CREVNI SISTEM

Zadnje crevo-Intestinum

U intestinumu se odigravaju najvazniji procesi hemijskog razlaganja hrane,apsorpcija hranljivih materija,resorpcija vode i stvaranje fecesa.

Prednji deo creva smesten iza zeluca je TANKO CREVO-INTESTINUM TENUE,pa potom DEBELO CREVO-INTESTINUM CRASSUM.

Ovakva podela je posebno karakteristicna za tetrapodne kicmenjake. U tankom crevu se razlaze hrana i vrsi se apsorpcija hranljivih supstanci, dok se u debelom crevu vrsi resorpcija vode,stvaranje i izbacivanje fecesa.

INTESTINUM TENUE cine DVANAESTOPALACNO CREVO-DUODENUM i ILEUM.

U duodenum se ulivaju sekreti ANEKSNIH ZLEZDA, tj. JETRE-HEPAR i GUSTERACE-PANKREAS.Kod sisara postoji i sredisnji deo JEJENUM.

INTESTINUM CRASSUM cine COLON i zavrsno ili PRAVO CREVO-RECTUM koje se uliva u KLOAKU ili se zavrsava ANALNIM OTVOROM.

Prednji delovi intestinuma su obicno sa znatno manjim

promerom u odnosu na zadnje delove.

Osnovni uslov efikasne apsorpcije hrane je velika povrsina

unutrasnjeg zida intestinuma. I ovo je kod kicmenjaka postignuto

na tri nacina a najcesce njihovom kombinacijom.

Kod svih grupa unutrasnji sloj (tunica mucosa) formira ogroman

broj izrastaja mikroskopske velicine koji su u obliku grebena

(primitivni oblik) ili prstolikih tvorevina (villi).

Druga grupa diferencijacija obuhvata

i sledeci sloj (tunica submucosa).

,cesto u obliku brojnih prstenastih

mabora mikroskopske velicine; kod

ptica i sisara to su Kerkringovi nabori.

Treci nacin ukljucuje morfoloske

adaptacije kao sto su :

1. spiralni izduzeni nabori mukoze ,

2. izrastaji intestinuma

3. izduzen nabor intestinuma

4. veoma izduzen i izuvijan

intestinum.

Naše tanko crevo je deo digestivnog trakta koji je povezan sa želucem i

debelim crevom. Ono je elastično, meko crevo od mišića i mukozne

membrane, koje je čvrsto uvijeno i smešteno u donji deo stomaka.

Može da bude dugačko oko 6 m. Početni deo tankog creva je

dvanaestopalačno crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a u koji se ulivaju

odvodi jetre i pankreasa, pričvrćcen je za abdomen pomoću trbušne

maramice.

U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime.

Sluz kao omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.

Tanko crevo (intestinum tenue)

Kod Amniota granica izmedju tankog I debelog creva je obelezena SLEPIM CREVOM-COECUM . Kod ptica slepo crevo je parno. Krokodili medju gmizavcima ,a medvedi i krezubice medju sisarima nemaju slepo crevo . Ostale Amniote imaju jedan coecum. Funkcije coecuma su povecanje povrsine creva,uskladistavanje hrane,fermentacija i koncentracija vitamina. U slepom crevu biljojednih ptica i sisara pod dejstvom crevnih bakterija vrsi se razlaganje celuloze. Kod biljojeda slepo crevo je veliko, a kod mesojeda kratko. Slepo crevo konja je velicine zeluca.

Uopste uzevsi,herbivore-biljojedi imaju duzi crevni trakt od karnivora-mesojeda.

Duzina intestinuma ,posebno prednjeg dela ,je razlicita i zavisi pre svega od vrste hrane ,potrebne kolicine enzima koje stvara epitel intestinuma ,kao i vreme razlaganja hrane ovim enzimima ,a takodje i od posebnih “zahteva” metabolizma vode kod nekih grupa.

Jetra(hepar) je jedna od najvecih

viscelarnih organa kicmenjaka. Kod vecine

jetra je podeljena na dva reznja ,sa

izrazitom varijabilnoscu u njihovom obliku I

polozaju u nekim grupama,pa cak I

izmedju jedinki iste vrste.

Jetra I zucni mehur nastaju od jedne ili

dve divertakule creva u nivou buduceg

duodeuma . U najvecem broju slucajeva

,od zadnjeg izrastaja nastaje zucni mehur

dok se jetra razvija od prednje evaginacije

creva. Jetra je pokrivena celomskim

epitelom.

Jetra (hepar)

Primarna funkcija jetre je sekretna, i ti

sekreti se sastoje od zucnih soli i

ucestvuju u procesima emulgacije masti.

Zuc se iz jetre odvodi hepaticnim

kanalima ,i na tom putu moze postojati

zucni mehur ( ductus cystici) u kome se

zuc deponuje I koncentruje. Izvodni kanali

zucnog mehura prazne se u hepaticni

kanal,koji se od tog mesta naziva

zajednicki hepaticni kanal ( ductus

choledochus). Ovaj kanal se izliva u

duodeum –dvanaetopalacno crevo.

Zucni mehur ne postoji kod nekih

Teleostei ,kao i kod nekih herbivornih

ptica i sisara.

Jetra ima i drugih f-ja : sinteza i

deponovanje glikogena ,zatim sinteza

lipida i proteina plazme .

Pankreas je zlezdani organ karakteristican za kicmenjake. Sastoji se od egzokrinog dela koji stvara digestivne enzime kao i od endokrinog dela.

Pankreas se uvek nalazi na putu jetrinog portinog sistema, izmedju mesta polaska sudova ovog sistema ( sa zida duodeuma,zeluca islezine) i jetre. Time je obezbedjeno da velika kolicina apsorbovanih hranljivih supstanci,kai i neki gastrointestinalni hormoni,prolaze krooz pankreas.

Kod vecine kicmenjak

pankreas je kompaktan

organ koji se najcesce

nalazi u mezenteri,u blizini

zeluca,dorzalno u odnosu

na intestinum

Gusteraca (pankreas)

Druga glavna funkcija čovekovog

pankreas je da proizvodi osnovne

hormone insulin i glukagon.

Oni se stvarju u grupama ćelija pankreas

koje se nazivaju Langerhansova ostrvca.

Glukagon podiže nivo šećera u krvi,

ubrzavajući lučenje glukoze u krv, dok

insulin snižava nivo šećera, stimulišući

tkiva da crpe glukozu iz krvi.

Kada zajedno rade, ovi hormoni

kontrolišu količinu energije u telu. Ako se

desi bilo kakav disbalans u količini ovih

hormona, dobija se dijabetes, bolest koja

potencijalno ugrožava život.

KLOAKA

Kod Elasmobranchii,gmizavaca,ptica i

Monotremata,prednji deo kloake je

podeljen urorektalnim naborom na

dve komore: COPRODEUM i

URODEUM. Crevo se otvara u

coprodeum,a urinarni i genitalni

izvodni kanali u urodeum. Zavrsni deo

kloake-PROKTODEUM ostaje ne

podeljen.

To je zadnji deo creva u koji se

ulivaju urinarni i genitalni izvodni

kanali. Javlja se tokom

embrionalnog razvica kod svih

kicmenjaka I formira se od

prosirenog zavrsnog dela creva

koji je oblozen endodermom

,izuzev zavrsmog dela koji je od

ektoderma.

Kod Amphibia kloaka je izgradjena od proktodeuma. To je ektodermalna invaginacija.

Medju sisarima kod Theria urorektalni nabor se tokom embrionlnog razvica produzava unazad do membrane koja odvaja kloaku od spoljasnje sredine.

Ovim je kloaka podeljena na dorzalni deo- RECTUM koji se analnim otvorom izliva u spoljasnju sredinu, i ventralni deo- SINUS UROGENITALIS koji se zasebno otvara.

Kod zenki Primates,Insectivora i nekih Rodentia urogenitalni sinus se uzduzno predvaja na urethru i vaginu koje se zasebno otvaraju na dnu plitkog vestibuluma koji se moze smatrati kratkim urogenitalnim sinusom.

Kloaka se potpuno redukovala kod Cyclostomata.Actinoptergii I Eutheria. Kod njih se crevo otvara zasebnim otvorom,a genitalni I urinarni izvodni kanali zasebno ili zajednickim odvodom (urogenitalni sinus).