Prof.dr Dragan Gajić

Da li ima života oko susednihzvezda?

Me|u stotinama milijardi zvezda u Kosmosu

Sunce je tek jedna prose~na omanja zvezda.

Izuzetno je samo po tome {to je, po svemu

sude}i, samo na{e i {to samo mi `ivimo unjegovoj okolini.

Da se podsetimo: Sve zvezde koje golim okom

vidimo na na{em nebu pripadaju na{oj Galaksiji.

Galaksija spada u spiralne

galaksije srednje veli~ine.

Gledano s boka ona li~i na

dva priljubljena tanjira,

pre~nika oko 100 000 sg. U

njenom centru je zadebljanje

od oko 13 000sg.

Hablova

vilju{kasta

klasifikacija

galaksija

U galakti~koj ravni i disku

nalaze se spiralni kraci sa

relativno mladim zvezdama.

Oko diska nalazi se

galakti~ko halo sa starim

zvezdanim objektima.

Spiralni oblik Galakije

rotira i to diferencijalno.

Ovakva rotacija nije uzrok

spiralne forme, ve} se radi

o tzv. talasima gustine

(QSSS teorija), u koje

zvezde ulaze i izlaze.

Sunce se nalazi oko 28 000 sg od

sredi{ta Galaksije, koje se nalazi

u pravcu sazve`|a Strelac

(Sagitarius). Brzina kretanja

Sunca oko galakti~kog jezgra je

230 km/s.

Suncu je potrebno oko 230

miliona godina da napravi

pun krug oko sredi{ta

Galaksije (galakti~ka godina).

Glavnih spiralnih

krakova ima ~etiri.

Neka novija

istra`ivanja ukazuju

da je jezgro Galaksije

sa pre~agom, tj. da je

ona barirana.

Sunce se trenutno nalazi na obodu tzv. Orionovog kraka.

Sa Zemlje, iznutra, mi na nebeskom svodu vidimo

samo deo Galaksije. To je Mle~ni Put, svetla traka

koja deli nebo na dva dela. On zauzima uvek isti

polo`aj me|u zvezdama. Zbog svetlosnog zaga|enja, mi

(iz tzv. gradske civilizacije) ga ne vidimo.

O na{oj Galaksiji mnogo

toga smo saznali izu~avanjem

susedne, Andromedine

galaksije (M31). Od nas je

udaljena 2.2 miliona sg i

duplo je ve}a od Galaksije.

M31 i Galaksija su najve}e

Galaksije u tzv. mesnoj

(lokalnoj) grupi galaksija,

kojih ima preko 30. Oko

Andromedine galaksije su

i M32 i M33.

Najve}i pratioci na{e Galaksije su Veliki (udaljen

oko 170 000 sg) i Mali Magelanov oblak (oko 225 078

sg). Tu je i mno{tvo patuljastih galaksija.

U Mle~nom Putu ima od 100

do 300 milijardi zvezda.

Najvi{e ih je u galakti~kom

jezgru, gde ih u blizini

centra ima nekoliko miliona

u pc3.

Parsek (pc): udaljenost sa koje se

velika poluosa Zemljine putanje

(1 AU=150 miliona km) vidi pod

uglom od 1”. Ime poti~e od

“paralaksa od jedne lu~ne sekunde”.

1 pc=3.26163 sg=206 264.8062 AU=

=3.08567758.1016 m

Na poziciji Sunca nalazi se jedna zvezda u 8 pc3. To

pokazuje da je okolina Sunca oskudno naseljena

zvezdama. Kada bi Sunce bilo dimenzija pomorand`e,

najbli`a zvezda bila bi udaljena od njega oko 2000 km

(kao odavde do Londona).

Sunce i njemu susedne zvezde

nalaze se u galakti~koj

habitacionoj zoni, u kojoj je

pove}ana metali~nost zvezda i

u kojoj se mo`e o~ekivati

postojanje `ivota u Galaksiji.

Mesno zvezdano jato ~ine Sunce i vi{e susednih

zvezda. Na udaljenosti od 2 pc od Sunca nalazi se

dvadesetak zvezda. Nama najbli`a zvezda je Proxima

Centaury, koja je udaljena od nas 4.24 sg.

Radi se o crvenoj

patuljastoj zvezdi.

Gravitaciono je

vezana za Alfa

Kentaura, dvojnu

zvezdu koja je

najsjajnija na

ju`noj hemisferi

neba. Rastojanje

Sunce – Proksima

Kentaura je oko

270 000 puta ve}e

od rastojanja

Zemlja – Sunce.

Slede}a prostorno

bliska je Barnardova

zvezda. Ova crvena

patuljasta zvezda

Udaljena je od nas

5.95 sg. U odnosu na

Sunce njena radijalna

brzina je -108 km/s,

a tangencijalna 90

km/s.

Ova zvezda ’’juri’’ prema

nama i kroz nekoliko hiljada

godina posta}e na{ najbli`i

sused. Dugo se smatralo da

ok sebe ima planete, ali to

nije dokazano.

Sunce je u svom “dvori{tu” po mnogo ~emu jedinstvena

zvezda: nema prate}u zvezdu (planetne putanje su

stabilne), dovoljno je masivno (emituje dosta svetla i

toplote, ima dug evolucioni put i dugo je u stabilnoj

fazi), nije promenljivog sjaja (povovoljno za razvoj

`ivota), ima vi{e te{kih elemenata od zvezda u okolini

(to je omogu}ilo postojanje kamenitih planeta), putanja

galakti~kog centra je sa malim ekscentricitetom (ne

izlazi iz habitacione zone bli`e galakti~kom centru, gde

su ~e{}e “opasne” eksplozije supernovih), mali je nagib

putanje (male su perturbacije Ortovog oblaka, ~ime se

smanjuje frekventnost ekstinkcija, zbog udara kometa).

Prilikom izbora potencijalno nastanjivih zvezda u

kom{iluku treba voditi ra~una o slede}em: a) nastanjive

zone za toplije zvezde su dalje od zvezde, ali su i {ire,

jer su toplije zvezde sjajnije i luminoznije b) treba

tragati za zvezdama ~ije su mase izme|u 0.5 i 1.4

Sun~evih masa, jer `ive dovoljno dugo u stabilnoj fazi

c) treba birati zvezde u ~ijim su spektrima detektovani

te`i elementi (C, N, Fe, O, P,...), neophodni za razvitak

`ivota d) ne treba razmatrati dvojne i vi{estruke zvezde

a takvih je 65%), jer je to nepogodan faktor za stabilnost

planetnih putanja.

Najzad, treba tragati za zvezdama koje imaju

planetarne sisteme. Danas (2007. god.) se zna za preko

250 planetarnih sistema, ali detekcija planeta jo{ uvek

predstavlja problem, tako da jo{ uvek nismo sigurni

koje zvezde “iz na{eg kvarta” imaju planete. Osim

toga, uglavnom su, iz razumljivih razloga, detektovane

d`inovske, tople planete (“vreli Jupiteri”), koje nisu

pogodne za razvoj `ivota.

Svega nekoliko otkrivenih

ekstrasolarnih planeta

podse}a na Zemlju.

Sve ovo znatno su`ava broj interesantnih susednih

zvezda.

Sirijus

Posle Sunca najsjajnija

zvezda na{eg neba

(Alpha Canis Majoris A).

Mlada zvezda (300

miliona godina). Oko 2.2

puta je masivnija od

Sunca. Br`e }e sagoreti i

za oko 700 miliona

godina, presta}e da bude

stabilna.

Klase je A, sa povr{inskom temperaturom od 10 000 K.

Udaljena je od nas oko 8.6 sg.

Na osnovu talasanja putanje

1862. godine otkriveno je da

ova zvezda ima pratioca,

Sirijus B. Radi se o tamnom,

patuljastom (tek 2.5 puta ve}em

od Zemlje) belom pratiocu, koji

je gasovit i pored enormne

gustine. Udaljen je od Sirijusa A

kao Uran od Sunca. Obilazi oko

Sirijusa A za 49.7 godina.

Eko zona Sirijusa je dosta {iroka (mogla bi da

obuhvati vi{e planeta). Ukoliko postoje, morale bi da

budu mlade, sa toplim i plitkim okeanima. Logi~no je

o~ekivati vulkansku aktivnost na njima. Atmosfere bi

bile prostrane i guste, ali bez ozona. Primitivni oblici

`ivota (npr. anaerobne bakterije) mogli bi da se razviju

na dnu okeana. Ne bi bilo vremena za razvoj slo`enijihformi.

Procyon

Subd`inovska `uta zvezda

(F klase)udaljena oko 11sg

od nas. Na povr{ini mu je

temperatura oko7300K.

Najsjanija je zvezda u

sazve`|u Mali Pas (aCMi).

Severnije je od Sirijusa i

izlazi pre njega (otuda i

ime: na arapskom Prokuon

- pre Psa).

Oko 1.75 puta je masivniji od Sunca i oko 1.7 puta ima

ve}i pre~nik od njega. Sagoreo je sav helijum i na pragu

je svog umiranja. Ima pratioca (Procyon B), belog

patuljka, koji je bio crveni d`in pre oko 100 miliona

godina. Zemljine je veli~ine, gu[‘i je od Sirijusa B i

manje zra~i od njega. Period obilaska 40.6 g.

Eko zona je dalja od zvezde i prostranija je od Sun~eve,

ali bi `ivotni vek planeta bio za milijardu godina kra}i

od Zemljinog, tako da nema vremena za razvitak

slo`enog oblika `ivota. Klima na planetama bila bi

toplija od Zemljine, ali kako Procyon emituje vi{e UV

zra~enja od Sunca, organizmi bi morali da imaju

savr{en odbrambeni aparat (pigmentacija). Nakon

zavr{ne faze u `ivotu Procyona B, od mogu}ih okeana

na planetama verovatno su ostale samo barice.

Epsilon Eridani

Narand`asta patuljasta

zvezda koja (K klasa) sa

povr{inskom temp. od

5200 K. Udaljena je od

nas 10.8 sg. Nalazi se u

sazve`|u Eridan (mitska

reka u koju se strmoglavio

Faeton; mo`da se radi o

reci Po na severu Italije).

Ne{to je hladnija i manja od Sunca, ali je duga~kog

`ivotnog veka. Nema prate}u zvezdu. Pomno se traga

za planetama oko ove zvezde. Verovatno bi bila

pogodna za “preseljenje”. Meta je SETI programa.

Habitaciona zona joj je u`a od Sun~eve i bli`e je zvezdi.

U takvoj zoni verovatno nema vi{e planeta, ali je

idealna za postojnje `ivota sli~nog zemaljskom. Oko nje

je detektovan bledi pra{njavi disk.

Tau Ceti

@uta patuljasta zvezda

sli~na Suncu. Udaljena

je od nas oko 12 sg.

Pripada sazve`|u Kita.

Povr{inska temperatura

joj je oko 5500 K (G

klasa, kojoj pripada i

Sunce). Ne{to je manje

mase od Sun~eve.

Ima enormno sopstveno kretanje (za godinu dana se

pomeri za 2’’ po nebeskoj sferi). Dva puta je manjeg

sjaja od Sunca. Sija}e ujedna~enim sjajem jo{ oko

10 milijardi godina, {to je dovoljan period za nastanak

i najslo`enijih formi `ivota.

Nastanjiva zona ove zvezde je u`a od Sun~eve i ne{to je

bli`e zvezdi. Problem bi bio ukoliko se u toj zoni nalazi

d`inovska gasovita planeta, jer u tom slu~aju u ovoj

zoni ne bi postojale druge, stenovite planete. Ali bi `ivot

na nekom od satelita d`inovske planete bio vrlo

verovatan.

UV Ceti

Crveni patuljak (M klase)

u sazve`|u Kita. Udaljen

je od Sunca oko 8.4 sg.

Spada u eruptivne

promenljive (erupcije u

proseku na svakih 20

sati), sa naglim porastom

sjaja (u toku jednog

minuta) i sporim

oporavkom (od desetak

minuta do nekoliko sati).

Masa mu je skoro deset puta manja od Sun~eve. Zato }e

mu `ivot biti izuzetno dug (od 50 milijardi do 50 biliona

godina). Niske je povr{inske temperature (2 500 K) i

jako malog sjaja, tako da mnogi ovakve zvezde (kojih je

oko 70% u Galaksiji) i ne ubrajaju u zvezde.

Nastanjiva zona UV Ceti bila bi vrlo uska i sasvim

blizu zvezde. Zbog blizine zvezde planeta bi “zakucala”

sopstvenu rotaciju, tako da bi na jednoj njenoj strani

bio stalno dan, a na drugoj stalno no}. Me|utim, ako

u atmosferi planete ima dosta CO2, efektom staklene

ba{te stvarala bi se dovoljna koli~ina toplote, koja bi

se prenosila i na no}nu stranu. Svetlosti za fotosintezu

bilo bi malo, ali bi mogu} `ivot dobijao geotermalnu

energiju, pa bi `ivot bio mogu} i na no}noj strani. To

bi bio `ivot ni malo sli~an zemaljskom.

Sve u svemu, kom{iluk nam deluje

dosta pusto i be`ivotno, mada...

Hvala na pa`nji!

To be continued…