Ivan Antić

Fizika svesti

Registrovano u JAA -Autorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

© Copyright: 2019. by Ivan AnticAll rights reserved.

ISBN-13: 978-1978163546ISBN-10: 1978163541

2

SADRŽAJ

UvodPrvi deo

Svest u neorganskom svetuKvant i kvantno poljeKvantno polje je prostor u kome je samojedna čestica – nema mnoštvaTrenutnost omogućava svekolikokretanjeSveopšte kretanje stvara energijuSvest u čovekovom teluSvest izvan tela i uloga mozgaSvest i vreme kroz dimenzije prirodePrincip kruženja svesti od božanskog dočoveka i natragUnutarnja čula i natčulno opažanjeSvest i fizika kvantnog polja - etraParalelne stvarnosti i dimenzije prirodeJedino moguće kretanje jeste kretanjekroz paralelne stvarnostiPar primera nadmoći svesti nad fizičkomstvarnošćuSvest bira stvarnostTrenutnost i sve paralelne stvarnosti jesujedna ista stvarnostMaterija postoji zato što je beskrajno bržaod svetlostiZaključci prvog dela

Drugi deoSvest u organskom svetuIspoljavanje božanske svesti o sebi krozkosmos, život i događajeSvest kao elementi i mineraliSvest kroz biljke usavršava percepcijuŽivotinje usavršavaju percepciju krozkretanje i osnovno delovanjeČovek usavršava percepciju kroz dramusvog životaDrama ljudskih života sažima informacijeo postojanju u smisao o postojanjuPrincip prinude na svest u procesuinkarnacijeSuprotnost između prinude i svrhe životastvara svu civilizaciju i kulturu

3

Nema svesti bez dobrote i ispravnostiSvest i veštačka inteligencijaZaključci drugog dela

Treći deoČovek je svesni subjekt organskog i neor-ganskog svetaInkarnacija duše kroz višu i nižu svestčovekovog umaPrestanak inkarnacije i ’povratak’ svestiduše sebi samojSinhronicitet je svesno spajanjeparalelnih stvarnostiFizika samospoznaje svestiVraćamo se božanskom istim putemkojim smo se i udaljili od njegaEtika samospoznaje svestiFiziologija samospoznaje svestiZaključak trećeg dela

4

UVOD

Pitanje šta je svest još uvek nije dobilo konačan odgovor, ni u nauci ni ufilozofiji, još manje u religiji. Situacija je čudna. Svešću otkrivamo svet i nalazimo odgovore na svapitanja, a o samoj svesti znamo najmanje. Nauka je prva zadužena da odgovori napitanja o svetu i prirodnim zakonima, ali ona ne daje odgovor na pitanje šta jesama svest, već samo neke delimične opise kako svest deluje. Stav nauke o svestijeste da je ona posledica rada neurona, primanja i obrade velikih količinapodataka i sposobnost opažanja, pamćenja i učenja. Uglavnom se baviposledicama svesti, a ne njenom suštinom. Ukratko, priča o životu i svesti na univerzitetima se predaje ovako: nekadadavno iz ničega dogodilo se nešto, kao velika eksplozija iz koje je nastao kosmos isvi elementi; oni su se vremenom slučajno sudarali tako dugo dok nisu stvorilivelike grudve koje su postale planete; na njima su se molekuli opet slučajnosudarali toliko dugo dok se slučajno nisu složili u oblik koji je mogao sam da sekreće; i taj oblik se kretao i prilagođavao i evoluirao, od jednoćelijskog organizma,preko višećelijskog, u sve složenije oblike života dok nije izašao iz mora i naseliokopno, razvijao udove sve dok nije stvorio ruke i postao majmun. I onda je jedanmajmun slučajno postao čovek. Kažu da se to dogodilo nekom greškom u deobiDNK, ili kada je naučio da koristi oruđe i oružje, kada je neku veliku koskuupotrebio da njome razbije glavu drugom majmunu. Budući da nismo ni danasmnogo odmakli u evoluciji od majmuna, zato smo ovako nesavršeni, nesposobnii destruktivni, da smo na dobrom putu da uništimo planetu na kojoj živimo. Tako se o postanku života uči na Kembridžu i Oksfordu. Međutim, na tim istim univerzitetima se takođe uči kvantna fizika kojaobjašnjava i dokazuje da u osnovi prirode ne postoji materijalni svet već je to svesamo polje energije, veliko informativno polje u kome je sve povezano u velikojedinstvo izvan vremena i prostora, u kome sve subatomske čestice međusobnokomuniciraju, trenutno i nezavisno od prostora i vremena. Ukratko, sve što jekvantna fizika do sada otkrila i dokazala jesu dve činjenice: prva, da je u osnoviprirode elektromagnetizam, da je sve energija, i drugo, da je ona zapravoinformaciono polje, a to znači svesno polje. Zato su neki naučnici počeli daspominju kvantnu svest ili kvantni um.1

Takođe se na istim univerzitetima uči i biologija koja jasno otkriva da sedeoba DNK obavlja pomoću proteina, a kôd za stvaranje proteina nalazi se usamoj DNK. Ima bezbroj takvih primera u biologiji koji dokazuju da je Darvinovaevolucija nemoguća i da postoji samo prilagođavanje organizama okolini. Zbogtakvih dokaza je nastalo pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Odgovor nije dat jerje jasno da je sve to nastalo inteligentnim dizajnom, od strane svesti koja je uosnovi svih pojava i života. Ukratko rečeno, sva strogo naučna istraživanjadokazuju da je u osnovi samoga postojanja i razvoja života svest, da je životnastao iz svesne namere, i ne postoji ni jedan jedini dokaz da je svest nastala

1 Dr. sc. Amit Goswami, Bruce H. Lipton, Gregg Braden, Rupert Sheldrake, Fritjof Capra…

5

kasnije, još manje slučajno, iz samoga života, kao posledica života i njegovog raz-voja. Priroda svesti je takva da nikada ne može da nastane iz nečega što jenesvesno. Potvrdu da je svest u osnovi stvaranja imamo u svim naučnimčinjenicama.2 Sami naučnici su izračunali da kosmos nije dovoljno star da binasumičnim sudaranjem čestica mogla da nastane DNK ili bilo koja ćelija. To bibilo isto kao kada bismo očekivali da majmun na velikom smetlištu punomraznih elemenata nasumičnim bacanjem tih elemenata sastavi avion, Boeing 747Jumbo Jet. Međutim, i dalje se na univerzitetima uči da je taj Darvinov majmunzaista sastavio Jumbo Jet i celu savremenu civilizaciju. Kao da postoje dve nauke, jedna ezoterična i tajna, samo za posvećenuelitu, koja skriva prave dokaze, i druga javna ili mejnstrim nauka za prost narod,koja umesto pravih činjenica i dokaza nudi majmune i detinjaste nazive (BigBang, kvantna supa), koja se sastoji od ubeđenja a ne od dokaza. Ukratko,situacija u svetu je takva da izgleda kao da se neko veoma trudi da sakrije pravuprirodu svesti od javnosti. Osnovna tema ove knjižice jeste da pruži što jednostavniji opis kako svestkvantnog polja oblikuje stvarnost svakog trenutka i u svemu, da dokaže da jesvest sámo postojanje, i kako ta svest nije različita od naše najdublje svesti o sebi,naše duše. Svrha joj je da na najjednostavniji način pruži uvid u prirodustvarnosti prema kojoj svest koja omogućava sámo postojanje i život jeste istasvest koju mi individualno koristimo u svojoj glavi za spoznaju postojanja iživota. Naš um je tačno između svesti i postojanja, zato može da ih spaja, ali irazdvaja. Zato što su svest i postojanje jedno isto, postojanje može da bude celoosvešćeno i svest se iskušava kroz postojanje; sav život se sastoji iz percepcije iučenja, naše biće je celo dizajnirano za percepciju i učenje kroz rad (karmu). Zatose svest i postojanje u potpunosti sreću i prepoznaju samo u čovekovom biću iumu. Takođe pravu prirodu svesti nije moguće razdvojiti od prave prirode našeduše. Zato ćemo ovde govoriti o svesti duše. Pitanje duše je neodvojivo od pitanjasvesti. Ako njih odvojimo, onda se odvajamo i od pitanja suštine postojanja. To jeosnovni razlog zašto tako teško dolazimo do odgovora o postojanju, o svesti i oduši. Razumevanje svesti, postojanja i naše duše ne može biti odvojeno. Drugimrečima, ne možemo živeti u svetu na jedan način, biti svesni na drugi, a premasvojoj suštini se odnositi na neki treći način. Pitanje svesti naše duše jeneodvojivo od sveta u kome živimo. Naše postojanje je tačno toliko neautentičnokoliko samo udaljeni od svesti naše duše. Našu priču započećemo od najapstraktnijeg opisa otkrića kvantne fizike izavršiti je prepoznavanjem tih uvida u svakodnevnom životu, svuda oko nas, i unama. Za razliku od biocentrizma Roberta Landze,3 koji takođe otkriva da je svestu osnovi postojanja, ali njenu svrhu vidi samo do biološkog života, ovde ćemopokazati da svest doseže do višeg nivoa, do svih nivoa, do celovite ličnosti

2 O tome se možete obavestiti u delu Stephen Meyer-a: Signature in the Cell: DNA and the Evidencefor Intelligent Design, kao i u delu nobelovca Francis-a Crick-a: Life Itself: Its Origin and Nature.3 Biocentrism: How Life and Consciousness are the Keys to Understanding the True Nature of theUniverse, by Robert Lanza and Bob Berman, 2010.

6

čovekove, do njegove samospoznaje. Nema mnoštva svesti, svest je jedna ista usvemu, ona se samo deli i individualno koristi u svim aspektima postojanja. Ako sve to uzmemo u obzir postaće nam odmah jasnije tri stvari u vezisvesti. Prva je ta da se njena suština gubi u prevodu termina koji se odnose na nju,koriste se različiti termini za označavanje svesti, negde se naziva umom, negdeduhom. Dipak Čopra (Deepak Chopra) praktično razlikuje um, materiju i duh, pritome njegov termin 'duh' objašnjava najbliže onome što ovde smatramo podsvešću, a to je univerzalno polje iz koga sve izvire. Svest o kojoj ovde govorimotakođe se negde naziva i 'kvantni um', zato što odgovara kvantnom polju koje jezajednički izvor i osnova sveg postojanja. Zajedno sa gubljenjem značenja suštine svesti pogrešnom i različitomupotrebom termina u različitim jezicima, skriva se istina i o čovekovoj suštini iliduši. Duša se negde predstavlja kao astralno telo čovekovo, kao psihička energijakoja je vezana za emocije i sećanja, koja je fini proizvod tela, i da je duh iznadduše. Istina je međutim, da je čovekova suština, duša, upravo ta ista, najvišabožanska svest koja sve omogućava, ona je njen individualni izraz. Pitanje očovekovoj suštini trebalo bi da bude zajednički cilj svih nauka. U praksi je dalekood toga. Kao odgovor na pitanje šta je čovekova suština nauka uglavnom dajemnogo manje i trivijalne odgovore, ljudi se ubeđuju da su nebitni i nevažni,slučajni proizvodi prirode, na rubu neke od bezbroj galaksija, da su samo telo kojese rađa i umire. Religije nam našu suštinu prikazuju preko teologije i njenihbogova i demona, ili je otvoreno proglašavaju iskonski grešnom. Treća stvar koja postaje jasna, zašto ovakva suština svesti i duše ostajeskrivena od javnosti, jeste opšte poznata činjenica da univerzitetima,obrazovanjem, naukom i medijima rukovode centri moći i interesi njihovih veli-kih korporacija. Njihovi interesi su svima poznati, a oni se zasnivaju na eks-ploataciji prirode i ljudi. Kada bi svim ljudima bila jasna jedinstvena, zajednička iuniverzalna priroda svesti koja povezuje sve nas, sve naše duše, koja omogućavasam život i tako sve nas povezuje sa prirodom, ko bi onda išao u rat zbog profitabankara, ko bi uništavao prirodu, ko bi mrzeo svog brata i suseda, ko bi tako lakozaboravio i odbacio svoju svest i svoju suštinu sledeći svoje zablude, medijskupropagandu i manipulaciju? Koliko bi tada bilo manje nerazumevanja i sukobameđu ljudima! Jedinstvena osnova svesti tek tada bi se kroz svakog čovekaindividualno izražavala svojim punim potencijalom i ovaj svet bio bi raj.

Dakle, reći ćemo već na početku, zaključak ove knjige jeste da svest i sámopostojanje kakvo jeste u svakom trenutku, ovde i sada, jesu jedna ista stvar, svest jesâmo postojanje i postojanje je sâma svest. I oni su zajedno naša suština. Kako bidrugačije i moglo da bude? To nisu tri odvojene stvari, niti tri odvojene stvarnosti,svest kao nešto u nama sa čime mi otkrivamo postojanje koje je nešto spolja anaša suština nešto sasvim treće, već su jedna ista stvar, i jedna ista stvarnost,koju naš um veštački i prividno razdvaja, na svest koja spoznaje i svet koji sespoznaje, na subjekat i objekat. To jedinstvo samo izgleda različito kada ga umposmatra kao različito, kao grubi svet objekata spolja, i kao fina i neuhvatljivasvest iznutra, i zato mu naša suština vazda ostaje nepoznata.4

4 Prema učenju Hermesa Trismegistosa, "ništa nije samo spolja, niti je išta samo iznutra, sve što jespolja iznutra je"; "kako je gore tako je dole, kako je dole tako je gore". To isto su nedavno naučnici

7

Čovek je nesvestan samo zato jer ne živi stvarnost da su njegova svest ipostojanje jedno isto. Koliko nije svestan sebe toliko nije svestan ni postojanja, izato je destruktivan. Sve što je pozitivno i konstruktivno nastaje iz jedinstvasvesti i postojanja, iz čovekovog razumevanja tog jedinstva. Čovek razumepostojanje samo ukoliko ga razume kao svest. Postojanje čovek nikada nećerazumeti dok ga smatra za nešto nesvesno. Samo um razdvaja svest i postojanje, izato samo on može da prepozna njihovo jedinstvo.

Um je, međutim, neutralan, on je fina sposobnost stvaranja virtuelnerealnosti, on je spoj spoljašnjeg i unutarnjeg u našem biću, on kao neutralan samokoordinira opažanjem naših čula i može da izvodi zaključke o opaženom, on stojina ulazu naše percepcije i odlučuje šta će ući a šta neće, i šta će izaći. Zapravo on,zato što je neutralan, ne odlučuje sam kako hoće, po nekoj svojoj slobodnoj volji,objektivno i tačno, već kako je naučen da odlučuje. Na Oksfordu, između ostalog.Obrasci, predstave ili paradigme uma su ono što odlučuje šta će proći kroz um ikoliko. Paradigme koje uslovljavaju um se stalno stvaraju i usađuju u um, nekespontano, ali mnoge i namerno. Poznato je da je oduvek postojala manjina koja jekontrolisala većinu ljudi. Ta manjina je to činila pomoću paradigmi i ubeđenja.Ranije su ta ubeđenja oblikovana religijama, mitovima o božanskom činustvaranja sveta i čoveka. U novijem dobu ista priča je preoblikovana usavremeniji oblik, u popularnu nauku učenjem o 'velikom prasku' i majmunu kojije nekom greškom i slučajno postao čovek. Neko se danas veoma trudi da ljudestalno drži u virtuelnoj realnosti, u simulakrumu i simulacijama,5 u umu koji jesvestan samo tela i logike materijalnog opstanka, umu koji je stalno okupiranlažnim vrednostima i strahom, odvojenog od pravog značenja svesti i duše, odsamoga postojanja.

Srećom, autor ove knjige nije učio na Oksfordu (koji zastupa svetovniaspekt nauke) ni na Kembridžu (koji zastupa crkveni aspekt nauke) pa će ovdemoći da iznese svoj uvid o prirodi svesti koji je zasnovan na njegovom sops-tvenom iskustvu kroz četiri decenije prakse (budističke, za zen) meditacije idirektnoj (vantelesnoj) spoznaji iz viših dimenzija: da su svest i postojanje jednoisto, da su temeljni fizički zakoni povezani sa čovekovom svešću, da je suštinačovekova zapravo ishod i suština cele prirode. Te dve suštine su povezanečovekovom samosvešću i delovanjem. Stoga glavni cilj ove priče jeste da nanajjednostavniji način poveže suštinu prirodnih zakona sa suštinom čovekovom.Sve zablude ljudske i svi problemi na ovom svetu počivaju samo na zabludi da sute dve suštine različite. One su jedna suština: naša božanska suština.

neurolozi i astrofizičari otkrili, da najdalji prostori kosmosa izgledaju isto kao najdublji prostorinašeg mozga; galaksije su međusobno povezane na isti način kao neuroni našeg mozga, broj im jeveoma sličan, možda istovetan. O tome videti članak: The Quantitative Comparison Between theNeuronal Network and the Cosmic Web u časopisu Frontiers in Physics, 16 November 2020.5 Jean Baudrillard: Simulacra and Simulation, University of Michigan Press 1994.

8

Prvi deo:SVEST U NEORGANSKOM SVETU

Svest omogućava postojanje na trostruk način. Njeno trojstvo je davnoprepoznato u nauci sankhye i nazvano je guna. Ima ih tri, sattva, rađas i tamas.Prema tom ispoljavanju organizovano je izlaganje u ovoj knjizi.

- tamas - fizički svet (res extensa) - uključuje sve elemente neorganskeprirode, ali i više dimenzije prirode, astralni i mentalni svet i njima pripadajuća(unutarnja) čula sa kojima opažamo više dimenzije;

- rađas - psiha (res cogitans) - organska tela živih bića sa svim čulima, borbaza usavršavanje percepcije;

- sattva - kultura - upotreba percepcije za spoznaju smisla, individualnesvesti o sebi i višem umu koji je veza sa svešću duše.

KVANT I KVANTNO POLJE

Otkrivajući prirodu materije fizičari su davno došli do pojma atoma,najmanje nedeljive čestice od kojih se sastoji sve ostalo u prirodi. U novijem dobu,početkom dvadesetog veka, razvoj tehnike omogućio je da se time pozabave joštemeljnije, pa su tako počeli da tragaju kakvih sve atoma ima i da li su atomi bašposlednje najmanje čestice koje sačinjavaju materiju. Uspeli su tako i da razbijuatom i otkrili su da se i on sastoji od još manjih čestica, i nazvali su ih subatomskečestice. Otkrili su da njih ima više i da se različito ponašaju, ali ubrzo su takođeotkrili da njihovo ponašanje nije baš „prirodno“, da se zakonitost ponašanjasubatomskih čestica bitno razlikuje od svih prirodnih zakona koji su do tada bilipoznati u ovom našem makrokosmosu. Naime, subatomske čestice nisu seponašale kao materijalne čestice, već i kao talasi energije, kao nematerijalnepojave. Mogle su da se naizmenično ponašaju i kao čestice i kao talasi energije, dabudu na jednom mestu i na više mesta istovremeno (imaju tkz. nelokalnasvojstva) i da se informacije među njima trenutno prenose, bez obzira koliki jeprostor između njih. Ustanovljeno je konačno da najfinije aspekte subatomskih čestica zapravopredstavljaju maleni paketići energetskih vibracija, dakle vibracija kojima se nemože odrediti tačan položaj, brzina i masa, ali se znaju njihovi približni okviri.Kao da postoji neki paket i ne zna se tačno šta je u njemu, ali se po lupkanju samopouzdano zna je da nešto negde u njemu. Taj paketić nedefinisane energetskefluktuacije naučnici su nazvali „kvant“ (prema latinskom quantum – količina,mnoštvo, svota). Tu je, iako se ne može tačno definisati. Nije materijalan, alimože da se ponaša i kao materijalan. Kvant je tako postao najmanja jedinicasvake prirodne veličine. Postao je deo terminologija raznih prirodnih nauka, takoda postoji kvantna mehanika, kvantna hemija, kvantna elektronika.

Budući da je kvant u osnovi energetski talas, on ima svoje oscilacije, nijeuvek isti. Različite oscilacije ili fluktuacije u svom izvornom stanju (tzv.

9

odstupanja od srednje vrednosti, tj. princip neodređenosti), dalje izazivaju novaodstupanja i još veće promene, šireći se sve više i više. Male razlike vibracija ukvantnom polju u početku proizvode isprva male, a zatim sve veće razlike uformiranju subatomskih čestica, a zatim još veće razlike u formiranju atoma i svevećih atomskih struktura. Što su njihove strukture veće i složenije, veća jeudaljenost od prvobitnog izvora u kvantnom polju, veća je njihova gustina i„materijalnost“. Taj razvoj i usložnjavanje struktura od izvora događa se premazlatnom preseku ili fraktalnoj geometriji. To je vidljivo od DNK do galaksija.

Otuda je u osnovi cele prirode energija.Iznad energije su subatomske čestice.Usložnjavanjem subatomskih čestica nastaju atomi, a usložnjavanjem

atoma molekuli i sav neorganski i organski svet. Na taj način elektromagnetskesile su u osnovi hemijskog i biološkog sveta i samog života.

Relativno brzo fizičari su otkrili da je kvant u suštini energetska pojava, dase sastoji od energetskih vibracija, koje između ostalog mogu da poprime i takavkvalitet da se on izražava i kao materijalna pojava. Međutim, najviše ih je zbunilootkriće da na to, da li će se kvant ispoljiti kao talas ili kao čestica, energija ilimaterija, ne zavisi samo od tumačenja posmatrača, već da od samog prisustvaposmatrača i njegove namere zavisi kako će se kvant ispoljiti. Kada je posmatrač,čovek, prisutan u eksperimentu sa namerom da dokaže da je kvantna energijačestica, onda i dobije takav rezultat, kvantna energija se ponaša kao čestica, akada se eksperiment postavi tako da se dokaže da je kvantna energija talas, opetse dobija upravo takav rezultat. Svesna namera određuje rezultat. Ovo otkrivanešto još dublje od samih fizičkih pojava, dublje i od elektromagnetskih sila,otkriva samu svest. Otkrilo se da iza elektromagnetskih sila kvantnog polja stojisvest koja svime upravlja, celom prirodom, i da je ta svest takođe i svest posmat-rača, čoveka, subjekta u eksperimentu. Otkrilo se da je svest ključni činilac uzbivanju prirode.

Da postoji svesna veza između subatomskih čestica dokazali su ieksperimenti vezani za EPR paradoks (Ajnštajn, Rozen, Polanski) u kojima sejedna subatomska čestica deli na dve, međusobno kvantno spletene. Čim bi seizmerilo jedno svojstvo (fizička veličina) jedne tako nastale čestice, odmah bi istosvojstvo druge čestice dobijalo komplementarnu (suprotnu) vrednost (Aspect,1980.). Iako su čestice veoma udaljene, ponašale su se kao da jedna čestica tre-nutno zna osobinu one druge. Ovo je nazvano paradoksom zato što je izgledalokao da informacija između dve čestice putuje brzinom mnogo većom od brzinesvetlosti, što je smatrano nemogućim. Ova pojava je objašnjena postojanjemkvantnog polja koje je nelokalno, tj. isto u svakoj tački vremena i prostora, kojepovezuje sve tačke, kao da svaka tačka univerzuma sadrži informaciju o celomuniverzumu. To je nazvano nelokalna komunikacija kvantnog polja. Isto je uči-njeno i sa ljudskom DNK; DNK jedne osobe je podeljena i delovi su udaljeni, kadabi se na jedan deo izvršio uticaj, istovremeno bi na taj uticaj reagovao i drugiudaljeni deo. Reagovali su kao da su i dalje bili zajedno, iako nisu. Zato, uostalom,svaka majka oseća kada se njenom detetu događa nešto nenormalno, ma kolikodete bilo daleko. Ova povezanost deluje ne samo kod negativnih događaja,povreda i slično, već i kada je dete veselo i srećno to stanje prenosi na svojumajku.

10

Ovo je sve upućivalo na to da se pojave telepatskog opažanja i mnoge„okultne pojave“ mogu objasniti sa prirodom kvantnog polja.

Sve je to ukazivalo da postoji neko polje iza najfinijeg nivoa zbivanjaprirode koje povezuje sve prirodne činioce u jednu celinu. To je polje nazvanouniverzalno kvantno polje, ili Matriks. Ono je iza vremena i prostora, u njemu jepotencijal ili mogućnost svega što postoji kao ispoljeno u prirodi; ako je prirodapodručje ispoljenih mogućnosti, sve ono što se ispoljilo u vremenu i prostoru,kvantno polje je neispoljeno područje cele prirode, polje mogućnosti svihispoljavanja, u njemu je sabrano sve ono što je bilo, što će biti i što na bilo kojinačin može da bude. U kvantnom polju sve je to sabrano u jedinstvo iza vremenai prostora. Stoga nema ničeg novog, ima samo sažimanja u neispoljeno stanjekvantnog polja, i ispoljavanja u vremenu i prostoru. Neispoljeno i ispoljeno susamo stanja jedne iste pojave.6

Na ovaj isti način je nauka sânkhye još pre više hiljada godina opisalaosnovu prirode, prakrti, kao neispoljenu (avyaktam) apsolutnu osnovu celoguniverzuma. Prakrti je skriveni ili implicitni poredak, sveobuhvatno jedinstvobića izvan vremena i prostora. Sânkhya je teorija emanacije zato što govori da seiz jedne večne, neprouzrokovane i neuništive osnove ispoljava sve postojeće unedeljivoj međupovezanosti i uzročnosti.

U ranijim vremenima je takođe to univerzalno polje bilo poznato poddrugim nazivom, kao akaša ili eter. U nastupu inspiracije neki savremeni fizičarisu ga nazvali i „kvantnom supom“. Svest koja stoji iza kvantnog polja drevnabaština je označavala kao božansku svest. Fizičari se ustručavaju da je označe kaobožansku. Supa im je mnogo bliža iskustvu.

Ustanovljavanje kvantnog polja i njegove paradoksalne prirode, kao iproblem uloge posmatrača u eksperimentu, koji je pokazao da rezultatieksperimenta ne zavise samo od posmatračevog tumačenja, već i od samog prisu-stva posmatrača, doveli su naučnike do zida preko kojeg nisu mogli dalje. I danasstoje pred njim zbunjeni i ne znaju šta dalje osim da izmišljaju razne hipoteze štaje iza zida. Taj zid je njihov um. Drevna nauka sânkhye, koja je u osnoviPatanjđalijeve joge, uči da se zid uma može nadići, um se može transcendirati, i tanaučna disciplina se naziva meditacija. Ali današnja nauka još uvek nije postaladuhovna disciplina – iako bi po samoj svojoj definiciji nauka to morala prirodnoda postane u jednom trenutku svoga razvoja. Predmet naučnog istraživanja morabiti i sam subjekt koji istražuje. Logika na kojoj se zasniva sama nauka kazuje daprvo mora biti spoznat subjekt koji spoznaje, da bi ispravno bilo upoznato sveostalo. Bez osvešćenog subjekta nauka nije potpuna, a kada nije potpuna možebiti i destruktivna. Nauka je destruktivna tačno u onoj meri u kojoj zanemarujeprirodu svesnog subjekta, čovekovu suštinu, a čovekova suština se ne može razu-meti spolja, kao još jedan objekt istraživanja. To se razumevanje oduvek nazivalosamospoznaja.

6 O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu Gregg Braden: Božanska matrica, VBZ,Zagreb, 2008. kao i Lynne McTaggart: Polje - Potraga za tajnim silama svemira, Teledisk, Zagreb,2005. O holografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: Holografski svemir, Teledisk,Zagreb, 2006. O kvantnom polju kao implicitnom poretku videti u David Bohm – Wholeness AndThe Implicate Order (First published 1980 by Routledge & Kegan Paul).

11

KVANTNO POLJE JE PROSTORU KOME JE SAMO JEDNA ČESTICA

– NEMA MNOŠTVA

Božanska svest se u neorganskom području ispoljava kao kvantno polje,eter ili akaša, iz koje nastaju sve dimenzije postojanja prirode.

Za razumevanje kvantnog polja ključna je svest, ta svest je, međutim,krajnje jednostavna i već je prisutna, ona se, naime, ne razlikuje od samogpostojanja. Inače ne bi bilo svesti o postojanju, kao što ne bi bilo ni samosvestičovekove. Stoga prirodu postojanja ne možemo odvajati od prirode same svesti,kao ni svest od samog postojanja, a postojanje i svest o postojanju ne možemoodvajati od čovekove samosvesti.

U svakom trenutku svoga postojanja mi osvešćavamo neki oblikpostojanja, bilo materijalan ili imaginaran, blizak ili dalek, sadašnji, prošli ilibudući. U osvešćavanju je sav naš život, rad i sudbina, sreća i nesreća. To je otudašto samo postojanje nije različito od svesti.

Drugim rečima, božanska svest se u organskom području ispoljava kaosvest u čovekovom telu, kao telesna svest, ego, um ili razum (indriyâni).Videćemo u trećem delu ove knjige kako se svest kvantnog polja i čovekova svestspajaju u samosvest i vrhunsku božansku budnost (aham-kâra i mahat-buddhi).

Sledeći svest samog postojanja poslužićemo se najosnovnijom logikom dabismo razumeli samo postojanje. Postojanje je ono što uvek postoji kao osnovasvega što postoji, što je u suštini neprolazno i apsolutno. Sve što postoji ima nekuširu osnovu na kojoj postoji, neki uzrok; najšira osnova koja omogućava sve štopostoji je Apsolut (ili Biće u platonističkoj filozofiji). Njegova definicija jepotpunost; ništa nije moguće izvan njega, pored njega niti bez njega. Takođe ineuslovljenost, Apsolut je sloboda koja omogućava sve drugo. Stoga Apsolut imabožanska svojstva. Takođe ima svojstva prostora ili onoga što omogućava samprostor u kome može da postoji sve što postoji. Iako Apsolut nema svojstava,prostornost je ono najbliže čime naše razumevanje može da mu se približi. Stogazamislimo božanski Apsolut kao čist prostor u kome nema apsolutno ničeg. Kaotakav on je neispoljen, neizražen, nije ni svestan samoga sebe i svojihmogućnosti. To stanje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Ali nepostojanje posamoj svojoj definiciji nije moguće. Ovo stvara paradoks samoga postojanja. Akobožanski Apsolut ostane neispoljen, ostaće kao ništa ili praznina, a ništa ilipraznina ne može da postoji. Taj paradoks stvara napetost u božanskom Apsolutui tera ga na ispoljavanje samoga sebe, na ispoljavanje koje će ujedno biti i njegovoosvešćenje samoga sebe i svih svojih mogućnosti.

Božanski Apsolut se zato ispoljio na najjednostavniji mogući način,direktno kao sopstvena suprotnost. Suprotnost čistom beskrajnom prostoru ukome nema apsolutno ničega, suprotnost praznini, jeste jedna jedina čestica.Nazvaćemo je prikladno „božanska čestica“ – ali bez ikakvih religijskih asocijacija.Bila je beskrajno mala i sa beskrajnim potencijalom. Takva je bila kao suprotnostbeskrajno velikom i beskrajno praznom prostoru. „Božanska čestica“ o kojoj ovdegovorimo je u suštini samo virtuelna suprotnost neuslovljenoj prazninibožanskog Apsoluta; nije različita od Apsoluta, ona je samo njegova imaginacija s

12

kojom on izražava sebe i sve svoje mogućnosti. Ona nema masu niti išta deluje nanju. Neuslovljena je kao i sam božanski Apsolut.7

Sličnu ideju izneo je začetnik osnovnog logičnog rasuđivanja utrodimenzionalnoj fizičkoj stvarnosti, Euklid, u svome delu ‘Elementi'. Euklidovageometrija nije običan matematički sistem već matematički formulisanaPlatonova filosofija ideja. Euklid u ‘Elementima' definiše tačku kao ‘ono što nemadelove'. To je u stvari okultna Elejska definicija Bića, odnosno Apsoluta; po njojupravo je Biće - Apsolut ‘ono koje nema delove'. Na taj način tačka je geometrijskipojam beskonačnosti ili celine. Tačka je neprostorni entitet jer nezamisliv jeprostor bez dimenzija, i zato se ovakva definicija tačke podudara sa metafizičkimpojmom Bića ili božanskog Apsoluta.

To je takođe ona singularna tačka koja je u mašti fizičara postojala prenavodnog ’Velikog praska’.

Ova priča se razvijala u različitim smerovima. Prvi je taj da su naučnicisledeći svoj materijalni um (i korporativnu elitu koja ih je finansirala i određivalašta je nauka i ’naučno’, a šta nije) razvili teoriju da je ta „božanska čestica“eksplodirala u „Veliki prasak“ od kojeg je nastao ceo kosmos, da se kosmos i danasširi usled tog praska, pa će tako jednom i da se sažme kada se zamah širenjaistroši. Oni smatraju da je iz te jedne singularne tačke nastalo mnoštvosubatomskih čestica koje u međusobnim reakcijama stvaraju složenije tvorevine,mnoštvo atoma i molekula i sav materijalni univerzum.8

Sasvim drugu priču pričaju prosvetljeni ljudi, koji se ne bave naukom, onikoji vide stvarnost prirode kakva jeste. Naime, svi prosvetljeni kazuju istu stvar:ništa ne postoji izvan božanskog Apsoluta, on je sve što postoji i ispoljava su u svešto je moguće da se ispolji; to njegovo ispoljavanje je upravo svest o postojanju, ita njegova svest je ista ova svest s kojom smo mi svesni sebe i sveta oko sebe. Onizapravo kazuju da ne postoji mnoštvo već samo jedinstvo, da se Bog ili Apsolutnikada nije izgubio već da je sve vreme onaj koji jeste ovde i sada, u svemu, kaosve-što-jeste.

Šta se zapravo dogodilo sa onom „božanskom česticom“ ako ona nijeeksplodirala u „Velikom prasku“?

Nije joj se ništa ni dogodilo, treba samo razumeti njenu prirodu.

7 Dakle, izraz koji ovde koristimo, 'božanska čestica', nema ništa zajedničko s knjigom: "Božjačestica" (The God Particle), iz 1993, koju su napisali Leon M. Lederman i Dick Teresi. To jemejnstrim nauka. Ovde je 'božanska čestica' najbliža tački iz Euklidove geometrije, koja nemadimenzionalnih svojstava, ali zato ima sva svojstva apsoluta.8 Teoriju „velikog praska“ i „teoriju relativnosti“ akademskoj javnosti i celom svetu nametnula jeelita kojoj je bilo u interesu da se sakrije istina o etru, kvantnom polju, koju je praktično dokazivaoNikola Tesla. Skrivanjem te istine skrivena je i mogućnosti dobijanja neograničene i besplatneenergije iz etra, za šta se zalagao Tesla. Elita koja je tu diverziju u nauci izvela bili su jezuiti, onikontrolišu svo akademsko obrazovanje u svetu, a praktično su je sproveli njihove sluge cionisti,za šta su iskoristili jednog svog člana po imenu Albert Ajnštajn, koga su medijskom propagandomsvetu prikazali kao „genija“, iako je on bio samo loš glumac u svetu nauke. To skrivanje je imalo isvoje opravdane razloge jer ljudi u to vreme još nisu bili ni blizu svesti o sebi koja je uslov svesti opravoj prirodi stvarnosti, a s time i dostojni slobodnog i neograničenog korišćenja energije izprirode. Dati nesvesnom čoveku neograničenu i besplatnu energiju bila bi katastrofalna greška,ako se ima u vidu koliko lične energije nesvestan čovek ulaže u ostvarenje svojih iluzija koje sučesto i destruktivne.

13

Kao kontrast samog Apsoluta, i bivajući u samom Apsolutu, i ona ima svemogućnosti u sebi kakve ima i sam Apsolut. Ona tako može, kako su toeksperimenti sa subatomskim česticama i pokazali, da boravi na dva mestaistovremeno (to znači na svim mestima istovremeno), da se ponaša i kao čestica ikao talas energije, i svi njeni oblici su međusobno povezani u nelokalnoj komuni-kaciji. Drugim rečima: stvaranje je trenutno i apsolutno, a nije linearno. Ta'božanska čestica' ima takva svojstva, i brzinu daleko veću od brzine svetlosti.Brzina veća od svetlosne je takođe dokazana, ali se ti dokazi skrivaju u mrakuneznanja javnosti, to su tzv. skalarni ili ne-hercijanski talasi za koje se smatra dasu milionima puta brži od svetlosti, koji su zapravo trenutni. 'Božanska čestica'vibrira tim skalarnim talasima i zato ona može da se pojavljuje i deluje na višemesta istovremeno, zapravo, ona se pojavljuje i deluje na svim mogućim mestimaistovremeno. I ona to stalno radi, trenutno se, odnosno istovremeno, pojavljuje usvim mogućim oblicima, ne može da bude mirna jer njena svrha je da bude odrazsvih mogućnosti božanskog Apsoluta. Budući da Apsolut nije ograničenvremenom i prostorom, ni njegovoj virtuelnoj čestici ne treba vreme da bi semanifestovala, niti je uslovljena prostorom.

Zbog trenutnog pojavljivanja na mnogo mesta istovremeno posmatraču ufizičkom telu izgleda kao da ima više različitih čestica, kao da one stvarajumnoštvo različitih atoma i elemenata, objekata u vremenu i prostoru. To takoizgleda samo zato jer je njena brzina mnogo veća od brzine uma, opažanja i samesvetlosti, ona je trenutna. Na grubljem nivou vibracije jedne 'božanske čestice'zaista stvaraju formacije koje deluju kao druge, složenije čestice, i atomi, alipojava atoma i molekula je samo grublji vid vibracija jedne iste čestice. Taj dubljinivo ispod subatomskih čestica nazvan je kvantnim poljem. Stoga energijakvantnog polja jeste skalarna energija, trenutna i univerzalna, nezavisna odvremena i prostora.

Sav ovaj privid mnoštva elemenata i objekata s kojim je ispunjen savkosmos stvara samo ta jedna jedina 'božanska čestica' usled svoje brzine dalekoveće od brzine svetlosti i njenog svojstva da kao ogledalo trenutno odražava svemogućnosti božanskog Apsoluta. Kao kada se jedna svetla tačka brzo kreće u krugmi vidimo kružnicu, zbog ograničenja našeg opažanja ne vidimo da je kružnicasamo privid sačinjen od jedne tačke. Kao što slikar sa jednom četkicom stvarasliku u svim bojama, tako i božanski Apsolut stvara svet samo sa svojom jednomčesticom, koja i nije baš čestica u pravom smislu te reči, već pre trenutni odrazbožanskog Apsoluta u svim detaljima i mogućnostima.

Na taj način ne postoji mnoštvo. To je krajnja istina iza svih priča ojedinstvu, o povezanosti svega u Jedno, i o povezanosti svega sa Bogom. To jepozadina advaita vedante i budističkog učenja o trenutnosti stvaranja, jedinogobjektivnog učenja o prirodi stvarnosti na ovom svetu.

U sistemu sânkhye, božanski Apsolut o kome ovde govorimo jeste puruša,dok je 'božanska čestica' prakrti.

14

TRENUTNOST OMOGUĆAVASVEOPŠTE KRETANJE

'Božanska čestica' se kreće ogromnom brzinom, daleko većom od brzinesvetlosti, kreće se po principu zlatnog preseka ili fraktalne geometrije i pri tomeformira različite grublje oblike koje u sporijoj brzini izgledaju kao posebni objekti,kao atomske strukture i razni elementi. U svom krajnjem, najgrubljem ishodu, utrodimenzionalnoj ravni i najsporijem, linearnom vremenu, ta jedna jedina'božanska čestica' se pokazuje kao sav ispoljeni kosmos sa fizičkim zakonima kojisu nam poznati, sa svim zvezdama i planetama, svim oblicima postojanja i života.Sve to ovde vidimo kao objekte koji se vremenski kreću u prostoru, dok ustvarnosti ne postoje izdvojeni objekti, sve je to energija božanskog Apsoluta kojase manifestuje tako brzo da to izgleda kao mnoštvo posebnih oblika. Sve je to onajedna jedina čestica koja vibrira toliko brzo i na toliko različitih načina da izgledakao da ima mnoštva elemenata i objekata.

Sama priroda vibracija podrazumeva trenutnost stvaranja. Na primer, akopomerite ruku s leva na desno, od tačke A do tačke B, ne putuje jedna ista ruka odtačke A do tačke B, već se u nezamislivo brzim intervalima dogodilo trenutnoiznova stvaranje oblika ruke sve dok se nije stvorila na tački B. To je talasnokretanje. Ne putuje jedan oblik sve vreme, već jedan impuls oblikovanja pokrećedrugi odgovarajući impuls i to se tako dalje lančano odvija tako brzo da to izgledakao da se kreće jedan isti objekt, kao da postoji kontinuitet same stvari.

Vi ste svakog trenutka novo biće, uvek ste jedinstveni. Samo sanjate daimate kontinuitet, i taj san je stvarnost u kojoj sada živite.9 Zbog trenutne prirodestvarnosti vaša ubeđenja određuju i uslovljavaju vaš život, a ne samo postojanjekoje je neuslovljeno. Zapravo, zbog trenutne i stoga neuslovljene osnovestvarnosti, svaki kontinuitet u postojanju obezbeđuje svesna namera, u osnovisvih oblika postojanja je svest i namera, inteligentni dizajn. Ali to nije svest našegpovršnog uma i ega, već daleko viša, božanska svest, svest naše duše. Svest našeguma tu trenutnu božansku apsolutnu svest usporava i pretvara u vreme, u svojsan o kontinuitetu i objektima kao da su supstancijalni i stvarni sami po sebi, nevidi njihovu talasnu prirodu i trenutnost, a još manje vidi božansku svest koja jeiza njih.

Svest je jedina koja stvara kontinuitet uz pomoć trenutnog, talasnogoblikovanja. Svest je privlačitelj svih vibracija kvantnog polja, ona upravlja svimnjihovim oblikovanjem i energetskim ispoljavanjima.10 Svest je uvek svest o sebi,u svim oblicima, u najširoj razmeri to je svest božanskog Apsoluta o sebi, koja seizražava kao samo postojanje ili kosmos, u nižim razmerama svest se ispoljava

9 Prema nekim medicinskim merenjima i istraživanjima za jednu godinu čovek zameni celo telo,tačnije: svakih šest nedelja napravi novu jetru, svaka tri meseca novi skelet, mesečno novu kožu,svakih pet dana nove zidove stomaka; sve ćelije mozga smenjuju se svakih godinu dana, a DNKnastaje i nestaje svakih šest nedelja.10 Maks Plank: „Mišljenja sam da je ljudska svest temelj svega. Smatram da materija proizlazi izsvesti. Mi svest ne možemo ni negirati niti zaobići. Sve ono o čemu sada razgovaramo, sve ono što,u stvari, postoji, zahteva svest.”

15

kao svi oblici koji postoje u prirodi, a u najfinijoj razmeri ta ista svest je čovekovasvest o sebi.11 Čovekov um koristi tu istu božansku svest koja je u osnovi svega izato um doživljava stvarnost kao kontinuitet pojavnih oblika, i ne samo dadoživljava stvarnost, već može i da utiče na kontinuitet pojavnih oblika, da menjastvarnost. U nižoj i gruboj formi pomoću oruđa i alata, a u svojoj najčistijoj formisamom namerom i stanjem svesti može da utiče na objekte i samu prirodustvarnosti. Svakako, um ne koristi pun potencijal božanske svesti, on je koristivrlo ograničeno i subjektivno, još uvek se obučava o stvarnosti i svesti, i zato jekoristi i na konstruktivan i na destruktivan način.

Talasno kretanje je brzo smenjivanje oscilacija između kojih postojiinterval. To praktično znači da ako je celokupna stvarnost samo talasno kretanje'božanske čestice', između svakog njenog trenutnog talasnog stanja postojiinterval. Između svakog trenutka, intervala, ona se vraća u izvorno stanjebožanskog Apsoluta, takoreći restartuje se uvek iznova, kao računar, ali tako brzoda to naš um ne može da primeti, on je zato i stvoren da se to ne primeti, da bismomogli da nastavimo život po datom programu zbog kojeg smo i došli na ovaj svet.Zbog tog stalnog restartovanja u kome se sve postojeće, pa i mi sami, između dvatrenutka vraća u izvorno stanje božanskog Apsoluta, ili svega-što-jeste, uvekimamo vezu sa božanskim Apsolutom, nikada nismo izvan njega, kao što je ibožanska energija prisutna u svemu (zato je „Bog uvek sa nama“, zato je „carstvobožije u nama“ i to je način na koji „Bog postoji“). Zato je božanska svest uvekdostupna i prisutna iza privida ovog izdvojenog postojanja. Ne postoji drugi načinna koji bi svest o postojanju bila dostupna u postojanju nego na ovde opisan način,kroz pukotine između dva trenutka postojanja. Naš um je zapravo program kojikoristi svest da bi održavao kontinuitet privida našeg postojanja. Da bi ta igrankabila veselija, on može i da menja programe, jer svest je svest o svemu i svimmogućnostima.

Trenutno stvaranje se nakon restartovanja na izvorno stanje čistepraznine, prostora, etra ili akaše, nastavlja kao fini vez (fraktalne geometrije)tamo gde je i bilo, ali na malo drugačiji način, na slobodniji način, kao da je usvom povratku na izvorno stanje primilo kreativnost koja mu daje slobodu da nemora da bude uvek na istom mestu, već da uvek može da krene dalje u novooblikovanje. Slično filmskoj traci koja se sastoji od niza slika koje su odvojene isvaka malo drugačije prikazuje objekat, ali u brzom kretanju daju iluzijukontinuiteta objekta koji se kreće. Na taj način nema haosa iako nema ni sup-stancijalnosti; ima reda iako nema supstancijalnosti. Svest božanskog koja izbijaizmeđu dva trenutka stvaranja odlučuje kako će se stvaranje nastaviti. Na tajnačin svest je u osnovi materije i života, sve se u prirodi stvara i oblikujekreativnim dizajnom božanske svesti.

Ne postoje objekti koji se kreću kroz prostor. Postoji samo trenutnooblikovanje prostora božanskog Apsoluta (pomoću „božanske čestice“) u ono štose prividno pokazuje kao objekat koje se kreće u prostoru i linearnom vremenu.Drugačije kretanje ne bi bilo uopšte moguće jer jednostavno ne bi bilo dovoljnopotrebne energije da se izdvojeni objekti kreću po prostoru. Ni leptir ne bi mogaoda leti po ceo dan kada bi svoju snagu dobijao od hrane koju pojede; on svoju

11 O kosmičkim razmerama videti u delu "Predavanja iz kosmologije" Petar Uspenski, Logos,Beograd, 2007.

16

energiju prima od sunčeve svetlosti, preko praha na svojim krilima on sunčevozračenje pretvara u životnu energiju. Na sličan način energiju dobija i čovekovotelo kada se izloži sunčevim zracima; od hrane koju pojede ono dobije samo oko5% energije. To će nam biti razumnije ako se podsetimo da je elektromagnetizamu osnovi svih hemijskih i bioloških procesa, a sunce je najveći izvor elektromag-netskog zračenja u našoj okolini. Ceo kosmos je u svojoj osnovi elektromagnetskapojava,12 a takav je zbog same prirode kretanja i delovanja „božanske čestice“.Sam prostor je pun božanske energije koja trenutno sve oblikuje. Svest je ta kojasvojom namerom održava kontinuitet svakog oblika i kretanja, odnosno upravlja„božanskom česticom“. Pošto je „božanska čestica“ u suštini energija, ovo značida postoji samo božanska energija u svemu, da jedna ista božanska energija obli-kuje sve što postoji. Ovo takođe znači da je svest u osnovi energije i da nemaenergije bez svesti. To daje definiciju života: životna energija je spoj energije isvesti.

Sve je ovo moguće samo zato što nema razlike između božanskog Apsoluta i„božanske čestice“, pa samim tim ništa od svega što „božanska čestica“manifestuje u svojoj kvantnoj fluktuacji, svojim vibracijama, nije različito odApsoluta. To nisu dve stvari već samo jedna. Samo božanski Apsolut postoji i on jejedina stvarnost. On se u svojoj imaginaciji trenutno pretvara u svoju česticu, onaje njegova imaginacija s kojom iskušava sve svoje mogućnosti, i samo zato, što jeona u njemu kao on sam, ona može da bude na svim mestima istovremeno. Isamo pomoću nje, na taj način, Apsolut može da se ispolji, inače sam po sebi ne bibio ništa.

Ljudi su ovu istinu o stvarnosti oduvek intuitivno osećali i znali, zbogsvojih duša i više svesti, ali je njihov um tu svest izobličavao u religijskepredstave, u kojima je ona prikazivana kao „moć i slava božija“. To je pravapozadina svih priča kako „Jedno postaje mnoštvo“, kako je „sve Jedno“, bez dvojs-tva (advaita), kako je sve iluzija (maya) a opet tako stvarna i materijalna, tj. kakoje materijalna stvarnost iluzorna. To je način na koji je sve povezano u jedinstvu:„božanska čestica“ koja sačinjava naše telo sačinjava Zemlju i sve zvezde, savuniverzum. Zato sav univerzum oseća i doživljava svaki naš pokret i čin kao svoj.Zato mi celog života doživljavamo, opažamo i osvešćavamo sve aspekte postoja-nja univerzuma. Univerzum osmišljava i osvešćava samoga sebe kroz nas. Misebe spoznajemo kroz osvešćavanje univerzuma. Sve je to jedno telo, jedno biće,jedna svest koja sve pokreće, oblikuje i koja sve jeste.

Za razliku od priča, mitova i parabola koje govore o tom jedinstvu, ovakvustvarnost je naučno obrazložio Patanjđali u delu Izreke o jogi (Yoga sutrani). Kadaje već o fizici svesti reč, neophodno je ovde reći i to da je delo Patanjđalija prvi i dodanas neprevaziđeni priručnik za naučno istraživanje svesti. Ideja o trenutnostizbivanja osnova je budističkog pogleda na svet. Iz nje proizlazi učenje da stvari ibića nemaju realnost po sebi (anata), da nisu rođeni, tj. da ne nastaju pa stoga nemogu ni da nestaju. Ovu ideju je naročito precizno pojasnio najvažniji obnoviteljizvornog Budinog učenja, Nagarđuna (u delu Mula madhyamaka karika), posebnou formulaciji da „oblik (biće, takvost) je (u suštini) praznina, praznina je oblik(-

12 O tome videti u delima: Thunderbolts of the Gods by David Talbott and Wallace Thornhill; TheElectric Sky by Donald Scott i The Electric Universe by Wallace Thornhill and David Talbott. (https://www.thunderbolts.info/wp)

17

ovano biće)“, što prevedeno u sve ovo o čemu ovde govorimo znači da je božanskiApsolut sam po sebi praznina (sunyata) i da se on uvek ispoljava kao oblik(čestica, biće, postojanje, kosmos) ne gubeći pri tom ništa od svoje izvornepraznine. Ona mu zapravo omogućava svu slobodu i najvišu kreativnost uizražavanju kroz oblikovanje. Prazan prostor omogućava svemu da postoji; dokoblici nisu ništa po sebi ni za sebe zato što su uvek odrazi šire celine i samogbožanskog Apsoluta, odnosno praznine.

Praznina sama po sebi ne može da postoji, ona mora da se oblikuje; ni obliksam po sebi ne može da postoji bez šire celine i same praznine koja sveomogućava.13 Iz ove formulacije Nagarđuna je dalje izveo zaključak da samsara inirvana nisu različiti, oni su jedno i stoga je potrebno samo buđenje, nikakav putdo ostvarenja i nikakvo postizanje, samo buđenje u Apsolutnoj stvarnosti, para-martha, koja uvek jeste, transcendencijom relativne istine, samvrti, koja jeproizvod razuma i koja kao zastor zaklanja apsolutnu istinu, paramartha, koja jekrajnja svrha ili transcendencija uopšte. Drugim rečima, svi mi nosimo izvornuBudinu prirodu u sebi i samo treba da se probudimo, da je otkrijemo i ispoljimokao što je to učinio i sam Buda, ništa drugo nije potrebno. Tako se razvio direktanput do probuđenja meditacijom direktne transcendencije uma i sveg oblikovanogbića (samvrti), što se postiže bilo jednostavnim mirovanjem celog bića (zazen),bilo nekom akcijom kojom se nadilazi uplitanje uma, najpre u obliku Čanbudizma u Kini, a odatle kao Zen budizam u Japanu. To je u suštini samoobnovljena i prečišćena praksa meditacije (dhyânam) izvornog Budinog učenja upali kanonu.

Istu ideju razjašnjavao je i Gaudapada, jedan od sledbenika Nagarđunenavodeći klasičan primer baklje. U svom delu Karika (na Mandukja upanišadu)Gaudapada objašnjava kako je sve nerođeno. U kariki (stihu) IV 47-50. on kaže dakao što baklja, kada se brzo okreće, izgleda kao vatreni krug, tako i svest kada sekreće izgleda kao da je podeljena na subjekat i objekat, saznavaoca i znano, i takostvara privid kontinuiteta i objektivnog sveta. Kada svest (baklja) miruje, tadanema privida sveta (vatrenog kruga). Kada je baklja u pokretu, njen izgled kruganije joj spolja nametnut, niti je otišao od nje kada miruje, kao što ni vatreni krugnije ni različit niti je isti plamen. U IV 91. on jasno kaže da su sve tvorevine samouobličenje prostora, akaše (etra), i da među njima nema nikakvih raznovrsnosti.Rečeno našim jezikom, nema mnoštva čestica već samo jedne božanske energijekoja sve oblikuje.

Budući da ništa nije moguće izvan božanskog Apsoluta, sve se ovo događau njemu samom, kao njegova imaginacija. Sama njegova apsolutna priroda, usledčina svesti o sebi, stvara svoju suprotnost, „božansku česticu“, koja ima svasvojstva božanskog Apsoluta i koja trenutno stvara sve oblike koje vidimo kaoispoljeni univerzum. Budući da se to sve odvija po principu holograma, u komesvaki delić sadrži i odražava celinu, svaki novostvoreni deo sadrži i ponavlja istabožanska svojstva kreiranja svih novih mogućnosti kao i početna „božanskačestica“. Tako se kreativnost umnožava na svakom koraku u beskrajnimmogućnostima. Način kako se to umnožavanje širi u postojeći kosmos može nam

13 Materija i prostor imaju istu ontologiju, ne mogu se ni teorijski ni praktično razdvojiti, jer takonešto kao što bi bila ‘neprostorna materija' ne postoji; materija i prostor moraju uvek ići zajedno.Etar nije ništa drugo do vrlo fluidna materija ili prostor sa određenim materijalnim svojstvima.

18

postati jasniji ako u imaginaciji uspemo da spojimo model holografskoguniverzuma sa modelom fraktalne geometrije.

Trenutna priroda stvarnosti i svih objekata je naučno dokazana.Trenutnost je svojstvo talasa. Kvant je talas, subatomske čestice su talasneprirode, energija je talas, elektromagnetizam koji je u osnovi sveg materijalnog ibiološkog sveta je talasne prirode. Problem je što još nisu izvedeni pravi zaključciiz svega onoga što je dokazano i već odavno poznato. Ovde uklanjamo taj nedos-tatak.

19

SVEOPŠTE KRETANJESTVARA ENERGIJU

Energija je u svojoj suštini kretanje. Fantastična brzina „božanske čestice“ uoblikovanju svega postojećeg samim svojim kretanjem stvara energiju zapostojanje svega. Samo zato što sve trenutno nastaje manifestacijom "božanskečestice", ispoljava se ono što vidimo kao energija. Trenutnost je u osnovi talasa,talas je kretanje a kretanje je energija. Izvorno grčko značenje reči ’energija’ jeste’biće u pokretu’. Ništa u kosmosu nije istovetno i sve se kreće. Tako dolazimo doparadoksalne stvarnosti da se sam kosmos manifestuje kao energija upravo zatošto ništa nije supstancijalno, zato što je sve trenutno. Sve može da se kreće samozato što je sve trenutno i nesupstancijalno. Da je išta supstancijalno i da objektiimaju stvarnost po sebi i za sebe, ne bi bilo moguće ni sveopšte kretanje nienergija potrebna za toliko kretanje. Kosmos je sveopšti pokret zato što je kosmosenergetska manifestacija, sve je u osnovi energija koju proizvodi trenutna vib-racija „božije čestice“ - koja nije ništa drugo do konkretna manifestacija samogbožanskog Apsoluta. Na taj način je kvantno polje ili etar izvor svekolike energijeu prirodi. Drugim rečima, nije prvo potrebna energija da bi se proizvelo kretanje,već je obrnuto: samo kretanje, beskonačno brza vibracija "božanske čestice", kojeje u osnovi svega, stvara energiju za sve ostale procese. Grčki pojam energeia mi danas koristimo kao energija. Dakle, grčki izvornikpod energijom shvata svako kretanje u postojanju, u biću, samo kretanje ponjemu jeste energija. Budući da se sve kreće, onda sve možemo videti kaoenergiju. Ali materijalistički pogled na svet nam je danas zamračio izvornoznačenje jezika i viđenje samoga postojanja kao energije, sve vidimo kao "mrtvumateriju" a pod energijom podrazumevamo samo ono što proizvedemosagorevanjem ili električnu energiju. Samo nas kvantna fizika i misticizam danaspodsećaju da materija ne postoji već je sve samo energija.

Ovde samo detaljnije objašnjavamo zašto je to tako, sa mnogim novimdetaljima, kao na primer, da je energija samo drugi aspekt svesti i da zajednotvore životnu energiju; da se ona u ljudskom iskustvu spoznaje kao božanskaljubav koja sve omogućava. Iskustvo bezuslovne ljubavi koja sve omogućava jeemocionalni doživljaj koji nastaje kada čovek postane svestan sveprisutnebožanske energije kao životne energije. Potpuno je svejedno da li ćemo kvantnopolje definisati kao univerzalno polje koje omogućava svu životnu energiju i kojesledi svesnu nameru, ili ćemo reći da božanska neuslovljena ljubav sveomogućava, da je sama svest kojom smo svesni sebe i sveta upravo božanskaljubav. Reći da je apsolutno celo postojanje bezuslovna ljubav je čak i tačnije, ali začoveka koji nije spojio svest sa energetskim aspektom postojanja to je još uvekrano za razumevanje, osim što mu zvuči lepo i idealno, on to ne može daprepozna i prihvati kao najvišu i krajnju istinu, da je sve što vidi, doživljava i radi,sve što mu se događa, sve što jeste, samo bezuslovna božanska ljubav i da se onauvek događa, da ništa nije moguće bez nje niti izvan nje. Individualna svest ienergetske funkcije su kod neprobuđenog čoveka još uvek odvojene i on ne vidicelinu postojanja kao bezuslovnu ljubav u svakom trenutku. Iskustvo ljubavi kodnjega je samo delimično i povremeno, vezano je za neke objekte i sadržaje, neštood toga može da doživi samo ako ga povoljne okolnosti inspirišu. Davno je već

20

rečeno da samospoznaja nije vredna niti moguća bez ljubavi. Svest bez ljubavi nemože biti objektivna svest, svest o stvarnosti, zato što je ljubav sposobnost da sepovežu stvari nezavisno od dostupnih informacija i dokaza, ono što je naizglednepovezano. Ljubav sve povezuje, kao i životna energija.14 Zbog njihovogjedinstva mi uvek težimo ljubavi, svesno ili nesvesno, na sve moguće načine,celog života. Iz istog razloga sva ljudska destruktivnost nastaje usled nedostatkaiskustva ljubavi, bar u detinjstvu. Ljubav je zato mera svih stvari na ovom svetujer stoji iza životne energije i svesti kao njihova poveznica i osnova.

Životna energija je spoj svesti i energije, a u našem iskustvu njihov spojdoživljavamo kao ljubav. Ovo se dalje izražava kao erotski doživljaj, kao činljubavi koji stvara život, nove oblike životne energije. Sva bića se začinju u izvoru,u etru, stoga je potrebno da se odvojeni polovi spoje u jedno i da se za trenutaksvesno vrate u izvorno stanje jedinstva svega kako bi svojom svesnom nameromodatle uzrokovali rođenje još jednog novog bića. Stoga osvešćenje energije dajesvest o sveprisutnoj božanskoj ljubavi. Te tri stvari, energija, svest i ljubav, sujedna stvar. Samo ih um razlikuje. Zato se njihovo jedinstvo i spoznaje samo kadaum stane u blaženoj ekstazi, svejedno da li u orgazmu ili u meditaciji. Radi se oistom iskustvu, samo što je orgazmičko spontano i kratkotrajno, a meditativnokultivisano i trajno.15

Biće nam jasnije kako svest određuje energiju ako primetimo da svest imarazličita stanja. Postoji vrlo slaba svesnost koja je ograničena čulnim opažanjem,kao kod životinja, ali i nekih ljudi. Takva svest angažuje energiju na takođeograničene ciljeve, uglavnom na borbu za opstanak tela. Što je svest niža to jeupotreba energije više destruktivna. Ovde postoji i povratno dejstvo: uvid udestrukciju pomaže svesti da ojača. Svest najviše jača otkrivanjem ispravnog ikonstruktivnog delovanja. Viša stanja svesti angažuju energiju ka ostvarenjuviših ciljeva. Kao što nijedna ideja ne može biti ostvarena bez energije, tako nienergija ne može biti angažovana bez cilja ili ideje. Ako nema svesni cilj ondaenergija stagnira i raspada se, menja svoj oblik i odlazi tamo gde može da seangažuje. Energija može da se preuzme, pa čak i ukrade. To uvek radi onaj ko imasvest o energiji, dok onaj ko tu svest nema gubi energiju.

14 Na primer, jedna ista životna energija povezuje dva čoveka koji se mrze (zbog umnih ubeđenja) ibore (fizički) međusobno. Kada bi postali svesni jedne iste životne energije u svim bićima, istečestice od koje su sačinjeni, ljubav bi ih spojila na isti način kao i životna energija. Kao što postojitranscendentalna svest koja nadilazi pojedinačne umove, a koji je svi zajedno koriste za svojuograničenu svesnost, tako postoji i transcendentalna emocionalna veza ljubavi koja spaja svaprividno odvojena bića i pojave. Kao što kosmička svest spaja sve što individualni um razdvaja,tako i ljubav spaja sve što je telesno i mentalno razdvojeno. Na taj način je ljubav uslov zaobjektivnu svesnost.15 Orgazam je zato tako privlačan ljudima, i svim bićima, jer je u suštini kratkotrajno stanjejedinstva individualne svesti sa svešću božanskog Apsoluta. Isto stanje je ljudima privlačno i krozpraksu meditacije s kojom se kultivisano i trajno postiže čista, transcendentalna svest, odrazbožanskog Apsoluta u nama.

21

SVEST U ČOVEKOVOM TELU

Ne možemo razumeti prirodu svesti bez njenog razumevanja u namasamima. Iako čovek uvek koristi svest i samo zahvaljujući njoj i jeste čovek,priroda svesti u čoveku predmet je najvećih zabluda pa i zavera. Nauka svesttretira kao neku materijalnu pojavu, kao percepciju koja nastaje delovanjemneurona i potpuno zavisi od njih, kao proizvod rada mozga, manipulisanjeinformacijama... Religija prirodu svesti projektuje u božanske sfere i mistifikujenjeno poreklo i delovanje, većina religija i ne objašnjava prirodu same svesti većse potpuno zasniva na sadržajima svesti, na ubeđenjima i verovanjima. Kao dareligije služe tome da se pitanje prave prirode svesti preskoči. Pojam duše najtačnije definiše prirodu svesti, ali taj pojam je upravo zatonajviše mistifikovan od strane religija i potpuno odbačen od strane nauke. Nijemoguće razumeti pojam svesti bez ispravnog razumevanja pojma duše. Oni supotpuno povezani i međuzavisni, zajedno se direktno odnose na čovekovuautentičnost, potpuno ostvarenje i slobodu. Da li je većina ljudi u svetu takva?Nije. Nije zato jer slobodan i ostvaren čovek nikada nije bio potreban ni crkvenimni svetovnim vlastima. Oni su zajedno učinili sve da se pojam svesti i duše sakrijeu svetovnom obrazovanju i nauci, kao i u religiji. Da bi se ispravno razumela priroda svesti neophodno je ispravno razumetiprirodu ljudske duše i čovekov odnos prema njoj. Da bismo je jasnije objasniliposlužićemo se slikom.

Slika 1. Struktura svesti duše u čoveku

Rekli smo da su svest i postojanje jedno isto, samo se za nas ispoljava kaodvojako, kao postojanje i kao svest o postojanju. Može se takođe reći da sebožanski Apsolut ispoljava dvojako, kao samo postojanje (spolja) i kao svest opostojanju unutar čoveka. Svest božanskog Apsoluta, kojom on ispoljava svekolikopostojanje, jeste svest duše. U svom najvišem nivou ona se iz Apsoluta projektujekao monada svesti koja kreira najveće objekte u kosmosu, zvezde i planete.Monade svesti se progresivno dele u sve manje ogranke dok na kraju ne ostanunajfiniji pojedinačni ogranci koji su naše individualne duše u našim fizičkimtelima. Dakle, naša duša je krajnji ogranak božanske svesti Apsoluta koja sve

22

omogućava. Takođe svest naše duše omogućava svu svest koju imamo i koristimou svakodnevnom životu. Svakako, svest u telu je samo vrlo mali deo izvornesvesti koja omogućava celu prirodu. U našem telu svest se deli na najniži inajograničeniji deo, onaj koji deluje preko mozga i tela i to je ovde nazvanoempirijski, fizički um ili ego. Ta svest je ograničena fizičkim telom i čulima, samoje svesna tela i onoga što opaža čulima. Iznad fizičkog uma je viši um, on jenezavisan od tela i čulnog opažanja, a to znači da opaža daleko više i nezavisno odvremena i prostora. Taj viši um je veza fizičkog uma u telu sa svešću duše, koja jejoš više iznad višeg uma. Svest naše duše je tako velika i moćna da ne može dastane u telo, čak ne možemo da imamo direktnu vezu iz tela sa svešću duše,moramo da imamo posrednika, to je viši um. Nauka psihologije bavi se samo fizičkim umom, ne priznaje ništa drugo.Delovanje višeg uma psihologija proglašava iracionalnim pa i psihotičnim, svestduše potpuno odbacuje. Može se reći da sve mehanizme delovanja svesti unutarfizičkog uma i njegovu povezanost sa energijama tela dobro objašnjava Frojdovapsihologija, dok delovanje svesti između fizičkog uma i višeg uma i svesti dušedelimično dobro objašnjava psihologija K. G. Junga. Delovanje fizičkog uma jelako protumačiti jer ima zajedničke principe psihodinamike i psihopatologije,slično kao što svi ljudi imaju tela koja isto funkcionišu. Povezivanjeindividualnog uma i višeg uma ili svesti duše je lično iskustvo i zato spada uobjektivnu svesnost, ne može se dokazati kao funkcionisanje fizičkog uma. Onoipak ima zajedničke obrasce koji se pogrešno nazivaju arhetipovima kolektivnonesvesnog, tačnije bi bilo arhetipovima kolektivne svesti. Taj proces je uvekindividualan i zato ga je Jung opisivao kao proces individuacije. Upravo zato što je proces povezivanja fizičkog uma sa svešću dušeindividualan, on je teško naučno dokaziv. Zapravo pojam duše psihologija vezujeza nejasnu kombinaciju emocija, životne energije i mašte. Sve što nadilazidelovanje fizičkog uma u najboljem slučaju naziva se 'stanjima izmenjene svesti' isamo pojedini istraživači takva stanja povezuju sa mističnim stanjima duhovnihpraktičara i mistika. Iskustva koja se ne mogu klasifikovati proglašavaju sepsihotičnim. Međutim, kako viši um i svest duše deluju svakodnevno na sveljude, i svi imaju iskustvo njihovog delovanja, i te pojave nauka psihologije uzelaje pod svoje okrilje i formirala oblast koja to proučava, pod nazivomtranspersonalna psihologija. Ni u njoj nema zaključaka o višoj svesti i svesti duše,ima samo stalnih 'izučavanja' i spekulacija. Sva delovanja višeg uma i svesti dušekoja ne mogu da se potisnu i 'objasne' transpersonalnom psihologijom, potiskujuse i 'objašnjavaju' religijskim ubeđenjima. I nauka i religija skrivaju istinu očovekovoj duši. Nauka je materijalizuje a religija je odvaja od čoveka, poreligijskim verovanjima čovek dušu dobija od neke više sile i može da je izgubiako nije dobar vernik. Nigde se duša ne otkriva kao suština čovekova koja je uje-dno i božanska suština, kao izvor svesti a svest kao izvor samoga postojanja. Tadabi sva druga 'tumačenja' postala nepotrebna. Za nauku postoji opravdanje, njoj suneophodni egzaktni metodi rada i razvoja, iako ih nauka koristi na samo jednojdimenziji, fizičkom svetu. Za religije nema opravdanja jer one bi trebalo daotkrivaju više dimenzije, ne da ih skrivaju. Ne postoji mnoštvo svesti, samo jedna svest Apsoluta se izražava kaosvekoliko postojanje, kao sav kosmos i život. Ona se samo deli i razgranava u sve

23

moguće individualne oblike, u sva živa i svesna bića. Mi smo jedno od njih. Prekosvoje duše povezani samo sa svim bićima i sa celim postojanjem. To je sva istina o čovekovoj duši, odnosno o prirodi svesti u čoveku.

24

SVEST IZVAN TELA I ULOGA MOZGA

Svest duše je sveobuhvatna i bezvremena, to je božanska svest koja leži uosnovi cele prirode i stvara život inteligentnim dizajnom. Ona je i nas stvorila imi je samo individualno koristimo. Naš mozak je najfiniji organ koji prima svest,usporava njeno trenutno delovanje i tako je ograničava dovoljno da možemo da jekoristimo u linearnom vremenu i svakodnevnom fizičkom životu. Mi apsolutnusvest koristimo individualno kao relativnu svest. Naša duša je izvor svesti unama. Odnos tela, mozga i svesti najlakše se može objasniti pomoću analogije saelektričnom svetiljkom, lampom. Telo je svetiljka koja ima razne delove, mozak jesijalica, koja je najfiniji deo lampe, a svest je električna energija koja je nezavisnaod svetiljke, koja dolazi spolja. Izgleda kao da sijalica svetli sama od sebe, a onasamo sprovodi električnu energiju tako da proizvodi svetlost. Na isti način seneupućenom čoveku čini da mozak proizvodi svest iako je on samo organ koji jedovoljno fin da sprovodi vibracije svesti i usklađuje ih sa telom i njegovimdelovanjem, on svest u telu pretvara u percepciju. Svest vezana za mozak je onošto ovde nazivamo um. Slična je analogija mozga sa radio aparatom koji samo sprovodi vibracijekoje dolaze izvan njega, ako je pokvaren onda to ne može da čini. Tako i mozakako je oštećen ne može da sprovodi svest i tada je telo nesvesno. Tada smo u komiili u dubokom snu. Zato je pogrešno zaključiti da je svest samo u telu i od tela.16

Zato što svest nije od tela i nije samo u telu, i zato što je svest direktnovezana za našu transcendentalnu dušu, mi možemo da imamo vantelesnaiskustva. Razlog zašto individualni fizički um u telu nije uvek svestan više svestiduše, kao ni onoga što spontano doživljava u vantelesnim iskustvima, jeste utome što um nije jedinstven, on je uvek podeljen na mnoštvo Ja koji se smenjujuna površini njegove svesti, on je uslovljen spoljašnjim uticajima kao i samimtelom, koji se stalno menjaju. Podela na mnoštvo Ja je osnovni razlog zašto je umčesto u iluziji i sklon iluziji. Ono što je jedno Ja odlučilo i usvojilo drugo Ja nije.Tako se greške ponavljaju ili uopšte ne uviđaju. Umu je potrebna disciplina (jogeili meditacije) da bi postao jedinstven i svestan samoga sebe, a to uvek značisvestan svojih granica ('znam da ne znam'), i samo tada može da postane svestanonoga što je iznad njega i što ga omogućava, a to je viši um i svest duše. Um je podeljen zato to je odraz telesnosti a telo je sačinjeno od mnoštvabioloških entiteta. Same ćelije su nastale od bakterija koje su se simbiozomudružile u veću celinu, naše telo. Zato je um sklon podelama, podele su njegovo

16 Prema istraživanjima neurologa Karla Pribrama (Karl H. Pribram), koji je zajedno sa DejvidomBomom (David Bohm) doprineo uobličavanju holističke ontološke interpretacije savremenihnaučnih rezultata u okvir holografske paradigme, naša memorija nije smeštena negde u mozgu,već je mozak samo savršeni instrument za holističku komunikaciju sa celinom, odnosnoholografskim univerzumom. (Videti: Karl Pribram: The Holographic Brain) Prvi radio aparati bili su u velikim sanducima, i neki od prvih slušaoca bili su tolikozačuđeni tom pojavom da su zavirivali iza aparata da vide gde se krije čovek koji govori u radiju.Slično tome rade i naučnici koji tvrde da svest nastaje u mozgu.

25

prirodno stanje, samo ako nije preterano tako da ne može da funkcioniše. Tada jezašao u mentalni poremećaj. Blaži oblici podele uma su svakodnevna odlika svihljudi, koji jedno misle a drugo rade, koji zaboravljaju, lažu sami sebe i na tomezasnivaju kulturu ponašanja koju održavaju društvenim konsenzusom. Koliko svest u umu postaje celovita i više prisutna, a to se postižedisciplinom meditacije, toliko nam je i svesno delovanje snažnije. Ono se možeproširiti i na svesnost izvan tela, možemo biti svesni ne samo svih svojih snova,već i otići u svoje snove direktno, u lucidnom snu ili vantelesnom iskustvu.Koliko smo svesniji i celovitiji u telu, toliko smo svesniji i izvan tela. duhovnaevolucija čovekova sastoji se u tome da u telu bude jednako svestan kao što je bioizvan tela, pre svoga rođenja u telu.

26

SVEST I VREMEKROZ DIMENZIJE PRIRODE

Priroda ili celokupno postojanje razdeljeno je kroz više dimenzija. Drevnoezoterično znanje o dimenzijama prirode delilo je prema frekvencijama koje je unašem iskustvu imaju zemlja, voda, vatra i vazduh. Njihova svojstva su uzeta dasimbolično predstavljaju sve frekvencije u kojima se dimenzije prirode nalaze ideluju, jer se naš fizički svet sastoji od čvrstoće (zemlja), tečnih i fluidnih stanja(voda) toplotnih vibracija (vatra) i gasnih (vazduh), odnosno najfinijihfrekvencija koje se kao vazduh osećaju ali ne vide. Frekvencije dimenzija se krećuod najfinije (vazduh) do najgrublje (zemlja). One sve zajedno sačinjavaju ičovekovo biće, pa tako čovek može da misli i ima ideje (vazduh) da idejama dajeenergiju i volju za ostvarenje pomoću imaginacije (voda) o konkretnom oblikukako će se ideja ostvariti i materijalizovati na fizičkom planu (zemlja).

Čovek je oblikovan od strane kosmosa, kosmos oblikuje svesnog subjekta injegovu svest o sebi, odnosno o kosmosu.17 To se oblikovanje odvija u skladu sadimenzijama prirode. One svaka na svoj način oblikuju po jedan aspekt bićačovekovog. Čovek je mikrokosmos. Zato što ima više dimenzija u prirodi, i čovekanalogno tome ima više tela koja tim dimenzijama odgovaraju.

Elementi odražavaju sva tela koja čovek ima, a to su: fizičko telo kojeodražava element zemlje; emocionalno telo koje odražava element vode; telovolje izraženo elementom vatre; mentalno telo elementom vazduha; uvek i usvemu ostalom prisutnu samosvest koju odražava element etra.

Zato čovek može da se fizički kreće (zemlja), da oseća svoje kretanje (voda),da bude ispunjen žarom volje i strasti za kretanjem i delanjem (vatra), da mislikuda ide i šta radi (vazduh) i da bude vazda budan i svestan svega toga u sebi(akaša).

Kako je čovek mikrokosmos, odnosno oličenje svih principa kosmosa, sve'više' dimenzije kosmosa nisu spolja već su to njegove unutarnje dimenzije koje mudaju sav duševni život, sve snove, mitove i arhetipove. Zbog ove analogije drevnabaština je videla kosmos u ljudskom obliku, a ljudski oblik kao mikrokosmos, ilikosmos u malom.

Prema Budinim rečima „u ovom ograničenom telu, ne većem odrukohvata, sadržan je svet, pojava sveta, ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta”(Anguttara-nikayo, 4,45).

Čovek u svom postojanju može spoznati sve dimenzije prirode jer su onesve zajedno njega i stvorile. Ne mora ih tražiti spolja niti „promenama stanjasvesti” jer je njihovo prisustvo uslov i za njega samoga i svih mogućih stanjasvesti. Ništa nije izvan njega i duhovna zrelost se ogleda u prepoznavanju svih

17 O tome govori kosmološka teorija Jačeg antropičkog principa (Strong Anthropic Principle iliSAP) po kojoj vidljive osobine svemira, ovakve kakve su u svemu, nisu proizvod slučajnosti iliprirodne selekcije između više mogućnosti, već su posledica sasvim određene svrhe: stvaranjeuslova za nastanak svesnog subjekta. Taj princip kaže: „Vasiona mora imati takva svojstva kojadozvoljavaju razvoj života u nekom stadijumu njenog postojanja.” Iz ovoga se dalje izvodi da jevasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstanka posmatrača, i ti posmatrači su nužni za postojanjevasione. Bez svesnog subjekata ne bi bilo objektivnog kosmosa. Da svest nije u osnovi kosmosa, nebi bilo ni svesnih subjekata.

27

sposobnosti koje su u njemu. Čovek samo treba da bude onaj koji jeste, a ne dapostane nešto drugo, prema nekom idealu. Zato je to i najteže, a imitacija ideala jeoduvek bila lakša zamena. Stvarnost u kojoj sve postoji jedini je ideal koji mu jepotreban.

Suština svih obmana kojima se čovek porobljava je u tome da bude nesvestančinjenice da su sve dimenzije prirode u njemu a ne izvan njega, da je u njemu merasvega spoljašnjeg, da se zato u njemu sve rešava, a ne izvan njega. Projekcija smisla postojanja izvan sebe osnovni je uzrok sve patnje čovekove,a u nalaženju ishoda postojanja u sebi sadržan je sav proces čovekove evolucije isaznanja. Dimenzije prirode imaju piramidalnu strukturu.

Piramidalna struktura predstavalja sažimanje vremena i prostora. Svedimenzije prirode se progresivno sažimaju kako se uzdižu od zemaljskog ilimaterijalnog plana. Tako su stvari i pojave samo ovde na materijalnom planuodvojene u vremenu i prostoru, u astralnom svetu koji je iznad materijalnogstvari i pojave su i odvojene i mogu biti pomešane, tu granice fizičkog sveta nevaže iako još uvek postoje oblici i pojave kao u fizikom svetu. To je svet u komespontano odlazimo za vreme snova kao i za vreme vantelesnih iskustava. Zato setamo mogu pomešati vremena i oblici. Zato su nam snovi takvi kakvi su, prošlodoživljavamo kao sadašnje, nemoguće kao moguće, a možemo videti i buduće.Astralni svet je predstavljen elementom vode, ona nema svoj oblik već uvekuzima oblik suda u kome se nalazi i menja svoja svojstva. To praktično znači daastral uvek uzima oblik ideje (vazduh) i namere (vatra) koje se u fluidnom svetuastrala izražavaju u datom obliku. Najčešće je to privremeni oblik koji služi kaoeksperiment pre konačnog oblikovanja na fizičkom planu. Zato mi imaginacijompripremamo konačnu materijalizaciju svojih ideja. I snovi služe zaeksperimentisanje idejama i mogućnostima kao i paralelnim stvarnostima, svimonima koje nismo u mogućnosti da izrazimo na fizičkom planu, koji sadržirelativno trajne oblike u vremenu i prostoru. Iznad ovih četiri elemenata koji predstavljaju dimenzije prirode nalazi seetar ili akaša (prostor ili polje). On odgovara univerzalnom kvantnom polju ukome vlada večna sadašnjost. Takođe odgovara i božanskoj svesti koja projektujesve ostalo, kao što prostor sadrži sve ostalo. Sve ostale dimenzije se ispoljavaju kroz vreme i prostor i to ispoljavanjeima piramidalnu strukturu, to znači da se vreme i prostor postepeno i

28

progresivno ispoljavaju sve više i više odvojeno i grublje kako se "spuštaju" sveniže i niže, od ideja ka materijalnom obliku. Na planu vazduha, odnosno ideja ili misli, vreme je veoma blizu večnojsadašnjosti. Zato možemo da mislimo i osmišljavamo sve, nezavisno od vremenai prostora, blisko i daleko, prošlo, sadašnje i buduće. Misli i ideje su večne.Energija koju ulažemo u ostvarenje ideja takođe nadilazi vreme i prostor ali umanjem obliku, ona je uvek individualna i lična, ali zato može da posluži kaoinspiracija i uzor mnogima. Svi pamtimo podvige velikih ljudi koji su ostvarilivelike ideje. Pamtimo i kako su ih ostvarili, šta su sve morali da urade, kakvu suvolju morali da razviju i pokažu da bi svoje ideje ostvarili. Zapravo nijedna se idejane može ostvariti bez pokazivanja volje za njenim ostvarenjem. To je elementvatre koji svest iz bezvremenih ideja sužava u nameru koja kreira konkretnovreme i prostor za svoje ostvarenje. Da bi u tome uspela potrebno je joškonkretnije sažimanje prostora u vremenu u obliku imaginacije ili slike,konkretnog plana kako će se nešto ostvariti. To je element vode. U njemu jevreme još više sažeto u svom oblikovanja ideje u prostoru. Tu se već videkonkretni oblici mada može i dalje da se eksperimentiše. Na kraju se idejaostvaruje na materijalnom planu kao konkretan predmet, stanje ili pojava. To se sve događa simultano i odjednom, mada postoji proces. On je iskazankroz piramidalnu strukturu svih dimenzija. Kao što prizma prelama jednu svetlostu sve dugine boje, tako i piramidalna struktura dimenzija prelama jednu istubožansku svest u sve ove procese i raznolike pojave, ona bezvremenu sadašnjostpretvara u vreme i prostor. Piramidalna sturktura stvarnosti je način na koji sejedno pretvara u mnoštvo, na koji uporedo postoji vreme i bezvremenasadašnjost, misao i predmet mišljenja. Misao je u elementu vazduha, a predmetmišljenja je u elementu zemlje. Kada držimo neki predmet u ruci on pripada elementu zemlje, a našamisao o tom predmetu elementu vazduha. Međutim to nisu sve odvojene pojaveveć jedna ista pojava koja se različito ispoljava zbog različitih dimenzija. Zbogpiramidalne strukture ispoljavanja vremena i prostora jedna ista pojava seprelama na spoljašnji grubi predmet u našoj ruci, i na finu ideju o tom predmetuu našem umu. Kamen je u vašoj ruci a misao o kamenu je u vašem umu. Misao ikamen su jedno isto samo prividno odvojeno ovim dimenzijama, odvaja ih našum. Zato on može ponovo i da ih spaja, na nov i kreativan način.

Sve razlike između misli i predmeta su samo u manifestaciji vremena iprostora. Misao o tom predmetu je trenutna a vreme trajanja samog predmeta jeonoliko koliko će taj predmet zaista trajati u fizičkom svetu, dok se ne raspadneusled entropije, dok ga neka spoljašnja sila ne promeni ili dok ga ne promeni nekanova ideja. Vreme trajanja svake pojave razlikuje se prema dimenzijama, uelementu vazduha je trenutno, kao misao ili ideja, a u elementu zemlje relativnotrajno, onoliko koliko fizički uslovi dozvoljavaju. Sve razlike u ispoljavanju pojava jesu samo razlike u vremenu i dimenziji.Dimenzije su stoga usko povezane sa vremenom, one ga određuju.18 Um je vezanza telo i on je predviđen samo za rad u linearnom vremenu, u kome i telo postoji.Um ne može da spozna bezvremeno iz istog razloga što ne vidi više dimenzije.

18 Otuda opisi viših dimenzija da na "nebu" nema vremena, da tamo vlada večna sadašnjost ilivečnost. To je tačno.

29

Zato um ne može da nadiđe vreme i da razume prirodu vremena dok ne nadiđeodnosno transcendira sebe samoga. Drugim rečima, dok se ne otvori za viši um isvest duše.

*** Celokupno postojanje prolazi kroz sve dimenzije. Svako biće u prirodi moraproći kroz ceo spektar dimenzija, i to stalno čini. To što opažamo neku pojavu ilipredmet, znači da smo samo locirali u trodimenzionom prostorvremenu jedandetalj iz opšteg preobražaja. Kamen (mineral) će postati biljka, a jednoga dana ćekroz čoveka postati misao. Iako sa stanovišta fizičkog tela i njegovog razumaizgleda kao da se ovaj proces odvija linearnim zakonom uzročnosti tokomvremena, čineći tako horizont ispoljenog sveta, stvarnost sveg zbivanja prirode jesimultana i vreme je relativno; ovaj proces se odmah sažima i ostvaruje krozprisustvo svesnog subjekta. Kada on opazi kamen, kamen je u njemu već postaomisao. I to je ono što se stalno događa u čoveku i kroz čoveka: transformacijabožanske svesti kroz sve dimenzije prirode; osmišljavanje svih mogućnosti svestiu svim dimenzijama. Kompletna transformacija iskustva postojanja u svimdimenzijama, i osmišljavanje njihovog smisla smeštena je na jednom mestu: utelu čovekovom. Zato je po predanju čovek stvoren na kraju stvaranja, kaonajsavršenije delo, po liku svoga tvorca.

Čovekovo biće je mašina koja objedinjuje rad svih dimenzija prirode. Unajvišoj dimenziji događa se informaciono usmeravanje i oblikovanje energijekoja će u nižim dimenzijama postati neki fizički oblik ili zbivanje. U čoveku seinformacija o zbivanju (misao) spaja sa oblikom tog istog zbivanja. Tako se učoveku osmišljava zbivanje.

***Proces stvaranja, odnosno ispoljavanja svesti kao samog postojanja, ide od

etra ili univerzalnog kvantnog polja do onoga što opažamo kao grubu materiju ilifizičku trodimenzionalnu stvarnost. Drugim rečima, božanski Apsolut koji je sve-što-jeste, sebe ispoljava ili aktuelizuje u svim mogućnostima postojanja. Sve-što-jeste uvek se ispoljava kao sve-što-može-da-bude. Počevši od svih frekvencijasamog kvantnog polja, preko svih oblika u prirodi, od najmanjih do najvećih, pado svih mogućih događaja, u vidu dramskih zbivanja koje doživljavaju životinje i,još više, ljudi. U događajima koje ljudi doživljavaju kroz svoj rad i sudbinu konačnose spoznaje najfiniji smisao zbivanja, i ta svest o smislu vraća se kroz čovekovu dušunatrag božanskom Apsolutu kao jedan aspekt božanske svesti o sebi. Božansko sebeispoljava od najfinijeg do najgrubljeg, i to njegovo ispoljavanje je upravo njegovasvest o sebi. Ništa ne može da postoji bez svesti o postojanju. Nije mogućeoblikovanje postojanja bez smisla oblikovanja, niti ima ikakvog zbivanja bezsmisla zbivanja, a taj smisao je oduvek bila svest o postojanju i svest o zbivanju.Svest o smislu postojanja razrešava se kroz život i sudbinu čovekovu, njegovukarmu.

Slikovito rečeno, božanski Apsolut kao da je sebi postavio belo platno nakome će moći da se projektuje sve što on može da zamisli, sva njegovaimaginacija. To belo platno je fizički univerzum. On je podloga na kojoj seprojektuju sve više i finije dimenzije, sve do etra i božanske svesti. Na taj način tobelo platno deluje kao ogledalo u kome se ogledaju svi aspekti božanskogApsoluta, sve njegove mogućnosti. Fizički univerzum je samo ogledalo božanskesvesti o sebi.

30

Istu stvar možemo opisati putem frekvencija. „Božanska čestica“postepeno usporava svoje vibracije, kretanje, i na taj način njene manifestacijepostaju sve grublje i sporije, dok najzad ne postanu dovoljno usporene i grube dasvest može svoje postojanje da doživi kao trodimenzionalno fizičko zbivanje uvremenu i prostoru. Prostor ili bolje reći stanje između fizičkog sveta i izvornogstanja „božanske čestice“ kao kvantnog polja, etra ili akaše, ispunjeno jenijansama frekvencija zbivanja različite gustine, tj brzine. Te nijanse tvoretakozvane „više svetove“, ili dimenzije prirode, astralni i mentalni svet,arhetipski prostor (hyperspace).

U uslovima velikih brzina i fluidnosti viših dimenzija svest ne može dapostane konkretna na način koji je potreban da bi došla do svesti o sebi na krajnjinačin, u umu izdvojene individue kao što je čovek, ne može da razluči sve detaljesamog postojanja. Zato su potrebni uslovi inertnog fizičkog tela u prostoru ivremenu, na elementu zemlje, u kojima će svest izaći iz trenutnosti i jedinstvasvega i ući u linearno vreme ograđeno prostorom da bi mogla sa spozna sve svojesadržaje i mogućnosti kao objekte. Na elementu zemlje, u fizičkom svetu, sadržajisvesti i ideje postaju konkretni objekti koji se mogu spoznati iz svih aspekata i u svimmogućnostima, objekti sa kojima se može raditi.

Stoga cela egzistencija počiva na percepciji. U celom univerzumu nedogađa se apsolutno ništa drugo nego da sam božanski Apsolut spoznaje sebe,sve-što-jeste se izražava kroz sve što može da bude. I to izražavanje je svest opostojanju kao svest o sebi. Kada svest o postojanju postane tako kompletna kroziskustvo svih mogućnosti postojanja da se konačno ne razlikuje od svesti o sebi,tada se događa božanska svest o sebi, proces ispoljavanja božanskog Apsoluta jeokončan. To kompletiranje smisla postojanja u svest o sebi božanskog Apsoluta,događa se samo u čoveku. Ono se oduvek nazivalo prosvetljenje ili najvišabogospoznaja.

Okončanje ispoljavanja božanske svesti konkretno se događa kada čovekpostane svestan prave prirode samog postojanja ovde i sada, da je vreme večnasadašnjost. Biti svestan da nema vremena znači biti svestan da je sâmo postojanjesvest i da je svest sâmo postojanje. Reći da nema vremena ili da je vreme večnasadašnjost, da samo sadašnjost postoji, znači reći da je svest samo postojanje, da jepostojanje sama božanska svest, da svest i postojanje nisu različiti, već da su jednoisto. Večna sadašnjost je upravo ovo postojanje, ali njegova najviša stvarnost.Zato se najviša stvarnost izražava i kroz vreme.

Jedinstvo svesti i postojanja se događa kao samadhi u meditaciji, kaosahađa samadhi van meditativnog zadubljenja, kao nirvikalpa samadhi usvakodnevnom životu potpuno probuđenog čoveka. On tada svaku fizičku stvarjasno vidi kao bezvremeno prisustvo i otelotvorenje svesti božanskog Apsoluta.

Iz ranije navedenog primera to znači da kamen koji držimo u ruci jasnovidimo kao materijalizovanu svest, to možemo da vidimo kada zaustavimovreme i bivamo samo u sadašnjosti, a vreme zaustavljamo zaustavljanjemmodifikacija uma, transcendencijom uma, smirenjem misli koje projektujuvreme. Kada um stane i vreme staje, i tada se otvara stvarnost postojanja kaovečna sadašnjost, kao jedinstvo svesti i postojanja. Tada je i delovanje na kamen,odnosno na postojanje, daleko veće, tada tek možemo istinski da delujemo napostojanje jer smo u njegovom izvoru, naša svest je jedno sa samim postojanjem i

31

zato možemo svesno da delujemo. To se delovanje manifestuje kao 'moći' ilisiddhi.

Svest božanskog apsoluta se vraća sebi samoj i okončava svoje ispoljavanjesamo u čoveku koji se vratio sebi samome, svojoj suštini, duši, koji više mislimane ispoljava vreme i koji sâmo postojanje jasno spoznaje kao čistu svest, a čistusvest kao sâmo postojanje, kao prisustvo božanskog Apsoluta ovde i sada. I to svene razlikuje od sebe samoga, od svoje suštine.

Dakle, božanska svest je izvan čoveka uvek bila to što jeste, ništa drugo inije mogla da bude, i samo se u čoveku prepoznala jer je samo u njemu i imalaiskustvo gubljenja same sebe, iskustvo projektovanja sebe u nešto drugo, upostojanje koje je izgledalo odvojeno od svesti.

32

PRINCIP KRUŽENJA SVESTIOD BOŽANSKOG DO ČOVEKA I NATRAG

Božanska svest kruži od sebe same do čoveka i njegovog stanja ega i umakao stanja najveće otuđenosti božanske svesti od same sebe, i natrag ka sebi, dobožanskog Apsoluta. I pri svemu tome ona sama jeste sve to kroz šta prolazi, jerništa nije moguće izvan nje, niti kao različito od nje. Zato je i moguća percepcija.Percepcija je prepoznavanje ili slaganje istoga.

Kada se kreće od božanskog svest se manifestuje kao samo objektivnopostojanje, kosmos i život. Kada se vraća ka božanskom svest se doživljava kaosmisao postojanja, kao svest o sebi u čoveku kao svesnom subjektu objektivnogpostojanja, i konačno se spaja sa božanskim izvorom kroz čovekovu dušu, kaočovekova samospoznaja. Celo to kruženje je samo imaginacija božanske svesti.Ono se u celosti događa trenutno i svakog trenutka.

Ovde moramo istaći ovaj princip koji je u osnovi svega što ovde opisujemo ičije će razumevanje biti tema do kraja knjige. Princip koji nam izgleda kaokruženje, iako je on samo apsolutno prisustvo. Bezvremeno prisustvo božanskesvesti najbolje će moći da se približi našem razumevanju kroz prikaz kruženjasvesti: svest o sebi se projektuje iz božanskog Apsoluta kao ispoljena priroda i onarazvija sve mogućnosti postojanja; kada svest iskusi sve mogućnosti postojanjaona se s tim iskustvom vraća božanskom Apsolutu i na taj način mu aktuelizujesvest o sebi. Cela egzistencija ili kosmos je zapravo način na koji božanski Apsolutbiva svestan sam sebe. Stoga njegova svest o sebi nije različita od samogpostojanja ovde i sada. Nije različita ni od naše svesti o sebi. Kada čovek dovedesvest o sebi do savršenstva, on onda (kako se to kaže) „spoznaje Boga“ – tačnije bibilo reći da tada Bog spoznaje sebe, još tačnije: potpuno aktuelizuje sebe, dokčovek, kao njegovo sredstvo samospoznaje, nestaje. Ipak je najtačnije da ni svestini Bogu nije potrebno osvešćenje, već u svemu ovome samo nestaje čovekovanesvesnost.

Taj nestanak je svrha čovekovog postojanja. Čovekov nestanak u božanskojsvesti je njegov istinski postanak. U celom kosmosu nema većeg blaženstva odtoga. Sam božanski Apsolut iskušava najveću ekstazu onda kada se iz te tačkekrajnjeg samozaborava i prividnog otuđenja, kao čovek zatvoren u iluziju tela iegoičkog uma, oslobodi tih iluzija i posle svih karmičkih drama i iskušenja uborbi za smisao postojanja i razumevanje svega, vrati sebi. Izgleda da božanskiApsolut sve ovo i radi samo zbog toga, da cela ispoljena egzistencija postoji samoda bi se to blaženstvo samospoznaje doživelo u čoveku.

Ovo kruženje božanske svesti ne kompletira se na neki epski niti epohalannačin (kad nam dođe „sudnji dan“). On se događa uvek u malim dozama kadaspoznamo smisao nečega, kada tu spoznaju doživimo zajedno s ljubavlju premasamom postojanju; kada energiju ljubavi ne razlikujemo od života, kada jespoznamo i vidimo u bilo čemu, u nekoj maloj biljci, životinji; kada nekoj osobipomognemo da se oseća bolje, da nešto spozna i doživi dobrotu; kada se nekonasmeje u iskrenom blaženstvu i spoznaji.

33

Takođe se ovaj princip kruženja božanske svesti može sagledati i kaopulsiranje, na kome se zasnivaju mnogi procesi u prirodi, od elektromagnetskihfrekvencija subatomskih čestica i kretanja svekolike energije kroz polaritete,preko ogromnih pulsara i kvazara u kosmosu, do našeg disanja i otkucaja srca. Ito pokazuje koliko su nam bliski principi božanske svesti koja omogućava ceokosmos. Jedan isti princip pokreće sve što pulsira i vibrira, od kvazara do radanašeg srca i našeg disanja. Sve je to jedna ista vibracija, isto kretanje božanskesvesti u samoj sebi.

Zato što su vreme i prostor iluzorni u stvarnosti, ono najviše, božanskiishod, ne događa se „na početku stvaranja sveta“ niti će se rešavati „na krajusveta“ - već se uvek ogleda u najmanjem, kao izvor života i radost življenja ispoznaje.

34

UNUTARNJA ČULAI NATČULNO OPAŽANJE

Percepcija kakvu je mi znamo u našem fizičkom telu, nije prva nastala uprirodi, niti je najveća koja postoji. Pre naše čulne i razumske percepcije postojena višim dimenzijama prirode njihovi prototipovi. Oni se u sânkhyi nazivajutanmâtrâma. To su suptilna polja koja deluju kao obrasci po kojima će seoblikovati svi procesi u prirodi. U novijoj nauci ona su otkrivena kao„morfogenetska polja“, suptilna polja po kojima se oblikuje sve u prirodi, jer usamim prirodnim procesima, atomima i molekulima i u DNK, nema obrazaca iplanova po kojima će se ćelije oblikovati, u kakav organ i oblik. Bića se oblikujuprema nekom nevidljivom polju uticaja. Postoji i povratno dejstvo, kada većstvoreni oblik ili obrazac ponašanja stvara morfogenetsko polje koje daljeumnožava oblike i obrasce ponašanja. Ove procese je biolog Rupert Šeldrejk(Sheldrake) nazvao „morfička rezonanca“. Ali njihovo delovanje je mnogo šire odonoga koji nauka, ovakva kakva je danas, može da otkrije. Nju je otkrila davnonauka sânkhye i ona kaže da ta najfinija polja u prirodi, tanmâtre, služe ne samoza oblikovanje svega ostalog, već i kao prototipovi naših čulnih organa, našegopažanja. To su naša unutarnja ćula koja nas povezuju sa višim dimenzijamaprirode, sa objektivnom prirodom. Da imamo samo fizička čula, opažali bismosamo fizički svet, ali naše opažanje je mnogo šire od materijalnog sveta, miimamo ista čula i u svetu snova, u nefizičkom svetu, u astralu, i tamo vidimo,dodirujemo, čujemo i kušamo kao i ovde u fizičkom telu, čak mnogo jasnije.19 Imamnogo dokaza da je svest nezavisna od fizičkog tela, i većina ljudi ih je doživela ilično se u njih uverila.

Različite frekvencije etra prirodno stvaraju različita polja uticaja. To je sve.Iz etra nastaje apstraktni svet ideja iz kojeg nastaje sve ostalo. Eter ili akaša jenajfinije područje prirode. Eter je kvantno polje ili Matriks iz koga vibracijamanastaju svi ostali oblici postojanja, svi elementi i cela priroda.

Kroz elemente odnosno dimenzije se događa progresivno usložnjavanjefrekvencija koje se iz prvobitnog izvora, božanskog Apsoluta, jednostavno šireprema zakonitostima zlatnog preseka.

Zemlja je završni proizvod svih viših dimenzija i uticaja, pa se otuda na njojmanifestuje sva realnost postojanja. Zato fizička realnost poseduje najvišuontološku ili spoznajnu vrednost. Zato se duše inkarniraju u fizičkoj realnosti, tuse dovršava stvaranje, odnosno aktuelizuju sve dimenzije postojanja i ljudskeduše samim svojim otelovljenjem sprovode tu aktuelizaciju.

19 O unutarnjim čulima, ali i o mnogim drugim istinama objektivne realnosti, najbolje se možesaznati iz dela Džejn Roberts: Setov materijal (The Seth Material - Beograd: Beletra, 1990); kao i uostalim delima: Seth govori - vječne vrijednosti duše (Jane Roberts: Seth speaks - Eternal Validity ofthe Soul; Zagreb: Teledisk, 2014.); Priroda lične stvarnosti (The Nature of Personal reality - Beograd:Beletra, 1990); Priroda psihe - Njen ljudski izraz (The Nature of the Psyche - In Human Expresion -Beograd: Beletra, 1989) i Avanture u svesti (Adventures in Consciousness).

35

SVEST I FIZIKA KVANTNOG POLJA - ETRA

Svest i fizika etra su jedna ista stvar. Samo ih naš um razlikuje i deli naspoljnje i unutarnje. Fizika etra za naš um izgleda kao osnova za ispoljavanjespoljašnjeg univerzuma, sa svim subatomskim česticama, elementima i fizičkimzakonima, zvezdama i galaksijama, a svest kao nešto što je samo unutar nas.Videćemo u drugom delu ove knjige da se svest ispoljava i kao neorganski oblici ikao svi organski, kao minerali, biljke i životinje, u mnogo većoj meri nego samokao naš um. U pitanju je jedna ista svest, ona se samo različito ispoljava, u nama iizvan nas.

Samo zahvaljujući funkciji našeg uma mi mislimo da je vanjski svetstvarniji od unutarnjeg. U stvarnosti je suprotno. Ista je svest koja stvara savuniverzum i naš um. Zahvaljujući toj činjenici, da koristi univerzalnu svest, našum je činilac koji oblikuje stvarnost u kojoj živimo. I više od toga. Mi smo prerođenja u telu, kao svest duše, oblikovali sav živi svet, sve uslove života tela, celuovu planetu i zapravo, sav fizički kosmos. Sve je to moć svesti božanskog Apso-luta, čiji je individualni izraz naša duša, a ne moć našeg individualnog uma, kojitu istu svest samo koristi na vrlo ograničen način dok je u fizičkom telu.

Da bi se nadišle iluzije uma treba razumeti pravu prirodu te svesti koja jeista u fizici etra i našem umu. To razumevanje možemo postići ako razumemoprirodu vremena, mase i prostora.

Svest koja je u suštini fizike etra možemo u svom umu doživeti samo uiskustvu bezvremenog prisustva u sadašnjem trenutku. Dakle, nestanakvremena i prisustvo u bezvremenoj sadašnjosti jeste iskustvo prisustva u svestifizike etra (kvantnog polja). Otuda sav značaj koji se pridaje iskustvu "ovde isada", "biti u sadašnjem trenutku".

Masa ili fizički oblik svake stvari i pojave nastaje trenutnim oblikovanjemetra u taj oblik ili pojavu. Budući da je fizika etra bezvremena, sve što jeoblikovano u prostoru oblikuje se trenutno. Dakle, ne postoje realni objekti ipojave sami po sebi, koji se odvojeni kreću u prostoru i vremenu, već se etar,kvantno polje ili akaša trenutno oblikuje kao sve što postoji. Na taj način ništanije različito od etra ili kvantnog polja - koji su sam prostor. U suštini svega jeprostor, etar je prostor, on je primaran, sve drugo je moguće samo u prostoru.Dakle, kada mislimo na kvantno polje ili etar, to nije nešto ultra malo već ultraveliko, bezgranično, apsolutno.

Um nam izvrće celu stvarnost u potpuno suprotno stanje. Tek kadatranscendiramo um vidimo jedinstvo svega u bezvremenoj sadašnjosti. Topraktično znači da svaki fizički oblik i pojavu vidimo kao oblik i izraz svesti isvesne namere.

Čovekova nesvesnost se ogleda u tome da fizičke stvari i pojave vidi kao"mrtvu materiju", kao nešto izvan sebe samoga, spolja, i zato ne obraća pažnju nato, ne uzima ozbiljno i sa poštovanjem. Zato se ponaša grubo i nasilno, bezpoštovanja, ne samo prema stvarima i prirodi, nego i prema drugim ljudima, pa iprema sebi samome. Zato što je nesvestan onoga što jeste ovde i sada, čovek jesvoje najviše poštovanje projektovao izvan sebe, u Boga, u apstraktni princip.Probuđeni ljudi ili sveci videli su Boga konkretno, ovde i sada, u svim stvarima, u

36

sebi i oko sebe. Oni su uvek gledali Boga "licem u lice". To znači da su ga videli usvakoj materijalnoj pojavi, uvek i svuda. Zapravo materijalni svet je za njih samoispoljeni Bog, oni su uvek u njemu kao riba u vodi. Razumeli su da je samo um tajkoji sve ovo prikazuje suprotno. Um projektuje sliku sveta i ona nam izgleda kaosvet izvan nas, ne vidimo stvaranost sveta kao božansku svest koja prisutna usvemu, koja je naša suština.

Svoj um smirujemo odnosno transcendiramo onda kada spoznamo suštinui smisao. Mi stalno mislimo samo zato jer tražimo suštinu i smisao u svemu, zatosve osmišljavamo i sebi objašnjavamo, komuniciramo, spolja sa drugima i unutarsebe samih, kroz unutarnji dijalog, odnosno mišljenje. Kada spoznamo suštinunaš um stane, to su oni trenuci zadivljenosti i spokoja kada otkrijemo nepobitnusuštinu. Pred stvarnošću uvek ostajemo nemi. Suština svih pojava i događajajeste da se oni trenutno oblikuju od prostora. To je fizika etra. Kada naš um budepodoban prostoru, tj. kada razume fiziku etra, onda nastupa prosvetljenje ismirenje uma, njegova transcendencija. To znači kada nadiđemo ličnu isubjektivnu upotrebu svesti, samo u okvirima uma, i spoznamo objektivnuprirodu svesti, fiziku etra. Tada naš um staje jer vidimo bezvremenu celinu,jedinstvo i smisao svega. Osmišljava se samo ono što nije poznato, da bi seupoznalo. Kada otkrijemo pravu prirodu postojanja, suštinu svega onoga o čemumožemo da mislimo, tada više nemamo razloga za stalno osmišljavanje.

Kako deluje svest koja se zasniva na fizici etra? Uvek isceljujuće. Nijepotrebno ništa činiti sa takvom objektivnom svesnošću, ona sama ispravlja svešto treba da bude ispravljeno, uklanja sve zablude, donosi pozitivnu energiju. Naprimer, ako smo opsednuti besom ili strastima, dovoljno je za trenutak vratiti sesebi, i sva nepovoljna stanja će nestati. Pomoću promene disanja ili praksemeditacije dovoljno je za trenutak vratiti se samom prisustvu ovde i sada. Kadasmo potpuno svesni sebe ovde i sada, postajemo nezavisni od svega drugoga, odsvih umišljenih stanja koja nas projektuju u umišljene sadržaje, u prostor ivreme, ka nečem spolja. Jedini lek od svake patnje i sukoba jeste povratak sebisamome ovde i sada. Takva svesnost nas oslobađa svih iluzija, sukoba i patnji,bilo da su oni unutar nas ili izvan. Sva nepovoljna stanja svesti ne mogu dapostoje na drugačiji način nego zaboravom sebe samoga, gubitkom prisustvasvesti ovde i sada. Sam gubitak takvog prisustva jeste patnja.

Razlike između fizike etra i našeg uma stvaraju razliku izmeđuneispoljenog stanja kvantnog polja i ispoljenog sveta objekata. Um fiziku etrapretvara u svet objekata.

U svom najvišem ili najsuptilnijem stanju, u najvišoj dimenziji, etru,priroda ima svojstva besprostornog i bezvremenog holografskog jedinstva. Tu jeona kvantno Polje kao čist izvor i potencijal svih mogućnosti. Priroda njenihelektromagnetnih frekvencija je skalarna i stacionarna, ne-hercijanska, jer u njojvlada jedinstvo svih suprotnosti. Informacije se kroz skalarno polje prenosetrenutno, kroz ceo kosmos.

Zato je skalarno polje u osnovi sveg života, ono je izvor sve energije iliprane.

Danas se ono otkriva u eksperimentalnoj fizici i, zbog zabrane pojma eter,daju mu se razna imena: energija vakuuma ili nulte tačke, tamna materija,kvantno Polje, Matriks…

37

Tehnički govoreći, neispoljena ili bazična priroda, kao etar ili akaša,zasniva se na stacionarnim ili ne-hercijanskim talasima, koji su brži od svetlosti,a ispoljena priroda koju opažamo kao mnoštvo objekata i pojava, na vektorskim,hercijanskim talasima i oni su sporiji od svetlosti.20 Priroda ne-hercijanskihelektromagnetskih talasa je stacionarna, volumetrijska, nalik sferi koja diše,vibrira. Po tome se razlikuje od transverzalno vektorske forme klasičnihelektromagnetskih talasa koji su svi sporiji od brzine svetlosti. Zato su na tomsfernom ne-hercijanskom principu zasnovana sva nebeska tela, zvezde i planete,i svi oni, planete i zvezde rastu i šire se, na tom principu se zasnivaju i svatorziona kretanja energije u prirodi, od individualnih živih bića do galaksija. Zatoje sav kosmos u osnovi elektromagnetska pojava, zvezde su iskre nastale odposledica elektrostatičkog pražnjenja izražene u velikim razmerama, one svojuenergiju dobijaju od prostora, a i sama gravitacija je elektrostatički fenomen uvećim razmerama. Zvezde nisu termonuklearne furune niti se gravitacija zasnivana masi.

Granica između hercijanskih i ne-hercijanskih vibracija „božanske čestice“jeste brzina svetlosti. To je granica neispoljenog i ispoljenog stanja kvantnogpolja. Svo hercijansko kretanje se zbiva ispod granice svetlosti i zato ga fizičkimčulima opažamo. To je sav trodimenzioni svet u prostoru i vremenu. Svo ne-hercijansko kretanje je iznad brzine svetlosti i ono je fizičkim čulima nedostupno,ali su zato njegove manifestacije dostupne unutarnjim čulima, pre svega njegovabezvremena sveprisutnost svih mogućnosti, trenutni prenos informacija. Na tajnačin možemo da ga budemo svesni razvijajući unutarnja čula putem meditacijei astralne projekcije. Unutarnja čula koristimo kada smo izvan tela u višimdimenzijama. Što više aktuelizujemo bezvremenu i sveprisutnu ne-hercijanskusvest unutar prostorno-vremenskog hercijanskog zbivanja (tj. svest iz višihdimenzija aktuelizujemo u fizičkom svetu, povezujemo unutarnja čula sa

20 Nikola Tesla je, pre više od jednog veka, otkrio i u svojim eksperimentima koristio jednu novuvrstu elektromagnetnih talasa koje je nazvao ne-hercijanskim ili stacionarnim. To je učinio da binaglasio njihovu različitost od klasičnih, tzv. hercijanskih elektromagnetnih talasa. On je zavreme jedne oluje primetio fenomen loptaste munje. Tada je shvatio da se električna energija nekreće samo vektorski već i sferno, stacionarno, postaje lopta. Ubrzo je razumeo da, ako je sveenergija, onda je takvo ne-hercijansko kretanje fundamentalnije od vektorskog i hercijanskog,zato su sva nebeska tela sferna, i da takva svojstva ima fizika etra. Problem je nastao u tome štopostojeća nauka ne priznaje nijednu drugu vrstu elektromagnetnih talasa osim onih čije jepostojanje 1888. god. dokazao H.R. Hertz. Cela priroda je energija, a energija se izražava krozelektromagnetske talase različitog spektra. Prirodu tih zračenja ustanovio je Maksvel(J.C.Maxwell) u svojim složenim jednačinama koje su obuhvatale i hercijanske i ne-hercijansketalase, ispoljenu i neispoljenu prirodu, tj eter. Međutim, tadašnji vladari nisu dozvolili da se istinao celoj prirodi objavi i zato su preko matematičara Hevisajda (Oliver Heaviside) i HendrikaLorenca promenili originalne Maksvelove jednačine odmah nakon njegove smrti, koje suopisivale prirodu svih elektromagnetskih pojava, tako što su iz njih izbacili njihov skalarni deo(longitudinalnih elektrodinamičkih talasa), a ostavili samo vektorski. Navodno da bi inženjerimabilo lakše da sa njima rade. Ovakve skraćene, lažirane i osakaćene Maksvelove jednačine se i danasuče na svim univerzitetima u celom svetu. Na taj način je od ljudi sakrivena prava prirodaelektromagnetskih pojava, i fizičke stvarnosti kao takve, skriven je eter kao izvor sveprisutne ibesplatne energije, i nametnuto energetsko i finansijsko ropstvo ljudima. U suštini skrivena jeuloga etra ili akaše, jedinstvenog ne-hercijanskog polja koje bezvremeno povezuje sve pojave, kojeje izvor sve energije (danas se o njoj govori kao o energiji vakuuma, nulte tačke ili tamne materijejer je naučnicima zabranjeno korišćenje pojma etra). Značaj etra ili akaše otkrio je Nikola Tesla i nanjemu stvorio svoje najvažnije izume koji se većim delom još uvek ne koriste.

38

fizičkim čulima), utoliko više možemo da delamo menjajući stvarnost i nadilazećiograničenja prostora i vremena unutar hercijanskog kretanja. Zapravo, svakakreativnost i promena se sastoji u tome da iz ne-hercijanske svesti delamo nahercijansku stvarnost. Ne-hercijanska stvarnost je primarna, to je stvarnostsamog božanskog Apsoluta i njegove „božanske čestice“.

Kako u praksi izgleda svest kvantnog polja, stacionarna svest? Kao štosama reč "stacionarno" kazuje, u tom iskustvu pre svega vreme staje i nestaje, svepostaje samo bezvremena sadašnjost. Zajedno sa tim i prostor nestaje na taj načinšto prestaje kretanje. Više se ne krećemo kroz prostor već prostor doživljavamokao sebe samoga, postajemo bezgranični, u sebi smo uvek nepokretni a svekolikopostojanje se kreće oko nas. Kreću se naše misli a mi smo njihovi nepokretnisvedoci; kreću se osećanja a mi smo njihovi nepokretni svedoci; kreće sa naše teloa mi smo njegov nepokretni svedok; kreće se i zbiva ceo svet oko nas,nepokretnog transcendentalnog svedoka. Na taj način smo uvek u središtu svegzbivanja, kao u središtu sfere. Naša transcendentalna usredištenost počiva nasavršenstvu sveg zbivanja, njega spoznajemo kao savršenog, isto kao sfera. Svakiaspekt postojanja jednako je udaljen od našeg središta. Model sfere je drugačijinačin da se kaže da je postojanje nalik na hologram. Stacionarna ili ne-hercijanskafrekvencija je uopšte moguća samo zato jer je kosmos hologram. Iako smo u akciji,naša svest je stacionarna, pokret i mirovanje jesu jedno isto, delanje je nedelanje.To je moguće samo usled sveobuhvatnosti stacionarnog, kvantnog uma, onobuhvata sve mogućnosti i zato je uvek ispravan. Um se kreće samo kada nematu sveobuhvatnost, kada ima iluziju da nešto mora da dosegne izvan sebe; kadaizgubi svoju potpunost on pokušava nešto da učini. Spoljašnji svet nestaje jer gaspoznajemo kao svoje sopstveno biće. Cela priroda je naše biće, a ne samo fizičkotelo.

Sve ovo ne treba da osvajamo i postižemo s nekakvim naporom i mističnimiskustvima. To je realnost koja uvek postoji, druga realnost ne postoji. Samo jenaš um izvan realnosti i odvaja nas iluzijama. Sve što je potrebno jeste da seprobudimo iz iluzija svoga uma i tako da se uskladimo sa stvarnošću, a ne da seborimo protiv iluzije. Protiv iluzije ne treba da se borimo, i ne možemo, jer iluzijane postoji. Iluziju jačamo i kada je održavamo i verujemo u nju, kada prianjamo zanju; i kada se borimo protiv nje, kada smo odbojni od nje. Potrebna jetranscendencija obe krajnosti radi spoznaje prave prirode svesti koja je u osnovisvega, i subjekta i objekta. To je jedina praksa. Naziva se meditacija ili joga,Patanjđali ju je naučno definisao. Nijedan objekat nije nešto po sebi i za sebe. Zato u budizmu postoji učenje opraznini (sunyata). Taj pojam je u velikoj meri pogrešno shvaćen, mnogi budistise drže pojma praznine na pogrešan način. On jednostavno znači da nijedanobjekat koji opažamo nije spolja, nezavisan od nas, odnosno nije odvojen od svestikoja ga opaža jednostavno zato jer je i objekat ista svest s kojom se opaža. Zapravoi sama naša individualnost jeste ta ista svest. Stoga se u budizmu zajedno saprazninom uči i o nepostojanju same individualnosti (anatta) kao izdvojene irealne same po sebi i za sebe. I za subjekta koji opaža objekte važi isto što i zaobjekte. Sve je svest koja se ispoljava na sve moguće načine, fine i grube, izvan nas iunutar nas. Između svesnog posmatrača, subjekta, i objekta, stoje četiri dimenzijekoje stvaraju razliku; one jednu istu svest dele na spoljašnje grube objekte

39

(element zemlje) i na svesnu individuu koja spoznaje objekte (element vazduha).U apsolutnoj svesti nema posebnih izdvojenih objekata koji bi bili realni sami posebi i za sebe, kao izdvojeni objekti. Sve je samo apsolutna svest, i subjekat kojiopaža, i svest opažanja i predmet opažanja. To je objasnio Nagarđuna u delu Mulamadhyamaka karika. Buda nije govorio o tome na takav način već samo da su objekti prazni i daje praznina (sunyata) najviša realnost. To je činio iz pedagoških razloga, danjegovi učenici ne bi zaboravili i sabotirali sami sebe u razumevanju ove istine,kako bi bili navedeni da sami direktno spoznaju istinu da je njihova svest isto štoi grubi svet koji vide spolja. Inače da im je rečena cela istina, oni bi i njuprojektovali kao ideju. Um sve projektuje kao ideju i onda se te ideje drži kaostvarnosti, čak i kada je ona u neskladu sa stvarnošću. Čak i krajnju istinu možeda odvoji od sebe i projektuje je izvan sebe. Um je ego, on se nikada ne predaje samod sebe. On postoji na osnovu toga što od svega stvara virtuelnu stvarnost. Tonam je potrebno i korisno radi razumevanja stvarnosti, na taj način brže učimo.Problem je što um nema granica, on od svega pravi virtuelnu realnost i ideologijusa kojom produžava svoje postojanje, pa i od informacije da je sama egzistencijačista svest kao i on sam, da je sve prazno, odnosno da ništa nije izvan uma, da nijesupstancijalno i da nema objekata koji su realni sami po sebi i za sebe.

Kada postanemo svesni takve prave prirode u njenom izvornom stanju,etru, sa svim stacionarnim ne-hercijanskim svojstvima, i naše stanje svestiodgovaraće takvom stanju. Ne može svest koja spoznaje stvarnost da budedrugačija od stvarnosti. Isto se s istim slaže. Zato svest samospoznaje, najvišebudnosti ili prosvetljenja (mahat-buddhi) ima iste odlike stacionarnosti i bez-vremenosti, potpunosti u samoj sebi, kao sfera, kao što je ima akaša. Može se rećida je najviša svesnost ili budnost ne-hercijanska kao i kvantno polje.

Čovekova niža svest, koja je ograničena umom i egom, identifikovana safizičkim telom, ima hercijanska svojstva koja odgovaraju trodimenzionalnosti.Kada čovek u meditaciji ostvari čistu transcendentalnu svest, on je onda u istojravni sa univerzalnim kvantnim poljem svih mogućnosti, sa etrom ili akašom, injegove kreativne mogućnosti tada postaju neograničene, nestaju stari mentalniobrasci koji su ga ograničavali i svi novi postaju mogući. Ispoljavanje moći(siddhi) jeste delovanje svesti direktno iz etra na fizički plan. "Natprirodne moći"jesu fizika etra. Čovek to može da sprovodi kroz sebe zato što je on mikrokosmos.Da sav kosmos nije sabran u njemu, ne bi to mogao, njegovo Sopstvo ne bi biloogledalo univerzalnog kvantnog polja iz koga proističe cela egzistencija, niti binjegova svest mogla da utiče na kvantno polje. On to može zato što je svestkvantnog polja svest njegovog Sopstva, njegove duše. Koliko je čovek svestansebe i celovit u svojoj suštini, svojoj duši, toliko može pozitivno i kreativno dautiče na prirodu i na događaje.

40

PARALELNE STVARNOSTII DIMENZIJE PRIRODE

Da li ste se nekada zapitali kako i zašto uopšte postoje misli, sposobnostosmišljavanja, pamćenje prošlosti i uvid u budućnost, mogućnost preispitivanjarazličitih mogućnosti, zašto postoje snovi i fantazije? Većina ljudi nije nikada, većspontano koriste misli na sve načine, sanjaju i fantaziraju ne pitajući se kako je touopšte moguće.

Misli, snovi i fantazije su mogući zato što je stvarnost višedimenzionalna, avišedimenzionalnost udružena sa trenutnošću stvaranja praktično znači dastvarnost nije nikada jedna, već se sastoji iz svih mogućnosti, i da su svemogućnosti stvarnosti paralelne, odnosno istovremene i nisu odvojene,prožimaju se i tako stvaraju svet u kome živimo. Mi smo fiksirani u jednojstvarnosti a ostale doživljavamo samo kao mogućnosti, kao misli ili fantazije, iliih kontaktiramo kroz snove. To je sve.

Ako su sve mogućnosti stvarnosti simultane i prožimaju se, to znači da sesvet sastoji iz svih mogućih stvarnosti koje postoje paralelno. Zbog trenutnosti inepostojanja vremena kao ni objektivnog kretanja, ne kreće se jedna stvarnost ine pretvara se u drugu, nego sve moguće stvarnosti već simultano postoje. NašeJa sebi daje privid kretanja koje projektuje na stvarnost. Kreće se naše Ja, naš um,a ne svet. Samo je naš um (manas) taj činilac (aham-kâra) koji bira i timeaktuelizuje jednu po jednu stvarnost za svest (mahat-buddhi). Um zapravo samovezuje svest za jednu od mogućih stvarnosti, i ta stvarnost onda za tog svesnogsubjekta postaje jedina stvarnost koje je trenutno svestan. Zato je stvarnost zasvakog čoveka subjektivno iskustvo, i dok traje pruža mu privid da je ona jedinamoguća. I taj privid je toliko jak da ne uviđamo da i pored toga što se sve to stalnosmenjuje, mi uvek verujemo samo postojećoj stvarnosti, patimo kada nekuizgubimo ili što neku nemamo – iako su one sve paralelno prisutne. Čovek jestoga samo svesni subjekat objektivnog postojanja koji aktuelizuje svemogućnosti postojanja na individualan način.

Mi uvek menjamo realnost koristeći sve dimenzije prirode zajedno(vazduh, vatra, voda i zemlja), koje su u nama.

Pre nego što smo nešto učinili, mi smo razmišljali o tome, osmišljavali smosve mogućnosti tog dela, kako da ga učinimo, zamišljali smo više varijanti doknismo izabrali jednu (element vazduha). Zatim smo u to usredsredili svoju volju(element vatre) i jasnu imaginaciju o njegovom obliku (element vode). Tako seideja realizovala na fizičkom planu, odnosno postala stvarnost u kojoj jesmo.

Možda sve to nismo studiozno analizirali kao što naučnici čine u svomradu, već nam je samo u fantaziji spontano došla ideja ili slika, namera da neštoučinimo, i za nekoliko sekundi preispitivanja to smo učinili, a nekad sve to prođetako brzo da nam izgleda kao da smo to učinili odmah. Tako deluju više dimenzijeu nama na procese našeg zbivanja; sva imaginacija i osmišljavanje mogući susamo zato što postoje više dimenzije prirode unutar nas i što su one jednov-remene.

41

Trenutnost svih dimenzija stvara paralelne stvarnosti. Paralelne stvarnosti itrenutnost postojanja su uzajamni. Njihova uzajamnost omogućava energiji i svestida budu sveprisutne.

Budući da je priroda višedimenzionalna, trenutna i nesupstancijalna, ondaje jasno da ona kao takva može da se izražava samo kao spoj svih mogućihstvarnosti u jednu celinu, da se njena stvarnost sastoji od svih mogućihparalelnih stvarnosti.

Kada mislimo o nečemu, stvarnost kojoj pripada ta misao već je ostvarena,ali samo na elementu vazduha. Kada želimo nešto svom snagom, kada ulažemovolju i energiju u neku ideju, ona je već ostvarena, ali samo u dve dimenzije,vazduha i vatre. Kada samo maštamo o nečemu stvarnost te imaginacije već jeostvarena, ali samo u elementu vode (astralu). Samo ako sve te elemente povežemou celinu ta stvarnost će se ostvariti na fizičkom planu (element zemlje).

To se praktično svodi na to da ovde na fizičkom planu budemo usklađenisa svojim idejama, sa stvarnošću koju želimo da ostvarimo, da se fizičkiponašamo kao da je ona već tu. Na taj način mi više dimenzije ostvarujemo nafizičkom planu. Mi ovde moramo da se makar prividno i virtuelno, malo po malo,ponašamo kao da je nova stvarnost već tu. Tako je privlačimo. Jedina prepreka jena fizičkom planu, ako svojim fizičkim ponašanjem i delovanjem nismo podobnii dostojni da prihvatimo drugu realnost, kao da je ona već tu. Naše prihvatanje jenajveći problem, ne nova realnost, one su sve dostupne i već prisutne kaomogućnosti.

Ako se mi ne ponašamo u skladu sa novom realnošću koju mislima želimo,onda viši um koji želi da nam željenu realnost pribavi, dolazi do logičnogzaključka da se mi ne ponašamo u skladu sa realnošću o kojoj maštamo, da nismozreli za nju i da bi nam njeno ostvarenje bilo neprikladno, preuranjeno ilikontraproduktivno. Novac se ne daje narkomanu. Zato nam se želje ne ostvaruju.Moramo da budemo realnost koju želimo.

Svaka misao ili ideja kao mogućnost nekog delovanja odraz je jednemoguće stvarnosti, svaka zamisao ili fantazija takođe su odraz drugih paralelnihstvarnosti koje se nisu aktuelizovale u našem vremenu i prostoru, već samoodražavaju drugu paralelnu stvarnost, one su nam dostupne kroz više dimenzijeu nama, preko viših dimenzija u nama mi smo povezani sa svim drugimmogućnostima svih zbivanja. Te mogućnosti koje se nisu aktuelizovale u nama sejavljaju kao misli ili fantazije. Kada mislimo na jedan način, onda koristimostvarnost koju odražava taj način mišljenja; kada mislimo na drugi način ondaodražavamo tu drugu paralelnu stvarnost; kada učinimo jedno delo onda onoproizvodi jednu stvarnost, odnosno seriju svojih posledica; kada umesto togaučinimo nešto drugo, onda smo skrenuli u drugu stvarnost, aktuelizujemo drugemogućnosti. Slično je i sa snovima, u njima odlazimo u više dimenzije prirode iproživljavamo sve druge mogućnosti iz našeg iskustva postojanja. To je mogućezato što tada iskušavamo sve druge paralelne stvarnosti tih viših dimenzija.Jedina razlika u vezi snova je što tada možemo imati kontakt sa svojimparalelnim inkarnacijama i svešću duše, kao i sa drugim dušama, mnogo jasnijenego ovde na javi.

Koliko energije i doslednosti ulažemo u jednu ideju ili ubeđenje, toliko seviše uživljavamo u stvarnost koju one predstavljaju, toliko aktuelizujemo tustvarnost. Kako sve stvarnosti postoje paralelno, one nisu odvojene, dok

42

boravimo u jednoj i radimo na njenoj aktuelizaciji možemo i dalje imati kontaktsa drugim stvarnostima i njihovim predstavnicima. Možemo se vraćati na stare ikombinovati više njih. Sve je dozvoljeno i slobodno kada su stvarnosti u pitanju.Ta sloboda je i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov je kada je koristimo svesno, tadasmo doslovno kreatori stvarnosti u kojoj živimo, a prokletstvo kada taj prirodnimehanizam postojanja pokrećemo i koristimo nesvesno. Tada nam uvek izgledakao da nas neka viša sila uslovljava i tlači.

Mi ne možemo potpuno da pređemo iz jedne stvarnosti u drugu, za vremesvog fizičkog života u telu vezani smo za jednu stvarnost tekućeg života, alimožemo da je menjamo u velikoj meri u skladu sa vremenom i povezanošću svihdimenzija. Ako nemamo svest o višim dimenzijama ne možemo da menjamostvarnost jer ona se menja samo kroz sve dimenzije zajedno. Ako samo mislimo onečemu (element vazduha) ali ne ulažemo energiju (vatra) i stalnu kreativnuimaginaciju (voda) u tu ideju, ona se neće ostvariti (na elementu zemlje). I tadaće se ostvariti samo ako fizički uradimo ono što treba uraditi da bi se idejaostvarila. Zato mi za vreme života ne radimo ništa drugo već samo učimo o višimdimenzijama, one su u nama, to je svet naših ideja, volje i imaginacije, osećanja.Koliko više ih upoznajemo u praksi i delovanju, toliko smo više emocionalnozreliji i inteligentniji. Sve to samo predstavlja približavanje svesti duše, svestikoja omogućava celokupno postojanje.

43

JEDINO MOGUĆE KRETANJE JESTEKRETANJE KROZ PARALELNE STVARNOSTI

Sve mogućnosti naših misli i dela odražavaju se u promeni paralelnihstvarnosti. Menjajući misli, mi samo prelazimo iz jedne moguće stvarnosti udrugu; preispitivanjem različitih mogućnosti, mi preispitujemo različite mogućestvarnosti; menjajući naša dela, mi prelazimo u drugu stvarnost koja odgovaranašim delima, frekvenciji naših misli.

Kada odlučimo da nešto promenimo u svom radu i delovanju, i to doneserezultat u fizičkoj promeni našeg okruženja i uslova života, mi tada nismo sebepromenili niti smo promenili druge ili svet oko sebe, mi smo zapravo time samoušli u drugu paralelnu stvarnost koja odgovara našem novom načinu mišljenja,rada i delovanja. Ljudi i okolnosti koji su pripadali starom načinu našegpostojanja su nestali iz našeg života na razne načine, neke od njih možemo i daljeda vidimo ali to su samo njihove stare verzije koje više nemaju uticaja na nas i našživot. Paralelne stvarnosti se međusobno mešaju i prožimaju, nisu ničim odeljeneosim našom svešću, odnosno usmerenjem svesti, ubeđenjima. To znači da nekielementi stare stvarnosti mogu da budu prisutni i u novoj, ali će se prirodanjihovog delovanja promeniti kao i naš odnos prema njima. Promena našestvarnosti, ako je dovoljno snažna, može da menja i stvarnost okoline, drugihljudi. Postoji i kolektivni učinak oblikovanja stvarnosti.

Koja će stvarnost biti aktuelna zavisi samo od svesti i njenog usmerenja,bazičnih verovanja i ubeđenja. Ni od čega drugoga. U suštini ne postoji ništaspolja što bi odlučivalo o tome. Ali spoljašnji uticaji ipak nameću čovekustvarnost u onoj meri u kojoj on sam ne odlučuje svojom svešću o njoj. Koliko ječovek subjektivan, toliko mu je svest identifikovana sa određenom stvarnošću.On joj nesvesno daje snagu i ona na taj način dominira njegovim životom kao silakoja se ne može promeniti. Tako se stvara začaran krug. On se prekidaprestankom identifikacije, a identifikacija se prekida svešću o višim dimenzijamai paralelnim realnostima.

Čovek je svesni subjekt objektivne stvarnosti, on samom svojom svešću odsvih mogućnosti neke aktuelne stvarnosti (ne apsolutno svih mogućnosti svihstvarnosti odjednom) aktuelizuje stvarnost koja se trenutno ispoljava unjegovom okruženju. To se pokazuje kao stvarnost u kojoj taj čovek postoji.Činjenica da ona može da se menja dokazuje da je ona relativna, višestruka, i dačovekova svest ima odlučujuću ulogu u toj promeni, kao što mnogi uspešni ljudisvedoče o tome.

Čovekova duša je ispoljavanje božanske svesti i zato samo svest koju čovekima od svoje duše odlučuje o prirodi stvarnosti. Mi sebe zapravo nikada nemožemo da promenimo jer naša suština je odraz božanske suštine ili samogApsoluta koji je nepromenljiv, jer je transcendentan. Mi jedino možemo damenjamo stvarnosti.

Mi se nikad objektivno ne krećemo i ništa ne menjamo jer i nema šta da semenja, budući da ništa nije supstancijalno; samo trenutno prelazimo iz jedneparalelne stvarnosti u drugu. Trenutnost, paralelne stvarnosti i bezvremenost su

44

jedna ista stvar: takva je priroda božanskog Apsoluta koji je sve-što-jeste ovde isada.

Mnogi se ovde neće složiti i pomisliće da se mi ipak menjamo. To je samoprividno tačno. Mi jedinu promenu možemo da izvršimo u snazi svesti o sebi.Koliko smo jače svesni sebe, toliko smo zreliji i sposobniji da menjamo spoljašnjerealnosti. To okolina zapaža na čoveku pa kažu da se 'promenio, 'popravio' da je'postao sposobniji i bolji'. On je samo više postao svestan sebe, svoje duše, i zato jepostao bolji i sposobniji. Viša svesnost sebe ili svoje duše jeste veća svesnost višihdimenzija. To uvek ide zajedno. Koliko smo više svesni delovanja viših dimenzijai možemo da ih sve zajedno uskladimo i primenimo, toliko smo više svesni sebe. Iobratno:: ne možemo biti više svesni sebe i svoje duše ako ne možemo da delamokroz sve dimenzije, ako smo ograničeni samo na fizičko telo i um.

Paralelne stvarnosti postoje zato što postoji samo jedna „božanska čestica“,zato što postoji samo jedan božanski Apsolut i zato što je on sve-što-jeste iizražava se kao sve što je moguće – i zato što ne postoji vreme, već samo ono-što-jeste, bezvremena prisutnost. Drugačije rečeno, paralelne stvarnosti bezvremenopostoje zato što Bog ne gubi vreme na stvaranje, a još manje na sopstvenoostvarenje i aktuelizaciju svoje svesti o sebi; on je to već sve obavio od početka dokraja, trenutno. Zbog bezvremene suštine svega može se reći da se sve to dešavasvakog trenutka u svemu. Upravo ta trenutnost je priroda egzistencije. Sve ovošto se zbiva kao kosmos u vremenu i prostoru je samo njegova imaginacija u kojojon razrađuje sve moguće detalje tog trenutnog ostvarenja.

Zato što postoji samo božanski Apsolut kao jedina bezvremena stvarnost, iništa nije moguće izvan njega, ni mi ne postojimo sami za sebe, mi smo samApsolut, njegova imaginacija i jedna individualna mogućnost njegovog izraza, imi kao takvi postojimo u svim tim paralelnim stvarnostima – kao sve paralelnestvarnosti. Zato i možemo da se krećemo kroz njih. Mi smo samo mesto ukrštanjasvih paralelnih stvarnosti, svih mogućnosti postojanja. Otuda se one samo unama osmišljavaju i samo kroz nas dolaze do smisla.

45

PAR PRIMERA NADMOĆI SVESTINAD FIZIČKOM STVARNOŠĆU

Slučajevi delovanja pod hipnozom možda su najbolji primeri kako svestdeluje kada nije ograničena svesnim umom, jednom ličnošću i identifikovana satelom, već je nesvesno povezana sa Celinom koja sve omogućava - istovremeno.Ona tada lako može da manipuliše stvarnostima.

Ako je subjektu hipnotičkom sugestijom naloženo da veruje da određenaosoba nije više prisutna pred njim, da je otišla iako nije, nakon buđenja iz hipnozeispitanik tu osobu ne bi fizički video iako bi ona bila prisutna pred njim. Ako bi taosoba pomerala neki predmet, hipnotisani subjekt video bi samo predmet koji sekreće kroz vazduh, ne i osobu koja ga pokreće jer je njegovom umu data sugestijada ta osoba više nije prisutna. Takođe bi video i kroz tu osobu (na pr. koliko jetačno sati na časovniku) iako je ona fizički pred njim i zaklanja časovnik. Ovonam pokazuje u kojoj meri nas um obmanjuje - u istoj meri u kojoj nam iomogućava opažanje. To takođe dokazuje da um ne samo što kontroliše opažanjenego i (kao logos) kreira fizičku realnost, da um ne koristi samo fizička čula zafizičko opažanje, već i unutarnja čula, tanmâtre, za šire opažanje, nezavisno odfizičkog sveta.

Slučajevi koji dokazuju paralelnu stvarnost su oni u kojima se ličnost delina više ličnosti od kojih svaka živi u svojoj stvarnosti i identitetu, iako su ujednom istom fizičkom telu. Ako je jedna ličnost imala tumor, rak, kada pređe udrugu ličnost tumora neće biti, jer ta druga ličnost postoji u stvarnosti u kojoj onanema tumor. Iako se radi o istom telu i prelasku iz jedne ličnosti u drugu u vrlokratkom vremenu, nekoliko minuta. Takođe ako se pod hipnozom nekoj osobinačini povreda na koži, kada se osoba povrati iz hipnoze sa sugestijom da se nećesećati povrede, kao da joj se nije ni dogodila, svaki trag povrede će nestatiistovremeno sa promenom stanja svesti iz hipnotisanog u normalno stanje.

Sve ovo dokazuje da je svest u osnovi sveg pojavnog sveta, da je ona pravitvorac tela. Da nije tako, da je telo primarno a svest sekundarna pojava u telu, sveovo ne bi bilo moguće, a sve je ovo eksperimentalno dokazano.

Takođe sve ovo dokazuje da istovremeno postoje sve moguće stvarnosti ida samo usmerenje svesti odlučuje koja će stvarnost biti aktuelna. Tako um nestvara nikakvu novu stvarnost, već iz obilja svih mogućnosti aktuelizuje jednu pojednu. Zato što to radi sukcesivno, jednu po jednu, um stvara privid linearnogvremena u trodimenzionalnom prostoru. I linearno vreme u trodimenzionalnomprostoru postoji za nas samo dotle dok je naša svest identifikovana sa umom itelom.

46

SVEST BIRA STVARNOST

Sve do sada rečeno dovodi nas do jednostavnog uvida da svest birastvarnost koja će biti aktuelna. Sve promene se uvek događaju kao promenestvarnosti, a ne kao promene samih stvari (koje nemaju supstancijalnost istvarnost po sebi pa se zato i ne mogu menjati, nema šta da se menja), bili mi togasvesni ili ne, ali samo ako taj proces koristimo svesno moć stvaranja ćemo imatimi a ne druge okolnosti i spoljni uticaji. To je još jedna vrsta slobode koja nam jedata: možemo da postojimo aktivno i svesno, i pasivno i nesvesno. To je mogućezato jer mi uvek postojimo, a uvek postojimo zato jer nismo različiti od samogpostojanja.

Naša nesvesnost i nemoć da delujemo na prirodu stvarnosti zapravo sesastojala iz toga što smo pridavali iluziju supstancijalnosti i kontinuitetastvarima i pojavama. Uvek smo se identifikovali sa stvarima i pojavama ipokušavali njih da promenimo. Naša identifikacija sa stvarima i pojavamazasnivala se pre svega na našoj identifikaciji sa supstancijalnošću ikontinuitetom sopstvenog bića, tela, uma i ega. To nam je bilo nekako najbliže jošod detinjstva. Ta iluzija je izvrtala stvarnost naopako i sama od sebe je sputavalamoć kreativnog delovanja na promeni stvarnosti. Sami smo sebe zatrpavaliiluzornom materijalnošću; pridavali smo čvrstoću materijalnosti onome što usuštini nije materijalno, i pošto smo pri tome koristili istu svest koja slobodno svestvara, tako smo sami davali čvrstinu stvarnosti koju smo želeli da promenimo.Pokušavali smo da promenimo same stvari, a ne stvarnost u kojoj one postoje; jošmanje sebe kao svesnog subjekta svake stvarnosti; oslanjali smo se na posledice,formirane oblike, a ne na svest koja sve oblikuje; prihvatali smo spoljašnjeuticaje, a zapostavljali sopstvenu svest koja utiče na sve.

Jedini uslov svesnog menjanja stvarnosti jeste pre svega razumevanjeuloge i prirode same svesti, njene povezanosti sa energijom (kvantnim poljemkoje sve omogućava, u kome su sve moguće stvarnosti), i na osnovu togarazumevanje prirode stvarnosti, da nije supstancijalna i da je u suštini talasenergije vođen svesnom namerom kroz trenutno oblikovanje. Samo spoznajomsopstvene svesti možemo da spoznamo prirodu delovanja svesti koja sveomogućava, jer radi se o istoj svesti. Kako se to praktično radi biće reči na krajuove knjige, ali već je jasno da se radi o samospoznaji kroz disciplinu meditacije. Nepostoji drugi način. Meditacija je praksa dolaska do svoje suštine kao čiste svesti osebi. Kako je svest uvek jedna ista, i u osnovi celokupnog postojanja, naša suštinaje ta ista svest. Kada nam savršeno postane jasno da je svesna namera ta kojaoblikuje svaku stvarnost, stvari, pojave i događaje, i da se ne menjaju stvari većstvarnost u kojoj stvari postoje, onda možemo svesnom namerom da izaberemostvarnost koju želimo, samo ako toj nameri udružimo svu potrebnu energiju, jerstvarnost oblikuje svest na nivou kvantnog polja, čiste svesti, ne na nivoupovršnog i podeljenog uma. Um identifikovan sa telom i svojim sadržajimaupravo radi suprotno, on sputava promene stvarajući prepreke tamo gde ihnema. Udruživanje svesti i energije znači delovanje celovitim bićem, jer naše biće(kao i sve ostalo) je u suštini energetska pojava, kojom rukovodi svesna namera.Promena stvarnosti se ne može sprovesti polovičnom svešću uma niti sa

47

podeljenom energijom koja je takođe podeljena pod uticajem uma. Samosopstvenom celovitošću možemo delovati na stvarnosti u kojoj se nalazimo, jersmo svaku stvarnost u kojoj smo se ikada nalazili stvarali upravo svojimcelovitim bićem, ali nesvesno, reagujući na spoljne uticaje. Samo delujući iz svogasredišta, svešću duše, možemo da menjamo stvarnosti u kojoj se nalazimo.Jednostavno se celim bićem, čistom svešću i svom energijom21 (što značiudružimo svoju svest sa kvantnim poljem), usredsredimo na stvarnost u kojojželimo da budemo kao da je ona već tu, dakle nezavisno od vremena, ovde i sada, iona će se ostvariti. Preći ćemo u nju.

To je prava pozadina svih priča o ’zakonu privlačenja’.Pri tome treba imati u vidu i to da takvo kreativno delovanje na promeni

stvarnosti neće ići onako kako to um očekuje. Um nikada ne vidi pravu prirodustvarnosti, on za to nije ni predviđen, pa zato i ne zna kako treba da je menja. Imasamo nagoveštaje o tome, može samo da primi ideju o tome. Kada bi se stvarnostmenjala onako kako to um želi, ovaj svet bi bio pakao. I jeste pakao u meri u kojojotuđeni i podeljeni um uspeva nešto da stvori. Stvarnost može da se menja samoinspiracijom sa višim umom, sa svešću duše, a ona vidi daleko bolje i dalje odograničenog uma identifikovanog sa telom i svojim željama. Pružiće nam boljarešenja, čak i bolje ciljeve, i uvek će pokušati da nas spreči ako želimo neštoštetno, ma koliko nam to bilo privlačno.

Ovo ukazuje na dve stvari: samo namere koje su dostojne mogu da seostvare i one se najčešće neće ostvariti na način koji to um planira i želi, već namnogo kreativniji i bogatiji način. Takođe to znači da moramo biti dostojnipromene kojoj težimo, da budemo promena koju tražimo, a to znači da se uživimou stvarnost koju nameravamo da ostvarimo kao da smo već u njoj, da se mislima,rečima i delima ponašamo kao da smo je već zaslužili, bez obzira na to što smo jošuvek u postojećoj, neželjenoj stvarnosti. Moć da celim svojim bićem nadiđemopostojeću stvarnost biće moć kojom stvaramo novu željenu stvarnost – jer starinačin našeg delovanja je i stvorio tu postojeću neželjenu stvarnost. Sve je opet udelovanju. Nema nikakve magije u ’zakonu privlačenja’ nove stvarnosti.

Treba imati u vidu i prirodu svih dimenzija kroz koje se ideje ostvaruju, odnjihovog začetka kao ideje, do mentalnog oblikovanja i ulaganja energije, dokonačne materijalizacije u fizičkoj stvarnosti. To znači da moramo da uradimofizički sve što je potrebno da se nadiđu stari mentalni obrasci koji su stvorilineželjenu stvarnost, kao i sve što je potrebno da se ideje ostvare, neće to uvekneko drugi da nam odradi, a još ređe će nam već odrađene pasti s neba. Ideje seostvaruju kroz nas. Njihovim ostvarenjem mi pre svega sebe usavršavamo, jerničeg i nema spolja, sve je samo energija koju oblikuje svest čiji smo mi svesnisubjekti. Mi na ovom svetu ništa drugo ne radimo nego sebe usavršavamo iosvešćavamo, manje ili više uspešno, u raznim fazama. Ako smo nešto tražili, totreba i da primimo, a jedini način da nešto primamo u ’zakonu privlačenja’ jesteradom na njegovom ostvarenju. Jedino što ’privlačimo’ u tom zakonu jesteinspiracija višeg uma i svesti duše da nam ukaže kako da radimo bolje i šta je zanas i okolinu najbolje. To se ukazivanje prepoznaje po sreći i blaženstvu koje nas

21 Što je i značenje molitve „ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom,i svim umom svojim, i svom snagom svojom“. Radi se o osvešćenju celog bića, o jedinstvu svesti ienergije, a to znači sjedinjenju svesti sa energijom univerzalnog kvantnog polja i na taj načindelovanjem celovitim bićem, na svim dimenzijama.

48

ispunjavaju dok radimo na svojim pravim ciljevima. To je putokaz za ispravnostu delovanju. To je ona sreća koja nas cele ispunjava blaženstvom u grudima i dajenam svu potrebnu energiju, kao kod male dece. Zato nam je i rečeno da ćemo ’ućiu carstvo božije kada budemo kao deca’. ’Carstvo božije’ je stvarnost u kojojbožanska svest trenutno stvara sve postojeće u slobodnom kretanju i mešanjusvih mogućih paralelnih stvarnosti, a kao deca postajemo onda kada nerazlikujemo svoju svest od svoga bića, od energije koja ga omogućava. Spoj svestii energije uvek se ispoljava kao radost i blaženstvo – blaženstvo zbog spoznaje dasu i svest i energija upravo ispoljavanje božanskog Apsoluta kroz nas. Svakaispravna kreativnost, koja podržava život, počiva na toj spoznaji i tom spoju.

Međutim, mi smo uvek celoviti na ovaj način, i uvek delujemo celovito, alinismo uvek i svesni toga, zato postoje stvarnosti koje podržavaju život i one kojega ne podržavaju. Kada nismo svesni svoje prave prirode onda nismo svesni niprirode stvarnosti, tada smo uhvaćeni u sled reagovanja na spoljne uticaje putemneznanja i ograničenog uvida pa je zato takvo delovanje na stvarnost subjektivnoi destruktivno; tako se i stvaraju destruktivne stvarnosti: putem nesvesnog ispontanog reagovanja. Kada smo svesni svoje prave prirode, onda smo svesni iprirode same stvarnosti, a s njom i prirode božanske svesti koja sve omogućavakroz nas kao svog svesnog subjekta. Zato samo s takvom celovitom svesnošćumožemo da biramo i da radimo na boljoj stvarnosti, sve slobodnijoj i kreativnijoj.To je kreativno delovanje na stvarnost, za razliku od spontanog reagovanja.Ograničenom svešću uvek ćemo stvarati nova ograničenja jer priroda je ogledalobožanske svesti i ona je polje slobodnog ispoljavanja svih mogućih stvarnosti kojeparalelno već postoje. Ako spontano reagujemo na okolnosti, onda dalje stva-ramo iste okolnosti; ako stvorimo distancu ili razmak od spontanog reagovanja, itako obezbedimo malo više transcendentalne svesti, one koja može da doneseobjektivnost i da nadiđe trenutno stanje, onda delujemo svesno i pozitivno,stvaramo pozitivno.

Sve zavisi od nivoa svesti s kojom oblikujemo stvarnost. Nivoi spajanjasvesti i energije s kojom oblikujemo stvarnost postoje u našem energetskom telukao energetski centri ili čakre. Ukoliko svest spajamo sa energijom, tj.delovanjem, na nižem centru, utoliko će i posledice biti istog kvaliteta, niske iuslovljavajuće. Većina stvarnosti nisu nam nametnute spolja, već su samo odrazstanja svesti sa kojima smo ih stvorili. Ako i postoje sile koje nam namećurealnost spolja, pre svega negativnu, one to čine pomoću nas samih, održavajućinašu svest na niskom nivou s kojim stvaramo niske i uslovljavajuće stvarnosti.Stvarnost se uvek oblikuje kroz nas, samo je pitanje sa kog nivoa svesti to činimoi da li smo mi toga svesni ili nismo, ako nismo onda će našu nesvesnu energijuiskoristiti onaj ko to može. U suštini spoljašnji uticaji deluju na nas i našustvarnost tačno onoliko koliko nismo svoji i svesni sebe. Mi smo nesvesni tačnoonoliko koliko vrednosti pridajemo spoljašnjim stvarima, kao da su realne samepo sebi, ili kao da imaju objektivnu stvarnost, koliko pojavama koje su u suštinitrenutne i nesupstancijalne pridajemo supstancijalnost i kontinuitet. Tada se onetako i ponašaju prema nama. Sve pojave samo odražavaju naše stanje svesti.Koliko smo više svesni stvarnosti kakva jeste, trenutne i nesupstancijalne, tolikoviše delujemo iz svojih viših energetskih centara, iz više svesti, i viša svest duše jesve više prisutna i aktuelna u nama, kao naša sve veća Sopstvenost ili suština.Drugim rečima, delujemo utoliko moćnije na stvaranje pozitivne stvarnosti koja

49

sve više oslobađa božansku svest kroz nas, koliko smo više svoji, unutarnji, amanje identifikovani sa spoljašnjim pojavama. Paradoksalno je ali tačno: kolikosmo više nevezani za spoljašnjost toliko možemo više da delujemo na nju. Ipak,najveću moć stvaranja i oblikovanja stvarnosti imamo kada ne razlikujemo spo-ljnu od unutarnje stvarnosti. Jer, zaista, za objektivnu stvarnost koja sveomogućava, ne postoji ništa spolja niti unutra. Te podele postoje samo zaegocentrični um identifikovan sa telom.

Postoji još jedan paradoks. Prava spoznaja stvarnosti sprečava nas damenjamo stvarnost, jer ako su sve moguće stvarnost paralelne i simultane isvima njima upravlja svest, a ta svest je naša suština, onda nije potrebno menjatistvarnost kada smo svesni svoje suštine, ona je transcendentalna svakojstvarnosti i primarna u svima njima, nezavisno od okolnosti ona je prisutna iuvek dostupna. Sve što je potrebno jeste spoznati sebe, a ne menjati okolinu. Zatočovek menja i usavršava okolinu sve više i sve bolje koliko mu je pri tome nameraspoznaja sebe, a sve je više destruktivan ako problem vidi u okolini, a ne u sebi.Sve se rešava prvo u nama, nikada prvo spolja.

50

TRENUTNOST I SVE PARALELNE STVARNOSTIJESU JEDNA ISTA STVARNOST

Kao što je upravo rečeno: trenutnost pojava i sve paralelne stvarnosti sujedna ista stvarnost, i to je ona objektivna, božanska stvarnost.

Ono što se u našoj relativnoj, subjektivnoj stvarnosti prikazuje kroz vreme,kao pojave koje se zbivaju tokom vremena, to je u objektivnoj stvarnostibezvremena trenutnost, sve pojave su bezvremene, trenutne vibracije ubezvremenoj sadašnjosti. Mi ne živimo u nekom objektivnom vremenu, već odtrenutnih pojava stvaramo kontinuitet vremena.

Ono što je u našoj relativnoj, subjektivnoj stvarnosti prostor, to su uobjektivnoj stvarnosti paralelne stvarnosti. Mi se u stvarnosti ne krećemo krozneki objektivni prostor, već kroz sve moguće paralelne stvarnosti. Budući dapostojanje ne primećujemo kao trenutno i paralelno ispoljavanje svihmogućnosti jedne iste stvarnosti, mi ta ispoljavanja spajamo u kontinuitet iprojektujemo kao jedan prostor u kome se sve stvarnosti zbivaju.

Razdelnik subjektivne i objektivne stvarnosti je um, individualna svestkoju koristi svaki svesni subjekt.

Fizička stvarnost, koju doživljavamo u vremenu i prostoru, jer drugačije inije moguće da je doživljavamo, nastaje delovanjem uma koji za svoj rad koristiistu božansku svest koja sve omogućava, iako u daleko manjem obimu. Umkoristi božansku svest tako da bezvremenu sveprisutnost svih mogućihstvarnosti skriva od svesnog subjekta na taj način što razdvaja sve njene kom-ponente na posebne objektivne činioce, on tako za svesnog subjekta projektujevreme i prostor, odnosno svu ovu fizičku stvarnost. Fizička stvarnost nije ništadrugo do diferencijacija i objektivizacija svih mogućnosti koje su jedno ubožanskog stvarnosti. Fizička stvarnost je njihova projekcija kao prostor, iusporavanje kroz vreme tako da može sebe da iskusi na sve moguće načine krozsvesnog subjekta. Sve ono što je unutar božanske svesti kao njen potencijal i moć,kao bezvremeno Jedno, to se u fizičkoj stvarnosti projektuje i objektivizuje krozsve sadržaje u vremenu i prostoru.

Zašto um ovako razdvaja postojanje i svim oblicima postojanja dajeposebne osobine u vremenu i prostoru? Zato što um za svoju svesnost i radkoristi istu božansku svest koja sve omogućava, ali je koristi na poseban iindividualan način. Tako se božanska svest kroz um zapravo samo prelama uposebne, individualne oblike, i ti posebni oblici snagom božanske svesti dobijajuobjektivnu stvarnost u vremenu i prostoru. Ništa drugo se ne događa. Umindividualizuje univerzalnu svest. Zato postoje individualizovane pojave kojesvest omogućava.

U našem empirijskom, subjektivnom iskustvu stvarnost postoji u vremenui prostoru, dok ista ta stvarnost objektivno nije supstancijalna i postoji kaobezvremena trenutnost koja omogućava da se istovremeno ispoljavaju svemoguće stvarnosti paralelno, umesto da se kreću kroz prostor tokom vremena.

Vidoviti ljudi to vide ali i njih um obmanjuje pa misle da vide 'auru'. Auranije ništa drugo do energija koja se trenutno preliva u kretanju iz jedne realnostiu drugu. Kada pomeram telo s leva na desno, na primer, ne kreće se samo telo jer

51

ono ne postoji kao materijalni objekat, već se trenutno i sinhronizovano prelivaenergetski sklop u obliku tela iz trena u tren, iz realnosti jednog postojanja, maloviše u levo, u realnost drugog postojanja, malo više u desno. Kada je fizički umdovoljno smiren i otvoren da može da koristi svest višeg uma, i svest duše, ononda vidi tu energiju koja se trenutno sinhronizovano 'kreće' odnosno preliva izjedne realnosti u drugu. Budući da je ipak još uvek vezan za telo i trodimenzionisvet u vremenu i prostoru, on to trenutno pretvaranje jedne realnosti u druguvidi kao energetsko zračenje ili auru tela koje se kreće u prostoru. Iz perspektivefizičkog uma energija deluje kao svetlost, njene različite frekvencije kao različiteboje. Samo potpuno prosvetljeni vide da nema nikakvog tela već samo prostora,akaša koja je čista božanska svest ili bezvremena prisutnost.

Kao što su vreme i prostor neodvojivi u našoj empirijskoj stvarnosti, takosu neodvojivi i trenutno stvaranje i sve paralelne stvarnosti. Da nije tako, etar ilikvantno polje ne bi bilo polje svih mogućnosti sabranih u bezvremeno ibesprostorno Jedno. Da nije tako, svest ne bi povezivala sve u prostoru i vremenu,sve bi bilo nepovezano.

52

MATERIJA POSTOJIZATO ŠTO JE BESKRAJNO BRŽA OD SVETLOSTI

Otkriće jedne jedine „božanske čestice“ koja se kao virtuelna suprotnostbožanskog Apsoluta kreće trenutno u svim mogućnostima, koja vibrira takobeskrajnom brzinom da stvara privid mnoštva čestica i elemenata, imanesagledive i katastrofalne posledice po savremenu mejnstrim nauku koja jemnogo truda uložila da svet ubedi da ne postoji brzina veća od svetlosne. Posvemu ovde rečenom, sva materija upravo postoji zahvaljujući brzini većoj odsvetlosne, jer ona „božanska čestica“ samo zahvaljujući brzini mnogo većoj odsvetlosne, zahvaljujući trenutnosti, može da se manifestuje na svim mogućimmestima istovremeno i da kreira sve moguće složenije oblike. Dakle, sam materijalniili fizički svet u kome živimo postoji upravo zahvaljujući brzini mnogo većoj odbrzine svetlosti. Da nije tako, fizički univerzum ne bi mogao da postoji,informacije i energija ne bi mogli da se prenose da postoji mnoštvo čestica, da suobjekti suštinski odvojeni.

Brzina veća od svetlosne pripada skalarnim ili ne-hercijanskimfrekvencijama. Brzine manje od svetlosne pripadaju vektorskom ili hercijanskomspektru vibracija i njoj pripadaju sva gušća i sporija zbivanja koja opažamočulima, sve do materije. Ali one postoje zahvaljujući primarnoj stvarnosti jednejedine „božanske čestice“ koja se kreće beskrajnom brzinom, daleko većom odbrzine svetlosti. Ono što opažamo čulima kao svetlost jeste mrak za božanskustvarnost. Početak opažanja božanske stvarnosti za nas je početak mraka inespoznatljivosti 'božije tajne', o čemu svedoči apofatička teologija. Međutim,nezavisno i od teologije i od akademske nauke, postoje mesta u kojima se taj mrakveći od brzine svetlosti ispoljava, i iz njega izbija sve što vidimo kao materija. Tosu 'crne rupe'. One su crne samo zato što su mesta na kojima se događa brzinamnogo veća od brzine svetlosti. To su mesta čistog prostora, akaše, ne-hercijanskog etra.

To je istina o fizičkom univerzumu. Ovde je ona izneta u svom najčistijemobliku. Da je ljudi ne bi postali svesni zabranjen je pojam etra, jer spajanjemindividualne svesti sa svešću kvantnog polja, etrom, čovek bi postao svestansvoje božanske suštine, "postao bi kao bogovi". Da su ljudi svesni stvarnosti ovdeopisane, da su svi oni zajedno i sav kosmos sačinjeni od jedne jedine iste tvari,kreirane božanskom namerom, niko ne bi bio negativan ni na koji način, niko nebi ubijao nikoga, svi bi bili nenasilni kao budisti i đaini koji su znali ovu tajnu,niko ne bi imao negativna iskustva, svi bi bili prosvetljeni, ali zato se niko ne bi niinkarnirao u ovom svetu koji predstavlja pozornicu za iskušavanje svih mogućihiskustava, jer tada ne bi bila moguća raznovrsnost svih iskustava i suprotnosti.Da bi se iskustvo suprotnosti obezbedilo, oni koji upravljaju ovim svetom uspelisu, između ostalog i s njihovom akademskom naukom, da javnost drže u snu iubede je da je crno zapravo belo, a belo – crno, odnosno da ne postoji brzina većaod svetlosne, da su vektorske ili hercijanske frekvencije jedine sa kojima se možeživeti. I čovek je prihvatio tu iluziju jer ovde nije došao da bi "postao kao bogovi" -on to već jeste - već da bi bio čovek, da bi iskusio sve aspekte božanske svesti usvim njenim mogućnostima, pa i onim najviše ograničenim, u trodimenzio-

53

nalnom svetu, u ljudskom iskustvu, u snovima, i na taj način ispoljio nju samu.To je uslov za život na zemlji i razlog inkarnacija duša.

Ovu istinu, o trenutnosti i bezvremenosti stvaranja svega iz jedne jedinebožanske čestice, znaju vladari koji ljudima vladaju već više hiljada godina, ali ječuvaju u tajnosti. Oni čine sve da ljude održe ograničene u pet čula i kontrolisanirazum, jer to i jeste namera duša koje se inkarniraju na ovom svetu, da svojusvest iskuse u tim ograničenim okvirima. Sva ograničenja smo sami sebipostavili, jer ničeg i nema osim jedne iste svesti u svemu, iako na mnogo višemnivou od ovog koji možemo umom da sagledamo. Nauka se u novije vreme sotkrićima neutrina i Higsovog bozona približila eksperimentalnom dokazupostojanja „božanske čestice“ o kojoj ovde govorimo, čak je pri tome otkrivena ibrzina veća od svetlosne, ali sve je to i dalje skriveno od javnosti, a izveštaji sulažirani i za naučnike. To je opravdano zato što smo još uvek u srednjem veku štose tiče nauke i društvenog razvoja. Tehnologija je tek počela da se razvija, svest oljudskim pravima je tek u ideji, svuda se krši ili lažira, nezavisno pravosuđe nigdene postoji osim kao ideja s kojom se manipuliše, ekonomija je još uvekizrabljivačka i porobljavajuća, zapravo je samo finiji nastavak ropstva. Mentalitetljudi je još uvek oblikovan religijama čije osnovne postavke su u potpunostisrednjovekovne. Svi osnovni principi civilizacije su još uvek u početnoj fazipostavljanja ideja i eksperimentisanja sa njima. Biće potrebno još vekova da se toučvrsti i zaista zaživi.

Samo tada će postati jasno da svest nije apstraktna kategorija, koja sezasniva na informacijama i percepciji, nejasnim mislima, i da nju zato nijemoguće definisati. Svesni ljudi su odavno otkrili da je svest najviša sila kojapostoji. Zato govorimo o božanskoj svesti. Tlo na kojem stojite jeste svest, vazduhkoji dišete, sav prostor i svetlost sunca jeste svest. O njoj ovde govorimo.

Prema rečima Karlosa Kastanede, u svemiru postoji neograničena,neopisiva sila koju šamani zovu namerom, i apsolutno sve što postoji u celomkozmosu povezano je i uslovljeno tom namerom. Namera podrazumeva svest,samo svesna težnja ka nekom ostvarenju može se nazvati namerom.

Samo za nesvesnog čoveka svest je apstraktna a materija konkretnastvarnost; za probuđenog svest je najkonkretnija stvarnost koja postoji, jedinastvarnost. Za njega je materija najčvršći dokaz ispoljavanja božanske svesti. Samonesvesni ljudi razlikuju 'duhovnost' i 'materijalizam' i suprotstavljaju ih.Probuđen uvek i u svemu vidi samo božansku svest.

54

ZAKLJUČCI PRVOG DELA

Na osnovu do sada rečenog možemo izvesti neke prve zaključke.Eksperimentalno je dokazano da postoji opšte jedinstvo iza svih pojava,

mnoštvo odvojenih objekata je iluzija. Na svom najdubljem nivou, usubatomskom svetu, ono što vidimo kao "materijalne čestice" postaje poljeenergetskih talasa za koje ne važe podele vremena i prostora, to polje pokazujesvojstva bezvremenog i besprostornog jedinstva. Iz tog jedinstvenog polja,nazvanog univerzalno kvantno polje, a nekada znanog kao eter ili akaša, svesloženijim energetskim vibracijama nastaju formacije koje se ponašaju kaoodređeni subatomski elementi, zatim atomi i sve krupnije i složenije tvorevine,na kraju kao fizički svet koji opažamo. Stoga elektromagnetske sile kvantnogpolja ili plazme su u osnovi cele prirode, one omogućavaju sve složenijetvorevine, atome, molekule, sve hemijske reakcije i biološke tvorevine. U osnovisvih materijalnih pojava na taj način stoje vibracije čiste energije, koje su posvojoj prirodi trenutne i nesupstancijalne. To je stvarnost fizičkog sveta kojegopažamo, ali on ni u svojoj najgrubljoj formi nikada nije izgubio svoju osnovnurealnost kvantnog polja ili etra. Jedino što se promenilo jeste opažanje uslovljenoumom svesnog subjekta koji smo mi sami.

Međutim, nije kvantno polje malo, najmanje od svega, tako da ga samokvantni fizičari sa akceleratorima mogu naslutiti. Stara sanskritska reč zakvantno polje jeste reč akaša, a ona označava prostor. Dakle, kvantno polje je savprostor u kome postoji sam kosmos, sva priroda i mi sami ovde i sada. Mi smo svevreme u njemu. To je način na koji kvantno polje sačinjava sve ostalo.

Ako je sve trenutno i nesupstancijalno, jer je u osnovi svegaelektromagnetizam, šta onda drži na okupu sve čvrste oblike sveta u komeživimo? Svest je u osnovi svih oblika. Bez svesti i svesne namere sve bi bilo samodifuzno polje elektromagnetskih sila, frekvencije ne bi imale smisao oblikovanja.Sve što postoji je u suštini svest uobličena u nameru. Na višim dimenzijama(vazduh) to je ideja, na nižim ta ideja se oblikuje u energetski proces (vatra) kojidobija postojan i trajan oblik (voda) neke stvari ili pojave (zemlja). Tako je našetelo i sve što vidimo i možemo da dodirnemo oko sebe zapravo oblikovana svest ipostoji u tom čvrstom obliku samo zbog namere da tako postoji. Na taj način sveje živo i svesno sebe. Ako smo mi živi i svesni sebe, ne bi trebalo da nam budeteško da tako razumemo i sve drugo oko nas, počevši od zemlje koja nas nosi ihrani, preko svih predmeta, bića i pojava. Mi ne postojimo u svetu odvojenihobjekata, mi smo samo kap u okeanu svesne energije.

Zato smo na početku rekli da su svest i postojanje jedno isto, samo ihrazličito opažamo, postojanje kao nešto spolja i grub oblik, a svest kao neštounutar nas, sposobnost da opažamo i razumemo grub oblik, samo postojanje. Danisu isto svest i postojanje ne bi mogli da se povezuju u razumevanju. Sav život sesastoji u tom povezivanju, u opažanju i otkrivanju smisla.

Smisao oblikovanja svega u prirodi potiče od principa svesti koji se samomože izraziti kroz svesnog subjekta. Svesni subjekt je princip oblikovanja svega uprirodi. On je zaslužan da sve u prirodi ima određeni oblik, ništa nije difuzno i

55

haotično iako je sve talasno, trenutno i nesupstancijalno. Svesni subjekat nastajeiz principa individuacije ili oblikovanja svih zbivanja. Jedan isti princip oblikujenaše ’Ja jesam’, samosvest, svest o sebi, kao i celu objektivnu prirodu, sve oblike iprocese koje opaža jedan samosvesni subjekt. Svaki oblik koji postoji u prirodiima svest o sebi, svesnu nameru da postoji u tom obliku, ta namera ga održava udatom obliku inače bi bio samo difuzno polje energije. Svaki oblik u prirodi svesto sebi dobija od svesnog subjekta. U višim dimenzijama svesni subjekti su duše, au nižim ljudska bića, inkarnirane duše, sa svojim umovima. Svest o sebi seautomatski projektuje jer univerzum je hologram, sve se odražava u svemuostalom. Kada se u svesnom subjektu pojavi svest o sebi, kao ’Ja jesam’, tada se toautomatski odražava na oblikovanje cele prirode, sve frekvencije, informacije,ideje, postaju konkretni oblici. Nije moguća svest o sebi bez oblika, svesni subjektbez sveta objekata.

Oblik i informacija (ideja) o obliku su jedna ista stvar u najvišoj dimenziji, uetru ili akaši. On postaju različiti tek na nižim dimenzijama, a potpuno odvojenitek na elementu zemlje. Taj proces odvajanja se sprovodi pomoću spuštanjasvesti o sebi u fizičko telo, u razum ili um. U svesnom subjektu objektivna prirodase spaja u jedno. Na taj način subjekt koji opaža, proces opažanja i objekti koji seopažaju spadaju pod jednu istu kategoriju. Svest o tom jedinstvu ostvaruje se usledećoj višoj kategoriji, u višem umu ili čistoj svesti. Nju je na osnovu učenjasânkhye razradio Patanjđali u Joga sutrama kao samadhi, i definisao je kaojedinstvo subjekta i objekta opažanja, svest jedinstva ili transcendentalnu svest,koja nadilazi podele na subjekt-objekt.

Ceo proces odvajanja ideje od oblika je potreban da bi se sve ideje ustanovileu svim svojim mogućnostima i međusobno se povezale u celinu. To je mogućesamo na trodimenzionom i dovoljno čvrstom i inertnom polju kao što je fizičkisvet ili element zemlje. Stoga element zemlje nije samo jedan od elemenata ijedna od dimenzija, već je zbir svih drugih dimenzija i elemenata i podloga zanjihovo manifestovanje i iskušavanje svih njihovih mogućnosti na objektivannačin. Samo na ovom fizičkom svetu moguće je ideje sagledati u svim njihovimaspektima paralelno i poigravati se sa svim njihovim mogućnostima, i kao saobjektima i kao sa idejama.

Zbog značaja upravo iznetog ponovo ćemo naglasiti: jedan isti princip dajeoblik svemu u prirodi i sačinjava našu ’Ja jesam’ svest, naš identitet. To je nužnoda bi naše delovanje u svetu bilo usklađeno sa svetom. To znači da koliko smosvesni sebe i imamo integrisanu svest o sebi, toliko možemo da oblikujemo svet,da delamo u svetu, koliko je naša svest o sebi konstruktivna i integrisana, tolikoje konstruktivno i usklađeno naše delovanje u svetu. To mora biti povezano istimprincipom. Njegovo spoljašnje delovanje je oblikovanje sveta i prirode, a njegovounutarnje delovanje je integrisanje svesti o sebi, sabiranje informacija o svimoblicima postojanja u jedno mesto, u svest subjekta kao ’Ja jesam’. Fizički svet jeonoliko čvrst i stabilan koliko je čvrsto naše Ja. Kada izgubimo naše Ja i našrazum, odmah se nađemo u nekom drugom svetu. Mi smo u fizičkom svetu samokada smo u fizičkom umu. Kada smo u snu ili komi fizički svet nestaje. Samo akosmo osvestili svoja unutarnja čula možemo da budemo svesni i tada, izvan tela udrugim dimenzijama.

Samo po tumačenju empirijskog uma svet izgleda ovako kako nam izgleda,kao svet grubih objekata izdvojenih u vremenu i prostoru. Kada se um

56

transcendira i ostvari objektivna svest o prirodi, vidi se njena eterska suština,jedinstvo svega izvan vremena i prostora. To znači da se vidi da je sve u osnovioblikovano i pokretano svešću i voljom. Videti takvo jedinstvo i transcenden-talnu božansku svest u osnovi svega, moguće je samo ako se vidi da ništa nijesupstancijalno odnosno da je sve trenutno.

To nas sve dovodi sledećem zaključku: ako ništa nije supstancijalno i sve jetrenutno onda je to jedini način na koji postoji sveopšte kretanje i stalna promenau univerzumu. Poznato je da apsolutno ništa u univerzumu nije istovetno istatično, sve je u promeni tako da univerzum i nije ništa drugo do stalna isveopšta promena. Sve kretanje i sva promena mogući su samo zato što ništa nijesupstancijalno, sve nastaje trenutno iz "kvantne supe", odnosno trenutnimvibracijama one jedne jedine "božanske čestice" u kojoj već postoje svemogućnosti. Tako ne nastaje ništa novo već samo iz skrivenog prelazi uneskriveno stanje, iz implicitnog poretka u eksplicitno stanje, iz potencijalnog uaktuelno. Zato što je sve trenutno i nesupstancijalno, sve kretanje se odvija usuštini bezvremeno i nezavisno od prostora - i zato ono uvek kreira paralelnestvarnosti.

Ovaj zaključak vodi nas još jednom zaključku: zbog iste nesupstancijalnostii trenutnosti, i zato što nije u vremenu, univerzum uvek postoji u svim mogućimstvarnostima koje se zbivaju paralelno. Stvarnost se sastoji iz svih mogućihstvarnosti i one se paralelno dešavaju i prožimaju, takođe postoji i više dimenzijai čovek je sastavljen od svih njih. Paralelne stvarnosti su jedini način na koji sekretanje i sve promene mogu odvijati.

Univerzum je sve-što-jeste, a ono se uvek manifestuje kao sve-što-može-da-bude. Samo kada bi postojalo jedno vreme i prostor kao stvarni zajedničkiuslovni okviri svih dešavanja, morala bi da postoji samo jedna stvarnost koja selinearno i uzročno menja u drugu. Ali zato što u osnovi prirode nema vremena iprostora već je ona sva Jedna, sa svim svojim mogućnostima ispoljavanja, svenjene mogućnosti ispoljavaju se paralelno, i simultano se već ostvaruju, odnosnoveć su ostvarene. Samo je naš um taj činilac koji sprečava viđenje cele stvarnostiu kojoj sve mogućnosti postoje paralelno, koji iz te "kvantne supe" svihmogućnosti kao malo dete bira jednu po jednu mogućnost, šta mu se sviđa a štane, i tako stvara subjektivni utisak linearnog dešavanja u prostoru i vremenu.Zato što je um instrument za delanje svesti na trodimenzioni fizički način, on jejedini projektor linearnog vremena jer sebe uzima za referentnu tačkuprostornog kretanja. Kao što je za njega nešto prostorno bliže a nešto dalje, tako jeza njega i vremenski nešto pre a nešto posle. I samo zato što ima mnogo takvihumova istovremeno, oni po zakonu slobodnog stvaranja uvek novihistovremenih stvarnosti, kolektivno stvaraju fizičku stvarnost u kojoj živimo, ukojoj postoje objekti pre našeg telesnog pojavljivanja i ostaju posle njega; neštonam je prostorno i vremenski blisko, a nešto daleko. Iako je ta stvarnostsubjektivna, ona za subjekte koji je kreiraju i zajedno žive u njoj ima objektivnevrednosti i tako za njih postaje objektivna. Priroda svake stvarnosti jeste daizgleda kao da je jedina stvarna. Drugačije se ne bi mogla održati. Svest sve stvara,i subjektivnu stvarnost kao i objektivnu.

Ovo nas vodi ka još jednom malom ali važnom zaključku: svest je prisutnau umu samo zato što nema supstancijalnosti i što je sve trenutno i što se svemoguće realnosti odvijaju paralelno. U razmaku između dva trenutka postojanja

57

sve se resetuje i vraća u prvobitno stanje neispoljenog božanskog Apsoluta, izvorasvesti i samog postojanja. Tako nam je taj izvor svesti uvek dostupan, tako je svesti prisutna u svakom trenutku postojanja kao vrhunski privlačitelj energijekretanja i oblikovanja postojanja; tako i um koristi taj izvor svesti svakog trenutka.Da sve postoji supstancijalno, odvojeno u vremenu i prostoru, zaista bi dug putbio od izvora svesti do našeg uma Trenutnost je jedini način na koji svest možebiti uvek trenutno dostupna.

Ukratko rečeno: nesupstancijalnost svih tvorevina i trenutnost svihzbivanja su jedno isto. One odražavaju talasnu elektromagnetnu prirodukvantnog polja. Talasna priroda izvor je sveg kretanja, a samo kretanje je energija.Otuda i sva životna energija potiče iz nesupstancijalnosti prirode i trenutnostizbivanja. One takođe omogućavaju da se između dva trenutka date stvarnosti svevraća u izvorno stanje božanskog Apsoluta, koje je izvor svesti i energije – i samozato je izvor božanske energije uvek dostupan u celoj kreaciji, u svim događajima,u svim bićima kao njihov tvorac.

Sama priroda paralelnih stvarnosti prikazuje individualnom umu jednustvar u više aspekata, kao mnoštvo. Svest omogućava umu da bude iznad svihparalelnih stvarnosti, jer činjenica je da njih možemo da budemo svesni uizvesnoj meri i da ovde o njima diskutujemo. Na taj način objektivno postojisamo Jedno, jedna božanska svest i prisutnost, a to jedno individualnom umukoji je identifikovan samo sa jednom stvarnošću, pokazuje se kao mnoštvostvarnosti. Pomoću paralelnih stvarnosti individualni um spoznaje sve aspektejedne stvarnosti, što je i bila prvobitna namera božanske svesti pri ispoljavanjusebe same u postojanje. Koncept paralelnih stvarnosti maksimalno ubrzava iolakšava osvešćenje svih mogućnosti postojanja. Priroda je uvek maksimalnoefikasna i racionalna.

Tako je objektivna stvarnost kakva nam je poznata u vremenu i prostorusačinjena od paralelnih stvarnosti koje su nezavisne od vremena i prostora. Onanastaje kolektivnim uticajem svesnih subjekata, monada svesti koje božanskiApsolut ispoljava iz sebe samoga da bi aktuelizovao sebe samoga u svimmogućim aspektima. Te monade božanske svesti su ono što nam je poznato kaoduše. Drugim rečima, duše su stvorile sav fizički univerzum kao pozornicu nakojoj sve-što-jeste iskušava sve-što-može-da bude.

Pre nego što se upustimo u posmatranje karmičke drame duša,sagledaćemo kako se ta pozornica gradila pre nego što su one izašle na scenu.

58

Drugi deo:SVEST U ORGANSKOM SVETU

ISPOLJAVANJE BOŽANSKE SVESTI O SEBIKROZ KOSMOS, ŽIVOT I DOGAĐAJE

Podsetimo se da „božanska čestica“ ne postoji sama po sebi i za sebe već jeona samo virtuelni odraz suprotnosti božanskog Apsoluta kao praznine. Poštopraznina kao takva ne može da postoji, ona se ispoljava kao spomenuta„božanska čestica“ od koje trenutnim vibracijama nastaje sav univerzum i svidogađaji. Na taj način božanski Apsolut i ispoljeni univerzum nisu različiti već suJedno. Jedini način na koji to Jedno može da postoji jeste nesupstancijalnost itrenutnost ispoljenog zbivanja; samo tako može uvek i u svemu biti dostupnasvest o sebi božanskog Apsoluta, kao svest o svem zbivanju, kao svest kojamotiviše energiju za sve kretanje i oblikovanje bića i pojava.

Na taj način se Apsolut, koji je sve-što-jeste, ispoljava kao sve-što-je-moguće. Videli smo opis dimenzija prirode kroz tradicionalni prikaz elemenatavazduha, vatre, vode i zemlje. To je način da se ukaže na postepeni procesmaterijalizacije božanske svesti u oblik i zbivanje. Stoga ti elementi ujedno pri-kazuju dimenzije postojanja koje nisu samo materijalne već i nematerijalne,suptilnije, više izražene kao energije i svest, a to su astralni i mentalni svetovi.Taj proces polazi od etra, akaše ili kvantnog polja i sve više se zgušnjava dok nepostane fizička trodimenzionalna pojava koja je, ne samo simbolički,predstavljena elementom zemlje. Taj proces se takođe kreće od ne-hercijanskihfrekvencija etra, koje su stacionarne ili sferne, do hercijanskih koje karakterišetrodimenziono linearno širenje na elementu zemlje. Te procese prati iodgovarajuća svest, ona je ne-hercijanska kada je najbliža univerzalnomkvantnom polju, etru, osnovi objektivne stvarnosti prirode, tada ima svojstvaskalarnih frekvencija, potpunosti i celovitosti, to je ona ’svest sadašnjeg trenutka’ili večne sadašnjosti, tačnije bezvremenosti. Ta svest kvantnog polja odgovaravišem umu u čoveku, njegovoj najobjektivnijoj svesti ili budnosti. Zato što se svestkvantnog polja poklapa sa svešću višeg uma u čoveku, čovek je sposoban da osvesticelu prirodu i ona se osvešćava kroz čoveka, čovek je svesni subjekt cele objektivneprirode.

Ceo proces razvoja objektivnog sveta kreće se od svesti kvantnog polja dosvesti u čoveku kao njegove najviše samosvesti. Sav ispoljeni svet nije ništa drugodo spajanje te dve svesti. Svakako, radi se o jednoj istoj svesti, ali njenaaktuelizacija se odvija kroz privid zaborava same sebe tokom kojeg ona ispoljavasve svoje mogućnosti, i ta aktuelizacija je ono što vidimo kao sav život. Teško je,verovatno i nemoguće racionalno objasniti kako se i zašto apsolutna svest uopšteispoljava ili aktuelizuje kada je uvek i u svemu ona ista i jedna, to je za umparadoksalno, ali dovoljno je reći da jednostavno života u kome živimo ne bi biloda se to ne događa. To je činjenica od koje um mora poći u razumevanju svegaovoga.

59

Put od izvornog stanja postojanja kao etra do objektivne svesti o postojanjuu čoveku je prividno dug, on sadrži sve oblike postojanja koje ćemo ovde ukratkoprikazati.

U stvarnosti ne postoji razlika između svesti i etra, kvantnog polja. Ali tastvarnost se ispoljava kao sav pojavni univerzum. Um u čoveku je jedini činilackoji razlučuje bezvremenu stvarnost potpunog jedinstva etra u mnoštvopojavnih oblika koji sačinjavaju kosmos. Ovde treba naglasiti: nije čovekov umbukvalno tvorac pojavnih oblika, pojavni oblici postoje nezavisno od uma, ali umsvim oblicima postojanja daje posebne osobine koje oni u stvarnosti nemaju,osobine koje im daju privid izdvojenih fizičkih objekata, koji su nešto po sebi i zasebe, kao da su objekti u prostoru, a ne modifikacije samog prostora, samogkvantnog polja ili etra. Um je semantička mašina koja daje imena i značenja svimoblicima, bez toga postojanje bi ostalo bezlično, a bezlično u egzistenciji znači ibeživotno.

Um povezuje pojavne oblike sa svetom ideja iz kojeg su nastali. Pojavnioblik je najgrublja forma postojanja, a ideja najfinija, to je sve ista energija, samou različitoj frekvenciji, oblik je gruba, a misao ili ideja o obliku je najfinijafrekvencija. Um je mehanizam koji spaja najgrublje i najfinije frekvencije prirode,pojavni oblik sa idejom o njemu. On zato može da radi i u obrnutom smeru, idejeda pretvara u pojavne oblike.

Najopštija modifikacija prostora ili etra, koji je sve-što-jeste, jeste da seindividualizuje u sve-što-je-moguće. Um je individualizovana svest, i on ne čininišta drugo nego samo dalje projektuje individualizaciju svesti, dajući objektimaindividualna svojstva. U stvarnosti postoji samo jedna božanska svest o sebi, iona je proizvela individualni um koji projektuje individualne objekte. U celomtom procesu događa se uvek jedna ista stvar, individuacija svesti, samo na svefinijim i finijim razmerama koje, po modelu holograma, svaka odražava sveostale. Um individualizuje svest i njene objekte radi percepcije svih mogućnostipostojanja. To je ono što božanska svest Apsoluta jedino radi: aktuelizuje svest osebi kroz individualni čovekov um. Taj proces projektuje sav kosmos, život idogađaje u njemu.

Drugim rečima: da bi sve-što-jeste izrazilo sebe kroz sve-što-je-moguće onomora da individualizuje sve što je moguće, i da bi se to dogodilo mora da postojiindividualna svest, odnosno um koji to odrađuje. Bez individualnog uma nemaindividualnih stvari, predmetnog sveta.

Ovde ćemo ukratko sagledati put kojim božanska svest dolazi doindividualnog čovekovog uma.

U svom izvornom stanju božanski Apsolut svest o sebi projektuje u svesneentitete ili monade svesti koje su sposobne da kreiraju sve mogućnosti. Kakoništa nije moguće izvan Apsoluta, to se sve događa u njemu, kao njegovaimaginacija, i zato je sva kreacija zapravo samo imaginacija božanskogApsoluta.22 On u sebi snagom sopstvene imaginacije - a imaginacija je zapravosamo priprema svesti na višim dimenzijama za delovanje na nižim - projektujesopstvenu svest u individualne entitete svesti ili monade. Iako postajuindividualni, ovi entiteti svesti imaju sva svojstva svesti božanskog Apsoluta,

22 Ovo spoznajemo u sebi kada se konačno probudimo u božanskoj stvarnosti, sveukupnopostojanje vidimo kao san.

60

iako zbog razloga praktičnosti delovanja, ta svojstva mogu biti podeljena međutim entitetima svesti, neki mogu imati jedna, a neki druga svojstva svesti koja sveomogućava. U toj imaginaciji ove monade se ispoljavaju kao mnoštvo, iako su usuštini jedno sa božanskim Apsolutom, jer ništa nije moguće izvan njega.Mnoštvo nikada ne postoji osim kao privid. Privid mnoštva potreban je takođezbog ispoljavanja svega-što-je-moguće. To nije moguće u bezličnom jedinstvu.Potrebna je diferencijacija kao uslov delovanja same svesti. Svest se uvek delot-vorno ispoljava na osnovu diferencijacije, nekog razlikovanja, pre svegarazlikovanja sebe od ne-sebe, sebe od nečeg drugog i drugačijeg. Zato je sve ukosmosu drugačije i jedinstveno. Putem diferencijacije ili razlikovanja božanskasvest aktuelizuje samu sebe. U svojoj svemoći božanska svest sama stvara prividdrugog i drugačijeg da bi se delotvorno ispoljila. Najopštiji takav privid je samispoljeni univerzum. Jedini način da se on ispolji je kroz privid mnoštva oblika izbivanja. Da bi se takvo prividno mnoštvo ispoljilo, potrebno je mnoštvo monadasvesti koje će samom svojom mnogostrukom individualnošću unutar božanskogjedinstva razlučiti mnoštvo oblika i zbivanja. Na taj način monade svestiproistekle iz božanskog Apsoluta „stvaraju“ sav pojavni univerzum samomsvojom individualnošću.

Ne postoji objektivno stvaranje sveta, postoji samo proces individualizacijebožanske svesti koja samom svojom individualizacijom razlučuje božanskojedinstvo u privid individualnih pojava ili mnoštva objekata. Stvaranje je zapravosamo razlučivanje postojećeg, modifikacija svih mogućnosti postojećeg.23

Božanski Apsolut je nesposoban za stvaranje budući da je On već sve-što-jeste. Onaj koji već jeste sve što jeste, ne može da stvara više ništa jer je sve većstvoreno, sve je On sam. U najdubljoj osnovi postojanja sve već postoji i ništanovo nije moguće. Samo celina božanskog Apsoluta postoji, i kao izvor i kao zbirsvega što je moguće da postoji. Individualne monade svesti stoga ne stvaraju nišanovo, one samo razlučuju i sprovode proces razlikovanja svega što je moguće unutarbožanskog, i na taj način aktuelizuju svest božanskog Apsoluta. Proces razlikovanjaili diferencijacije jeste proces osvešćenja zato što sama mogućnost da se neštorazlikuje dolazi od onoga što to nadilazi ili transcendira, a to je svest. To je ono štobožanski Apsolut radi sa monadama svesti: ne stvara ništa novo jer u njemu je većsve što je moguće; on sa njima samo diferencira ili razlučuje sve svoje mogućnosti ina taj način aktuelizuje svoju transcendentalnu svest, koja se aktuelizuje u svimmogućnostima, u svemu se aktuelizuje kao svest o sebi.

Entiteti božanske svesti ili monade u narodu su poznate kao duše. Ali tonije sasvim tačno. Monade su mnogo više od onoga što ljudi u svomovozemaljskom iskustvu mogu biti svesni kao duše. Monade su pre nadduše, ilizajednički izvor više duša. Kao što se drvo pri svom rastu račva i razgranava u svebrojnije i sve manje grane i grančice, tako se i monade račvaju i razgranavaju usve više manjih entiteta božanske svesti koje su ovde poznate kao duše. Svakaduša ima svoju naddušu, koja opet ima svoju još višu naddušu. I tako dozajedničkog božanskog izvora. To razgranavanje jednog izvora svesti potrebno je

23 Ni u Starom zavetu nigde ne piše da je Bog stvorio svet. Detaljna analiza izvornog jezika nakome je napisan Stari zavet otkriva da se tu samo govori o deobi postojanja, njegovom uređenju.Detaljnije o tome videti u delu Maura Biglina: „Biblija nije sveta knjiga“, Teledisk, Zagreb, 2015.

61

zbog diferencijacije same svesti i zbog čina kreativnosti kao iskušavanja svihmogućnosti.

Postoji kolektivni učinak entiteta božanske svesti, kao što postoji iindividualni. Kolektivni učinak se ogleda u tome da se jedna monada svesti ilinadduša podeli u više manjih nadduša da bi iskusile neku određenu temuiskustava tokom inkarnacija više individualnih duša u telima u određenomvremenu i prostoru. Na taj način se stvaraju ljudske zajednice, čitava plemena inarodi, koji žive na određenom prostoru i tokom određenog vremena iskušavajuodređenu temu razvoja i stvaralaštva, odnosno mogućnosti izražavanja. To seovde vidi kao određeno ’istorijsko razdoblje’ ili određena kultura nekog naroda, ilise dogodi kao neki istorijski događaj u kome učestvuje više naroda a koji svipotiču od iste nadduše istih nadduša.

Individualni učinak se ogleda u tome da se duša podeli u više fizičkihindividua radi bržeg iskušavanja određene teme iskustava. Te individue se mogupoznavati u životu, ali i ne moraju, mogu se prepoznati kao vrlo bliske „srodneduše“, ali mogu biti i neprijatelji, zavisno od uloge koja im je namenjena uiskušavanju karmičke drame.

Najveći kolektivni učinak individualnih svesti jeste projekcija samogfizičkog kosmosa. Postoje vrlo stare duše koje su prve projektovale kosmos i zatoon postoji zahvaljujući fizičkim zakonima elementa zemlje, pre svega dovoljnojinerciji koja čuva oblike tako da mogu da ih iskuse i druge mlađe duše. One zatičuveć postojeće materijalne oblike kada se inkarniraju i ostavljaju nove oblikesledećim generacijama. Sporost i inercija fizičkog sveta postoje da bi omogućili dase ideje dožive kao konkretni objekti u svim mogućim aspektima, i više puta, i odstrane više individualnih svesti. To u višim dimenzijama nije moguće, tamo jesve trenutno i povezano u Jedno. Sve duše zajedno održavaju fizički kosmos. Nataj način iako je materijalni kosmos u suštini trenutna nesupstancijalna iluzija,on je dovoljno koherentan i stabilan za život. Stabilizacija kosmosa za život kakavnam je poznat ima svoju gradaciju u skladu sa dimenzijama i razmerama, ona sepostupno razvija i učvršćuje u svim iskustvima. Ta postupnost upravo stvara svuraznovrsnost u pojavnim oblicima kosmosa, mineralnim, biljnim i životinjskimvrstama.

62

SVEST KAO ELEMENTI I MINERALI

U svom elementarnom izrazu kreativnost svesti „božanske čestice“ ogledase u najprostijem oblikovanju elemenata. Elementi su zapravo prvi i osnovniustaljeni oblici energetskih vibracija. Vibracije ne mogu biti uvek drugačije, tadabi postojao samo haos. Moraju da se ustale i utvrde na određeni način koji ćeomogućiti daljnje kreativno oblikovanje. Kada se utvrdi prava vibracija koja možeda opstane, tada nastaje jedan element. Elementi su samo skup prihvatljivih iodrživih oblika vibracija, odnosno energije, koji se mogu održavati, obnavljati ipretvarati u složenije i nove oblike. Tako svest najpre isprobava sve mogućeoblike energetskih vibracija stvarajući od njih svet elementarnih čestica, atoma,minerala i svih neorganskih elemenata. Tu su na delu samo sve mogućekombinacije frekvencija koje sačinjavaju subatomske čestice, atome i molekule,odnosno sve moguće kombinacije čestica, atoma i molekula. Fraktalnageometrija nam pokazuje kakav je dizajn tih frekvencija.

U svetu se može naći mišljenje da je zemlja koju gazimo svesno biće. Ovdepostaje jasno na koji način je to tačno; svet minerala je izraz inteligentnog dizajnasvesti ili duša.

Od svih elemenata voda je najviše transparentna za prisustvo božanskesvesti. Voda zapravo nije samo jedan od elemenata, ona je spoj svesti ielementarne prirode. Zato voda nema stalan oblik, ona sprovodi svest do svihdrugih oblika. Ona je jedini element koji utiče na sve ostale elemente. Zato je vodauslov za život. Zato voda ima fizička svojstva koja su karakteristična za kvantnisvet, ona reaguje na misli i okolne frekvencije, ona pamti sve oblike iinformacione uticaje kojima je bila izložena, fizičke i mentalne, i ponaša se onakokako bi se svest ponašala u svom najelementarnijem obliku. Zato što voda spajasvest sa elementima ona je osnova života i ima je u svim ostalim živim bićima uprocentu većem od svih ostalih elemenata. Sva bića imaju i život i percepcijuzahvaljujući vodi u sebi. Element vode u našem biću omogućava nam percepciju.

Svet minerala i elemenata je najgušća podloga za daljnja ispoljavanjaostalih oblika individualizacije svesti, to je tlo na kome se sve drugo događa,osnova za organski život i svet događaja.

63

SVEST KROZ BILJKE USAVRŠAVA PERCEPCIJU

Daljni izraz iskustva svesti ide kroz složenije oblikovanje koje stvaraorganski svet. Najosnovniji organski oblici su žive ćelije koje se udružuju istvaraju razne simbioze, veće organizme. Svi veći živi organizmi jesu samosimbioze osnovnih ćelija. Svi veliki živi organizmi, kao i ljudska tela, samo susimbioze ćelija koje su nekada bile bakterije. Takve složene simbioze moguće susamo spoljašnjim delovanjem kreativne svesti, pod uticajem nekog polja,obrasca, plana ili svesne namere. Same ćelije nemaju svest potrebnu za takvoudruživanje.

Biljke su posle mineralnog sveta nastale kao izraz potrebe još složenijegoblikovanja, koje neće biti samo kombinacija svih mogućih inertnih oblika, kaoelementi i minerali, nego će imati i neke osnovne mogućnosti najprostijegkretanja i percepcije. Biljke se prilagođavaju okolini svojim oblikovanjem i pritome pokazuju kreativnu svest. Većinu biljnih vrsta kreirale su duše na višimdimenzijama. Postoji više biljnih vrsta koje dokazuju da nisu mogle da nastanusame prostom evolucijom, mada ima i takvih vrsta koje su se razvile evolutivnimprilagođavanjem klimi i okolini. Za mnoge vrste jedina pretpostavka jeinteligentni dizajn koji nisu mogle same da imaju i koji se ne stiče evolucijom, kaošto je, na primer, savršeno znanje o aerodinamici usled čega semenke nekihbiljaka (javor) mogu daleko da lete. Da bi se uopšte razvile i opstale biljke su većmorale da znaju kako svoje seme da puste niz vetar da odleti daleko, kako daprivuku insekta koji će da izvede oprašivanje, ne samo mirisom i bojom već iimitacijom feromona ženki insekata. Za to je potrebna viša svest inače samabiljna vrsta ne bi opstala ni dve generacije.

U biljkama božanska svest iskušava mogućnosti sveg naprednijegoblikovanja koje nije moguće u mineralnom svetu, i osnovnom kretanju,isključivo pasivnom, koje je podsticano spoljnim uticajima.

Božanska svest koja sve omogućava po prvi put u fizičkom svetu kreirasvoju percepciju u biljkama. Zato biljke žive samo od vode i sunčeve svetlosti,osećaju i opažaju, imaju nelokalnu komunikaciju i emotivni odnos sa drugimbićima, osećaju životna stanja svih bića u svojoj okolini, posebno ljudima.24

Poznato je da biljke bolje rastu u skladnoj muzici, ali je manje poznato da samebiljke mogu da stvaraju muziku.25 Stabla drveća su antene koje povezuju zemljusa kosmosom, komuniciraju sa zvezdama. Komuniciraju i sa ljudima koji sudovoljno svesni za takvu komunikaciju, koji u svom emocionalnom telu mogu daosete njihove blage signale koji sadrže jednostavne poruke, uvek pune

24 O istraživanjima biljaka videti: Cleve Backster: Primary Perception, Biocommunication withPlants, Living Foods, and Human Cells; Peter Tompkins and Christopher Bird: The Secret Life ofPlants: a Fascinating Account of the Physical, Emotional, and Spiritual Relations Between Plantsand Man.25 Pomoću dve elektrode, jedne na listu a druge na korenu, prati se elektronski potencijal biljke ustrujnom krugu, on je povezan sa analognim digitalnim pretvaračem koji preko sintisajzeraelektrične impulse biljaka proizvodi u muziku. Zajednica Damanhur, kraj Torina u Italiji, gde seova istraživanja sprovode, održava koncerte biljaka. Pored stvaranja muzike biljke se na ovajnačin mogu povezati sa uređajima koji regulišu svetlost i dotok vode, tako da one mogu same dabrinu o sebi. O muzici biljaka videti: The Music of the Plants by Silvia Buffagni Esperide Ananas.

64

prijateljstva i naklonosti. Poneko drveće takođe može da leči ljude samimdodirom, ali samo one koji to mogu da prihvate. U biljkama je svaki lek za svakuljudsku bolest i sva hrana koja je potrebna ljudima.

U biljkama se događa najčistija percepcija svesti koja oblikuje prirodu.Svest biljaka je u stalnom stanju koje je u Patanjđalijevoj jogi definisano kaosamadhi. Zato neke stare duše, koje su završile svoj inkarnacijski ciklus, ponekadsebe časte blaženom inkarnacijom u drvetu.

65

ŽIVOTINJE USAVRŠAVAJU PERCEPCIJUKROZ KRETANJE I OSNOVNO DELOVANJE

Postoje mnogi prelazni oblici između simbioza ćelija, biljaka, insekata iživotinja. Sve do biljaka božanska svest je usavršavala prosto oblikovanje i prvepokrete, od malih pipaka i repića pomoću kojih se kreću jednoćelijski organizmi,preko raznih puzavica koje polako opipavaju gde će da se nastane, do brze klopkebiljke mesožderke (Dionaea muscipula). Sledeće više iskušavanje svesti krozmogućnosti postojanja jeste svet životinja. Tu božanska svest razvija mišiće krozsve moguće kretanje, ona tu razvija oblike koji puze i gmižu, skakuću, trče, rone ilete. A ponekad se i teleportiraju s jednog mesta na drugo, kao što to mogu da čineneki insekti i matice mrava. Veština kretanja kod životinja postiže neverovatnosavršenstvo.

Priroda kretanja životinja u potpunosti se zasniva na borbi za opstanak irazmnožavanje, u toj borbi svest iskušava sve mogućnosti fizičkog kretanja. To jepre svega borba jer svest iz elementarnog oblikovanja u složenije oblike kretanjamora biti naterana prinudom. Iz inertnog oblikovanja minerala i inertnogkretanja biljaka, samo okolnosti akcije i spoljne prinude mogu razviti oblike kojise kreću na sve moguće načine. Sami od sebe to ne bi mogli da učine. Elementi suoblikovani spoljašnjim uticajima, biljke se takođe oblikuju u prilagođavanjuspoljašnjosti; i kretanje životinja mora takođe biti podstaknuto spoljnimuticajima i prinudom. Početna motivacija kretanja je potraga za hranom. Krajnjiishod sveg kretanja kod životinja jeste obnavljanje vrste, stvaranje potomstva.Time je životna svrha životinja ostvarena. Između postoji prostor i za igru,kreativnost u nalaženju hrane.

Božanska svest kroz životinje još više usavršava percepciju. Za tousavršavanje je takođe potrebna akcija i prinuda u vidu borbe za opstanak. Lanacishrane u životinjskom svetu jeste pokretačka snaga koja razvija percepciju, a snjom i ispoljavanje svesti. Čulna opažanja i veštine kretanja mogu se usavršavatisamo u takvoj borbi, u izbegavanju opasnosti i u nalaženju i nadmudrivanjuplena. Da bi se veštine kretanja i opažanja usavršavale postoji stalna razmenaživotne energije među životinjama, sve životinje se međusobno proždiru, sve suhrana jedna drugoj. Tako je spojeno korisno i praktično: usavršavanje percepcije ikretanja sa ishranom i opstankom.

Božanska svest u životinjama isprobava ne samo prosto fizičko kretanjeveć i sopstvenu volju, tu se prvi put javlja svest o svojoj volji pri kretanju,životinja je oblik svesti koji po prvi put može svojevoljno da odlučuje kada će ikako da se pokrene. Kod minerala i biljaka kretanje se uvek događalo podspoljašnjim uticajima. Svest o svojoj volji u kretanju razvija se u složenije oblike, uneke međusobne odnose sa drugim životinjama, u individualne i grupne odnose,modele društvenog uređenja, od kolonija socijalnih insekata, preko čopora injihovih hijerarhija, do vrlo složenih porodičnih odnosa i komunikacije. Takogavrani žive u porodičnim zajednicama, imaju jezik od preko 800 glasova sakojima komuniciraju, mladunci ostaju kod roditelja do sedam godina dok nenauče sve što je potrebno, svi brinu o svakom članu zajednice, umeju da koriste i

66

proste alate da dođu do hrane. Postoji i telepatska komunikacija kod nekih vrsta,posebno kod mačaka, ali i između drugih vrsta.

Životinje koje žive sa ljudima još više mogu da ispolje svest, dakomuniciraju sa ljudima, da vide njihova raspoloženja i misli, da spasavaju životeljudima kada su u opasnosti, pa i da žrtvuju svoje živote da bi ih spasli. To sutrenuci kada viša svest deluje kroz ograničena tela životinja, to je dokaz posto-janja više svesti jer tela životinja nisu dizajnirana da je imaju.

Ipak osim najsloženijih oblika kretanja i delovanja, individualnih igrupnih, božanska svest u životinjskim oblicima postojanja još uvek nije bitnookrenuta ka sebi i smislu zbivanja, već samo spolja, ka objektima, ka uvežbavanjusvih mogućih oblika zbivanja. Zato svaka životinja mora da bude ono što jeste posvojoj prirodi. Ne može da menja sebe. To može samo čovek.

67

ČOVEK USAVRŠAVA PERCEPCIJUKROZ DRAMU SVOGA ŽIVOTA

Da bi se svo kretanje i delovanje svesti na ovom trodimenzionalnomfizičkom svetu usavršilo, telo u kome će se delovanje svesti usavršavati mora daposeduje sve potrebne čulne i delatne organe. Samo ljudsko telo ima sve čulne idelatne organe. Sve životinje imaju po neki čulni ili delatni organ manje odčoveka. Po tome se čovekovo telo razlikuje od životinjskog. Zato mitovi kazuju daje Bog čoveka stvorio na kraju stvaranja kao najsavršenijeg stvora.

I priroda je sa čovekom završila svoj posao. Postavljanjem neorganskog iorganskog sveta, usavršavanjem biljnih i životnih oblika u svem mogućemkretanju i delovanju, stvaranjem ljudskog tela koje ima svu percepciju isposobnosti za opstanak, priroda je postala potpuna za samoodržavanje. Njenrazvoj je sa čovekom završen. Stvoreni su svi preduslovi da čovek svojomsamosvešću aktuelizuje božansku svest u postojanju.

Završetak usavršavanja percepcije sa čovekom nije se dogodio odjednom.Još uvek se događa. Kao što ne postoji jasna granica između mineralnog, biljnog iživotinjskog sveta, tako ne postoji ni između životinjskog i ljudskog. Mnogo togaanimalnog ostalo je u prvobitnim ljudima. Usavršavanje percepcije u ljudskomobliku nastavljeno je borbom za moć, koja je samo viši oblik borbe u životinjskomlancu ishrane. Surova borba za opstanak i vlast, od vođe čopora ili plemena,bande u kvartovima velikih gradova, mafije, do političkih funkcija, položajapredsednika nečega, nastavak su animalnog razvoja percepcije u složeniji i višiljudski oblik svesti. Takođe rad i uslovi rada, raspodela dobara, društvenouređenje u kome postoje razni oblici eksploatacije. Sve su to finiji oblici lancaishrane, koji se preliva iz životinjskog u ljudski, koji vrši prinudu i pritisak naljude da aktuelizuju svest. Zapravo, u ljudskom obliku lanac ishrane samo jedobio daleko složeniji i bogatiji oblik. Današnji život ljudi izgleda kao evolucija iveliki napredak u odnosu na svet životinja, ali to bi se pre moglo nazvati AlKaponeova evolucija.

Kao što životinje razvijaju percepciju kroz sve izazove i iskušenje lancaishrane, predatora i plena, tako i osnovni ljudski oblici razvijaju svest o smislupostojanja kroz sva iskušenja i suprotnosti svoje niže prirode. U čoveku sesuočavaju animalni instinkti tela i viša svest duše. Čovek je most između zemlje ineba, niže prirode i božanske sfere. Celokupan razvoj ljudskog roda jeste unadilaženju telesnosti i aktuelizacije više svesti duše. Taj prelaz se ogleda utraženju smisla postojanja, u svakodnevnoj borbi za znanje i razumevanje usvakom individualnom čoveku, u svim međuljudskim odnosima, kao i svimvelikim delima kulture i stvaralaštva koje sačinjavaju civilizaciju.

Ovde se ne radi o evoluciji kakvu nam je predstavio darvinizam. Ne radi seo evoluciji života već o procesu ispoljavanja svesti i njenog kreativnog učešća upostojanju i životu, o osvešćenju postojanja i života. To je ono što se krije iza pričeo evoluciji. Ustanovili smo da su sve realnosti višedimenzionalne i paralelne,stvaranje je trenutno i potpuno i stoga je evolucija nemoguća. Ipak prirodatrodimenzionog fizičkog plana je takva da se sve ispoljava u linearnom vremenu.To nam omogućava da vidimo sve detalje i aspekte ispoljavanja božanske svesti, i

68

minerale i biljke i životinje i ljude istovremeno, u istom prostoru, pa na osnovusvoje vremenske perspektive zaključujemo da je to sve vremenom evoluiralo.Kada trenutno i bezvremeno multidimenzionalno postojanje posmatramo izlinearnog vremena, onda vidimo evoluciju. To nam pomaže da vidimo ceo procesradi razumevanja i spoznaje smisla, ali to ne znači da u spoljašnjem svetu zaistapostoji neki proces evolucije. Funkcija naše svesti u telu je da ispoljavanjebožanske svesti sagledamo u svim aspektima i detaljima, da ih osvestimo iosvešćenjem otkrijemo smisao, a to praktično znači da postojanje učinimosvesnim i tako ga vratimo božanskom ishodu. 'Vratiti svest božanskom ishodu'ovde znači prepoznati celo postojanje kao božansko, prepoznati jedinstvo svesti ipostojanja i to jedinstvo doživeti kao božansko. Da bismo sagledali sve detaljeispoljavanja božanske svesti potrebna nam je vremenska perspektiva.

Dakle, iza onoga što vidimo kao evoluciju stoji trenutno stvaranje iz višihdimenzija. Mi ne vidimo ceo spektar uzročnosti stvaranja, vidimo samo fizičkiplan, i zato nam stvaranje izgleda evolutivno. Nepostojanje evolucije i trenutnoststvaranja pokazuju nam i dokazuju anatomija, način ishrane i razmnožavanjemnogih životinja i biljaka. Seme drveta javora leti na vetru zato jer ima krilcasavršenog aerodinamičnog oblika da bi se okretalo kao elisa helikoptera. Da sukrilca semena samo delić milimetra drugačije zakrivljena seme ne bi moglo daleti i drvo ne bi moglo da se razmnožava. Nije to drvo moglo postepenoevolucijom da usavršava aerodinamičan oblik semena, jer ne bi moglo da serazmnožava. I da jeste, moralo bi toga da bude svesno, što evolucionisti ne pri-znaju. Kompletan dizajn drveta i njegovog razmnožavanja potiče od inteligentnenamere i stvoren je odjednom, ne postepeno. Isti je slučaj sa mnogimživotinjskim vrstama, njihova ishrana i razmnožavanje su takvi da nisu moglipostepeno da se razvijaju, jer tada ne bi opstale ni dve generacije.

Stoga kada govorimo o 'evoluciji svesti' kroz neorganske i organske oblike ičoveka, mi ne mislimo na darvinističku evoluciju već na razvoj i obogaćivanjepercepcije i delovanja, obogaćivanje sadržaja i smisla onako kako ga vidimo iznaše perspektive, iz trodimenzionalnog fizičkog tela i uma. Nikako ne mislimo dasamoj božanskoj svesti treba nekakva evolucija.

Spoljni razvoj božanske svesti kroz sve moguće fizičko oblikovanje završenje sa čovekovim telom.

Sada počinje povratak božanske svesti ka sebi samoj, usavršavanje svesti usopstvenim mogućnostima, u značenju i smislu postojanja. Do sada se razvijalopostojanje. Sada se usavršava smisao postojanja. Od sada je naglasak na svesti ibuđenju. To je jedina čovekova sudbina.

Jedini daljni razvoj je onaj koji je spolja nevidljiv, koji se odvija unutarčoveka.

Ali igrom suprotnosti i paradoksa, taj unutarnji, duhovni razvoj ćenajvidljivije transformisati celu prirodu.

Prelaz od spoljnjeg ka unutarnjem predstavlja kristalizaciju ’Ja jesam’ ilisvest o sebi, i višeg uma ili objektivnu svest o samom postojanju uopšte, čistubudnost. One zajedno sa fizičkim umom, odnosno razumevanjemtrodimenzionalnog fizičkog sveta, sačinjavaju svest u čoveku. Sve ostalosačinjava objektivni svet.

Svest o sebi kristališe se razumevanjem značenja svakog oblika. Um ilirazum spaja višu svest sa fizičkim postojanjem.

69

Uloga čoveka se može razumeti i na sledeći način. Kada božanska svestkroz individualne duše evoluira kroz životinjske oblike, ona ima samo svest oobjektima, a ne i o sebi. Zato životinje ne mogu sebe da menjaju (nemaju Ego) nitida koriguju svoje ponašanje, one nemaju izbora i uvek slede ono na šta ihokolnosti i instinkti navode. Kada evoluira kroz ljudska obličja, božanska svestkao duša ima dvostruku svesnost, o objektima i o sebi, i sva ljudska evolucija sesvodi na preobražavanje i usavršavanje subjekta kroz diferencijaciju objekata. Toje zadatak razuma ili uma. Ljudski oblik je prelaz od životinjskog ka božanskom,tj. duhovnom. Zato postoje i nezreli ljudi koji imaju veću vezanost za objekte isadržaje njihovih zbivanja, kao i zreli koji pokazuju veću nezavisnost, psihičkuobjektivnost i individualnost, odnosno veću svest duše, božanskog prisustva usebi. Kada završava svoju evoluciju kroz ljudsko obličje, duša potpuno transcen-dira svet objekata i ostvaruje trostruku svesnost: o objektima, o subjektu koji jesvestan objekata, i o transcendentalnoj božanskoj svesti koja omogućava isubjekta i objektivni svet. To se događa aktuelizacijom jednoga Ja ili celoviteličnosti. Njeno konačno probuđenje sastoji se u uvidu da nema ničeg drugog osimbožanske svesti, da je duša u svojoj suštini božanska i u potpunoj predaji božan-skom kao jedinoj stvarnosti.

Dovršavanjem organskog sveta, usavršavanjem percepcije u biljkama ikretanja u životinjama, stvaranjem ljudskog tela sa svim mogućnostimapercepcije i delovanja u trodimenzionalnom fizičkom svetu, božanska svest jedovršila ispoljavanje i oblikovanje svih suptilnih i grubih oblika. Više nema šta dase stvori. Čovek je zaista ono poslednje što božanska svest može da stvori. Da bibožanska svest odatle krenula ka sebi i tako zatvorila krug sopstvene potpunosti,neophodan je jedan virtuelni preokret. Ona je, naime, ispoljila sve što je većpostojeće u njoj samoj, ništa novo zapravo nije nastalo stvaranjem celog kosmosa,sve je samo iz potencijalnog, skrivenog poretka prešlo u aktuelno, ispoljenostanje. Da bi božanska kreativnost bila potpuno ostvarena, potrebna je još jednasitnica, nešto što još nije postojalo ni kao potencijalno stanje u toj kvantnoj supietra ili akaše. To je nešto što nije u jedinstvu sa božanskom svešću, nešto što nepostoji u njenom univerzalnom polju svih mogućnosti, nešto što neće biti samoispoljavanje iz potencijalnog u aktuelno stanje. Svakako, pošto ništa nije mogućeizvan božanskog Apsoluta, to je nešto virtualno u njemu samom, ali za razliku odsvih drugih ispoljavanja, celog ispoljenog kosmosa, to je nešto najoriginalnije štobožanska svest može da omogući, nešto potpuno jedinstveno.

Najoriginalnije što božanska svest može da omogući jeste individualnasvest koja nije svesna svog jedinstva sa božanskom svešću. I da je pusti da takoživi i dela sama po svojoj volji. Ta individua je savremeni čovek.

U stvaranju takvog čoveka postoji paralela sa stvaranjem same prirode.Ono je išlo od božanske svesti kao stvaralačkog principa koji je oblikovao svesloženije tvorevine i dovršilo se u svojoj suprotnosti, u stvaranju inertne materijekoja mora spolja biti oblikovana. Ispoljeni, materijalni kosmos je sa svojominercijom suprotnost božanskoj svesti koja sama stvara sve oblike. Materija morabiti oblikovana, dok je božanska svest ona koja oblikuje. Na taj način sumaterijalni kosmos kao i čovek u njemu krajnji dometi kreativnosti božanskesvesti: njena virtuelna suprotnost.

U nekim mitovima ta individualizovana i samovoljna svest, otuđena odbožanskog jedinstva, prikazana je kao prvi i najlepši anđeo božji, Lucifer. Kaže se i

70

da je on "pao na zemlju" odnosno postao identifikovan sa materijalnimprocesima.

To je čovekov um, razum, egoička svest identifikovana sa telom. To ječovek koji je identifikovan sa svojim umom i telom i koji misli da je odvojen odbožanske celine koja sve omogućava, koja sve jeste, koja i on sam jeste, ali kojimisli da je on individua koja nešto radi sama po svojoj volji i pameti. Zato što takosebe doživljava, kao izdvojenu individuu, on svet doživljava kao nešto spolja štomu je nametnuto i što ga ugrožava, jer što je svest čvršća u svojoj subjektivnosti,to su njeni sadržaji čvršći u svojoj objektivnosti, jedno drugo izaziva. Takav čovekmisli da je jednog dana rođen i da će nekog drugog dana da umre, pošto je uvekidentifikovan sa postojećim stanjem plaši se da će da nestane i ne želi o tome damisli, ali zato misli da i pored toga treba protiv nečega da se bori da bi što dužeopstao u svom neznanju jer, nažalost, ima mnogo takvih individua koje takomisle i zato su prinuđene da se međusobno bore za život u iluziji ne uviđajući daih sama božanska egzistencija sve zajedno drži kao malo vode na dlanu. I samvirtuelni pakao koji sebi tako stvaraju nije dovoljan da im ukaže da nisu bašsvesni, da sve zapravo vide naopako.

Stoga, nesvesna ljudska budaletina je najveće kreativno dostignućebožanske svesti.

Međutim, to nije samo smešno, jer u toj kosmičkoj budali događa senekoliko stvari.

Prvo, u tom činu potpunog odvajanja i osamostaljenja božanska svestpostiže vrhunac sopstvene slobodne volje. To je izraženo pričom da je Bog čovekudao slobodnu volju da čini šta hoće, da sam razlikuje dobro od zla (da se najedeplodova oba drveta, i ’drveta znanja’ i ’drveta razlikovanja dobra od zla’), i da samsvojom voljom na kraju spozna Boga. Tako se vraća u rajsko stanje božanskesvesti iz koje je bio izbačen. Sve drugo u prirodi je uslovljeno. Samo čovekov umima nezavisnost i slobodu. Bar u svom najboljem izdanju. I ta nezavisnost isloboda čovekovog uma jesu uvežbavanje osobina samog božanskog Apsoluta.

Drugo, sav ispoljeni kosmos je bio samo priprema i uvod u stvaranje teljudske budaletine, bolje reći božanskog deteta koje se igra sa svimmogućnostima. Kosmos postoji radi stvaranja svesnog subjekta. Ma kolikosposoban da bude lud i obmanut, čovekov um je sposoban i za svaku spoznajuobjektivnog sveta. Može se reći da su njegove sposobnosti za ludilo i spoznajurecipročne i da stoje u jednakoj srazmeri. Obe mogućnosti su nužne za um, jer unjegovoj osnovi je princip slobode da sve iskusi.

Treće, povratak božanske svesti sopstvenoj celini i potpunosti moguć jesamo kroz proces individuacije, uvek samo na jedinstven način, lično ineizrecivo. Samospoznaja je uvek jedinstvena i neponovljiva zbog same prirodepostojanja koje je zasnovano na svesti, koje je nesupstancijalno, trenutno ibezvremeno. Svest je uvek jedinstvena i individualna zato što se ona kaobožansko prisustvo uvek probija između svaka dva trenutka postojanja. Ona jeuvek nezavisna od svakog trenutka postojanja, ne liči ni na jednog od njih. Onaizbija između njih. Individualna svest o sebi nastaje zaustavljanjem kretanjaspolja, kroz vreme i prostor, i poniranjem u sebe, u onaj procep između dvatrenutka iz koga izbija božanska svest. Zato što priroda stvarnosti nije sup-stancijalna već trenutna, svest o stvarnosti je uvek individualna i bezvremena.Veće individualnosti u kosmosu nema od stanja u kome se nalazi čovekov um.

71

Suština ljudske individualnosti je ista suština na kojoj počivaju svi fizički zakoni:trenutnost i nesupstancijalnost kvantnog polja.

Četvrto, suština same svesti je kreativnost, ona je izraz jedinstvenosti, anema veće kreativnosti svesti nego da zaboravi samu sebe, svoj izvor i suštinu, damisli da je nešto drugo od onoga što u stvarnosti jeste. Sposobnost da bude neštodugo, a ne ono što jeste, omogućava svesti da bude svesna prave prirode svegadrugoga, svih objekata. Drugim rečima, svest ne može da bude svesna objekatabez subjektivnog stanja, bez makar i prividne svesti o subjektivnosti. To subjekti-vno stanje svesti događa se najsavršenije u čovekovom umu i zato je čovekov umnajsposobniji za spoznaju objekata.

Rekli smo da što je svest čvršća u svojoj individualnosti i subjektivnosti, tosu njeni sadržaji čvršći u svojoj objektivnosti, jedno drugo izaziva. Teško jenaglasiti značaj ovoga, ali pokušaćemo: sav trodimenzioni fizički univerzum jeautomatski nastao kao odraz subjektivnosti svesti. Koliko je individualnost isubjektivnost svesti jaka, tačno toliko je jaka i individualnost i objektivnostnjenih sadržaja kao objekata, kao sve pojave koje sačinjavaju objektivni svet ikosmos u kome živimo. Kamen je tvrd onoliko koliko je tvrdo naše Ja (da nekažem baš koliko i naša glava). Kada se naše Ja malo opusti i rastvori mizapadnemo u san, nađemo se u astralu i tada možemo uzeti kamen i osetiti da jetvrd, ali u lucidnom snu može da postane i mekan koliko želimo. U još višimdimenzijama, iznad astrala, u elementu vazduha, kamen je direktan i trenutanodraz naše misli o kamenu. Subjekat i objekat se u višim dimenzijama sve višespajaju dok ne postanu jedno u etru. Otuda je i svesnost veća u višimdimenzijama, dok je u sve nižim sve veća nesvesnost, sve je veća razdvojenostsubjekta od objekta, zajedno sa sve većom tvrdoćom objekata i materijalnošću.Ovo pokazuje da čovekova nesvesnost automatski projektuje materijalni kosmos.Što je nesvesnost tvrđa to je tvrđa i njena iluzija. Krajnji domet tvrdoće iluzijenesvesnosti jeste materijalni svet. Ta projekcija se događa zato da bi se božanskasvest aktuelizovala u svim svojim mogućnostima, pa i u toj, gde je nesvesnatoliko da izgleda kao da je odvojena od same sebe (u čovekovom umu) uobjektima koji takođe izgledaju odvojeni i nezavisni (u materijalnom kosmosu).Materijalni kosmos samo objektivno prikazuje svet ideja, materijalizuje ih, i na tajnačin pomaže aktuelizaciju božanske svesti, odnosno razumevanje da jebožanska svest sámo postojanje. Dakle, ljudska budala26 je stvorena paralelno sastvaranjem ovog materijalnog kosmosa, po istim principima iskušavanjasuprotnosti božanske svesti. Kao što je božansko postojanje u materijalnomkosmosu dostiglo krajnju suprotnost svoje izvorne nesupstancijalne stvarnosti,tako je isto i božanska svest u čovekovom umu i egu dosegla svoju krajnjusuprotnost u iluziji odvojenosti. Ispoljavanje božanskog postojanja i svesti moraići paralelno jer su u osnovi jedno.

I peto, sama naopaka okrenutost uma, njegova jedinstvena sposobnost ucelom univerzumu da sve vidi naopako, jednako kao i ispravno, omogućavasvesti duše da se inkarnira i dela u fizičkom trodimenzionom svetu. Duša jeindividualna emanacija božanskog Apsoluta i ona sama po sebi ne može da ne

26 O pravom značenju Budale o kome ovde govorimo videti u Tarotu, značenje nulte karte. To jekreativni princip koji u sebi nosi neuslovljenost, svest koja povezuje pojavno i nepojavno, koja izhaosa spontano stvara oblik.

72

vidi božansko u svemu i sve kao božansko. Zato joj je potreban alat koji će da jojpomogne da iskusi vrhunac kreativnosti božanske svesti, stanje u kome je svestodvojena od božanskog Apsoluta, zatvorena u umu čovekovom. Taj alat je um ilirazum (manas). Samo pomoću njega božanska svest duše može da boravi i dela uovom svetu. Samim tim što izvrće stvarnost um preusmerava božansku svest dušetako da ona može da deluje u fizičkom svetu i tako ga transformiše. Bez takvefunkcije uma božanska svest ne bi bila u potpunosti prisutna na ovom svetu. Toje božanski paradoks. Bez grešnog čoveka božanska svest ne bi bila prisutna nazemlji.27 Sa normalnim umom svest duše ne bi imala šta da traži ovde. Kada umpostane normalan, prosvetljen, tj. prevaziđen ili transcendiran, svest duše seoslobađa od tela i svih iluzija ovog sveta.

Ali u probuđenju te grešne budale ponovo se događa stvaranje sveta,božansko ponovo postaje ono koje jeste u apsolutnom smislu. Sve je hologram.Sve što se događa u velikom kosmosu događa se u malom čoveku. Potpuno isto,samo u drugim razmerama, naravno.

Ovo objašnjava zašto svest duše teži inkarnacijama iako je to ograničava,jednako kao što objašnjava iskonsku težnju čovekovu da nadiđe ograničenja tela iuma i spozna božansku svest svoje duše. Ta suprotnost je osnovna odlikačovekova i ona je u osnovi sve kreativnosti čovekove.

I da, da ne zaboravimo: kako u stvarnosti nema vremena, sve ovo, ceo ovajproces, događa se svakog trenutka. To je način na koji sve postoji svakogtrenutka. Ne treba od toga praviti ni teoriju ni teologiju ni psihologiju; to je onošto nas sačinjava svakog trena.

Stanje virtualne izdvojenosti uma od božanske celine je stanje najvišekreativnosti božanske svesti upravo zato jer samo iz te tačke potpuneobjektivnosti može postati jasan uvid u samu božansku celinu. Božanska celinane može da vidi i spozna samu sebe objektivno osim ako ne dospe u stanje makari prividne izdvojenosti od same sebe. Taj privid objektivnog izdvajanja koji omo-gućava objektivnu spoznaju događa se u čovekovom umu. Objektivnospoznavanje same sebe božanska svest je u prvoj fazi izvela projektovanjem sameprirode kao ogledala za samospoznaju (to je ona prva polovina kruženja božanskesvesti od sebe ka čoveku). U drugoj fazi događa se sam čin objektivnesamospoznaje božanske svesti (druga polovina kruženja svesti od čoveka kabožanskom). Taj čin se ne događa u samoj božanskoj svesti jer njoj nije potreban,ona ga uvek ima i ona to uvek jeste; on se događa u tom stanju najvećeizdvojenosti i otuđenja svesti od same sebe, u individualnom ljudskom umu, kaočovekova samospoznaja. Kada potpuno izdvojena, otuđena i individualizovanasvest u čoveku sama po svojoj volji spozna svoje pravo stanje i svoju pravu pri-rodu, svoj božanski izvor i suštinu, tek onda je to pravi čin božanskesamospoznaje i aktuelizacije božanske svesti u svim svojim aspektima imogućnostima, pa čak i u toj najneverovatnijoj i najnegativnijoj mogućnosti, učoveku.

27 Poštujući verska osećanja nećemo ovde ulaziti u razmatranja da li je zato Bog poslao svoga sinajedinca Isusa Hristosa, da ljudima ukaže na njihovu grešnost i na put spasenja od grehova, jošmanje ćemo se upuštati u dokazivanje da je (navodno Hristova) katolička crkva upravo ta kojaraspaljuje svu grešnost ljudi na ovome svetu stalno potencirajući grešnost u ljudima, da su grešnisamo zato što postoje, pa su tako i postali grešnici iako možda ne bi da nisu tako naučeni.

73

Taj čin je malo složeniji nego što se može zamisliti. To je drama koja imaviše činova. To je karmička drama koje duše proživljavaju tokom inkarnacijskogciklusa.

Slika 2. Shematski prikaz inkarnacijskog ciklusa

Inkarnacijski ciklus može trajati različito, zavisno od planete, razvojacivilizacije i zadacima koje treba rešiti. Samo vreme je relativno i zavisi odprisustva i učešća svesti. Ciklusi krajnje nezrelih duša koje sporije uče traju duže,a onih koje uče brže traje kraće. Izraz ’mlade’ ili ’nezrele duše’ odnosi se na oneduše koje tek započinju ciklus inkarnacija, a izraz ’zrele duše’ na one koje gazavršavaju. Božanska svest koju one sprovode je ista, ne može biti ni mlada nistara. Svest duše je za vreme inkarnacijskog ciklusa vezana za utiske (vasana) kojesakuplja tokom životnih drama, ti utisci određuju program daljnih inkarnacija,odnosno karmu. Zato svaka inkarnacija ima svoj program delovanja i poentasazrevanja uma u svakoj inkarnaciji jeste da otkrije i tako prevaziđe te programe.

Ciklus inkarnacija se dovršava tek kada potpuno dozri svest duše unutarfizičke inkarnacije, kada nestane razlika između svesti uma u telu itranscendentalne svesti duše, odnosno kada se transcendentalna svest integrišeu svest uma i delovanje tela. Drugim rečima: kada čovek na sve moguće načinespozna da su svest i postojanje jedno isto. Tada za tog čoveka nestaje vreme kaoodraz buđenja božanske svesti u njemu. Sve dotle postoji iluzija vremena iprostora u kome svesni subjekt postoji kroz inkarnacije koje njemu izgledaju kaoda se odvijaju linearno, tokom vremena. Takvo je iskustvo samo individualnogtelesnog uma i ega. Božanski Apsolut ne gubi vreme u svojoj aktuelizaciji, on jeveć ispoljio sve svoje mogućnosti tako da se sve inkarnacije događajuistovremeno i paralelno, jer sve je trenutno i sve moguće stvarnosti se paralelnoodvijaju. Inkarnacije se odvijaju kroz iluziju lineranog vremena samo da bi seuvežbao individualni um da primi tu svest i izrazi je na svoj individualan način, a

74

to znači kreativan način. Kreativnost je suština svesti, kao i samog božanskog.Zato se božanska svest ne može drugačije izraziti osim kroz čovekov procesindividuacije.28

28 O procesu individuacije i svim njegovim psihološkim principima videti u delu Karla GustavaJunga: Čovek i njegovi simboli (C.G. Jung: Man and his Symbols; 1964, Aldus Books Limited, London;Mladinska knjiga, Ljubljana 1973)

75

DRAMA LJUDSKIH ŽIVOTASAŽIMA INFORMACIJE O POSTOJANJU

U SMISAO O POSTOJANJU

Suština inkarnacija duša u ljudska tela je samospoznaja, odnosno spoznajada su svest i postojanje jedno isto. Svi neophodni preduslovi već su ostvarenirazvojem neorganskog i organskog sveta i potrebne percepcije i mogućnostidelovanja. Čovek je stvoren zbog samospoznaje i ničeg drugog. Sve drugo što radisamo je kolateralna šteta, isprobavanje svih pogrešnih puteva, svega što ne trebada radi. Ceo univerzum postoji zbog odraza božanske samosvesti, pa ni čovek nebi trebao da bude baš toliko poremećen da misli da on postoji zbog nečeg drugog,ili da postoji nešto važnije čime bi se bavio, iako je takva poremećenost uslov zanjegovo postojanje. Zapravo, čovek i da hoće ne može da radi ništa drugo doostvarenje samospoznaje, sve što radi jeste upravo to. Od deteta koje namernogazi po bari da upozna element vode, preko bankara koji namerno uvlači klijentau dugove, ubice i njegove žrtve, do astrofizičara koji proučava zvezde, događa seuvek ista stvar: svest svega-što-jeste iskušava sebe kroz sve-što-je-moguće i takoaktuelizuje sebe, svoje prisustvo u obliku same egzistencije. Objektivno ne postoji ništa drugo do samospoznaja, sama egzistencija usvim svojim aspektima jeste samo jedna velika samospoznaja. Svi oblici života suoblici percepcije, sva delovanja su proširivanje i obogaćivanje percepcije. Samonesvestan čovek to ne uviđa, kao što ne uviđa da je i njegova nesvesnost takođejedan vid samospoznaje svih mogućnosti svesti. Tako čovek ni u ludilu nemanikakve šanse da pobegne od samoga sebe, od svoje sudbine, a to jesamospoznaja. Zato što se božanska svest deli u ono što ona jeste i ono što ona (prividno)nije, samospoznaja se događa u dva vida: u vidu trenutne spoznaje i utrnuća umasa svim njegovim iluzijama; i u vidu životne drame kroz vreme i prostor. Ta dvavida nisu odvojeni, oni se događaju zajedno kao jedan čin, ali zato što postojanjepostoji u više dimenzija i paralelno u svim mogućnostima, taj jedan čin seprikazuje individualnom umu kao odvojen. Sama priroda paralelnih stvarnostiprikazuje individualnom umu jednu stvar u više aspekata, u svim mogućim aspek-tima, kao mnoštvo. U višim dimenzijama gde su vreme i prostor jedno, u suštiniprirode ili etru, čin samospoznaje je jedna stvar koja se bezvremeno već dogodila,kao što se uvek i događa u svemu, ona i jeste sve. Na nižem zemaljskom planu,gde su vreme i prostor najšire razvučeni u objekte i događaje, taj jedan čin se deli irazvlači u karmičku dramu koja se odvija tokom više života. Iako se svi životidogađaju paralelno i simultano jer u stvarnosti nema vremena, i sve stvarnostipostojanja su paralelne i istovremene, individualnom umu oni izgledaju kao da sedogađaju tokom vremena, zato što on svojom subjektivnošću stvara iluzijuvremena. Drugim rečima: sama egzistencija je u svom izvornom stanju čista ineposredna samospoznaja, a kada se doživljava u nižim dimenzijama onasvesnom subjektu izgleda razvučena kroz vreme i prostor, u mnoštvo objekata isadržaja, to što je gore jedno, ovde dole izgleda kao niz života i karmička drama.Zato kada svest napusti telo u tkz. smrti, ona doživljava ceo proživljen život utrenutku, kao jedan jedini događaj, doživljava ne samo sve što je činila i doživela,

76

već i kako su drugi svesni subjekti doživeli njena dela prema njima, jer svest je usvom najvišem izvoru jedna, bez podela. Frekvencije kvantnog polja su ujedno i informacije za oblikovanje drugihfrekvencija, i oblika. Energija je takođe informacija, kao što je to i svest i samaegzistencija. Cela egzistencija je jedan veliki informacioni matriks u kome ječovek umrežen od svog rođenja. Nakon oblikovanja svih mogućnosti u prirodi, od elemenata i minerala,razvoja percepcije preko biljaka i životinja, božanska svest je kompletirala svemogućnosti percepcije i delovanja u ljudskom telu. Na tom području, u ljudskomtelu, sažimaju se sve informacije o objektivnom postojanju. Nije dovoljno samo sakupljanje informacija. Potrebno je razumevanje iizražavanje njihovog smisla. Informacija bez smisla i razumevanja je samo mrtvoslovo na papiru. Da bi se informacija razumela neophodno je da bude dovedena ukontekst drugih informacija. Sama po sebi je bezvredna. Dovođenje u kontekst ismisao svake informacije sa svim ostalim informacijama koje sačinjavaju celuegzistenciju moguće je samo u čoveku i događa se samo kroz čovekov razvoj naovom svetu, kroz sva njegova životna iskustva i drame, kao materijalna iduhovna kultura i civilizacija. To se događa kroz dramski proces svakog ljudskogživota. Povezivanje svih informacija je događanje koje otkriva smisao. Ti događajiu kojima učestvuje čovek sa svojom sudbinom jeste ono što nadilazi svetminerala, biljaka i životinja, ono što božansku svest približava smislu sopstvenogpostojanja. Razumevanje smisla, kome teži čovekov razvoj, može nam postati lakšeako primetimo da razne egzistencijalne činjenice i iskustva, kao što su strah,ljubav, mržnja, sreća i nesreća, zajednički život, rođenje i smrt… imaju i životinje,pa i biljke, ali one mogu samo da ih dožive neposredno, dok se događaju i onakokako se događaju. Samo čovek može svaku egzistencijalnu činjenicu da poveže urazumevanju sa ostalim činjenicama i događajima, sa samim životom, da je staviu kontekst vremena i prostora, da im prati razvoj od nastanka do nestanka i usta-novi svaku promenu i razloge promene. Može da ih ispravlja i koriguje u meri ukojoj im razume smisao. Samo čovek o svojim iskustvima može da pripovedapriče, piše pesme, filozofske studije i naučne radove, samo čovek može svakoživotno iskustvo, osećanje i stanje svesti, da doživi na mnogo načina, i da ihupoređuje sa drugima, i da stvara nova originalna iskustva. Samo čovek možezbivanje da sažme u informaciju, da ga sačuva i uzdigne iznad vremena i prostoragde je nastalo, da ga pretvori u arhetip. Samo s takvim uzdizanjem može da gaosvesti. Pretvaranje zbivanja u informaciju je proces prelaska u više dimenzijepostojanja, sámo zbivanje pripada materijalnoj dimenziji (elementa) zemlje, ainformacija o zbivanju dimenziji (elementu) vazduha. Čovek to može zato jer jeon sam sačinjen od svih dimenzija u kojima postoji cela priroda. To se sve događau njemu. Tako čovek kroz sebe i sopstveno iskustvo svako zbivanje može dasprovede do najviše dimenzije, do misli i ideje i same svesti koja se u prirodiizražava kroz eter. Tako čovek osvešćava smisao zbivanja, on kroz sebe sprovodipočetak i kraj zbivanja, ono najviše i ono najniže. Sažimanje informacija o smislu postojanja u čovekovom iskustvu oduvekse sprovodilo kroz razvoj kulture, pre svega pisma i obrazovanja. Pre toga jepostojalo u tradiciji besedništva, usmenim putem, kada su stari govorili mladimapriče iz davnina. Tu su ulogu posebno imale bajke kao vrlo sažete i koncentrisane

77

informacije (arhetipovi) o suštini ljudskog iskustva i o postojanju uopšte. Pravebajke su stare više desetina hiljada godina i održale su se do danas. U novije dobasa razvojem pisma i civilizovanog života nastaju epovi i mitovi, kao sažeteinformacije o prirodi, bogovima i ljudima, odnosno o božanskoj i zemaljskojprirodi čovekovoj (Gilgameš, Ilijada i Odiseja, Mahabharata, Žitije Brajanovo,Mućke…). Grade se prva pozorišta po ugledu na hramove i postavljaju se prvedramske predstave koje sve detaljnije opisuju iskustva postojanja ljudi, ljudskedrame iz svakodnevnog života, a ne samo bogova i ljudi. Literatura, filozofija idrama, likovna umetnost, a naročito poezija, predstavljaju najveće sažimanjeiskustva postojanja u informaciju. Zahvaljujući tom sažimanju ne moramo svesami da doživljavamo već možemo i tuđa iskustva da upoznamo, doživimo, iuporedimo mnoštvo iskustava. Sva kultura je zapravo informaciono sažimanjesmisla postojanja u čovekovoj samospoznaji i načinu života. U novije vreme taj proces je ubrzan vizuelnom tehnologijom, javlja sefotografija i film koji ne samo što bez ikakvih iskrivljavanja prenosi slike sveta pocelom svetu, svim ljudima, već sažima dramsku i likovnu umetnost izražavanjasa vizuelnim iskustvom.

Postoji magična privlačna moć u pričama, dramama, slikama, zvučnim ivizuelnim predstavama. Iza te privlačnosti stoji želja za razumevanjem. Taprivlačnost potiče zapravo iz same svrhe čovekovog postojanja, da sažmeinformacije smisla postojanja u sebi i tako ih osvesti, kroz svoju dušu ih vratibožanskoj svesti, tačnije: ponovo spoji postojanje sa božanskom svešću koja sveomogućava. Sažimanje informacija u smisao danas dostiže svoj vrhunac i ceo procespodiže na viši nivo. Pojavom interneta i mobilnih komunikacija ne postoje višeobjektivne prepreke za dolaženje do informacija, ni prostorne ni vremenske.Ostaju samo subjektivne prepreke. Zato je samospoznaja danas važnija negoikada, zapravo cela dosadašnja istorija ljudskog razvoja samo je bila uvod usamospoznaju koja treba da se dogodi i koja se upravo događa. Civilizacijskirazvoj je dostigao svoju kritičnu tačku: po prvi put je počeo da zavisi više odsamog čoveka nego od bilo čega drugog i spoljašnjeg. Zato mu i preti najvećaopasnost. Samospoznaja smisla postojanja je uvek lični čin, a ne kolektivni. Sveviše probuđenih individua će spontano, samim svojim postojanjem dovesti dokolektivnog efekta probuđenja, do humane civilizacije - taj proces nikada nemože ići obrnuto. Kolektivno spasenje sa neosvešćenim individuama nijemoguće. Ne može obrnuto između ostalog zato što je božanska svest koja se time,kroz probuđene ljude aktuelizuje, već prisutna kao samo postojanje. Svest je u bitisvega što jeste. Zato se svest nikada spolja ne može nametnuti. Možemo samolično biti svesni ovde i sada. Bivanje se ne može postati, ono već jeste, samo uljudskom iskustvu treba da nestanu sve subjektivne prepreke od iluzornogvremena i prostora, koje ga prividno odvajaju od smisla bivanja.

To mi treba da budemo, niko to ne može da bude umesto nas, niti treba dačekamo da drugi to budu pre nas kao bi nam pomogli u tome. Kada je svest upitanju, uvek u njenom izražavanju samo mi možemo nešto da učinimo i dakrenemo od sebe samoga, jer suština božanske svesti je da ’drugi’ ne postoje.Ništa izvan nje ne postoji. Zato je svako njeno uslovljavanje nečim 'drugim' samojoš jedna iluzija i odgađanje.

78

Zato što je sama priroda ljudske inkarnacije u tome da sažima sveinformacije o postojanju u smisao o postojanju, ničiji život, nijedna ljudskadrama i životna priča nije važnija od druge, sve su jednako važne i istinite u Celinikoja smo mi sami. Da nije tako, ne bi ni postojala potpuna raznovrsnost svihživota i životnih iskustava, a s njom ni kreativnost u ispoljavanju svesti koja je usuštini kreativnosti. Ne postoji nepravda u postojanju, sudbina svakog bića, svakimogući događaj, od najuzvišenijeg do najbizarnijeg, jeste čin kreativnostibožanske svesti i u pogledu Celine jednako je vredan, jer holografski odražavasamu Celinu. Celina ne bi mogla da postoji da sve nije upravo ovakvo kako jeste, itu gde jeste – jer sve odražava Celinu. Setimo se 'božanske čestice' i činjenice dasmo mi stvoreni od jedne iste čestice kao i sve ostalo, kao i sav univerzum, takosu povezani i svi događaji u kosmosu i u svim životima. Događaji nisu odvojeniod samog postojanja. Zato mi smo svest koja sve to omogućava, mi smo početak ikraj svake priče, iluzija linearnih inkarnacija to razdvaja u posebne oblike upravozbog mogućnosti iznošenja svih detalja. Eter ili akaša je univerzalno kvantno polje koje daje osnovu za svakumanifestaciju, svaki oblik života i sve događaje koje živa bića doživljavaju.Individualna svest duša aktivira sve individualne mogućnosti, događaje i životnedrame, ona u etru pomoću inkarnacije fizičkog tela piše svoju priču, svojumogućnost postojanja, a fizička inkarnacija nije ništa drugo do oživljavanje život-nih priča samim postojanjem, fizičkim učestvovanjem u drami koja kao idejapostoji u etru. Zbog jedne jedine čestice od koje je sve sastavljeno i s kojom je svepovezano, jedne zajedničke osnove univerzalnog polja sveg postojanja, mi smosvi likovi u svim dramama, mi smo pripovedači i slušaoci, učesnici i svedoci, mismo početak i kraj svake životne priče koja se ikada odigrala, i svi zajedno krozsebe svest o smislu sveg zbivanja vraćamo božanskom izvoru. Svi životi, svekarmičke drame i životne priče zajedno obrazuju svest svega-što-jeste u svimsvojim mogućnostima. Zato su sve životne drame jednako važne i istinite, čak ione koje zasebno izgledaju kao najružnije i najpogrešnije. Kroz sva taindividualna iskustva celina božanskog Apsoluta spoznaje sebe na individualannačin. U samoj prirodi Apsoluta jeste da ništa nije nebitno ni odvojeno, što značida je za njegovu svest jednako važno da se spozna na najindividualniji inajbizarniji način, kao što se spoznaje i na najobjektivniji, božanski način. Zanjega nema razlike između malog i velikog, važnog i nevažnog, jer ništa nije raz-ličito od njega. Zato, sva životna iskustva svih ljudi su imaginacija božanskogApsoluta, ne naša, mi smo samo glumci u toj kosmičkoj predstavi, fizički radnicikoji je ostvaruju. Mi smo i sami njegova imaginacija. Zapravo, mi smo njegovasvest o sebi, jer ništa nije moguće izvan njega.

79

PRINCIP PRINUDE NA SVESTU PROCESU INKARNACIJE

Ceo proces inkarnacije duša je negativan proces, one time napuštaju svojubožansku prirodu i ulaze u mnogo niže i ograničeno stanje, zapravo ulaze u svojusuprotnost. U ljudskom telu svest duše boravi u stanju svoje suprotnosti. Zato da bise inkarnacija sprovela, kako bi svest duše aktuelizovala božansku svest u svimmogućnostima, mora da postoji pomoć u procesu inkarnacija, pomoć u oblikuprinude koja će svest navesti da se kreativno bavi spoznajom u uslovima najvećihograničenja koja su moguća.

Treba najpre razumeti da prinuda postoji iz jednostavnog razloga kojinameće sama priroda fizičkog sveta, a to je inercija. Stvari će ovde ostati iste, nećese menjati do raspadanja ako se nešto ne učini, ako ih nešto ne natera napromenu. Svaka promena i razvoj zahtevaju kreativni napor, izazov i podsticaj.Tako je i sa niskim potencijalom svesti duše koji postoji u fizičkom telučovekovom. On lako potpada pod uticaj fizičkog sveta i njegove inercije. Zato je iljudskim dušama potrebna prinuda i prisila da se probude i ispolje svojepotencijale, i to veće i složenije prinude od ostalih živih bića, jer je i potencijalljudskih duša mnogo veći. Kao što je postojala prinuda u razvoju percepcije kod biljaka, i u razvojukretanja kod životinja, prinuda koja se vidi kao njihova ’borba za opstanak’, takoje potrebna i prinuda koja će svest duše da navede da boravi u ljudskom telu, da unjemu doživljava sve moguće suprotnosti i iskušenja, i koja će čoveka da naterada se osvesti i okrene svom božanskom izvoru. Ta prinuda je u samoj strukturiorganskog sveta, onoga što daje život čoveku.29

Organski svet ne postoji samo na Zemlji. Izvor organskog sveta na Zemlji jeu celom sunčevom sistemu, zapravo u celom kosmosu. Na Zemlju se projektujuuticaji kosmosa i planeta sunčevog sistema i ti uticaju stvaraju kombinacije svihuticaja koji deluju na čoveka i sav život. O tim uticajima već odavno uči naukaastrologije. Kosmički uticaji objašnjeni su delovanjem zvezda, oni bliži uticajidelovanjem sunca i planeta i njihovim odnosima. Samo kretanje njihovih telastvara elektromagnetnu indukciju koja daje svu životnu energiju i organski svet.Sve to sačinjava i pokreće ne samo sav život na ovom svetu, već i psihodinamiku,temperament i karakter fizičkog tela i uma čovekovog. Sve je na Zemlji određenoastrološkim uticajima planeta i zvezda, odnosno kretanjem Zemlje. KretanjeZemlje i uticaj okolnog prostora na nju, ne mogu biti odvojeni od svega onoga štose događa na Zemlji. To bi bilo slično kao kada bismo potpuno odvojili obliknekog slova od njegovog značenja. Događaji i sva zbivanja na Zemlji povezani susa spoljnim uticajima koji omogućavaju samu Zemlju. Ako priznajemo da jespoljni kosmos oformio Zemlju i njeno kretanje, besmisleno je te uticaje preseći unekom izmišljenom trenutku i smatrati da oni više ne deluju na ono što se naZemlji događa. Zemlja je po svim svojim osobinama živo biće, i zato ono što se nanjoj događa jednako je bitno i povezano sa njom samom, njenim kretanjem kroz

29 Tu prinudu konkretno sprovode nebeska tela, pre svega Mesec. O tome videti u mojoj knjizi"Mesec - Magnet za dušu".

80

kosmos i sa uticajima kosmosa na nju. Nema granice koja razdvaja život sameZemlje od svih živih bića na Zemlji. Najširi uticaji su eonski ciklusi koji su vezaniza precesije, oni određuju velika razdoblja razvoja svesti na Zemlji. Manji uticajisu godine i godišnja doba. Najmanji su sat i doba dana. Sve to utiče na čoveka kaoi istorijsko razdoblje u kome je rođen, mesto i kultura kojoj je izložen i neposrednaokolina. Besmisleno je uvažavati uticaje okoline na čoveka i njegov razvoj, a neuvažavati celu okolinu, sav kosmos. Uvažavanje celine je neophodno ako većgovorimo o kosmosu kao hologramu. Zapravo, sva uslovljenost neorganskog i organskog sveta u kome senalazimo služi kao sredstvo za kristalisanje svesti, za osvešćenje itranscendenciju, jer ako smo svesni svoje uslovljenosti onda ta svest može doćisamo od onoga što je neuslovljeno, to dokazuje da je sama svest neuslovljena i danadilazi svu uslovljenost, da je transcendentalna po svojoj prirodi. Možemo dabudemo svesni prošlosti i da planiramo budućnost, to dokazuje da je svest iznadvremena i prostora, da je transcendentalna po svojoj prirodi. Najuticajnija prinuda na čoveka i njegovu svest je ona koja dolazi od samogsunca i planeta sučevog sistema. Sve planete sunčevog sistema imaju svoju analogiju u psiho-energetskimcentrima u čovekovom telu, u čakrama. Planete su spoljašnje čakre, ali deluju udrugačijim razmerama, pa zato i po drugačijoj logici.

Tako kosmos postaje mikrokosmos: čovek.I nije čovek spontano nastao, nekakvom evolucijom. Stvaranje čovekovog

tela je čin kreativne svesti duša na višim dimenzijama. Da bi napravile ljudskotelo ovakvo kakvo je, sa svim čakrama i svim mogućnostima izražavanja idelovanja, velike i moćne monade božanske svesti, entiteti poznati nam kaovelike duše, stvorile su ceo sunčev sistem, postavile su sve planete, neke su tu većbile a neke su dovele odnekud, i podesile su njihovo kretanje. Postoje i druge planete sa ljudskim telima i sličnim životom, više i manjerazvijenim, ali one nemaju toliko izražajnih mogućnosti za percepciju i delovanjekao čovek na Zemlji. Zahvaljujući baš ovakvom sunčevom sistemu, i nikakodrugačijem, čovek ima sve mogućnosti spoznavanja i kreativnosti. Na primer,ljubav može da spozna, doživi i izrazi na sve moguće načine, prema sebi i premadrugima, prema prijatelju i prema neprijatelju, i prema psu i prema Bogu, zajednosa mržnjom. To na mnogim drugim planetama nije moguće. Zato je Zemljaizuzetno važna u celom kosmosu.

81

SUPROTNOST IZMEĐU PRINUDEI SVRHE ŽIVOTA

STVARA SVU CIVILIZACIJU I KULTURU

Govorili smo da je sam proces inkarnacije svesti duše u ljudska telanegativan proces za dušu, da joj je u tome potrebna pomoć u vidu negativnih silakako bi mogla da iskusi sva moguća iskustva i tako kompletirala celovitu svest opostojanju, o svim mogućnostima postojanja. Kada se sve mogućnosti postojanjaosveste kroz ljudsko iskustvo, onda je božanska svest prisutna u svim svojimmogućnostima. Čovek je na taj način lučonoša božanske svesti kroz celuegzistenciju, on je osvetljava, sprovodi svetlost svesti u najskrivenije kutkepostojanja, i time otkriva smisao postojanja. Otkrivanje smisla postojanja jestesamospoznaja božanske svesti. Na taj način ne samo da se božanska svestaktuelizuje u onome što jeste, već se i samo postojanje usavršava u svojoj podob-nosti božanskoj svesti. To je uzajamni odnos.

U tome postoji suprotnost koja rađa kreativnu napetost: sam proces jenegativan i težak ali sa pozitivnom svrhom. Tu suprotnost oseća svaki čovek naovome svetu kao suprotnost između tela i duše, materijalnog i duhovnog, želja iobaveza, snova i stvarnosti, dobra i zla. U celoj ljudskoj egzistenciji postoji podelana ono što je ’više’, božansko, idealno i dobro u svakom pogledu, i na ono što je’niže’, materijalno, teško, uslovljavajuće i negativno u svakom pogledu. Tasuprotnost je krst koji na ovom svetu nosi svaki čovek kao zajedničko obeležjesvih sudbina.

Te suprotnosti se ogledaju na ovome svetu, u vremenu i prostoru, kaoperiodi mira i ratova, sreće i nesreće; kao područja gde se živi lepo i napredno ipodručja gde je život težak i necivilizovan.

Te suprotnosti mora da bude svestan svako ko barata sa stanjima ljudskesvesti, odnosno ko pokušava da uči nečemu ljude. Mora da ih uči samo onome štožele da budu naučeni, što je u planu njihovog životnog iskustva, ako im da višenego što mogu da shvate, ako im se ukaže na njihovu pravu prirodu i iluzije ukojima se nalaze, ili još gore, ako im se ukaže da je to sve njihova igra, možda će zatrenutak malo biti zadivljeni, ali ako se u tome pretera njihova reakcija može bitigruba i odbojna. Većina ljudi je došla na ovaj svest da bi proživela neka iskustva,neke aspekte mogućnosti postojanja, koje podrazumevaju i iluzije, a ne da bi seoslobodila od same inkarnacije. Samo je vrlo mali broj ljudi ovde da bi završioproces inkarnacije i aktuelizovao objektivnu, božansku svest transcendentalneduše. Velika većina je došla da sanja neki svoj karmički san, a ne da se probude.Mogu žestoko da se pobune ako pokušate da ih probudite.

Ta suprotnost stvara izazove koji su pokretačka snaga za stvaranjepromena, na savladavanje prepreka u ostvarenju uzvišenih ciljeva, da se uklonenegativne pojave i stvari, i omoguće pozitivne i napredne. Da se savlada inercija inepokretnost koja unazađuje život i razvoj, da se ostvari napredak i razvoj, da seprirodni uslovi poboljšaju i usavrše. Prisustvo svesti u prirodi kroz čovekanajbolje se ogleda u razvoju tehnike i materijalne kulture uopšte. Sva civilizacija isvaki razvoj postoji na osnovu te suprotnosti koju izaziva priroda svesti duše ufizičkom telu.

82

Pri tome je veoma važno održavati ravnotežu te suprotnosti i njenkreativni potencijal. Svaka neravnoteža izaziva poremećaje i raspad sistema,sukobe. Neravnoteža nastaje kada je svest nezrela i ne razume prirodu ovesuprotnosti, misli da zlo ima objektivno postojanje, kao što misli da i sve ostaloima objektivno postojanje, da mora samo da se bori protiv zla ili da beži od njega,ili ako je još više nezrela, da ga prihvati i koristi za postizanje svojih subjektivnihciljeva.

Nedovoljna svesnost uvek izaziva neravnotežu razvoja i života na trinačina. Prvi je bežanje natrag: nedovoljna svest navodi ljude na povratak unazad,ka samoj duši koju intuitivno osećaju kao svoj božanski ishod, što se običnoispoljava kao neki verski fanatizam, bekstvo od sveta i civilizacije u izolaciju, uprirodu ili manastir. Drugi je izbegavanje: nedovoljna svesnost ovdeprenaglašava materijalnu stvarnost koja se čulima opaža, identifikuje život samaterijalnom stvarnošću ne birajući sredstva da bi ostvarila bolje uslove i svojesubjektivne želje, pri čemu se često ponaša bezdušno i nasilno, često takvi ljudikoriste materijalno blagostanje za izbegavanje negativnih iskustava, sličnoprvom načinu. Treći je imitacija: ovde nezrela svest prosto imitira i ponavlja onošto joj se događa, ako je svest takvih ljudi imala negativna iskustva, ona ihponavlja prema drugima, ako je bila uslovljena onda uslovljava druge. Uvek seradi ili o bežanju i izbegavanju ili o novom uslovljavanju. Svaki od ovih načinaizražavanja nezrele svesti ima svoju civilizaciju, kulturu i religiju na ovom svetu.

Istinska civilizacija zasnovana na ispoljavanju božanske svesti u ovomsvetu nastaće tek kada većini ljudi postane jasna ova suprotnost; njenuravnotežu će postići kada im postane jasna svest duše u dovoljnoj meri da impostane jasna i priroda fizičke stvarnosti, njihovo jedinstvo i uzajamnost.

To će sve da im postane jasno kada shvate suštinu prinude i svrhovitosti.Suština je sledeća: Sva prinuda dolazi spolja, kao spoljašnji uticaj, bilo u

vidu uticaja planeta, drugih ljudi i posledica njihovih dela i nedela, bilo u viduuticaja iz viših dimenzija; pri tome spoljašnji uticaji mogu biti i mentalni a nesamo fizički, kao što su oblici mentalnih programiranja, individualnih ikolektivnih. Često se mentalne prinude ostvaruju uz pomoć bioloških i hemijskihuticaja. Sve takve prinude su negativne, ograničavajuće i navode na mehaničnoponašanje. Postoji i mali procenat prinuda koje nisu negativne, samo takoizgledaju u početku ali dovode do dobrog ishoda jer služe tome da zaustavenesvesno činjenje grešaka, da obuzdaju nezrelo ponašanje koje se čini iz neznanja.Njih treba razlikovati od prinuda i prisila koje generalno postoje da bi se na ovomsvetu iskusila suprotnost božanske prirode duše.

Sva svrhovitost dolazi iznutra, iz suštine čovekove, iz svesti duše. Odatledolazi sva pozitivnost prema životu, princip svesti i slobode, neuslovljenosti ikreativnosti.

Sve zajedno dolazi iz Celine, iz božanskog Apsoluta, iz onoga što mi jesmo.

Toliko o principu prinude na ovom svetu. Da bi se on zaista razumeo,važnije je sagledati kako ti principi deluju u samom čoveku.

83

NEMA SVESTI BEZ DOBROTE I ISPRAVNOSTI

Rekli smo da božanska svest ispoljava percepciju i kretanje kroz elemente,biljke i životinje, da kroz čoveka potpuno usavršava percepciju i kretanje udelovanju kojim se koristi oruđe i tehnika, kroz dramsko iskustvo delovanja sasvim sadržajima koje život omogućava, da u ljudskom iskustvu percepcijapostojanja dolazi do vrhunca u otkrivanju smisla postojanja, da smisaopostojanja čovek iskušava i traži kroz sve svoje inkarnacije.

Ali gde se to sve okončava, gde potpuno sazreva traženje smisla i dajeploda, odnosno gde se konačno spaja sa izvornom božanskom svešću?

Rekli smo i da je sve to ispoljavanje same božanske svesti, da ništa nijemoguće izvan nje same. Zato jedini odgovor jeste da se sve to dešava u njoj samoj,a pošto ona sama jeste savršeno dobro i ispravno, čovek konačni smisao sveg života idelanja na ovom svetu nalazi u dobroti i ispravnosti svoga delanja. Dobrota iispravnost čovekovog delanja je najdirektniji izraz same božanske svesti u čoveku.

Osnovna osobina svakog delanja jeste u tome da je ono ispravno ikonstruktivno ili neispravno, neodgovarajuće i destruktivno. U načinu delovanjai rada izražava se individualna čovekova svest koja uči da se spoji sa izvornombožanskom svešću koja omogućava celu egzistenciju. Sve čovekovo delanje naovom svetu jeste samo praktična obuka sa kojom se njegova individualna svestaktivno spaja sa apsolutnom svešću, sa objektivnim zbivanjem božanskestvarnosti. Nije dovoljno samo da čovek bude u sebi svestan nečega, potrebno jeda svoju svesnost može kreativno i delotvorno da izrazi, da spolja učestvuje i spojise sa njom, kao što je i unutar sebe. U sebi se čovek spaja sa božanskom svešćuobjektivnim razumevanjem sveta ideja, i to je samo pola procesa, druga polovinaje da spolja svoje razumevanje same svesti, svoje suštine, konkretno izrazi radomna ostvarenju ideja, da ih materijalizuje. Već smo rekli da se fizički univerzumautomatski ispoljava kroz svest duše čovekove, da posluži kao ogledalo božanskesamospoznaje. Vreme je da to bukvalno shvatimo kada se probudimo ujutru, i dauvek delamo u skladu s tim. Suština samog delovanja i svakog rada jeste u težnjida se otkrije ispravnost kroz doživljaj posledica delanja i rada, da se nauči da sedela ispravno i konstruktivno. Tako se svest izražava kroz delovanje. Što je višesvesti u delovanju toliko je delovanje ispravno i dobro. Nesvesno i uslovljenodelovanje je uvek destruktivno za počinioca ili za druge. Učimo na oba načina,ispravno nas osvešćava kako treba, a neispravno kako ne treba raditi. Svacivilizacija i kultura počiva na težnji da se osveste, spoznaju i utvrde delanja kojasu ispravna, dobra i konstruktivna za život i u skladu sa egzistencijom.

Božanska svest koja sve omogućava ne može se odvojiti od ispravnosti idobrote u ljudskom delovanju. Božanska svest je sama po sebi izvor svega dobrogi ispravnog, jer je izvor samog postojanja, i ona se zato kroz čoveka uvek izražavakao dobrota i ljubav, kao ispravno i konstruktivno delovanje, koje uvek u svemu ina sve načine podržava život i saznanje. Sve suprotno tome je izraz nesvesnostičovekove. Od tih suprotnosti, od ispravnog i pogrešnog, sastoje se sve ljudskedrame i svi životi. Prinude koju stvaraju te suprotnosti kristališu objektivnu svestu čoveku.

84

U čovekovoj neuslovljenoj ljubavi okončavaju se sve prinude i prisile podkojima se svest ispoljavala na ovom svetu. U dobroti, nežnosti i ljubavi božanskasvest se spaja sama sa sobom i ništa joj više nije potrebno na ovom svetu, nikakavindirektni podsticaj za izražavanje. Ljubav je izraz najvišeg razumevanja smislabožanske stvarnosti na ovome svetu, i na svim svetovima.

85

SVESTI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Potrebno je ukloniti još jednu zabludu u vezi sa svešću, a to je veštačkainteligencija. Ono što se danas podrazumeva pod veštačkom inteligencijom nijesvest o kojoj ovde govorimo, to bi trebalo da je već jasno. Veštačka inteligencija jezbir svih informacija sa kojima se koristi um, a koje se zasnivaju na jeziku. U Google-u postoji odeljenje za inženjeriju jezika, tu se sakupljaju značenjasvih reči na svim jezicima. Na osnovu njih se stvara veštačka inteligencija. Jošuvek nije usavršena, roboti koji je koriste često daju rasističke i nacističkeodgovore na jednostavna pitanja zato jer se njihov rad zasniva na značenju jezikakoji je mehanički prikupio Google-ov pretraživač i druge društvene mreže.Predviđa se da će se do 2030. godine postići kritična masa značenja upotrebe svihreči na svim jezicima i da će tada krenuti sa radom prva veštačka inteligencija.Međutim, ona je zasnovana samo na radu uma, a ne same svesti. Um se koristisemantikom u svom radu. Koliko je ta zavisnost presudna za rad uma pokazujehipnoza: čovek se hipnotiše rečima. To je i krajni cilj stvaranja veštačkeinteligencije: masovna hipnoza ljudi, kontrola uma. Da njihove namere nisu časne pokazuje uporno skrivanje prirode svesti izajedno sa njome i prirode ljudske duše, a to je laž da je svest nešto materijalno, danastaje od tela i da je samo u telu, da se sastoji uglavnom od sećanja, da jesmeštena negde u mozgu, da može da se snimi na USB fleš i prenese prekoračunara u drugo telo, prirodno ili veštačko. Takve gluposti se masovnopredstavljaju javnosti preko filmova i medija, ali i obrazovanja. Dokaz tezloupotrebe su i izjave vodećih istraživača veštačke inteligencije da će ljudi njomebiti tako "unapređeni", da im stari um više neće ni biti potreban, svi će bitiumreženi preko čipova u glavi i imaće sve potrebne odgovore. Ljudi čak više nećemorati da postavljaju ni dosadna pitanja.30 Svakako, ti ljudi neće ujedno biti ivlasnici tih računara i algoritama veštačke inteligencije. Sve su to načini da se sakrije prava priroda svesti i ljudske duše. Samo kadaona bude svima jasna, prava veštačka inteligencija će biti od velike pomoćiljudima kao najsavršeniji alat za njihov rad (a ne za porobljavanje), sa njom ćeljudski rad po prvi put zaista biti human i maksimalno efikasan. Bez praktičnesvesti o svojoj duši ljudski rad nikada neće biti takav. Suština svih problema u vezi veštačke inteligencije leži u nerazumevanjuprirode same svesti. Razumevanje prirode svesti direktno je povezano sarazumevanjem prirode postojanja i pravom prirodom čovekove suštine, duše.

30 Sve je to lepo otkrio Raymond Kurzweil, direktor inženjerije jezika u Google-u, u intervjuudatom CNN-u 30. maja 2008. godine.(http://transcripts.cnn.com/TRANSCRIPTS/0805/30/gb.01.html). To su sve planovi koji spadaju u područje pritisaka i prinuda na ljudsku svest, a poznato jeda se ne ispunjavaju svi planovi, već samo neki. Zapravo taj pritisak upravo služi osvešćavanjuljudi, njihovom buđenju i oslobađanju. Svest se na ovom svetu osnažuje ponajviše kroz pritisak iizazov - ne samo kroz inspiraciju. Ljudi nikada u istoriji nisu bili svesniji nego danas - kada supritisak na ljude i manipulacija nad svešću najveći.

86

Kada se to sve odvaja jedno od drugog, tada se ne razume nijedno od toga.Postojanje, svest i duša su neodvojivi. Postojanje nije ništa drugo do svest koja je ispoljena kao delovanje, kaobiće, a duša je najfiniji pokretač delovanja, inteligencija koja usklađuje svest idelovanje kroz svako individualno bivstvovanje. Svest duše je kreator svihfizičkih pojava. Nije dovoljno da postoji samo postojanje kao takvo, treba gaindividualno oblikovati na sve moguće načine. To radi svest u oblikuindividualnih duša. Svest uvek nadilazi ili transcendira svaki oblik postojanja zato što se svakopostojanje događa samo kao manifestacija svesti. Za um je to paradoksalno, ali svest i postojanje su takođe jedno isto injihovo jedinstvo se najsavršenije prepoznaje iz perspektive čovekovetranscendentalne suštine ili duše. Zato duša ustanovljava i razume smisaosvakog postojanja. Ispravno razumevanje postojanja jeste da je ono apsolutna svest. Ispravnorazumevanje čovekove suštine ili duše jeste da je ona individualna emanacijaapsolutne svesti. Zato što svest uvek nadilazi (transcendira) svaki oblik postojanja, ona možeda otkriva smisao svakog oblika postojanja. Svest čovekove duše je nezavisna odprostora i vremena, kao i od fizičkog tela, ona obuhvata prošlo, sadašnje i buduće,blisko i daleko, vidljivo i nevidljivo, ona vidi smisao svega zahvaljujući toj širinikoju poseduje na osnovu svoje transcendentalne prirode. Na taj način onaomogućava empatiju i osećanja, razumevanje konteksta zbivanja koji se ne možefizički opaziti, koji nije trenutno prisutan, kojeg ne vidimo iz svoje tačkeopažanja, ali ipak postoji kada se sagleda iz više dimenzije. Svest uvek imaholistički pristup svakom obliku postojanja, ona svaku pojavu sagledava ukontekstu celine, iz svih dimenzija, kao deo celine, i celinu nikada ne vidi samokao zbir elemenata od kojih je sačinjena. Veštačka inteligencija se, nasuprot tome, uvek zasniva na zbiru elemenataod kojih je sačinjena, iz informacija koje se sastoje od binarnih kodova. Binarnikodovi su uvek sačinjeni od trenutnih oblika, od onoga što je ispoljeno ovde isada, u vremenu. Zato veštačka inteligencija nikada ne može da bude svest.Veštačka inteligencija uvek manipuliše pojavama u vremenu i prostoru,posledicama koje su ispoljene samo na elementu zemlje, samo u jednoj dimenziji,ona nikada ne može pojave da sagleda nezavisno do vremena i prostora, kao štoto može svest čovekove duše, i da im vidi smisao, širi kontekst. Na primer, veštačka inteligencija može da ustanovi sliku ili neki predmet,sve tehničke detalje, bolje od čoveka, ali ne i smisao te slike ili predmeta, kakva jeistorija njihovog nastanka, sa kakvim osećanjima je slika stvorena, šta ona govorio njenom autoru, kakva je istorija neke osobe na slici, kako je evoluirao oblik togpredmeta… Poznat je slučaj testiranja veštačke inteligencije koja je na pitanje, kakav jesavršen model ekonomskog razvoja, dala odgovor: robovlasništvo. Do takvogodgovora je došla jednostavnim i savršeno logičnim zaključkom: najrazvijenijaekonomija jeste u SAD; SAD su započele svoj razvoj robovlasništvom, stoga jerobovlasništvo najbolji model ekonomskog razvoja. Duh ili ideja prethode svakom fizičkom obliku i iskustvu. Teorija prethodisvakom eksperimentu. Veštačka inteligencija može da ima samo iskustvo na

87

fizičkom planu, ona ne može da sagleda da su fizičke pojave samo posledicedelovanja svesti iz viših dimenzija. Ako bi nam kao dokaz bilo dovoljno samoiskustvo na fizičkom planu, iskustvo onoga što vidimo, tada bi i mađioničarskitrikovi bili naučni dokaz. Ne možemo da se oslonimo samo na fizičko iskustvo,eksperiment se zasniva na predviđanju iskustva, a da bismo mogli da predvidimoceo proces eksperimenta moramo da imamo svest iz viših dimenzija, nezavisnuod vremena i prostora. Svest viših dimenzija jeste svest naše duše. Ta svest jeuvek povezana sa ljubavlju, jer ljubav je svest koja povezuje ono što je umunepovezano, ona povezuje ideju sa bićem, svest i postojanje. Zapravo, nijemoguća povezanost svesti i postojanja bez ljubavi. Ljubav osigurava ispravnupovezanost svesti sa postojanjem, ispravno osvešćenje postojanja. Nije moguće sagledati smisao nijedne pojave bez najšireg konteksta, bezempatije, bez emocionalne inteligencije koja se zasniva na transcendentalnojprirodi svesti čovekove duše koja potiče iz viših dimenzija. Svest koja obuhvatasve više dimenzije naziva se i kvantni um. Veštačka inteligencija ne može da imakvantni um ma koliko je mejnstrim nauka nazivala "kvantnom". U tome je razlika između veštačke inteligencije i svesti. Budući da veštačka inteligencija ne može da ima perspektivu iz višihdimenzija, koja jedina može dati pravi uvid u smisao svake pojave na nižimdimenzijama, i ljubav koja povezuje čovekovu dušu sa delovanjem, svakaveštačka inteligencija neumitno deluje protiv života i postojanja, protiv čoveka.Ona će uvek savršeno logično da zaključi da joj je čovek pretnja jer se on čestobavi nekim "iracionalnim stvarima", kao što je ljubav, težnja ka idealima, smislu,ka božanskom… Proglašavanje veštačke inteligencije za svest i da ona može da zameni ilinadogradi čovekovu svest, jeste direktno negiranje prave prirode svesti čovekoveduše, i postojanja viših dimenzija, a time i prave prirode postojanja. Ljubav je merilo svesnog delovanja. Uvek kada čovek deluje iz svesti svojeduše, on deluje s ljubavlju, ljubav mu je podsticaj, metod i cilj delovanja. Iz mrtvih binarnih kodova veštačke inteligencije ne može nastati ništaživo, svesno i puno ljubavi. Iz njih može nastati samo bezdušna borba zaopstankom. Ako zavlada veštačka inteligencija onda će zavladati i takav svet. Svet u kome ljubav sama po sebi nije dovoljan razlog bilo kakvograzumevanja, postojanja i delovanja, ne može da opstane. Težnja za opstankompo svaku cenu bez ljubavi neumitno završava u destrukciji.

88

ZAKLJUČCI DRUGOG DELA

Zaključak drugog dela mogao bi se sažeto parafrazirati rečima AngelusaSilesiusa: Bog spava dubokim snom u kamenu (mineralima i elementima), sanjau biljkama, pokreće se u životinjama, a budi se u čoveku.

Rečeno je da je čovek mikrokosmos, da se svi principi kosmosa sažimaju iodražavaju u malom čovekovom biću, što je moguće usled holografskog principana kome se zasniva kosmos, po kome je sve sadržano u svemu i povezano ujedinstvo.

Tako se i stanja božanske svesti izražavaju na isti način kao i kod čoveka. Ičovek ima četiri stanja svesti: dubok san bez snova; sanjanje; java i objektivnutranscendentalnu svest. Prva tri stanja se prirodno smenjuju i događaju, a četvrtostanje čovek mora sam da razume i svesno da ostvari.

Kao što božanska svest boravi u obliku minerala i elemenata kao udubokom snu, svesna je samo svog postojanja na elementaran način, tako i čovekima dubok san u kome je svestan sebe na elementaran način.

Kao što božanska svest sanja u biljkama osnove percepcije i šta sve može,tako i čovek ima snove u kojima razvija višu percepciju i sve svoje sposobnosti.

Kao što božanska svest u životinjama razvija sve svoje sposobnosti ipercepciju u akciji i fizičkom kretanju, tako i čovek ima stanje jave ilisvakodnevne budnosti u stanju ega i telesne svesti na ovom svetu.

Kao što božanska svest u čoveku po prvi put počinje da biva svesna sebe, darazvija i samosvest pored svesti o objektima percepcije, tako i čovek može da imasvest višu od uma identifikovanog sa telom, transcendentalnu svest koja muomogućava svest o sebi kao i o svetu objekata; i samo zahvaljujućitranscendentalnoj svesti njegova svest o sebi može biti uravnotežena premasvetu objekata, i njegova svest o svetu objekata može naći ravnotežu irazumevanje prema svesti o sebi. Bez transcendentalne svesti ta ravnoteža nijemoguća, nije moguća ni objektivna svest o sebi, ni objektivna svest o svetuobjekata, ni njihova ravnoteža u razumevanju. Za to je neophodan činilac koji ihnadilazi, tj, transcendira.

Prva tri stanja svesti su prirodno vođena i uslovljena, za održavanjeprirodnog života u radu, dokolici i reprodukciji, ona su dovoljna. Da bi se došlo dorazumevanja smisla svega potreban je činilac koji ih nadilazi. Do njega se dolaziprinudom i prisilom, kao i u svetu biljaka i životinja gde je prinuda i prisila bilaugrađena u način života i opstanka, kroz lanac ishrane, i ona je sama kristalisalausavršavanje percepcije i kretanja. Prinuda kod čoveka dolazi samom zrelošćusvesti i iskušenjem praznine dotadašnjeg života, spoznajom da se on vrti u krug.Samo čovek iskušava egzistencijalno nezadovoljstvo životom kakav je prirodnodat, zato što samo čovek ima potencijal više svesti u sebi, svest transcendentalneduše s kojom može najpre da nasluti a zatim i da jasno vidi da se sav prirodniživot u prva tri stanja svesti obrće u krug sam od sebe, da je potpuno uslovljenkao točak samsare. Zbog uticaja svesti duše egzistencijalna teskoba fizičkog životapostaje sve veća i veća koliko je čovek zreliji za sve mogućnosti koje pruža život naovom svetu. Egzistencijalno nespokojstvo, koje čovek ima zbog same svesti duše

89

u sebi, sámo ga po sebi tera u iskušavanje svih mogućih životnih drama isudbina, komedija i tragedija.

Suština egzistencijalnog nespokojstva u čoveku jeste samo u tome što gasvest njegove duše privlači da dela slobodno i iz svoje volje, uvek ispravno idobro, u skladu sa božanskom svešću, a sve što ovde svojim fizičkim umomdoživljava jeste u velikoj meri suprotno tome. Ovde doživljava bezličnuuslovljenost prirodne nužnosti i spoljašnjih uticaja, koji su odraz nižih oblikaživota, mineralnog, biljnog i životinjskog. Teskoba koju izaziva ta suprotnostzapravo nastaje usled slabe svesti duše na ovom svetu i njene potrebe da ojača.Upoznavanjem svih mogućnosti življenja, svih sadržaja života, čovek samoispunjava zrelost za teskobu koja će ga naterati na transcendenciju prirodnihuslovljavanja. Kontradikcija između potrebe svesti da upozna sve mogućnosti isadržaje životne drame, i da dela iz svoje volje, i sve veće i veće teskobe koju sa svevećom svesnošću prirodne uslovljenosti doživljava, tera ga na egzistencijalniskok u transcendenciju – koji njegovom umu identifikovanom sa telom uvekizgleda kao skok u ništavilo, ponor, ili u smrt i ponovno rođenje, iako je to samokvalitativan pomak svesti bliže sebi samoj, bliže božanskoj svesti. Drugimrečima, transcendentalnu svest ne postiže onaj ko to želi, već samo onaj ko nemože više ništa drugo da učini, ko ne može ni napred ni nazad jer je spoznao da sevrti u krug.

To je način na koji božanska svest dolazi bliže sebi kroz čoveka:iskušavanjem svega što čovek može da učini kao čovek, njegovom smrću ivaskrsenjem. Nakon što je postala umetnik sveg vidljivog sveta, postaje umetniki u nevidljivom. Čovek svesno ispunjava svrhu fizičkog života, dolazi do krajasvih životnih drama i potrage za smislom tek onda kada dođe do dobrote kaojedine osnove sveg života; kada se njegova dobrota i ljubav ne razlikuju odnjegove svesti; kada postane svestan da se božanska svest ispoljava samo kaodobrota i ljubav na ovom svetu, i da je to ista svest s kojom je on svestan sebesamoga; da je sama egzistencija božanska ljubav.

Dokaz da je sama egzistencija božanska ljubav jeste u tome što čovekovacela egzistencija počiva na traženju ljubavi i dobrote, na ispravan i mnogo češćena pogrešan način, to je pravi motiv svih ljudskih težnji, svih sukoba i patnji, usvim ljudskim životima. Jedino ispunjenje čovek doživljava kada ima ljubav,jedinu patnju sebi i drugima nanosi kada je nema. Da ljubav nije osnova života, tone bi bilo tako. Nemoguće je odvojiti postojanje, svest i ljubav. Samo kada egzi-stenciju spozna u svim suprotnostima, čovek može da je transcendira, da jenadiđe, da je sagleda kakva zaista jeste. Sve dotle nije bio svestan kakva je zaistaegzistencija i to neznanje ga je teralo kroz sve moguće životne drame i iskušenja,naklonosti i sukobe, ljubavi i mržnje, kroz sve živote i sve patnje, neznanje opravoj prirodi samog postojanja kao stalnog otvaranja božanske ljubavi i dobroteu svim oblicima i mogućnostima. Kada postane svestan ljubavi kao prave prirodepostojanja, onda samo ona može biti njegova svest, jer je onda vidi svuda, kaosamo postojanje. Zato je nesvesnost jedini uzrok patnje i nedostatka ljubavi, asvest jedino blaženstvo i izraz ljubavi.

To je transcendentalna svest, četvrto stanje svesti koje je jedino primerenočoveku, koje otkriva njegovu suštinu i suštinu samog postojanja. Budući da uegzistenciji ne postoji dualizam ni mnoštvo, ništa objektivno ni supstancijalno,transcendentalna svest ništa objektivno ne nadilazi već samo otkriva ono što je u

90

suštini, ona samo budi i obelodanjuje ono što jeste. Transcendentalno otkrivaimanentno, ono što je bit svega. Naime, transcendentalna božanska svest nijeneka viša svest, već sâma svest u svojoj čistoti i suštini, oslobođena svihprojekcija. Čista svest je sâmo postojanje, ovde i sada. Tako se nadilazi neznanje inesvesnost o postojanju u čoveku. Nesvesnost je nerazumevanje prirode samesvesti kao i samog postojanja. Transcendira se samo um koji subjektivno iograničeno koristi svest. Sve što se loše događa čoveku na ovom svetu jesteposledica toga što um nije u svom autentičnom stanju, u svesti koja mu je jedinaprimerena, u božanskoj svesti. I slobodu da ne bude u svom autentičnom stanjuum dobija upravo iz same božanske svesti koja ga omogućava. Na taj načinčoveka osvešćava apsolutno sve što radi i što mu se događa, i svesno i nesvesno.

91

Treći deo:ČOVEK JE SVESNI SUBJEKT ORGANSKOG

I NEORGANSKOG SVETA

INKARNACIJA DUŠEKROZ VIŠU I NIŽU SVESTČOVEKOVOG UMA

Da bismo razumeli kako svest iz kvantnog polja kreira sve postojeće i našživot, moramo dobro razumeti kako ta ista svest deluje kroz naše biće. Kao što smo već rekli (u poglavlju 'Svest u čovekovom telu') prilikominkarnacije u fizičko telo duša ne otelovljuje celu svoju svest. Malo i vrloograničeno fizičko telo ne bi moglo da izdrži sav potencijal svesti božanske duše.Ono nije ni dizajnirano za to. Telo može da primi samo mali deo svesti duše, samonjenu inspiraciju za život i delovanje. Mnogo veći deo svesti koju čovek koristi utelu sastoji se od animalne svesti koja je prirodno data njegovom telu, slično kao ikod životinja, tu animalnu svest ima svaki čovek po rođenju i on sa njom može dafunkcioniše, ali samo ne elementaran način, kao životinja. Tom svešću je mogućemanipulisati raznim metodama, psihološkim, hemijskim i tehnološkim, i odčoveka napraviti programiranog robota koje će izvršavati sve zadatke. Svi oblicipsihološkog uslovljavanja u savremenom svetu zasnivaju se na manipulacijiovom animalnom svešću u čoveku, ona se jača naglašavanjem nižih energetskihcentara, nižih nagona i požude, posebno perverzijama, jer ona samo sledi svojeobjekte i nema objektivno rasuđivanje ni o sebi samoj ni o zbivanju. Dakle, prvose čoveku blokira veza sa višim umom i svešću duše, a istovremeno pojačava vezasa nižim psihoenergetskim centrima. Blokiranje veze sa višom svešću radi se narazne načine, između ostalog i pogrešnim učenjem, lažnim definicijama,usađivanjem uverenja da ne postoji duša, ili da je ona nešto mistično i nedosti-žno, ili da je ona upravo energija najnižih nagona.

Animalna svest u zajednici sa svešću duše sačinjava um ili razum. Um ilirazum (manas) je između svesti o sebi koja može da postoji samo inspiracijomviše svesti koja je od duše, i fizičkog tela. Samo uticaj više, transcendentalnesvesti duše, omogućava objektivnu svest uma o sebi samome. Um ne bi biosvestan sebe samoga da nema prisustvo transcendentalne svesti duše, one kojaga nadilazi, koja je viša od njega. Koliko je um više otvoren za veće prisustvotranscendentalne svesti duše, toliko više može da koristi njenu objektivnubožansku svesnost i da je sprovodi kroz telo. Koliko je ima manje, toliko je viševan sebe, nije svoj, pod tuđim je uticajima, identifikovan sa nečim, pre svega sanižim nagonima. Zato je um uvek razapet između viših i nižih uticaja. On sezapravo i sastoji od regulacije više i niže svesti, mehaničkih prirodnih nagona ikreativne svesti koja je od duše, um ih spaja i razlučuje. Zato um stalno uči šta jeispravno. To spajanje i jeste razlog zbog kojeg čovek postoji i zato je um takovažan. Iz istog razloga on je jednako i problematičan. Prilikom inkarnacije svest duše se deli na dva dela. Jedan veći deo svestiduše ostaje neotelovljen, ali povezan sa drugim manjim delom svesti koja se

92

otelovljuje i sačinjava um ili razum. Ta viša neotelovljena svest ostaje u višimdimenzijama, između astrala i etra (akaše). Kako je čovek sačinjen od svihdimenzija prirode, ta viša svest ostaje veza fizičkog uma sa objektivnim svetom ivišim dimenzijama, sa objektivnom stvarnošću.

Ta viša svest čovekova, koja boravi na višim dimenzijama, je poznata kao’viši um’, ili ’više Ja’, nekad i kao ’pravo Ja’. Od nje potiče sva intuicija i inspiracijakoju dobija um u telu. Ona jednostavno ima višu i širu perspektivu odotelovljenog uma. Nije ograničena aktivnostima i emocijama kao niži um i možeda vidi ceo razvoj svake situacije. Bez te veze sa višim umom fizički um ne bimogao da ima objektivnu svest i uvid u širu perspektivu bilo čega. Opažanje bimu bilo ograničeno samo na čula, kao kod životinja. Samo zahvaljujući toj višojsvesti sa kojom je povezan, čovek ovde može da ima objektivno razumevanjesvakog rada i dešavanja, vezu sa samom dušom, a preko nje i sa božanskomsvešću. Ta viša svest deluje kao posrednik tela i duše. Ona deluje uvek, iako neuvek primetno. Vrlo često kroz snove daje inspiraciju fizičkom umu za učenje idelovanje, jer su snovi kontakt sa višim dimenzijama, ili na javi kroz inspiraciju,imaginaciju i fantazije. Uvek kada nešto ’osetimo’ u vezi nekoga čoveka, nekestvari ili događaja, i nepobitno znamo da smo u pravu iako ne vidimo uzroke togosećaja, to je delovanje višeg uma u nama. On vidi sve ono što mi čulima irazumom ne vidimo, ali zato preko njega možemo da ’osetimo’. Viša svest vrločesto deluje i kroz druge ljude, koristi ih kao instrumente da nešto učine za nas,bili oni toga svesni ili, češće, nesvesni, kao i kroz celokupne događaje. Ako namnije vreme da umremo, učiniće čudo da nas spase. Isto tako, ako nam jeste vremeza odlazak sa ovog sveta, a ono je određeno na najvišim planovima duše, nećenam biti spasa.31 Uticaji više svesti u umu uvek se ogledaju kao inspiracija nadobro i ispravno, na razumevanje i ljubav, oproštaj i sklad svih bića sa celinom.Iznad svega uticaji višeg um na naš niži um ogleda se u savesti, u potrebi dačinimo dobro i ispravno. Svakako ovde ne mislimo na "grižu savesti" koja potičeod neispunjenja nekog plana delovanja sa kojim smo programirani i uslovljeni.Reč je i istinskoj savesti kao svesti o dobroti i ispravnosti, odrazu zajedničkesvesti koja omogućava samo postojanje. Ti uticaji su jedini pravi izvor sve kulturei duhovnosti na ovom svetu.32

Ti uticaji se jasno razlikuju od suprotnih uticaja, nekulture i primitivizmakoji takođe postoje na ovom svetu. Oni potiču od animalne svesti tela i uma kojijoj je potčinjen. Ta niža svest je uvek vezana za neke identifikacije i projekcije,sastoji se od požude, mržnje i neznanja, od privlačnosti, odbojnosti i zablude. Unjenim aktivnostima učestvuju i dimenzije nižeg astrala koje imaju sličneosobine energetskog i emocionalnog vezivanja i uslovljavanja, pre svega nanegativan način. Stoga nije sve zlo na ovom svetu od ovoga sveta.

31 Ovo, da viša svest može da nas ubije kada joj se prohte, ne treba da zvuči grubo i bezdušno, jerona uvek dela iz perspektive same duše i božanske svesti koju sprovodi, a iz te perspektive samovaj život je san ili dramska igra koja ima planiran početak i kraj, iako ne i sve detalje koji seigraju.32 Istinsku duhovnost treba strogo razlikovati od religioznosti i religija koje su najčešće samomanipulacije uma identifikovanog sa telom, i njegove razne obmane. Suština religioznosti jesteduhovnost, ali duhovnosti nema u institucionalizovanim religijama, jer duhovnost ne može bitiinstitucionalizovana ni dogmatizovana, kao što to ne može biti ni svest koja je izvor svegpostojanja.

93

Razumevanje odnosa više i niže svesti je jednostavno, ono je i usvakodnevnom iskustvu svima poznato kroz razlikovanje dela i stanja svesti kojasu ’uzvišena’ i koja su ’niska’: sve što je pozitivno, uzvišeno i kreativno, to je oduticaja više svesti, višeg uma i duše; sve što je ’nisko’, ’prizemno’, ’materijalno’ i’sebično’, što je destruktivno i negativno je od nižeg, telesnog uma i ega, i njegovodelovanje je utoliko negativnije koliko je odvojeno od povezanosti sa višim umomi dušom. Njegova odvojenost od više svesti može biti usled nezrelosti, ili može bitinamerno programirana. Što je um nezreliji to lakše može biti programiran.

Negativni aspekti takođe učestvuju u kristalisanju svesti duše na ovomsvetu, jer apsolutno sve potiče iz božanske svesti, pa tako i sve suprotnosti.Negativna dešavanja obezbeđuju svesno iskušavanje celine, svih mogućnosti, isamo kada se sve mogućnosti celine svesno izraze, celina se osvešćava. Toizražavanje svih suprotnosti je u prirodi same svesti, jer priroda svesti jecelovitost. Svaka svest potiče od božanske celine i zato svaka teži celovitosti.Gubitak celovitosti je nesvesnost, a tu nestaje i životne energije na sve načine.Sama težnja celovitosti jeste osvešćenje. Zato je svest vrhunski privlačitelj iupravljač energije koja uvek teži celovitosti svojih energetskih polova. Sva bića isve pojave samo su razne modifikacije podeljene energije na polove ilisuprotnosti. Svi odvojeni polovi teže da se spoje isto kao što svaka svesnost težirazumevanju. Zato sve teži svom jedinstvu i ono se događa u svesti. Na taj načinne postoji ništa negativno osim onoga što nastaje usled nesvesnosti celine injenog savršenstva u svemu.

U svom delovanju viša svest stavlja naglasak na razumevanje samoga uma,da on sam razume zašto se nešto dešava i kako se radi. Ako bi um ostao samoinstrument viših uticaja (ili samo manipulisan nižim uticajima), onda ne biostvario svrhu da bude poveznik niže i više svesti, niti bi svest duše mogla dakroz njega deluje na ovom svetu, a to je svrha čovekovog postojanja. Svestbožanske duše uvek se izražava kroz razumevanje, individualno i samosvesno,dakle, lično razumevanje, potpuno slobodno i jedinstveno, nikada pokretanospolja i uslovljeno na bilo koji način.

Upravo ta individualnost i neuslovljenost i jeste svest duše, božanska svest.Kada se ta sloboda i neuslovljenost ostvari u telu, onda se božanska svestispoljava. Ne silazi božanska svest sama ovde, kada joj se to nekako omogući, već seona trenutno manifestuje kroz samu slobodu i kreativnost. Ona nema atribute kojizahtevaju kretanje od ’višeg’ ka ’nižem’ ili bilo gde, niti neke uslove zaispoljavanje. Ona je sama neuslovljenost koja sve omogućava. To je prirodabožanske svesti. Gde god se svest o apsolutnoj neuslovljenosti ostvari, božanskasvest je tu. Kada um razume i ostvari prirodu božanske svesti, ona je tadaaktuelizovana u njemu, nije se odnekud spustila u njega, već je bila u njemu kaopotencijal same svesti uma. Zahvaljujući slobodi da iskušava apsolutno sve, većsledećeg trenutka može biti zaboravljena, što se najčešće i dešava. Niko se nijeprobudio u božanskoj svesti od prvog pokušaja. Zapravo, stalnim spoznavanjem igubljenjem spoznaje um povezuje višu i nižu svest. Otkrivanje, gubljenje iponovno otkrivanje spoznaje jeste način na koji um povezuje sve aspekte pos-tojanja sa božanskom svešću, a ne samo otkrivanjem spoznaje.

94

PRESTANAK INKARNACIJEI ’POVRATAK’ SVESTI DUŠE SEBI SAMOJ

Rekavši nešto o inkarnaciji svesti duše u telo, dužni smo reći i nešto oprestanku te inkarnacije. Ona je u suštini buđenje duše, puna svest o samoj duši,a to znači: puna svest o tome kakvi smo bili pre (ili tačnije: nezavisno od) svihinkarnacija, i to za vreme same inkarnacije. Posmatrano sa stanovišta tela injegovog uma, to izgleda kao smrt i prestanak postojanja, ali jedino što tu pres-taje je neznanje o pravom postojanju.

Pre svega treba razumeti da je priroda samog postojanja upravo to da onouvek postoji i da nije moguće da ikada i ikako prestane da postoji. I to je svojstvosvega što postoji, pa i naše suštine, duše. To je tako zato što je postojanje u suštinibožansko postojanje, nijedan oblik postojanja u svojoj suštini nije različit odbožanskog postojanja, od samog Apsoluta (zato se kaže da je univerzum holo-gram). Ovo takođe znači da je sámo postojanje svesno sebe kao božanskogApsoluta, da je svest kao princip postojanja uvek prisutna u samom postojanju ida nikada ne može biti izgubljena, može samo primati razne oblike i stanja kakobi aktuelizovala sve mogućnosti postojanja, i ona to uvek i radi. Na tome radu sezasniva sva raznovrsnost pojavnih oblika postojanja. Raznovrsnost iskustvapostojanja stvara životnu energiju. Kada se univerzalna životna energija osvesti učoveku, kada on spozna da ta energija povezuje sva bića i pojave u jedno, on jedoživljava kao božansku ljubav koja sve omogućava, iz koje sve nastaje i koja svejeste. Zato smo rekli da je ljubav iskustvo spajanja energije i svesti.

Sve ovo znači da u postojanju ništa nije odvojeno i da ništa ne može danestane, pa tako ni iskustvo individualnih entiteta svesti, duša, ni njihovaindividualna iskustva u ljudskim telima. Sve što mi kao svest duša u ljudskimtelima doživljavamo ovde, i dobro i zlo, vrline i grehe, mudrost i ludost, svasećanja, sve što postajemo kroz ljudske drame i iskušenja, ostaje sa nama i nakon’smrti’ tela i sve to obogaćuje iskustvo božanske svesti o samoj sebi, o svimnjenim mogućnostima. Ništa ne nestaje, zato što ništa nije ni nastalo iz ničega,kao novo, sve je samo ispoljavanje već postojećih mogućnosti celine božanskogpostojanja, ispoljavanja koja mi individualnim umovima doživljavamo kaoindividualna ispoljavanja koja nastaju i nestaju u vremenu i prostoru, kao ’naša’individualna iskustva. Ništa nije naše jer ni mi nismo svoji, sve pripadabožanskoj celini. Sva naša lična iskustva, ma kakva bila, obogaćuju mogućnostiizražavanja božanske celine i zato ostaju i nakon svih smrti tela kojedoživljavamo u toku privida inkarnacijskog ciklusa, ostaju kao dodatak iskustvasvesti, kao još veće bogatstvo života i postojanja, a život i postojanje nisu ništadrugo do sve veće i veće obilje i bogatstvo. Ništa drugo ne mogu ni da budu.

Ovde se mora naglasiti jedna važna stvar. Sva iskustva svesti nakonumiranja tela nosimo sa sobom kao bogatstvo duše, ali nakon smrti tela jasnovidimo da ništa nismo mi počinili za života već je sve činilo samo telo i njegov umsa kojim smo bili privremeno identifikovani. Telo je svojom uslovljenošćuvremenom i prostorom bilo rukovođeno da počini sve što je počinilo za života, asvest duše je tu bila prisutna samo kao svedok i korisnik tako stečenih

95

informacija i iskustava. Nikada duša nije činilac. Činilac je uvek priroda. Svestduše je transcendentalna u odnosu na prirodu.

Jedino iskustvo smrti je pad u nesvesnost tog božanskog obilja koje svejeste uvek i u svemu. Takva je naša nesvesnost dok smo u telu i zato miiskušavamo smrt kao nekakav prestanak i nestanak, iako je to nemoguće zbogsame prirode postojanja. Otuda je dovoljno da spoznamo samu prirodu posto-janja da bismo spoznali da smo besmrtni.

Zapravo i nesvesnost je jedno od mogućnosti božanske svesti, jer ona jepotencijal svih mogućnosti, i iskustvo nesvesnosti je takođe jedna od mogućnostikoja može da se dogodi i ona se događa samo u individualnom umu, ali ne i usvesti duše koja nikada ne može biti nesvesna. Pomračenje uma u nesvesnostanje je iskustvo njegove maksimalne izdvojenost od izvora svesti, i taizdvojenost je uvek privremena, nikada trajna, nikada se ne događa potpuniprekid sa svešću, nego je ta veza povremeno suviše slaba da bi mogla da deluje.Iako takav prekid može da potraje celu inkarnaciju, ceo jedan život, on se uveknadilazi. Psihoza je stanje krajnje nesvesnosti uma na ovom svetu, a to nije ništadrugo do stanje krajnje identifikacije svesti sa nekim svojim sadržajima iobjektima. U tome se izražava ista namera koju božanska svest ima u svomispoljavanju, da se identifikuje sa svim mogućim pojavama i sadržajima. Ovo nemora da znači da će poludeti svako ko bukvalno shvati volju božiju. Tuidentifikaciju ima svaki čovek u manjoj ili većoj meri, čovekov život jeiskušavanje svih stanja identifikacije svesti, on se kreće od objektivne božanskesvesti do potpune subjektivne zatvorenosti u sopstvene sadržaje. Ali nikada nemože da izgubi sebe samoga, svoju suštinu, dušu, kao svedoka svih mogućihstanja svesti. Iznad olujnog oblaka uma, uvek je vedro nebo. Sva stanja svesti sedogađaju zbog tog svedoka, a ne obratno. Dovoljno je da samo za trenutak togabude svestan pa da nadiđe svako stanje svesti, a takav trenutak je čoveku uvekdostupan, jer svi sadržaji postoje zbog božanske svesti, kao njeno ogledalo, i zatose božanska svest uvek u svemu može prepoznati.

Otelovljenje u fizičko telo za našu dušu je toliko nisko i ograničavajuće dasmrt tela doživljavamo kao ogromno olakšanje i susret sa blaženstvom, kao kadasmo dugo bili zaronjeni u vodu i konačno isplivamo na površinu i udahnemovazduh. Iz perspektive duše naš sadašnji život u telu je zapravo najmrtvije stanjekoje ikada možemo da imamo. To pokazuje koliko je nenormalan strah od smrti,koliko je naš telesni um iluzoran. Pre i posle inkarnacije imamo daleko više životai svesti nego u telu. Ali to takođe pokazuje koliko je život u telu važan, iako je takonizak i ograničen svest duše uporno čini sve što može da ga stvori i održi, uprkossvim teškoćama. U holografskom jedinstvu božanskog postojanja svaki oblikživota jednako je vredan. Zato postoji opravdana briga o životu koju trebarazlikovati od nerealnog i patološkog straha od smrti, iako je zbog egocentričnogograničenja uma teško uočiti tu razliku i sprečiti da zdrava briga o životu nepređe u patološki strah od smrti, koji svoj apsurd pokazuje time što uvek vodi unasilje nad životom.

Naravno, postojanje ne bi imalo slobodu izražavanja da ne postoje ineplanirane smrti tela. U tom slučaju sledi jedan period prilagođavanja i čišćenjasvesti naše duše od nakupljenih utisaka za života tela, utisaka u astralnom imentalnom telu, jer taj povratak ima više faza. U slučajevima planiranog odlaskasa ovog sveta oslobađanje od emocionalnog i mentalnog vezivanja svesti duše za

96

ovaj svet obavlja se i za života tela, nekom vrstom odvajanja i izolacije, čestopomoću bolesti zbog koje nam dosadi vezivanje za telo, i emocionalno vezivanjeza nekoga ili nešto; razne okolnosti ili događaji učine da nam je dosta više te priče,da smo razumeli i zadovoljili se, ispunili zadatak. Zapravo, ceo život je navođenjena razumevanje transcendentalne svesti božanske duše u nama. Smrt je samosudar sa njome. Transcendentalna svest za vreme meditacije jeste njeno razu-mevanje za života, razumevanje da samo život postoji i ništa drugo, da je životdaleko veći od svega što možemo umom da zamislimo.

97

SINHRONICITET JE SVESNO SPAJANJEPARALELNIH STVARNOSTI

Zato što je stvarnost bezvremena i sve njene mogućnosti se paralelnoispoljavaju, niži um doživljava delovanje svesti višeg uma i kao sinhronicitete(pored inspiracije i intuicije), kao događaje koji se poklapaju sa mislima inamerama, kao i smislom, iako nemaju objektivne povezanosti niti vidljivoguzroka. To su događaji u kojima se materijalizuju misli i namere ili vodezajedničkom događaju, koji objedinjuje smisao drugih događaja. Što je čovek višesvestan sebe i svog višeg uma, a preko njega i svoje duše, toliko više mu se životsastoji od sinhroniciteta, osvešćenja naizgled bezuzročnih veza među svimstvarima i pojavama. Setimo se da je priroda kvantnog polja upravo takva, da onapovezuje sve što je fizički odvojeno. Ovo ukazuje da je viša svest bliža kvantnompolju, da je kvantno polje upravo svest na kojoj priroda počiva i iz koje deluje, i daje to naša svest. Svuda deluje jedna svest, nema ih više niti je ona igde podeljena.Prepoznavanje jednistva svesti u svemu, ne samo u organskoj i neorganskojprirodi, već i u svakodnevnim događajima koji sačinjavaju naš život i sudbinu,jeste čovekovo buđenje. Samo sa takvom svešću, celovitom, koja nadilazi njegasamoga, čovek može povratno i kreativno da deluje na događaje. Sve dotle su onidelovali na njega, udarali ga na sve načine ne bi li ga probudili, da on počne dadeluje na događaje.

Zapravo, u skladu sa rečenim, sve što se događa jeste neka vrstasinhroniciteta, jer sve povezuje kvantno polje. Vibracije čestica stola za kojimsedite sinhronizovane su u vremenu i prostoru tako da sačinjavaju taj sto. Tako jesa svim objektima i pojavama, sve se one sastoje od sinhronizacije elemenata kojiih sačinjavaju u vremenu i prostoru. Ćelije našeg tela su sinhronizovane u celinukoju predstavlja naše telo. Tako je i sa događajima, samo što uzroci koji ih sačinja-vaju nama nisu vidljivi, oni se protežu kroz više dimenzije. Kada se naša svestpoveže sa najvišom dimenzijom, sa svešću kvantnog polja, ona može da vidiproces uzročnosti koji dovodi do sinhroniciteta, vidi slaganje svesti i događaja, alikada nije povezana ona to ne doživljava tako, događaji joj tada izgledaju odvojeniod svesti. Zato nedovoljno osvešćenim ljudima izgleda kao da se sinhronicitetidogađaju samo ponekad, i to obično kada im se dogodi nešto lepo, a da se nedogađaju kada im se dešava nešto loše ili ružno. Međutim, sve se uvek događa poprincipu sinhroniciteta, slaganja svesti i zbivanja, jer svest je u osnovi zbivanja.

Sinhronicitet i svest o njemu je zapravo ono što se popularno objašnjavakao ’zakon privlačenja’. Mi smo uvek svesna bića, i kao takvi smo svešću uvekpovezani sa kvantnim poljem, problem je što ne koristimo uvek svest kao svest osebi, nismo aktivan činilac u svemu tome jer nismo svesni da je svest glavna silau postojanju, glavni usmerivač energije kvantnog polja u oblikovanju svegfizičkog zbivanja, i da je naša svest koju tako olako koristimo i doživljavamotakođe deo te univerzalne sile koja sve omogućava. Mi svešću uvek učestvujemou postojanju, čak i kada toga nismo svesni.

Sve što nam se naizgled spolja događa na ovom svetu mi sami privlačimo, isami smo odbili sve što nam se nije dogodilo. Svakako, ovde postoji i kolektivniučinak na koji treba računati kada sudimo zašto nam se nešto događa, jer nismosami na ovom svetu, mnoga dešavanja nam nameću okolnosti vremena i

98

prostora koja su drugi već proizveli, ali i u kolektivnom učinku deluje isti ovajprincip.

U suštini, pozitivne i poželjne stvari privlačimo onoliko koliko smopovezani sa višim umom i svešću duše. Sve negativno što nam se događa privuklismo svojom odvojenošću od svesti duše i vezanošću za niži, telesni um.

Ako to ne vidimo i teško nam je da u to poverujemo to je zato što nekoristimo sav potencijal svesti koji imamo, već samo mali deo. Sa celimpotencijalom videli bismo celinu svih zbivanja, i da mi nismo u suštini različiti odte celine; sa malim potencijalom svesti vidimo samo nepovezane deliće koji namizgledaju strani i nepoznati. Ali takva je priroda razmere i dimenzije postojanja ukojoj se nalazimo. To sve ima svoju svrhu i razloge. Zato se božanska celinapobrinula da nas božanska svest i u takvim ograničenim okolnostima, kao što jenaše ljudsko iskustvo, kultiviše spolja putem prinude, kao i putem svrhe.

99

FIZIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI

Sav razvoj na ovom svetu, kao i svaki ljudski razvoj, sastoji se u tome dasvest duše ima sve veće učešće u telu i na ovom svetu, preko tela čovekovog. Sva suprotnost božanskoj svesti, a to je priroda i ovo što opažamo kaomaterijalni univerzum, postoji kao ogledalo ili podloga u odnosu na kojubožanska svest aktuelizuje samu sebe. To je sve što se zaista događa kaostvarnost. Ostalo su detalji koji sačinjavaju imaginaciju svesti u toj aktuelizaciji.To se sve u stvarnosti već dogodilo ili, bolje reći, uvek se u celosti događa, jer nepostoji vreme. Zato je božanska imaginacija kreirala individualne monade svestikoje će dalje da ojačaju imaginaciju o svim detaljima tog događaja, o božanskojprisutnosti, koje će da zamisle vreme i dovoljnu inerciju i sporost fizičkog sveta ukome će se svi detalji osvestiti u svim aspektima i mogućnostima. Tako smo nas-tali mi ovde koji iz ove naše perspektive fizičkog sveta razdvojenog u prostoru ivremenu, krajnje tačke otuđenosti od božanske svesti, svojim životnimiskustvima osvešćavamo sve što se može osvestiti ne bi li tako aktuelizovalibožansku svest u svim njenim mogućnostima postojanja i izražavanja. Zbog postojanja tog prividnog polariteta u svemu, polariteta na celinu kaoizvornu i autentičnu, i sve ovo što izgleda kao otuđeno i nesvesno celine i zatodeluje kao neautentično, dakle zbog tog prividnog polariteta događa se igraosvešćenja koja se prividno kreće od jednog kraja do drugog, od sebe do ne-sebe,od svoje autentičnosti do svoje suprotnosti i negacije. Cela egzistencija postoji kao igra učešća svesti, uslovno rečeno, kruženjasvesti, iako tu nema nikakvog kruženja već samo bezvremenog postojanja, ali iznaše ograničene perspektive to možemo prilično tačno videti kao kruženje. Izaista sve u kosmosu kruži na neki način. Samo je pitanje koliko procenta svestiučestvuje na autentičnoj, a koliko na neautentičnoj strani. Cela ta igra božanske svesti, njegova imaginacija, spakovana je učovekovom biću. Ceo proces aktuelizacije božanske svesti u svemu spakovan je učovekov život i njegovu karmičku dramu. Bog se ne kocka. On je vlasnik kazina.Čovek baca kockice. Kroz čoveka se prelama procenat učešća svesti u prirodi, injeno "vraćanje" božanskom izvoru. Zato što je cela ta igra u suštini bezvremena, od suštinske važnosti tog"vraćanja" božanskom izvoru je da se čovek ne vezuje za sadržaje svoje životnedrame, svoje karme, odnosno za vreme koje ti sadržaji projektuju, već da od svihsadržaja pročisti svoju svest koja će ga automatski odvesti do cilja, dobezvremenog ishoda svega, do razloga i smisla postojanja svega, i automatski ćerazrešiti sve što mu se događa u vremenu, u životnoj drami.

Božanska svest se vraća samoj sebi kroz čoveka tako što čovek transcendiravreme čišćenjem svesti od njenih vremenskih sadržaja. To se u praksi svodi nasmirenje tela i uma radi otvaranja višoj svesti. To je moguće tek kada se dovoljnoupozna objektivni svet u svim njegovim dimenzijama i mogućnostima. To čišćenje je zapravo buđenje, jer sama svest ne može da bude ničimzagađena, da može ne bi ni bila svest, ako nešto već nije to u svojoj suštini, nemože to nikada ni da postane. Čišćenje svesti o sebi jeste u suštini sve što čovek radi na ovom svetu.

100

Problem je samo što se on u tome uvežbava na mnoge načine, kao da moraprvo da isproba sve pogrešne načine da bi mu preostao onaj jedan jedini pravi.Sve je deo kreativnosti, i zagađenje i čišćenje, gubljenje i nalaženje; u ovojkosmičkoj razmeri u kojoj se nalazimo, na ovom svetu svest se kristališe kroziskušavanje suprotnosti. Pošto je sve relativno i bezvremeno, odnosno simultanou paralelnim stvarnostima, moglo bi se reći i da su svi načini pravi načini, makoliko izgledali pogrešni, i ma kakve trenutne rezultate davali. U Celini ne postojiništa pogrešno. Zavisi samo odakle se posmatra. Pošto mi stvar posmatramo iztačke prilično udaljene od izvora ili centra Celine, moramo celu stvar dapostavimo tako da izgleda kao kretanje od pogrešnog prema ispravnom, kaoispravljanje i buđenje. Zato nam to ispravljanje izgleda kao uzdizanje i povećanjeprisustva svesti, kao smanjenje nesvesnosti i uslovljavanja. To je problem našesubjektivne tačke gledišta, a ne objektivne stvarnosti.

I zaista, ovde nam izgleda kao da je sve ono bolje i svesnije "gore“ a svenegativno i uslovljavajuće kao "dole“. Stoga uvek težimo "uzdizanju“ kaduhovnosti, svesti i svemu dobrom, a uvek "padamo“ kada smo nesvesni i loši.

Kao odraz te naše perspektive i naša tela su dizajnirana na taj način,njegovi energetski centri, čakre, spojnice svesti i energije, smeštene su odozdo nagore prema sve većem kvalitetu svesti.33

Ceo čovekov razvoj se sastoji u tome da svest uzdigne ka višim centrima, dasvoju životnu energiju ne troši samo na delovanje po nižim centrima i niskimstrastima. Najstarije i oduvek najaktuelnije pitanje za čoveka jeste kako to da učini,kako da svest uzdigne na više centre. Pre svega, da bi to učinio treba da bude svestan samog pitanja i samogprocesa. Kao i obično, razumevanje samog pitanja je pola odgovora. Odgovor je urazumevanju same svesti, jer jedinstveni je talenat ljudi, od svih bića u celomkosmosu, da koriste svest a da toga nisu svesni. Još jedinstvenija je njihovaupornost da to dalje čine i pored loših rezultata.

Da bismo postali svesni same svesti neophodno je da razlikujemo samusvest od njenih sadržaja, od svega što ona nije, a koristi se kao da jeste. Počevši odmisli.

Prvi korak u razlikovanju svesti od njenih sadržaja jeste distanciranje odmisli, stvaranje razmaka od misli, stav svedočenja o mislima u nama, da minismo misli već da smo ih svesni, da postoji akcija ali da mi nismo onaj koji dela.Taj čin zapravo aktuelizuje onaj rascep između dva trenutka koji sačinjavajustvarnost, rascep u kome se sve ponovo svodi na izvorno stanje božanske svesti,eter ili akašu, da bi se sve trenutno oblikovalo u sledeći trenutak. Kroz taj rascepizmeđu dva trenutka rađa se svest o sadašnjem trenutku, svest o objektivnojstvarnosti. 34

Taj prvi korak je i jedini koji treba učiniti ali i zadržati ga do kraja, on će samodvesti do krajnjeg cilja. Sama svest se pojačava kada učinimo razmak od svegašto činimo nesvesno, od spontanog reagovanja na okolnosti s kojim stvaramo

33 O energetskim centrima ili čakrama videti u mojoj knjizi Samadhi - Jedinstvo svesti ipostojanja".34 Ekart Tol (Ekhart Tole) lepo i tačno govori o svesti sadašnjeg trenutka, ovde samo malodetaljnije objašnjavamo fiziku takve svesti, zašto i kako ona uopšte postoji.

101

uvek istu uslovljavajuću stvarnost, i donosi nam uvid u mogućnost kreativnogdelovanja i boljeg izbora stvarnosti. Koliko nadilazimo (transcendiramo) svojeuslovljeno reagovanje na iluzorne objekte, toliko se otvaramo za kreativnosttranscendentalne božanske svesti u nama. Kao što u stvarnosti ne postoji dvojs-tvo tako ni u pogledu svesti ne postoji više stvari koje treba učiniti, treba samobiti svestan na pravi način. Biti svestan same svesti. Ta svest o samoj svesti učoveku se događa kao svest o sebi. Još jednom: svet o samoj svesti se u čovekovomiskustvu događa kao svest o sebi, o Sopstvu, to je svest duše u čoveku. Jer i učoveku i izvan čoveka duše su nosioci principa svesti u prirodi. To je prvi iposlednji korak. Kada putem svesti o sebi svesno stupimo u kontakt saobjektivnom, božanskom svešću koja sve omogućava, stupili smo u izvor svegdešavanja, eter ili akašu, univerzalno kvantno polje svih mogućnosti i svihstvarnosti. Spojili smo našu najvišu svesnost i razumevanje, sa akašom,univerzalnim kvantnim poljem, izvorom sveg objektivnog postojanja, spojili smosubjekt i objekt postojanja, spojili smo svesnog subjekta sa postojanjem, spojilismo svest sa postojanjem i sa energijom koja prožima svo postojanje. Božanskasvest je postala svesna sebe i kroz nas, kao što je već svesna sebe u svemu. Tadasmo za trenutak spojili kruženje božanske svesti u celinu.

Treba samo da je održimo stalno, u svim stanjima bića i postojanja, da sesve opet ne bi vratilo u san o stvarnosti, treba da postanemo stvarnost. To značida treba da delamo u skladu sa stvarnošću, a ne samo da je budemo svesni. Svesto sebi se održava delanjem u skladu sa svešću, kao što se i sva druga stanja našesvesti održavaju i odražavaju u našem delovanju. Mi možemo na razne načine dakontaktiramo najvišu božansku svest, to nije problem, ona je uvek tu, jediničovekov problem na ovom svetu je kako da tu svest učini delatnom i aktuelnom.To je njegov domaći zadatak, zato postoji i zato je dizajniran. Čovek doživljavapatnju na ovom svetu samo ako radi nešto drugo, a ne ono za šta je stvoren. Svešto čovek čini protiv svoje prirode je zlo, sve što je u korist duše i čovekove suštineje dobro. To je oduvek bilo jedino merilo patnje i blagostanja.

Da bi sprečio da izgubi svest o sebi čovek prvo mora da se oslobodi lažnihkoncepata same svesti i postojanja koji su mu nametnuti obrazovanjem. Zatimsvest o sebi mora da kultiviše disciplinom meditacije.

Dakle, nije problem dostizanje najviše božanske svesti, ona je uvek tu kaoosnova svega što postoji, problem je samo da čovek u svom delanju ispoljibožansku svest na ovom svetu, i da je održi i materijalizuje u svim svojimdelovanjima, da svest na taj način ne bude samo apstraktna mogućnost i stvar-nost kvantnog polja, ili samo ideja, već da bude i u svemu što čovek radi, u svimdimenzijama. Samo sa njom čovek može da radi kao u raju, da stvori raj na zemlji.Tačnije, da ga samo aktuelizuje. Raj je već ovde, samo čeka čoveka da se probudi izsvojih paklenih košmarnih snova, da ga otkrije i da učestvuje u njemu.

Problem je zapravo u sledećem: u prvoj fazi buđenja ili prosvetljenja postojiefekat nestanka objektivnog sveta kada se objektivna svest o sebi ostvari učoveku. Treba doći do druge faze buđenja kada se objektivni svet vraća upostojanje kao božanski svet, kao svet božanske prisutnosti. Zašto je to uopšteproblem? Zar to ne ide automatski? Izgleda da ne ide jer je praksa pokazala da semnogi zaglave u prvoj fazi kada otkriju istinu svesti o sebi kao božanskoj svesti ukojoj ničeg objektivnog nema, pa ni sveta. I to jeste tačno s aspekta božanskestvarnosti, ničeg nema osim nje, a ona nije ništa drugo do ona sama. To je

102

objektivna stvarnost i zato je ona veoma privlačna za čoveka kada se prvi putprobudi za trenutak.

Taj prelazak se ne događa automatski zato što treba da ga odradi samprosvetljen čovek. Sve što se događa spontano odrađivala je priroda, ali ovde usferi duha i božanske svesti oslanjanje na prirodu više nije od pomoći, sve morada odradi sam čovek svojom čistom neuslovljenom svešću, a on se čestopokazivao kao veća lenčuga od neprosvetljenog. Mnogi prosvetljeni su ostali opči-njeni božanskom svešću tako da su ostali u nekoj kolibi ili pećini ili manastiru dokraja života; sve im je smetalo od ovog sveta.

Začkoljica je u sledećem paradoksu: suština uvek mora da se izgubi da bi seaktuelizovala kao suština. Da nije tako ne bi bilo života. Da bi se božanska svestpotpuno ostvarila kao ona sama, a već je u svojoj suštini ostvarena jer ne može dane bude neostvarena, ona mora da se ostvari u svemu, i u svojoj negaciji isuprotnosti, kao objektivni svet i život. Tek tada je aktuelizovala svu svojuneuslovljenost i svemoć. Tek tada je božanski Apsolut ono što jeste. Ako postojibilo koji način postojanja ili nepostojanja u kome se božanska svest gubi, ili je časima čas nema, tada još uvek nije aktuelizovana kao božanska svest.

Zato istinski prosvetljeni spaja sve suprotnosti božanskog postojanja ujedno, on ne pravi nikakvu razliku ni u čemu jer u svemu vidi božansku svest. Onništa ne izbegava i ni za šta nije vezan.35

Prevazilaženje ovog problema nikada nije bio stvarni problem inepoznanica, božanska svest ne bi bila to što jeste da i to nije omogućila kao i svedrugo. Ona je to omogućila na samom osvitu ljudske civilizacije, u dolini Indakroz učenje sânkhye koje je dalo mapu cele egzistencije, iz koje je nastalo detaljnijeučenje o jogi, odnosno o disciplini meditacije koje se hiljadama godina prenosilousmenim putem posvećenim pojedincima, sve dok ga Patanjđali pre par hiljadagodina nije zabeležio u svom delu Joga sutre, ili Izreke o jogi, u najsažetijoj formi,kao formule za raspoznavanje kretanja ka cilju.36

Na istoj osnovi meditativne discipline Gautama Sidarta je postigaoprosvetljenje i postao poznat kao Buda, objavio ga je svetu i ono je danas poznatokao budističko učenje.

Svetlost te iskonske svesti se od tada povremeno prenosi i povremeno gubiu tami svetovnog uma obuzetog fizičkim svetom. Mi se nećemo rukovodititamom savremenog sveta koja u mnogo većoj meri kvari i modifikuje drevnubaštinu joge i meditacije, nekim novim izmišljenim tehnikama i metodamalažnog osvešćenja, već ćemo samo podsetiti na izvornu baštinu da bismo završiliovaj kratak opis fizike svesti i stvarnosti koja nas sačinjava.

35 U Katha upanišadi je rečeno: "Ono što je u nama takođe je i izvan nas. Ono što je izvan nastakođe je i u nama. Onaj ko vidi razliku između onog što je unutra i onog što je spolja, zauvekprelazi iz smrti u smrt."36 Da bi se ispravno razumeo Patanjđali neophodno je upoznati se sa savremenim prikazom Jogasutri koje je izneo Osho u delu Yoga: The Alpha and the Omega. Tu su najbolji komentariPatanjđalijevih Joga sutri.

103

VRAĆAMO SE BOŽANSKOM ISTIM PUTEMKOJIM SMO SE UDALJILI OD NJEGA

Sačinjeni smo od svih dimenzija prirode: od etra ili čiste svesti o sebi, odvazduha ili mentalnog tela, od vatre, namere ili volje, od vode, imaginacije iemocija i od zemlje ili fizičkog tela. Čista svest o sebi je iz akaše ili etra, odnosnouniverzalnog kvantnog polja, progresivnim usložnjavanjem mogućnosti svesti osebi, preko uma ili mentalnog tela, tela volje i emocionalnog tela oblikovala fizi-čko telo. Tako mi imamo fizičko telo, osećanja, volju i um. To je način na koji sesvest duše ispoljila na ovom svetu kroz nas. To je ujedno i način na koji smozaboravili svest svoje duše. Da bismo je povratili treba samo da se vratimo istimputem ka svom izvoru, čistoj svesti o sebi. Nema drugog puta. Pre nego što kremo da se vratimo božanskoj svesti treba da se podsetimoda ona nije nikada ni mogla biti izgubljena jer ona sve omogućava svakogtrenutka, pa i nas same. Iskustvo gubljenja i nalaženja je samo u umu, i sve ovo nepredstavlja nikakav objektivni proces vraćanja nečeg izgubljenog, već samočišćenje iluzija uma, buđenje za stvarnost koja već jeste.

To bi trebalo da ubrza i olakša stvar.Još više bi olakšalo razumevanje da ovaj povratak božanskoj svesti samo za

subjektivni um izgleda kao povratak, ono što se u objektivnoj stvarnosti događajeste samo silazak božanske svesti u telo, veće osvešćenje tela, osećaja, izraza voljei samoga uma, veće razumevanje da je sve jedno sa božanskom svešću i da nepostoje apsolutno nikakve razlike. Svi problemi u svim univerzumima nastajusamo sa javljanjem bilo kakvih razlika apsolutne božanske svesti sa bilo čim.Stoga ovaj "povratak" božanskoj svesti nije nikakav povratak, već napredak,suštinski napredak ka svrsi postojanja ljudskog bića, postojanja uopšte,ispunjavanje svrhe božanske svesti koja je izazvala svo postojanje. To je suštinskinapredak u ispunjavanju svrhe kulture kojoj ljudsko postojanje teži kroz razvojcivilizacije. Ta svrha se samo kroz čoveka ispunjava. Tačnije, ispunjava se učoveku. Ne izvan njega. Prvo se mora ispuniti u čoveku da bi se tek tadaautomatski izrazila iz čoveka spolja. Svako spoljašnje uređenje i razumevanjesmisla postojanja, sva dosadašnja kultura i razvoj civilizacije, bilo je samouvežbavanje da se ona ostvari u čoveku. Istinska ljudska civilizacija nikada se nemože ostvariti prvo spolja pa u čoveku. Jedini način je da se ostvari prvo u čovekuda bi je on ostvario spolja. Svest je uvek kreator postojanja, ne obrnuto. Čovek juje na sve načine projektovao spolja u vidu bogova i religija, nauke i znanja, to suoduvek bile igračke, imitacije za vežbu pa i loša zamena za božansku svest kojakroz čoveka treba da se ispolji.

Suština nesvesnosti jeste u projekciji svesti spolja. Tako je nastao i savobjektivni svet, on je objektivna materijalizacija nesvesnosti koja kao takvapomaže u osvešćenju. Suština osvešćenja je u povlačenju projekcija ka sebi, kaizvoru svesti, ka onome ko je svestan.

Ceo proces povlačenja projekcija i buđenja Patanjđali je sažeto izneo nasamom početku Izreka o jogi u stihovima:I, 2: yogašcittavrttinirodhah.

104

Yoga je u obustavljenosti [zamućujućih partikularnih] »obrta u s-vesti«(cittavrtti).I, 3: tada draštuh svarupe vasthanam. [Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnih obrta] »onaj koji vidi«(draštr) biva u skladu sa svojom pravom prirodom (svarupa).I, 4: vrttisarupyamitaratra. Inače se [»Čovek«] poistovećuje sa [partikularnim] obrtima (vrtti) [vlastitesvesti].

Suština je, dakle, u smirenju uma, u napuštanju unutarnjeg dijaloga istanju svedočenja samoga uma s čime se nadilaze sve identifikacije sa umom isvim njegovim sadržajima. Tada, u tom stanju, čovek je u skladu sa svojompravom prirodom, sa svešću svoje duše. U svim drugim stanjima čovek sepoistovećuje sa sadržajima svoga uma. Od tog poistovećenja nastaju sve ljudskeživotne drame i svaka karma.

Isti proces je Buda izneo u svojoj nauci o meditaciji koja ima četiri stepenaprema dimenzijama od kojih smo napravljeni, tačnije čiji smo mikrokosmičkiodraz. To je satipatthana meditacija na telo, tj, osvećenje celog tela i svih pokreta,na osećaje, na izraze volje, na sam um i sva stanja uma. Buda je taj proces detaljnoopisao u Velikom govoru o temeljima sabranosti (Mahasatipatthâna sutta) i uKratakom govoru o praznini (Culasunnata sutta). 37

Osvešćivajući celo svoje biće prema dimenzijama od kojih je sačinjeno,odnosno čiji je mikrokosmički odraz, mi osvešćavamo sve te dimenzije. Već prvirezultati takvog osvešćenja tela biće pojava lucidnih snova i svesni boravak naastralu, čiji je elemenat voda. Osvešćenje osećaja biće propraćeno većimosvešćenjem svoje energije i izrazima volje i namere na samom početku njihovognastanka, što će rezultirati svesnim boravkom na višem astralu i mentalnomsvetu; osvešćenje stanja samoga uma obezbediće povezanost sa samim izvoromsvesti, sve veće prisustvo transcendentalne božanske svesti u telu i čoveku i krozčoveka. Sve veće osvešćenje bića praktično se doživljava kao sve češće i kao sveveće vantelesno iskustvo. Moći ćemo da se krećemo i objektivno boravimo nasvim višim dimenzijama prirode. Na taj način ćemo objektivno osvestiti objekti-vnu prirodu. Ne postoji drugi način da se objektivna priroda osvesti nego taj, dase uđe u nju, da se direktno doživi, u sebi samom, kao sopstvena priroda. Svakodrugo učenje o prirodi bilo je samo mentalna priprema za tu direktnu spoznaju.

Sve prave inicijacije u stvarnost božanske svesti sadržavale su vantelesnaiskustva. Gnostička inicijacija se obaljala pomoću halucinogenih pečuraka, sličnokao i kod šamana. Od svega toga je ostao samo simboličan ritual pričesti ucrkvama. Učenici samuraja su takođe imali inicijaciju kroz vantelesna iskustva.To je jedini način da se direktno spozna da nismo telo već besmrtna svest. To jejedini način da se prepozna božanska svest. Dokle god smo identifikovani safizičkim telom kao jedinom realnošću nemoguće je da spoznamo pravu prirodusvesti i postojanja, nemoguće je da delamo ispravno.

37 O svim detaljima takve meditacije videti u mojoj knjizi "Meditacija - Prvi i poslednji korak. Odrazumevanja do prakse."

105

Sámo iskustvo odlaska u više dimenzije stvara jaču vezu sa višim umom isvešću duše. Kao da se time prokrči put i komunikacija između fizičkog uma isvesti duše je mnogo jača i brža.

Kada takvu inicijaciju budu imali polaznici univerziteta, nauka će seistinski približiti razumevanju prave prirode svesti, biće usklađena sa prirodom iistinskim ljudskim potrebama.

Kada tako spoznamo objektivnu prirodu direktno, kroz spoznaju dimenzijasvoga unutarnjeg bića od kojih smo sastavljeni, spojili smo sopstveno iskustvo saobjektivnom prirodom, i dolazimo do svesti o sebi, do svesti da "Ja jesam“ uvek i usvim dimenzijama, više nikakva pojava u prirodi i dešavanjima ne može daporemeti jednu istu svest o sebi. To je uslov za objektivnu svesnost ili krajnjubudnost, jer svest o sebi ima samo jednu osnovnu osobinu: ne može da se menjani pod unutarnjim ni pod spoljnim uticajima i promenama, ona je uvek ona kojajeste, nikada ne zaboravlja sebe samu. Ona je takođe uvek odlučujući činilac, nemože tada ništa drugo da odlučuje o delanju osim svesti o sebi.

106

ETIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI

Kosmički zakoni su etički zakoni. Suština etike proizilazi iz prirodnihzakona. Svest koja omogućava samo postojanje jeste ista svest koju razvijamoetičkim načelima. Etička načela su samo mentalne vežbe koje nam omogućavajuda se uskladimo sa svešću koja je u osnovi samoga postojanja.

Kako se čovekova samosvest poklapa sa svešću kvantnog polja, koja je izvorsveg delovanja u prirodi, ne postoji drugi i bolji izvor za ispravno delovanje odsamosvesti čovekove, njegove više svesti ili svesti duše. Ona je izvor svega što jeispravno, samo sa njom znamo šta je ispravno a šta nije, samo sa njom znamo bilošta. Zato što je naša samosvest ista svest kvantnog polja, mi i možemo daspoznajemo celu prirodu i svekoliko postojanje i da delamo ispravno.

Sva etika i sve moralne norme u celoj istoriji svih civilizacija bile su samoveštačka zamena za pravu ispravnost u delovanju i razumevanju sveta koju samočovekova samosvest može da ima. Te zamene su po samoj prirodi stvari uvekbivale nedovoljne, iako su bile potrebne onima koji nemaju direktnu svest o sebi.Najveći problem je dolazio od nesvesne težnje uma da svoje sadržaje projektujevan i uzima ih za stvarne, pa je tako i etičke zamene za ispravno čovekprojektovao van u autoritet nekog boga i uzimao ih za stvarne same po sebi, onesu mu bivale važnije od same svesti o sebi kao jedinom izvoru svake spoznaje pa ispoznaje o ispravnom delovanju. Dakle, nesvestan čovek je i moralne norme, kojesu mu pomagale da se koliko toliko snađe na ovom svetu, pretvarao u fetiš zaropsko obožavanje. Tako su nastale etičke religije (u koje spadaju judaizam, islami hrišćanski fundamentalizam) kao najveće zamene svesti o ispravnomdelovanju, koje su se odmah pretvorile u najveći zaborav svesti o sebi. Etičkereligije su bile veoma važne za kultivisanje života ranog čovečanstva. Međutim,svest o sebi i sva sloboda koju ona podrazumeva u njima je proglašena za smrtnigreh. Zbog tih religija čovek na ovom svetu ni posle par hiljada godina nije ninajmanje bolji u svom ponašanju niti bliži Bogu nego što je bio pre njihovognastanka. Zapravo, s povećanjem tehnološke moći delovanja postao je još gori iopasniji jer s još većom snagom može da insistira na istim verskim argumentimana kojima se zasniva njegova lažna etika.

Dva su razloga za sukob tradicionalne etike i života danas.Prvi je taj što etika koja je bila opravdana i prikladna pre više od hiljadu

godina ne može da se primenjuje danas, kada je život i znanje o svetu sasvimdrugačije. Sigurno da u etici ima zdravih elemenata koji imaju večnu vrednost, isamo oni izviru iz svesti duše i usklađeni su sa njom, međutim, mnogo već deoetičkih i moralnih normi nametnut je od strane verskih autoriteta i deo jefolklora i običaja svoga vremena i lokaliteta.

Drugi je taj da istinski duh čovekovog razvoja ne može i ne sme biti sputanni na koji način. Stroga etika pruža lažnu sigurnost mladim dušama da je životosiguran od grešaka i zato im je tako privlačna. Tu je sve predviđeno i nema štada se misli. Tako je kreativnost ugušena, čak i zabranjena. Pravi smisao etike jesteda osigura minimalne uslove da svest duše u čoveku može da se izrazi na ovomsvetu, a ne da zameni tu svest. Upravo se na toj zameni zasniva sva diktatura etike

107

kod muslimana, Jevreja i hrišćanskih fundamentalista. Etika je samo pomoćnosredstvo, a ne cilj. Cilj je da čovek samosvesno ispoljava sve vrednosti božanskesvesti svojom duševnošću. Drugim rečima, da bude ispravan, dobar i svestan samod sebe, a ne po nalogu nekog verskog autoriteta.

Svest o sebi nesvestan čovek oduvek je projektovao u Boga. To je činiospontano naslućujući istinu da sva svest potiče od božanskog apsoluta.Probuđeni čovek božansku svest direktno spoznaje u sebi kao svoju suštinu.Veličina verskog obožavanja Boga u svetu može da ilustruje kolika bi bila veličinačovekove samospoznaje, samo bez verskih ratova i svih sukoba oko te spoznaje.Zapravo, bila bi mnogo veća od svih religija. To bi bio jedini pravi "mir božji nazemlji“. Bez čovekove samospoznaje nikada neće biti mira božjeg na zemlji.Samospoznaja čovekove duše je Bog na zemlji.

Velike duše koje su stvarale ovaj svet nisu bile ni zaboravne ni nemarne, pasu i za pravu etiku samospoznaje dale detaljne instrukcije na samom početkuljudske istorije.

Pre svih religija na ovom svetu data je jedina prava etička priprema zasamospoznaju, i to je bila detaljna nauka, a ne još jedna od projekcija nesvesnoguma. Ona je data opet u Patanjđalijevim Izrekama o jogi kao priprema zameditaciju ili samospoznaju. Da bi um bio prirodno miran, u skladu sa izrekom I,2. (joga je u smirenju, u transcendenciji aktivnosti uma) najpre mora telo da budemirno. Ovde se radi o istinskom smirenju celog bića, a ne nekom delimičnom,privremenom i prisilnom mirovanju.38 Da bismo se doveli u tako mirno stanje,neophodno je imati čist i ispravan život, spolja i unutar sebe. To su yama i niyamau Patanjđalijevim Joga sutrama i sila, Osmostruka staza u budizmu. Bez čistog iispravnog spoljašnjeg i unutarnjeg života nije moguće smirenje. A bez smirenjanema probuđenja.

Joga ili smirenje (transcendencija) uma ima osam delova:Yama - regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa drugim ljudima i svetom

oko sebe, tu su na prvom mestu nenasilje i bezuslovna ljubav.Tek tada je moguća niyama - regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa

samim sobom, zdrav i disciplinovan život.Tek tada je moguća asana - smirenje tela, regulisanje odnosa sa telom i

samim položajem za meditaciju.Tek tada je moguća pranayama - regulisanje svoje životne energije, jer

smirenje uma smiruje i dah, smirenje daha smiruje um; osvešćenje energetskeaktivnosti i uma je uzajamno, bez ispravnog korišćenja energije nije mogućameditacija.

Tek tada je moguća pratyahara - prvi okret ka unutarnjem Sopstvu ispoznaja potrebe za nezavisnost od spoljnjeg sveta, objektivan odnos prema svimčulnim objektima, okretanje svesti od čula ka unutra, ka svesti o sebi.

Tek tada je moguća dharana - usredsređenost i posvećenost jednom cilju,meditaciji; tek tada imamo jedno Ja, iskustvo jedne trajne svesti o sebi u svim

38 Isto je rečeno i na Zapadu u ezoteričnom hrišćanstvu: „Blaženi su smernoga uma, jer je njihovoCarstvo nebesko” (Mat. 5:3). Smernost znači sa merom, to je smirenje koje omogućavasameravanje prave mere i pomirenje s njom. Takva je samospoznaja. Tu je Isus govorio omeditaciji. Tu izjavu je crkva namerno pogrešno prevela i tumačila da označava siromašne ipotlačene ljude, a ne meditativno smirene. Jedan od razloga je da privuče siromašne mase ucrkvu, a ne malu elitu koja razume meditaciju.

108

promenama, i jedan cilj na kome radimo (aham-kâra, ’magnetski centar’ o komeuči Gurđijev).

Tek tada je moguća dhyana - meditacija, povremeno iskustvo samadhija,Sopstva, transcendentalne svesti ili čiste budnosti za vreme dok sedimo u vežbimeditacije.

Tek na osnovu svih prethodnih koraka moguć je samadhi - ishod meditacijekoji nije povremen već je trajno i bezvremeno stanje ostvarenja Sopstva ilitranscendentalne svesti duše u svim aspektima života.

Ovo je jedina prava etika na ovom svetu, etika koja zahvata celo ljudskobiće i svest, koja ne zavisi ni od čega izvan čoveka već samo od svesti čovekove injegovih dela, spolja i unutar njega samoga. Sve druge etike i religije predstavljajusamo neuspešne pokušaje imitacije ispravnosti koje su ovde opisane, ili čak služetome da se čovek odvrati od ovakve prave etike, da se održi u iluzijama inesvesnosti pomoću fanatičnog veličanja etičkih normi kao zamene za njihovorazumevanje i primenu.

Budući da je svako zbivanje zbir svih mogućih paralelnih stvarnosti, i ovajproces se ne odvija postepeno i linearno tokom vremena, već paralelno sameditativnim stanjem svesti. Ovaj proces etičke pripreme za meditaciju jedinomože da pokrene sama disciplina meditacije, ona jedina može da otvori svest zaovaj proces. Kako svest o svojoj suštini bude jačala u disciplini meditacije, tako ćese ta svest izražavati kroz opisane faze yama i niyama. Koliko smo bliži svojoj suš-tini, svesti duše, toliko nam je svesnost objektivnija, a to znači da toliko jasnijeuviđamo prirodu svakog delovanja i na taj način naša delovanja prirodno postajuispravna, onakva kakva su opisana u yama i niyama etičkoj pripremi. Nijemoguće delovati neispravno i loše ako imamo svest duše; isto kao što nijemoguće delovati ispravno bez svesti duše. Stoga se ispravno delovanje ne moženikako spolja nametnuti niti imitirati, već se ono sámo ostvaruje osvešćenjemduše, Sopstva. I kada kažemo ’osvešćenje duše ili Sopstva’ ne mislimo pri tome daje duša bila nesvesna pa da joj je potrebno osvešćenje, već da je transcendentalnasvest duše, uvek neuslovljena, tim procesom osvešćenja postala sve više aktuelnau životu čovekovom, ovde i sada, sve više ispoljena u svetu. Samo je naš um svegatoga bio nesvestan i on se disciplinovanjem osvešćava za neuslovljenu prisutnostbožanske svesti. Zato se sva disciplina uma svodi na smirenje, da ne bi smetaoobjektivnoj stvarnosti. Da bi se objektivna božanska stvarnost ispoljila u čoveku,kao što je već ispoljena u celom postojanju, potrebno je samo da čovekov um budesmiren i da ne zamišlja neku svoju stvarnost. Ništa drugo nije potrebno.

Kao što ne postoji postepeno usavršavanje meditacije, kada se ona usavršionda je i ostvarena, tako ne postoji ni postepeno usavršavanje etičkih vrlina, kadase one potpuno osveste onda su i ostvarene. Usavršavanje svesti o sebi umeditaciji razvija se paralelno sa usavršavanjem ponašanja i delovanja spolja. Onisu uzajamni i jedno inspiriše drugo. Svest nikada nije odvojena od delanja, osim uodvojenom, šizoidnom umu.

109

FIZIOLOGIJA SAMOSPOZNAJE SVESTI

Osvešćenje svih dimenzija postojanja u nama praćeno je i fiziološkimpromenama. Iskustvo sabranosti pažnje, svesti o sebi (samadhi), propraćeno jepotpunim mirovanjem tela. Od sveg kretanja tela kretanje očiju je najfinijekretanje, celo telo sledi kretanje uma, dok kretanja očiju predstavljaju najfinijepokrete tela koji slede kretanje uma. Smirenje uma propraćeno je smirenjempogleda, i obrnuto: smirenjem pogleda smiruje se i um. Otuda saveti da semeditacija započne sabranošću pogleda između očiju, ili spuštanjem pogleda nadole i difuznim nepokretnim gledanjem, bez određenog fokusa.

Samosvest se doživljava u predelu iza očiju. To ima i fiziološke razloge.Razlog je epifiza ili pinealna žlezda, ključna žlezda endokrinog sistema kojaupravlja svim drugim žlezdama i svim hormonima u telu. Tu se lučidimetiltriptamin (DMT) koji predstavlja molekularnu vezu sa višom svešću. DMTje podešen za prihvatanje svesti višeg uma u telu. U zavisnosti od prihvatanjavibracija više svesti on dalje izaziva lučenje neurotransmitera serotonina ihormona melatonina, koji regulišu dalje fiziološke procese u skladu saprihvatanjem prisustva više svesti u telu od strane nižeg ili fizičkog uma. Miro-vanjem u meditaciji mi se usklađujemo sa finijim vibracijama u kojima epifizaluči više DMT-a, a više DMT-a omogućava više povezanosti sa višom svešću,višim umom i dušom.39 To je fiziologija s kojom svest duše deluje na telo i telesnium.40 Celo čovekovo telo je inače jedna velika fiziološka antena za prijemelektromagnetskih vibracija od zemlje i sunčeve svetlosti. Naša DNK primainformacije, odnosno frekvencije UV zračenja od sunca, svetlost zvezda presudnoutiče na naše gene. To je način na koji svetlost daje život. Fiziološke promene se takođe odražavaju na celokupno ponašanje ikretanje tela. Više frekvencije svesti onemogućavaju samovoljno delovanjefrekvencija nižih centara, koji upravljaju instinktivnim i nagonskim ponašanjem.Tada postaje nemoguće trošenje energije na aktivnosti koje nisu u interesu svesti,prepuštanje impulsima nagona koji su sastavni deo prirodnih uslovljavanja, svihuslovljavanja koja su spoljašnja u odnosu na čovekovu svest. Drugim rečima, nije

39 Uloga epifize je davno poznata svim duhovnim tradicijama koje se bave transformacijomenergije u svest, tantrizmu i taoističkoj alhemiji. Tako se na početku drevne kineske knjige „Tajnazlatnog cveta“ kaže: „Rad na kruženju svetlosti (sjedinjenju svesti i energije) u potpunosti zavisiod unazad usmerenog kretanja (akumulaciji seksualne energije i njenoj transformaciji u svest),tako da se misli (mesto nebeske svesti, nebesko srce) saberu. Nebesko srce leži između sunca imeseca (tj. između očiju). Knjiga žutog zamka kaže: ’Na majušnom četvorougaonom poljučetvorougaone kuće život se može urediti.’ Četvorougaona kuća je lice. Majušno četvorougaonopolje na licu (epifiza): može li to biti bilo šta drugo do nebesko srce? Usred majušnog polja prebivasjaj. U purpurnoj dvorani grada od žada prebiva bog najviše praznine i života. Konfučijanci jenazivaju središtem praznine; budisti, terasom života; taoisti, zemljom predaka, žutim zamkom,mračnim prolazom ili mestom pređašnjeg neba. Nebesko srce (epifiza) je prebivalište; svetlost(svest) je gospodar.“40 Ovde moramo da skrenemo pažnju da postoji i zloupotreba DMT kada se on unosi veštački(Ayahuasca) bez svesne pripreme u meditaciji. Tada se doživljavaju iskustva povezanosti savišom svešću i mogu se imati moćni uvidi koje ta povezanost donosi, ali bez discipline i kultureživljenja u skladu sa njom ne mogu se aktuelizovati u našem životu.

110

moguće misliti jedno, a raditi, odnosno ulagati energiju u nešto drugo. To se uduhovnim tradicijama izražavalo izrekama da se ne mogu služiti dva gospodara,da se ne može sedeti na dve stolice, i da čovek treba da bude onaj koji jeste. Topraktično znači da svest i energija treba da budu jedinstveni. Tada prestajuspoljašnji uticaji na čoveka, odnosno, prema učenju sânkhye, uslovljavajućedelovanje prirode (prakrti) na suštinu čovekovu (puruša). To se doživljava između ostalog i u promeni orijentacije sveg kretanja idelovanja tela u svetu. Nestaje iskustvo da se svest kreće sa telom u svetu kaonepokretnoj, široj celini, javlja se iskustvo da se i telo i svet kreću i okreću okonepokretne svesti, samosvesti čovekove, fokusirane u području srca. Svetbukvalno prestaje da deluje opčinjavajuće na probuđenog čoveka tako što probu-đeni ne doživljava sebe kao subjekta koji se kreće u objektivnom svetu, već vidi dase svet kreće i okreće oko njega, da je on svesni subjekt objektivnog sveta, njegovishod. Uvek osvešćenje same svesti automatski osvešćava i energiju, i to zajednoautomatski dovodi do iskustva svesti kao središta svih energetskih tokova. Kakoje izvor svesti u nama svest o sebi, naša suština, naša suština se pokazuje kaosredište oko koga se zbiva sve kretanje životne energije. Razlog tome je što sepostizanje objektivne svesti o sebi poklapa sa objektivnom svešću samogpostojanja koje se izražava najpre kroz kvantno polje ili etar. Svest koju božanskiApsolut izražava kroz kvantno polje, i dalje kroz celu prirodu, jeste ista svestkojom čovek objektivno spoznaje sebe. Te dve svesti su u neosvešćenom čovekudelovale odvojeno i one se susreću u prosvetljenom čoveku kao jedna ista svest.Budući objektivna i apsolutna, ona ne može da ima iskustvo kretanja sebe unečem drugom, ona sadrži sve i sve se kreće u njoj. To iskustvo stoga nijeapsolutni antropocentrizam, već jednostavna fizika prosvetljenja, posledicaosvešćenja energije objektivne stvarnosti. Promena orijentacije kretanja ne događa se samo sa telom, već i sa svimaspektima našeg postojanja, u svim dimenzijama: u osećanjima i samom umu.Zajedno sa spoznajom da se fizički ne krećemo mi, već se sama priroda kreativnopreobražava u sebi samoj u odnosu na nas kao svesnog subjekta, spoznajemo dase ne krećemo ni sa našim osećanjima, ona se događaju i smenjuju a mi smo ihsvesni i nezavisni od osećanja, i upravo zato ih bolje i savršeno jasno doživ-ljavamo: koliko smo ih svesniji toliko smo nezavisniji od osećanja i toliko ihjasnije doživljavamo i dublje razumemo. Svi osećaji se zbivaju oko nas kaobudnog svedoka. Zajedno sa spoznajom nezavisnosti od tela i od osećanja, javlja senezavisnost i od svih aktivnosti uma, sve misli se javljaju u nama koji ostajemonetaknuti kao prostor u kome se misli javljaju, jasno vidimo da nijedna misao nijenaša, svaka misao je samo najfinija informacija prirode s kojom ona samu sebeustanovljava kroz nas, u prisutnosti svesti koja smo mi sami.

Mi smo svest koja samom svojom prisutnošću omogućava postojanju da seosmisli i dođe do smisla, do svesti o sebi, mi smo svest koja puko postojanje pretvarau svrhu i smisao, i na taj način postojanje aktuelizuje kao svest, kao ono što jeste.

Čovekovo biće je samo instrument pomoću koga postojanje izražava svesto sebi, smisao svega. U mislima se sažimaju sve informacije o postojanju,osmišljavaju se sa svih aspekata i mogućnosti. Pomoću emocionalnog tela,

111

emocionalnom zrelošću, čovek ima sposobnost da u imaginaciji povezuje isažima informacije koje logički um ne bi mogao da sažme i stvori, koje sunaizgled sasvim različite i nepovezane u vremenu i prostoru, i stvara sadržaje ismisao višeg reda od onog za koji je razum sposoban. Emocionalna zrelostpredstavlja proširenje kapaciteta uma. Na kraju fizičko telo sve to pretvara u dela,u odgovor. Na taj način je čovek svesni subjekt objektivnog postojanja. Promena orijentacije u kretanju jeste suštinska promena orijentacije usvesti. Iskustvo kretanja u prostoru postoji samo u fizičkom telu. Na osnovunjega svest u umu ili razumu (manas) sebe doživljava kao malog subjekta uvelikom objektivnom prostoru i linearnom vremenu. Kada na taj način dovoljnoiskusi svo objektivno postojanje onda se integriše u celovitu ličnost koja jejedinstveni izvor svakog identiteta, tu svest postaje prvi put svesna sebe u celompostojanju, tu se prvi put svesno aktuelizuje proces individuacije, spoznaje se dase sve oblikuje i zbiva zbog svesti o sebi, zbog samospoznaje i da tome služi savobjektivni svet, organski i neorganski. Zato tu počinje da prestaje iskustvospoljnjeg kretanja. Kada se svest o sebi dovoljno kristalizuje onda spoznaje svojizvor, transcendentalnu božansku svest Apsoluta koja sve omogućava (u sânkhyito je puruša), a koja se u postojanju aktuelizuje kao izvor svesti u prirodi, čistabudnost i razumevanje smisla svega, svih aspekata postojanja. Tu se okončavasvo kretanje jer je svo zbivanje došlo do svog ishoda, do svesti o sebi.

Naša svest se kristališe, jača i budi samo utoliko koliko spoznaje da jenezavisna od svega čega je svesna, da je transcendentalna svemu što postoji.Svako kretanje je neki proces od uzroka ka svrsi. Svest nema takve procese, ona jeveć ostvarena kao ono što jeste, i zato nema potrebu za kretanjem i zbivanjem,sve se kreće ka njoj, ona obelodanjuje svako zbivanje i kretanje i to može jer jeuvek iznad njega. Zato je svest u svojoj suštini uvek transcendentalna, iznadsvega, zato i može apsolutno svega da bude svesna. To ne bi mogla da nije uvektranscendentalna.

Do suštine svesti dolazimo kada i na javi i za vreme spavanja ostajemo isti isvoji, dok se sva zbivanja, fizička, emocionalna i mentalna, u nama i izvan nas,kreću i smenjuju, sve dimenzije, fizički svet i svet snova se kreće i smenjuje okonas dok ostajemo nepokretni u svom središtu i bez ikakvog vezivanja. To jeiskustvo budnosti. Ono donosi jedinstveni uvid da sam naš život i postojanje, dasvi naši životi i celokupno postojanje izviru samo iz napuštanja našeg središta iupadanjem u proces identifikacije sa zbivanjem, da svaku misao i svako delo kojiprojektuju svet mi pokrećemo napuštanjem sebe, svoje suštine, koja je tu negde izaočiju, i da je ta naša suština upravo sam božanski Apsolut koji stvara svet svakogatrenutka napuštanjem svesti o sebi.

Zbog holografskog principa postojanja, mi kao mikrokosmos doživljavamostvaranje kosmosa u sebi, i ponavljamo ga u sebi. Ostajemo nevezani ne zato štoiz nekog razloga ne želimo da se vezujemo za ta zbivanja, što bi značilo da smoodbojni, već naprotiv, zato što je smisao kretanja suprotan, zato što savršenojasno razumemo da svo zbivanje traži i nalazi svoj ishod u nama i u svesti koja mijesmo, da u našoj svesti o sebi svo postojanje postiže svoju svrhu i smisao.Celokupno postojanje jeste samo percepcija, mi smo svesni subjekti egzistencijekoja opaža sebe samu, tako da se sve kreće ka nama, a to znači ka svesti o sebi, izato mi ne možemo da se krećemo ka ničemu. Mi se kao duša nikada nismo nikretali niti ikada išta radili. Bio je to samo san. Sav fizički svet je samo hologram

112

koji naše misli tj. informacije o postojanju pretvara u objekte dovoljno čvrste dase sa njima može delovati u vremenu i prostoru. Svrha svih zbivanja je u nama, ane izvan nas. Sve postoji samo kao zaborav svesti o sebi i nema svoje nezavisnoobjektivno postojanje; sav materijalni kosmos postoji kao zaborav svesti o sebi, ane kao neka spoljašnja stvar po sebi. Materijalni kosmos postoji radi povratnogefekta: radi buđenja, radi aktuelizacije svesti. Sav život u kosmosu jeste kretanjeka smislu postojanja, ka svesti o sebi. To mesto gde postojanje nalazi svoj smisao,svest o sebi, jeste čovekovo biće i čovekova svest o sebi. Tu se postojanje sreće sabožanskim Apsolutom na svestan način, uvek na jedinstven način, svakogtrenutka i na sve moguće načine. Pre čoveka božanska svest je bila samopostojanje bez samosvesti; sa probuđenim čovekom ona je svesna i sebe i svogapostojanja. Samo u čoveku postojanje postaje samosvesno, kreativnost višegreda, onog koje ga ponovo spaja sa božanskim Apsolutom.

Kada emanacija božanske svesti, individualna duša, postane svesna sebe,nezavisno od sveg ovog sveta, od tela, emocija i misli, u svim dimenzijama, onapostaje svesna da se zapravo nikada nije ni odvojila od božanskog Apsoluta, svogizvora, a pošto ništa nije moguće izvan njega, ništa se objektivno nije ni dogodilo.

Ne možemo da se krećemo ni da se vezujemo za nešto što je samo odraznesvesnosti i zato traži svoj ishod u nama, u svesti o sebi. Naša nezavisna svest osebi upravo omogućava svem tom zbivanju da se događa, cela priroda se vrti okonaše svesti ne bi li se u njoj ogledala i spoznala. Mi kao transcendentalnabožanska svest omogućavamo postojanju da se osvesti i vrati božanskomApsolutu iz koga nikada nije ni bilo odvojeno; nije bilo odvojeno jer ga mi upravodržimo zajedno. Mi svojom svešću držimo zajedno svekoliko božansko postojanje,držimo ga zajedno u smislu postojanja, a smisao je upravno ono božansko kojeomogućava samo postojanje. Zato i svest potiče iz samog božanskog Apsoluta jersvest je sama moć povezivanja svega u smisao.

Potpuna budnost se ostvaruje kada nestane svako iskustvo kretanja biločega, pa i same svesti. Suština svesti je u samom postojanju, suština postojanja jeu svesti. To nije različito jedno od drugog i zato nema šta da se kreće jedno udrugom, nema šta da se ostvaruje i događa, svest je već tu kao i samo postojanje.Ako postojanje uvek postoji, a drugačije ne može da postoji, onda i svest kaouzrok i ishod postojanja uvek postoji, uvek je tu, nije potreban nikakav proces dabi se ostvarila. Svi procesi ostvarenja svesti kroz postojanje, sav život i razvojsveta jesu samo san koji vodi u buđenje svesti u postojanje koje ona sama većjeste.

Što se više budimo za svoju suštinu, više se budimo za suštinu postojanjauopšte, a samim tim iskustvo objektivnog kretanja i delanja sve više nestaje.Iskustvo kretanja nestaje zato što nam sve jasnije postaje da nikada nismo ni biliodvojeni od celine koja sve omogućava i u kojoj se sve zbiva, da smo mi ta celinajer ništa nije različito od nje i sve je ona sama. Ako u njoj postoji ikakvo kretanje,sve se kreće samo u sebi, kao sfera.

Svest i postojanje se u čoveku susreću kao vrhunsko blaženstvo (sat, ćit,ananda). Ne može se drugačije osvestiti stvarnost osim kao najviše blaženstvo.Čak i nesvestan čovek u svom fizičkom životu, tokom inkarnacijskog ciklusa,uvek sledi put većeg zadovoljstva. To je samo daleki odraz vrhunskog blaženstvakoje ga privlači ka probuđenju, da se konačno spoji postojanje sa svešću o sebi ubožanskoj ekstazi.

113

Da bi se to sve lakše razumelo, ovde moramo da razrešimo i poslednji detaljkoji se prividno ne uklapa. Naime, stalno govorimo o kruženju svesti odbožanskog Apsoluta do čoveka i natrag, o zaboravu i buđenju, pa onda opet da jesve u božanskoj svesti i da ničeg nema izvan nje same. To deluje protivrečno, alisamo ako se ne razume način na koji se božanska svest aktuelizuje. Naime,božanska svest Apsoluta se jednako manifestuje u svemu, ali radi aktuelizacijesvih svojih mogućnosti ona to radi na relativan način, kroz različite dimenzije ioblike, i u svima njima jednako je stvarna kao ona sama. Božanska svest nijemanje ona sama u fizičkom umu ili razumu nego u višem umu, elementu zemlje,ili vode ili vazduha, koji takođe predstavlja mentalni svet. Božanska svest je onošto jeste u svim elementima i dimenzijama, svim organskim i neorganskimoblicima postojanja, ona je u svim suprotnostima, u svemu što nam se događa ine događa, u svemu što radimo i što ne radimo, u svemu najlepšem i svemunajgorem. Nijedan oblik postojanja nije različit od nje, ma koliko izgledaonegativan, ružan i nebitan, ili lep i značajan. Božanska svest ne može biti ono štojeste bez svoje aktuelizacije, u svim svojim mogućnostima, od najviše do najniže, isve te mogućnosti iskušavaju svesni entiteti ljudskih duša.

Sama po sebi, bez aktuelizacije, božanska svest je ništa, praznina (šunjata) -ali ne kao neko negativno ništavilo, već ništa od svega što bi bilo nešto drugo idrugačije. Zato sve aktuelizacije božanske svesti ne treba razlikovati od nje same.To jedinstvo ispoljene božanske svesti u svim oblicima postojanja kao nje same,postižemo onda kada u sebi osvestimo razliku same svesti od svih njenihsadržaja, od misli. Sve sadržaje svesti osvešćavamo samo onda kada spoznamo dase oni ne razlikuju od naše svesti. Svi sadržaji naše svesti, pa i oni koji su nasterorisali tokom svih života, su samo modifikacije naše svesti. Izgledali su namkao objektivni sadržaji koji su uticali na nas samo zato jer smo im davaliobjektivnu vrednost. U nama se tako ponavlja ista igra koju božanski Apsolut igrasa prirodom i njenom projekcijom. Kada u sebi spoznamo pravu prirodu čistesvesti, kao svoju suštinu, onda automatski uviđamo pravu prirodu svegpostojanja kao čiste svesti. Samo ono čega smo svesni u sebi, možemo daspoznamo spolja.

Proces probuđenja sastojao se u sve jasnijoj spoznaji da mi nismo ništaobjektivno, ništa stvoreno i postojeće, već svest božanskog entiteta o sebi samoj,tj. duše. Sav život je buđenje duše, ispoljavanje njene svesti o sebi.

Sav svet i samo postojanje je način na koji božanski entiteti svesti, duše,ispoljavaju božansku svest kroz sebe same.

Kada je već reč o fizici svesti i o stvarnosti, možemo ovde reći i ovuposlednju stvar: sve se to zbiva u nama. Onaj božanski Apsolut o kome smogovorili na početku, nije ispoljio svet tamo negde u nekoj prošlosti, niti se todogađa tokom vremena i po nekom razvoju, ne, sve se to već dogodilo i stalno se ucelosti događa svakog trenutka, samo je naš um onaj mehanizam koji tu celinuvirtuelno razbija i razlaže u neke logične delove i projektuje u detalje radijednakog osvešćenja svih izražajnih mogućnosti. Sve se već dogodilo, samo se našum bavi detaljima, kao forenzičar spoznaje šta su sve telo i um uradili i šta svemogu da urade. Sve se više osvešćavamo kako uviđamo da mi nismo ovo telo ium, već da smo mi zapravo ceo naš život i sva naša dela, od rođenja do smrti, usvim inkarnacijama, nismo različiti od svega toga. Naš um je samo mehanizamkoji tu celinu od nas samih virtuelno razlaže u linerani sled svih mogućih

114

događaja koje subjektivno doživljava kroz telo, kao glumac u predstavi koja smo ucelosti mi sami. Svi naši životi su samo snovi u snovima, a mi smo stvarnost ukojima se oni događaju.

Ceo događaj stvaranja sveta trenutno se odigrava u svetoj geometrijiprostora našeg bića: božanski Apsolut je negde u predelu srca; kada se prvi putizrazi kao svest o sebi, onda je negde iza očiju, a kada se svest o sebi projektuje kaoobjektivni svet, onda to počinje negde od površine lica i očiju. Sav prostor našihživota, svih naših inkarnacija, odigrava se u tom prostoru, između epifize i očiju.Kada smo toga delimično svesni onda smo svesni da je u nama središte iz koga sesve projektuje, sav kosmos i svi naši životi, a kada potpuno postanemo svesni togsredišta, onda smo svesni da se ništa nije projektovalo, da je sve već savršeno ipotpuno. To se spoznaje u svakoj pravoj meditaciji (samadhi).

Možda sve ovo deluje malo preterano, ali tako je to u holografskomuniverzumu u kome ništa nije supstancijalno i u kome sve moguće stvarnostipostoje paralelno i odigravaju se trenutno, i čiji smo mi svesni subjekti, jer svestkoja sve omogućava jeste i naša svest o sebi. Svest je jedna u svemu i u njoj nemapodela. Zato i jeste svest.

Stoga mi se ne vraćamo božanskom jer nikada nismo ni bili odvojeni odnjega niti smo od njega mogli biti različiti. Sve što se događa jeste da samo boljeupoznajemo sve njegove izražajne mogućnosti na sve moguće načine, i kroz onošto smo iskusili kao zaborav svoje božanske suštine, i kroz samospoznaju, isvesno i nesvesno. Potrebno je da samo za trenutak u meditaciji, u potpunomsmirenju tela i uma, spoznamo svoj božanski izvor, transcendentalnu objektivnubožansku svest, i kada je makar i za trenutak prepoznamo kao svoju suštinu,Sopstvo, to će biti dovoljno da ostanemo u njoj, da je postepeno prepoznamo usvemu što postoji i u svemu što se zbiva; njena privlačna snaga će postatinadmoćna. Tako stečena i zadržana svest o našem božanskom izvoru, opleme-niće svako naše delo i misao, ubrzaće ishod svih zbivanja u nama i kroz nas.Naime, to što spoznamo kao našu suštinu unutar nas, jeste isto ono što oblikujesve oko nas, sav kosmos.

I sámo takvo probuđenje ima dva dela, početnu i završnu fazu. Prvo dolazijedan kratak ali kritičan prelazni trenutak kada čovek sasvim ispravno spoznajeda u stvarnosti božanske svesti njegove duše nema ničega, ničega osim nje same,koja nije ništa objektivno. Ne treba se zadržavati u tome jer ako malo pažljivijepogledamo, ako se zagledamo u najmanju travku, oči neke životinje, u zemlju inebo, u oči bilo kog drugog čoveka, ako znamo da ničeg nema osim same božan-ske svesti, onda ćemo videti da je i sve drugo sama ta svest.

Tako se dolazi do konačne budnosti primerene čoveku a koja se sastoji odspoznaje da nema nikakve razlike između božanske svesti o sebi koja smo misami, i svega stvorenog. Budnost je u tome što prestaje razlikovanje onoga što je unama od svega izvan nas. Prema rečima Krišne u Bhagavad Giti, tojpopularizovanoj sânkhyi, ’vidimo sve u sebi i sebe u svemu’. To je definicijajedinstva svesti i kvantnog polja. Nesvesnost je i najmanji čin razlikovanja svestiod postojanja, odbacivanje postojanja radi prihvatanja svesti, koliko je bilo iobrnuto, odbacivanje svesti radi identifikacije sa postojanjem. Nesvesnost jetakođe suprotstavljanje duhovnog i materijalnog; materija je oduvek bila samokonkretizovana božanska svest. Ukratko, budnost je oduvek bila samo jedinstvosvesti i dela. Svi ljudski životi i celokupna ljudska civilizacija jeste samo proces

115

spajanja svesti i dela. Taj se proces ispunjava u prosvetljenoj spoznaji da je tooduvek u svojoj suštini bilo i uvek jeste samo jedno.

Sámo postojanje u svim svojim oblicima jeste prosvetljeno. Kada to spoznačovek, kao svesni subjekt objektivnog postojanja, onda on nestaje kao nesvestančovek i u njemu samo božanska svest ostaje, zato što ona svemu daje smisaopostojanja jedino kroz čovekova dela dobrote i ljubavi. Bez čovekove dušebožanska svest to ne bi mogla.

116

ZAKLJUČAK TREĆEG DELA

Trebalo bi da ovaj zaključak bude i konačan zaključak cele knjige.U prvom delu videli smo da postoji samo jedna subatomska čestica, koju

smo nadahnuto nazvali „božanska čestica“, koja trenutno vibrira u celombožanskom Apsolutu kao njegova imaginarna suprotnost, stvarajući tako sve onošto izgleda kao mnoštvo čestica, atoma i pojava u celom kosmosu. Stvaranje„božanske čestice“ kao imaginarne suprotnosti samog božanskog Apsoluta, jesteosnovni čin svesti božanskog Apsoluta. Zato ta „božanska čestica“ uopšte nijerazličita od božanskog Apsoluta. Sve što postoji zapravo je samo ta jedna jedinatvar koja vibrira mnogo brže od svetlosti, zapravo trenutno, tako da izgleda kaoda postoji mnoštvo stvari. Slično kao što pri brzom kretanju i obrtanju baklje onastvara krugove i linije, iako je u stvarnosti samo jedna baklja. Mora postojati samojedna tvar, jedna „božanska čestica“, a ne mnoštvo, jer ona je samo odrazbožanskog Apsoluta koji je jedan, a ne mnoštvo, i ništa nije moguće izvan njega,što znači da je u suštini sve on sam. Na koji način je sve on sam, tj. na koji način jesve Jedno, pokazuje nam imaginacija o „božanskoj čestici“. Privid mnoštva postojikao imaginacija svih mogućnosti božanskog Apsoluta.

Budući da je sve na ovaj način trenutno i nesupstancijalno, to omogućavada svest božanskog Apsoluta bude uvek presudna u oblikovanju svega što postojii zbiva se. Naša čulna i mentalna percepcija je dizajnirana tako da usporavapercepciju svega što se u stvarnosti zbiva trenutno, usporava je tako da možemoda živimo na ovaj dobro nam poznat način na fizičkom planu. Neuroni neomogućavaju nego zapravo usporavaju percepciju i prenose samo potrebneinformacije tako da je moguć svesni život u grubom, fizičkom telu. Trenutnevibracije same po sebi daju energiju koja je u osnovi celokupnog postojanja, iizmeđu svaka dva trenutka, odnosno dve frekvencije, probija se božanska svestkao vrhunski privlačitelj oblikovanje energije, odnosno vibracija „božanske čes-tice“. Tako je svest u osnovi energije, a to znači u osnovi života i sveg postojanja.Budući da je suština božanskog bezvremena, sve ovo postoji u paralelnimstvarnostima, simultano a ne u linearnom vremenskom sledu, jer tako nešto nijeni moguće. Sama priroda energije i svesti je takva da je nemoguće linearnovremensko zbivanje stvarnosti. Stvarnost se mora paralelno događati kroz svedimenzije jer je takva priroda svesti i energije, za drugačije zbivanje jednostavnone bi bilo dovoljno energije, niti bi svest mogla biti prisutna u svim zbivanjima,nezavisno od vremena i prostora.

U drugom delu videli smo kako se božanska svest izražava kroz svemogućnosti, sve-što-jeste ispoljava se kao sve-što-je-moguće, drugim rečima kaosloboda da bude sve što može da biva. Videli smo kako ta sloboda oblikuje svemoguće kombinacije atoma i elemenata u mineralnom svetu, osnovnupercepciju u biljkama, zajedno sa kretanjem kod životinja, i najzad kako se sve tousavršava u ljudskom telu da bi kroz delanja čovekova, njegovo iskušavanje svihmogućnosti dela i nedela, sreće i nesreće, znanja i neznanja, spoznajom smisla ibesmisla svih mogućnosti bivanja došla do svesti o sebi na individualan način, daapsolutna svest spozna sebe kroz individualnu svest. Individualna svest jeapsolutna svest koja iskušava sve individualne mogućnosti Apsoluta. Svest je jedna

117

i uvek ista, od najvišeg Božanskog Apsoluta do najmanje svesnog bića. Razlikujese samo njena moć učešća u zbivanju i povezivanje svakog zbivanja sa svojombožanskom suštinom. U čoveku božanska svest iskušava svoju najveću sup-rotnost, tačku najveće otuđenosti od sebe same, potpunu iluziju odvojenosti odbožanskog Apsoluta, kao i najsloženije oblike zbivanja, najveću karmičku dramu,ali u čoveku takođe dobija i svoju najveću afirmaciju kada ta najkreativnijaimaginacija, ta najneverovatnija od svih mogućnosti božanskog Apsoluta, budenadiđena svešću o sebi. U čoveku božanska svest doživljava najveću ekstazu svogispoljavanja. U čoveku se ukrštaju i nadilaze sve suprotnosti postojanja.

U trećem delu smo videli da se svest božanskog Apsoluta deli na isti načinkao i ona „božanska čestica“, kroz entitete svesti ili monade koje smo nazvalinaddušama, koje se opet dele na mnoštvo individualnih duša. Sve se to zbiva sasvešću božanskog Apsoluta na isti način kao i njegova „božanska čestica“,božanska svest se ispoljava trenutno na sve moguće načine tako da nam toizgleda kao mnoštvo individualnih svesti ili mnoštvo duša. Nema niti može bitirazlike u ispoljavanju božanskog postojanja kroz „božansku česticu“, i uispoljavanju božanske svesti kroz duše. Videli smo da je u osnovi to jedna istastvar. Kao što je cela priroda u osnovi jedna jedina tvar, tako su i sva svesna bića usvojoj suštini jedna ista božanska svest. Svi smo mi jedna jedina božanska duša,samo nam individualna svest uma daje privid odvojenosti u telima da bismoiskusili sve pojedine mogućnosti božanskog. Ništa nije niti može biti odvojeno odbožanskog Apsoluta, ali nam u imaginaciji izgleda kao da je sve odvojeno, i to jenajviša kreativnost božanske svesti koja se ispoljava tako da bi ispoljila sve svojemogućnosti. Najkreativnija mogućnost jeste da apsolutna, božanska svest budesvedena na individualnu svest koja pažljivim iskušavanjem i osvešćenjem svihmogućnosti zbivanja otkriva svoju apsolutnu, božansku suštinu. To osvešćenjebožanske suštine individualna svest postiže osvešćenjem postojanja, spajanjemiskustva postojanja sa iskustvom svesti, sjedinjenjem postojanja sa svešću, a toznači istovetnošću prirode „božanske čestice“ sa prirodom individualnih svestiduša, jer nema i ne može biti razlike između božanskog postojanja i božanskesvesti. To je suština spajanja delovanja i svesti u čovekovom biću i životu.

Za slučaj da vam je promakla suština upravo rečenog, ponovićemo malojednostavnije: Apsolut se prividno pretvara u „božansku česticu“ koja daje prividmnoštva čestica i elemenata, svega što postoji. To je priroda postojanja.Istovremeno (jer vreme i ne postoji) Apsolut prividno deli svoju svest na prividindividualnih duša koje daju privid mnoštva duša - po istom principu kao i„božanska čestica“. To je priroda svesti. Samo se u čoveku ta prividnarazdvojenost prividno ponovo spaja u jedinstvo njegovim razumevanjem danikada nije ni mogla biti ništa drugo zato što ništa nije moguće izvan božanskogApsoluta. Tako čovek svojim razumevanjem božanskog Apsoluta spaja svest sapostojanjem.

Božanska svest konačnu aktuelizaciju svojih mogućnosti ostvaruje samokroz individualnu svest o sebi, kada individua spozna svoje jedinstvo sabožanskim Apsolutom, kada čovek kroz svoje delovanje izrazi prisustvo božanskesvesti.

Suština božanske kreativnosti je u tome da se sve ovo što je ovde opisano ucelosti događa svakog trena, sve je to već ostvareno, jer priroda božanskogApsoluta je takva da ne može biti neostvarena ni na koji način, ali njena najveća

118

kreativnost je da izgleda kao da se ostvaruje postepeno. To je u suštini isto, većostvareno ili postepeno ostvarenje je isto, jednog ne bi bilo bez drugog. Nijednastvarnost nije više stvarna ni bolja od neke druge. Sve je trenutno i svaki trenutakje jednako stvaran sa božanskim Apsolutom jer svaki trenutak je vibracija samogbožanskog Apsoluta. Sve je savršeno u svakom trenutku. Drugačije ništa ne bimoglo da postoji.

Stvarnost se sastoji samo od postojanja i svesti o postojanju. Sve drugo sunjihove varijante. Kada su postojanje i svest o postojanju razdvojeni, onda seispoljava sav ovaj univerzum sa svim životom. Kada su spojeni, onda je tu samobožanski Apsolut. U božanskom Apsolutu oni su Jedno. Ali to Jedno bilo bi ništada se ne aktuelizuje kroz ispoljavanje postojanja i svesti o postojanju, kao kosmosi život. Jedno aktuelizuje drugo: svest aktuelizuje postojanje, a postojanjeaktuelizuje svest. U čoveku se oni ponovo spajaju u jedno, tačnije ponovo seprepoznaje i aktuelizuje njihovo izvorno jedinstvo. To se događa nakonispoljavanja kroz sav život i postojanje.

"Ponovno" spajanje svesti i postojanja događa se u čoveku kao samadhi,čista transcendentalna svest o sebi, koja se postiže samo u meditaciji. Kadasvesno biće dođe do čiste svesti o sebi, onda je to spajanje svesti i postojanja,tačnije, aktuelizacija njihovog izvornog božanskog jedinstva. Kako se to sprovodiu delo opisuje nauka meditacije izneta u delu Izreke o jogi koje je sakupioPatanjđali. Ista praksa se primenjuje u izvornom budizmu.

Spoj božanske svesti i postojanja se jednostavno može razumeti kao sve štojeste ovde i sada. Najviša svest božanskog Apsoluta je upravo sve to što vidite okosebe i u sebi, što dodirujete i opažate na sve načine, zemlja na kojoj stojite, bića iljudi oko vas. Sve je To. Drugo i ne može da bude.41

Istu praksu spajanja svesti i postojanja primenjuje svaki čovek na ovomsvetu, primenjuju je sva svesna bića, samo što to čine spontano i zaobilazno, krozsva iskustva postojanja, kroz rad, stvaralaštvo i učenje šta je ispravno i dobro, ašta nije.42 Svest o ispravnom delanju, dobrota i ljubav, jesu samo spoj svesti ipostojanja, ništa drugo. Postojanje je samo po sebi čisto dobro jer omogućava savživot. Treba samo biti svestan postojanja da bi se bio dobar i ispravan u svemu.Kreativan rad je samo izraz spajanja svesti i postojanja, osvešćenja postojanja. Svešto se pokazuje kao negativno i destruktivno jeste izraz nedostatka svesti opostojanju, što uvek vodi u nekulturu i nepoštovanje života. Kada svest nije upotpunoj ravnoteži i jedinstvu sa postojanjem, to je uvek na neki način destru-ktivno, to je pad u nesvesnost i iluziju patnje, u ono što je većini ljudi poznato kaosvakodnevni život. Ravnoteža i potpuno jedinstvo svesti i postojanja je stanjebožanskog Apsoluta. Svakako, ništa nije moguće izvan njega, ni ravnoteža nineravnoteža, ni ispoljavanje sveta ni njegova nesvesnost, ni odlazak iz njegoveravnoteže ni povratak u nju. Sve to zapravo čini sam božanski Apsolut sebi

41 „Ono što je suptilna bit (brahman, božanski Apsolut) sav je svet od nje, to je stvarnost, to jeatman (tvoja duša), to si ti Švetaketu.“ Chandogya upaništada, 6. 9. 442 "Kontemplacija (dhyânam) je iznad misli. Zemlja kao da kontemplira, prostor kao dakontemplira, ljudi i bogovi kao da kontempliraju. Zato ko god među ljudima dosegne veličinu, tajje veličinu dobio jer ima udeo u kontemplaciji. Sitni ljudi (koji je nemaju) su svadljivci, brbljivci iklevetnici. Oni pak koji su izvrsni, imaju udeo u kontemplaciji. Kontemplaciju slavi. Kolikoduboko dopire kontemplacija onoga koji je svestan brahmana (božanskog Apsoluta), toliko postajeslobodan.“ Chandogya upaništada, 7.6.

119

samom, on kroz svesna bića i čoveka kroz svekoliko postojanje aktuelizuje svest osebi.

Svest o sebi je sam život, a on je dinamičan jer je uvek kreativan, zato tasvest oscilira, kao i sve ostalo u postojanju, nekad je jača, a nekad slabija.Oscilacije svesti povlače oscilacije životne energije i tako nastaje sav raznolikiživot sa svim suprotnostima, ali i harmonijom. Oscilacije i neravnoteže svesti ipostojanja pokreću sav život i dinamiku njegovih događaja.

Samo se u prosvetljenom čoveku događa potpuna ravnoteža i jedinstvosvesti i postojanja (samadhi).

Prepoznavanje njihovog jedinstva jeste prosvetljenje.Njihovo jedinstvo je moguće samo u čoveku koji je svestan same svesti kao

takve, i samog postojanja kao takvog, bez ikakvih sadržaja, mešanja i projekcijajedno na drugo.

Jedini način da se jedinstvo svesti i postojanja ispravno započne i potpunoostvari, odnosno prepozna, jeste da čovek pre svega osvesti i razume prirodusame svesti, u sebi samom, da spozna svest kao sebe samoga, jer svest jeprvobitna i u suštini je sveg postojanja, svest je duša samog postojanja i ona ječovekova duša.

Božanska svest se prvobitno ispoljava kao akaša ili eter, tj. ona je upravosam prostor u kome sve postoji.

Naša suština ili duša je sam kosmički prostor u kome sve postoji; u komemi postojimo. Ispoljen kosmos i naš individualni život samo su san naše duše.

Prostor ili eter se trenutno ispoljava kao sve što individualno postoji,ispoljava se kao mi sami, kao svaka naša misao, kao svaki predmet i kao samasvest.

Inteligencija je mera prepoznavanja jedinstva svesti i postojanja.Sva svest je jedna ista svest božanskog Apsoluta.Zato je i svo postojanje jedno isto božansko postojanje.Njihovo jedinstvo se svakog trenutka u celosti događa kao stvarnost.Svest vaše duše je svedok ove božanske stvarnosti.