ČULNI SISTEM ORGANAČULNI ORGANI

Preko čula čovek stiče sliku o svetu oko sebe.ČULO se sastoji od:

1. čulnog organa koji prima draži2. osećajnog nerva koji provodi nadražaj, i3. nervnog centra u CNS-u (Centralnom Nervnom Sistemu) gde nastaje osećaj

nervni centar u mozgu osećajni nerv

ČULO

Čulni organi su organi koji primaju draži iz spoljašnje i unutrašnje sredine.

Osnovna jedinica građe čulnih organa je čulna ćelija. Čulna ćelija ili receptor je prijemnik draži. Čulne ćelije imaju kraći ili duži nastavak za prijem draži. Postoji četiri grupe receptora:

1. mehanoreceptori - (primaju mehaničke draži npr.dodir, pritisak)2. termoreceptori - (primaju termičke draži npr. toplotu i hladnoću)3. hemoreceptori - (primaju hemijske draži npr. registruju ukus i miris)4. fotoreceptori - (primaju svetlosne draži)

Čulni organi se nalaze:1) u koži

a) čulni organi za dodirb) pritisakc) toplotu/hladnoćud) bol

2) u sluzokožia) čulni organi za mirisb) ukus

3) u mišićimaa) čulni organi duboke osetljivosti

4) u glavia) čulni organi za vidb) sluhc) ravnotežu

1

čulni organ(sastoji se od čulnih ćelija ili

receptora)

ČULNI ORGANI KOŽE

U koži se nalaze gusto raspoređeni receptori čulnih organa i završeci osećajnih nerava.

Čulni organi kožea. čulni organi za dodir i pritisakb. za bolc. toplotud. hladnoću, i

a. Čulni organi za dodir i pritisak To su sitna telašca obavijena opnom, a između njih se granaju

završeci osećajnih nerava. Nalaze se ispod pokožice, u krznu. Najviše ih ima na jagodicama prstiju, na dlanovima i usnama. Kod slepih osoba čulo dodira donekle zamenjuje izgubljeni vid.

b. Čulni organi za bol To su posebni nervni završeci. Nalaze se u koži i sluzokoži. U koži postoji više receptora za bol nego za dodir.

c. Čulni organi za hladnoću Nalaze se odmah ispod pokožice. Najviše ih ima na leđima, grudima i oko pojasa.

zatvori vrata, promaja je, nemoj da mi nazebu krsta

d. Čulni organi za toplotu Nalaze se dublje u koži. Najviše ih ima na usnama i obrazima.

imam temperaturu, gore mi obrazi,…vrele usne

Ne postoje posebne čulne ćelije za svrab, golicanje i treperenje kože. o Svrab se oseti preko receptora za bolo Golicanje se oseti preko receptora za dodiro Treperenje kože se oseti preko receptora za pritisak

ČULNI ORGANI DUBOKE (mišićne)OSELJIVOSTI I UNUTRAŠNJE OSELJIVOSTI

Čulni organi duboke (mišićne) osetljivosti su posebne čulne ćelije u mišićima, tetivama i zglobovima. Zahvaljujući njima čovek je svestan položaja delova svog tela u prostoru, i snage u mišićima kojom

može da obavi neki rad.

Čulni organi unutrašnje osetljivosti su posebne čulne ćelije koje se nalaze u zidovima unutrašnjih organa. Istezanje unutrašnjih organa doživljavamo kao bol, a taj bol može biti pokazatelj oboljenja tog

unutrašnjeg organa.

2

pokožica

krzno

ČULO MIRISA

ČULO MIRISA je čulo jednostavne građe a sastoji se od:1) organa čula mirisa - to su mirisne ćelije (receptori) koje imaju treplje,

a nalaze se u sluzokoži, u gornjem delu nosne duplje - kada udahnemo vazduh kroz nozdrve čestice mirisa dospevaju do vlažne

sluzokože i tu se rastvaraju i nadražuju treplje mirisnih ćelija

2) osećajnog nerva - to je mirisni nerv koji provodi nadražaj

3) centra u mozgu - to je centar za miris u mozgu gde nastaje osećaj mirisa

ČULO UKUSA

ČULO UKUSA je čulo jednostavne građe a sastoji se od:1) organa čula ukusa - to su kvržice u sluzokoži jezika,

2) osećajnog nerva - provodi nadražaj od kvržica do centra u mozgu

3) centra u mozgu - to je centar za ukus u mozgu gde nastaje osećaj ukusa

Čovek razlikuje 4 vrste ukusa:o gorkoo kiseloo slanoo slatko

Ljuto se oseti preko receptora za bol.

3

gorko

kiselo

slano

slatko

ČULO VIDA

Čulom vida čovek prima oko 80% utisaka iz spoljašnje sredine.

Oči su parni organi čula vida. Sastoje se od pomoćnih i glavnih delova.

Pomoćni delovi oka su: obrve - sprečavaju slivanje znoja sa čela na lice

očni kapci - štite oko, - sa spoljne strane kapci su pokriveni kožom, a sa unutrašnje obloženi sluzokožom,- na spoju kože i sluzokože nalaze se trepavice

suzne žlezde - nalaze se u spoljašnjem delu očne duplje, u gornjem uglu - luče suze- suze spiraju prednji deo očne jabučice, slivaju se u

unutrašnji deo oka, a deo suza odlazi u nosnu duplju kroz suzno-nosni kanal

očni mišići - pokreću očne jabučice, i to obe u istom smeru

vežnjača

Glavni delovi oka su: očna jabučica – nalazi se u očnoj duplji i u njoj se nalaze čulne ćelije koje primaju svetlosne draži.

očni nerv - prenosi svetlosni nadražaj do centra za vid, u mozgu, i tu nadtaje osećaj vida.

4

Očna jabučica je složene građe.

Beonjača je spoljni omotač očne jabučice, a o sa prednje strane prelazi u rožnjaču. Rožnjača je providna.

Ispod beonjače nalazi se sudovnjača, središnji omotač, – ona sadrži splet krvnih sudova i mrke pigmente ćelije koje u oku stvaraju uslove mračne komore.

o Sa prednje strane sudovnjača prelazi u cilijarno telo i dužicu (drugačije šarenica, iris). Dužica daje oku boju i poput otiska prsta, i dužica je različita kod svakog čoveka.

o U sredini dužice nalazi se zenica – kružni otvor.

o Dužica sadrži mišiće koji dovode do sužavanja ili širenja zenice, u zavisnosti od jačine svetla – kao blenda na fotoaparatu. Pri jačem svetlu zenica se sužava (štiti unutrašnjost oka), a pri slabijem osvetljenju zenica se širi.

Iza dužice se nalazi sočivo. Sočivo je providno, elastično i dvogubo ispupčeno. o Sočivo može da menja oblik, usled delovanja cilijarnog tela, a u zavisnosti od

toga da li gledamo predmete u blizini ili u daljini. Ovo refleksno prilagođavanje sočiva (izoštravanje slike) naziva se akomodacija oka.

Ispod sudovnjače nalazi se mrežnjača, unutrašnji omotačo sadrži 125 miliona ćelija osetljivih na svetlost –fotoreceptora

o postoje dve vrste fotoreceptora: štapići i čepići

o čepići - ima ih oko 5 miliona, služe za snalaženje u mraku i uglavnom se nalaze u žutoj mrlji - žuta mrlja se nalazi na zadnjem polu očne jabučice, na mestu gde se sabiraju svetlosni

zraci i u njoj se stvara jasan lik gledanog predmeta i ona omogućava raspoznavanje boja.

o štapići – ima ih 120 miliona, služe za snalaženje po danu o produžeci nervnih ćelija koje se nastavljaju na čepiće i štapiće obrazuju očni nervo mesto na kome očni nerv napušta očnu jabučicu naziva se slepa mrlja, i to je jedino mesto gde

nema fotoreceptora

Unutrašnjost očne jabučice ispunjava staklasto telo – to je providna, pihtijasta supstanca.

Svetlosni zraci prolaze kroz providne delove oka (rožnjaču, zenicu, sočivo i staklasto telo)prelamaju se i sabiraju na mrežnjači.

Na mrežnjači nastaje lik predmeta, a on je umanjen i obrnut.

5

beonjača

sudovnjača

dužica

sočivo

cilijarno telo

mrežnjača

staklasto teložuta mrlja

OBOLJENJA, MANE I NEGA OKA

Kratkovidost je mana oka kada se jasno vide samo predmeti koji su u blizini, a udaljeni predmeti su nejasni. Kod kratkovidih osoba očna jabučica je izdužena. Svetlosni zraci padaju ispred mrežnjače i rasipaju se, pa je slika nejasna. Ovaj nedostatak se ispravlja naočarima sa konkavnim (udubljenim) staklima ili sočivima.

Dalekovidost je mana oka kada se jasno vide samo predmeti koji su u daljini, a bliži predmeti su nejasni. Kod kratkovidih osoba očna jabučica je skraćena. Svetlosni zraci padaju iza mrežnjače . Ovaj nedostatak se ispravlja naočarima sa konveksnim (ispupčenim) staklima ili sočivima.

Razrokost je poremećaj u položaju očnih jabučica (kao da oko luta). Javlja se u ranom detinjstvu i obično je praćena visokim stepenom kratkovidosti ili dalekovidosti.

Staračka dalekovidost se javlja posle 45.godine života. Javlja se zato što očno sočivo gubi elastičnost pa se smanjuje mogućnost akomodacije oka. Da bi se dobro videlo koriste se naočare za blizinu.

Slepilo za boje je poremećaj kada čovek ne razlikuje boje. Ovaj poremećaj je urođen. Veoma je retko da čovek ne raspoznaje ni jednu boju, i to je potpuno slepilo za boje. Ovakve osobe vide

svet oko sebe kao crno bele senke. Češće se javlja delimično slepilo za boje ili daltonizam. Češće se javlja kod muškaraca. Najčešće mešaju

crvenu i zelenu boju, a ređe plavu i žutu.

6

normalno oko

kratkovido

dalekovido

konkavno sočivo

konveksno sočivo