi kasnije,mogao je da oseti kako pilot skreće nekoliko stepeni ka severu.Sve je počelo kao sveta stvar. Genijalno zamišljen plan. Sada, poput kuleod karata, sve se rušilo... a kraj nije bio ni na vidiku.

talUE 16Langdon je video da je Sofi još uvek potresena nakon što mu je ispričalasvoje iskustvo sa Hieros Gamosom. Langdon je bio zapanjen. Ne samo daje Sofi prisustvovala čitavom ritualu, nego je upravo njen deda bio svešte-nik rituala... Veliki majstor Sionskog priorata. Upečatljiva družina. Da Vinči,Botičeli, IsakNjutn, Viktor Igo, Žan Kokto... ZakSonijer."Ne znam šta još da ti kažem", nežno reče Langdon.Sofine oči sada su bile tamnozelene, pune suza. "Othranio me je kao sop-stvenu kćerku."Langdon je prepoznao emociju koja je bujala u njenim očima. Bilo je tokajanje. Udaljeno i duboko. Sofi Nevo je odbacila svog dedu, a sada ga jevidela u potpuno drugom svetlu.Napolju, zora je brzo stizala, u grimiznoj auri koja se skupljala sa desnestrane aviona. Ispod njih, zemlja još uvek bese crna."Hrana, dragi moji?" Tibing im se trijumfalno pridružio, noseći nekoli-ko limenki koka-kole i kutiju starih krekera. Nadugačko se izvinjavao zbogograničenog izbora namirnica. "Naš prijatelj monah još uvek nije progovo-rio", zvonko je objavio, "ali dajte mu vremena." Zagrizao je kreker i pogle-dao pesmu. "Dakle, mila moja, ima li napretka?" Gledao je Sofi. "Šta to vašdeda pokušava ovim da nam kaže? Gde se do đavola nalazi ta nadgrobnaploča? Nadgrobni kamen koji su slavili templari."Sofi odmahnu glavom i nastavi da ćuti.Dok je Tibing ponovo zaranjao u stihove, Langdon otvori limenku kole iokrete se ka prozoru, misli preplavljenih prizorima tajnih rituala i nerešenihšifri. Ključ je glava od kamena od templara slavljena. Otpio je veliki gutljajiz limenke. Nadgrobni kamen koji su slavili templari. Kola je bila topla.Veo noći nestajao je brzo, i dok je posmatrao čudesnu promenu, Langdonugleda svetlucavi okean kako se prostire ispod njih. Engleski kanal. Nemajoš mnogo.Langdon je želeo da svetlost dana donese još jedno prosvetljenje, ali što

je svetlije postajalo napolju, osećao se udaljenijim od istine. Čuo je ritamjampskog pentametra i pojanje, Hieros Gamos i sveti obred, kako odzvanjajuuporedo sa šumom aviona.Ključ je glava od kamena od templara slavljena.Avion je ponovo leteo iznad kopna kada ga pogodi munja prosvetljenja.Langdon desnu praznu limenku kole o sto. "Nećete verovati", reče, okrećućise ka ostalima. "Nadgrobni kamen lemplara - shvatio sam staje to."

280 <&? Den BraunTibingove oči se razrogačiše i dostigoše veličinu tanjirića. "Znaš gde senalazi nadgrobna ploča?"Langdon se nasmeši. "Ne gde se nalazi. Nego šta je to."Sofi se nagnu kako bi bolje čula."Mislim da se glava od kamena odnosi bukvalno na sam kamen, na ka-menu glavu", objasni Langdon, uživajući u poznatom uzbuđenju naučnogotkrića. "Ne na obeležje groba.""Na kamenu glavu?" upita Tibing.Sofije izgledala jednako zbunjeno."Li", reče Langdon, okrećući se. "Za vreme inkvizicije, Crkva je vitezo-ve templare optužila za razna svetogrđa, zar ne?""Tačno. Izmislili su razne vrste optužbi. Sodomija, uriniranje po krstovi-ma, obožavanje đavola, pozamašan spisak.""I na tom spisku se nalazilo i obožavanje lažnih idola, zar ne? Tačnije,Crkva je optužila templare da tajno izvode rituale u kojima se mole isklesa-noj kamenoj glavi... paganskombogu...""Bafometu!" uzviknu Tibing. "Zaboga, Roberte, u pravu si! Kamena gla-va koju su slavili templari!"Langdon brzo objasni Sofi daje Bafomet bio paganski bog plodnosti kojije povezivan sa kreativnom moći reprodukcije. Bafometova glava predstav-ljala se kao glava ovna ili jarca, čestog simbola razmnožavanja i plodnosti.Templari su slavili Bafometa tako što bi okružili kamenu repliku njegoveglave i pojali molitve."Bafomet", kikotao se Tibing. "Ceremonija je slavila kreativnu magijuseksualnog sjedinjenja, ali papa Kliment je ubedio sve da je Bafometovaglava u stvari glava đavola. Papa je glavu Bafometa upotrebio da zapečatisvoju borbu protiv templara."Langdon potvrdi. Moderno verovanje u rogatog đavola poznatog kaoSatana imalo je korene u Bafometu i pokušajima Crkve da odbace rogatogboga plodnosti kao simbol zla. Crkva je očigledno uspela, iako ne sasvim.Na stolovima za tradicionalni američki praznik Dan zahvalnosti još uvek senalaze paganski, rogati simboli plodnosti. "Rog izobilja" predstavljao je omaž

Bafometovoj plodnosti i vodio je poreklo od Zevsa koga je dojila koza čijise rog odlomio i nekom magijom ispunio voćem. Bafomet se takođe javljaona grupnim fotografijama kada bi neki šaljivdžija podigao dva prsta iza gla-ve svog prijatelja, načinivši slovo V kao simbol rogova; sigurno je da jemalo šaljivdžija znalo daje njihov gest zapravo reklama za broj spermato-zoida njihove žrtve."Da, da", govorio je Tibing uzbuđeno. "Mora da se pesma odnosi na Ba-fometa. Kamena glava koju su slavili templari."

Da Vinčijev kod<*• 281"U redu", reče Sofi, "ali ako je Bafomet kamena glava koju su slavilitemplari, imamo novu dilemu." Pokaza na brojcanike kripteksa. "Bafometima sedam slova. Mi imamo mesta samo za pet."Tibing se široko naceri. "Draga moja, tu na scenu stupa atbaška šifra."

77T angdon je bio zadivljen. Tibing je upravo završio ispisivanje hebrejskogLi alfabeta od dvadeset i dva slova — alef-beit — po sećanju. Istina, koristioje rimske ekvivalente umesto hebrejskih slova, ali ipak, sada ih je izgovaraobez greške.ABGDHVZChTYKLMNSOPTzQRShTh"Alef, Bet, Gimel, Dalet, He, Vau, Zain, Ket, Tet, Jod, Kaf, Lamed, Mem,Nun, Samek, Ajin, Pe, Cadk, Kof, Reš, Sin i Tau." Tibing dramatično obrisačelo i nastavi. "U formalnom hebrejskom pismu, samoglasnici se ne zapisuju.Stoga, kada pišemo reč Bafomet - odnosno Baphomet - pomoću herejskogalfabeta, ona će izgubiti svoja tri samoglasnika, što nam ostavlja...""Pet slova", ubaci Sofi.Tibing klimnu i poče ponovo da piše. "U redu, evo pravog načina pisanjaBafometa hebrejskim pismom. Ubaciću samoglasnike koji nedostaju radijasnoće."B_a P V o M e Th"Imajte na umu, naravno", dodade on, "da se hebrejski obično piše u su-protnom smeru, ali možemo jednako koristiti Atbaš i ovako. Nadalje, sve štotreba da uradimo jeste da napravimo našu šemu zamene tako što ćemo pre-pisati čitav alfabet obrnutim redosledom naspram originalnog alfabeta.""Postoji i lakši način", reče Sofi, uzimajući penkalo od Tibinga. "Važi zasve šifre zamene koje idu u oba smera, uključujući i Atbaš. Mali trik koji samnaučila na fakultetu." Sofi ispisa prvu polovinu alfabeta sleva nadesno, po-tom, ispod nje, drugu polovinu, zdesna nalevo. "Kriptoanalitičari to nazivajupresavijanjem. Upola jednostavnije. Dvaput jasnije."

ABGDHVZChTYKThShRQTzPO

NMLTibing je posmatrao njeno delo i kikotao se. "U pravu ste. Drago mi jeda oni momci na Rojal Holoveju rade svoj posao."Gledajući Sofinu šemu zamene, Langdon oseti kako u njemu raste uzbu-đenje jednako onom, pretpostavljao je, koje su osećali drevni naučnici kada

Da Vinčijev kod <*> 283su prvi put upotrebili Atbaš da dešifruju sada čuvenu Tajnu Sešaka. Godi-nama je naučnike religije zbunjivalo pominjanje grada po imenu Sešak uBibliji. Grad se nije pojavljivao ni na jednoj karti niti u drugim spisima, paipak se konstantno pominjao u Knjizi proroka Jeremije - kralj Šešaka, gradSešak, narod Sešaka. Naposletku, jedan naučnik je primenio Atbaš na ovureč, i njegovo otkriće je bilo zapanjujuće. Dešifrovanje je otkrilo daje Šešakzapravo bila šifra za jedan drugi veoma poznat grad. Proces dešifrovanja bioje jednostavan.Šešak se na hebrejskom pisao kao Sh-Sh-K.Sh-Sh-K je, kada se zameni po šemi zamene, postajalo B-B-L.B-B-L je, na hebrejskom, davalo Babel. Vavilon.Misteriozni grad Šešak zapravo je bio grad Vavilon. Usledilo je grozni-čavo proučavanje Biblije. U roku od nekoliko nedelja, još nekoliko reci ši-

frovanih Atbaš šifrom pronađeno je u Starom zavetu, otkrivajući hiljadenovih značenja za koje naučnici nisu ni pretpostavljali da se tu nalaze."Blizu smo", prošaputa Langdon, nesposoban da kontroliše svoje uzbu-đenje."Centimetri, Roberte", reče Tibing. Baci pogled na Sofi i nasmeši se."Spremni?"Ona klimnu."U redu, Baphomet na hebrejskom bez samoglasnika glasi: B-P-V-M-Th.Sada jednostavno primenimo vašu šemu zamene u Atbašu da prevedemo ovaslova u našu lozinku od pet slova."Langdonovo srce je tuklo. B-P-V-M-Th. Sunce je sada ulazilo kroz pro-zore. Gledao je u Sofinu šemu zamene i polako počeo da zamenjuje slova.Bje Sh... Pje V...Tibing se cerio poput školarca na Božić. "I Atbaš otkriva..." Zastade."Blagi bože!" Lice mu pobledi.Langdonova glava se munjevito podiže."Sta nije u redu?" upita Sofi."Nećete verovati." Tibing pogleda Sofi. "Naročito vi.""Kako to mislite?""Ovo je... genijalno," prošaputa. "Potpuno genijalno!" Tibing se ponovoprihvati papira. "Fanfare, molim. Evo vaše lozinke." Pokaza im staje napisao.Sh-V-P-Y-ASofi se namršti. "Staje to?"Ni Langdon je nije prepoznao.Činilo se da Tibingov glas podrhtava od strahopoštovanja. "Ovo je, pri-jatelji moji, zapravo drevna reč za mudrost."

284 <& Den BraunLangdon ponovo pročita slova. Drevna reč mudrosti svitak otključava.Trenutak kasnije, shvatio je. Ovo nije očekivao. "Drevna reč mudrosti!"Tibing se nasmeja. "I to bukvalno!"Sofi je gledala reč, potom brojčanike. Istog trenutka shvati da su i Lang-don i Tibing napravili ozbiljan previd. "Čekajte! Nije moguće daje ovo lo-zinka", reče ona. "Kripteks nema slovo Sh na brojčaniku. Na njemu se na-lazi tradicionalni rimski alfabet.""Pročitaj reč", ponuka je Langdon. "Imaj na umu dve stvari. Na hebrej-skom, simbol za glas Sh se takođe može izgovoriti kao S, u zavisnosti odakcenta. Kao što se i slovo P može izgovoriti kao F."SVFYA? mislila je, zbunjena."Genije!" dodade Tibing. "Slovo 'Vav' često stoji umesto samoglasnika

O!"Sofi ponovo pogleda slova, pokušavajući da ih izgovori."S...o...f...y...a."Čula je svoj glas, pa ipak nije mogla da veruje staje upravo čula. "Sofija?Ovde piše Sofija?"Langdon je oduševljeno klimao glavom. "Da! Sofija bukvalno znači mud-rost na grčkom. Koren tvog imena, Sofi, bukvalno je 'reč mudrosti'."Sofi je iznenada užasno nedostajao deda. Šifrovaoje ključni kamen Prio-rata mojim imenom. Čvor joj se zaveza u grlu. Sve se činilo tako savršenim.Međutim, dok je usmeravala pogled ka pet brojčanika na kripteksu, shvatida problem još uvek nije rešen. "Ali čekajte... reč Sofija ima šest slova."Tibingov osmeh nije bledeo. "Pogledajte pesmu ponovo. Vaš je deda na-pisao: 'Drevna reč mudrosti.'""Pa?"Tibing namignu. "Na starogrčkom, mudrost se piše S-O-F-I-A."

MflVLJE 7SSofi je osećala divlje uzbuđenje kad je uzela kripteks i počela da okrećebrojčanike sa slovima. Drevna reč mudrosti svitak otključava. Langdon iTibing kao da su prestali da dišu dok su posmatrali šta radi.S...O...F..."Pažljivo", upozori je Tibing. "Jako pažljivo."...I... A.Sofi i poslednji brojčanik dovede u istu ravan sa ostalima. "U redu", pro-šaputa ona, podižući pogled ka ostalima. "Sada ću ga otvoriti.""Imaj na umu sirce", prošaputa Langdon plašljivo i uzbuđeno. "Samopolako."Ukoliko je ovaj kripteks bio poput onih koje je otvarala kao mala, Sofi jeznala da treba samo da uhvati cilindar sa oba kraja, baš iza brojčanika, i dapovuče, primenjujući lagan ali konstantan pritisak u suprotnim smerovima.Ako su brojčanici pravilno poredani u odgovarajuću šifru, tada će jedan krajskliznuti, poput poklopca za objektiv, i ona će moći da posegne unutra i iz-vadi svitak na papirusu, omotan oko staklene tubice sa sirćetom. Međutim,ako je šifra koju su uneli pogrešna, pritisak na krajeve spolja preneo bi sena unutrašnju polugu koja bi se pokrenula ka šupljini i pritiskala staklenutubu sve dok je ne razbije - ukoliko bi Sofi vukla suviše snažno.Vuci nežno, rekla je sama sebi.Tibing i Langdon su se nagnuli napred kada je Sofi dlanovima uhvatilakrajeve cilindra. Zbog uzbuđenja, Sofi gotovo daje zaboravila šta su očekivalida pronađu unutra. Ovo je ključni kamen Priorata. Kako je tvrdio Tibing,sadržao je mapu koja vodi do Svetog grala, i groba Marije Magdalene i bla-

ga Sangreala... krajnjeg otkrića skrivene istine.Držeći čvrsto kameni valjak, Sofi se još jednom u veri da su sva slovadovedena u istu ravan sa markerom sa strane. Potom, polako, poče da vuče.Ništa se nije dogodilo. Povuče malo snažnije. Iznenada, kamen skliznu po-put precizno izrađenog teleskopa. Teški krajnji deo se odvoji i ostade u nje-noj ruci. Langdon i Tibing gotovo skočiše na noge. Sofini otkucaji srca suse ubrzavali dok je polagala kameni poklopac na sto i okretala cilindar davidi šta se nalazi unutra.Svitak!Vireći kroz šupljinu savijenog papirusa. Sofi je videla daje omotan okocilindričnog predmeta - staklene tube sa sirćetom, pretpostavljala je. Začu-do, papirus oko sirćeta nije bio uobičajeno lanak, nogo od fine kože. To je

286Den Braunčudno, pomislila je, sirce ne može da razloži jagnjeću kožu. Ponovo pogle-da kroz šupljinu svitka i shvati da predmet u središtu uopšte nije staklo sasirćetom. Bilo je to nešto potpuno drugačije."Šta nije u redu?" upita Tibing. "Izvucite svitak."Mršteći se, Sofi uhvati smotano parče kože i predmet koji se nalazio unjemu, izvlačeći ih zajedno."To nije papirus", reče Tibing. "Suviše je težak.""Znam. To je omotač.""Za šta? Za staklenu tubu sa sirćetom?""Ne." Sofi odmota svitak i otkri ono što je bilo zamotano u njemu. "Zaovo."Kada Langdon ugleda predmet koji se nalazio u pergamentu, oseti razo-čarenje."Neka nam je Bog u pomoći", reče Tibing, klonuvši. "Vaš deda je bionemilosrdan u svojim zamislima."Langdon je zurio, zapanjen. Sonijer očigledno nema nameru da nam ovoolakša.Na stoluje ležao još jedan kripteks. Manji. Napravljen od crnog oniksa.Bio je smešten unutar prvog. Sonijerova ljubav prema dualizmu. Dva krip-teksa. Sve u parovima. Dvosmislenosti. Muško žensko. Crno smešteno unu-tar belog. Langdon oseti kako se mreža simbolizma proteže u nedogled. Belorada crno.Svaki čovekje potekao od žene.Belo — žensko.Crno - muško.Naginjući se, Langdon uze manji kripteks. Bio je istovetan kao i prvi,

samo upola manji i crn. Čuo je poznati žubor. Očigledno, staklena tuba sasirćetom nalazila se u ovom manjem kripteksu."Pa, Roberte", reče Tibing, gurnuvši komad kože ka njemu. "Biće ti dra-go da čuješ da barem letimo u pravom smeru."Langdon pogleda debelu stranicu. Ponovo četiri stiha, ispisana krasnopi-som. Ponovo u jampskom pentametru. Stihovi su bili šifrovani, ali je Robertubio dovoljan samo prvi stih da shvati da će se Tibingov plan da odu u Brita-niju isplatiti.U LONDONU LEŽI VITEZ KOGA JE PAPA POKOPAO.Ostatak pesme jasno je ukazivao na to da šifru za otvaranje drugog krip-teksa mogu pronaći ukoliko posete grob tog viteza, negde u Londonu.Langdon se uzbuđeno okrenu ka Tibingu. "Imaš li ikakvu predstavu nakog viteza se odnose ovi stihovi?"

Da Vinčijev kod «*> 287Tibing se naceri. "Ni najmanju. Ali zato tačno znam u kojoj grobnici trebada tražimo."Istog trenutka, dvadeset četiri kilometra ispred njih, šestoro kola policijeu Kentu jurilo je ulicama natopljenim kišom ka aerodromu Bigin Hil.

POGUNUE19T)oručnik Kole se poslužio perijeom iz Tibingovog frižidera i odšetao iza1 kuće, prolazeći kroz salon. Umesto daje zajedno sa Fašom otišao u Lon-don, gde se odigravala glavna akcija, on je izigravao bebisiterku ekipi krimi-nalističko-istraživačke tehnike koja se razmilela po zamku Vilet.Do sada, dokazi koje su otkrili nisu bili od pomoći: jedan jedini metakzariven u podu; papir sa nekoliko simbola, naškrabanih, zajedno sa recimaoštrica i putir; i naposletku, okrvavljeni nazubljeni remen za koji je ekipakriminalističke tehnike rekla Koleu da ima veze sa konzervativnom katoli-čkom sektom Opus Dei, koja je nedavno izazvala pometnju kada su otkriveninjihovi agresivni načini regrutovanja članova u Parizu.Kole uzdahnu. Neka nam je sa srećom da razjasnimo ovu papazjaniju.Prolazeći kroz raskošan hodnik, Kole uđe u prostranu balsku dvoranu -kancelariju, u kojoj je glavni istraživač kriminalističko-istraživačke tehniketragao za otiscima. Bio je to krupan čovek u kombinezonu."Ima li nečega?" upita Kole, ulazeći.Agent odmahnu glavom. "Ništa novo. Više otisaka koji se poklapaju saonima u drugim delovima kuće.""A otisci na pojasu od kostreti?""Interpol još uvek radi na tome. Poslao sam im sve što smo pronašli."Kole pokaza na dve zapečaćene kese sa dokazima na stolu. "A ovo?"

Čovek slegnu ramenima. "Moć navike. Pakujem sve što izgleda neobično."Kole priđe. Neobično?"Ovaj Britanac je neki čudak", reče agent. "Šta kažete na ovo." Pregledaoje kese sa dokazima i izvukao jednu, pružajući je Koleu.Na fotografiji se nalazio glavni ulaz u gotsku katedralu - tradicionalni,zasvođeni ulaz, koji se sužavao preko brojnih slojeva rebrastih lukova kamalim ulaznim vratima.Kole prouči fotografiju, potom se okrete. "Ovo je neobično?""Okrenite je."Na poleđini, Kole nađe napomene na engleskom, koje su dug prazancrkveni brod katedrale predstavljali kao tajnu pagansku paralelu sa ženskommatericom. To jeste bilo čudno. Zaprepastio ga je, međutim, opis ulaza ukatedralu. "Čekajte malo! On misli da ulaz u katedralu predstavlja žensku..."Istraživač klimnu. "Sa sve labijalnim brazdama koje se smanjuju i finimmalim petolisnim klitorisom iznad vrata." On uzdahnu. "Na neki način, dapoželite da se vratite Crkvi."

Da Vinčijev kod «*» 289Kole podiže drugu kesu sa dokazima. Kroz plastiku, ugleda veliku sjajnufotografiju nečega stoje izgledalo kao stari spis. Naslov na vrhu je glasio:Les Dossiers Secrets — Number 4 ° lm 249"Staje ovo?" upitao je Kole."Nemam pojma. Kopije toga nalaze se svuda okolo, tako da sam i to spa-kovao."Kole je proučavao spis.PRIEURE DE SION - LES NAUTONIERS / VELIKI MAJSTORIŽandeŽizor 1188-1220Mari de Sen-Kler 1220 - 1266Gijom de Žizor 1266 - 1307EduardeBar 1307-1336ŽanadeBar 1336-1351Žan de Sen-Kler 1351-1366Blanka d'Evro 1366 - 1398Nikola Flamel 1398-1418Rened'Anžu 1418-1480JolandadeBar 1480-1483Sandro Botičeli 1483-1510Leonardo da Vinči 1510-1519Konetabl de Burbon 1519 - 1527Ferdinand de Gonzak 1527 - 1575LujdeNever 1575-1595

RobertFlad 1595-1637Dž. Valentin Andrea 1637 - 1654RobertBojl 1654-1691IsakNjutn 1691-1727ČarlsRadklif 1727-1746ŠarldeLoren 1746-1780Maksimilijan de Loren 1780 - 1801ŠarlNodije 1801-1844Viktor Igo 1844-1885KlodDebisi 1885-1918ŽanKokto 1918-1963Prieure de Sion? pitao se Kole."Poručnice?" jedan agent promolio je glavu unutra. "Centrala ima hitanpoziv za kapetana Faša, ali ne mogu da ga dobiju. Hoćete li ga vi preuzeti?"Kole se vrati u kuhinju i preuze poziv.Bio je to Andre Verne.

290Den BraunPrefinjeni naglasak koji je bankar imao nije mogao da sakrije napetost unjegovom glasu. "Mislio sam da je kapetan Faš rekao da će me pozvati, alimi se još nije javio.""Kapetan je prilično zauzet", odgovori Kole. "Mogu li vam ja pomoći?""Dobio sam uverenje da ću biti informisan o napredovanju istrage noćas."Za trenutak, Koleu se boja tog glasa učini poznatom, ali nije mogao da seseti odakle. "Gospodine Verne, ja sam trenutno zadužen za istragu u Parizu.Ja sam poručnik Kole."Nastade duga pauza na liniji. "Poručnice, imam drugi poziv. Molim vasizvinite. Pozvaću vas kasnije." Spustio je slušalicu.Nekoliko sekundi Kole je stajao sa slušalicom u ruci. Potom mu sinu. Sadasam prepoznao taj glas! Otkriće gaje ostavilo bez daha.Vozač oklopnog kamiona.Sa lažnim roleksom.Koleu bi jasno zašto je bankar tako brzo prekinuo vezu. Verne se setioimena poručnika Kolea - policajca koga je bezočno lagao ranije te noći.Kole razmotri na šta ukazuje ovaj neočekivani razvoj događaja. Verne jeumešan. Instinktivno, znao je da bi trebalo da nazove Faša. Emocije su mu,pak, govorile da će ovaj srećni preokret biti njegova prilika da zablista.Smesta je pozvao Interpol i zatražio svaku, pa i najsitniju informaciju dokoje su mogli doći o Ciriškoj depozitnoj banci i njenom predsedniku, AndreuVerneu.

to/UE 80)H Ježite pojaseve, molim", objavi Tibingov pilot dok se hoker 731 spuštaoY u sumornu jutarnju sitnu kišu. "Sletećemo za pet minuta."Kada je ugledao maglovita brda Kenta kako se široko prostiru ispod avi-ona, Tibinga preplavi radost zbog povratka kući. Engleska je bila manje odsat vremena udaljena od Pariza, pa ipak, delio ih je čitav svet. Ovog jutra,vlažne, prolećne livade njegove domovine kao da su mu želele naročitu do-brodošlicu. Vreme koje sam proveo u Francuskoj je okončano. Vraćam se uEnglesku kao pobednik. Ključni kamen je pronađen. I dalje se postavljalopitanje, naravno, kuda će ih ključni kamen naposletku odvesti. Negde u Uje-dinjeno kraljevstvo. Kuda tačno, Tibing nije imao predstavu, ali već je mo-gao da oseti ukus slave.Dok su Sofi i Langdon gledali kroz prozor, Tibing ustade i ode do drugogkraja kabine, potom gurnu kliznu zidnu pregradu i otkri diskretno skrivensef. Ukucao je kombinaciju, otvorio sef i izvadio dva pasoša. "Dokumentiza Remija i mene." Potom izvadi podeblji svežanj novčanica od po pedesetfunti. "I dokumenti za vas dvoje."Sofi ga popreko pogleda. "Mito?""Kreativna diplomatija. Poslovni aerodromi dozvoljavaju izvesne ustup-ke. Britanski carinik će nas dočekati u mom hangaru i tražiti da se popne uavion. Umesto da mu dozvolim da uđe, reći ću mu da putujem sa izvesnomfrancuskom slavnom ličnošću koja bi želela da niko ne zna da je u Engle-skoj - štampa, znate - i ponudiću službeniku carine ovu velikodušnu napoj-nicu u znak zahvalnosti za diskreciju."Langdon je bio zapanjen. "I on će je prihvatiti?""Ne od svakoga, naravno, ali svi me ti ljudi poznaju. Nisam krijumčaroružja, zaboga. Ja sam vitez." Tibing se nasmeši. "Titula ima neke svoje pri-vilegije."Remi je prilazio prolazom između sedišta dok mu je hekler koh udobnoležao u ruci. "Gospodine, moj zadatak?"Tibing pogleda svog slugu. "Želim da ostaneš u avionu sa našim gostomdok se mi ne vratimo. Pa ne možemo ga samo tako vodati po Londonu."Sofi nije bila ubeđena. "Li, ozbiljno sam mislila kada sam rekla da ćefrancuska policija pronaći vaš avion pre nego što se mi vratimo."Tibing se nasmeja. "Da, zamislite koliko će se iznenaditi kad uđu i nađuRemija unutra."

292 «$• Den BraunSofi je čudio njegov ležerni stav. "Li, transportovali ste vezanog taocapreko međunarodne granice. To je ozbiljna stvar."

"I moji advokati su ozbiljni." Mrko pogleda ka monahu u zadnjem deluaviona. "Ta bitanga je provalila u moj dom i zamalo me ubila. To je činjeni-ca, i Remi će posvedočiti.""Ali ti si ga vezao i avionom prevezao u London!" reče Langdon.Tibing podiže desnu ruku i odglumi zakletvu na sudu. "Časni sude, opro-stite ekscentričnom starom vitezu njegovu budalastu sklonost ka britanskompravosudnom sistemu. Jasno mi je da je trebalo da se obratim francuskim Jvlastima, ali ja sam snob koji nema poverenja u te laissez-faire Francuze ine veruje da će suditi kako valja. Ovaj me je čovek umalo ubio. Da, doneosam nepromišljenu odluku i primorao svog slugu da mi pomogne da ga dove-dem u Englesku, ali bio sam pod velikim stresom. Mea culpa. Mea culpa."Langdon nije mogao da veruje. "Ako ti to kažeš, Li, još bi moglo i daprođe.""Gospodine?" pozva ga pilot. "Upravo su se javili iz komandnog tornja.Imaju nekakve tehničke probleme u blizini vašeg hangara, i traže da aviondovezem pravo do terminala."Tibing je leteo do Bigin Hila više od deset godina, i ovo je bilo prvi putda se tako nešto dešava. "Jesu li rekli kakav je problem u pitanju?""Kontrolor je bio neodređen. Nešto kao curenje gasa na pumpi. Tražilisu da parkiram ispred terminala i da se niko ne iskrcava sve dok ne dobijemodalja uputstva. Mere opreza."Tibing je bio nepoverljiv. Mora daje đavolski veliko curenje. Pumpa jedobrih 800 metara udaljena od njegovog hangara.Remi je takođe bio zabrinut. "Gospodine, to zvuči veoma sumnjivo."Tibing se okrete ka Sofi i Langdonu. "Prijatelji moji, gajim nelagodnusumnju da ćemo imati odbor za doček."Langdon sumorno uzdahnu. "Izgleda da Faš još uvek misli da sam ja čo-vek koga traži.""Ili to", reče Sofi, "ili se suviše zaglibio u sve ovo da bi priznao da jepogrešio."Tibing ih nije slušao. Bez obzira na to staje Fašu bilo na pameti, moralisu nešto brzo da preduzmu. Nemoj izgubiti iz. vida krajnji cilj. Gral. Tolikosmo blizu. Ispod njih, točak za sletanje izbačen je uz tup zvuk."Li", reče Langdon, duboko pokajnički. "Trebalo bi da se predam i sveovo resim po zakonu. Da tebe izostavim iz svega.""Oh, zaboga, Roberte!" Tibing odmahnu rukom. "Zar zaista misliš da ćenas ostale pustiti? Upravo sam te nelegalno prevezao preko granice. Gospo-đica Nevo ti je pomogla da pobegneš iz Luvra, a imamo i zarobljenog čove-ka pozadi. Pa dakle stvarno! Zajedno smo umešani u ovo.""Možda da odemo na neki drugi aerodrom?" predloži Soli.

Da Vinčijev kod «&» 293Tibing odmahnu glavom. "Ako se sad okrenemo, dok ne uspemo da do-bijemo dozvolu za sletanje negde drugde, naš odbor će se pojačati vojnimtenkovima."Sofi klonu.Tibing je osećao da ukoliko žele bilo kakvu šansu da odlože susret sa bri-tanskim snagama zakona, moraju da delaju hrabro. "Dajte mi minut", reče,šepajući do pilotske kabine."Sta radiš?" upita Langdon."Poslovni sastanak", reče Tibing, pitajući se koliko će ga koštati da ubedisvog pilota da izvede jedan veoma neuobičajen manevar."$'?:IMflVUE 81Hoker se sprema da sleti,Sajmon Edvards - upravnik aerodroma Bigin Hil - koračao je uzduži popreko komandnim tornjem, čkiljeći nervozno u pravcu piste natopljenekišom. Nikada mu se nije sviđalo da ga probude u rano subotnje jutro, ali jenaročito neukusno bilo pozvati ga da nadgleda hapšenje jednog od njegovihnajboljih klijenata. Ser Li Tibing je plaćao Bigin Hil aerodromu ne samo pri-vatni hangar nego i "taksu po sletanju" zbog svojih čestih dolazaka i odlaza-ka. Obično bi aerodrom unapred bio obavešten o njegovom rasporedu kakobi mogao da poštuje strogi protokol tokom njegovih dolazaka. Tibing je vo-leo da stvari tako teku. Trebalo je natočiti pun rezervoar u dugačku jaguarlimuzinu, posebno pravljenu za njega, koju je držao u svom hangaru, uglan-cati je, i raširiti London Times od tog dana na zadnjem sedištu. Carinski služ-benik je trebalo da sačeka avion u hangaru, kako bi se ubrzala obavezna pro-vera dokumenata i prtljaga. Povremeno bi carinski službenici dobijali velikenapojnice od Tibinga ukoliko bi prevideli bezopasne namirnice koje je pre-nosio - uglavnom luksuzne namirnice - francuske puževe, posebno zreo ne-fermentirani rokfor, poneko voće. I onako su mnogi od carinskih zakona bilibesmisleni, a ukoliko Bigin Hil ne bi udovoljavao svojim klijentima, neki odkonkurentskih aerodroma sigurno bi. Tibing je na Bigin Hilu dobijao sve štoje želeo, a zaposleni su ubirali plodove.Edvardsovi živci su bili napeti dok je posmatrao kako se mlažnjak pribli-žava. Pitao se da li je Tibinga njegova sklonost ka rasipanju bogatstva ne-kako uvalila u nevolju; činilo se da su francuske vlasti veoma odlučne da gazadrže. Edvardsu još uvek nije rečeno kakva je optužba, ali očigledno je bilaozbiljna. Na zahtev francuskih vlasti, policija Kenta je naredila kontroloruleta na aerodromu Bigin Hil da preko radija kontaktira pilota hokera i nalo-

ži mu da dođe direktno do terminala umesto do hangara njihovog klijenta.Pilot je pristao, očigledno poverovavši u nategnutu priču o curenju gasa.Iako britanska policija u načelu nije nosila oružje, ozbiljnost situacije jedovela do toga da na teren izađe naoružana ekipa za intervencije. Osam po-licajaca sa pištoljima stajalo je upravo ispred zgrade terminala, čekajući tre-nutak kada će motor aviona prestati da radi. Kada se to desi, službenik napisti će staviti sigurnosne klipove ispod točkova kako avion ne bi mogaodalje da se kreće. Potom će nastupiti policija i zadržati putnike aviona svedok ne stignu Francuzi da rese problem.

Da Vinčijev kod : «*» 295Hoker je sada bio nisko na nebu, leteći tik iznad krošnji sa njihove desnestrane. Sajmon Edvards siđe niz stepenice kako bi u niovu piste posmatraosletanje. Policija Kenta bila je u pripravnosti, skrivena od pogleda, a čovekiz službe za održavanje čekao je sa sigurnosnim klipovima. Napolju napisti, kljun aviona se ispravi i točkovi dotaknuše tlo uz oblak dima. Avionpoče da smanjuje brzinu, krivudajući levo-desno ispred terminala, dok muse telo belasalo na vlažnom vremenu. Međutim, umesto da zakoči i okrenese ka terminalu, mlažnjak mirno prođe pored prilazne trake i produži ka Ti-bingovom hangaru koji se video u daljini.Svi policajci se okrenuše i zabuljiše u Edvardsa. "Mislili smo da ste reklidaje pilot pristao da dođe do terminala!"Edvards je bio zapanjen. "I jeste pristao!"Nekoliko sekundi kasnije, Edvards je uguran u policijska kola koja su ju-rila preko piste ka udaljenom hangaru. Policijski konvoj je još uvek bio do-brih 450 metara daleko kada Tibingov Hoker mirno uplovi u privatni hangari nestade sa vidika. Kada kola konačno stigoše i zaustaviše se uz škripu koč-nica ispred širom otvorenih vrata hangara, policajci pokuljaše napolje, isu-kanih pištolja.Edvards takođe iskoči.Buka je bila zaglušujuća.Motori mlažnjaka su još uvek brujali dok je dovršavao svoj uobičajenikrug unutar hangara, postavljajući se kljunom prema napolje u pripremi zanaredno poletanje. Kad se avion okrenuo za 180 stepeni i doklizio do pred-njeg dela hangara, Edvards je mogao da vidi lice pilota, na kojem se, razum-ljivo, ogledalo iznenađenje i strah što vidi barikadu od policijskih kola.Pilot konačno zaustavi avion i ugasi motore. Policija ulete u hangar, za-uzimajući položaje oko mlažnjaka. Edvards se pridruži glavnom inspektorupolicije Kenta, koji se oprezno kretao ka pokretnim stepenicama aviona.Nakon nekoliko sekundi, vrata se otvoriše.Dok su se stepenice aviona polako spuštale, Li Tibing se pojavi na vrati-

ma. Kad se nađe suočen sa morem pištolj skih cevi, osloni se na štake i počešapo glavi. "Sajmone, jesam li ja to osvojio glavnu premiju na policijskoj lutrijidok me nije bilo?" Zvučao je više zbunjeno nego zabrinuto.Sajmon Edvards kroči napred, progutavši knedlu u grlu. "Dobro jutro,gospodine. Izvinjavam se zbog zbrke. Došlo je do prskanja gasovoda i vašje pilot rekao da će se uputiti do terminala.""Da, da, pa, ja sam mu rekao da umesto toga dođe ovamo. Kasnim namedicinski tretman. Ja plaćam ovaj hangar, i ta besmislica oko napuklog ga-sovoda zvučala mije preterano obazrivo.""Plašim se da nas je vaš dolazak zatekao nespremne, gospodine.""Znam. Ovo nije po mom rasporedu, nimalo. Među nama budi rečeno, odlog novog leka trčkam u kupatilo. S(oj;a odlučili d;i dođem ua podešavanje."

296 <&> Den BraunPolicajci su se zgledali. Edvards se zbuni. "Vrlo dobro, gospodine.""Gospodine", reče glavni inspektor policije Kenta, istupajući. "Moramda vas zamolim da ostanete u avionu tokom narednih pola sata."Tibing nije izgledao nimalo veselo dok je hramao niz stepenice. "Plašimse da to nije moguće. Imam zakazan lekarski pregled." Stigao je do tla. "Nesmem da ga propustim."Glavni inspektor se postavi tako daje sprečavao Tibinga da se udalji odaviona. "Ovde sam po naređenju francuske Sudske policije. Oni tvrde da steprevezli begunce ovim avionom."Tibing je dugo zurio u glavnog inspektora, a potom prsnu u smeh. "Je liovo neka od onih emisija skrivene kamere? Vraški dobro!"Glavni inspektor se nije dao zbuniti. "Ovo je ozbiljno, gospodine. Fran-cuska policija takođe tvrdi da možda imate i taoca u avionu."Tibingov sluga Remi se pojavi na vratima, na vrhu stepenica. "Ja se za-ista osećam kao talac, radeći za ser Lija, ali me on uverava da mogu da odemkad god hoću." Remi pogleda na sat. "Gospodine, zaista kasnimo." On po-kaza glavom ka dugoj jaguar limuzini u udaljenom uglu hangara. Ogromanautomobil bio je boje slonovače sa zatamljenim staklima i belim gumama."Dovešću auto." Remi poče da silazi niz stepenice."Plašim se da vam ne možemo dopustiti da odete", reče glavni inspektor."Molim vas da se vratite u avion. Obojica. Predstavnici francuske policijeće uskoro sleteti."Tibing je sada gledao u Sajmona Edvardsa. "Sajmone, za ime boga, ovonema smisla! Nema nikoga drugog u avionu. Kao i obično - Remi, naš pi-lot, i ja. Možda ti možeš da posreduješ? Idi i pogledaj u avion, i potvrdi da

je prazan."Edvards je znao daje u zamci. "Da, gospodine. Mogu da pogledam.""Đavola možete!" izjavi glavni inspektor policije Kenta, očigledno do-voljno dobro upućen u poslovanje privatnih aerodroma. Sumnjao je da biSajmon Edvards mogao i da slaže za putnike u avionu kako bi zadržao mu-šteriju kakva je Tibing na aerodromu Bigin Hil. "Sam ću pogledati."Tibing odmahnu glavom. "Nećete, inspektore. Ovo je privatno vlasništvoi ako nemate nalog za pretres, držaćete se dalje od mog aviona. Nudim vamrazumnu opciju. Gospodin Edvards može da obavi pretragu.""Nema ni govora o tome."Tibingovo ponašanje postade ledeno. "Inspektore, plašim se da nemamvremena da se igram sa vama. Kasnim i odlazim. Ako vam je toliko bitnoda me zaustavite, moraćete jednostavno da pucate." Rekavši to, Tibing i Remizaobiđoše glavnog inspektora i uputiše se preko hangara ka parkiranoj limu-zini.

Da Vinčijev kod <*> 297Glavni inspektor Kenta osećao je samo nenaklonost prema Liju Tibingudok gaje ovaj, hramajući, prkosno zaobilazio. Privilegovani ljudi uvek misleda su iznad zakona.E pa nisu. Glavni inspektor se okrenu i uperi pištolj u Tibingova leđa."Stanite! Pucaću!""Samo napred", reče Tibing ne zaustavljajući se, niti se okrenuvši. "Mojiadvokati će pojesti vaše testise za doručak. A ukoliko se usudite da se pop-nete u moj avion bez naloga za pretres, isto će se desiti i vašoj jetri."Budući da mu odmeravanje snaga nije bilo strano, glavni inspektor jeostao hladnokrvan. Tehnički gledano, Tibing je bio u pravu i policija je zaistamorala imati nalog da bi se popela u njegov avion. Međutim, budući dajelet započet u Francuskoj i daje moćni Bezu Faš dao ovlašćenje, glavni ins-pektor policije Kenta bio je siguran da je za njegovu karijeru probitačnijeda otkrije šta se to nalazi u Tibingovom avionu."Zaustavite ih", naredi inspektor. "Pretražiću avion."Njegovi ljudi pritrčaše, uperenih pištolja, i sprečiše Tibinga i njegovogslugu da dođu do limuzine.Tibing se tada okrete. "Inspektore, ovo vam je poslednje upozorenje. Nine pomišljajte da se popnete u taj avion. Zažalićete zbog toga."Ignorišući pretnju, glavni inspektor čvrsto zgrabi pištolj i odlučno sepope uz stepenice aviona. Stigavši na vrh, zaustavi se i proviri unutra. Tre-nutak kasnije, ušao je u kabinu. Šta, do đavola?...Osim prestrašenog pilota u pilotskoj kabini, letelica je bila prazna. Brzo

pretražujući kupatilo, stolice, odeljak za prtljag, inspektor nije pronašao nitraga nekim ilegalnim putnicima.Šta je, kog đavola, Bezu Faš mislio? Činilo se daje Li Tibing govorioistinu.Glavni inspektor policije Kenta stajao je sam u napuštenoj kabini i teškogutao. Sranje. Lice mu je buknulo, zakoračio je natrag na stepenice, i pogle-dao preko hangara u Lija Tibinga i njegovog slugu koje su sada držali na ni-šanu pored limuzine. "Pustite ih da idu", naredi inspektor. "Dobili smo po-grešnu dojavu."Tibingove oči preteći su ga gledale čak i preko hangara. "Očekujte pozivod mojih advokata. I da se zna za ubuduće - francuskoj policiji se ne moževerovati."Nakon što je to rekao, sluga mu otvori vrata zadnjeg dela dugačke limu-zine. Pomogavsi svom ubogaljenom gospodaru da se smesti na sedište, slugaobiđe kola, sedc za volan i upali motor. Policajci se razmaknuše dok je jaguarjureći napuštao hangar.

Den Braun298«^"Dobro odigrano, dobri moj", zvonko reče Tibing sa zadnjeg sedišta dokje limuzina ubrzavala udaljavajući se od aerodroma. Potom pogleda ka sla-bo osvetljenim prednjim delovima prostrane unutrašnjosti kola. "Je li svimaudobno?"Langdon slabašno klimnu glavom. On i Sofi su još uvek bili sklupčanina podu pored vezanog albino monaha zapušenih usta.Pre toga, kad je hoker uklizio u prazni hangar, avion se zaustavio na polasvog okretanja i Remi je spustio stepenice. Budući da se policija brzo približa-vala, Langdon i Sofi su odvukli monaha do zemlje i sklonili se van pogledaiza limuzine. Potom su se motori aviona ponovo uključili, avion se okrenuoi završio svoj polukrug baš kada su policijska kola stizala u hangar.Dok je limuzina jurila ka Kentu, Langdon i Sofi se uspentraše do zadnjegdela, ostavljajući vezanog monaha na podu. Smestiše se na dugačkom sedi-štu naspram Tibinga. Britanac im se nestašno nasmeši i otvori pregradu sabarom. "Mogu li vas ponuditi nečim za piće? Grickalicama? Čipsom? Ko-štunjavim voćem? Mineralnom vodom?"Sofi i Langdon odmahnuše glavama.Tibing se naceri i zatvori bar. "Pa dakle, što se tiče tog groba viteza..."

PofOVUE SZ

59 TT lica Flit?" upita Langdon, gledajući u Tibinga u zadnjem delu limuzine.U Postoji podzemna grobnica u ulici Flit? Sve do sada, Li je šaljivo izbe-gavao pitanja o tome gde misli da bi mogli pronaći "grobnicu viteza", kojaće, sudeći po stihovima, dati šifru za otvaranje manjeg kripteksa.Tibing se naceri i okrete ka Sofi. "Gospođice Nevo, dajte harvardskomdečku da još jednom pogleda stihove, hoćete li?"Sofi posegnu u džep i izvuče crni kripteks umotan u jagnjeću kožu. Svisu se složili da ostave kutiju od ružinog drveta i veći kripteks u sefu aviona,a da sa sobom ponesu samo ono što im je potrebno — crni kripteks koji jemnogo neprimetniji i lakši za nošenje. Sofi razmota parče kože i pruži gaLangdonu.Iako je pročitao stihove nekoliko puta dok su bili u avionu, Langdon nijemogao da otkrije nikakvu određenu lokaciju. Sada, dok je ponovo čitao, raz-mišljao je polako i pažljivo, nadajući se da će mu ritam pentametra jasnijeotkriti značenje stihova sada kada su na tlu.U Londonu leži vitez koga je papa pokopao.Plodove njegovog rada Sveti gnev je snašao.Tražite sferu koja bi trebalo da je na njegovom grobu.Ona govori o ružičastom mesu i osemenjenoj materici.Jezik je bio dovoljno jednostavan. U Londonu je bio sahranjen vitez. Vi-tez koji je radio na nečemu stoje razljutilo Crkvu. Vitez na čijem grobu nijebilo sfere koja bi trebalo da bude tamo. Poslednja aluzija u pesmi - ružičastotelo i osemenjena materica — jasna je aluzija na Mariju Magdalenu, Ružukoja je nosila Isusovo seme.Uprkos prividnoj jasnoći stihova, Langdon još uvek nije imao predstavuo tome ko je taj vitez niti gde je sahranjen. Štaviše, kada jednom budu otkriligrob, izgledalo je da treba naći nešto što nije tamo. Sfera koja bi trebalo daje na njegovom grobu?"Nemaš nikakvu ideju?" Tibing zacokta u znak razočarenja, iako je Lang-don znao da kraljevski istoričar uživa stoje korak ispred njega. "GospođiceNevo?"Ona odmahnu glavom."Sta biste vas dvoje bez mene?" reče Tibing. "Pa dobro, provešću vas krozovo. Zaista je veoma jednostavno. Prvi stih je rešenje. Hoćete li ga, molimvas, pročitati?"

300«*.Den BraunLangdon pročita naglas. "U Londonu leži vitez koga je papa pokopao.""Upravo tako. Vitez koga je papa pokopao." Posmatrao je Langdona."Šta vam to govori?"

Langdon slegnu ramenima. "Vitez koga je papa sahranio?"Tibing se naglas nasmeja. "Oh, to je baš velikodušno. Uvek optimista,Roberte. Pogledaj drugi stih. Taj vitez je očigledno uradio nešto stoje iza-zvalo Sveti gnev Crkve. Razmisli ponovo. Uzmi u obzir odnos između Crkvei vitezova templara. Vitez koga je papa pokopao?""Vitez koga je papa ubioT upita Sofi.Tibing se nasmeši i potapša je po kolenu. "Vrlo dobro, draga moja. Vitezkoga je papa sahranio. Ili ubio."Langdon pomisli na zloglasno okupljanje templara 1307. godine - nesrećnipetak trinaesti - kada je papa Kliment ubio i sahranio stotine vitezova tem-plara. "Ali mora da postoje bezbrojni grobovi 'vitezova koje su ubile pape'.""Aha, ne baš!" reče Tibing. "Mnogi od njih su spaljeni na lomači i bačenibez posmrtnog obreda u reku Tibar. Ali ova se pesma odnosi na grob. Grobu Londonu. A postoji veoma malo vitezova koji su sahranjeni u Londonu."On zastade, posmatrajući Langdona kao da čeka da zora svane. Naposletkuprasnu. "Roberte, za boga miloga! Crkva koju je u Londonu podigla mili-tantna grana Priorata - sami vitezovi templari!""Crkva hrama?" Langdon zapanjeno uzdahnu. "Ima grobnicu?""Deset najstrašnijih grobova koje ćeš ikada videti."Langdon zapravo nikada nije posetio Crkvu hrama, iako je naišao na njumnogo puta tokom svog proučavanja Priorata. Nekada središte svih aktivno-sti templara i Priorata u Ujedinjenom kraljevstvu, Crkva hrama je bila takonazvana u čast Solomonovog hrama, od kojeg potiče i sam naziv vitezovatemplara, kao i spisi Sangreala koji su im dali sav uticaj koji su u Rimu imali.Nizale su se priče o tome da vitezovi izvode čudne, tajanstvene rituale u ne-običnom svetilištu Crkve hrama. "Crkva hrama se nalazi u ulici Flit?""Zapravo, nalazi se baš pored nje, u Iner Templ Lejnu." U očima mu jeigrao vragolast sjaj. "Zeleo sam da vidim kako se još malo znojite pre negošto vam odam rešenje.""Hvala.""Niko od vas nikada nije bio tamo?"Sofi i Langdon odmahnuše glavama."Ne čudi me to", reče Tibing. "Crkva je sada skrivena iza mnogo višihzgrada. Malo ljudi zapravo i zna da se tamo nalazi. Jezivo staro mesto. Arhi-tektura je paganska do srži."Sofije bila iznenađena. "Paganska?""Panteonski paganska!" uzviknu Tibing. "Crkva je okrugla. Templari suzanemarili tradicionalnu hrišćansku osnovu krsta i izgradili savršeno kružnucrkvu u čast Sunca." Obrve su mu vragolasto poigravale. "Ne bas suptilan

Da Vinčijev kod *&> 301

pozdrav momcima iz Rima. Mogli su jednostavno i da vaskrsnu Stounhendžusred centra Londona."Sofije posmatrala Tibinga. "Staje sa ostatkom pesme?"Tibingovo veselo ponašanje iščeznu. "Nisam siguran. Zbunjujuće je. Mo-raćemo da pregledamo svaki od deset grobova i to pažljivo. Ako budemoimali sreće, najednom od njih će upadljivo nedostajati sfera."Langdon shvati koliko su zapravo bili blizu. Ukoliko sfera koja nedostajeotkrije šifru, moći će da otvore drugi kripteks. Bilo mu je teško i da zamislišta bi mogli da nađu u njemu.Langdon ponovo pročita pesmu. Bila je poput neke vrste primitivne za-gonetke u ukrštenim recima. Reč od pet slova koja govori o Gralu? U avi-onu su već bili pokušali sa svim očiglednim lozinkama - GRAIL, GRAAL,GREAL, VENUS, MARIA, JESUS, ŠARAH - ali cilindar nije popuštao.Suviše očigledno. Izgleda da je postojala neka druga reč od pet slova kojase odnosila na oplođenu matericu Ruže. Činjenica daje ta reč promakla čaki stručnjaku kakv je bio Li Tibing, za Langdonaje značila da se ne radi oobičnom pozivanju na Gral."Gospodine Li?" pozva ga Remi preko ramena. Posmatrao ih je u retro-vizoru kroz spuštenu pregradu između vozačkog i putničkog dela. "Rekliste daje ulica Flit blizu Blekfrajars mosta?""Da, idi kejom Viktorija.""Izvinjavam se. Nisam siguran gde se to nalazi. Obično idemo samo dobolnice."Tibing pogleda Sofi i Langdona, prevrnu očima i zagunđa. "Kunem se,ponekad kao da sam bebisiterka. Samo trenutak, moliću. Poslužite se pićemi ukusnim grickalicama." Ostavi ih, nespretno se krećući ka spuštenoj pregra-di kako bi razgovarao sa Remijem.Sofi se sada okrete ka Langdonu i tiho progovori. "Roberte, niko ne znada smo ti i ja u Engleskoj."Langdon shvati daje bila u pravu. Policija Kenta će reći Fašu daje avionprazan i Faš će morati da pretpostavi da su još uvek u Francuskoj. Nevidljivismo. Lijev mali poduhvat im je upravo obezbedio mnogo vremena."Faš neće tako lako odustati", reče Sofi. "Suviše se angažovao na ovomhapšenju."Langdon se trudio da ne misli o Fašu. Sofi je obećala da će učiniti svestoje u njenoj moći da oslobodi Langdona odgovornosti kada sve prođe, aliLangdon je počinjao da se plaši da to možda neće imati nikakvog uticaja.Faš bi veoma lako mogao biti deo ove zavere. Iako Langdon nije mogao dazamisli Sudsku policiju upetljanu u potragu za Svetim gralom, suviše je biloslučajnosti te noći da bi se odbacila mogućnost daje Faš potencijalni sauče-snik. Faš je religiozan, i odlučio je da meni pripiše ta ubistva. A ipak, Sofi

je tvrdila daje 1 ;iš možda samo picterano željan da nekoga uhapsi. Naposlet-

302 «& Den Braunku, dokazi protiv Langdona nisu bili zanemarljivi. Pored toga što je njego-vo ime napisano na podu Luvra i u Sonijerovom registru sastanaka, sada sečinilo i da je Langdon lagao o svom rukopisu i potom pobegao. Na Sofinpredlog."Roberte, žao mi je što si toliko duboko umešan u sve ovo", reče Sofi,stavljajući mu ruku na koleno. "Ali drago mi je što si ovde."Njen komentar je zvučao više pragmatično nego romantično, pa ipakLangdon oseti neočekivanu iskricu privlačnosti između njih dvoje. Umornojoj se osmehnu. "Mnogo sam zabavniji kada sam ispavan."Sofi je nekoliko sekundi ćutala. "Deda je tražio od mene da ti verujem.Drago mi je što sam ga barem jednom poslušala.""Tvoj deda me Čak nije ni poznavao.""Ipak, ne mogu a da ne mislim da si učinio sve što bi on želeo. Pomogaosi mi da pronađem ključni kamen, objasnio Sangreal, ispričao mi o ritualu upodrumu." Zastade. "Nekako se osećam bližom dedi noćas nego svih prote-klih godina. Znam da bi bio srećan zbog toga."U daljini, obrisi Londona počeše da se pomaljaju kroz tihu jutarnju kišu.Horizont kojim je nekada dominirao Big Ben i Tauer Bridž, sada se klanjaoMilenijumskom oku - kolosalnom, hipermodernom točku koji se podizaosto pedeset metara u visinu i sa kojeg se pružao pogled na grad od kojeg jezastajao dah. Langdon je jednom pokušao da se ukrca na njega, ali su ga'kapsule za posmatranje' podsećale na sarkofage. Opredelio se da ostanečvrsto nogama na zemlji i uživa u pogledu sa prostranih obala Temze.Langdon oseti stiskanje kolena koje ga prizva natrag, i vide da Sofine ze-lene oči počivaju na njemu. Shvati da mu je nešto govorila. "Sta ti misliš dabi trebalo da radimo sa spisima Sangreala ako ih ikada pronađemo?" proša-putala je."Staja mislim nije bitno", reče Langdon. "Tvoj deda je kripteks dao tebi,i ti treba sa njim da radiš ono što ti tvoji instinkti kažu da bi on želeo da seuradi.""Pitam te za mišljenje. Očigledno je da si u svom rukopisu napisao neštozbog čega je deda verovao u tvoj sud. Zakazao je privatni sastanak sa tobom.To se retko dešavalo.""Možda je želeo da mi kaže da sam sve pogrešno shvatio.""Zašto bi mi rekao da pronađem tebe, sem ako su mu se dopadale tvojeideje? Jesi li u svom rukopisu zastupao ideju da spisi Sangreala treba dabudu objavljeni ili da ostanu sačuvani u tajnosti?"

"Ni jedno ni drugo. Nisam se opredelio ni za šta od toga. Rukopis se bavisimbologijom ženskog božanstva — praćenjem ikonografije boginje kroz isto-riju. Sasvim sigurno nisam raspravljao o tome gde je Gral skriven niti da liga treba otkriti."

Da Vinčijev kod «&» 303"Ipak pišeš knjigu o tome, tako da očigledno veruješ da tu informacijutreba podeliti sa drugima.""Postoji ogromna razlika između hipotetičkog razmatranja alternativneistorije Hrista, i..." Zastao je."I čega?""I otkrivanja hiljada drevnih dokumenata koji bi predstavljali naučnedokaze daje Novi zavet lažno svedočanstvo.""Ali ti si mi rekao daje Novi zavet zasnovan na izmišljotinama."Langdon se nasmeši. "Sofi, svaka je vera na svetu zasnovana na izmišljo-tinama. To je definicija vere - prihvatanje onoga za šta mislimo daje istina,ali što ne možemo dokazati. Svaka religija opisuje boga kroz metafore, ale-gorije i preterivanja, od ranih Egipćana do savremenih nedeljnih škola. Me-tafore su način da pomognemo našem umu da shvati neshvatljivo. Problemise javljaju kada počnemo bukvalno da verujemo u sopstvene metafore.""Dakle ti si za to da spisi Sangreala ostanu zauvek zakopani?""Ja sam istoričar. Protivim se uništavanju dokumenata, i voleo bih da vi-dim da istoričari religije imaju više informacija na osnovu kojih bi razma-trali izuzetan život Isusa Hrista.""Iznosiš argumente za obe strane mog pitanja.""Zar? Biblija predstavlja osnovni pokazatelj pravog puta za milioneljudi na planeti, kao što i Kuran, Tora ili Pali kanon nude put ljudima dru-gih religija. Ako bismo ti ili ja mogli iskopati dokumentaciju koja bi se su-protstavljala svetim pričama islamskog verovanja, judaizma, budističkogverovanja, paganskog verovanja, da li bi to trebalo da uradimo? Da li bi tre-balo da mahnemo zastavom i kažemo budistima da imamo dokaze da Budanije potekao od lotosovog cveta? Ili da Isus nije doslovno bezgrešno začet?Oni koji zaista razumeju svoju veru razumeju i da su te priče metaforične."Sofi nije bila ubeđena. "Moji prijatelji hrišćani veruju daje Hrist doslovnohodao po vodi, bukvalno pretvarao vodu u vino i da je bio začet bukvalnobezgrešno.""Upravo to ti i govorim", reče Langdon. "Religijska alegorija je postaladeo tkanja realnosti. I život u toj realnosti pomaže milionima ljudi da se nosesa životom i da budu bolji ljudi.""Ali onda ispada daje realnost lažna."Langdon se zacereka. "Nije ništa više lažna nego realnost matematičarke

kriptografkinje koja veruje u imaginarni broj 'f zato što joj on pomaže darastumači šifre."Sofi se namršti. "To nije fer."Prođe trenutak."Šta si me ono pitala?""Ne sećam se."On se nasmeja. "Deluje svaki put."

EofflJNUE 83T angdonov ručni sat sa Mikijem Mausom pokazivao je gotovo pola osamL kada je izašao iz jaguara u Iner Templ Lejnu zajedno sa Sofi i Tibingom.Trojka je krivudala kroz lavirint zgrada do malog dvorišta ispred Crkve hra-ma. Grubo klesani kamen svetlucao je na kiši, a grlice su gugutale u arhitek-turi iznad njih.Londonska stara Crkva hrama izgrađena je u potpunosti od kanskog ka-mena. Upečatljiva, kružna građevina sa zastrašujućom fasadom, centralnimtornjem i crkvenim brodom izbočenim na jednoj strani, crkva je više ličilana vojno utvrđenje nego na svetilište. Osveštena 10. februara 1185. godineod strane Herakla, patrijarha jerusalimskog, Crkva hrama je preživela osamvekova političkih prevrata, Veliki požar u Londonu i Prvi svetski rat, da bi jetek bombe Lujhvaffe teško oštetile 1940. godine. Nakon rata, povraćena jojje originalna, gola veličanstvenost.Jednostavnost kruga, pomisli Langdon, diveći se građevini po prvi put.Arhitektura je bila gruba i jednostavna, i više je podsećala na neuglađenirimski Castel Sant'Angelo nego na prefinjeni Panteon. Kockasti dodatakkoji je štrcao sa desne strane vređao je oko, iako nije bacao u zasenak origi-nalni paganski oblik prvobitne strukture."Rano je i subota je", reče Tibing, šepajući ka ulazu, "pa pretpostavljamda nećemo morati da se brinemo za službu."U crkvu se ulazilo kroz uvučenu kamenu nišu unutar koje su se nalazilavelika drvena vrata. Sa leve strane vrata, kao da joj tu uopšte nije mesto.visila je velika oglasna tabla prekrivena rasporedima koncerata i objavamacrkvenih služenja.Tibing se namršti dok je čitao oglasnu tablu. "Ne otvaraju za posetiocejoš dva sata." Priđe vratima i proba da ih otvori. Vrata nisu popuštala. Pri-slanjajući uho na drvo, osluškivao je. Trenutak kasnije se odmače, a lice mupoprimi prepreden izraz dok je pokazivao na oglasnu tablu. "Roberte, po-gledaj raspored služenja, hoćeš? Ko služi ove nedelje?"Unutar crkve, ministrant je gotovo završio usisavanje dela za pričest kadazaču kucanje na vratima svetilišta. Ignorisao gaje. Otac Harvi Nouls je imaosopstveni ključ i nije trebao da stigne još par sati. Verovatno je to neki rado-

znali turista ili prosjak. Ministrant nastavi usisavanje, ali kucanje nije prestaja

Da Vinčijev kod *$? 305lo. Zar ne umete da čitate? Natpis na vratima je jasno govorio da se crkva su-botom ne otvara do pola deset. Ministrant nastavi da se drži svojih dužnosti.Iznenada, kucanje se pretvori u snažno lupanje, kao da neko udara povratima metalnom šipkom. Mladić isključi usisivač i ljutito odmaršira dovrata. Otključavajući ih iznutra, širom ih otvori. Troje ljudi je stajalo navra-tima. Turisti, progunđao je. "Otvaramo u pola deset."Krupni čovek, očigledno predvodnik, kroči napred na metalnim štakama."Ja sam ser Li Tibing", reče on visokoparnim saksonskim akcentom. "Kaošto vam je bez sumnje poznato, pratim gospodina Kristofera Rena Četvrtogi njegovu suprugu." Uđe unutra, pokazujući na privlačan par iza njega. Ženaje imala blagi izraz lica i gustu kosu boje mahagonija. Čovek je bio visok,tamnokos i izgledao je neodređeno poznato.Ministrant nije imao pojma kako da odgovori. Ser Kristofer Ren bio jenajpoznatiji dobročinitelj Crkve hrama. Omogućio je njenu kompletnu resta-uraciju nakon štete koju je uzrokovao Veliki požar. Takođeje bio mrtav jošod osamnaestog veka. "Um... čast mi je da sam vas upoznao."Čovek na štakama se namršti. "Dobro je što se ne baviš prodajom, mla-diću, nisi nimalo ubedljiv. Gde je otac Nouls?""Subota je. Treba da stigne tek kasnije."Mrštenje čoveka na štakama se pojača. "Eto ti zahvalnosti. Uveravao nasje da će biti ovde, ali čini se da ćemo morati bez njega. Neće dugo trajati."Ministrant je i dalje stajao na ulazu u crkvu. "Izvinjavam se, šta to nećetrajati dugo?"Posetiočev pogled sada postade oštriji i on se nagnu napred, šapćući, kaoda želi da sve prisutne poštedi neprijatnosti. "Mladiću, očigledno ste noviovde. Svake godine potomci ser Kristofera Rena donose prstohvat njego-vog pepela kako bi ga rasuli po svetilištu Crkve hrama. To je deo njegovogtestamenta. Nikoga posebno ne veseli ovo putovanje, ali šta možemo?"Ministrant je bio tu nekoliko godina ali nikada ne bese čuo za ovaj obi-čaj. "Bilo bi bolje da sačekate do pola deset. Crkva još uvek nije otvorena, inisam završio usisavanje."Čovek na štakama ljutito gaje gledao. "Mladiću, jedini razlog stoje bilošta ostalo od ove zgrade da bi ti sada mogao da je usisavaš jeste gospodin udžepu ove žene.""Molim?""Gospođo Ren", reče čovek na štakama, "da li biste bili tako ljubazni dapokažete ovom drskom mladiću posudu sa pepelom?"Žena je za trenutak oklevala i potom, kao da se budi iz sna, posegnu u

džep svog džempera i izvuče mali cilindar omotan zaštitnom tkaninom."Dakle, vidite li?" brecnu se čovek na štakama. "Sada, možete ili da po-štujete njegovu poslednju želju i pustite nas da raspemo njegov pepeo posvetiliSlu, ili ću reći ocu Noulsu kako smo dočekani ovde."

306 «&» Den BraunMinistrant je oklevao, dobro znajući koliko je otac Nouls poštovao crkve-nu tradiciju... i, stoje važnije, dobro znajući njegovu preku narav kada bi seugrozio dobar glas ove crkve. Možda je otac Nouls jednostavno zaboravioda članovi porodice dolaze. U tom slučaju, mnogo je veći rizik bio da ih od-bije nego da ih pusti unutra. Na kraju krajeva, rekli su da im treba samo mi-nut. Kakva šteta od toga ?Kada se ministrant povuče u stranu da propusti troje ljudi, mogao se za-kleti da su gospodin Ren i njegova supruga jednako zbunjeni svim ovim kaoi on. Nesiguran, mladić nastavi svoj posao, posmatrajući ih krajičkom oka.Langdon je morao da se nasmeši dok je trojka zalazila dublje u unutra-šnjost crkve. "Li", prošaputa on, "lažeš suviše dobro."Tibingove oči su se caklile. "Oksfordska dramska sekcija. Još uvek pri-čaju o mom Juliju Cezaru. Siguran sam da niko nije predanije odigrao prvuscenu trećeg čina."Langdon ga pogleda. "Mislio sam daje Julije Cezar u toj sceni mrtav."Tibing se samozadovoljno osmehnu. "Da, ali moja toga se raskrilila doksam padao i morao sam da ležim na sceni pola sata sa visuljkom napolju.Ipak, nisam ni trepnuo. Bio sam sjajan, kad vam kažem."Langdon ustuknu. Žao mije što sam to propustio.Dok se grupa kretala kroz pravougaoni dozidani deo crkve ka lučnomprolazu koji je vodio u glavni deo, Langdona su iznenadile ogolelost i hlad-noća zidova. Iako je oltar nalikovao oltaru linearne hrišćanske kapele, bioje neukrašen i hladan, bez ijednog tradicionalnog ukrasa. "Sumorno", proša-puta on.Tibing se nasmeja. "Engleska crkva. Anglikanci svoju religiju piju ne-razblaženu. Nema ničega što bi ih odvratilo od njihove patnje."Sofi pokaza na široki prolaz koji je vodio do kružnog dela crkve. "Ovdeje kao u tvrđavi", prošaputa.Langdon se slagao sa tim. Čak i sa mesta na kojem je stajao, video je dazidovi izgledaju neobično snažno."Vitezovi templari bili su ratnici", podseti ih Tibing, a zvuk njegovihaluminijumskih štaka odzvanjao je u tom akustičnom prostoru. "Religiozno--vojničko društvo. Njihove crkve su bile njihova utvrđenja i njihove banke.""Banke?" ponovi Sofi, upitno ga pogledavši."Zaboga, da. Templari su izmislili koncept modernog bankarstva. Za evrop-

sko plemstvo bilo je veoma opasno putovati sa zlatom, tako da su im tem-plari omogućavali da pohrane zlato u najbližoj templarskoj crkvi i potom gapodignu u bilo kojoj drugoj crkvi templara širom Evrope. Bili su im potrebni

Da Vinčijev kod 4? 307samo odgovarajući papiri." Namignu. "I mala provizija. Oni su bili prvi ban-komati." Tibing pokaza ka vitražu, gde su se zraci sunca prelamali kroz pri-zor viteza obučenog u belo na konju ružičaste boje. "Alanus Marsel", rečeTibing, "gospodar Hrama početkom trinaestog veka. On i njegovi naslednicizauzimali su mesto Primas Baro Angiae u Parlamentu."Langdon je bio iznenađen. "Mesto Prvog barona kraljevstva?"Tibing klimnu. "Gospodar Hrama je, tvrde neki, bio uticajniji i od samogkralja." Kad stigoše do kružne odaje, Tibing baci pogled preko ramena naministranta, koji je u daljini i dalje usisavao. "Znate", prošaputa Tibing Sofi,"priča se da je Sveti gral jednom bio pohranjem u ovoj crkvi, preko noći,dok su ga templari premeštali iz jednog skrovišta u drugo. Zamislite samočetiri kovčega spisa Sangreala kako stoje ovde, zajedno sa sarkofagom Ma-rije Magdalene! Ježim se i od same pomisli na to."Langdon se takođe naježio kada su kročili u kružnu odaju. Pogledom jeprelazio preko zidova od bledog kamena, uklesanih gargojla, demona, ču-dovišta i izmučenih ljudskih lica, koja su sva zurila u unutrašnjost prostorije.Ispod crteža, jedna jedina kamena klupa prostirala se ukrug, čitavim obimomprostorije."Pozorište u krugu", prošaputa Langdon.Tibing podiže štaku, pokazujući ka udaljenom levom kraju prostorije,zatim ka desnom kraju. Langdon ih je već spazio.Deset kamenih vitezova.Pet na levoj strani. Pet na desnoj.Ležeći na tlu, isklesane figure u prirodnoj veličini počivale su u spokoj-nim položajima. Vitezovi su prikazani pod punim oklopom, sa štitovima imačevima, i grobovi su u Langdonu budili nelagodni osećaj da se neko ušu-njao i prelio vitezove gipsom dok su spavali. Sve su figure bile oronule, paipak je i dalje svaka od njih odisala jedinstvenošću - imale su različite deloveoklopa, specifične položaje nogu i ruku, izraze lica i obeležja na štitovima.U Londonu leži vitez koga je papa pokopao.Langdon zadrhta kada kroči dublje u unutrašnjost kružne odaje.! Ovo je moralo biti mesto koje su tražili.

PofflJRUE S4C uličici punoj smeća nedaleko od Crkve hrama, Remi Legaludek zaustavijaguar iza niza kontejnera za industrijski otpad. Ugasivši motor, osmotri

okolinu. Napušteno. Izašao je iz kola, otišao do stražnjeg dela i ušao u deo li-muzine u kojem se nalazio monah.Osetivši Remijevo prisustvo, monah se povrati iz transa nalik molitvi.Crvenim očima je gledao više radoznalo nego uplašeno. Čitave noći Remise divio sposobnosti vezanog čoveka da ostane priseban i miran. Nakon štose isprva otimao u rendž roveru, činilo se daje monah prihvatio stanje kojega je snašlo i prepustio se sudbini.Remi olabavi svoju leptir mašnu, otkopča visoku, uštirkanu kragnu šilja-stih vrhova i po prvi put u poslednjih nekoliko godina oseti da zaista možeda diše. Ode do bara u limuzini i natoči sebi čašu smirnof votke. Ispi je ujednom gutljaju i nasu još jednu.Uskoro ću biti slobodan čovek.Pretražujući bar, Remi pronađe običan otvarač za flaše sa dodacima i iz-vuče oštricu noža. Nož je obično služio za skidanje folije sa pampura luksuz-nih flaša vina, ali tog jutra je imao da posluži jednoj mnogo dramatičnijojsvrsi. Remi se okrete prema Sajlasu, držeći nož čija se oštrica svetlucala.U crvenim očima se sada nazirao strah.Remi se nasmeši i krenu prema stražnjem delu limuzine. Monah ustuknu,boreći se da olabavi spone kojima je bio vezan."Budi miran", prošaputa Remi, podižući oštricu.Sajlas nije mogao da veruje da mu je Bog okrenuo leđa. Čak je i bolnostezanje lepljive trake Sajlas pretvorio u duhovno iskušenje, želeći da gapulsiranje mišića u koje nije dopirala krv podseća na patnje koje je trpeo Isus.Čitave noći se molim za oslobođenje. Sada, dok se nož spuštao ka njemu,Sajlas čvrsto zatvori oči.Bol poput udarca bičem ureza se u njegove lopatice. On uzviknu, nemogavši da poveruje da će umreti tu, u zadnjem delu limuzine, nesposobanda se brani. Obavljao sam Božji zadatak. Učitelj je rekao da će me zaštititi.Sajlas je osećao kako se bolna toplina širi njegovim leđima i ramenima.Mogao je da zamisli sopstvenu krv kako lipti preko mesa. Rezak bol sadamu se usecao u butine, i on oseti nalet onog poznatog osećaja dezorijentisa-nosti - odbrambenog mehanizma kojim se telo suprotstavljalo bolu.Dok je bolna vrelina sada razarala sve njegove mišiće, Sajlas čvršće za-tvori oči, odlučan da poslednji prizor koji će videti u životu ne bude prizor

Da Vinčijev kod ?*. 309njegovog ubice. Umesto toga, prizva u sećanje mladog biskupa Aringarosu,kako stoji ispred male crkve u Španiji... crkve koju su on i Sajlas podiglisopstvenim rukama. Početak mog života.Kao da mu je čitavo telo gorelo."Uzmi piće", prošaputa čovek u smokingu. Imao je francuski naglasak.

"Pospešiće ti cirkulaciju."Sajlas iznenađeno razrogači oči. Nejasna prilika naginjala se nad njim,nudeći mu čašu. Gomila isečene lepljive trake ležala je na podu, pored nožana kojem nije bilo tragova krvi."Popij ovo", ponovi čovek. "Bol koji osećaš je zbog krvi koja je poteklatvojim mišićima."Vatreno udaranje bila sada se pretvaralo u peckave ubode. Votka je imalaodvratan ukus ali ju je zahvalno popio. Sudbina je te noći Sajlasu dodelilamnogo loše sreće, ali Bogje sve resio jednim čudesnim obrtom.Bog me se nije odrekao.Sajlas je znao kako bi to nazvao biskup Aringarosa.Božansko uplitanje."Želeo sam da te oslobodim ranije", izvini se sluga, "ali nije bilo moguće.S obzirom na to da je policija zauzela zamak Vilet, a potom aerodrom BiginHil. Ovo je prva prilika. Razumeš, zar ne, Sajlase?"Sajlas ustuknu, prestravljen. "Znate moje ime?"Sluga se nasmeši.Sajlas se sada uspravi, trljajući ukočene mišiće. Bujica neverice, divlje-nja i zbunjenosti preplavila gaje. "Da li ste vi... Učitelj?"Remi odmahnu glavom, nasmejavši se na takvu ideju. "Voleo bih daimam toliku moć. Ne, ja nisam Učitelj. Poput tebe, ja mu služim. Ali Učiteljima visoko mišljenje o tebi. Ja sam Remi."Sajlas je bio zapanjen. "Ne razumem. Ako vi radite za Učitelja, zastojeLangdon doneo ključni kamen kod vasT"Nije ga doneo kod mene. Doneo gaje kod najpoznatijeg istoričara Gralana svetu, ser Lija Tibinga.""Ali vi tamo živite. Šanse za to..."Remi se nasmeši, kao da ga uopšte ne čudi stoje Langdon, naizgled slu-čajno, odabrao baš to utočište. "Sve je to bilo krajnje predvidljivo. RobertLangdon je posedovao ključni kamen, i trebala mu je pomoć. Na koje bilogičnije mesto otišao nego u dom Lija Tibinga? To što ja sticajem okolno-sti živim tamo jeste razlog što mi se Učitelj obratio." On zastade. "Šta misliš,kako to da Učitelj zna toliko mnogo o Gralu?"Sada mu je sinulo, i bio je zapanjen. Učitelj je pridobio slugu koji je imaopristup svim istraživanjima ser Lija Tibinga. Bio je to genijalan plan."Mnogo toga treba da ti ispričani", reče Remi, dajući mu napunjeni hekler ikoli. Potom ispruži ruku kroz spuštenu pregradu i/među vozačkog i putničkog

310 -Den Braundela limuzine i iz pretinca izvuče mali revolver veličine dlana. "Međutim,

pre toga, ti i ja moramo da obavimo jedan posao."Kapetan Faš je izlazio iz aviona na aerodromu Bigin Hil i sa nevericomslušao glavnog inspektora policije Kenta koji mu je prepričavao šta se do-godilo u Tibingovom hangaru."Lično sam pretražio avion", naglašavao je inspektor, "i nikoga nije bilou njemu." Potom s visoka izjavi: "I treba li da naglasim da ću, ukoliko serLi Tibing bude podneo tužbu protiv mene...""Jeste li ispitali pilota?""Naravno da ne. On je Francuz, a naša nadležnost zahteva...""Vodite me do aviona."Kada je stigao u hangar, Fašu je trebalo svega šezdeset sekundi da otkri-je mrlju krvi na pločniku blizu mesta na kojem je bila parkirana limuzina.Faš priđe avionu i bučno zalupa po njemu."Ovde kapetan francuske Sudske policije. Otvorite vrata!"Prestravljeni pilot pokrenu vrata i spusti stepenice.Faš se pope. Tri minuta kasnije, uz pomoć pištolja, dobio je puno prizna-nje, zajedno sa opisom zarobljenog albino monaha. Pored toga, saznao jeda je pilot video kako Langdon i Sofi nešto ostavljaju u Tibingovom sefu,nekakvu drvenu kutiju. Iako je pilot poricao da zna šta se nalazi u njoj, pri-znao je daje bila u centru Langdonove pažnje tokom leta do Londona."Otvorite sef, naredi Faš.Pilot je bio prestrašen. "Ne znam kombinaciju!""Šteta. A lepo bih vam omogućio da zadržite vašu pilotsku dozvolu."Pilot je kršio ruke. "Poznajem neke ljude koji rade na održavanju ovde.Možda bi mogli da ga otvore pomoću bušilice?""Imate pola sata."Pilot se baci na radio.Faš ode do zadnjeg dela aviona i natoči sebi piće. Bilo je rano, a još uveknije spavao, tako da se ovo teško računalo kao piće pre podneva. Smeštajućise u plišano sedište, on zatvori oči, pokušavajući da dokuči šta se tu dešava-lo. Mogla bi skupo da me košta ova greška policije Kenta. Bilo je izdatonaređenje da se pronađe crni jaguar.Fašov telefon zazvoni i on požele da ima barem trenutak mira. "Allo?""Na putu sam za London." Bio je to biskup Aringarosa. "Stižem za satvremena."Faš se uspravi na sedištu. "Mislio sam da idete u Pariz.""Veoma sam zabrinut. Promenio sam planove."

Da Vinčijev kod ^311"Niste trebali.""Jeste li pronašli Sajlasa?"

"Ne. Oni koji su ga zarobili pobegli su policiji pre nego što sam ja sleteo."Aringarosin gnev je prosto odzvanjao. "Uveravali ste me da ćete zausta-viti taj avion!"Faš utiša svoj glas. "Biskupe, imajući na umu situaciju u kojoj se nalazi-te, savetujem vam da ne iskušavate moje strpljenje danas. Pronaći ću Sajlasai ostale što pre budem mogao. Gde ćete sleteti?""Samo trenutak." Aringarosa pokri slušalicu i potom se vrati. "Pilot po-kušava da dobije dozvolu za sletanje od Hitroa. Ja sam mu jedini putnik, alinaše skretanje sa putanje nije najavljeno.""Recite mu da leti na privredni aerodrom Bigin Hil u Kentu. Obezbedi-ću mu dozvolu za sletanje. Ako ne budem ovde kad sletite, urediću da vassačekaju kola.""Hvala vam.""Kao što sam naglasio u našem prvom razgovoru, biskupe, upamtite daniste jedini koji rizikuje da izgubi sve."

PdfflJNUE 83Tragate za sferom koja bi trebalo da se nalazi na njegovom grobu.Svaki od isklesanih vitezova u Crkvi hrama ležao je na leđima, glavepoložene na pravougani kameni jastuk. Sofi se strese. Pominjanje sfere u sti-hovima vratilo je sećanje na prizore one noći u dedinom podrumu.Hieros Gamos. Kugle.Sofi se pitala da li se isti ritual izvodio i u ovom svetilištu. Kružna pro-storija kao daje bila posebno izgrađena za takve paganske obrede. Kamenaklupa okruživala je goli prostrani pod u sredini. Pozorište u krugu, tako gaje Robert nazvao. Zamišljala je kako ista prostorija izgleda noću, puna ljudisa maskama, koji poju uz svetlost baklji, prisustvujući 'svetom sjedinjenju'u središtu prostorije.Potiskujući taj prizor iz svesti, koračala je zajedno sa Langdonom i Tibin-gom ka prvoj grupi vitezova. Uprkos tome što je Tibing insistirao na strplji-voj istrazi, Sofi je išla ispred njih, na brzinu obišavši svih pet vitezova nalevoj strani.Pregledajući prve grobove, Sofi uoči sličnosti i razlike između njih. Sva-ki vitez je ležao na leđima, ali trojica su imala ispružene noge, dok su koddvojice one bile prekrštene. Činilo se da ova nepravilnost nema nikakve vezesa sferom koja nedostaje. Ispitujući njihovu odeću, Sofi primeti da su dva vi-teza nosila tunike preko oklopa, dok su ostala tri nosila ogrtače do članaka.Ponovo, nimalo od pomoći. Sofi usmeri pažnju na jedinu preostalu očiglednurazliku - položaj njihovih ruku. Dva viteza su držala mačeve, dva su se mo-lila, a jedan je ruke položio uz telo. Nakon što je dugo posmatrala njihove

ruke, Sofi slegnu ramenima. Nigde nije videla ni nagoveštaj upadljivo od-sutne sfere.Osećajući težinu kripteksa u džepu svog džempera, Sofi pogleda Lang-dona i Tibinga. Muškarci su se polako kretali. Bili su tek kod trećeg viteza.Izgledalo je da ni oni nisu imali sreće. Ne želeći da čeka, Sofi se okrete odnjih i pođe ka drugoj grupi vitezova. Dok je prelazila preko praznog središtaodaje, u sebi je ponavljala stihove koje je pročitala toliko puta da su sadaodzvanjali u njenom sećanju.U Londonu leži vitez koga je papa pokopao.Plodove njegovog rada Sveti gnev je snašao.Tražite sferu koja bi trebalo daje na njegovom grobu.Ona govori o ružičastom mesu i osemenjenoj materici.

Da Vinčijev kod *&> 313Kada stiže do druge grupe vitezova, Sofi otkri daje slična prvoj. Svi suležali u donekle različitim položajima, noseći oklope i mačeve.Odnosno, svi izuzev desetog, poslednjeg, viteza.Žurno mu prilazeći, Sofije zurila u njega.Nije bilo jastuka. Nije bilo oklopa. Nije bilo tunike. Nije bilo mača."Roberte? Li?" pozvala ih je, a glas joj je odzvanjao po prostoriji. "Ovdenešto nedostaje."Obojica podigoše poglede i smesta krenuše ka njoj."Sfera?" uzbuđeno reče Tibing. Štake su mu odzvanjale u brzom stakatudok je žurio preko prostorije. "Nedostaje li sfera?""Ne baš", reče Sofi, mršteći se na deseti grob. "Čini se da nam nedostaječitav vitez."Kada stigoše do nje, obojica se zbunjeno zagledaše u deseti grob. Umestoviteza koji leži na otvorenom, videli su grob nalik zatvorenom kamenom san-duku. Sanduk je bio trapezoidnog oblika, sužavao se ka dnu a širio ka vrhu,sa poklopcem u obliku krova."Zašto se ovaj vitez ne vidi?" pitao je Langdon."Fascinantno", reče Tibing, gladeći bradu. "Zaboravio sam na ovu nepra-vilnost. Godinama nisam bio ovde.""Ovaj kovčeg", reče Sofi, "izgleda kao da gaje isklesao isti majstor i tou isto vreme kao i ostalih devet grobova. Zašto je onda ovaj vitez u kovče-gu a ne napolju?"Tibing odmahnu glavom. "To je jedna od misterija ove crkve. Koliko jaznam, nikoje do sada nije resio.""Izvinite?" pozva ih ministrant, dolazeći do njih uznemirenog izraza lica."Oprostite ako zvučim nekulturno, ali rekli ste da želite da prospete pepeo,a izgleda kao da razgledate."

Tibing se namršti na mladića i okrete se ka Langdonu. "Gospodine Ren,očigledno je da vam dobročinstvo vaše porodice više ne dozvoljava da ostane-te kao ranije, tako da bi možda bilo bolje da izvadimo pepeo i obavimo to."Tibing se okrete ka Sofi. "Gospođo Ren?"Sofi prihvati igru i iz džepa izvuče kripteks omotan kožnim svitkom."E pa sada", Tibing se brecnu na mladića, "da li biste nas ostavili nasamo?"Ministrant se ne pomeri. Izbliza je posmatrao Langdona. "Vi ste mi po-znati."Tibing prasnu. "Možda zato što gospodin Ren dolazi ovamo svake go-dine!"/// možda zato, plašila se sada Sofi, stoje video Langdona na televizijskomprenosit iz Vatikana prošle godine."Nikada nisam upoznao gospodina Rena", tvrdio je ministrant."Grcšite", učtivo reče Langdon. "Mislim da smo se vi i ja sreli u prolazuprošle godine. Olac Nouls nas nije zvanično upoznao, ali prepoznao sam vas

314 4"Den Braunkada smo ušli. Znam da smo se nametnuli, ali da li biste mi dali još nekoli-ko minuta jer sam doputovao iz daleka kako bih razasuo pepeo medu ovimgrobovima." Langdon je govorio sa ubedljivošću dostojnom samog Tibinga.Izraz lica ministranta sada postade još nepoverljiviji. "Ovo nisu grobovi.""Molim?" reče Langdon."Naravno da jesu", reče Tibing. "Sta to govorite?"Ministrant odmahnu glavom. "U grobovima se nalaze tela. Ovo su obli-čja, kameni kipovi. Ispod njih se ne nalaze tela.""Ovo je grobnica!" uzviknu Tibing."Samo ako sudite po zastarelim udžbenicima istorije. Verovalo se dajeovo grobnica ali se za vreme renoviranja pedesetih godina otkrilo da nije."Ponovo se okrete ka Langdonu. "I pretpostavljam da bi gospodin Ren to tre-balo da zna, s obzirom daje njegova porodica otkrila ovu činjenicu."Nastade nelagodna tišina.Prekinuo ju je zvuk vrata koja su zalupila u dozidanom delu crkve."Mora daje to otac Nouls", reče Tibing. "Da odete da vidite?"Ministrant nije bio siguran šta da radi, ali se ipak vrati u proširenje crkve,ostavljajući Langdona, Sofi i Tibinga da se sumorno gledaju."Li", prošaputa Langdon. "Nema tela? O čemu on to priča?"Tibing je bio potpuno van sebe. "Ne znam. Uvek sam mislio... ovo moradaje mesto koje tražimo. Ne verujem da on zna o čemu priča. Nema nika-kvog smisla!"

"Mogu li ponovo da vidim stihove?" upita Langdon.Sofi iz džepa izvuče kripteks i pažljivo ga predade Langdonu.Langdon odmota parče kože, držeći kripteks u ruci dok je proučavao sti-hove. "Da, ova pesma definitivno govori o grobu. Ne o kipovima.""Da li je moguće da stihovi greše?" upita Tibing. "Da li je moguće dajeŽak Sonijer načinio istu grešku kao i mi?"Langdon razmisli o tome i odmahnu glavom. "Li, sam si rekao. Ovu sucrkvu izgradili templari, vojni ogranak Priorata. Nešto mi govori da bi Veli-ki majstor Priorata morao prilično dobro da zna da li su ovde sahranjeni vi-tezovi."Tibing je bio zapanjen. "Ali ovo mesto je savršeno." Ponovo se okrenuka vitezovima. "Mora da nam je nešto promaklo!"Ulazeći u dozidani deo, ministrant se iznenadi kad vide da je potpunoprazan. "Oče Nouls?" Znam da sam čuo vrata, pomisli, koračajući ka pred-njem delu sve dok ne ugleda ulaz.

Da Vinčijev kod rt? 315Mršav čovek u smokingu stajao je pored vrata, češkajući se po glavi. Iz-gledalo je da se izgubio. Ministrant nervozno uzdahnu, shvatajući daje za-boravio da zaključa vrata kada je posetioce pustio unutra. Sada je nekakavjadnik ušetao unutra pravo sa ulice, krenuo čovek na venčanje, sudeći po iz-gledu. "Žao mije", viknu on, prolazeći pored velikog stuba, "zatvoreno je."Iza sebe je začuo šuštanje tkanine. Pre nego što je stigao da se okrene,glava mu polete unatrag i snažna ruka se spusti preko njegovih usta, prigu-šujući vrisak. Ruka je bila bela kao sneg i mirisala je na alkohol.Vitki čovek u smokingu ležerno izvuče veoma mali pištolj i uperi ga pra-vo u mladićevo čelo.Ministrant oseti toplotu kako se razliva po njegovim preponama i shvatida se upiškio od straha."Dobro me slušaj", prošaputa čovek u smokingu. "Tiho ćeš izaći iz ovecrkve i trčaćeš. Nećeš se zaustavljati. Je li jasno?"Mladić klimnu najbolje stoje mogao sa rukom preko usta."Ako pozoveš policiju..." Čovek u smokingu prisloni pištolj na njegovočelo. "Pronaći ću te."Sledeće što mu je došlo do svesti bilo je kako trči preko dvorišta bezikakve namere da se zaustavi sve dok ga noge ne izdaju.

PofflMJE 86Poput duha, Sajlas se tiho prikradao iza svoje mete. Sofi Nevo gaje osetilasuviše kasno. Pre nego što je stigla da se okrene, Sajlas uperi pištolj unjenu kičmu i snažno je obgrli sa leđa, privlačeći je uz svoje ogromno telo.

Viknula je od iznenađenja. Tibing i Langdon se okrenuše, zapanjeni i pre-plašeni."Šta?..." Tibing se zagrcnu. "Šta si uradio Remiju?!""Jedino oko čega treba da se brinete jeste to", mirno reče Sajlas, "da odemodavde sa ključnim kamenom." Misija je, kako ju je Remi opisao, trebalo dabude jasna i jednostavna: Uđi u crkvu, uzmi ključni kamen, i izađi napolje;bez ubijanja, bez borbe.Čvrsto držeći Sofi, Sajlas spusti ruku sa njenih grudi na njen struk, a po-tom je gurne u duboke džepove na džemperu, pretražujući ih. Oseti blagi mi-ris njene kose. "Gde je?" prošaputao je. Ključni kamenje ranije bio u džepunjenog džempera. Gde je sada?"Ovde je", duboki Langdonov glas odjeknu sa drugog kraja prostorije.Sajlas se okrete i vide kako Langdon pruža crni kripteks ispred sebe, nji-šući ga napred-natrag poput matadora koji mami glupu životinju."Spustite ga na pod", naredi Sajlas."Neka Sofi i Li prvo izađu iz crkve", odgovori Langdon. "Vi i ja možemoovo sami da resimo."Sajlas odgurnu Sofi i uperi pištolj u Langdona, krećući se ka njemu."Ni korak dalje", reče Langdon. "Ne dok oni ne izađu.""Niste u poziciji da postavljate uslove.""Ne bih se složio." Langdon podiže kripteks visoko iznad glave. "Bezoklevanja ću ga tresnuti o pod i razbiću staklenu posudu unutra."Iako se Sajlas podrugljivo nasmeja na pretnju, oseti talas straha. Ovo nijeočekivao. Uperi pištolj u Langdonovu glavu i potrudi se da mu glas budepostojan kao ruka. "Nikada ne biste razbili ključni kamen. Želite da prona-đete Gral koliko i ja.""Grešite. Vi ga želite mnogo više. Dokazali ste da ste spremni da ubijetezbog njega."Dvanaest metara odatle, vireći iz dozidanog dela crkve blizu lučnog pro-laza, Remija Legaludcka uhvati panika. Manevar nije išao po planu, i sa mesta

Da Vinčijev kod «*• 317na kojem je stajao videlo se da Sajlas ne zna šta dalje da radi. Po naređenjuUčitelja, Remi je zabranio Sajlasu da puca."Pustite ih da odu", ponovo zatraži Langdon, držeći kripteks visoko iznadglave i zureći u Sajlasov pištolj.Monahove crvene oči se ispuniše gnevom i nemoći, i Remi se ukoči odstraha pri pomisli da bi Sajlas mogao da puca u Langdona dok ovaj drži krip-teks. Kripteks ne srne da padne!Kripteks je trebalo da bude Remijeva karta do slobode i bogatstva. Pre

nešto više od godinu dana, bio je samo pedesetpetogodišnji sluga u zamkuVilet, udovoljavao hirovima nepodnošljivog bogalja ser Lija Tibinga. A tadamu je iznet neverovatan predlog. Remijeva povezanost sa ser Lijem Tibin-gom - najboljim poznavaocem istorije Grala na svetu - imala je da mudonese sve o čemu je ikada sanjao u životu. Od tada, svaki trenutak koji jeproveo u zamku Vilet vodio gaje upravo dovde.Toliko sam blizu, rekao je sam sebi, zavirujući u svetilište Crkve hrama igledajući u ključni kamen u ruci Roberta Langdona. Ako ga Langdon ispu-sti, sve će biti izgubljeno.Da li sam spreman da se lično pojavim? Učitelj je to izričito zabranio.Remi je jedini koji zna Učiteljev identitet."Da li ste sigurni da želite da Sajlas izvrši ovaj zadatak?" pitao je RemiUčitelja pre manje od pola sata, nakon stoje dobio naređenja da ukrade klju-čni kamen. "I sam sam sposoban za to."Učitelj je bio odlučan. "Sajlas nam je dobro poslužio za četvoricu vrhovni-ka Priorata. On će povratiti ključni kamen. Ti moraš da ostaneš anoniman.Ako te ostali vide, moraćemo da ih uklonimo, a već je dovoljno ubistava.Krij svoje lice."Moje će se lice promeniti, pomisli Remi. Pomoću one sume koju si miobećao, postaću potpuno novi čovek. Operacija je mogla da izmeni čak iotiske prstiju, rekao mu je Učitelj. Uskoro će biti slobodan -još jedno ne-prepoznatljivo, lepo lice koje upija sunčeve zrake na plaži. "Razumem", re-kao je Remi. "Pomagaču Sajlasu iz senke.""Među nama, Remi", Učitelj mu je rekao, "grob koji tražimo nije u Crkvihrama. Stoga se nemoj plašiti. Na pogrešnom su mestu."Remi je bio zapanjen. "A vi znate gde se nalazi grob?""Naravno. Kasnije ću ti reći. Za sada, moraš da delaš brzo. Ako se dose-te gde je pravi grob i odu iz crkve pre nego što uzmeš kripteks, mogli bismozauvek izgubiti Gral."Remi nije davao ni pet para za Gral. Jedino ga se ticalo to stoje Učiteljodbijao da ga isplati pre nego što pronađu Gral. Remiju bi se zavrtelo u gla-vi svaki put kada bi posmislio na novac koji će uskoro imati. Trećina oddvadeset miliona evra. Više nego dovoljno da zauvek nestanem. Zamišljao

318Den Braunje gradiće na Ažurnoj obali, gde je planirao da živi do kraja života sunčajućise i puštajući druge da ga služe, za promenu.Ovog trenutka, međutim, u Crkvi hrama, uz Langdona koji je pretio daće razbiti ključni kamen, Remijeva budućnost je bila ugrožena. Nije mogaoda podnese pomisao da je dospeo ovoliko blizu da bi sada sve izgubio, i

stoga donese odluku da reaguje smelo. Pištolj koji je držao u ruci bila je ma-lokalibarska meduza koja se lako sakrije, ali veoma ubojita na maloj udalje-nosti.Istupivši iz senke, Remi uđe u kružnu odaju i uperi pištolj pravo u Tibin-govu glavu. "Matori, dugo sam čekao da ovo uradim."Srce ser Lija Tibinga gotovo daje stalo kada ugleda Remija sa uperenimpištoljem. Šta on to radi! Tibing prepozna sopstveni sićušni meduza pištoljkojeg je držao, zaključanog, u pretincu u kolima radi samozaštite."Remi?" promuca Tibing u šoku. "Šta se dešava?"Langdon i Sofi izgledali su jednako šokirano.Remi obiđe Tibinga i zari mu pištolj u leđa, tačno ispod srca.Tibing oseti kako mu se mišići grče od straha. "Remi, ja ne...""Pojednostaviću", brecnu se Remi, posmatrajući Langdona preko Tibin-govog ramena. "Spustite ključni kamen na pod, ili ću povući obarač."Istog trenutka, Langdon kao da se paralisao. "Ključni kamen za vas nemanikakvu vrednost", promucao je. "Ne možete ga nikako otvoriti.""Uobražene budale", podsmehnu se Remi. "Zar niste primetili da samvas noćas slušao dok ste razgovarali o stihovima? Sve što sam čuo, podeliosam sa ostalima. Sa ostalima koji znaju više od vas. Čak i ne tražite na pra-vom mestu. Grob za kojim tragate se nalazi na sasvim drugoj lokaciji!"Tibing oseti kako ga obuzima panika. Šta on to govori!"Zašto vi želite Gral?" upita Langdon. "Da biste ga uništili? Pre Krajadana?"Remi se obrati monahu. "Sajlase, uzmi ključni kamen od gospodina Lang-dona."Kada monah krenu ka njemu, Langdon koraknu unatrag, podižući visokoključni kamen. Izgledalo je daje potpuno spreman da ga zavitla o pod."Radije ću ga razbiti", reče Langdon, "nego da ga vidim u pogrešnimrukama."Tibinga preplavi talas užasa. Njegovo životno delo iščezavalo je prednjegovim očima. Svi njegovi snovi samo što se nisu raspršili."Roberte, ne!" uzviknu Tibing. "Nemoj! Držiš Gral! Remi ne bi nikadapucao u mene. Znamo se deset..."

Da Vinčijev kod «st? 319Remi nacilja u tavanicu i povuče obarač. Za tako malo oružje pucanj jebio neverovatno glasan, odjekujući poput grmljavine unutar kamene komore.Svi se ukipiše."Ne šalim se", reče Remi. "Sledeći ide u njegova leđa. Predajte ključnikamen Sajlasu."Langdon nevoljko pruži kripteks. Sajlas koraknu ka njemu i uze ga, crve-

nih očiju užarenih od samozadovoljstva koje mu je pružala osveta. Spustiključni kamen u džep svoje mantije i odmaknu se, još uvek držeći Langdo-na i Sofi na nišanu.Tibing oseti kako se Remijeva ruka čvrsto steže oko njegovog vrata kadsluga poče da se povlači ka izlazu, vukući ga za sobom, pištolja još uvekčvrsto prislonjenog na njegova leđa."Pustite ga", zatraži Langdon."Vodimo gospodina Tibinga da se malo provoza", reče Remi, još uvekse povlačeći. "Ako pozovete policiju, umreće. Ako se umešate na bilo kojinačin, umreće. Jasno?""Uzmite mene", reče Langdon, gušeći se od napetosti trenutka. "PustiteLija."Remi se nasmeja. "Ne slažem se. On i ja smo mnogo toga lepog proži-veli zajedno. Pored toga, još bi se mogao pokazati korisnim."Sajlas takođe poče da se povlači, držeći Langdona i Sofi na nišanu dokje Remi odvlačio Tibinga čije su se štake vukle za njim.Sofi upita, mirnim glasom: "Za koga radite?"Pitanje natera Remija da se podrugljivo osmehne. "Iznenadili biste se,gospođice Nevo."

EofflMJE 81Kamin u salonu zamka Vilet bio je hladan, ali Kole je ipak hodao napred--natrag ispred njega dok je čitao izveštaje koji su faksom stigli iz Interpola.Tako nešto uopšte nije očekivao.Andre Verne je, sudeći prema zvaničnim podacima, bio uzoran građanin.Nije imao dosije u policiji - nije imao čak ni kaznu za parkiranje. Školovanu privatnoj školi i na Sorboni, stekao je diplomu cum laude iz međunarod-nih finansija. Interpol je tvrdio da se Verneovo ime pojavljivalo s vremenana vreme u novinama, ali uvek u pozitivnom svetlu. Kako su podaci govo-rili, učestvovao je u osmišljavanju sigurnosnih mera zbog kojih je Ciriška de-pozitna banka prednjačila u hipermodernom svetu elektronske bezbednosti.Podaci sa njegove kreditne kartice su ga prikazivali kao ljubitelja knjiga oumetnosti, skupih vina i klasične muzike — uglavnom Bramsa — u kojoj je,kako je izgledalo, uživao na izuzetno modernom stereo sistemu koji je ku-pio pre nekoliko godina.Ništa, uzdahnu Kole.Jedino upozorenje koje je stiglo iz Interpola te noći bili su otisci prstijuTibingovog sluge. Glavni operativac ekipe kriminalističke tehnike čitao jeizveštaj udobno zavaljen u stolici na drugom kraju prostorije.Kole ga pogleda. "Ima li nečega?"Čovek slegnu ramenima. "Otisci pripadaju Remiju Legaludeku. Sitna

riba. Ništa ozbiljno. Izgleda daje bio izbačen sa univerziteta zato stoje pre-spojio žice kako bi besplatno telefonirao... tražen zbog krađa i provala. Nijeplatio bolnički račun za hitnu traheotomiju." Podiže pogled, kikoćući se."Alergičan na kikiriki."Kole klimnu glavom, sećajući se policijske istrage u restoranu koji nasvom meniju nije napomenuo da se u čiliju nalazi ulje kikirikija. Mušterijaje umrla za stolom od anafilaktičkog šoka posle samo jednog zalogaja."Legaludek verovatno živi ovde kako ga ne bi uhapsili." Izgledalo je dato zabavlja operativca. "Njegova srećna noć."Kole uzdahnu. "U redu, bolje da proslediš ove informacije kapetanu Fašu."Ovaj otide baš kad drugi agent ekipe kriminalističke tehnike ulete u pro-storiju. "Poručnice! Otkrili smo nešto u ambaru."Sudeći po zabrinutom izrazu na njegovom licu, poručnik je mogao samoda nagađa. "Les.""Ne, gospodine. Nešto manje..." oklevao je, "očekivano."

Da Vinčijev kod «&• 321Trljajući oči, Kole pođe za agentom do ambara. Kad uđoše u zagušljiv,pećinoliki prostor, agent pokaza ka središtu prostorije, odakle su se drvenemerdevine penjale visoko do krovnih greda, oslonjene o ivicu tavana za senoizdignutog visoko iznad tla."Merdevine nisu ranije bile ovde", reče Kole."Nisu, gospodine. Ja sam ih postavio. Tragali smo za otiscima pored rolsakada sam ugledao merdevine kako leže na tlu. Prečke na njima su bile istro-šene i blatnjave. Ove merdevine se redovno koriste. Visina tavana za senoodgovarala je visini merdevina, pa sam ih podigao i popeo se da pogledam."Kole se zagleda prema tavanu. Neko se tamo penje redovno? Odozdo sečinilo daje tavan prazna platforma, pa ipak njegov najveći deo nije se video.Stariji agent ekipe kriminalističke tehnike pojavi se na vrhu merdevina,gledajući naniže. "Ovo definitivno treba da vidite, poručnice", reče on, ma-šući rukom u gumenoj rukavici i pokazujući Koleu da se popne.Umorno klimnuvši, Kole priđe merdevinama i uhvati se za donje prečke.Merdevine su bile stari model koji se sužavao ka vrhu. Dok se penjao, nogamu umalo skliznu sa tanke prečke. Ambar ispod njega se zavrte. Sada naoprezu, Kole nastavi, konačno stigavši do vrha. Agent iznad njega se nagnu,nudeći mu ruku. Kole je zgrabi i trapavo se prebaci na platformu."Ovamo", reče agent ekipe kriminalističke tehnike, pokazujući kai udalje-1nom kraju besprekorno čistog tavana. "Imamo samo jednu vrstu otisaka ovdegore. Uskoro ćemo ih identifikovati."Kole je čkiljio pri slabom svetlu ka udaljenom zidu. Sta, zaboga? Sme-štena uz naspramni zid, gnezdila se složena kompjuterska radna stanica -

dva kućišta, ravan monitor sa zvučnicima, niz hard diskova i multikanalskaaudio konzola koja je, kako se činilo, imala sopstveno napajanje.Zašto bi zaboga iko radio čak ovde gore? Kole se približi spravama."Jeste li ispitali sistem?""To je stanica za prisluškivanje."Kole se okrete. "Prismotra?"Agent klimnu glavom. "Veoma napredna prismotra." Pokazao je na dugimontažni sto pretrpan elektronskim delovima, priručnicima, alatkama, žica-ma, lemilicama i raznim sofisticiranim komponentama. "Neko očigledno znašta radi. Veći deo ove opreme je na nivou opreme koju mi koristimo. Mini-jaturni mikrofoni, fotoelektrične samonapajajuće ćelije, RAM čip visokogkapaciteta. Ima čak i neke od onih novih nano-drajva."Kole je bio impresioniran."A ovo je čitav uređaj", reče agent, pružajući Koleu spravu ne mnogoveću od džepnog digitrona. Sa nje je visila žica dugačka tridesetak centime-tara, na čijem kraju se nalazio tanki komad folije veličine poštanske marke."Baza je sislem za snimanje zvuka sa hard diskom velikog kapaciteta, sa ba-

322 «&• Den Braunterijom koja se puni. Taj komad folije na kraju žice jeste kombinacija mikro-fona i fotoelektrične baterije."Koleu su ovakvi uređaji bili dobro poznati. Takvi mikrofoni nalik foliji,sa fotoćelijom, pre nekoliko godina su predstavljali čudo tehnike. Hard diskkoji služi za snimanje pričvrstio bi se iza lampe, na primer, a njegov mikro-fon nalik foliji bi se uklopio u stalak lampe i prefarbao da se stopi sa podlo-gom. Dokle god je mikrofon bio postavljen tako da prima nekoliko sati sun-čeve svetlosti dnevno, fotoćelije su iznova punile sistem. Takvi uređaji suomogućavali neprekidno prisluškivanje."Metod prijema?" upita Kole.Agent pokaza na izolovanu žicu koja se protezala iza kompjutera, uz zid,izlazeći kroz rupu na krovu ambara. "Jednostavni radio-talasi. Mala antenanalazi se na krovu."Kole je znao da se ovakvi uređaji za prisluškivanje obično postavljaju ukancelarijama i da se aktiviraju na glas kako bi uštedeli prostor na hard di-sku. Tokom dana se snimaju razgovori dok se kompresovani audio fajlovišalju noću kako ne bi bili otkriveni. Nakon slanja, hard disk bi se automat-ski obrisao i bio spreman za istu proceduru narednog dana.Kole podiže pogled ka polici na kojoj se nalazilo nekoliko stotina audiokaseta, obeleženih datumima i brojevima. Nekoje bio veoma zauzet. Ponovose okrenu ka agentu. "Imate li ikakvu predstavu o tome koga su prisluškivali?"

"Pa, poručnice", reče agent, prilazeći kompjuteru i pokrećući neki pro-gram. "To je najčudnije od svega..."

PofflJNUET angdon se osećao potpuno iscrpljeno dok su on i Sofi preskakali prekoLi rampe za ulazak na stanicu podzemne železnice kod Crkve hrama i trčalisve dublje u prljavi lavirint tunela i perona. Krivica gaje izjedala.Ja sam uvalio Lija u ovo, i sada je u ogromnoj opasnosti.To stoje Remi bio umešan, iako šokantno, ipak je imalo smisla. Ko goddaje tragao za Gralom, uključio je nekoga iznutra. Okrenuli su se Tibingo-vom domu iz istog razloga kao i ja. Tokom čitave istorije, oni koji su pose-dovali znanje o Gralu uvek su bili na meti i lopova i naučnika. Činjenica da suTibinga sve vreme imali na oku trebalo je da smanji Langdonov osećaj krivi-ce. Nije pomoglo. Moramo da pronađemo Lija i da mu pomognemo. Odmah.Langdon je pratio Sofi do perona odakle je polazila kružna linija ka za-padu. Sofi požuri do govornice da pozove policiju, uprkos Remijevom upo-zorenju. Langdon sede na prljavu klupu, ophrvan kajanjem."Najbolji način da pomognemo Liju", govorila je Sofi dok je birala broj,"jeste da odmah obavestimo londonsku policiju. Veruj mi."Langdon se isprva nije složio sa ovom idejom, ali kada su počeli da raz-matraju šta im je dalje činiti, Sofina ideja počela je da dobija na smislu. Ti-bing je za sada bio bezbedan. Čak i ako su Remi i ostali znali gde se nalazigrob viteza, još uvek bi im mogla zatrebati Tibingova pomoć da otkriju na štasfera upućuje. Langdona je brinulo šta će se desiti nakon što pronađu mapukoja vodi do Grala. Li će postati ogromna smetnja.Ako je uopšte imao šanse da pomogne Liju, ili da ikada ponovo ugledaključni kamen, Langdon je morao prvi da stigne do groba viteza. Na žalost,Remi je bio u velikoj prednosti.Sofi je imala zadatak da uspori Remija.Langdon da pronađe pravi grob.Sofi će Remiju i Sajlasu natovariti na vrat londonsku policiju, što će ihprimorati da se kriju. Još bolje bi bilo da ih uhapse. Langdonov plan je biomanje izvestan - odvesti se podzemnom železnicom do Kings koledža kojise nalazio u blizini, čuven po svojoj elektronskoj bazi podataka iz oblasti teo-logije. Vrhunska istraživačka alatka, čuo je Langdon. Trenutni odgovori nasvako pitanje iz oblasti religije. Pitao se šta će baza podataka moći da imkaže o 'vitezu koga je papa pokopao'.Ustade i poče nervozno da korača, želeći da voz što pre stigne.

324 «^» Den BraunU govornici, Sofi konačno uspe da stupi u vezu sa londonskom policijom.

"Stanica Snou Hil", reče službenik na centrali. "Kome da prosledim vašpoziv?""Želim da prijavim otmicu." Sofije umela da govori precizno i sažeto."Vaše ime, molim?"Sofi zastade. "Agent Sofi Nevo iz francuske Sudske policije."Zvaničnost je ostavila željeni učinak. "Trenutak, gospođo. Samo da vasspojim sa detektivom."Dok je čekala, Sofi se pitala da li će policija uopšte poverovati u njen opisTibingovih otmičara. Čovek u smokingu. Ima li išta lakše nego uhvatiti takvogosumnjičenog? Čak i ako se presvuče, Remi ostaje u društvu albino mona-ha. Nemoguće ih je promašiti. Štaviše, imali su taoca i nisu mogli da se vozejavnim prevozom. Pitala se koliko dugačkih jaguara može biti u Londonu.Činilo se daje spajanje Sofi sa detektivom trajalo čitavu večnost. Hajde!Čula je kako veza krčka i zuji, kao daje prebacuju na drugi lokal.Prošlo je petnaest sekundi.Konačno se javi muški glas. "Agente Nevo?"Zapanjena, Sofije istog trenutka prepoznala taj osorni glas."Agente Nevo", nastavi Bezu Faš, "Gde se do đavola nalazite?"Sofije bila bez teksta. Kapetan Faš je očigledno zahtevao od telefonskecentrale londonske policije da ga obavesti ako ih Sofi pozove."Slušajte", Faš reče, obraćajući joj se na francuskom, bez suvišnih reci."Noćas sam načinio užasnu pogrešku. Robert Langdon nije kriv. Sve optužbeprotiv njega su odbačene. Ipak, oboje ste u opasnosti. Morate da se vratite."Sofi je zinula od iznenađenja. Nije imala pojma kako da odgovori. Fašnije čovek koji se tek tako izvinjava."Niste mi rekli", nastavi Faš, "da vam je Žak Sonijer deda. Potpuno samspreman da pređem preko vaše noćašnje neposlušnosti zbog emocionalnogstresa pod kojim mora da se nalazite. Međutim, vi i Langdon sada se obratitenajbližoj stanici policije u Londonu kako bi vam pružili utočište."On zna da sam u Londonu? Stajoš Faš zna? Sofi je u pozadini čula zvu-ke nalik bušenju. Takođe je čula i neobično krckanje veze. "Da li pokuša-vate da odredite odakle dolazi ovaj poziv, kapetane?"Fašov glas je sada bio oštar. "Vi i ja moramo da sarađujemo, agente Nevo.Oboje možemo mnogo da izgubimo. Ovo je način da smanjimo štete. Napraviosam grešku u prosuđivanju sinoć i ukoliko ta greška bude za posledicu imalasmrt američkog profesora i kriptografa Sudske policije, moja karijera je okon-čana. Pokušavam da vas vratim na bezbedno već poslednjih nekoliko sati."Topao vazduh se širio stanicom dok se voz približavao uz prigušenu buku.Sofi je nameravala da se ukrca. Langdon isto."Čovek koga tražite je Remi Legaludek", reče Sofi. "On je Tibingov slu-

ga. Upravo je oteo Tibinga u Crkvi hrama i..."

Da Vinčijev kod «?» 325"Agente Nevo!" zaurla Faš dok je voz tutnjeći ulazio u stanicu. "O tomese ne raspravlja preko nezaštićene linije. Vi i Langdon ćete se odmah javitipoliciji. Za svoje dobro! Ovo je direktno naređenje!"Sofi spusti slušalicu i sa Langdonom jurnu ka vozu.

Besprekorno čista kabina Tibingovog hokera sada je bila prekrivena metal-nim opiljcima i mirisala na kompresovani vazduh i propan. Bezu Faš jesve ljude poslao napolje i sedeo sam sa svojim pićem i teškom drvenom ku-tijom koju je pronašao u Tibingovom sefu.Prešao je prstom preko intarzije u obliku ruže i podigao ukrašeni poklo-pac. Unutra je pronašao kameni cilindar sa brojčanicima na kojima su se na-lazila slova. Pet brojčanika bilo je namešteno da pokazuje reč SOFIA. Fašje dugo zurio u tu reč, a potom je podigao cilindar sa jastučeta na kojem jeležao i pažljivo pregledao svaki njegov centimetar. Zatim, povlačeći polakokrajeve cilindra, skinu jedan deo. Cilindar je bio prazan.Faš ga položi natrag u kutiju i odsutno se zagleda kroz prozor mlažnjaka,u unutrašnjost hangara, razmišljajući o svom kratkom razgovoru sa Sofi,kao i o informaciji koju je dobio od ekipe kriminalističke tehnike u zamkuVilet. Zvono telefona trže ga iz misli.Bila je to centrala Sudske policije. Službenik se izvinjavao. PredsednikCiriške depozitne banke stalno je zvao, i iako mu je nekoliko puta bilo rečenodaje kapetan poslovno u Londonu, zvao je ponovo i ponovo. Nimalo odu-ševljen, Faš reče službeniku da mu prosledi poziv."Gospodine Verne", reče Faš, pre nego što je ovaj stigao i da progovori,"žao mi je što vam se nisam ranije javio. Bio sam zauzet. Kao što sam obe-ćao, ime vaše banke nije se pojavilo u medijima. Dakle, šta vas sada tačnomuči?"Verne zabrinuto ispriča Fašu kako su Langdon i Sofi izneli malu drvenukutiju iz banke i potom ga primorali da im pomogne da pobegnu. "Potom,kada sam na radiju čuo da su kriminalci", govorio je Verne, "zaustavio samvozilo i zahtevao da mi vrate kutiju, ali su me oni napali i ukrali kamion.""Brinete se za drvenu kutiju", reče Faš, posmatrajući intarziju ruže nakutiji i ponovo pažljivo podižući poklopac kako bi pogledao beli cilindar."Možete li da mi kažete šta se nalazilo u kutiji?""Sadržina je nebitna", odvrati Verne. "Brine me reputacija moje banke.Nikada nismo imali pljačku. Nikada. Ako ne budem uspeo da povratim imo-vinu u ime svog klijenta, to će nas uništiti.""Rekli ste da su agent Nevo i Robert Langdon imali lozinku i ključ. Zašto

kažete da su kutiju ukrali?""Oni su večeras ubili ljude. Kao i dedu Sofi Nevo. Do ključa i lozinkesu očigledno došli na nepošten način."

Da Vinčijev kod «?» 327"Gospodine Verne, moji su ljudi proverili vaše poreklo i vaša intereso-vanja. Očito je da ste izuzetno kulturan i prefinjen čovek. Pretpostavljam daste takođe i častan čovek. Kao što sam i ja. S obzirom na to, dajem vam svojureč komandanta Sudske policije da se vaša kutija, kao i reputacija vaše ban-ke, nalaze u sigurnim rukama.">1

P08UNUE 90Visoko na tavanu za seno zamka Vilet, Kole je, zapanjen, zurio u monitor."Ovaj sistem prisluškuje sve ove lokacije?""Da", reče agent. "Izgleda da su podaci prikupljani već godinama."Kole ponovo pročita spisak, bez reci.KOLBER SOSTAK - Predsednik Ustavnog savetaŽAN SAF - Kustos, Muzej Jeu de PaumeEDUAR DEROŠER - Viši arhivar, Biblioteka MiteranŽAK SONIJER - Kustos, Muzej LuvrMIŠEL BRETON - Predsednik DAS-a (francuske obaveštajne službe)Agent pokaza na ekran. "Broj četiri nas očigledno najviše zanima."Kole odsutno klimnu. I sam je to odmah primetio. Žaka Sonijera su pri-sluškivali. Ponovo pogleda ostatak liste. Kako je iko uopšte mogao da pri-sluškuje sve te istaknute ljude? "Jeste li preslušali neke od audio fajlova?""Nekoliko. Ovo je jedan od poslednjih." Agent pritisnu nekoliko tipkina kompjuteru. Zvučnici zapucketaše i oživeše. "Capitaine, un agent duDepartement de Ctjptographie est arrive."Kole nije verovao svojim ušima. "To sam ja! To je moj glas!" Potom seseti da je sedeo za Sonijerovim radnim stolom i da je pozvao Faša koji senalazio u Velikoj galeriji kako bi ga upozorio da Sofi Nevo dolazi.Agent klimu glavom. "Veliki deo naše večerašnje istrage u Luvru mogaoje da se čuje ukoliko je bilo zainteresovanih da slušaju.""Jeste li poslali nekoga da pronađe prislušni uređaj?""Nema potrebe. Znamo tačno gde se nalazi." Agent ode do gomile starihbeležaka i nacrta na radnom stolu. Odabra jednu stranicu i pruži je Koleu."Da li vam izgleda poznato?"Kole je bio zapanjen. Držao je fotokopiju starog šematskog dijagrama,

koji je prikazivao primitivnu napravu. Nije mogao da pročita rukom pisaneoznake na italijanskom, pa ipak je znao u šta gleda - u model potpuno raz-rađenog srednjovekovnog francuskog viteza.Viteza koji je stajao na Sonijerovom stolu!Koleov pogled pođe ka marginama fotokopije, na kojima je neko crvenimtankim markerom naškrabao napomene. Napomene su bile na francuskom iizgledalo je da govore o tome kako na najbolji način ubaciti prislušni uređaju viteza.

PotiLflVUE 91Sajlas je sedeo na suvozačkom sedištu parkiranog jaguara, u blizini Crkvehrama. Ruka mu se znojila dok je držao ključni kamen i čekao da Remi ustražnjem delu veže Tibinga konopcem koji su pronašli u prtljažniku.Naposletku, Remi se pojavi iz zadnjeg dela, obiđe oko kola i kliznu navozačko sedište pored Sajlasa."Vezan?" upita Sajlas.Remi se zakikota, otresajući kapljice kiše i bacajući pogled preko rame-na, kroz spuštenu pregradu, na sklupčanog Lija Tibinga, koji se jedva videou tami stražnjeg dela. "Ne ide on nikuda."Sajlas ču Tibingove prigušene uzvike i shvati daje Remi upotrebio starulepljivu traku kako bi mu zapušio usta."Ferme ta gueule!" viknu Remi preko ramena. Naginjući se ka kompli-kovanoj komandnoj tabli, Remi pritisnu dugme. Neprozirna pregrada se po-diže iza njih, odsecajući ih od zadnjeg dela. Tibing nestade, a njegov glas biugušen. Remi pogleda Sajlasa. "Dovoljno sam dugo slušao njegovo bednocviljenje."Nekoliko minuta kasnije, dok je dugački jaguar klizio ulicama, Sajlasovmobilni telefon zazvoni. Učitelj. Uzbuđeno se javi. "Halo?""Sajlase", začu se poznati Učiteljev francuski naglasak, "laknulo mi ješto ti čujem glas. To znači da si bezbedan."Sajlasu je takođe laknulo što čuje Učitelja. Prošli su sati i operacija jeznatno skrenula sa kursa. Sada je, napokon, izgledalo da se vratila na praviput. "Imam ključni kamen.""To je odlična vest", reče mu Učitelj. "Da li je Remi sa tobom?"Sajlas se iznenadi kad ču da Učitelj oslovljava Remija po imenu. "Da.Remi me je oslobodio.""Kao što sam mu naredio. Jedino mije žao što si toliko dugo morao datrpiš zarobljeništvo.""Fizička neprijatnost nije od značaja. Važno je daje ključni kamen naš.""Da. Smesta moram da ga dobijem. Vreme je od presudnog značaja."Sajlas je sa nestrpljenjem želeo da se naposletku i lično susretne sa Uči-

teljem. "Da, gospodine, biće mi čast."

330-1?Deri Braun"Sajlase, želeo bih da mi ga Remi donese."Remi? Sajlas je bio kao pokisao. Nakon svega što je uradio za Učitelja,verovao je da će on biti taj koji će mu predati ključni kamen. Učitelju je dražiRemi?"Osećam tvoje razočaranje", reče Učitelj, "što mi govori da ne shvatašmoju nameru." Snizi glas do šapata. "Moraš verovati da bih mnogo radijeprimio ključni kamen od tebe - Božjeg čoveka a ne kriminalca - ali moramda se pozabavim Remijem. Oglušio se o moja naređenja i načinio tešku po-grešku koja je ugrozila čitavu našu misiju."Sajlasa prođoše žmarci i pogleda Remija. Otmica Tibinga nije bila deoplana, i biće problem šta sa njim."Ti i ja smo Božji ljudi", šaputao je Učitelj. "Ne smemo skrenuti sa našegputa." Nastade zlosutna pauza na drugoj strani. "Samo iz tog razloga ću za-tražiti od Remija da mi donese ključni kamen. Da li razumeš?"Sajlas je osećao gnev u Učiteljevom glasu i bio je iznenađen što takavčovek ne pokazuje više razumevanja. Nije se moglo izbeći da se on pojavilično, mislio je Sajlas. Remi je uradio ono što je morao. "Razumem", uspeda prozbori."Dobro. Radi sopstvene bezbednosti, moraš odmah da se skloniš sa uli-ce. Policija će uskoro tragati za limuzinom, a ne želim da te uhvate. OpusDei ima rezidenciju u Londonu, zar ne?""Naravno.""I tamo si dobrodošao?""Kao brat.""U tom slučaju, idi tamo i ostani sakriven. Pozvaću te onog trenutka kadbudem dobio ključni kamen i kad se budem pozabavio svojim trenutnimproblemom.""Vi ste u Londonu?""Uradi kako kažem, i sve će biti u redu.""Da, gospodine."Učitelj duboko uzdahnu, kao daje ono što mu predstoji bilo izuzetno ne-prijatno. "Vreme je da razgovaram sa Remijem."Sajlas pruži telefon Remiju, sluteći daje to možda poslednji poziv kojiće Remi Legaludek ikada primiti.Dok je uzimao telefon, Remi je znao da ovaj jadni, uvrnuti monah nemapojma kakva gaje sudbina čekala sada, nakon stoje poslužio svojoj svrsi.Učitelj te je iskoristio, Sajlase.

A tvoj biskup je samo pion.

Da Vinčijev kod •& 331Remi se još uvek divio Učiteljevoj moći ubeđivanja. Biskup Aringarosaje u sve poverovao. Zaslepilo gaje sopstveno očajanje. Aringarosa je suvišeželeo da veruje. Iako se Remiju nije naročito dopadao Učitelj, osećao je ponosšto je uspeo da zadobije njegovo poverenje i toliko mu pomogne. Zaslužiosam svoju platu."Slušaj pažljivo", reče Učitelj. "Odvezi Sajlasa do zgrade sekte Opus Deii ostavi ga nekoliko ulica dalje. Potom se odvezi do parka svetog Džejmsa.On se nalazi pored Parlamenta i Big Bena. Možeš da parkiraš limuzinu naHors Gards Parejd. Tamo ćemo razgovarati."Rekavši to, prekinu vezu.

POGLINUE 9ZKatedra za teologiju i studije religije Kings koledža, koji je 1829. godineosnovao kralj Džordž IV, smeštna je uz Parlament, na imanju koje im jeu tu svrhu poklonila Kruna. Katedra za studije religije Kings koledža nesamo daje znamenita po svom 150-godišnjem iskustvu u nastavi i istraživa-čkom radu, nego i po tome stoje 1982. godine osnovala Istraživački institutza sistematsku teologiju, koji sadrži jednu od najkompletnijih i elektronskinajsavremenijih istraživačkih biblioteka iz oblasti religije na svetu.Langdon je još uvek bio potresen kada se zajedno sa Sofi sklonio sa kišei ušao u biblioteku. Osnovna istraživačka biblioteka izgledala je upravo kaošto ju je Tibing opisao - dramatična osmougaona prostorija kojom je domi-nirao ogroman okrugli sto za kojim bi se udobno mogli smestiti kralj Arturi njegovi vitezovi, da na njemu nije bilo dvanaest kompjutera sa ravnimmonitorima. Na drugom kraju prostorije, dežurna bibliotekarka je upravosebi sipala čaj, započinjući svoj radni dan."Prekrasno jutro", reče ona veselim britaskim akcentom, ostavljajući čaji prilazeći im. "Mogu li vam biti od pomoći?""Hvala, da", odgovori Langdon. "Ja sam...""Robert Langdon." Ona se prijatno nasmeši. "Znam ko ste."Za trenutak, Langdon se uplaši da je Faš objavio poternicu za njim i naengleskoj televiziji, ali bibliotekarkin osmeh je govorio drugačije. Langdonse još uvek ne bese navikao na ovakve trenutke neočekivane popularnosti. Sdruge strane, ukoliko bi bilo ko na čitavoj kugli zemaljskoj mogao da ga pre-pozna, onda je to sigurno bibliotekarka u nekoj biblioteci za studije religije."Pamela Getum", predstavi se bibliotekarka, pružajući mu ruku. Imala jesrdačno, učeno lice i prijatan zvonak glas, naočare sa debelim staklima u

rožnatom okviru koje su joj visile oko vrata."Drago mi je", reče Langdon. "Ovo je moja prijateljica Sofi Nevo."Dve žene se pozdraviše, i Pamela Getum se istog trenutka ponovo okrenuka Langdonu. "Nisam znala da ćete doći.""Nismo ni mi. Ukoliko to nije problem, zaista bi nam trebala vaša pomoćda dođemo do određenih informacija."Pamela Getum se premesti sa noge na nogu. "Naše usluge su dostupnesamo ukoliko se najavite i zatražite odobrenje, sem, naravno, ukoliko nistegost nekoga od predavača na koledžu."Langdon odmahnu glavom. "Plašim se da smo došli nenajavljeno. Mojprijatelj vas veoma ceni. Ser Li Tibing." Langdon oseti tugu dok je izgova-rao ime. "Britanski kraljevski isloričar."

Da Vinčijev kod *&r 333Bibliotekarka se razvedri, smejući se. "Zaboga, da. Kakva osoba. Fana-tik! Svaki put kada dođe, uvek isti pravac istraživanja. Gral. Gral. Gral. Ku-nem se da će radije umreti nego odustati od svoje potrage." Ona namignu."Vreme i novac dozvoljavaju tako divan luksuz, zar ne? Pravi Don Kihot.""Možete li nam ikako pomoći?" upita Sofi. "Veoma je važno."Pamela Getum pogleda po praznoj biblioteci i potom im oboma namignu."Pa, ne mogu da tvrdim da sam previše zauzeta, zar ne? Ukoliko se prijavi-te, pretpostavljam da niko neće imati ništa protiv. Šta vas je zanimalo?""Pokušavamo da pronađemo jedan grob u Londonu."Pamela Getum izgledala je zabrinuto. "Njih ima oko dvadeset hiljada. Mo-žete li da budete određeniji?""U pitanju je grob viteza. Nemamo njegovo ime.""Vitez. To je već određenije.""Nemamo mnogo podataka o vitezu koga tražimo", reče Sofi, "ali ovo jeono što znamo." Izvadi parče papira na kojem je zapisala prva dva stiha pesme.Ne želeći da pokažu čitavu pesmu nekome nepoznatom, Langdon i Sofisu se odlučili za prva dva stiha, koja su se odnosila na viteza. Dešifrovanjeu delovima, kako je to Sofi nazivala. Kada bi obaveštajna služba presrela ši-fru sa poverljivim podacima, svaki kriptograf bi dobio po deo šifre. Na taj na-čin, kada bije dešifrovali, nikome od njih ne bi bila poznata čitava dešifro-vana poruka.U ovom slučaju, mere opreza su verovatno bile preterane; čak i ukolikobi bibliotekarka videla čitavu pesmu, pronašla grob viteza i znala koja to sferanedostaje, sve te informacije nisu vredele ništa ukoliko nije imala kripteks.Pamela Getum je u očima čuvenog američkog naučnika primetila kolikoje stvar hitna, kao da mu je bilo od životne važnosti da pronađe taj grob.

Zelenooka žena sa njim takođe je izgledala nestrpljivo.Zbunjena, Pamela Getum stavi naočare i pogleda parče papira koje su jojupravo pružili.U Londonu leži vitez koga je papa pokopao.Plodove njegovog rada Sveti gnev je snašao.Ona pogleda svoje posetioce. "Staje ovo? Nekakva harvardska igra lovana blago?"Langdon se usiljeno nasmeja. "Da, nešto slično."Bibliotekarka zaslade, oscćajući da joj nisu ispričali čitavu priču. Ipak,zainleresovala se i uhvali sebe kako pažljivo proučava slihovc. "Sudeći pre-

334 •&• Den Braunma ovim stihovima, vitez je uradio nešto što je razljutilo Boga, pa ipak jepapa bio dovoljno milostiv da ga sahrani u Londonu."Langdon potvrdi. "Da li vas to asocira na nešto?"Pamela Getum pođe ka jednom od kompjutera. "Ne ovako napamet, alihajde da vidimo šta će nam baza podataka izbaciti."Tokom poslednje dve decenije, Istraživački institut za sistematsku teolo-giju Kings koledža koristio je softver za optičko prepoznavanje slova i znako-va zajedno sa uređajima za lingvističko prevođenje, kako bi se digitalizovalei katalogizovale ogromne zbirke tekstova - enciklopedije religija, religioznebiografije, sveti spisi na desetinama jezika, istorije, pisma Vatikana, dnevniciklerika, bilo šta što je potpadalo pod pisanija o ljudskoj duhovnosti. Zahvalju-jući tome što se sada ta pozamašna zbirka nalazila u obliku bitova i bajtovaumesto u vidu opipljivih stranica, bilo je daleko lakše pristupiti podacima.Smeštajući se za jedan od kompjutera, Pamela Getum pogleda parče pa-pira i poče da kuca. "Za početak, idemo preko obične Bulove algebre sa ne-koliko očiglednih ključnih reci, da vidimo šta ćemo dobiti.""Hvala vam,"Bibliotekarka ukuca nekoliko reci:LONDON, VITEZ, PAPAKliknuvši na opciju za pretraživanje, mogla je da čuje zujanje masivneglavne stanice u prizemlju koja je pretraživala podatke brzinom od 500 me-gabajta u sekundi. "Tražila sam od sistema da nam prikaže sve dokumenteu čijim se kompletnim tekstovima pojavljuju sve tri reci. Dobićemo višeodrednica nego što nam je potrebno, ali to je dobro za početak."Na ekranu su se već ispisivale prve odrednice.Papa na slikama. Zbirka portreta ser Džošue Rejnoldsa.London University Press.Bibliotekarka odmahnu glavom. "Očigledno to nije ono što tražite." Spu-sti se do sledeće odrednice.

Londonska dela Aleksandera Poupa",Dž. Vilson Najt.Ponovo odmahnu glavom.Kako se sistem zahuktavao, odrednice su se pojavljivale brže nego obi-čno. Dobili su na desetine tekstova od kojih su se mnogi odnosili na britan-?či u onijlcskom 'Pope' kao papa i kao piv/imo (prim. prev.).

Da Vinčijev kod •*» 335skog pisca iz osamnaestog veka, Aleksandera Poupa, u čijoj su se antireligi-oznoj, podsmešljivo-epskoj poeziji često pominjali vitezovi i London.Bibliotekarka baci brz pogled na polje sa brojkama u dnu ekrana. Ovajkompjuter je, proračunavajući trenutni broj odrednica i množeći ga sa pro-centualnim ostatkom baze podataka koji je još trebalo pretražiti, izbacivaogrubu procenu broja informacija koje su se mogle očekivati. Izgledalo je daće pretraga izbaciti neverovatno veliku količinu podataka.Procenjeni ukupni broj odrednica: 2.692"Moramo bliže da definišemo parametre", reče bibliotekarka, prekidajućipretragu. "Da li su ovo sve informacije koje imate u vezi sa grobom? Ne-mate više ništa na osnovu čega bismo mogli tražiti?"Langdon pogleda Sofi, ne znajući šta da radi.Ovo nije nikakva igra, pomisli bibliotekarka. Znala je za govorkanja kojasu pratila prošlogodišnje događaje u Rimu u kojima je Langdon učestvovao.Ovom Amerikancu je odobren pristup najpoverljivijoj biblioteci na svetu -Vatikanskoj tajnoj arhivi. Pitala se kakve lije sve tajne Robert Langdon otkriotamo i da li njegova sadašnja očajnička potraga za misterioznim londonskimgrobom ima ikakve veze sa informacijama do kojih je došao u Vatikanu. Ge-tumova je dovoljno dugo bila bibliotekarka i znala je najčešći razlog zbogkojeg ljudi dolaze u London da bi tragali za vitezovima. Gral.Bibliotekarka se nasmeši i bolje namesti naočare. "Prijatelji ste Lija Ti-binga, nalazite se u Engleskoj i tragate za vitezom." Prekrsti ruke. "Mogusamo da zaključim da se nalazite u pohodu na Gral."Langdon i Sofi razmeniše zapanjene poglede.Pamela Getum se nasmeja. "Prijatelji moji, ova biblioteka je glavna bazaonih koji tragaju za Gralom. Među njima se nalazi i Li Tibing. Da sam bardobila po šiling svaki put kad sam pokrenula pretragu za Ružom, MarijomMagdalenom, Sangrealom, Merovinzima, Sionskim prioratom, i tako dalje,i tako dalje. Zavere su nešto što svi vole." Skide naočare i pogleda ih. "Po-trebno mije više informacija."U tišini, Pamela Getum je osećala kako nestrpljenje njenih gostiju da štopre dođu do odgovora odnosi prevagu nad njihovom obazrivošću."Evo", odjednom reče Sofi Nevo. "Ovo je sve što znamo." Uzimajući

penkalo od Langdona, ispisa još dva stiha na parčetu papira i predade ga bi-bliotekarki.TRAŽITE SFERU KOJA BI TREBALO DA JE NA NJEGOVOM GROBU.ONA GOVORI O RUŽIČASTOM MESU I OSEMENJENOJ MATERICI.Bibliotekarka se nasmeši za sebe. Stvarno je Gral u pitanju, pomisli, za-padajući da se pominju Ruža i njena oplođena maierica. "Mogu ila vani po-

336 «&• Den Braunmognem", reče, podižući pogled sa papira. "Smem li da pitam odakle potičuovi stihovi? I zašto tragate za orbom?""Možete da pitate", reče Langdon sa prijateljskim osmehom, "ali to jeduga priča a mi imamo veoma malo vremena.""Zvuči kao da ste na učtiv način rekli 'gledaj svoja posla'.""Zauvek ćemo biti vaši dužnici, Pamela", reče Langdon, "ako otkrijetekoje taj vitez i gde je sahranjen.""Dobro onda", reče bibliotekarka, ponovo tipkajući po tastaturi. "Prihva-tam igru. Ako se ovo pitanje tiče Grala, trebalo bi da ubacimo i kljucne recikoje se na njega odnose. Dodaću parametar međusobne udaljenosti reci iisključiti opciju koja kaže da moraju da se pominju u naslovu. Tako ćemoograničiti našu pretragu samo na tekstove u kojima se naše ključne reci po-javljuju blizu reci koje se odnose na Gral."Traži:VITEZ, LONDON, PAPA, GROBDo udaljenosti od 100 reci od:GRAL, RUŽA, SANGREAL, PUTIR"Koliko će to dugo trajati?" upita Sofi."Nekoliko stotina terabajta sa višestrukim paralelnim pretraživanjem?"U Pamelinim očima se javi blesak kad kliknu na opciju za pretraživanje."Svega petnaest minuta."Langdon i Sofi nisu ništa rekli, ali Pamela Getum je osećala da im tihpetnaest minuta zvuči kao Čitava večnost."Jeste li za čaj?" upita, ustajući i odlazeći ka čajniku. "Liju uvek prijamoj čaj."

93Londonski štab sekte Opus Dei jednostavna je zgrada od cigala na adresiOrm Kort 5, koja gleda na Nort Vok u četvrti Kensington Gardens. Sajlasnikada ranije nije bio ovde, ali oseti kako ga preplavljuje osećaj spokojstvadok se peške približavao zgradi. Uprkos kiši, Remi gaje ostavio malo daljekako ne bi limuzinom izlazio na glavne ulice. Sajlasu nije smetalo da prožeta.Kiša ga je pročišćavala.

Na Remijev predlog, Sajlas obrisa pištolj i baci ga kroz rešetku kanaliza-cije. Bilo mu je drago što ga se resio. Osećao se lakše. Noge su ga još uvekbolele od vezavanja, ali Sajlas bese izdržao daleko veće bolove. Pitao se,međutim, staje sa Tibingom, koga je Remi ostavio vezanog u zadnjem delulimuzine. Britanac je do sada morao početi da pati od bolova."Sta ćeš uraditi sa njim?" pitao je Remija dok su se vozili ka štabu sekteOpus Dei.Remi slegnu ramenima. "Ta odluka je na Učitelju." U njegovom glasučula se neobična konačnost.Dok se približavao zgradi, kiša je počela jače da pada, natapajući mu te-ški ogrtač. Bio je spreman da ostavi za sobom grehe koje je počinio u posle-dnja dvadeset i četiri časa i pročisti svoju dušu. Njegov posao je bio završen.Prelazeći preko malog dvorišta ispred glavnog ulaza, Sajlas nije bio izne-nađen kada je zatekao vrata otključana. Otvori ih i stupi u minijaturni hol.Prigušeno zvono začu se na spratu kad Sajlas zakorači na tepih. Zvono je bilauobičajena pojava u ovakvim zgradama, čiji su stanovnici provodili veći deodana u molitvi, u svojim sobama. Sajlas je čuo kako se neko kreće po škri-putavim podnim daskama iznad njega.Čovek u mantiji siđe u prizemlje. "Izvolite?" Imao je blage oči koje kaoda nisu primećivale Sajlasov užasni fizički izgled."Hvala Vam. Ja sam Sajlas. Član sam organizacije Opus Dei.""Amerikanac?"Sajlas klimnu. "U Londonu sam na samo jedan dan. Mogu li se odmoritiovde?""Ne morate ni da pitate. Na trećem spratu se nalaze dve slobodne sobe.Da vam donesem čaj i hleb?""Hvala vam." Sajlas je skapavao od gladi.Sajlas se zaputi na sprat, do skromne sobe sa prozorom, gde skinu svojumokru haljinu i kleknu da se pomoli u donjem vešu. Čuo je svog domaćina

338 <$? Den Braunkako se penje i ostavlja poslužavnik ispred njegovih vrata. Sajlas dovrši mo-litvu, pojede svoj obrok i leže da spava.Tri sprata niže, telefon je zvonio. Pripadnik sekte Opus Dei, koji beseprimio Sajlasa, podiže slušalicu."Ovde policija Londona", reče glas. "Pokušavamo da pronađemo izve-snog albino monaha. Imamo dojavu da bi mogao biti kod vas. Da li ste gavideli?"Covek se prepade. "Da, ovde je. Šta nije u redu?""Kod vas je sadaT

"Da, na spratu, moli se. O čemu se radi?""Ostavite ga tu gde je", naredi službenik. "Nikome nemojte govoriti nireč. Odmah ću poslati ljude."

tolUE 94Park svetog Džejmsa bio je more zelenila usred Londona, javni park kojise graniči sa Vestminsterskom i Bakingeraskom palatom, kao i palatomsvetog Džejmsa. Nekada omeđen od strane Henrija VIII i naseljen jelenimaza lov, park svetog Džejmsa sada je otvoren za javnost. Za vreme sunčanihposlepodneva stanovnici Londona odlaze na piknike pod vrbama i hranepelikane u jezeru. Prvi pelikani su bili poklon ruskog ambasadora kraljuČarlsu II.Učitelj danas nije video pelikane. Umesto njih, olujno vreme je donelomorske galebove sa okeana. Prekrili su travnjake - stotine belih tela okre-nutih u istom smeru, strpljivo su podnosili vlažan vetar. Uprkos jutarnjojmagli, iz parka se pružao prekrasan pogled na Parlament i Big Ben. Zagle-dan preko talasastih travnjaka, pored jezera i nežnih obrisa tužnih vrba, Uči-telj je video vrhove zgrade u kojoj se nalazio grob viteza - pravi razlog zbogkojeg je Remiju rekao da dođe ovde.Dok je Učitelj prilazio suvozačkim vratima parkirane limuzine, Remi senagnu i otvori vrata. Učitelj zastade, potežući konjak iz pljoske koju je no-sio sa sobom. Potom, obrisavši usta, sede pored Remija i zatvori vrata.Remi podiže ključni kamen kao da podiže trofej. "Umalo da ga izgubimo.""Dobro si postupio", reče Učitelj."Mi smo dobro postupili", odgovori Remi, polažući ključni kamen u ne-strpljive Učiteljeve ruke.Učitelj mu se dugo divio, smešeći se. "A pištolj? Obrisao si otiske?""Vratio sam ga u pretinac, gde sam ga i pronašao.""Odlično." Učitelj otpi još jedan gutljaj konjaka, potom pruži pljosku Re-miju. "Da nazdravimo našem uspehu. Cilj je blizu."Remi zahvalno prihvati pljosku. Konjak je imao slan ukus, ali Remi nijemario. On i Učitelj su sada zaista bili partneri. Osećao je kako se penje zajednu stepenicu u svom životu. Nikada više neću biti sluga. Dok je gledaoniz nasip ka jezeru, činilo se da ga od života u zamku Vilet deli čitava več-nost.Natežući još jedan gutljaj iz pljoske, Remi oseti kako mu konjak zagre-va krv. Toplina u njegovom grlu, međutim, brzo se pretvarala u neprijatnu

340 «& Den Braunvrelinu. Olabavi leptir-mašnu i vrati pljosku Učitelju. "Verovatno sam suvi-še popio", uspe da procedi.

Uzimajući pljosku, Učitelj reče: "Remi, kao što ti je poznato, ti si jedinaosoba koja zna ko sam ja. Pružio sam ti ogromno poverenje.""Da", reče on, osećajući kako ga hvata groznica dok je još više opuštaoleptir-mašnu. "I vaš ću identitet odneti sa sobom u grob."Učitelj je dugo ćutao. "Verujem ti." Spuštajući u džep pljosku i ključnikamen, Učitelj posegnu ka pretincu i izvadi mali meduza pištolj. Za trenutak,Remi oseti strah, ali ga Učitelj jednostavno spusti u džep pantalona.Šta on to radi? Remi iznenada poče da se preznojava."Znam da sam ti obećao slobodu", reče Učitelj, sada sa žaljenjem u gla-su. "Ali s obzirom na okolnosti, ovo je najbolje što mogu da učinim."Oticanje u Remijevom grlu nahrupi poput lave i on pade na upravljač, hva-tajući se za vrat. Dušnik mu se sve više sužavao. Prigušeno uzviknu, nedo-voljno glasno da bi ga čuli izvan limuzine. Slani ukus konjaka mu postadejasan.Uhite me!U neverici, Remi se okrenu i vide Učitelja kako mirno sedi pored njega,zureći pravo kroz vetrobransko staklo. Remijev pogled se zamuti. Borio seza dah. Sve sam mu omogućio! Kako je mogao ovo da uradi! Da li je Učiteljsve vreme nameravao da ga ubije, ili je izgubio veru u njega zbog događajau Crkvi hrama, Remi nikada neće saznati. Užas i gnev jurili su mu kroz telo.Remi pokuša da se baci ka Učitelju, ali jedva da se pomeri. Verovao sam ti!Remi pokuša da podigne stisnute pesnice i da pritisne sirenu, ali umestotoga sruši se na stranu i skotrlja na sedište, ležeći na boku pored Učitelja, idržeći se za vrat. Kiša je jače padala. Remi više nije mogao da vidi, ali na-prezao se da zadrži poslednje ostatke svesti. Dok je njegov svet polako oba-vijala tama, Remi Legaludek se mogao zakleti daje čuo zvuke nežnih talasasa rivijere.Učitelj izađe iz limuzine, zadovoljan što niko nije gledao u njegovompravcu. Nisam imao izbora, reče sam za sebe, iznenađen koliko je malo žaliozbog onog što je upravo učinio. Remi je sam zapečatio svoju sudbinu. Učiteljse sve vreme plašio da će možda morati da ukloni Remija kada misija budeokončana. Smelo se razotkrivši u Crkvi hrama, Remi je tu neophodnostdramatično ubrzao. Neočekivani dolazak Roberta Langdona u zamak Viletdonela je Učitelju kako iznenadnu sreću tako i duboku dilemu. Langdon jeključni kamen doneo u samo srce operacije, stoje bilo prijatno iznenađenje- međutim, sa sobom je dovukao i policiju. Remijevi su se otisci nalazili

Da Vinčijev kod •&» 341svuda po zamku Vilet, kao i oko stanice za prisluškivanje u ambaru, gde jesprovodio osmatranje. Učitelj je bio srećan što se tako detaljno pobrinuo daga ne povezu sa Remijem. Više nije trebalo da ga brine hoće li Remi progo-

voriti.Još jedan posao čeka me ovde, pomisli Učitelj, pomerajući se do zadnjihvrata limuzine. Policija neće imati predstavu o tome šta se desilo... a nećebiti svedoka da im pomognu. Pogledavši okolo, on otvori vrata i uđe.Nekoliko minuta kasnije, Učitelj je prelazio preko parka svetog Džejmsa.Sada ostaju još samo dvoje. Langdon i Nevo. Sa njima će biti teže. Ali izvod-Ijivo. Tog trenutka, međutim, Učitelj je morao da se pozabavi kripteksom.Trijumfalno gledajući po parku, mogao je da vidi svoje odredište. U Lon-donu leži vitez koga je papa pokopao. Čim je čuo stihove, Učitelj je znaorešenje. Ipak, to što ga drugi nisu otkrili nije bilo nikakvo iznenađenje. Ustartnoj sam prednosti. Budući daje već mesecima prisluškivao Sonijeroverazgovore, Učitelj je čuo Velikog majstora kako jednom prilikom pominjetog čuvenog viteza, izražavajući mu divljenje gotovo ravno onom prema DaVinčiju. Aluzija u stihovima na tog viteza je surovo jednostavna jednomkada se uoči - priznanje Sonijerovoj dosetljivosti - pa ipak, još uvek je bilanepoznanica na koji će tačno način njegov grob otkriti konačnu šifru.Tražite sferu koja bi trebalo da je na njegovom grobu.Učitelj se nejasno seti fotografija čuvenog groba, a naročito njegove naj-upečatljivije odlike. Veličanstvene sfere. Postavljena povrh spomenika bilaje velika koliko i sam spomenik. Prisustvo sfere istovremeno je i ohrabrivaloi zbunjivalo Učitelja. S jedne strane, delovalo je kao znak, a sa druge, premastihovima, delić zagonetke koji je nedostajao bila je sfera koja je trebalo dabude na spomeniku... a ne ona koja se na njemu već nalazila. Nadao se daće mu pogled izbliza dati odgovor.Kiša se sada još jače spuštala, i on gurnu kripteks duboko u svoj desnidžep kako bi ga zaštitio od vlage. U levom džepu je držao mali meduza piš-tolj. Za nekoliko minuta je stupio u najveličanstveniju građevinu Londonastaru devet stotina godina.Baš dok se Učitelj sklanjao sa kiše, biskup Aringarosa je izlazio na nju.SiSao je na mokm pistu privatnog aerodroma Bigin Hil iz skučenog aviona,čvršće se umotavajući u mantiju kako bi se zaštitio od vlage i hladnoće. Na-

342 •&.Den Braundao se da će ga dočekati kapetan Faš - ali umesto njega, prilazio mu je mladibritanski policajac sa kišobranom."Biskup Aringarosa? Kapetan Faš je morao da ode. Zamolio me je da sepostaram za Vas. Predložio je da vas odvedemo u Skotland jard. Mislio jeda će to biti najbezbednije."Najbezbednije ? Aringarosa spusti pogled na tešku akten tašnu punu va-tikanskih obveznica koju je stiskao u ruci. Gotovo da je zaboravio na nju.

"Da, hvala vam."Aringarosa uđe u policijska kola, pitajući se gde bi Sajlas mogao biti.Nekoliko minuta kasnije, zapucketao je policijski radio, donoseći odgovor.5 Orme Court.Aringarosa je istog trenutka prepoznao adresu.Sedište sekte Opus Dei u Londonu.Okrenuo se ka vozaču. "Smesta me odvezite tamo!"

talUELangdon nije skidao pogled sa monitora od kako je pretraga počela.Pet minuta. Samo dve odrednice. Obe nevažne.Počinjao je da se brine.Pamela Getum je bila u susednoj prostoriji, spremajući im tople napitke.Langdon i Sofi su, ne razmišljajući, upitali da li možda ima kafe, pored čajakoji im je bibliotekarka ponudila. Po zvuku mikrotalasne koji je dopirao izsusedne prostorije, Langdon zaključi da će njihov prohtev uskoro biti nagra-đen instant neskafom.Konačno, kompjuter ispusti razdragan zvuk."Zvuči kao da ste dobili još jednu odrednicu", reče bibliotekarka iz su-sedne sobe. "Koji je naslov?"Langdon je gledao u ekran.," Alegorija Grala u srednjovekovnoj književnosti:Traktat o ser Gavenu i Zelenom vitezu."Alegorija u Zelenom vitezu", odvrati."Ne valja", reče bibliotekarka. "Nema baš mnogo mitoloških zelenih dži-nova sahranjenih u Londonu."Langdon i Sofi su strpljivo sedeli ispred monitora, sačekavši još dve sum-njive odrednice. Kada se kompjuter ponovo oglasi, međutim, pojavi se neštoneočekivano.DIE OPERN VON RICHARD WAGNER"Vagnerove opere?" upitno ponovi Sofi.Pamela Getum promoli glavu u prostoriju, držeći pakovanje instant kafe."Zvuči kao neobično poklapanje. Da li je Vagner bio vitez?""Nije", reče Langdon, iznenada zainteresovan. "Ali je bio poznati mason."Kao i Mocart, Betoven, Sekspir, Geršvin, Hudini i Dizni. Silni su tekstovi ispi-sani o vezama između masona i vitezova templara, Sionskog priorata i Sve-log grala. "Želeo bih da pogledam ovo. Kako da dobijem kompletan tekst?""Ne treba vam kompletan tekst", odgovori bibliotekarka. "Kliknite napodvučeni naslov. Kompjuter će vam prikazati ključne reci zajedno sa ne-koliko podalakii koji im prethode i koji slede iza njih, kako biste stekli pred-slavu o konlekslu."

344 •&• Den BraunLangdon nije imao pojma staje rekla, ali svejedno kliknu.Iskoči novi prozor.... mitološki vitez po imenu Parsifal koji......metafora potrage za Gralom koja......Londonska filharmonija je 1855......Antologijska opera Rebeke Poup"Diva"...... Vagnerov grob u Bajrojtu, Nemačka..."Pogrešno", reče Langdon, razočaran. Ipak, divio se lakoći upotrebe ovogsistema pretraživanja. Ključne reci sa odgovarajućim kontekstom bile su do-voljne da ga podsete da je Vagnerova opera Parsifal zapravo omaž MarijiMagdaleni i lozi Isusa Hrista kroz priču mladog viteza koji se nalazi u potraziza istinom."Samo budite strpljivi", savetovala ih je bibliotekarka. "To je igra broje-va. Pustite mašinu da radi."U narednih nekoliko minuta, kompjuter izbaci još nekoliko odrednica uvezi sa Gralom, uključujući i tekst o trubadurima - čuvenim francuskim luta-jućim minstrelima. Langdon je znao da reci minstrel i ministrant nisu slučajnoimale isti etimološki koren. Trubaduri su bili putujuće sluge ili 'ministranti'crkve Marije Magdalene, koji su pomoću muzike širili priču o ženskom bo-žanstvu među prostim narodom. Do danas, trubaduri su pevali pesme u koji-ma su veličali vrline 'Gospe' - tajanstvene i lepe žene kojoj su se zaklinjalina večnu vernost.Langdon nestrpljivo proveri tekst, ali ne pronađe ništa.Kompjuter se ponovo oglasi.VITEZOVI, ŽANDARI, PAPE I PENTAGRAMI:ISTORIJA SVETOG GRALA KROZ TAROT"Ne čudi me", Langdon reče Sofi. "Neke od naših ključnih reci zovu seisto kao i neke od karata u tarotu." Posegnu za mišem i kliknu na naslov."Ne znam da li ti je deda to ikada pomenuo kada ste igrali tarot, Sofi, ali ovaigra je zapravo 'katehizam u kartama' koji uvodi u priču o Izgubljenoj ne-vesti i Crkvi koja ju je podjarmila."Sofi gaje gledala sa nevericom. "Nisam to znala.""U tome je suština. Pripovedajući kroz metaforičnu igru, sledbenici Gra-la su svoju poruku skrivali od budnog oka Crkve." Langdon se često pitaokoliko je savremenih kartaroša uopšte znalo da su četiri boje u kartama -list, srce, detelina i karo - zapravo simboli povezani sa Gralom koji potičudirektno od četiri boje tarot karata - mačeva, pehara, štapova odnosno žezlai diskova odnosno pentagrama.

Da Vinčijev kod «^fc> 345Listovi su bili Mačevi - Oštrica. Muškarac.Srca Pehari - Putir. Žena.Deteline Žezla - Kraljevska loza. Grana koja cveta.Karo Pentagrami - Boginja. Sveti ženski princip.Četiri minute kasnije, baš kad je Langdon počinjao da se plaši da nećepronaći ono po šta su došli, kompjuter izbaci još jednu odrednicu.Ozbiljnost genija:Biografija savremenog viteza."Ozbiljnost genija?" doviknu Langdon bibliotekarki. "Biografija savre-menog viteza?"Bibliotekarka proturi glavu iza ugla. "Koliko savremenog? Molim vasnemojte mi reći da se radi o ser Rudiju Đulijaniju. Lično, smatram daje tomalo neprikladno."Langdon je imao sopstvene nedoumice o novoproglašenom vitezu serMiku Džegeru, ali teško daje bio trenutak za raspravu o modernom britan-skom viteštvu. "Da pogledamo." Langdon zatraži ključne reci u kontekstu.... časni vitez, ser Isak Njutn......u Londonu, 1727 i......njegovgrob u Vestminsterskoj opatiji......Aleksander Poup, prijatelj i kolega..."Pretpostavljam daje 'savremen' relativan pojam", reče Sofi bibliotekarki."To je stara knjiga. O ser Isaku Njutnu."Bibliotekarka odmahnu glavom, stojeći na vratima. "Ne valja. Njutn je biosahranjen u Vestminsterskoj opatiji, sedištu engleskog protestantizma. Nemašanse daje katolički papa bio prisutan. Sa mlekom i šećerom?"Sofi klimnu.Bibliotekarka je čekala. "Roberte?"Langdonovo je srce tuklo kao ludo. Skinu pogled sa monitora i ustade."Ser Isak Njutn je naš vitez."Sofi ostade da sedi. "Šta to govoriš?""Njutn je sahranjen u Londonu", reče Langdon. "Njegovi su radovi izro-dili novu nauku koja je izazvala gnev Crkve. A bio je i Veliki majstor Sion-skog priorata. Šta bismo još hteli?""Šta još?" Sofi pokaza na stihove. "Na primer, viteza koga je papa poko-pao? Cuo si staje rekla gospođa Getum. Mjutna nije sahranio katolički papa."Langdon pruži ruku ka mišu. "Koje pomin jao katoličkog papu?" On klik-nu n;i reč "l'onp", i pojiivi se'čit;iv;i rečenici).

346 «&» Den BraunSahranu ser Isaka Njutna, kojoj su prisustvovali kraljevi i plemstvo,

predvodio je Aleksander Poup, prijatelj i kolega, koji je održaopotresan posmrtni govor pre nego stoje bacio zemlju na kovčeg.Langdon pogleda Sofi. "Dobili smo pravog Poupa još u dragoj odrednici.Aleksandera." Zastade. "A. Poup. "U Londonu leži vitez koga je Poup pokopao.Zapanjena, Sofi ustade.Žak Sonijer, majstor dvosmislenosti, još jednom je dokazao daje bio za-strašujuće pametan čovek.* Eng. - a Pope (prim. prcv).

96Sajlas se trgao iz sna.Nije znao šta ga je probudilo niti koliko je dugo spavao. Jesam li sa-njao? Uspravljajući se na slamnatom madracu, slušao je tiho disanje rezi-dencije sekte Opus Dei, postojanost koju je prekidalo jedino tiho mrmljanjemolitve u sobi ispod njegove. Bili su to poznati zvuči koji su trebali da gauteše.Ipak, osećao je iznenadnu i neobjašnjivu zabrinutost.listajući, samo u donjem vešu, Sajlas priđe prozoru. Jesu li me pratili?Dvorište ispod prozora bilo je prazno, baš kao kada je ušao. Osluškivao je.Tišina. Pa zašto sam onda nespokojan? Davno je Sajlas naučio da veruje svo-joj intuiciji. Intuicija gaje održala u životu još dok je bio dete na ulicamaMarseja, davno pre zatvora - davno pre nego što mu je raka biskupa Arin-garose pomogla da se ponovo rodi. Gledajući kroz prozor, iza živice ugledanejasne obrise kola. Na krovu se nalazila policijska sirena. Daska na podu uhodniku zaškripa. Kvaka na vratima se pomeri.Sajlas je reagovao instinktivno, jurnuvši preko prostorije i zaustavljajućise iza vrata baš kada se ona otvoriše. Prvi policajac ulete unutra, uperi pi-štolj na levu, pa potom na desnu stranu, ali izgledalo je da je soba prazna.Pre nego što je uspeo da shvati gde se Sajlas nalazi, ovaj ramenom gurnuvrata, udarajući drugog policajca koji je ulazio. Dok se prvi policajac okretaoda puca, Sajlas polete ka njegovim nogama. Pištolj opali i metak prolete iz-nad Sajlasove glave, bas kad se on sudario sa policajčevim potkolenicama,obarajući ga tako da mu je glava udarila o pod. Drugi policajac, na vratima,sa mukom se osovi na noge i Sajlas mu zari koleno u prepone. Potom pre-korači telo koje se uvijalo i izađe u hodnik.Gotovo nag, Sajlas jurnu niz stepenice. Znao je da su ga izdali, ali nijeznao ko. Kada je stigao do hola, još policajaca je naviralo kroz glavna vrata.Sajlas se okrete na drugu stranu i zađe, trčeći, dublje u unutrašnjost zgrade.Ulaz za žene. Svaka zgrada sekte Opus Dei gaje imala. Krivudajući uskim

hodnicima, Sajlas projuri kroz kuhinju, pored zaprepaštenih radnika koji suse sklanjali sa puta golom albino muškarcu koji je obarao činije i srebrninu,izbijajući na mračni hodnik pored kotlarnice. Ugledao je vrata koja je tražio.Oznaka za izlaz svetlela je na kraju hodnika.Istrčavajući punom brzinom na kišu, Sajlas skoči sa niskog stepenika.Nije video policajca koji je dolazio sa druge strane sve dok nije bilo suvišekasno. Dvojicu Ijutli se siulatišo i NajLisovo široko, golo rame se žabi u po-

348Den Braunlicajčevu grudnu kost sa razmrskavajućom snagom. Policajac polete leđimaka pločniku. Sajlas pade preko njega. Policajčev pištolj opali i Sajlas ču kakoljudi trče niz hodnik, urlajući. Okrećući se, zgrabio je slobodni kraj pištoljabaš kada se policajci pojaviše. Pucanj odjeknu na stepenicama i Sajlas osetioštar bol tik ispod rebara. Ispunjen gnevom, otvori vatru na svu trojicu poli-cajaca. Krv je šikljala okolo.Tamna senka pojavi se iza njega, niotkuda. Ljutite ruke koje ga zgrabišeza gola ramena kao da je pokretala snaga samog đavola. Neko je urlao nanjegovo uho. SAJLASE, NEMOJ!Sajlas se okrenu i opali. Pogledi im se susretoše. Sajlas je već vrištao odužasa dok je biskup Aringarosa padao.

PofflJNUE 97Više od tri hiljade ljudi bilo je sahranjeno unutar Vestminsterske opatije.Kolosalna kamena unutrašnjost prepuna posmrtnih ostataka kraljeva,državnika, naučnika, pesnika i muzičara. Njihove grobnice, koje su ispunja-vale svaku nišu i svaku ložnicu, kretale su se po svojoj veličanstvenosti odkraljevskog mauzoleja - onog kraljice Elizabete I, čiji je sarkofag sa balda-hinom bio smešten u zasebnoj, apsidalnoj kapeli - pa sve do najskromnijihizgraviranih podnih pločica na kojima su se natpisi izlizali od silnih vekovakoračanja po njima, prepuštajući mašti posetilaca da pogodi čiji to ostacileže ispod pločice u podzemnoj grobnici.Osmišljena u stilu velikih katedrala u Amijenu, Šartru i Kenterberiju,Vestminsterska opatija se ne smatra ni katedralom niti parohijskom crkvom.Ona nosi obeležje isključivo kraljevske građevine, podređene jedino suvere-nu. Još od kako je u njoj krunisan Vilijem Osvajač, na Božić 1066. godine,ovo očaravajuće svetilište je bilo svedok beskrajnog niza kraljevskih cere-monija i državnih poslova - od kanonizacije Edvarda Ispovednika, prekovenčanja princa Endrua i Sare Ferguson, do sahrana Henrija V, kraljice Eli-zabete I i Dajane, princeze od Velsa.Ipak, Roberta Langdona je trenutno od čitave drevne istorije opatije zani-

mao, isključivo jedan događaj - sahrana britanskog viteza ser Isaka Njutna.U Londonu leži vitez koga je Poup pokopao.Nakon što su žurno prešli preko velikog trema na severnom transeptu gra-đevine, Langdona i Sofi dočekali su čuvari koji su ih ljubazno proveli kroznajnoviji dodatak opatiji - veliki detektor metala - kakav se sada nalazio uvećini istorijskih zgrada u Londonu. Oboje su prošli a da nisu aktivirali alarm.Nastavili su ka ulazu u opatiju.Stupajući preko praga Vestminsterske opatije, Langdon oseti kako spo-Ijašnji svet iščezava u iznenadnoj tišini. Nije bilo buke saobraćaja. Ni šušta-nja kiše. Samo zaglušujuća tišina, koja kao daje odzvanjala kroz prostor. Kaoda zgrada šapuće sama sebi.Pogledi gotovo svakog posetioca se smesta usmere ka tavanici, gde se či-nilo da veliki ambis opatije eksplodira naviše. Sivi kameni stubovi uspinjalisu se poput visokog drveća ka tami, nadnoseći se graciozno nad prostranstvomod kojeg se vrtelo u glavi, a potom se ponovo strmoglavljujući ka kamenompodu. Ispred njih, široka aleja severnog transcpta pružala se poput dubokogkanjona ograničenog strmim lilicama vitraža. Za sunčanih dana, pod opatije

350 4? Den Braunbio je iskrivljeni pačvork svetlosti. Danas, kiša i tama davale su ovom ogrom-nom prostoru auru utvara... auru grobnice."Gotovo je prazna", prošaputa Sofi.Langdon je bio razočaran. Nadao se da će biti daleko više ljudi. Dalekojavnije mesto. Langdon nije želeo da se ponovi iskustvo kroz koje su upravoprošli u praznoj Crkvi hrama. Od ovog popularnog turističkog odredišta oče-kivao je izvesni osećaj sigurnosti, ali sećanje na žamor gomile u dobro osvet-ljenoj opatiji odnosilo se na vrhunac letnje turističke sezone. Sada je bilokišno aprilsko jutro. Umesto gomile posetilaca i svetlucavih vitraža, sve štoje Langdon video bili su hektari pustog poda i senovite, prazne ložnice."Mi smo prošli kroz detektor metala", podseti ga Sofi, očigledno oseća-jući njegovu zabrinutost. "Ako je još neko ovde, sigurno nije naoružan."Langdon klimnu, ali je još uvek bio obazriv. Moramo da povratimo krip-teks, insistirala je Sofi. On je ključ svega.Bila je u pravu, naravno.Ključ da vrate Lija živog.Ključ da pronađu Sveti gral.Ključ da saznaju ko stoji iza svega ovoga.Na nesreću, izgledalo je da je njihova jedina šansa da povrate ključnikamen ležala ovde i sada... na grobu ser Isaka Njutna. Ko god daje imaokripteks, prvo je morao da poseti grob kako bi otkrio poslednji trag. Sofi i

Langdon su nameravali da ga presretnu.Koračajući ka levom zidu kako bi se sklonili sa otvorenog prostora, zašlisu u mračni prolaz iza niza stubova. Langdon nije mogao da se oslobodislike zarobljenog Lija Tibinga, verovatno vezanog u stražnjem delu sopstve-ne limuzine. Ko god daje naredio da se ubiju vrhovnici Priorata ne bi okle-vao da ukloni i sve ostale koji bi mu stajali na putu. Surova ironija je bila tošto je Tibing - savremeni britanski vitez - postao talac u potrazi za svojimzemljakom, ser Isakom Njutnom."Na koju stranu?" upita Sofi, gledajući okolo.Grobnica. Langdon nije imao predstavu. "Trebalo bi da pronađemo vo-diča i da ga pitamo."Langdon je znao da nije mudro lutati unaokolo bez cilja. Vestminsterskaopatija je zbrkana gomila mauzoleja, sporednih odaja i prolaznih niša za sa-hranjivanje. Poput Velike galerije Luvra, imala je samo jedan ulaz - vratakroz koja su upravo ušli. Bilo je lako ući, ali nemoguće izaći. Zamka za turi-ste i to u bukvalnom smislu, tako ju je zvao jedan Langdonov kolega koji setu izgubio. U skladu sa arhitektonskom tradicijom, opatija je imala osnovu uobliku ogromnog krsta. Za razliku od većine crkava, međutim, njen ulaz senalazio sa strane umesto na kraju crkve, kao što je uobičajeno, spojen sa do-njim krajem crkvenog broda preko priprate. Staviše, opatiji je bio pridruženčitav niz dugačkih pokrivenih arkada. Jedan pogrešan korak kroz pogrešnu

Da Vinčijev kod *;!;• 351arkadu i posetilac bi bio izgubljen u lavirintu spoljašnjih prolaza okruženihvisokim zidovima."Vodiči nose grimizne mantije", reče Langdon, približavajući se sredi-štu crkve. Vireći nakrivljen preko visokog pozlaćenog oltara ka udaljenomkraju južnog transepta, Langdon ugleda nekoliko ljudi kako puze na rukama ikolenima. Ovakvo puzeće hodočašće uobičajen je prizor u Poetskom delu,daleko manje pobožno nego što se činilo. Turisti koji preslikavaju natpisesa spomenika."Ne vidim nijednog vodiča", reče Sofi. "Možda možemo i sami da pro-nađemo grob?"Bez reci, Langdon je povede još nekoliko koraka ka središtu opatije ipokaza nadesno.Sofi preplašeno uzdahnu dok je gledala niz brod opatije. Puna veličinagrađevine tek sada je postala uočljiva. "Aah", reče ona. "Hajde da pronađe-mo vodiča."Tog trenutka, devedeset metara dalje niz brod crkve, skriven od pogledaiza horskog paravana, uzvišeni grob ser Isaka Njutna imao je jedinog pose-tioca. Učitelj je već deset minuta pretraživao spomenik.

Njutnov spomenik se sastojao od masivnog sarkofaga od crnog merme-ra, na kojem je počivalo izvajano obličje ser Isaka Njutna u klasičnoj odori,ponosno naslanjenog na mnoštvo svojih knjiga - Božanstvo, Hronologija,Optika, kao i Matematički principi filozofije prirode. Uz Njutnove noge na-lazila su se dvojica krilatih dečaka koja su držala svitak. Iza Njutnovog leže-ćeg tela izdizala se stroga piramida. Iako je i sama piramida bila neuobičaje-na, ono stoje najviše zainteresovalo Učitelja bio je ogromni oblik postavljenna pola puta ka vrhu piramide.Sfera.Učitelj je razmišljao o zbunjujućoj Sonijerovoj zagonetki. Tražite sferukoja bi trebalo da se nalazi na njegovom grobu. Masivna sfera koja izlaziiz površine piramide bila je u bareljefu raznih nebeskih tela - sazvežđa, zo-dijački znaci, komete, zvezde i planete. Iznad nje, nalazila se boginja astro-nomije ispod zvezdanog neba.Bezbrojne sfere.Učitelj je bio ubeđen da će, jednom kada pronađe grob, lako otkriti kojasfera nedostaje. Sada nije bio tako uveren u to. Zurio je u komplikovanu mapuneba. Da li je nedostajala neka planeta? Da li je neka astronomska kugla izo-stavljena i/, sazvežđa? Nije imao pojma. Ipak, Učitelj je pretpostavljao dajeivsenje genijalno jasno i jednostavno poput 'viteza koga je papa pokopao.'

352 4» Den BraunKoju to sferu tražim? Naravno, detaljno poznavanje astrofizike nije preduslovza pronalaženje Svetog grala, zar ne?On govori o ružičastom mesu i osemenjenoj utrobi.Učiteljevu koncentraciju razbilo je približavanje grupice turista. Gurnuoje kripteks natrag u džep i oprezno posmatrao prilaženje uljeza obližnjem sto-lu, ostavljanje priloga i dodatno snabdevanje besplatnim potrepštinama zapreslikavanje natpisa na grobovima. Naoružani novim ugljem i velikim li-stovima teškog papira, zaputiše se verovatno ka prednjem popularnom Po-etskom delu opatije, kako bi odali poštu Čoseru, Tenisonu i Dikensu takošto će mahnito preslikavati natpise sa njihovih spomenika.Ponovo sam, prišao je bliže spomeniku, pretražujući ga pogledom od pod-nožja do vrha. Počeo je od postolja nalik šapama ispod sarkofaga, prešao naNjutna, zatim preko njegovih knjiga o nauci i dva dečaka sa matematičkimsvitkom, uz prednju stranu piramide do gigantske sfere sa sazvežđima, i na-posletku do baldahina punog zvezda.Koja bi to sfera trebala da bude ovde... a ipak nedostaje? Dotakao je krip-teks u džepu kao da bi mu sam Sonijerov obrađeni mermer nekako mogaopružiti odgovor. Samo me pet slova deli od Grala.

Prolazeći pored ugla horskog paravana, duboko uzdahnu i pogleda uz dugicrkveni brod ka glavnom oltaru u daljini, a zatim na svetlogrimiznu odoruopatijskog vodiča koga su mahanjem dozivale dve veoma poznate osobe.Langdon i Sofi.Pribrano, Učitelj se pomeri dva koraka unatrag, povlačeći se iza horskogparavana. Bili su brzi. Očekivao je da Langdon i Sofi naposletku odgonetnuznačenje stihova i dođu do Njutnovog groba, ali to se desilo ranije nego štoje predviđao. Duboko uzdahnuvši, Učitelj razmisli šta može da uradi. Navi-kao se da izlazi na kraj sa iznenađenjima.Kripteks je kod mene.Spuštajući ruku u džep, on dotače drugi predmet koji mu je davao samo-pouzdanje: meduza pištolj. Kao stoje očekivao, detektor metala na ulazu uopatiju zapištao je dok je prolazio kroz njega sa skrivenim oružjem. Takođeje očekivao da će se stražari istog trenutka povući kada ih ravnodušno po-gleda i izvadi iskaznicu. Zvanični položaj je uvek donosio odgovarajuće po-štovanje.Iako se u početku nadao da će sam resiti zagonetku kripteksa i tako izbećidalje komplikacije, Učitelj je sada gotovo obradovao dolasku Langdona i Sofi.Imajući na umu svoj neuspeh u pronalaženju sfere koja nedostaje, možda bimogao da se posluži njihovim znanjem. Naposletku, ako je Langdon odgo-netnuo stihove i pronašao grobnicu, postojale su razumne šanse da zna i ne-što o sferi. A ako Langdon zna šifru, onda je sve samo pitanje primene pra-vog pritiska.Ne ovde, razume se.

Da Vinčijev kod ?&» 353Negde gde nema sveta.Učitelj se seti malog obavestenja koje bese video dok je ulazio u opatiju.Istog trenutka je znao savršeno mesto na koje će ih namamiti.Jedino pitanje sada bilo je... šta iskoristiti kao mamac.

T angdon i Sofi kretali su se polako niz severni prolaz, držeći se senkeU ogromnih stubova koji su razdvajali prolaz od otvorenog broda crkve.Iako su prešli više od pola njegove dužine, još uvek nisu ugledali Njutnovugrobnicu. Sarkofag se nalazio u uvučenoj niši."Barem nema nikoga sem nas", prošaputa Sofi.Langdon klimnu sa olakšanjem. Čitav deo crkve u kojem se nalazio Njut-nov grob bio je pust. "Idem tamo", prošaputa on. "Ti ostani sakrivena u slu-čaju da nas neko..."Sofi je već izašla iz senke, zaputivši se preko nezaklonjenog prostoracrkve.

"...posmatra." Langdon uzdahnu i požuri daje stigne.Langdonu i Sofi, dok su prelazili dijagonalno preko ogromnog crkvenogbroda, komplikovana grobnica se prikazivala polako, deo po deo, kao da ihmuči. Sarkofag od crnog mermera... statua Njutna u ležećem položaju... dvo-jica krilatih dečaka... ogromna piramida... i... ogromna sfera."Jesi li znao da postoji sfera?" upita ga Sofi.Dok su se približavali niši, Langdona je polako obuzimalo razočarenje.Njutnov grob je bio prepun sfera - zvezde, komete, planete. Tragate za sfe-rom koja bi trebalo daje na njegovom grobu? Moglo je to da se pretvori utraganje za travkom nestalom na terenu za golf."Astronomska tela", reče Sofi. Izgledala je zabrinuto. "I to mnogo njih."Langdon nabra čelo. Jedina veza koju je Langdon video između planetai Grala bio je Venerin pentagram. Međutim, sa tom šifrom je već pokušaona putu ka Crkvi hrama.Sofi priđe ravno sarkofagu dok je Langdon zaostajao nekoliko koraka,pogledom prelazeći preko opatije koja ih je okruživala."Božanstvo", reče Sofi, nakrivljujući glavu i čitajući natpise na knjigamao koje se Njutn oslanjao. "Hronologija. Optika. Matematički principi filo-zofije prirode?" Okrete se ka njemu. "Zvuči li ti poznato?"Langdon joj priđe, razmišljajući. "Matematički principi je, ako se sećam,nešto o gravitacionoj sili planeta... koje su, naravno, sfere, ali to je malo na-tegnuto.""A znaci zodijaka?" upita Sofi, pokazujući na sazvežđe na sferi. "Pomi-njao si Ribe i Vodoliju ranije, zar ne?"Kraj dana, pomisli Langdon. "Kraj Doba Riba i početak Doba Vodolijenavodno je istorijski trenutak kada je Priorat planirao da svetu objavi spise

Da Vinčijev kod «*» 355Sangreala." Ali smena milenijuma je došla i prošla bez objave, ostavljajućiistoričare u nedoumici kada će se istina otkriti."Čini se mogućim", reče Sofi, "da su planovi Priorata sa otkrivanjem isti-ne u nekoj vezi sa poslednjim stihom pesme."On govori o ružičastom mesu i osemenjenoj materici. Langdona prođedrhtaj nade. Nije razmišljao o tom stihu na takav način."Rekao si mi ranije", reče ona, "da su planovi Priorata i otkrivanje istineo 'Ruži' i njenoj oplođenoj materici u direktnoj vezi sa položajem planeta -sfera."Langdon klimnu, osećajući kako prvi slabašni nagoveštaji mogućnostipostaju konkretniji. Ipak, intuicija mu je govorila da ključ ne leži u astro-nomiji. Sva prethodna rešenja zagonetki koje im je postavio Veliki majstorbila su od velikog i simboličnog značaja - Mona Liza, Bogorodica medu

stenama, SOFIA. Takav veliki značaj se sasvim sigurno nije nalazio u idejio planetarna kao sferama i znacima zodijaka. Žak Sonijer je genije šifara, iLangdon nije mogao a da ne misli kako će se njegova poslednja šifra - tihpet slova koja su ključ vrhunske tajne Priorata - pokazati ne samo kao sim-bolički prikladna nego i kristalno jasna. Ako je ovo rešenje imalo nalik osta-lima, biće toliko očigledno kada im se jednom ukaže da neće verovati kakoga ranije nisu videli."Gledaj!" viknu Sofi, zgrabivši ga za ruku i trgnuvši ga iz razmišljanja.Zbog straha koji oseti u njenom dodiru Langdon pomisli kako mora da nekodolazi — ali tada, vide da ona prestrašeno zuri u vrh sarkofaga od crnog mer-mera. "Neko je bio ovde", prošaputa ona, pokazujući na nekakvu tačku nasarkofagu, pored Njutnovog desnog stopala.Langdon nije shvatao zašto ju je to uznemirilo. Neki nemarni turista osta-vio je ugalj za crtanje na poklopcu sarkofaga pored Njutnovog stopala. Nijeto ništa. Langdon se naže da pokupi ugalj, ali kad se približio sarkofagu,svetlost se rasprši po uglačanom crnom mermeru i Langdon se ukoči. Izne-nada shvati staje to uznemirilo Sofi.Jedva vidljiva poruka ispisana ugljem za crtanje svetlucala je na poklop-cu sarkofaga, pored Njutnovog stopala:Ja držim Tibinga.Prođite kroz Skupštinski dom,kroz južni izlaz, do javnog vrta.Langdon je dva puta pročitao poruku, dok mu je srce divlje tuklo.Sofi se okrenu i pređe pogledom preko crkvenog broda.Uprkos oblaku straha koji se nad njim nadneo, Langdon je ponavljao usebi da su to dobre vesti. Li je još živ. Postojalo je još nešto. "Ni oni ne zna-ju šifru", prošaputao je.

356 «?» Deri BraunSofi klimnu. Zašto bi im inače dali na znanje da su tu?"Možda žele da zamene Lija za šifru.""Ili je zamka."Langdon odmahnu glavom. "Ne verujem. Vrt se nalazi izvan zidova opa-tije. To je veoma javno mesto." Langdon je jednom posetio čuveni vrt opa-tije - mali voćnjak i vrt bilja - preostao iz vremena kada su monasi tu uzga-jali prirodne lekove. Vestminsterski vrt, koji se hvalio svojim najstarijimstablima voćaka u Velikoj Britaniji, bio je popularno mesto koje su turistimogli posetiti a da ne ulaze u opatiju. "Mislim daje to što nas šalju napolječin poverenja. Kako bismo se osećali sigurnima."Sofi nije bila ubeđena. "Misliš napolje, gde nema detektora za metal?"Langdon se namršti. Bila je u pravu.

Bacajući pogled unatrag, ka grobnici prepunoj sfera, Langdon je žalio štonema nikakvu ideju o šifri kripteksa... nešto sa čime bi mogao pregovarati. Jasam umešao Lija u ovo, i učiniću sve što je potrebno da mu pomognem."U poruci stoji da prođemo kroz Skupštinski dom ka južnom izlazu",reče Sofi. "Možda ćemo odatle imati pogled na vrt? Tako bismo mogli proce-niti situaciju pre nego što ušetamo tamo i izložimo se nekoj opasnosti."Ideja je bila dobra. Langdon se nejasno sećao Skupštinskog doma kaoogromne osmougaone sale u kojoj je prvobitni Britanski parlament zasedaou vreme kada nije postojala moderna zgrada Parlamenta. Prošle su godine odkada nije bio tamo, ali sećao se da se do nje dolazilo kroz pokrivenu arka-du. Udaljivši se nekoliko koraka od grobnice, Langdon proviri iza horskogparavana nadesno, gledajući preko crkvenog broda ka strani suprotnoj odone kojom su došli.U blizini je zjapio zasvođeni prolaz sa velikim natpisom:OVUDA DO:POKRIVENIH ARKADADEKANATAUNIVERZITETSKE SALEMUZEJAODAJA DAROHRANILNICAKAPELE SVETE FEJESKUPŠTINSKOG DOMALangdon i Sofi su protrčali ispod natpisa suviše brzo da bi primetili maloobaveštenje u kojem se izražavalo žaljenje što su pojedini delovi zatvorenizbog renoviranja.Gotovo istog trenutka, stigli su do otvorenog dvorišta opasanog visokimzidinama. Padala je kiša. Iznad njih, vetar je zavijao uz prigušenu huku, kaoda neko duva u praznu flašu. Sklanjajući se u uzane zasvođene bočne prola-

Da Vinčijev kod «&» 357ze koji su opasivali čitavo dvorište, Langdon oseti poznatu nelagodu koja gaje uvek hvatala u zatvorenom prostoru. Ovi prolazi su bili poznati kao pokri-vene arkade, a Langdon se ne oseti ništa bolje kada shvati da sasvim odgo-varaju vezama koje su u latinskom jeziku imali sa reci klaustrofobičan .Usmeravajući svu pažnju ka kraju tunela, Langdon je pratio znakove kojisu vodili ka Skupštinskom domu. Poče da pljušti. U prolazu je bilo hladno ivlažno od kišnih naleta koji su dolazili kroz zid od stubova - jedini izvorsvetlosti u pokrivenim arkadama. Jedan par žurno prođe pored njih, idući usuprotnom smeru i bežeći od nevremena. Pokrivene arkade, pod vetrom ikišom najmanje privlačni deo opatije, sada su izgledale pusto.

Trideset šest metara niz istočnu pokrivenu arkadu, pojavi se lučni prolazsa njihove leve strane, otvarajući put ka još jednom hodniku. Iako su taj ulaztražili, bio je ograđen ukrasnim kanapom i zvaničnim obaveštenjem.ZATVORENO ZBOG RENOVIRANJAODAJA DAROHRANILNICAKAPELA SVETE FEJE________SKUPŠTINSKI DOM________Dug, prazan hodnik iza kanapa bio je pun dasaka od skela i plastičnihpokrova. Odmah iza kanapa, Langdon vide ulaze u Odaju darohranilnica iKapelu svete Feje, sa desne i leve strane. Ulaz u Skupštinski dom, me-đutim, nalazio se mnogo dalje, na udaljenom kraju dugačkog hodnika. Čaki sa mesta na kojem je stajao, Langdon ugleda da su teška drvena vrata naulazu širom otvorena, a prostrana osmougaona unutrašnjost kupala se u siv-kastom prirodnom svetlu koje je dopiralo kroz ogromne prozore okrenuteka vrtu. Prođite kroz Skupštinski dom, kroz južni prolaz, do javnog vrta,"Upravo smo došli iz istočne pokrivene arkade", reče Langdon, "tako dajužni izlaz ka vrtu mora da se nalazi sa desne strane."Sofije već zakoračila preko kanapa i nastavila dalje.Dok su se žurno kretali kroz mračni hodnik, zvuči vetra i kiše iz otvore-ne arkade zamirali su iza njih. Skupštinski dom je bio neka vrsta pomoćnegrađevine - samostalni aneks na kraju dugog hodnika koji je zasedanjimaParlamenta obezbeđivao privatnost."Izgleda ogromno", prošaputa Sofi kada su se približili.Langdon bese zaboravio kolika je zapravo ta prostorija. Čak i kada je sta-jao ispred ulaza, gledao je preko širokog prostranstva poda ka prozorima nanaspramnom zidu osmougaonika koji su oduzimali dah, uzdižući se pet spra-lova ka zasvođenoj tavanici. Odatle bi sasvim sigurno imali otvoren pogledna vrt.( loister (pokrivena arkada), Cliiustrophobic (kliiusiKilolman) (piim. piev.).

358Den BraunPrelazeći preko praga, i Langdon i Sofi su morali da zažmure. Nakonmračnih pokrivenih arkada, Skupštinski dom je izgledao kao solarijum. Bilisu ušli već dobra tri metra, pretražujući južni zid, kada otkriše da vrata kojabi trebalo da su tamo ne postoje.Stajali su u ogromnom ćorsokaku.Škripa masivnih šarki iza njih nagna ih da se okrenu. Baš u tom trenutku,vrata se zatvoriše uz zaglušujući udar. Reza pade na svoje mesto. Čovek kojije stajao ispred vrata izgledao je potpuno mirno kada je uperio mali pištolju njih. Bio je krupan i oslanjao se o par ahiminijumskih štaka.

Za trenutak, Langdon je mislio da sanja.Bio je to Li Tibing.

99Ser Li Tibing je žalostivo gledao niz cev svog meduza pištolja u RobertaLangdona i Sofi Nevo. "Prijatelji moji", rekao je, "od kako ste prošle noćidošli u moj dom, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da vas sačuvamod zla. Međutim, vaša upornost me je sada stavila u tešku poziciju."Video je izraz zapanjenosti na Sofinom i Langdonovom licu, pa ipak bioje uveren da će uskoro oboje razumeti sled događaja koji ih je sve troje do-veo do ovog neverovatnog raspleta.Ima toliko toga što treba da vam ispričam... toliko toga što još uvek neshvatate."Molim vas verujte mi", reče Tibing, "da nikada nisam imao nameru davas umešam u sve ovo. Vi ste došli u moj dom. Vi ste potražili mene.""Li?" Langdon konačno uspe da izusti. "Sta to do đavola radiš? Mislilismo da si u nevolji. Došli smo ovde da ti pomognemo!""I verovao sam da ćete tako postupiti", reče on. "Treba da razgovaramoo mnogo čemu."Činilo se da Langdon i Sofi još ne shvataju da su pred uperenim pištoljem."Tu je jednostavno da obezbedi vašu punu pažnju", reče Tibing. "Da samželeo da vam naudim, do sada biste već bili mrtvi. Kada ste prošle noći ušliu moj dom, puno sam rizikovao kako bih vam poštedeo živote. Ja sam častančovek i u svojoj najdubljoj savesti zakleo sam se da ću žrtvovati samo onekoji su izdali Sangreal.""O čemu to govoriš?" reče Langdon. "Izdali Sangreal?""Otkrio sam užasnu istinu", reče Tibing, uzdahnuvši. "Saznao sam zaštospisi Sangreala nikada nisu otkriveni svetu. Saznao sam daje Sionski prioratipak odlučio da ne objavi istinu. Zato je smena milenijuma prošla tiho, zatose ništa nije dogodilo kad smo došli do Kraja dana."Langdon udahnu, spremajući se da se suprotstavi."Prioratu je", nastavi Tibing, "poverena sveta dužnost - da podeli istinusa ostalima. Da objave spise Sangreala kada nastupi Kraj dana. Vekovimasu ljudi poput Da Vničija, Botičelija i Njutna rizikovali sve kako bi zaštitilispise i sproveli u delo taj zavet. A sada, kada je došao konačni trenutak isti-ne, Žak Sonijer se predomislio. Čovek koji je počastvovan najvećom odgo-vornošću u istoriji hrišćanstva izbegao je svoju dužnost. Odlučio je da trenu-tak nije pogodan." Tibing se okrete ka Sofi. "Izneverio je Gral. Izneverio jePriorat. Izneverio je i sećanje na sve generacije koje su delale kako bi omo-gućile laj trenutak."

360 «?» Den Braun"Vi?" reče Sofi, podižući pogled. Njene zelene oči su gnevno streljaleTibinga. "Vi ste odgovorni za ubistvo moga dede?"Tibing se podsmehnu. "Vaš deda i njegovi senechaux izdali su Gral."Sofi oseti kako bes navire iz dubina njenog bića. Laže!Tibingov glas bio je neumoljiv. "Vaš deda se prodao Crkvi. Očiglednoje da su ga primorali da ne objavi istinu."Sofi odmahnu glavom. "Crkva nije imala nikakvog uticaja na njega!"Tibing se hladno nasmeja. "Draga moja, Crkva ima dve hiljade godinadugo iskustvo u ućutkivanju onih koji prete da će raskrinkati njene laži. Jošod Konstantinovih dana, Crkva je uspešno skrivala istinu o Mariji Magda-leni i Isusu. Ne bi trebalo da nas čudi što su sada, ponovo, pronašli način dazadrže svet u mraku. Crkva možda više ne upošljava krstaše da kolju ne-vernike, ali njihov uticaj nije ništa manje snažan. Niti manje podmukao."Zastade, kao da želi da naglasi ono što će reći. "Gospođice Nevo, već dugoje vaš deda želeo da vam saopšti istinu o vašoj porodici."Saofi je bila zaprepaštena. "Kako to znate?""Moje metode nisu od značaja. Ono što je važno jeste da upravo sadashvatite sledeće." Duboko uzdahnu. "Pogibija vaše porodice - majke, oca,bake i brata - nije bila slučajnost."Te reci u njoj pokrenuše emocije. Zausti da kaže nešto, ali nije mogla.Langdon odmahnu glavom. "Sta pokušavaš da kažeš?""Roberte, to sve objašnjava. Svi delići se uklapaju. Istorija se ponavlja.Crkva iza sebe ima istoriju ubistava kada se radi o prikrivanju Sangreala.Kada je Kraj dana postao izvestan, ubistvo najbližih članova porodice Veli-kog majstora poslalo je veoma jasnu poruku. Ćuti, ili ste ti i Sofi sledeći naredu.""To je bila saobraćajna nesreća", promuca Sofi, osećajući kako bol iz de-tinjstva buja u njoj. "Nesreća!""To je priča za malu decu koja je trebalo da sačuva vašu nevinost", rečeTibing. "Razmislite o tome zašto dva člana porodice nisu stradala - Velikimajstor Priorata i njegova jedina unuka - savršen par koji će Crkvi obezbe-diti kontrolu nad bratstvom. Mogu samo da zamislim teror koji je Crkva spro-vodila nad vašim dedom proteklih godina, preteći da će ubiti vas ako se usudida objavi tajnu Sangreala, preteći da će dovršiti započeti posao ako Sonijerne utiče na Priorat da razmisli o drevnoj zakletvi.""Li", usprotivi se Langdon, sada očigledno razljućen, "nije moguće daimaš dokaze o umešanosti Crkve u tu pogibiju, i učenu Priorata.""Dokaze?" Tibing mu odvrati. "Potrebni su ti dokazi da su ucenili Prio-rat? Novi milenijum je došao, a svet je ipak ostao u neznanju! Zar to nijedovoljan dokaz?"

U odjeku Tibingovih reci, Sofije čula drugi glas koji joj se obraćao. Sofi,morain da ti kažem istinu o tvojoj porodici. Shvati da drhti. Da li je moguće

Da Vinčijev kod <&> 361daje ovo istina koju je deda želeo da joj saopšti? To daje njena porodicaubijena1? Staje zapravo znala o saobraćajnoj nesreći koja joj je oduzela po-rodicu? Samo uopštenu priču. Čak su i novine bile neodređene. Saobraćajnanesreća? Priča za malu decu? Sofi se iznenada seti dedinog preterano zaštit-ničkog stava, seti se da nikada nije voleo da je ostavlja samu kada je bilamala. Čak i kada je odrasla i otišla na studije, imala je osećaj daje deda nad-zire. Pitala se da li su članovi Priorata čučali u senci čitavog njenog života,pazeći je."Sumnjaš da su ga izmanipulisali", reče Langdon, zureći u neverici u Ti-binga. "Zato si ga ubioT"Nisam ja povukao obarač", reče Tibing. "Sonijer je umro pre mnogogodina, kada mu je Crkva oduzela porodicu. Bio je kompromitovan. Sadaje oslobođen tog bola, oslobođen srama koji mu je nanela nesposobnost dasprovede u delo svoju svetu dužnost. Razmislite o alternativi. Nešto je mo-ralo da se učini. Da li svet zauvek treba da ostane u neznanju? Da li Crkvitreba dozvoliti da svoje laži utvrdi u našim istorijskim udžbenicima za čita-vu večnost? Da li Crkvi treba dozvoliti da zauvek zadrži neograničen uticajzahvaljujući ubistvima i ucenjivanju? Ne, nešto je moralo da se učini! Sadasmo u prilici da sprovedemo u delo zavet koji nam je ostavio Sonijer i ispra-vimo užasnu grešku." Zastao je. "Nas troje. Zajedno."Sofije osećala jedino nevericu. "Kako uopšte možete da mislite da bismovam pomogli?""Zato što ste, draga moja, vi razlog što Priorat nije objavio dokumente.Ljubav vašeg dede prema vama gaje sprečila da se suprotstavi Crkvi. Strahod odmazde uperene protiv jedinog preostalog člana njegove porodice gajeosujetio. Nikada nije imao priliku da vam kaže istinu jer ste ga vi odbacili,vezujući mu ruke, terajući ga da čeka. Sada svetu dugujete istinu. Dugujeteje sećanju na svog dedu."Robert Langdon je odustao od pokušaja da se sabere. Uprkos bujici pita-nja koja su mu prolazila kroz glavu, znao je da je sada bitno samo jedno —izvesti Sofi odavde živu. Sva krivica koju je Langdon ranije osećao zboguvlačenja Tibinga u sve ovo preusmerila se na Sofi.Ja sam je odveo u zamak Vilet. Ja sam odgovoran.Langdon nije mogao da pojmi da bi Tibing bio sposoban da ih hladno-krvno ubije tu, u Skupštinskom domu. Ipak, u svom zabludelom pohodu Ti-bing jeste bio umešan u ubistva. Langdon je sumnjao da će iko čuti pucnjeveu ovoj izdvojenoj odaji debelih zidova, naročito po toj kiši. A upravo nam

je priznao svoju krivicu.

362 «$» Den BraunLangdon baci pogled ka Sofi, koja je izgledala potreseno. Crkva je ubilanjenu porodicu kako bi ućutkala Priorat? Langdon je bio siguran da mo-derna Crkva ne ubija ljude. Moralo je da postoji neko drugo objašnjenje."Pusti Sofi da ode", reče Langdon, netremice gledajući u Lija. "Ti i jaćemo sve raspraviti nasamo."Tibing se neprirodno nasmeja. "Plašim se daje to jedino što ne mogu uči-niti. Međutim, nudim vam ovo." Sasvim se oslonio na štake, trapavo držećipištolj uperen u Sofi. Izvadio je ključni kamen iz džepa. Zateturao se dokgaje pružao Langdonu... "Znamenje poverenja, Roberte."Robert je bio na oprezu. Nije se ni pomerio. Li nam vraća ključni kamen?"Uzmi ga", reče Tibing, nespretno ga nudeći Langdonu.Langdonu je pao na pamet samo jedan razlog zbog kojeg bi im Tibingvratio ključni kamen. "Već si ga otvorio. Izvadio si mapu."Tibing odmahnu glavom. "Roberte, da sam resio tajnu ključnog kamena,nestao bih odavde i otišao da sam pronađem Gral. Ne bih vas mešao. Ne, neznam odgovor. I mogu to slobodno da priznam. Suočen sa Gralom, pravi vi-tez se uči poniznosti. Uči da poštuje znakove koji su pred njega postavljeni.Kada sam video kako ulazite u opatiju, shvatio sam. Postojao je razlog štoste tu. Da mi pomognete. Ne tražim slavu samo za sebe. Služim daleko ve-ćem gospodaru nego stoje moj ponos. Služim Istini. Čovečanstvo zaslužujeda sazna tu istinu. Gral je pronašao sve nas, a sada nas moli da ga otkrijemo.Moramo da delamo zajedno."Uprkos Tibingovoj žalosnoj iskrenosti, pištolj je i dalje bio uperen u Sofidok mu je Langdon prilazio i prihvatao hladni mermerni cilindar. Sirce unjemu zabućkalo je kad Langdon koraknu unatrag. Brojčanici su još uvekbili poredani bez ikakvog reda, a kripteks je i dalje bio zaključan.Langdon je posmatrao Tibinga. "Kako znaš da ga neću odmah razbiti?"Tibingov smeh ispuni jezivi prezir. "Trebalo je da shvatim da je tvojapretnja da ćeš ga razbiti u Crkvi hrama prazna, Roberte. Robert Langdon nebi nikada razbio ključni kamen. Ti si istoričar, Roberte. U ruci ti je ključ zadve hiljade godina istorije - izgubljeni ključ Sangreala. Možeš da osetiš dušesvih vitezova koji su spaljeni na lomači da bi sačuvali tajnu. Želiš li da ihopet osudiš na smrt? Ne, ti ćeš ih osvetiti. Pridružićeš se velikim ljudima ko-jima se diviš - Da Vinčiju, Botičeliju, Njutnu - od kojih bi svaki bio poča-stvovan da se sada nalazi na tvom mestu. Sadržaj ključnog kamena nas svedoziva. Žudi da bude oslobođen. Kucnuo je čas. Sudbina nas je dovela doovog trenutka."

"Ne mogu ti pomoći, Li. Ne znam kako da ga otvorim. Video samNjut-novu grobnicu samo na trenutak. A čak i kad bih znao šifru..." Langdon za-stade, shvatajući daje već rekao suviše."Ne bi mi rekao?" Tibing uzdahnu. "Razočaran sam i iznenađen, Roberte,što ne shvataš koliko mi duguješ. Moj zadatak bi bio daleko jednostavniji da

Da Vinčijev kod ^t? 363smo vas Remi i ja oboje eliminisali kada ste ušetali u zamak Vilet. Umestotoga, rizikovao sam sve kako bih postupio na plemenitiji način.""Ovo je plemenito!" upita Langdon, gledajući u pištolj."Sonijerova krivica", odvrati Tibing. "On i njegovi senechaux slagali suSajlasa. Da nisu, došao bih do ključnog kamena bez poteškoća. Kako sammogao i da pomislim da će Veliki majstor otići toliko daleko da me prevarii zavešta ključni kamen otuđenoj unuci?"Tibing pogleda Sofi sa puno prezira. "Njoj toliko neupućenoj da joj je biopotreban simbolog za bebisitera." Tibing ponovo pogleda Langdona. "Nasreću, Roberte, ispostavilo se daje prava blagodet to što si ti uključen u sveovo. Umesto da ključni kamen ostane zauvek zaključan u Depozitnoj banci,ti si ga odatle izvadio i ušetao u moj dom."Kuda bih inače pobegao? pomisli Langdon. Zajednica istoričara Gralaje mala, a Tibing i ja se poznajemo od ranije.Tibing je izgledao samozadovoljno. "Kada sam saznao da vam je Sonijerostavio poruku na samrti, mogao sam da pretpostavim da imate vredne infor-macije koje se tiču Priorata. Nisam bio siguran da li imate sam ključni ka-men ili znate gde se on nalazi. Ali s obzirom na to da vam je policija bila zapetama, imao sam neki osećaj da biste se mogli pojaviti na mojim vratima."Langdon je besno zurio u njega. "A da se nismo pojavili?""Kovao sam plan kako da vam pružim ruku pomoći. Na ovaj ili onaj na-čin, ključni kamenje morao da dođe u zamak Vilet. Činjenica da ste ga vidopremili upravo u moje željne ruke samo je dokaz da sam na pravom putu.""Šta!" Langdon je bio zgrožen."Trebalo je da Sajlas provali u zamak Vilet i ukrade vam ključni kamen— i tako vas ukloni a da vas ne povredi, a mene oslobodi svake sumnje o ume-šanosti. Međutim, kada sam uvideo složenost Sonijerovih šifara, odlučio samda oboje ostanete još malo uključeni u moju potragu. Mogao sam da kažemSajlasu da kasnije ukrade ključni kamen, kada budem znao dovoljno da na-stavim sam."v "Crkva hrama", reče Sofi, a glas joj je bio preplavljen gnušanjem.Svetio se pomalja, pomisli Tibing. Crkva hrama bila je savršeno mestoda se ključni kamen ukrade od Langdona i Sofi, a njena prividna povezanost

sa pesmom činila ju je odličnim mamcem. Remijeva naređenja su bila jasna- drži se podalje dok Sajlas ne povrati ključni kamen. Na nesreću, Langdo-nova pretnja da će razbiti ključni kamen o pod kapele uspaničila je Remija.Da se. samo Remi nije pokazao, mislio je Tibing sa žaljenjem, sećajući se

364 <?p Den Braunsopstvene inscenirane otmice. Renti je bio jedina karika koja je vodila domene, a on se pokazao!Na sreću, Sajlas i dalje nije bio svestan Tibingovog pravog identiteta i lakosu ga prevarili. Odveo je Tibinga iz crkve i potom naivno posmatrao kakoRemi 'vezuje' taoca u stražnjem delu limuzine. Kada je pregrada u autu bilapodignuta, Tibing je mogao da nazove Sajlasa, iskoristi Učiteljev lažni fran-cuski akcenat, i uputi Sajlasa pravo u Opus Dei. Jednostavna anonimna do-java policiji Sajlasa je izbacila iz igre.Pobrinuo sam se za jedan kraj problema.Drugi je bio mnogo teži. Remi.Tibing je teško doneo tu odluku, ali Remi se naposletku pokazao kaosmetnja. Svaka potraga za Gralom traži žrtve. Najjednostavnije rešenje na-metnulo se Tibingu pri pogledu na mini-bar u limuzini - pljoska, malo ko-njaka i jedno pakovanje kikirikija. Prah na dnu kesice bio je dovoljan dapokrene Remijevu smrtonosnu alergiju. Kada je Remi parkirao limuzinu,Tibing je izašao iz stražnjeg dela, prišao suvozačkim vratima i seo napred,pored Remija. Nekoliko minuta kasnije, izašao je iz kola, ponovo se popeou stražnji deo, uklonio dokaze i naposletku opet izašao kako bi izvršio po-slednju fazu svoje misije.Do Vestminsterske opatije se stizalo kratkom šetnjom, i iako su Tibin-gove proteze za noge, štake i pištolj aktivirali detektor metala, iznajmljenipolicajci nisu znali šta da rade. Da li da tražimo od njega da skine proteze?Da pretražimo bogalja? Tibing je zbunjenim čuvarima pod nos poturio -graviranu karticu. Vitez Kraljevstva. Jadnici su se praktično saplitali jedano drugog dok su ga propuštali unutra.Sada, posmatrajući svoje zbunjene prijatelje, Tibing se opirao nagonu daim otkrije kako je na genijalan način umešao Opus Dei u zaveru koja ćeuskoro dovesti do propasti čitave Crkve. To je moralo da sačeka. Imao jeneodložan posao."Mes amis", objavi Tibing na besprekornom francuskom, "vous ne trouvezpas le Saint-Graal, c'est le Saint-Graal qui vous trouve." Nasmešio se. "Nemože biti jasnije da se pred nama nalazi zajednički put. Gral nas je pronašao."Tišina.Potom im se obrati šapatom. "Slušajte. Čujete li? Gral nam govori kroz

vekove. Moli da bude spašen od ludosti Priorata. Molim vas oboje da uviditeovu priliku. U ovom trenutku nema sposobnijih ljudi od nas koji bi otkrilikonačnu šifru i otvorili kripteks." Tibing zastade, užarenih očiju. "Moramoda se zakunemo. Zavet vere koji ćemo dati jedni drugima. Zakletva vitezada će otkriti istinu i objaviti je."Sofi se duboko zagledala u Tibingove oči i progovorila ledenim tonom."Nikada neću izgovoriti zakletvu sa ubicom. Jedino na šta ću se zakleti jesteda ću se postarati da odete u zatvor."

Da Vinčijev kod •;?? 365Tibing postade ozbiljan, potom mu licem pređe izraz odlučnosti. "Žao mije što tako mislite, gospođice." Okrete se i uperi pištolj u Langdona. "A ti,Roberte? Jesi li sa mnom, ili protiv mene?"

100Telo biskupa Manuela Aringarose izdržalo je mnoge vrste bola, pa ipakmu je osećaj vreline od metka u grudima bio nepoznat. Duboka i teškarana. Ne telesna... nego rana bliža duši.Otvorio je oči, ali kiša mu je zamagljivala pogled. Gde sam? Osećao jekako ga drže snažne ruke, kako nose njegovo mlitavo telo poput krpene lut-ke, dok mu je crna mantija lelujala okolo.Podižući umornu ruku, obrisao je oči i video daje čovek koji ga nosi Saj-las. Veliki albino sa mukom se kretao maglovitim trotoarom, tražeći pomoć,krikom agonije koji ledi srca. Crvene oči bile su mu uperene ravno napred,a suze su mu tekle niz bledo, krvlju isprskano lice."Sine moj", prošaputa Aringarosa, "povređen si."Sajlas spusti pogled, lica izobličenog od patnje. "Užasno mi je žao, oče."Izgledalo je da suviše pati da bi mogao da govori."Ne, Sajlase", odgovori Aringarosa. "Meni je žao. Ja sam kriv za ovo."Učitelj mije obećao da neće biti ubijanja, i ja sam ti rekao da ga slušaš upotpunosti. "Bio sam suviše nestrpljiv. Suviše sam strahovao. Ti i ja smoobmanuti." Učitelj nikada nije nameravao da nam da Sveti gral.Sklupčan u naručju čoveka koga je prigrlio pre toliko godina, biskup Arin-garosa oseti kako se vraća kroz vreme. U Spaniju. Do svojih skromnih poče-taka, kada je podizao malu katoličku crkvu u Ovijedu, sa Sajlasom. 1 kasnije,do Njujorka, gde je slavio Boga izgradivši impozantno sedište organizacijeOpus Dei u Aveniji Leksington.Pre pet meseci, Aringarosa je primio užasne vesti. Njegovo životno delobilo je u opasnosti. Do najsitnijih detalja se sećao sastanka u zamku Gandolfo

koji mu je promenio život... vesti koje su pokrenule čitavu ovu katastrofu.Aringarosa je ušao u Astronomsku biblioteku Gandolfa visoko podignu-te glave, očekujući pohvale mnoštva ljudi koji će mu iskazati dobrodošlicu,nestrpljivi da ga potapšu po leđima zbog izuzetnog zastupanja katolicizmau Americi.Međutim, samo je troje ljudi bilo prisutno.Državni sekretar Vatikana. Debeo. Hladan.Dvojica visokih italijanskih kardinala. Pritvorno pobožni. Samozadovoljni."Sekretaru?" reče Aringarosa, zbunjen.Okrugli nadzornik pravnih poslova rukovao se sa njim i pokazao na sto-licu nasuprot sebi. "Molim vas, udobno se smestite."Aringarosa je seo, osećajući da nešto nije u redu.

Da Vinčijev kod •&> 367"Nisam vest u ćaskanju, biskupe", reče sekretar, "te mi stoga dopustiteda budem direktan u vezi sa razlozima vaše posete.""Molim vas, govorite otvoreno." Aringarosa pogleda dvojicu kardinala,koji su ga odmeravali u samozadovoljnom iščekivanju."Kao što vam je dobro poznato", reče sekretar, "Vatikan je u poslednjevreme bio zabrinut zbog afera vezanih za sektu Opus Dei."Aringarosa oseti kako istog trenutka postaje napet. O tome je već mnogoputa raspravljao sa novim papom za koga se, na Aringarosino veliko neza-dovoljstvo, ispostavilo da uznemirujuće brižljivo podržava liberalne prome-ne u Crkvi."Želim da vas uverim", brzo dodade sekretar, "da Njegova svetost ne tražida menjate išta u načinu na koji obavljate svoj sveštenički poziv."Iskreno se nadam! "Zašto sam onda ovde?"Ogromni čovek uzdahnu. "Biskupe, ne znam kako da ovo kažem obazri-vo, pa ću reći direktno. Pre dva dana, Veće sekretara jednoglasno je odluči-lo da se opozove podrška Vatikana sekti Opus Dei."Aringarosa je bio siguran da nije dobro čuo. "Molim?""Jednostavno rečeno, za šest meseci od danas, Opus Dei se više neće sma-trati prelaturom Vatikana. Bićete crkva za sebe. Sveta stolica će se distanciratiod vas. Njegova svetost se složila i uskoro ćete sve dobiti i u pisanoj formi.""Ali... to nije moguće!""Naprotiv, sasvim je moguće. I neophodno. Njegova svetost se ne slažesa vašim agresivnim merama regrutovanja novih članova i upražnjavanjemtelesnog samomučenja." Zastao je. "Kao ni sa vašim stavovima prema že-nama. Iskreno, Opus Dei je postao teret i sramota."Biskup Aringarosa je bio zapanjen. "Sramota?"

"Nije moguće da ste iznenađeni stoje došlo do ovoga.""Opus Dei je jedina katolička organizacija koja raste! Sada imamo prekojedanaest hiljada sveštenika!""Istina. Uznemirujuća činjenica za sve nas."Aringarosa skoči na noge. "Pitajte Njegovu svetost da li je Opus Dei biosramota 1982. kada smo pomogli Banku Vatikana!""Vatikan će uvek biti zahvalan zbog toga", reče sekretar pomirljivim to-nom, "pa ipak još uvek ima onih koji veruju da je vaša finansijska veliko-dušnost iz 1982. jedini razlog što vam je uopšte i odobren status prelature.""To nije tačno!" Ta insinuacija je duboko uvredila Aringarosu."U svakom slučaju, nameravamo da se ponesemo kako valja. Sastavljamouslove odvajanja koji će uključivati povraćaj tog novca. Biće isplaćen u petrata.""Isplaćujete me?" upita Aringarosa. "Plaćate me da bih otišao u miru? AOpus Dei je jedini preostali glas razuma!"Jedan od kardinala podiže pogled. "I/vinjavum se, jeste li rekli razuma?"

368 •& Den BraunAringarosa se nagnu preko stola, pooštravajući ton. "Zar se zaista pitatezašto katolici napuštaju Crkvu? Pogledajte oko sebe, kardinale. Ljudi su iz-gubili poštovanje. Strogost vere je nestala. Crkveno učenje je postalo red zasamoposluživanje. Apstinencija, ispoved, pričešće, baptizam, misa - birajte- izaberite koju god hoćete kombinaciju i zanemarite ostatak. Kakvo to re-ligiozno usmerenje Crkva nudi?""Zakoni iz trećeg veka", reče drugi kardinal, "ne mogu se primenjivati nasavremene Hristove sledbenike. Ta pravila ne mogu da važe u današnjemdruštvu.""Pa, čini se da u Opus Dei važe!""Biskupe Aringarosa", reče sekretar tonom koji je pokazivao daje razgo-vor završen. "Iz poštovanja prema odnosu koji je vaša organizacija imala saprethodnim papom, Njegova svetost će vam dati šest meseci da se dobrovoljnoodvojite od Vatikana. Predlažem da objavite kako se ne slažete sa stavovimaSvete stolice i osnujete sopstvenu hrišćansku organizaciju.""Odbijam!" objavi Aringarosa. "I to ću mu lično reći.""Plašim se da Njegova svetost više ne želi da se sastaje sa vama."Aringarosa se uspravi. "Ne bi se usudio da ukine ličnu prelaturu prethod-nog pape!""Žao mi je." Pogled sekretara nije ustuknuo. "Gospod daje i Gospoduzima."Arongarosa je teturajući se izašao sa tog sastanka, zaprepašten i uspani-

čen. Vrativši se u Njujork, danima je zurio kroz prozor u obrise grada, ophr-van tugom zbog budućnosti hrišćanstva.Nekoliko nedelja kasnije primio je telefonski poziv koji je sve izmenio.Čovek koji je zvao zvučao je kao Francuz i predstavio se kao Učitelj - čestatitula u prelaturi. Rekao je da zna za planove Vatikana da uskrati podrškuorganizaciji Opus Dei.Kako je mogao da zna? pitao se Aringarosa. Verovao je da samo nekolici-na moćnika u Vatikanu zna šta se sprema organizaciji Opus Dei. Očigledno,vesti su se raširile. Kada se radilo o tračevima, na svetu nije bilo zidova kojisu imali uši kao zidovi Vatikana."Imam uši svuda, biskupe", prošaputao je Učitelj, "a uz pomoć tih ušijustekao sam izvesno znanje. Uz vašu pomoć, mogu da otkrijem skrovište sveterelikvije koja će vam doneti izuzetnu moć... dovoljno moći da naterate Vati-kan da vam se klanja. Dovoljno moći da spasete Veru." Zastade. "Ne samoradi sekte Opus Dei. Nego radi svih nas."Gospod uzima... i Gospod daje. Aringarosa oseti veličanstveni zrak nade."Izložite mi svoj plan."•rt?-

Da Vinčijev kod «?» 369Biskup Aringarosa bio je bez svesti kada se vrata Bolnice svete Marijeotvoriše uz šuštanje. Sajlas se utetura u ulazni hodnik, u delirijumu od iscrp-ljenosti. Padajući na kolena na popločani pod, pozvao je u pomoć. Svi naprijemnom odeljenju zurili su sa zaprepaštenjem u polugolog albina sa krva-vim sveštenikom u naručju.Doktor koji je pomogao Sajlasu da biskupa stave na nosila smrknuo sekada je biskupu opipao puls. "Izgubio je mnogo krvi. Ne gajim nadu."Aringarosini kapci zadrhtaše i on se na trenutak povrati. Pogled mu sezaustavi na Sajlasu. "Dete moje..."U Sajlasovoj duši je tutnjalo od kajanja i gneva. "Oče, pronaći ću onogko nas je obmanuo i ubiću ga, pa makar mi za to trebao čitav život."Aringarosa odmahnu glavom, dok su se spremali da ga odvezu. "Sajlase...ako si išta naučio od mene, molim te... nauči ovo." Uze Sajlasovu ruku i sna-žno je stegnu. "Oproštaj je najveći Božji dar.""Ali oče..."Aringarosa sklopi oči. "Sajlase, moraš da se pomoliš."

PofflJNUE 101Robert Langdon je stajao ispod visoke kupole napuštenog Skupštinskogdoma i zurio u cev pištolja koji je držao Li Tibing.

Roberte, jesi li sa mnom, ili protiv mene? Reci kraljevskog istoričara od-zvanjale su u tišini Langdonove svesti.Nije postojao ispravan odgovor, znao je Langdon. Ukoliko odgovori da,izdaće Sofi. Ukoliko odgovori ne, Tibing neće imati drugog izbora do da ihoboje ubije.Godine koje je proveo u učionici nisu u njemu razvile nijednu veštinukoja bi mu koristila pri suočavanju sa uperenim pištoljem. Međutim, učio-nica ga. jeste naučila nečemu kada je u pitanju odgovaranje na paradoksalnapitanja. Kada na pitanje ne postoji tačan odgovor, postoji samo jedan načinda se iskreno odgovori.Siva zona između "da" i "ne".Gutanje.Zureći u kripteks u svojoj ruci, Langdon je odlučio da jednostavno ode.Koraknuo je unatrag a da nije ni podigao pogled, stupajući u ogromnoprostranstvo prostorije. Ničija zemlja. Nadao se da će njegova zaokupljenostkripteksom Tibingu nagovestiti da je saradnja moguća opcija, kao i da ćenjegovo ćutanje Sofi pokazati daje nije napustio.Kupujem vreme za razmišljanje.Upravo je to Tibing i želeo od njega, pogađao je Langdon - da razmišlja.Zato mi je predao kripteks. Da bih mogao da osetim težinu svoje odluke.Britanski istoričar se nadao da će dodir kripteksa Velikog majstora nateratiLangdona da u potpunosti shvati veličinu njegovog sadržaja, mameći aka-demsku radoznalost da nadvlada sve ostalo i terajući ga da shvati da bi ne-uspeh u otvaranju ključnog kamena značio gubitak same istorije.Dok je Sofi i dalje stajala na nišanu na drugom kraju prostorije, Langdonse plašio da je jedina nada koja mu je preostala bila da resi tajnu kripteksa.Ako uspem da otključam mapu, Tibing će pristati na pregovore. Usredsređu-jući se na zadatak pred sobom, Langdon se polako kretao ka udaljenim pro-zorima... dopuštajući svojim mislima da se ispune bezbrojnim astronomskimprizorima na Njutnovoj grobnici.Tražite sferu koja bi trebalo da se nalazi na njegovom grobu.Ona govori o ružičastom mesu i osemenjenoj materici.

Da Vinčijev kod «*• 371Okrenuvši leđa ostalima, koračao je ka visokim prozorima, tražeći nanjihovim mozaicima od obojenog stakla neki podsticaj. Nije ga bilo.Stavi se u Sonijerov um, terao je sebe, gledajući kroz prozor ka vrtu. Kojabi to sfera, po njegovom mišljenju, trebalo da se nalazi na Njutnovoj grob-nici? Prizori zvezda, kometa i planeta svetlucali su pod kišom, ali Langdon ihje zanemario. Sonijer nije bio čovek od nauke. Bio je humanista, zaljubljeniku umetnost, istoriju. Sveti ženski princip... putir... Ruža... prognana Marija

Magdalena... pad boginje... Sveti gral.Legenda je uvek prikazivala Gral kao okrutnu ljubavnicu koja pleše usenkama tik izvan vidnog polja, koja šapuće na uho, mami još korak dalje apotom iščezava u izmaglici.Odsutno gledajući u drveće čije je lišće treperilo u vrtu, Langdon je ose-ćao njeno nestašno prisustvo. Znaci su se nalazili posvuda. Poput siluetekoja vam se raga i koja izranja iz magle, grane najstarijeg drveta jabuke uBritaniji cvetale su cvetovima sa pet latica koje su blistale poput Venere.Boginja je bila u vrtu. Plesala je na kiši, pevajući pesmu vekova, vireći krozgrane prepune pupoljaka, kao da želi da podseti Langdona da jabuka znanjaraste tik izvan njegovog domašaja.Na drugom kraju prostorije, Tibing je spokojno posmatrao Langdona,zagledanog kroz prozor kao daje začaran.Upravo kao što sam se nadao, mislio je Tibing. Opametite se.Već neko vreme Tibing je sumnjao da bi Langdon mogao posedovati ključpronalaska Grala. Nije bila slučajnost stoje Tibing počeo ostvarivanje svogplana iste noći kada je Langdon imao zakazan susret sa Žakom Sonijerom.Budući daje prisluškivao kustosa, Tibing je bio siguran da to što s nestrp-ljenjem očekuje susret sa Langdonom može da znači samo jedno. Langdonovtajanstveni rukopis pogodio je Prior at u živac. Langdon je natrapao na isti-nu, a Sonijer se plaši njenog otkrivanja. Tibing je bio siguran da je Velikimajstor pozvao Langdona kako bi ga ućutkao.Dovoljno dugo je istina bila ućutkivana!Tibing je znao da mora brzo da deluje. Sajlasov napad imao je dva cilja.Sprečio bi Sonijera da ubedi Langdona da ćuti, a takođe bi se postarao daLangdon bude u Parizu kada se ključni kamen konačno nađe u Tibingovimrukama, za slučaj da mu bude potreban.Bilo je gotovo previše jednostavno udesiti fatalni susret između Sonijerai Sajlasa. Imao sam pouzdane informacije o Sonijerovim najdubljim strep-njauia. Prethodnog dana, Sajlas je nazvao kustosa i predstavio se kao zabri-nuli svcšlcnik. "Gospodine Sonijer, i/vinile, moram smesla da razgovaram

372 •&» Den Braunsa vama. Nikada ne bih prekršio svetinju ispovesti, ali u ovom slučaju ose-ćam da moram. Upravo mi se ispovedio čovek koji tvrdi daje ubio članovevaše porodice."U Sonijerovom odgovoru bilo je zapanjenosti, ali i opreza. "Moja poro-dica je poginula u nesreći. Policijski izveštaj nije ostavljao mesta sumnji.""Da, u saobraćajnoj nesreći", rekao je Sajlas, cimajući udicu. "Čovek sakojim sam razgovarao rekao je daje izgurao njihova kola sa puta u reku."

Sonijer je ćutao."Gospodine Sonijer, nikada ne bih nazvao direktno vas, da taj čovek nijerekao nešto zbog čega sam zabrinut za vašu sigurnost." Zastao je. "Takođeje pomenuo vašu unuku, Sofi."Pomen Sofinog imena bio je odlučujući udarac. Kustos je predložio Sajla-su da ga odmah poseti, na najsigurnijem mestu koje je Sonijer znao - u nje-govoj kancelariji u Luvru. Potom je nazvao Sofi kako bi je upozorio na mo-guću opasnost. Sastanak sa Robertom Langdonom istog trenutka je pao uzaborav.Sada kada je Langdon bio na drugom kraju prostorije, odvojen od Sofi,Tibingje osećao daje konačno otuđio dvoje saputnika. Sofi Nevo i dalje jebila prkosna, ali Langdon je očigledno sagledao situaciju iz šireg ugla. Po-kušavao je da otkrije šifru. On shvata koliko je važno da pronađemo Gral ioslobodimo ga stega."Neće vam ga otvoriti", hladno reče Sofi. "Čak i da može."Tibingje bacao poglede ka Langdonu dok je Sofi i dalje držao na nišanu.Sada je bio prilično uveren da će morati da ga upotrebi. Iako gaje ta idejauznemiravala, znao je da neće oklevati ukoliko do toga dođe. Pružio sam jojpriliku da učini ono stoje ispravno. Gral je važniji i veći od svakog od nas.Tog trenutka, Langdon se okrenu od prozora. "Grobnica..." iznenada reče,gledajući ih dok mu je slabašni tračak nade svetlucao u očima. "Znam gdetreba tražiti naNjutnovom grobu. Da, mislim da mogu da pronađem šifru!"Tibingu poskoči srce. "Gde, Roberte? Reci mi!"Sofi je zvučala zaprepašteno. "Roberte, nemoj! Nećeš mu pomoći, zarne?"Langdon im priđe odlučnim, krupnim koracima, držeći kripteks ispredsebe. "Ne", rekao je, a pogled mu postade tvrđi kada se okrenu ka Liju. "Nećudok tebe ne pusti."Tibingov optimizam se pomuti. "Toliko smo blizu, Roberte. Nemoj dase igraš sa mnom!""Ne igram se", reče Langdon. "Pusti je. Potom ću te odvesti do Njutnovegrobnice. Zajedno ćemo otvoriti kripteks.""Nikuda ja ne idem", odlučno reče Sofi, dok su joj se oči skupljale od besa."Taj kripteks je meni dao moj deda. Nije vaš i nije na vama da ga otvorite."

Da Vinčijev kod <*> 373Langdon se okrete, zabrinutog izraza. "Sofi, molim te! U opasnosti si.Pokušavam da ti pomognem!""Kako? Tako što ćeš razotkriti tajnu zbog koje je moj deda umro, poku-šavajući daje sačuva? Verovao ti je, Roberte. Ja sam ti verovala!"

U Langdonovim plavim očima se sada videla panika. Tibing nije mogaoa da se ne nasmeje posmatrajući ih kako rade jedno protiv drugog. Langdo-novi kavaljerski pokušaji bili su patetični. Na rubu otkrivanja jedne od najve-ćih tajni u istoriji, on se bakće sa ženom koja je dokazala da nije dostojnaovog pohoda."Sofi", molio ju je Langdon. "Molim te... moraš otići."Odmahnula je glavom. "Neću, sve dok kripteks ili ne predaš meni ili raz-biješ o pod.""Molim?" Langdon nije mogao da veruje."Roberte, moj deda bi više voleo da njegova tajna bude zauvek izgublje-na nego daje vidi u rukama ubice." Sofine oči izgledale su kao da će se sva-kog časa napuniti suzama, ali to se nije desilo. Zurila je pravo u Tibinga."Ubijte me ako morate. Nemam nameru da ostavim zaveštanje svog dede uvašim rukama."Pa dobro. Tibing nacilja."Ne!" Langdon viknu, podižući ruku tako da se kripteks nesigurno zalju-ljao iznad kamenog poda. "Li, ako makar i pomisliš na to, ispustiću ga."Tibing se nasmejao. "Taj blef je upalio kod Reinija. Kod mene neće. Po-znajem te malo bolje.""Jesi li siguran, Li?"Jesam. Moraš da poradiš na svom pokeraškom izrazu lica, prijatelju moj.Trebalo mije nekoliko sekundi, ali sada vidim da lažeš. Nemaš pojma gde sena Njutnovom grobu nalazi odgovor. "Iskreno, Roberte? Znaš li gde trebatražiti na Njutnovom grobu?""Znam."Neodlučnost u Langdonovim očima javi se samo na tren, ali Tibing ju jespazio. Bila je to laž. Očajnička, bedna laž da bi spasao Sofi. Tibinga je Ro-bert Langdon duboko razočarao.Ja sam usamljeni vitez, okružen bezvrednim dušama. Moraću sam daodgonetnem ključni kamen.Langdon i Nevo su sada predstavljali opasnost po Tibinga... i po Gral.Koliko god daje odluka bila bolna, znao je da će je sprovesti u delo mirnesavesti. Jedini izazov biće ubediti Langdona da spusti ključni kamen kakobi Tibing mogao bezbedno da okonča čitavu ovu šaradu."Čin poverenja", reče Tibing, spuštajući pištolj. "Spusti ključni kamen imožemo da razgovaramo."Langdon je znao tla laz nije upalila.

374 *&> Den BraunVideo je zloslutnu odlučnost na Tibingovom licu i znao je da im je kucnuočas. Kada ga spustim, oboje će nas ubiti. Čak i ne pogledavši Sofi, mogao

je da čuje kako ga njeno srce preklinje u nemom očaju. Roberte, ovaj čoveknije dostojan Grala. Molim te, nemoj ga staviti u njegove ruke. Po bilo kojucenu.Langdon je još pre nekoliko minuta doneo odluku, dok je stajao sam po-red prozora sa pogledom na vrt.Zaštiti Sofi.Zaštiti Gral.Langdon gotovo viknu od očaja. Ali ne vidim kako!Goli trenuci bez iluzija doneli su sa sobom jasnoću uvida kakvu nikadaranije nije osetio. Istina ti je pred očima, Roberte. Nije znao odakle je došlata epifanija. Gral ti se ne ruga, Gral poziva dušu koja gaje dostojna.Sada, klanjajući se kao sužanj nekoliko metara pred Lijem Tibingom,Langdon je spustio kripteks na desetak centimetara od kamenog poda."Tako, Roberte", prošaputa Tibing, uperivši pištolj ka njemu. "Spusti ga."Langdonov pogled se usmeri naviše, ka zjapećoj praznini kupole Skup-štinskog doma. Savijajući se još niže, spazi Tibingov pištolj, uperen pravou njega."Žao mije, Li."U jednom pokretu, Langdon se pridiže, zamahnuvši rukom ka nebu, ilansirajući kripteks ka kupoli iznad njih.Li Tibing nije osetio da povlači obarač, ali meduza je opalila uz zaglušu-juću buku. Langdonovo pognuto telo još je bilo u vazduhu, i metak se zariispred njegovih stopala. Polovinom svog mozga Tibing je pokušavao daponovo nacilja i ponovo opali, ali ona snažnija polovina vukla je njegovpogled naviše, ka kupoli.Ključni kamen!Vreme kao daje stalo, pretopivši se u usporeni san dok se čitav Tibingovsvet pretvarao u ključni kamen koji leti kroz vazduh. Gledao je kako stiže donajviše tačke... za trenutak lebdi u praznini... i potom se sunovraćuje, okre-ćući se u vazduhu, natrag ka kamenom podu.Sve Tibingove nade i svi njegovi snovi munjevito su padali ka tlu. Nesme da udari o pod! Mogu da ga uhvatim! Tibingovo telo reagovalo je in-stinktivno. Pustio je pištolj i bacio se napred, oslobađajući se štaka dok jeposezao za kripteksom. Istežući ruke i prste, zgrabio je ključni kamen u vaz-duhu.

Da Vincijev kod*? 375Posrćući sa ključnim kamenom stegnutim u šakama, Tibing je znao dapada suviše brzo. Nije bilo ničega da ublaži pad. Tlo je dodirnuo ispruženimrukama i kripteks udari o pod.

Staklo se mrvilo unutar kripteksa uz mučan zvuk.Čitav sekund, Tibing se nije usuđivao da diše. Ležeći ispružen na hlad-nom podu, zureći niz ispružene ruke u mermerni cilindar u svojim golim ša-kama, preklinjao je stakalce sa sirćetom da izdrži. Potom kiseli reski mirissirćeta zapara vazduh i Tibing oseti kako hladna tečnost curi kroz brojčanikena njegov dlan.Uhvatila gaje divlja panika. NE! Sirce je sada teklo u mlazu i Tibing jezamišljao papirus kako se unutra raspada. Roberte, budalo jedna! Tajna jeizgubljena!Tibing nekontrolisano zajeca. Gral je izgubljen. Sve je uništeno. Snažnodrhteći u neverici, Tibing pokuša da na silu razdvoji cilindar, žudeći da ma-kar na tren vidi istoriju pre nego što se zauvek rastvori. Na njegovo zapre-paštenje, kad je povukao krajeve ključnog kamena, cilindar se otvorio.Zaustavio je dah i provirio unutra. Bio je prazan, sa izuzetkom ostatakamokrog stakla. Nije bilo papirusa koji se rastvara. Tibing se okrenu i pogle-da naviše, u Langdona. Sofi je stajala pored njega, držeći Tibinga na nišanu.Zbunjen, Tibing ponovo pogleda u ključni kamen i shvati. Brojčanici višenisu bili nasumično poredani. Ispisivali su šifru: JABUKA ."Sfera koju je Eva probala", mirno reče Langdon, "izazivajući sveti gnevBožiji. Prvobitni greh. Simbol pada svete žene."Tibing oseti kako se istina hladno i bolno sručuje na njega. Sfera koja bitrebalo da se nalazi na Njutnovom grobu nije mogla biti ništa drugo do ru-žičasta jabuka koja je pala sa nebesa, pogodivši Njutna u glavu i inspirišućinastanak njegovog životnog dela. Plod njegovog rada! Ružičasto meso saosemenjenom matericom!"Roberte", promuca Tibing, zapanjen. "Otvorio si ga. Gde je... gde jemapa?"Ne trepnuvši, Langdon posegnu u gornji džep svog sakoa od tvida i paž-ljivo izvuče nežni svitak papirusa. Samo nekoliko metara od mesta na kojemje Tibing ležao, Langdon odmota svitak i pogleda ga. Nakon trenutka koji jetrajao čitavu večnost, osmeh razumevanja raširi se Langdonovim licem. Inr'tm

376'Den Braun\On zna! Tibingovo srce žudelo je za tim znanjem. Njegov životni sannalazio se pred njim. "Reci mi!" zahtevao je Tibing. "Molim te! Oh, bože,molim te! Još nije suviše kasno!"Dok je zvuk teških koraka tutnjao niz hodnik ka Skupštinskom domu,Langdon bez reci smota papirus i gurnu ga natrag u džep.

"Ne!" viknu Tibing, uzalud pokušavajući da se podigne.Kada se vrata sa treskom otvoriše, Bezu Faš ulete poput bika u arenu, div-ljim očima pretražujući prostor. Svoju metu — Lija Tibinga — video je kakobespomoćno leži na podu. Uzdahnuvši sa olakšanjem, Faš vrati u futrolumanurin i okrete sa ka Sofi. "Agente Nevo, laknulo mi je što vidim da ste vii gospodin Langdon bezbedni. Trebalo je da se predate kada sam to od vastražio."Britanska policija ulete za Fašom, zgrabi izmučenog bogalja i stavi mulisice.Sofi je zapanjeno gledala Faša. "Kako ste nas pronašli?"Faš pokaza na Tibinga. "Pogrešio je što je pokazao svoju identifikacijukada je ušao u opatiju, čuvari su znali da ga tražimo.""U Langdonovom je džepu!" urlao je Tibing poput luđaka. "Mapa Svetoggrala!"Dok su Tibinga iznosili napolje, zabacio je glavu unatrag i urlao. "Rober-te! Reci mi gde se krije!"Dok je prolazio, Langdon ga pogleda u oči. "Samo dostojni pronađu Gral,Li. Ti si me tome naučio."

PofflUUE 10ZTzmaglica se nisko spustila nad četvrt Kensington Gardens kada je Sajlas1 došao, šepajući, do čistine skrivene od pogleda. Kleknuvši na mokru travu,mogao je da oseti topli mlaz krvi kako teče iz rane od metka tik ispod reba-ra. Ipak, gledao je pravo ispred sebe.Magla je učinila da prizor dobije nebesku dimenziju.Podižući krvave ruke da se pomoli, posmatrao je kapljice kiše kako mumiluju prste, ponovo ih izbelevši. Mogao je da oseti kako mu se telo raspa-da, deo po deo, u izmaglici.Ja sam duh.Povetarac zahuja pored njega, noseći vlažan, zemaljski miris novog ži-vota. Svakom živom ćelijom u svom slomljenom telu, Sajlas se molio. Moliose za oproštaj. Molio se za milost. Iznad svega, molio se za svog učitelja...biskupa Aringarosu... da ga Gospod ne odvede pre vremena. Ostalo mu jejoš toliko mnogo posla.Magla se sada pretvarala u kovitlac oko njega, i Sajlas se oseti toliko la-kim daje bio siguran da bi ga i slamke mogle podići. Zatvarajući oči, izgo-vorio je poslednju molitvu.Odnekud u magli, glas Manuela Aringarose šaputao mu je.Naš Gospod je dobar i milosrdan Bog.Sajlasov bol konačno poče da iščezava. Znao je daje biskup u pravu.

POOIUE103Bilo je kasno popodne kada se londonsko sunce probilo kroz oblake i gradpočeo da se suši. Bezu Faš osećao se umorno dok je izlazio iz sobe zaispitivanje i pozivao taksi. Ser Li Tibing bučno je protestovao govoreći daje nevin. Ipak, na osnovu njegovog nepovezanog buncanja o Svetom gralu,tajnim spisima i misterioznim bratstvima, Faš je posumnjao da prepredeniistoričar priprema teren za svoje advokate i odbranu na osnovu neuračunlji-vosti.Baš, pomislio je. Lud. Tibing je pokazao genijalnu preciznost u kovanjuplana koji je na svakom koraku štitio njegovu nevinost. Iskoristio je i Vati-kan i Opus Dei. Njegov prljavi posao obavljali su, ne znajući, monah - fa-natik i očajni biskup. Stoje bilo još pametnije, Tibing je svoju elektronskustanicu za prisluškivanje smestio na jedino mesto do kojeg paralizovani čo-vek nikako ne može doći. Samo prisluškivanje izvodio je njegov sluga, Remi- jedina osoba kojoj je pravi Tibingov identitet bio poznat - a koji je sada,baš zgodno, bio mrtav zbog alergijske reakcije.Teško da je to delo nekoga kome nedostaju mentalne sposobnosti, mislioje Faš.Informacije koje je Kole poslao iz zamka Vilet nagoveštavale su daje Ti-bingova prepredenost išla toliko daleko daje čak i sam Faš mogao poneštood njega da nauči. Da bi uspešno sakrio bubice za prisluškivanje u nekim odnajmoćnijih kancelarija Pariza, Tibing se okrenuo Grcima. Trojanski konji.Neke od Tibingovih žrtava primile su vredne poklone u vidu umetničkihdela, drugi su se, ne sumnjajući, nadmetali na aukcijama na kojima je Ti-bing postavio naročite mamce. U Sonijerovom slučaju, kustos je primio po-ziv za večeru u zamku Vilet, kako bi razgovarali o mogućnosti da Tibing fi-nansira novo Da Vinči krilo u Luvru. Poziv Sonijeru sadržao je neupadljivipostskriptum u kojem je Tibing izrazio svoju fasciniranost vitezom-robotomza kojeg se pričalo da gaje Sonijer napravio. Dovedite ga na večeru, predlo-žio je Tibing. Sonijer je, očigledno, upravo to i učinio - i ostavio viteza beznadzora dovoljno dugo da bi Remi Legaludek na njemu napravio jedan ne-upadljivi dodatak.Sada, sedeći na zadnjem sedištu taksija, Faš zatvori oči. Još jedna stvarkojom moram da se pozabavim pre nego što se vratim u Pariz.

Da Vinčijev kod<*• 379Soba za oporavak u Bolnici sveta Marija bila je okupana suncem."Sve ste nas zadivili", reče sestra, osmehujući mu se. "Pravo čudo."Biskup Aringarosa joj uputi slabašan osmeh. "Uvek sam bio blagosloven."Sestra dovrši svoj posao i ostavi ga samog. Sa zadovoljstvom je osećao

toplu sunčevu svetlost na svom licu. Prošla noć bila je najmračnija noć unjegovom životu.Obeshrabreno pomisli na Sajlasa, čije telo je pronađeno u parku.Molim te oprosti mi, sine moj.Aringarosa je žudeo da Sajlas bude deo njegovog veličanstvenog plana.Prošle noći, međutim, Aringarosa je primio poziv od Bezu Faša, koji gajeispitivao o njegovoj navodnoj povezanosti sa opaticom ubijenom u crkviSen-Sulpis. Aringarosa shvati daje veče pošlo užasno naopako. Vesti o joščetiri ubistva pretvorile su njegov užas u agoniju. Sajlase, šta si to učinio!Ne uspevši da stupi u kontakt sa Učiteljem, biskup je znao daje prepuštensam sebi. Iskorišten. Jedini način da zaustavi krvavi lanac događaja čije jepokretanje pomogao bio je da sve prizna Fašu. Od tog trenutka, Aringarosai Faš jurili su da dođu do Sajlasa pre nego što ga Učitelj ubedi da ponovoubije.Krajnje iscrpljen, Aringarosa je sklopio oči i slušao televizijski izveštajo hapšenju istaknutog britanskog viteza, ser Lija Tibinga. Učitelj je razotkri-ven. Tibing je čuo za planove Vatikana da se ogradi od organizacije OpusDei. Odabrao je Aringarosu kao savršenog piona za svoj plan. Naposletku,ko bi radije slepo pošao za Svetim gralom od čoveka poput mene koji možesve da izgubi? Gral bi doneo ogromnu moć onome ko gaposeduje.Li Tibing je lukavo štitio svoj identitet - pretvarao se da ima francuskinaglasak i pobožno srce, i zahtevao je da bude isplaćen jedinom stvari kojamu nije bila potrebna - novcem. Aringarosa je bio suviše željan da bi po-sumnjao. Cena od dvadeset miliona evra bila je sitnica u poređenju sa Gra-lom, a s obzirom na to da je Vatikan platio odvajanje od organizacije OpusDei, finansijski deo je tekao glatko. Slepi vide ono što žele da vide. Tibin-gova vrhunska uvreda, naravno, bila je ta stoje zahtevao da bude isplaćenobveznicama Vatikana kako bi istraga, ukoliko bilo šta pođe po zlu, vodilado Rima."Drago mi je što vidim da ste dobro, ekselencijo."Aringarosa je prepoznao grubi glas koji mu se obraćao sa praga, ali nijeočekivao takvo lice - oštre, moćne crte, zalizanu kosu i široki vrat koji senapinjao iz tamnog odela. "Kapetan Faš?" upitao je Aringarosa. Samilost ibriga koje je kapetan pokazao za Aringarosinu sinoćnu muku navele su bi-skupa da zamisli daleko nežniji izgled.Kapetan priđe krevetu i podiže poznatu, tešku crnu akten-tašnu na sto-licu. "Verujcm daje ovo vaše."

380^Den BraunAringarosa pogleda tašnu punu obveznica i istog trenutka se posrami.

"Da... hvala vam." Zastade dok je prelazio prstima preko šava čaršava, a po-tom nastavi. "Kapetane, dobro sam razmislio o ovome, i moram da vas za-molim za uslugu.""Naravno.""Porodice onih u Parizu koje je Sajlas..." Zastao je, izborivši se sa emo-cijama. "Jasno mije da nikakva suma ni u kom slučaju ne može da nadokna-di izgubljene živote, pa ipak, ako biste bili ljubazni da podelite sadržaj oveaktovke... porodicama žrtava."Fašove tamne oči dugo su ga posmatrale. "Čestit gest, ekselencijo. Posta-raću se da vaše želje budu sprovedene u delo."Među njima nastade teška tišina.Na televiziji, mršavi francuski policajac držao je konferenciju za štampuispred velelepnog zdanja. Faš vide o kome se radi i svu pažnju usmeri kaekranu."Poručnice Kole", poče reporter BBC-ja, optužujućim tonom. "Prošlenoći je vaš kapetan javno optužio dvoje nevinih ljudi za ubistvo. Da li će Ro-bert Langdon i Sofi Nevo tražiti da vaše odeljenje prizna odgovornost? Dali će to kapetana Faša koštati posla?"Osmeh poručnika Kolea bio je umoran ali miran. "Moje iskustvo je poka-zalo da kapetan Bezu Faš retko pravi greške. Još uvek nisam sa njim razgo-varao o ovome, ali znajući kako on radi, verujem daje njegova javna poteraza agentom Nevo i gospodinom Langdonom bila deo strategije sa ciljem dase namami pravi ubica."Reporteri razmeniše iznenađene poglede.Kole nastavi. "Da li su gospodin Langdon i agent Nevo bili dobrovoljniučesnici ove zamke, ne znam. Kapetan Faš ima običaj da detalje svojih krea-tivnih metoda čuva za sebe. Sve što za sada mogu da potvrdim jeste daje ka-petan uhapsio krivca i da su i gospodin Langdon i agent Nevo na sigurnom."Fašu je na usnama igrao slabašan osmeh kada se okrenuo natrag ka Arin-garosi. "Dobar čovek, taj Kole."Prošlo je nekoliko trenutaka. Naposletku, Faš pređe rukom preko čela,zagladivši kosu dok je gledao u Aringarosu. "Ekselencijo, pre nego što sevratim u Pariz, želeo bih da razgovaramo o još samo jednoj stvari - vašemnepromišljenom letu za London. Podmitili ste pilota da promeni kurs. Na tajnačin ste prekršili čitav niz međunarodnih zakona."Aringarosa klonu. "Bio sam očajan.""Da. A očajanje bio i pilot kada su ga moji ljudi ispitivali." Faš posegnuu džep i izvadi prsten sa ljubičastim ametistom i poznatom ručno rađenomaplikacijom mitre i biskupske palice.Aringarosi navreše suze dok je prihvatao prsten i ponovo ga stavljao naprst. "Bili ste toliko ljubazni." Ispruži ruku i stegnu Fašovu. "Hvala vam."

Da Vinčijev kod«*» 381Faš odmahnu, odlazeći do prozora i pogledavši grad pred sobom, očigled-no zadubljen u misli. Kada se okrenuo, bilo je nečeg nesigurnog u njemu."Ekselencijo, koji je vaš naredni potez?"Aringarosi je isto pitanje postavljeno prethodne noći, dok je napuštao za-mak Gandolfo. "Mislim daje moj put neizvestan, kao i vaš.""Da." Faš zastade. "Mislim da ću se penzionisati pre vremena."Aringarosa se osmehnu. "Malo vere može da učini čuda, kapetane. Malovere."

104Kapela Roslin - često nazivana Katedralom kodova - nalazi se jedanaestkilometara južno od Edinburga u Škotskoj, na mestu drevnog hrama po-svećenog bogu Mitri. Kapela, koju su 1446. godine podigli vitezovi templa-ri, obeležena je nizom simbola koji zbunjuju mnoge umove a koji vode po-reklo iz jevrejske, hrišćanske, egipatske, masonske i paganske tradicije.Geografske koordinate kapele tačno se poklapaju sa severo-južnim me-ridijanom koji prolazi kroz Glastonberi. Ova longitudinalna Ružina linijapredstavlja tradicionalno obeležje ostrva Avalon kralja Artura i smatra sesredišnjim stubom svete geometrije Britanije. Upravo po ovoj blagoslove-noj Ružinoj liniji Roslin je dobio ime.Neuglađeni tornjevi Roslina bacali su duge večernje senke kada su Ro-bert Langdon i Sofi Nevo zaustavili iznajmljena kola na travnatom parkinguu podnožju strmine na kojoj se uzdizala kapela. Njihov kratak let od Londonado Edinburga predstavljao je odmor, iako nijedno od njih dvoje nije spava-lo u očekivanju onoga što se nalazilo pred njima. Podižući pogled ka golojgrađevini ocrtanoj naspram neba prekrivenog oblacima, Langdon se osetipoput Alise koja strmoglavce pada u zečju rupu. Mora daje ovo san. Ipak,znao je da tekst Sonijerove poslednje poruke nije mogao biti određeniji.Sveti gral čeka ispod drevnog Roslina.Langdon je maštao da će Sonijerova "mapa Grala" biti dijagram - crtežna kojem krstić označava traženo mesto - pa ipak je poslednja tajna Priorataotkrivena na isti način na koji im se Sonijer od početka obraćao. Jednostav-nim stihovima. Četiri precizna stiha koja su bez sumnje ukazivala upravo naovo mesto. Pored toga što se u njima Roslin pominjao po imenu, stihovi nisuzaobišli i nekoliko poznatih arhitektonskih obeležja te kapele.Uprkos jasnoći Sonijerovog poslednjeg uputstva, Langdon se osećao višeizbačenim iz koloseka nego prosvetljenim. Za njega, kapela Roslin se činilasuviše očiglednom lokacijom. Vekovima je ta kamena kapela odzvanjala gla-

sinama o domu Svetog grala. Ta su se šaputanja pretvorila u povike tokomposlednjih decenija kada je specijalni radar otkrio postojanje neverovatnegrađevine ispod same kapele - velike podzemne komore. Ne samo daje ka-pela iznad ovog dubokog podruma izgledala kao kepec u odnosu na njega,nego se činilo da nema ni ulaza u tu komoru, niti izlaza iz nje. Arheolozi suzahtevali da počnu miniranje kamenitog tla kako bi došli do tajanstvene oda-

Da Vinčijev kod«*» 383je, ali zadužbina Roslin je izričito zabranila bilo kakva iskopavanja na ovomsvetom mestu. Naravno, to je samo dolilo ulje na vatru nagađanja. Staje tozadužbina Roslin pokušavala da sakrije?Roslin je sada postao mesto hodočašća svih onih koji su tragali za miste-rijom. Neki su tvrdili da ih je tamo dovelo snažno magnetno polje koje jeneobjašnjivo delovalo na tim koordinatama, neki su tvrdili da su došli kakobi tragali za skrivenim ulazom u podzemnu prostoriju. Međutim, većina jepriznavala da su došli jednostavno da bi tumarali okolo i upijali predanje oSvetom gralu.Iako Langdon nikada ranije nije posetio Roslin, uvek bi se nasmejao usebi kada bi čuo da kapelu opisuju kao dom Svetog grala. Istina, Roslin jemožda nekada i bio dom Grala, davno... ali sasvim sigurno to više nije. Su-više je pažnje skrenuto na Roslin tokom poslednjih decenija, a pre ili kasnijeneko bi pronašao način da provali u podzemnu komoru.Pravi istoričari Grala su se slagali da je Roslin mamac - jedan od spo-rednih ćorsokaka koje je Priorat tako uverljivo smislio. Večeras, međutim,kada je ključni kamen Priorata stihovima direktno ukazivao upravo na ovomesto, Langdon više nije bio tako samouveren. Zbunjujuće pitanje prolazilomu je kroz glavu čitavog dana:Zašto bi se Sonijer toliko namučio da nas dovede do tako očiglednogmesta ?Nametao se samo jedan logičan odgovor.Postoji nešto u vezi sa Roslinom što tek treba da shvatimo."Roberte?" Sofije već stajala izvan kola, osvrćući se ka njemu. "Ideš li?"U rukama je držala kutiju od ružinog drveta koju im je kapetan Faš vratio.U njoj su se nalazila oba kripteksa, ponovo sastavljena i pohranjena onakokako su ih našli. Papirus sa stihovima bio je bezbedno zaključan u njihovomsredištu - samo nije bilo razbijenog stakalca sa sirćetom.Dok su se kretali dugom šljunkovitom stazom, Langdon i Sofi prođošepored čuvenog zapadnog zida kapele. Neupućeni posetioci su pretpostavljalidaje taj zid, neobično izbočen, predstavljao nezavršeni deo kapele. Istina je,sećao se Langdon, bila daleko zanimljivija.

Zapadni zid Solomonovog hrama.Vitezovi templari su osmislili kapelu Roslin kao arhitektonsku kopiju So-lomonovog hrama u Jerusalimu - zajedno sa zapadnim zidom, uskim pravo-ugaonim sanktuarijumom i podzemnim trezorom nalik Svetinji nad svetinja-ma, u kojoj su prvobitnih devet vitezova prvi put iskopali svoje neprocenjivoblago. Langdon je morao da prizna da je u ideji templara da za Gral izgrademoderni dom, repliku starog postojala indigantna simetrija.Ulaz u kapelu Roslin bio je skromniji nego šio je Langdon očekivao. Maladrvena vrata imala su dve gvozdene šai kc i jednostavan natpis od luaslovine.

384Den BraunROSLINOvaj drevni način pisanja imena kapele, objasnio je Langdon Sofi, vo-dio je poreklo od meridijana Ružine linije na kojem se kapela nalazila; ili,kako su istoričara Grala više voleli da veruju, od "Linije Ruže" - porodičneloze Marije Magdalene.Kapela se uskoro zatvarala. Kada je Langdon povukao i otvorio vrata,zapahnu ih topao talas vazduha - kao da drevna građevina umorno uzdišena kraju dugog dana. Ulazni lukovi obilovali su uklesanim petolistima.Ruže. Materica boginje.Ulazeći sa Sofi, Langdon pogledom pređe preko čuvenog svetilišta, upi-jajući svaki detalj. Iako je čitao opise zapanjujuće komplikovanih radova ukamenu u Roslinu, videti ih uživo predstavljalo je upečatljiv susret.Raj za simbologe, tako gaje nazvao jedan Langdonov kolega.Na svakoj površini u kapeli bili su isklesani simboli - hrišćanska raspe-ća, jevrejske zvezde, masonski pečati, krstovi templara, rogovi izobilja, pira-mide, astrološki znaci, biljke, povrće, pentagrami i ruže. Vitezovi templaribili su vrsni zidari i klesari koji su podizali templarske crkve širom Evrope.Međutim, Roslin je smatran za njihovo najuzvišenije delo ljubavi i poštova-nja. Vrhunski zidari nijedan kamen nisu ostavili neisklesanim. Kapela Roslinbila je hram svih vera... svih tradicija... i, iznad svega, hram prirode i boginje.Svetilište je bilo prazno, izuzev šačice posetilaca koji su slušali mladićakoji je vodio posledhji obilazak tog dana. Vodio ih je duž čuvene putanjena podu - nevidljive staze koja je povezivala šest ključnih arhitektonskihtačaka unutar svetilišta. Generacije posetilaca koračale su ovim pravim lini-jama, povezujući tačke, a njihovi bezbrojni koraci ucrtali su ogroman sim-bol na podu.Davidova zvezda, pomisli Langdon. Tu nema slučajnosti. Takođe poznatkao Solomonov pečat, ovaj heksagram je nekada bio tajni simbol sveštenika

zvezdočataca, a kasnije je usvojen od strane izraelitskih kraljeva - Davida iSolomona.Vodič je video Langdona i Sofi da uiaze, i iako je bilo vreme zatvaranja,prijatno im se osrnehnuo i pokazao im da slobodno razgledaju kapelu.Langdon zahvali klimnuvši glavom i pođe dublje u unutrašnjost svetilišta.Sofi je, međutim, stajala prikovana na ulazu, zbunjenog izraza na licu."Staje bilo?" upita Langdon.Sofi je zurila po kapeli. "Mislim... da sam bila ovde."

Da Vinčijev kod«*• 385Langdon je bio iznenađen. "Ali rekla si da nikada nisi čak ni čula za Ro-slin.""I nisam..." Prelazila je nesigurno pogledom preko svetilišta. "Mora dame je deda doveo ovde kao sasvim malu. Ne znam. Izgleda poznato." Dokse osvrtala, počela je sve sigurnije da klima glavom. "Da." Pokazala je kaprednjem delu svetilišta. "Ona dva stuba... Već sam ih videla."Langdon pogleda par majstorski izvajanih stubova na drugom kraju sve-tilišta. Činilo se da njihova bela kamena čipka tinja rumenim sjajem podposlednjim zracima sunca koji su ulazili kroz zapadni prozor. Stubo vi — po-stavljeni tamo gde bi se uobičajeno nalazio oltar - bili su neobičan par. Leviisklesan jednostavnim, vertikalnim linijama, dok je desni stub bio ukrašenkitnjastom, cvetnom spiralom.Sofi se već kretala ka njima. Langdon požuri za njom. Kad stigoše dostubova, Sofi klimnu glavom u neverici. "Da, sigurno sam ih videla!""Ne sumnjam da si ih videla", reče Langdon, "ali ne mora nužno da značidaje to bilo ovde."Ona se okrete. "Kako to misliš?""Ova dva stuba su najčešće kopirane arhitektonske strukture u istoriji.Njihove replike postoje širom sveta.""Replike Roslina?" Bila je skeptična."Ne. Replike stubova. Sećaš li se da sam ti ranije pomenuo daje i samRoslin replika Solomonovog hrama? Ova dva stuba izgledaju isto kao i dvastuba u pročelju Solomonovog hrama." Langdon pokaza na stub sa leve stra-ne. "Ovaj se zove Boas - ili Majstorski stub. Drugi se zove Jakin - ili Priprav-nički stub." Zastao je. "Zapravo, bukvalno svaki masonski hram na svetuima dva ovakva stuba."Langdon joj je već bio objasnio snažne istorijske veze templara i moder-nih masonskih tajnih društava, čija tri osnovna stepena - Pripravnik slo-bodni mason, Zanatlija slobodni mason i Majstor slobodni mason - sežu doranih dana templara. Poslednji stihovi Sofinog dede izričito su se pozivali

na Majstore slobodne masone koji su ukrasili Roslin prinoseći na taj načinsvoje 'umetničke žrtve'. Takođe se pominjala i centralna tavanica Roslina,prekrivena isklesanim zvezdama i planetarna."Nikada nisam bila u nekom masonskom hramu", reče Sofi, još uvek po-smatrajući stubove. "Gotovo sam sigurna da sam ih videla ovde." Okrete senatrag ka unutrašnjosti kapeie, kao da traži još nešto što bi joj podstaklo se-ćanje.Ostali posetioci sada su odlazili, i mladi vodič se zaputi preko kapele,približavajući im se sa prijatnim osinehom. Bio je to zgodan mladić u kasnimdvadesetim, sa školskim naglaskom i ride-plavom kosom. "Spremam se dazatvorim za danas. Mogu li vam pomoći nekako?"Kako hi hilo oko Svetog ^rala? /cico je da kaže I

386 «A» Den Braun"Kod", izlete Sofi, iznenada se setivši. "Ovde postoji kod!"Vodiča je obradovao njen entuzijazam. "Jeste, gospođice.""Nalazi se na tavanici", reče ona, okrećući se ka desnom zidu. "Negde...tamo."On se nasmeši. "Niste prvi put u Roslinu, vidim."Kod, mislio je Langdon. Bio je zaboravio taj delić predanja. Među bez-brojnim tajnama koje je Roslin krio nalazio se i nadsvođeni prolaz iz kojegje virilo na stotine kamenih blokova, štrčeći naniže i formirajući neobičnupovršinu sastavljenu iz više ravni. Svaki blok je na sebi nosio isklesani sim-bol, naizgled nasumičan, što je stvaralo šifru nezamislivih proporcija. Nekisu verovali da šifra otkriva ulaz u komoru ispod kapele. Dragi su verovalida otkriva pravu legendu o Gralu. Nije ni bilo važno - kriptografi su veko-vima pokušavali da odgonetnu njeno značenje. I danas je zadužbina Roslinnudila velikodušnu nagradu onome ko uspe da otkrije njeno tajno značenje,ali šifra je ostala misterija."Rado bih vam pokazao..."Vodičev glas se izgubio.Moja prva šifra, mislila je Sofi, koračajući sama, u transu, ka šifrova-nom luku. Budući daje kutiju od ražinog drveta predala Langdonu, istogtrenutka zaboravila je sve o Svetom gralu, Sionskom prioratu i svim miste-rij ama prethodnog dana. Kada je stigla ispod šifrovanog svoda i ugledalasimbole iznad sebe, sećanja su počela da naviru. Sećala se svoje prve poseteRoslinu, i začudo, sećanja su donela i neočekivanu tugu.Bila je mala... otprilike godinu dana nakon pogibije porodice. Deda ju jedoveo u Škotsku na kratak odmor. Došli su da vide kapelu Roslin pre negošto se vrate u Pariz. Bilo je kasno uveče i kapela je bila zatvorena. Međutim,

oni su još uvek bili unutra."Možemo li da idemo kući, Grand-perel" molila gaje Sofi, umorna."Uskoro, dušo, vrlo uskoro." Glas mu je bio melanholičan. "Moram ovdeda uradim još jednu, poslednju, stvar. Hoćeš li da me sačekaš u kolima?""Opet radiš nešto za neku važnu osobu?"On klimnu. "Brzo ću. Obećavam.""Mogu li opet da probam šifru u luku? To je zabavno.""Ne znam. Moram da izađem. Nećeš se plašiti da ostaneš sama ovde?""Naravno da neću!" reče ona dižući nosić. "Čak još nije ni mrak!"On se nasmeši. "U redu onda." Doveo ju je do luka koji joj je ranije po-kazao.

Da Vinčijev kod«*• 387Sofi se istog trenutka spusti na kameni pod, leže na leđa i zagleda se ukolaž od delića slagalice iznad sebe. "Resicu ovu šifru dok se ti ne vratiš!""Onda, trkamo se." Sagnuo se, poljubio je u čelo i otišao do obližnjihsporednih vrata. "Biću tu ispred. Ostaviću otvorena vrata. Ako ti zatrebam,samo vikni." Izašao je na blago večernje svetio.Sofije ležala na podu, zureći u šifru. Oči su joj bile pospane. Nakon ne-koliko minuta, simboli su postali nejasni. A potom nestadoše.Kada se probudila, pod je bio hladan."Grand-pere?"Nije bilo odgovora. Ustajući, otresla je haljinu. Sporedna vrata su jošuvek bila otvorena. Izašla je napolje i videla dedu kako stoji na tremu obli-žnje kamene kuće baš iza crkve. Deda je tiho razgovarao sa osobom koja sejedva videla iza vrata sa komarnikom."Grand-pere?" pozvala gaje.Deda se okrenuo i mahnuo joj, pokazujući joj da sačeka još trenutak.Potom se, polako, oprostio od zagonetne osobe u kući i poslao poljubac kavratima. Vratio se do nje očiju punih suza."Zašto plačeš, Grand-pereT'Podigao ju je i privio uz sebe. "Oh, Sofi, ti i ja smo se oprostili od mno-go ljudi ove godine. Teško je to."Sofi pomisli na nesreću, na to što se oprostila od mame i tate, bake i ma-log brata. "Jesi li se opraštao od još jedne osobe?""Od dragog prijatelja koga veoma volim", odgovorio joj je napuklim gla-som. "I plašim se da ga neću ponovo videti veoma dugo."Stojeći sa mladićem, Langdon je posmatrao zidove kapele sve zabrinutiji iuvereniji da su u ćorsokaku. Sofi je odlutala da pogleda šifru i ostavila Lang-dona sa kutijom od ružinog drveta, u kojoj se nalazila mapa Grala, za koju

se sada činilo daje beskorisna. Iako su Sonijerovi stihovi jasno ukazivali naRoslin, Langdon nije bio siguran šta da radi sada kada su stigli. Stihovi supominjali "oštricu i putir", koje Langdon nigde nije video.Sveti gral čeka ispod drevnog Roslina.Njegove kapije čuvaju putir i oštrica.Postoji neki dclić misterije koji nisu otkrili."Mrzim da zabadam nos", reče vodič, posmaliajući kutiju od ružinogdrveta u Langdonovim rukama. "Ali ova kutija... mogu li da pitam odaklevam?"

388 4> Den BraunLangdon se umorno nasmeja. "To je izuzetno duga priča."Mladić je oklevao, pogleda prikovanog za kutiju. "Veoma je čudno - mojabaka je imala baš takvu kutiju - kutiju za nakit. Istovetno uglačano ružinodrvo, ista intarzija ruže, čak i šarke izgledaju isto."Langdon je znao da mladić sigurno greši. Ako je ikada ijedna kutija bilajedinstvena, onda je to ova - kutija naročito napravljena za ključni kamenPriorata. "Dve kutije mogu biti slične ali..."Sporedna vrata se bučno zatvoriše, privlačeći njihove poglede. Sofi beseizašla bez reci i sada je išla niz strminu ka kamenoj kući pored kapele. Lang-don je zurio za njom. Kuda ide? Od kako su ušli u zgradu, ponašala se čud-no. Okrenuo se ka vodiču. "Znate li kakva je to kuća?"On klimnu, takođe zbunjen stoje Sofi silazila ka njoj. "To je župni dvor.Nadzornica kapele živi u njemu. Ona je takođe i direktor zadužbine Roslin."Zastade. "I moja baka.""Vaša baka je na čelu zadužbine Roslin?"Mladić klimnu. "Ja živim sa njom u župnom dvoru, pomažem da se oču-va kapela i vodim obilaske." On slegnu ramenima. "Živeo sam ovde čitavogsvog života. Baka me je othranila u toj kući."Zabrinut za Sofi, Langdon pređe preko kapele ka vratima da bi je pozvao.Bio je tek na pola puta kada se zaustavi u mestu. Nešto što je mladić rekaotek sada mu je doprlo do svesti.Baka me je othranila.Langdon pogleda ka Sofi koja je bila na strmini, potom na kutiju od ru-žinog drveta u svojim rukama. Nemoguće. Polako, Langdon se okrete kamladiću. "Kažete da vaša baka ima ovakvu kutiju?""Gotovo identičnu.""Odakle joj?""Moj deda ju je napravio za nju. Umro je kada sam bio beba, ali moja bakajoš priča o njemu. Kaže daje imao genijalne ruke. Pravio je razne stvari."Langdon krajičkom oka primeti kako na površinu isplivava nezamisliva

mreža veza. "Kažete da vas je othranila baka. Smem li da pitam šta se desilosa vašim roditeljima?"Mladić je bio iznenađen. "Umrli su kada sam bio mali." Zastade. "Istogdana kada i moj deda."Langdonovo srce je tuklo. "U saobraćajnoj nesreći?"Mladić ustuknu, a pogled zaprepaštenosti mu se javi u maslinastozele-nim očima. "Da. U saobraćajnoj nesreći. Čitava moja porodica umrla je togdana. Izgubio sam dedu, roditelje, i..." Oklevao je, gledajući u pod."I sestru", reče Langdon.

Da Vinčijev kod&> 389Napolju na strmini, kuća od neobrađenog kamena bila je tačno onakvakakvom ju je Sofi pamtila. Noć se spuštala i kuća je odavala toplu aurudobrodošlice. Miris hleba provejavao je kroz otvorena vrata sa komarnikom,a zlatno svetio sijalo je u prozorima. Dok se približavala, Sofije čula kakoneko unutra tiho jeca.Kroz vrata, Sofi ugleda stariju ženu u hodniku. Leđima je bila okrenutaka vratima, ali Sofije mogla da vidi da plače. Žena je imala dugu, bujnu sre-brnu kosu koja prizva neočekivani tračak sećanja. Osećajući kako je neštoprivlači, Sofi stupi na stepenice trema. Žena je stezala uramljenu fotografijučoveka i prstima prelazila preko njegovog lica sa tugom punom ljubavi.Bilo je to lice koje je Sofi dobro poznavala.Grand-pere.Žena je očigledno čula tužnu vest o njegovoj smrti.Daska zaškripa pod Sofinim nogama i žena se polako okrenu. Tužnimočima pogleda Sofi. Sofije želela da pobegne, ali je umesto toga stajala kaoopčinjena. Žena nije skidala sa nje svoj užareni pogled dok je spuštala foto-grafiju i prilazila vratima sa komarnikom. Činilo se daje prošla čitava več-nost dok su dve žene zurile jedna u drugu kroz tanku mrežu. Potom, poputnabujalog talasa okeana koji se polako nadima, izraz na ženinom licu pre-tvarao se od nesigurnosti... do neverice... do nade... i naposletku, do vrhun-ske radosti.Gurnuvši vrata, ona izađe, pružajući nežne ruke ka Sofi, dotičući joj za-prepašćeno lice. "Oh, drago dete... vidi je!"Iako je Sofi nije prepoznavala, znala je koje ta žena. Pokušala je da go-vori, ali otkri da čak ne može ni da diše."Sofi", zajeca žena, ljubeći je u čelo.Sofine reci behu šapat gušenja. "Ali... Grand-pere je rekao da si...""Znam." Žena spusti svoje nežne ruke na Sofina ramena i zagleda se unju poznatim očima. "Tvoj deda i ja smo bili primorani da kažemo mnogo

toga. Učinili smo ono što smo mislili daje ispravno. Tako mije žao. Bilo jeto radi tvoje bezbednosti, princezo."Sofi je čula njenu poslednju reč i istog trenutka pomislila na dedu, koji juje toliko godina zvao princezom. Zvuk njegovog glasa kao daje sada odje-kivao u drevnom kamenu Roslina, spuštajući se kroz zemlju i odzvanjajućiu nepoznatim dubinama.Žena zagrli Sofi, dok su joj suze nekontrolisano tekle. "Tvoj deda je tolikoželeo da ti sve kaže. Ali stvari su loše stajale između vas. Toliko se trudio.Mnogo toga treba objasniti." Ponovo poljubi Sofi u čelo, potom joj prošaputana uho. "Nema više tajni, princezo. Vrcme je da saznaš istinu o svojoj po-rodici."

Den Braun390^.Sofi i njena baka sedele su na stepenicama trema, zagrljene i uplakane,kada mladi vodič dotrča preko travnjaka. Oči su mu sijale u nadi i neverici."Sofi?"Kroz suze, Sofi klimnu, ustajući. Nije poznavala mladićevo lice, ali kadase zagrliše, oseti snagu krvi koja teče kroz njegove vene... krvi za koju jesada znala da im je zajednička.Kada je Langdon došao preko travnjaka da im se pridruži, Sofi nije moglada zamisli da se koliko juče osećala najusamljenijom na svetu. A sada, neka-ko, na ovom stranom mestu, u društvu troje ljudi koje jedva daje poznavala,konačno je osećala daje kod kuće.

ikflVUE 103Noć se spustila naRoslin.Robert Langdon stajao je sam na tremu kuće od neobrađenog kamena,uživajući u smehu koji je dopirao kroz vrata sa komarnikom. Šolja snažnebrazilske kafe koju je držao u ruci pomogla mu je da se malo okrepi, ipaksamo nakratko. Umor u njegovom telu sezao je do srži."Tiho ste se iskrali", rekao je glas iza njega.Okrenuo se. Sofina baka je stajala iza njega, srebrne kose koja je svetlu-cala u noći. Njeno ime, barem tokom poslednjih dvadeset osam godina, biloje Mari Sovel.Langdon se umorno osmehnu. "Želeo sam da vašu porodicu ostavim na-samo neko vreme." Kroz prozor, video je Sofi kako razgovara sa bratom.Mari mu priđe i stade pored njega. "Gospodine Langdon, kada sam čuladaje Žak ubijen, bila sam prestravljena zbog Sofi. Večeras, kada sam je ugle-dala kako stoji na pragu, osetila sam najveće olakšanje u svom životu. Nemogu vam dovoljno zahvaliti."

Langdon nije imao pojma kako da odgovori. Iako je hteo da Sofi i njenubaku ostavi same da razgovaraju, Mari gaje zamolila da uđe i sluša. Moj su-prug vam je očigledno verovao, gospodine Langdon, pa vam verujem i ja.I tako je Langdon ostao, stojeći pored Sofi i slušajući sa nemim zaprepa-šćenjem priču o Sofinim pokojnim roditeljima. Bilo je neverovatno, ali obojesu poticali iz merovinških porodica - direktnih potomaka Marije Magdalene iIsusa Hrista. Sofini roditelji i preci su, radi bezbednosti, promenili prezimenaPlantar i Sen-Kler. Njihova deca su nastavljala kraljevsku lozu i stoga ih jePriorat predano čuvao. Kada su Sofini roditelji poginuli u saobraćajnoj ne-sreći čiji uzrok nije utvrđen, Priorat se uplašio da je identitet članova kra-ljevske loze otkriven."Tvoj deda i ja smo", objašnjavala je Mari glasom koji se gušio od bola,"morali da donesemo tešku odluku tog trenutka kada smo primili telefonskipoziv. Auto tvojih roditelja je upravo bio pronađen u reci." Obrisala je suzeu očima. "Nas šestoro - uključujući i vas dvoje unučadi - trebalo je da zajed-no budemo u tim kolima. Na sreću, u poslednjem trenutku smo promenili pla-nove, i tvoji roditelji su otputovali sami. Kada smo čuli za nesreću, Žak i janikako nismo mogli da znamo šta se zaista dogodilo... niti da li se radilo onesreći." Mari pogledu Soli. "Znali smo da moramo da zaštitimo svoju unu-čad, i učinili smo ono Sto smo smatrali cla je najbolje. Žak je prijavio policijida smo u kolima luli i Ivoj brat i ja... nosa lola je navodno ođnela rečna struja.

392 4«Den BraunPotom smo tvoj brat i ja počeli da se skrivamo pod zaštitom Priorata. Žak,budući daje bio istaknuta ličnost, nije mogao sebi dopustiti luksuz da nesta-ne. Činilo se logičnim da Sofi, budući starija, ostane u Parizu, blizu središtaPriorata i pod Žakovom zaštitom." Glas joj se pretvori u šapat. "To što smorazdvojili porodicu bila je najteža odluka koju smo ikada morali da donese-mo. Žak i ja smo se viđali veoma retko, i to uvek na najtajnijim mestima...pod budnim okom Priorata. Postoje određene ceremonije kojima bratstvouvek ostaje verno."Langdon je znao da ima još mnogo toga da se ispriča, ali je takođe znaoi da to ne treba da čuje. Stoga je izašao. Sada, gledajući naviše ka tornjevi-ma Roslina, Langdon nije mogao da se otme mislima o nerešenoj misterijiRoslina. Da lije Gral zaista ovde, u Roslinu? I ako jeste, gde se nalaze oštri-ca i putir koje je Sonijer pominjao u svojim stihovima?"Ja ću to uzeti", reče Mari, pokazujući na Langdonovu ruku."Oh, hvala vam." Langdon joj pruži praznu solju.Zurila je u njega. "Mislila sam na vašu drugu raku, gospodine Langdon."Langdon spusti pogled i shvati da u ruci drži Sonijerov papirus. Ponovo

gaje izvadio iz kripteksa u nadi da će uočiti nešto što mu je ranije promaklo."Naravno, izvinjavam se."Mari kao da se zabavljala kada je uzela svitak. "Znam čoveka u jednojpariškoj banci koji verovatno veoma nestrpljivo očekuje povratak kutije odružinog drveta. Andre Verne je bio privrženi Zakov prijatelj, i Žak mu jebezgranično verovao. Andre bi učinio sve da postupi u skladu sa Žakovimzahtevom da vodi računa o ovoj kutiji."Pa bi me čak i ubio, seti se Langdon, odlučivši da ne pomene kako je ve-rovatno sirotom čoveku razbio nos. Setivši se Pariza, Langdon se seti i tro-jice senechaux ubijenih prethodne noći. "A Priorat? Šta će se sada desiti?""Točkici su već pokrenuti, gospodine Langdon. Bratstvo je opstajalo ve-kovima, pa će i ovo preživeti. Uvek postoje oni koji čekaju da budu unapre-đeni i da unaprede bratstvo."Čitave večeri je Langdon sumnjao da je Sofina baka usko povezana sadelovanjem Priorata. Naposletku, Priorat je uvek imao i žene u svojimredovima. Četiri Velika majstora su bile žene. Senechaux su po tradiciji bilimuškarci - čuvari - pa ipak su žene zauzimale daleko više položaje u Prio-ratu i mogle su se uzdići do najviše pozicije.Langdon pomisli na Lija Tibinga i Vestminstersku opatiju. Činilo se daje od onda prošao čitav jedan život. "Da li je Crkva pritiskala vašeg supruga ||da ne objavi spise Sangreala kad nastupi Kraj dana?""Zaboga, ne. Kraj dana je legenda koju su smislili paranoični mozgovi.U učenju Priorata ne postoji ništa što bi ukazivalo na datum kada bi trebalootkriti Gral. Zapravo, Priorat je oduvek smatrao da Gral nikada ne trebaotkriti."

Da Vinčijev kod 393"Nikada?" Langdon je bio zapanjen."Misterija i čudo služe našim dušama, a ne sam Gral. Lepota Grala ležiu njegovoj eteričnoj prirodi." Mari Savel podiže pogled ka Roslinu. "Zaneke, Gral je putir koji će im doneti večni život. Za druge, to je potraga zaizgubljenim spisima i svetom istorijom. A za većinu, verujem, Gral je jedno-stavno jedna velika ideja... veličanstveno blago do kojeg se ne može doći,ali koje nas, nekako, čak i u današnjem svetu, inspiriše i nadahnjuje.""Ali ako spisi Sangreala ostanu sakriveni, priča Marije Magdalene ćezauvek biti izgubljena", reče Langdon."Zar? Pogledajte oko sebe. Njena priča je u slikarstvu, muzici i knjigama.I to svakim danom sve više. Klatno se njiše. Počinjemo da osećamo opas-nosti naše istorije... i naših destruktivnih puteva. Počinjemo da osećamo po-trebu za povratkom ženskog božanstva." Zastala je. "Pomenuli ste da radite

na rukopisu o simbolima ženskog božanstva, zar ne?""Da."Nasmešila se. "Završite ga, gospodine Langdon. Pevajte njenu pesmu.Svetu su potrebni moderni trubaduri."Langdon zaćuta, osećajući težinu njene poruke na sebi. Na otvorenomprostoru, pun mesec se podizao iznad linije krošnji drveća. Okrećući pogledka Roslinu, Langdona obuze žudnja da sazna tajnu. Nemoj pitati, rekao jesam sebi. Ovo nije pravi trenutak. Pogleda na papirus u Marinoj ruci, a po-tom na Roslin."Postavite pitanje, gospodine Langdon", reče Mari, kao daje to zabavlja."Stekli ste to pravo."Langdonu krv navre u obraze."Želite da znate da lije Gral ovde, u Roslinu.""Možete li to da mi kažete?"Ona uzdahnu, glumeći očaj. "Zašto ljudi jednostavno ne mogu da ostaveGral na miru?" Nasmeja se, očigledno uživajući. "Zašto mislite daje ovde?"Langdon pokaza na papirus u njenoj ruci. "Stihovi vašeg supruga izričitogovore o Roslinu, ali takođe pominju i oštricu i putir koji čuvaju Gral. Nisamvideo nijedan simbol oštrice niti putira ovde.""Oštrica i putir?" upita Mari. "Kako oni to tačno izgledaju?"Langdonu bi jasno da se igra sa njim, ali prihvatio je igru, brzo joj opisu-jući simbole.Licem joj pređe izgled neodređenog prisećanja. "Ah, da, naravno. Oštricapredstavlja sve što je muško. Verujem da se crta ovako, zar ne?" Kažiprstomje povukla obrise oblika na svom dlanu.A

394Den Braun"Da", reče Langdon. Mari je nacrtala manje čest, "zatvoren" oblik oštri-ce, iako je Langdon viđao simbol predstavljen na oba načina."A obrnuti oblik", reče ona, ponovo crtajući na svom dlanu, "jeste putir,koji predstavlja sve stoje žensko."V"Tačno", reče Langdon."I vi kažete da se, među svim stotinama simbola koje imamo ovde u ka-peli Roslin, nigde ne pojavljuju ova dva oblika?""Ja ih nisam video.""A ako vam ih pokažem, hoćete li pristati da se barem malo naspavate?"Pre nego što je stigao da odgovori, Mari Šavel siđe sa trema i zaputi seka kapeli. Langdon požuri za njom. Kada je ušla u drevnu građevinu, Mari

upali svetla i pokaza na središte poda svetilišta. "Evo ih, gospodine Langdon.Oštrica i putir."Langdon je zurio u kameni pod izlizan od bezbrojnih koraka. Bio je pra-zan. "Ovde nema ničega..."Mari uzdahnu i poče da korača čuvenom stazom na podu kapele upisanomkoracima, istom onom putanjom kojom su posetioci, video je Langdon, išliranije te večeri. Dok je pokušavao da sagleda ogromni oblik, još uvek seosećao izgubljenim. "Ali Davidova zvezda..."Langdon zastade u pola reci, nem od zaprepašćenja kada je shvatio.Oštrica i putir.Stopljeni ujedno.Davidova zvezda... savršeno sjedinjenje muškog i ženskog principa...Solomonov pečat... koji označava Svetinju nad svetinjama, gde se misli damuško i žensko božanstvo — Jahve i Sekina — prebivaju.Langdonu je trebao čitav minut da dođe do reci. "Stihovi zaista ukazujuna Roslin. Potpuno. Savršeno."Mari se nasmeši. "Očigledno."Od implikacija ovog otkrića naježio se. "Dakle, Sveti gral se nalazi u ko-mori ispod nas?"Ona se nasmeja. "Samo duhom. Jedno od najstarijih zaveta Priorata biloje da vrati Gral u njegovu domovinu, Francusku, gde bi mogao večno da po-čiva. Vekovima su ga vukli okolo kako bi bio bezbedan. Krajnje nedolično.

Da Vinčijev kod 395Žakov zadatak, kada je postao Veliki majstor, bio je da mu povrati čast takošto će ga vratiti u Francusku i sagraditi mu dostojno prebivalište.""I uspeo je u tome?"Sada joj lice poprimi ozbiljan izraz. "Gospodine Langdon, imajući u vidusve što ste učinili za mene noćas, a i kao staratelj zadužbine Roslin, mogusa sigurnošću da vam kažem da Gral više nije ovde."Langdon odluči da insistira. "Ali ključni kamen bi trebalo da ukazuje namesto gde je Sveti Gral sakriven sada. Zašto onda ukazuje na Roslin?""Možda pogrešno tumačite njegovo značenje. Setite se, Gral može da vaszavara. A mogao je i moj pokojni suprug.""Ali koliko jasnije može biti?" upita on. "Stojimo nad podzemnim tre-zorom koji obeležavaju oštrica i putir, ispod zvezdane tavanice, okruženiumetnošću masona Majstora. Sve to ukazuje na Roslin.""Dobro, dajte da pogledam te tajnovite stihove." Ona odmota papirus inaglas pročita pesmu, odlučnim tonom.Sveti gral čeka ispod drevnog Roslina.

Njegove kapije čuvaju putir i oštrica.Leži umetnošću majstora punom ljubavi ukrašen.Konačno ispod zvezdanog neba počiva.Kada je završila, ostala je nepomična nekoliko sekundi, sve dok joj osmehrazumevanja ne pređe licem. "Ah, Zak."Langdon ju je posmatrao, pun iščekivanja. "Vi to razumetel""Kao što ste videli na primeru poda kapele, postoji mnogo načina da sesagledaju jednostavne stvari."Langdon se naprezao da shvati. Činilo se da sve što se tiče Žaka Sonijeraima dvostruko značenje, pa ipak Langdon ništa drugo nije mogao da vidi.Mari umorno zevnu. "Gospodine Langdon, priznaću vam nešto. Nikadazvanično nisam bila upoznata sa podatkom o mestu na kojem se nalazi Svetigral. Ali, naravno, jesam bila udata za osobu od ogromnog uticaja... a i mojaženska intuicija je veoma snažna." Langdon zausti da nešto kaže, ali Marinastavi. "Žao mi je što ćete, nakon vašeg napornog rada, napustiti Roslin bezpravih odgovora. Ipak, nešto mi govori da ćete naposletku pronaći to što tra-žite. Jednog će vam se dana javiti." Nasmeši se. "A kada se to desi, verujemda ćete umeti da čuvate tajnu."Neko je stigao na prag. "Oboje ste nestali", reče Sofi."Upravo sam kretala", odgovori njena baka, prilazeći Sofi na vratima."Laku noć, princezo." Poljubila ju je u čelo. "Nemoj suviše dugo držati go-spodina Langdona napolju."Langdon i Sofi su je posmntrali kako odlazi nalrag ka kući od neobrađe-nog kamena. Kada se okrenula ka njemu, oči su joj bile prepune dubokihosi'ćanja. "Nije baS kraj kaknv sam očekivala."

396 «?» Den BraunOnda nas je dvoje koji tako osećamo, pomislio je. Langdon vide da jeophrvana emocijama. Sve što je večeras saznala promenilo je njen život."Jesi li dobro? Mnogo toga treba prihvatiti."Ona se tiho nasmeja. "Imam porodicu. Odatle ću početi. A ko smo i oda-kle smo potekli - za to će mi trebati neko vreme."Langdonje ćutao."Hoćeš li ostati sa nama?" upita Sofi. "Barem nekoliko dana?"Langdon uzdahnu, želeći to najviše na svetu. "Mislim da sam trenutnosuvišan, Sofi. Ujutro se vraćam za Pariz."Izgledala je razočarano, ali svesna daje to ispravna odluka. Niko od njihdugo nije progovorio. Naposletku, Sofi se nagnu ka njemu i, uzevši ga zaruku, izvede ga iz kapele. Hodali su ka malom uzvišenju na strmini. Škotskapriroda odatle se širila pred njima, okupana bledom mesečinom koja je pro-vejavala kroz udaljene oblake. Stajali su u tišini, držeći se za ruke, boreći se

protiv vela iscrpljenosti koji ih je prekrivao.Zvezde su se tek sada pojavljivale. Na zapadu, jedna tačka je sijala sjajni-je od ostalih. Langdon se nasmeši kada je ugleda. Bila je to Venera. Drevnaboginja koja ih obasjava svojom postojanom svetlošću.Noć je zahladnila. Oštar povetarac se podizao iz dolova. Nakon nekogvremena, Langdon pogleda Sofi. Oči joj behu sklopljene, usne opuštene uzadovoljnom osmehu. I Langdonu kapci otežaše. Nevoljko, stegnu joj raku."Sofi?"Lagano, ona otvori oči i okrete se ka njemu. Lice joj je bilo prelepo namesečini. Pospano mu se osmehnu. "Zdravo."Langdon se neočekivano rastuži kada shvati da se vraća u Pariz bez nje."Možda ću otići pre nego što se probudiš." Zastade, dok mu se knedla za-ustavljala u grlu. "Žao mi je, ne idu mi dobro..."Sofi pruži svoju nežnu ruku i prisloni mu je uz lice. Potom, naginjući senapred, nežno ga poljubi u obraz. "Kada ću te ponovo videti?"Langdon se izgubi u njenim očima. "Kada?" Zastade, misleći da lije zna-la koliko se i sam to pitao. "Pa, zapravo, sledećeg meseca držim predavanjena konferenciji u Firenci. Biću tamo nedelju dana i neću imati baš ništa daradim.""Da li je to poziv?""Živećemo luksuzno. Daju mi sobu u hotelu Bruneleski."Sofi se nestašno nasmeši. "Mnogo toga podrazumevate, gospodine Lang-don."Ustuknu kada shvati kako je to zvučalo. "Mislio sam...""Ništa ne bih volela više nego da se nađem sa tobom u Firenci, Roberte.Ali pod jednim uslovom." Glas joj postade ozbiljan. "Nema muzeja, crkava,grobnica, umetničkih dela, relikvija.""U Firenci? Nedelju dana? Pa nema šta drugo da se radi."

Da Vinčijev kod«*. 397Sofi se nagnu ka njemu i ponovo ga poljubi, ovoga puta u usta. Tela imse priljubiše, prvo bojažljivo, potom potpuno. Kada se odmaknula, oči su jojbile pune obećanja."U redu", uspe da promuca Langdon. "Zakazali smo sastanak."

taRobert Langdon se iznenada probudi. Sanjao je. Na ogrtaču pored njegovogkreveta stajao je monogram HOTEL RIC PARIZ. Mutno svetio je proveja-valo kroz roletne. Smrkava se ili sviće? pitao se.Langdonovo telo bilo je toplo i veoma zadovoljno. Veći deo prethodna

dva dana je prespavao. Polako se uspravljajući u krevetu, shvati šta gaje toprobudilo... najčudnija misao. Danima je već pokušavao da sredi poplavuinformacija, ali sada je otkrio daje usredsređen na nešto o čemu ranije nijemislio.Da lije moguće?Dugo je ostao nepomičan.Potom ustade iz kreveta i ode do mermerne tuš-kabine. Ušao je unutra ipustio snažne mlazeve da mu masiraju ramena. Ipak, misao gaje omađijala.Nemoguće.Dvadeset minuta kasnije, Langdon je izašao iz hotela Ric na Trg Vendom.Noć se spuštala. Dani spavanja učinili su da ne zna koje je doba... pa ipak,um mu je bio neobično bistar. Obećao je sebi da će se zaustaviti u holu hotelada popije kafu sa mlekom i razbistri misli. Umesto toga, noge su ga iznelepravo kroz glavni ulaz u parišku noć koja se tek budila.Koračajući ka istoku, Langdon je osećao kako uzbuđenje u njemu raste.Skrenuo je ka jugu u ulicu Rišelje, gde je vazduh postajao sladak od mirisarascvetalog jasmina iz velelepnih vrtova Palais Rovala.Nastavio je ka jugu sve dok nije ugledao ono stoje tražio - čuveno bli-stajuće prostranstvo uglačanog crnog mermera. Stupajući na njega, Langdonpogledom pretraži površinu pod svojim nogama. U roku od nekoliko sekundi,pronašao je ono što je znao da se tu nalazi - nekoliko bronzanih medaljonaumetnutih u tlo u savršeno pravoj liniji. Svaki disk je bio prečnika dvanaestcentimetara, sa ugraviranim slovima N i S.Nord. Sud. Sever. Jug.Okrenuo se ka jugu, prateći pogledom produženu liniju formiranu od me-daljona. Ponovo poče da korača, sledeći trag, posmatrajući pločnik. Dok jezalazio za ugao Komedi Fransez, još jedan bronzani medaljon prođe ispodnjegovih stopala. Da!Ulice Pariza, saznao je još davno, bile su ukrašene sa 135 ovakvih bron-zanih markera umetnutih u pločnike, dvorišta i ulice, duž severo-južne grad-ske ose. Jednom je pratio liniju od crkve Sveto Srce, severno preko Sene i

Da Vinčijev kod 399naposletku do stare Pariške opservatorije. Tamo je otkrio značenje svete sta-ze koju je sledio.Prvobitni meridijan zemlje.Prva nulta longituda sveta.Pariška drevna Ružina linija.Sada, dok je žurio preko ulice Rivoli, mogao je da oseti da mu je krajnje

odredište na domaku. Manje od jednog bloka udaljeno.Sveti gral čeka ispod drevnog Roslina.Otkrovenja su sada navirala u talasima. Sonijerov drevni način pisanjaRoslina... oštrica i putir... grobnica ukrašena delima majstora.Je li zato Sonijer morao da razgovara sa mnom? Jesam li, nehotice, po-godio istinu ?Poče da trči, osećajući Ružinu liniju pod nogama, kako ga vodi, kako gavuče ka njegovom odredištu. Kad je ušao u dugi tunel prolaza Rišelje, naje-žio se od očekivanja. Znao je da se na kraju ovog tunela nalazi najtajanstve-niji spomenik u Parizu - spomenik koji je zamislio i poručio osamdesetihSfinga, Fransoa Miteran, čovek za koga se pričalo da se kreće u tajnim kru-govima. Čovek čije je zaveštanje Parizu Langdon posetio samo nekolikodana ranije.U drugom životu.Poslednjim naletom energije, Langdon izlete iz prolaza i izbi na poznatodvorište. Zaustavio se. Bez daha, podigao je pogled, polako, u neverici, kablistavoj strukturi ispred sebe.Piramida Luvra.Svetlucala je u mraku.Divio joj se svega tren. Više gaje zanimalo ono stoje ležalo sa njegovedesne strane. Okrećući se, ponovo oseti kako mu noge slede nevidljivu pu-tanju Ružine linije, noseći ga preko dvorišta do Karusela Luvra - ogromnogkruga trave okruženog uredno potkresanom živicom - nekada mestu pariškihdrevnih festivala obožavanja prirode... radosnih obreda u slavu plodnosti iboginje.Kad je prekoračio žbunje i stupio na travnati teren unutar kruga, Langdonoseti kako prelazi u drugi svet. Čistinu je obeležavao jedan od najneobični-jih gradskih spomenika. Tamo, u središtu, zaranjajući u zemlju poput kri-stalnog ponora, zjapila je ogromna obrnuta piramida od stakla koju je videonekoliko noći ranije, kada je ušao u podzemni mezanin Luvra.IM Pvramide Invcrsćc.Drhteći, Langdon priele ivici i /.iviri naui/c, u prosi rani podzemni kom-pleks Luvra, osvclljen svcllošću boje ćilibnrn. Pogled mu nije hio iiNinerensamo n;i ogromnu obi nulu pinimidu, već i n;i ono šio se tinlii/.ilo ispod nje

400 *&> Den BraunTamo, na podu podzemne prostorije, nalazila se najmanja od svih struktura...građevina koju je Langdon pomenuo u svom rukopisu.Sada je bio potpuno svestan uzbuđenja koje je poticalo od nepojmljivemogućnosti. Podižući pogled ponovo ka Luvru, osećao je kako ga obavijajuogromna krila muzeja... hodnici puni velikana svetske umetnosti.

DaVinči... Botičeli...Leži umetnošću majstora punom ljubavi ukrašen.Probuđen i u čudu, ponovo je netremice gledao kroz staklo u majušnugrađevinu.Moram da siđem!Iskoračivši iz kruga, žurio je preko dvorišta natrag ka visokoj piramidi -ulazu u Luvr. Poslednji posetioci toga dana isticali su poput reke iz muzeja.Gurnuvši pokretna vrata, Langdon siđe niz vijugave stepenice u piramidu.Vazduh je postajao hladniji. Kada je stigao do dna, ušao je u dugačak tunelkoji se protezao ispod dvorišta Luvra, natrag ka La Pyramide Inversee.Kraj tunela gaje doveo do velike prostorije. Pravo ispred njega, viseći,sjajila se obrnuta piramida - figura od stakla u obliku slova V od koje je za-stajao dah.Putir.Langdonov pogled prelazio je preko piramidine naglavce postavljeneosnove, ka samom vrhu, metar i osamdeset centimetara od tla. Tamo, tik is-pod njega, nalazila se majušna struktura.Minijaturna piramida. Svega devedeset centimetara visoka. Jedini objekatu čitavom ovom kolosalnom kompleksu izgrađen u skromnim razmerama.U Langdonovom rukopisu, u kojem se opisivala Luvrova izuzetna zbirkaumetnosti posvećene boginji, usput je pomenuta i ova skromna piramida."Sama minijaturna struktura prodire kroz pod kao da je vrh ledenog brega— vrh ogromne, piramidalne komore, uronjene u tlo poput skrivene odaje"Osvetljene nežnim svetlima praznog mezanina, dve su piramide pokazi-vale jedna na drugu, tela poravnatih u savršenoj liniji, vrhova koji se gotovododiruju.Putir iznad. Oštrica ispod.Njegove kapije čuvaju putir i oštrica.Langdon začu reci Mari Šavel. Jednoga dana ćete shvatiti.Stajao je ispod drevne Ružine linije, okružen delima majstora. Na kojem,bi mestu Sonijer bolje stražario? Sada je, konačno, osećao da razume pravoznačenje stihova Velikog majstora. Podižući pogled ka nebu, gledao je na-više kroz staklo ka veličanstvenoj noći ispunjenoj zvezdama.

Da Vinčijev kodKonačno ispod zvezdanog neba počiva.•*. 401Poput žamora duhova iz tame, odjekivale su zaboravljene reci. Potragaza Svetim gralom je potraga čiji je cilj da se poklonite pred kostima MarijeMagdalene. Putovanje sa ciljem da se pomolite pod nogama prognanice.U naletu dubokog poštovanja, Robert Langdon pade na kolena.

Za trenutak, učinilo mu se da čuje ženski glas... mudrost vekova... kakošapuće iz ponora zemlje.

Den BraunDA VINČIJEV KODGlavni urednik:Dušan PatićUredništvo:Šaša RadonjićNebojša BurzanZa izdavača:Nebojša BurzanKorice:Veljko DamjanovićLektura i korektura:Miodrag KajtezDušan PatićPrelom:ing. Vladimir VatićGRAFITTIR SOLARISNovi SadSutjeska 2tel/fax:021 624-387e-mail: knjigaso@eunet.yuTiraž:3000 primerakaNovi Sad, 2004.

CIP -Ka Marane cpncKe, HOBH Caj(821.111(73) -31BPAYH, ftcHDa Vinčijev kod / Den Braun ; sa engleskog prevela Nina Ivanovic. - NoviSad : Solaris, 2004 (Novi Sad : Budućnost). - 401 str. ; 23 cmPrevod dela: The Da Vinci Code / Dan Brown. - Tiraž 3.000.COBISS.SR-1D 196911879