1. Priroda adekvatne draži za čulo vida Adekvatna draž čula vida je svetlo koje se sa površine objekta odbija do našeg oka. Prirordni izvori (Sunce) emituju svetlost koja se širi na sve strane. Zakon refrakcije: U dobrim uslovima odbijanja upadni zrak ima isti ugao prema normali kao i odbijeni zrak Površine objekatgfa nisu idealno ravne te dolazi do rasipanja zraka obično po slučajnoj raspodeli. Svetlost je talasanje koje se prostire kroz etar (Hajgens) Svetlost je elektromagnetsko treperenje i ima dvostruku prirodu - čestičnu i talasnu Fotoni su svetlosni kvanti koji se šire iz izvor adivergentno ( u svim pravcima) pošto je svetlost i talas ima:

amplitudu (intenzitet talasa)

talasnu dužinu (brzinu talasa) Ako su predmeti neprovidni neprovidni svetlost se delom odbija od površine (refleksija) i delom upija u površini (apsorpcija) 2. Građa očne jabučice Očna jabučica je loptastog oblika i sastoji se tri opne: beočanja, sudovnjača i mrežnjača Prednji deo beočanje je rožnjača Sudovnjača sadrži krvne sudove i na nju se nadovezuje složeni aparat: dužica, očno sočivo i cilijarno telo 3. Građa mrežnjače Na mrežnjači se nalazi slepa mrlja i žuta mrlja. Mrežnjaču čine četiri funkcionalna sloja:

prvi sloj - sa crnim pigmentom melaninom

drugi sloj - štapidi i čepidi

tredi sloj - bipolarne, horizontalne i amakrine delije

četvrti sloj čine krupne ganglijske delije

4. Fotoreceptori - čepidi i štapidi Nazvani su po svom obliku, razlikuju se po brojnosti, fotopigmentima. Štapidi su osetljiviji na svetlosnu energiju nego čepidi. Retina oka prosečno sadrži 130.000.000 štapida i oko 6.000.000 čepida 5. Akomodacija očnog sočiva Čepidi se akomoduju brže ali slabije štapidi duže ali temeljnije od čepida 6. Put vizuelne informacije od retine do vizuelnih zona u korteksu Nervni putevi počinju očnim nervom. Očni živci po izlasku iz bulbusa oka ulaze u lobanju i tu se ukrštaju u optičkoj hijazmi. Optički traktusi koji polaze od hijazme idu do talamusa. neka vlakna idu dalje, do mezencefalona gde se završavaju u optičkim kvržicama. u bočnim kolenastim telima postoje dve vrste

neurona - krupniji i sitniji. Iz talamusa vizuelne informacije idu dalje radijalnim snopom vlakana do primarnih vizuelnih zona korteksa. 7. Šta je princip retinotopske prezentacije i gde je zastupljen? • RETINOTOPSKA PREZENTACIJA ('predstavljanje') mrežnjače na LGN: – aktivacija bliskih GĆ mrežnjače - aktivacija bliskih neurona LGN – mrežnjača se 'preslikava' na LGN – na LGN se čuva prostorni raspored aktivacija na mrežnjači LGN - nukleus lateralnog kolenastog tela LGN ima šest slojeva neurona vertikalno raspoređenih. 8. Šta je princip kortikalne magnifikacije? Gustina receptora u centralnom deku mrežnjače je veda nego na periferiji - svaki čepid ima bipolarnu deliju. To je uslovilo da u mozgu centralni deo bude periferni - nastaje kortikalna deformacija vizuelnog prostora - kortikalna magnifikacija. 9. Primarni vizuelni korteks - građa Ima površinu oko 15 cm² a debljina slojeva neurona iznosi oko 2 mm. U njemu postoji 6 slojeva neurona ali su horizontalno raspoređeni. Broje se od površine u dubinu, pri čemu je četvrti sloj, koji je posebno značajan izdeljen na podslojeve A, B, C, a podsloj C na α i β 10. V1 - kolumne i hiperkolumne Kolumna je osnovna organizaciona jedinica u vizuelnom korteksu, vertikalni stubid neurona koji prolazi kroz svih 6 slojeva. Hiperkolumna je skup susednih kolumni, to je viša funkcionalna jedinica u kojoj je projektovan jedan mali deo retine da bi se tu kompletno obradio događaj na retini. Ona je opremljena svim potrebnim ečpementima za identifikovanje forme, boje pokreta i položaja. 11. Vrste i karakteristike delija u vizuelnom korteksu Glavni tipovi delija su: proste delije složene (kompleksne) delije hiperkompleksne delije Dve osnovne grupe prostih delija - detektori ivica i detektori linija Kompleksne - receptivno polje j evede nego kod prostih delija. Nemaju suprotn eprocese u centru i na periferiji. Snima se promena pozicije stimulusa, tj. pokret i to u određenom pravcu Hiperkompleksne delije se nalaze u sekundarnom vizuelnoim korteksu. Imaju raznolike osobine, nedovoljno ispitane. Postoje višeg i nižeg reda. 12. Sekundarni vizuelni korteks nadovezuje se na primarni. na preseku se pokazuju pruge: blede, tamne i tamne debele. Blede pripadaju sistemu opažanja oblika. Tamne pripadaju sistemu viđenja boje. Tamne debele pripadaju sistemu stereo-viđenja.

13. Jang - Helmholcova teorija Psihofizički nalazi - sve boje se mogu napraviti od tri primarne boje Fiziološka pretpostavka - postoje tri vrste čepida: crveno (R), zeleno (G), plavo (B) Hromatski efekat - angažovanje sva tri receptora u manjem ili vedem stepenu Ahromatski efekat - (belo-sivo) - podjednako angažovanje sva tri receptora 14. Heringova teorija – postoje tri receptora, drugačiji nego Helmholcovi – svaki receptor je odgovoran za par oponentnih (suprotnih) osnovnih boja • crveno-zeleni receptor RG • plavo-žuti receptor BY • belo-crni receptor WBk – hemijska sinteza (anabolički procesi u receptoru) generiše jednu boju u paru – hemijska analiza (katabolički procesi u receptoru) generiše drugu boju u paru crvena/žuta /bela • postojanje ovakva tri receptora objašnjava postojanje 4 osnovne hromatske boje (i dve ahromatske) 15. Teorija Kristine Led Frenklin Evoluciono stanovište – razlikovanje svetlosti (prvo štapidi) – razlikovanje 2 boje • čepidi za žuto - 'dugotalasni‘ i plavo - ‘kratkotalasni‘ – nijanse u opažanju boja • iz čepida za žuto - čepidi za crveno i zeleno • Dobro objašnjava slepilo za boje – slepilo za crveno-zeleno češde nego žuto-plavo • Problem: – 3 vrste čepida u oku 16. Šta je Purkinjeov fenomen? Purkinje je primetio da se boje po svetlini drugačije doživljavaju nodu. najvidljiviji deo spekra po danu crveno-žuti, pri zatamnjenju postaje plavo-zeleni. Pretpostavlja se da je to prelaz sa opažanja čepidima na opažanje štapidima 17. Teorija Hurviča i Džemisonove 'mirenje' Helmholca i Heringa • Teorija oponentnih procesa (Hurvič i Džemisonova, 1974) – Percepcija boja u 2 faze prva faza: 'Helmholc' • receptori: α, β, γ (to su B, G, R) druga faza: 'Hering' • bipolarne delije: BY, RG, WBk

delije prvog sloja utiču na aktivnost delija drugog sloja: • ekscitacijom (+) • inhibicijom (-) 18. Psihološki atributi oseta vida (kvalitet, svetlina, zasidenost) Kvalitet je osnovn akarakteristika boje koja odgovara za njeno razlikovanje a klasifikovana je po mestu na spektru Svetlina je intenzitet oseta vida Zasidenost je dimenzija čistode boje