cloud computing

Универзитет у КрагујевцуТехнички факултет

Чачак

Студенти: Струњаш Радојица 180/2010Гуђулић Урош 160/2010

Пантелић Ненад 103/2010

>>СЕМИНАРСКИ РАД<<

ИЗ ПРЕДМЕТА

ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ

Професор: Асистент:Др Алемпије Вељовић Лидија Пауновић

Садржај:

1. УВОД...................................................................................................................................................................3

2. ШТА ПРЕДСТАВЉА CLOUD COMPUTING.............................................................................................5

3. CLOUD COMPUTING АРХИТЕКТУРА......................................................................................................9

4. ТИПОВИ СС-А И МОДЕЛИ СЕРВИСА....................................................................................................11

4.1 ЈАВНИ...........................................................................................................................................................114.2 ПРИВАТНИ....................................................................................................................................................124.3 ХИБРИД.........................................................................................................................................................124.4 COMMUNITY.................................................................................................................................................124.5 НАЈЧЕШЋИ СЛУЧАЈЕВИ КОРИШЋЕЊА СС ОКРУЖЕЊА................................................................................12

5. CLOUD COMPUTING АПЛИКАЦИЈЕ......................................................................................................14

6. ПРЕДНОСТ И ИЗАЗОВИ CLOUD COMUPITNG-A................................................................................17

7. СLOUD COMPUTING ДАНАС...................................................................................................................18

8. СТУДИЈА СЛУЧАЈА CLOUD COMPUTING ПЛАТФОРМЕ...............................................................19

8.1 - NEBULA......................................................................................................................................................198.2 ПОСЛОВНИ КОРИСНИЦИ (МАЛА ПРЕДУЗЕЋА).............................................................................................218.3 ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА И ДРЖАВНЕ УСТАНОВЕ.................................................................................................218.4 ХИБРИДНА РЕШЕЊА ЗА СС..........................................................................................................................228.5 COMING / TELEKOM CLOUD COMPUTING УСЛУГА......................................................................................22

9. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................................................25

10. Литература.......................................................................................................................................................27

Семинарски рад – Cloud Computinд

1. Увод

Савремене информационе технологије трансформишу досадашњи начин

пословања државне управе, омогућавајући боље услуге (сервисе), олакшано

управљање, помоћ при доношењу одлука, а истовремено побољшавају

ефикасност, обезбеђују транспарентност пословања И смањују трошкове.

Захтеви за увођењем нових технологија у пословање државних органа вођено

је економским, политичким, техничким и културним разлозима. Кључни захтеви

владе су безбедност апликација и заштита приватности крајњих корисника, а са

друге стране, подједнако важни су и задовољење потреба клијената,

успостављање интегрисаних услуга, унапређење свеукупне одзивности јавног

сектора и стварања бољег пословног окружења.

Сервиси и софтвери који су доступни у cloud окружењу омогућавају

влади нове могућности у балансирању система управљања, трошкова и

безбедности и побољшању електронских сервиса грађанима. Идеја о cloud

рачунарству је врло једноставна, подразумева мрежу рачунарских ресурса који

су лоцирани било где у свету и који се могу делити, тј. изнајмити, без потребе

да се локално инвестира у неопходне ресурсе. Три кључне речи карактеришу

cloud, а то су: јефтиније, брже и зеленије. Без икаквог улагања у

инфраструктуру, може се веома брзо набавити моћан софтвер и огромни

рачунарски капацитети и то при ниским трошковима и активностима

управљања.

Концепт рачунарства у „облаку“ (Cloud Computinд) је релативно нов, мада

услуге које се нуде у „облаку“ (cloud) нису нове. На пример, Windows Live

Hotmail, један од најпопуларнијих сервиса размене порука, покренут је још

1996-те године и данас опслужује око 400 милиона налога. Пословни састанци

који се воде у cloud-у, у последњих десетак година, користе хостоване сервисе

за конференције (conference services), као на пример, Microsoft Office Live

Meetinд, који хостује око 5 милијарди конференција годишње. Оно што је ново у

cloud окружењу је све већи број сервиса и алтернативних модела пружања

услуга који омогућавају уштеде у трошковима, скалабилност, приступачност,

лаку употребу, квалитет, флексибилност и коришћење најновијих технологија.

Cloud computinд обезбеђује брже реаговање информационих технологија (ИТ)

3

Семинарски рад – Cloud computinд

на промене у окружењу, олакшава управљање ризицима, омогућава

дугорочније планирање потреба и брже и квалитетније опслуживање захтева

клијената.

Међутим, поред бројних предности постоје отворена питања која се односе на

безбедност, перформансе, расположивост сервиса, тешкоће интеграције,

ограничене могућности кастомизације сервиса, прилагођавање захтевима

законских регулатива, недовољно cloud провајдера итд.

Многа министарства, владине агенције и државне управе прелазе на

пословање у cloud окружењу. Тренутне активности на пољу превођења

електронске управе у cloud су:

„G-Cloud“ Велике Британије - план је пружање сервиса од центара за

обраду података до email решења, колаборативних алата и wiki-ја за

запослене. Предвиђено је да се, до краја 2015. године, у 80% владиних

ресора користи „G-cloud“ систем .

„EuroCloud“ Европске Уније – план је пружање cloud сервиса

подсредством приватног цлоуд-а и цлоуд-а заједнице (community cloud)

широм Европе. Тренутно на пројекту учествује четрнаест европских

земаља .

Cloud Computinд Владе Аустралије – циљ стратегије је развој плана

преласка пословања владиних агенција на cloud.

4

Слика 1- са и без cloud-a


2. Шта представља Cloud computing

Постоји велики број појмова који означавају неке новине у свету

информационих технологија. Један од најоспораванијих управо је термин Cloud

Computing. Појединци тврде да тако нешто свету није потребно, а други да ми,

заправо, све време и имамо ту технологију присутну, али да је нисмо називали

тим именом. Иако је Cloud Computing поље у развоју компјутерске науке, идеја

постоји већ неколико година. Термин облак (енг. cloud) у имену ове технологије

потиче од прастарог означавања Интернета међу стручњацима, у раном

периоду Мреже.

Тада се простор и сва његова својства између увезаних рачунара

означавао облаком, а повезани рачунари нису били „свесни” шта се у њему

налази. Одатле назив Cloud Computing, јер апликацјије постоје на „облаку” Web

сервера. Наиме, сваке деценије компјутерска индустрија мења приоритет за

софтвером који је смештен на једном месту и софтвер који се уместо тога

налази на корисничким рачунарима. У раном делу ове деценије истраживачи су

се заложили за сличан централизовани приступ, назван Grid Computing. Али

Cloud Computing пројекти показали су се успешнијим од Grid система.

5

Слика 2 – Cloud ???


IBM је једна од последњих компанија која најављује планове за

корисћење Cloud Computing технологије. IBM директори су открили систем

назван Blue Cloud, који ће омогућити банкама и другим корисницима

дистрибуцију програма кроз велики број машина за извршење бржих,

компликованијих анализа података. Први Blue Cloud продукти су објављени у

пролеће 2008. године.

Још две водеће интернет компаније су објавиле сличне пројекте. Yahoo

тврди да ће Carnegie Mellon Universityi евентуално друге школе користити 4 000

процесорски компјутер постављен у Web компанији за обављање софтверских

истраживања. И Google, управљајући се ефикасношћу једног од светских

највећих супер рачунара коришћен за покретање њиховог

претраживачког погона, кажу да ће направити хиљаде процесора у њиховим

Data центрима доступним школама укључујући униврезитете у Вашингтону,

Standford универзитету и MIT-у да би помогли учење рачунарских програмских

технологија високих перформанси. Многи дугогодишњи истраћивачи

супер рачунара кажу да су ово примери тензија око Cloud Computing-а.

Употпунујући ову тензију, следи, повећање врло брзих интернет

конекција, јефтинији моћнији чипови, јефтинији и већи хард дискови и

развијање Data Центара који садрже стотине и хиљаде компјутера за брже

пружање бољих програма великом бројукорисника. Карактеристике Cloud

Computing-а огледају се у следећем:

Нижи трошкови за куповину компоненти рачунара. Када користи web

базиране апликације, рачунар може бити и јефтинија и слабија верзија

појединих модела, на начин да има мањи хард диск, мање меморије,

квалитетнији процесор, и слично. У ствари, рачунару у овом сценарију не

треба CD/DVD погон. Није потребно имати снажан рачунар да би се

користиле могућности Cloud Computing-а.

Повећана делотворност. Са мање захтевним програмима инсталираним

на рачунар долази домање потребе за додатном меморијом и добијају се

боље перформансе PC-а.

Смањени трошкови софтвера. Уместо да се купују скупи софтверски

програми, може се добити већина онога што је потребно бесплатно. (као

што је Google Docs suite.)

Тренутно ажурирања софтвера. Друга предност везана уз софтвер и

предност Cloud Computing-а је да се више не мора бринути о надоградњи

6


софтвера, а то може донети уштеду додатних трошкова. Ажурирање web

базираних апликација, одвија се аутоматски и доступне су следећи пут

када се пријавите на Cloud Computing. Укратко, када се приступи web-

baсed апликацији, добија се најновијa верзија без наплате или

преузмања надоградњи, што умањује трошкове bandwitх-а.

Побољшана компатибилност формата документа. У Cloud Computing

систему постоји значајан напредак у раду. Локални рачунари не морају

више да извршавају тешке послове приликом извршавања апликација.

Мрежа рачунара које креира облак обавља те послове уместо локалних

рачунара. Хардверски и софтверски захтеви на страни корисника се смањују.

Једина ствар коју корисник рачунара мора да има да би могао да ради у Cloud

Computing систему је софтверски интерфејс, који може бити обичан Web

Brouwser, а Cloud Computing мрежа обавља све остало.

Развијањем рачунарског облака настаје скуп више дата центара на

једном месту којима се приступа преко провајдера, а цена коришћења ове

услуге нижа је неколико пута од цене одржавања сопственогдата центра. Cloud

Computing има високо аутоматизовану, отворену, флексибилну, виртуелизовану

и стандардизовану инфраструктуру, која је уз то поуздана и безбедна. Подаци и

услуге добијају се преко "облака" на захтев и на начин који је прилагођен

7

Слика 3 – мреже рачунара у облаку


потребама корисника. Управљање овим системом интегрисано је у само

решење и потпуно је аутоматизовано.

Осим тога, виртуелизација је само почетак јер ће се тек виртуелизацијом

и мреже и складишта података постићи мобилност података и апликација кроз

читаве мреже и data центре, а не само у оквиру једног data центра. Сваком

кориснику Интернета појам рачунарског облака постаје ближи ако кажемо да

сваки приступ web mail-у (webmail) или електронској пошти на Gmail, Yahoo или

Hotmail подразумева употребу услугe које омогућава рачунарски облак.

Cloud computinд технологија је:

Базирана на Web-у. У својој основи има Интернет. Приступ ресурсима и

подацима одвија се коришћењем web browsera, односно web протокола

комуникације. Употребом виртуелизације могуће је склапати низове база

података, web сервиса, оперативних система, али и хардвера попут хард

дискова, мрежа који су распоређени у виртуалне сервере.

3. Cloud computing архитектура

8

Слика 4 – платформа сервиса


Подела са врши у две секције: front end и back end. Међусобно су

конектовани путем мреже, најчешће Интернетом.

Front end је страна корисника компјутера, односно клијента. Back end је

’’Cloud’’ секција система. Front end укључује клијентски рачунар ( или

рачунарску мрежу) и апликацију неопходну за приступ Cloud Computing систему.

Немају сви Cloud Coputing системи исти интерфејс. Сервиси као Web базирани

e-mail програми користе постојеће Web Browsere као што су Интернет Explorer

или Firefox. Други системи имају јединствене апликације које обезбедјују

мрежни приступ клијенту. Већину времена сервери не раде у пуном капацитету,

то значи да постоји не искоришћена процесорска снага. Могуће је преварити

физички сервер да се понаша као да су упитању више сервера, од којих сваки

извршава сопствени оперативни систем. Та техника се назива сервер

виртуализација. Повећавајући резултат индивидуалних сервера, сервер

виртуализација смањује потребу завише физичких рачунара (машина). На Back

End-у налазе се разни рачунари, сервери и системи за складиштење података

који креирају’’Cloud (облак)’’ рачунарских сервиса.

9

Слика 5 – Front end и back end


У теорији, Cloud Computing систем може садржати било који компјутерски

програм који можете да замислите, од обраде података до видео игара. Често,

свака апликација има сопствени наменски сервер. Централни сервер управља

системом, надгледа саобраћај и клијентске захтеве да би обезбедио да све

функционише стабилно. Следи сет правила, названим протоколима и користи

специјалну врсту софтвера названог Middleware. Middleware омогућује мрежним

рачунарима међусобну комуникацију. Ако Cloud Computing компанија има

велики број клијената, вероватно ће бити великих потреба за великим

простором за складиштење подата.

Неке компаније захтевају стотине уређаја за складиштење података.

Cloud Computing системи захтевају два пута већи број уређаја за

складиштење података за чување клијентских информација. То је зато што се

ови уређаји као и рачунари, често кваре. Cloud Computing систем мора правити

копију свих клијентских информација и чува је на другим уређајима. Те копије

омогућују централном серверу приступ резерним машинама за добијање

података које другачије неби били доступни. Креирање копије података у виду

резерне копије се назива редунданција. Cloud Computing је тесно везан за Grid

Computing и Utility Computing.

У Grid Computing систему мрежни рачунари су у могућности да приступају

и користе ресурсе сваког рачунара у мрежи. У Cloud Computing систему то се

једино често дешава и Back End-у.

Utility Computing је пословни модел у коме једна компанија плаћа другој

компанији за приступ рачунарским апликацијама или складиштењу података.

10

Слика 6 – дrid computinд и utility computinд


4. Типови СС-а и модели сервиса

Попстоје 4 типа СС-а: Јавни Приватни Хибрид Community

4.1 Јавни

Ресурси доступни клијентима из целог света, провајдер CC-а наплаћује

ресурсе посопственим ценовницима за одређене типове услуга. Свако може да

закупи ресурсе.

4.2 Приватни

Велике компаније које имају потребу за оваквим видом сервиса за своје

интерне потребе креирају овакав вид CC-a и овај тип није могуће платити тј

изнајмити. Добар пример је војска или говорне институције.

4.3 Хибрид

То је микс претходна два, делом јавни делом приватни СС. Најчешћи

случај су приватне компаније које имају вишак ресурса који продају како би тако

рецимо исплатиле своје оперативне трошкове.

4.4 Community

Неколико различитих организација користи исте CC ресурсе. CC може

испоручити 3 модела сервиса: PaaS (Platform as a service) – корисник користи

хостинг окружење за њихове апликације. Сам корисник контролише апликације

које се покрећу у том окружењу, где сам корисник има одређена права над

оперативним системом, али нема потпуна права над оперативним системом,

мрежом или hardware-ом који та апликација користи. SaaS (Software as a

service) – корисник користи неку апликацију, али нема контролу над самим

11


оперативним системом на коме се врти та апликација, нити има контролу над

hardware-ом или мрежом над којим се та апликација ослања. IaaS (Infrastructure

as a service) – Корисник користи све ресурсе на систему али нема утицај над

cloud инфраструктурним ресурсима над којим лежи виртуелизовани hardware.

Тачније корисник има могућност директног управљања оперативним системом,

процесорском снагом, количином меморије и простором на дисковима.

4.5 Најчешћи случајеви коришћења СС окружења

Hardware on Cloud – Виртуелни сервер који ради у Cloud окружењу. Сам

корисник покреће сервер, примењује и контролише апликације на истом.

По потреби дуплицира целу машину и покреће још N инстанци (колико

год да му је потребно). Ово се практично може поредити са сервером

који је у соби поред нас, само није ту него је негде на cloud-у (Интернет-

у). Иста права и привилегије важе, нема разлике сем у локацији.

Disk drive on Cloud - Класични storage уређај, али на Интернет-у.

Подржани су различити протоколи, и у зависности од уговора који

потпишете са Cloud провајдером можете их бирати.

Database on Cloud – База којој се преко специфичног qуery језика може

приступити било одакле.

Application on Cloud – Неки software, апликација која функционише

потпуно идентично као да је инсталирана на сервер у соби поред, само

што се сервер налази негде на Интернет-у. Добар пример за ово су

Facebook апликације.

12

Слика 7 – Cloud computinд


13


5. Cloud computing апликације

Апликација Cloud Computing-а су практично неограничене. Са правим

Middleware програмима, Cloud Computing систем може извршити све програме

као и нормалан рачунар. Потенцијално, све од генеричких програма за обраду

текста до рачунарских програма дизајнираних по специфичним потребама

компаније. Неке од компанија које истражују су највеће компаније компјутерске

индустрије. Microsoft, IBM, Google инвестирају милионе долара у развој. Неки

људи мисле да Apple може истражити могућности производњом интерфејсног

хардвера за Cloud Computing системе. Уколико би се неко ослонио на друге

рачунарске системе за извршење програма и чување података, дошло би до

следећих појава:

Клијенти би могли да приступе њиховим апликацијама и подацима са

било ког места у било комтренутку. Они могу да приступе Cloud

Computing систему користећи било који рачунар повезан на Интеренет.

Подаци не би били везани за хард диск рачунара корисника као ни за

интерну мрежукомпаније.

То може смањити цену хардвера. Cloud Computing системи могу смањити

потребу занапредним хардвером на клијентској страни. Терминал

14

Слика 8 – доступност cloud computinд-a


укључује монитор, улазне уређаје као што су тастатура и миш и сасвим

онолико ( и рачунар довољан за извршење ) процесорске моћи колико је

потребно за извршење Middleware-а, потребног за конектовање на Cloud

Computing Систем. Неће вам требати велики хард диск јер ће сви ваши

подаци бити сачувани да удаљеном рачунару.

Корпорације које се ослањају на рачунаре морају да буду сигурне да

поседују адекватан софтвер за постизање својих циљева. Cloud

Computing системи дају тим компанијама широк приступ рачунарским

апликацијама. Те компаније не требају да купују сет софтвера или

софтверских лиценци за сваког радника. Уместо тога, компаније плаћају

хонорарне трошкове Cloud Computing компанијама.

15

Слика 9 – смањење трошкова


Сервери и уређаји за чување података заузимају простор. Неке компаније

изнајмљују физички простор за чување сервера, због тога што немају

довољно простора код себе. Cloud Computing даје тим компанијама

опцију чувања података на туђем хардверу, укланајућу потребу за

физичким простором код тих компанија.

Компаније могу уштедети новац на ИТ подршци. Хардвер у Cloud

Computing систему, у теорији, има мање проблема од мреже хетерогених

рачунара и оперативних система.

Уколико Back End Cloud Computing система представља Grid Computing

систем, клијенти могу користити предност целе мреже рачунара. Често,

научници и истраживачи раде са толико комплексним калкулацијама да

би индивидуалним рачунарима биле потребне године да комплетирају

калкулације. На Grid Computing систему, клијент може послати

калкулацију на обраду Cloud Computing-у. Cloud систем ће искористити

моћ свих доступних рачунара чиме ће значајно убрзати калкулацију.

16

Слика 10 – серверска просторија


6. Предност и изазови Cloud comupitng-a

Услуге се плаћају на „pay-as-you-go“ основи . Фиксни месечни трошкови

су ниски јер cloud computting мреже користе предност коју доносе велике бројке

– милиони корисника, и ниски трошкови функционисања као код „замрачених“

информатичких центара којима се управља из друге просторије (lights out

datacentres)

Није потребна почетна инвестиција у ИТ, што је посебно привлачно малим и

средњим предузећима и тек основаним фирмама. Нема потребе да се

инсталирају и одржавају сервери, управља надградњом или да се брине о

томе да ли је софтвер компатибилан са хардвером. Нема потребе

зауправљањем лиценцама апликација. Лако се може прилагодити потребама

више корисника или додатних услуга – или се смањити активности кад

потражња за услугама сезонски опадне.

Могућност приступа документима и карактеристикама са било које

машине уместо везаности за одређени уређај. Може се проширити, а не мора

да се набавља, што је корисно неким компанијама транспарентност записа и

тачност у вођењу рачуноводства како то траже многе регулаторне агенције?

До данас, ниједна компанија која нуди услуге cloud computing-a није спремна

(или финансијски способна) да пружи ону врсту гаранција и осигурања које би

тражиле велике компаније ради преузимања ризика коришћења ових услуга.

Intel је одувек имао централну улогу у еволуцији рачунарства – од стварања

личног компјутера доширења интернета и развоја мобилног рачунарства. Интел

није представљао само произвођача напредних микропроцесора и силиконских

производа, већ је и удружио снаге са другим технолошким компанијама и

индустријским конзорцијумима како би се развили стандарди и модели

коришћења од којих ће користи имати и потрошачи и компаније.

Intel је усредсређен на две примарне области у оквиру cloud computing-a:

прво, да створи најбоље производе које одликује енергетска ефикасност и

виртуализационе способности од кључног значаја за све такве системе и, друго,

да оптимизује платформе, софтвер и базе података за cloud computing великих

17


размера са циљем да се максимално увећа ефикасност и смање укупни

трошкови пословања (total cost of ownership, TCO). Неки од највећих провајдера

cloud computing решења у свету усвојили су оптимизоване Intel-ове технологије

као основу за своју инфраструктуру и у сарадњи са Intel-ом раде на даљој

оптимизацији која може смањити укупне трошкове рада и унапредити

реализацију услуга.

7. Cloud computing данас

Највећи део архитектуре cloud computing који се данас користе обухвата

јавне cloud computing мреже намењене пружању услуга путем интернета, као

што су Google Search, Microsoft Hotmail или Salesforce.com.

Велики провајдери услуга, заједно са типичним пионирима у прихватању нових

технологија као што су финансијске услуге, суперкомпјутери и фармацеутске

компаније, такође примењују архитектуру cloud computing приликом

имплементације приватних cloud мрежа заштићених firewall-ом.

Овај начин коришћења још увек је у почетној фази и очекује се да ће остварити

даљи раст на бази корпоративних технологија виртуализације које се већ сада

уводе. Јавне услуге cloud computing-a углавном су усмерене ка потрошачким

услугама као што су претраживање на интернету, лични email сервиси,

друштвено повезивање (social networking) и друге примене Интернета 2.0 (Wеб

2.0). Мале и почетничке компаније такође привлачи концепт услуга

пружених путем cloud computing-a, с обзиром на то да он омогућава смањење

иницијалних инвестиција у информатичке технологије.

Очекује се да ће неке од већих компанија увести услуге cloud computing-a у

области апликација за које се сматра да немају критичну важност за пословање

– као што је интернет софтвер за управљање распоредом путовања запослених

или за подршку у сфери менаџмента људских ресурса.

Међутим, за многе компаније, информатичка инфраструктура блиско је

повезана са централном облашћу њиховог пословања и екстернализација

рачунарских капацитета представљала би велики пословни ризик.

Безбедност, поузданост, перформансе и усаглашеност са стандардима

представљају наважнија питања за шефове информатичких одељења

приликом процењивања нових технологија. На пример, биотехнолошка

18


компанија можда неће желети да врши моделирање нових лекова изван

сопствених зидова, већ ће за напредну симулацију нових једињења

искористити сопствене сервере.

Како би искористила сву флексибилност и ефикасност архитектуре cloud

computing-a, та компанија може развити интерну, приватну cloud computing

мрежу над којом ће имати већу контролу и остварити већу безбедност

рачунарских ресурса.

8. Студија случаја Cloud computing платформе

8.1 - Nebula

Nebula је имплементација IaaS која обезбеђује скалабилне могућности обраде и

складиштења великог броја сложених података и web апликација. Nebula IaaS је

open source cloud computinд платформа, развијена за потребе научника и

истраживача у NASA, да олакша дељење података са спољним корисницима.

Nebula је остварила значајне уштеде у трошковима, због бољег искоришћења

ресурса, смањене потрошње енергије и редукованог броја радне снаге.

19

Слика 11 – Nebula контејнер


Код традиционалног ИТ окружења, за набавку, имплементацију,

конфигурисање и одржавање нове ИТ инфраструктуре, било је потребно и до

неколико месеци и хиљаде радних сати различитих тимова. Највећи проблем је

била безбедност, јер се захтевало врло сложено колаборативно окружење како

би се успешно спровела политика заштите и приватности података.

Nebula је уштедела хиљаде сати рада, омогућавајући научницима да се

фокусирају на критичне активности уместо на захтеве ИТ инфраструктуре.

Архитектура Nebule је пројектована тако да омогући I интероперабилност са

комерцијалним cloud провајдерима, као што је на пример Amazon Web Services.

Кључне компоненте Nebula архитектуре су: cloud чвор (node), мрежни

чвор (network node), чвор обраде (compute node), чвор обима (volume node),

чвор објекта (object node) и мониторинг / мерење / логовање / скенирање.

Nebula сервисима се приступа преко алата командне линије, као што су Amazon

EC2 и Ubuntu Eucalyptus, подсредством командног пулта (dashboard) web

корисничког интерфејса I.

Максимална величина датотека са којима Nebula може да управља је до

осам терабајта или 100 терабајта индивидуалних система датотека. За разлику

од Amazon EC2 чија је максимална величина датотека до једног терабајта,

Nebula, чији је надимак „Super Cloud“, тренутно опслужује 3.000 екстерних wеб

сајтова на различитим платформама. На слици се може видети један од wеб

сајтова USAspending.gov 2.0 којег хостује Nebula. Batch обрада савезног буџета

се обавља током ноћи и омогућава обраду ad-hoc упита у реалном времену.

20

Слика 12 – серверска просторија (Nebula)


Небула је тренутно кључни алат који ће омогућити лак проток информација

између NASA и јавности, што је део плана отворене владе (Open Government

Plan).

8.2 Пословни корисници (мала предузећа)

Развој ИТ подршке без иницијалних инвестиција, безбедна, економична

инфраструктура са гарантованим преформансама. Високо професионална

подршка 24x7, са могућношћу обезбеђења опоравка у случају

катастрофе, какву корисник не може да обезбеди сопственим

средствима.

8.3 Јавна предузећа и државне установе

Предузећа из овог сегмента, поред приватних података и апликација, имају и

развијене јавне услуге (окренуте Интернет корисницима) које се безбедно и

економично могу пружати на Cloud Computing инфраструктури. Могуће је

креирати затворену или полузатворену инфраструктуру која је потпуно

изолована и заштићена од окружења.

21

Слика 13 – USA Spendiinд.дov


8.4 Хибридна решења за СС

Корисници који располажу сопственом ИТ инфраструктуром могу изнајмити

додатне ресурсе из облака за потребе развоја, тестирања и обуке, у случају

недостатка интерног капацитета, за потребе опоравка од катастрофе, удаљеног

чувања резервних копија података, испоруку услуга спољним корисницима (које

се обично смештају у тзв. DMZ). Свим овим сервисима у облаку се приступа на

исти начин (истим алатаима) као и у сопственој инфраструктури. Сервиси се на

захтев корисника могу аутоматски мигрирати из сопствене инфраструктуре у

облак и обрнуто. Мрежна инфраструктура корисника и испоручиоца услуга у

облаку се понашају као јединствена приватна мрежа.

8.5 Cominд / Telekom Cloud Computinд услуга

Cloud Computing је заједничка услуга Coming-а и Телекома Србија. Coming је

задужен за одржавање СС инфраструктуре – cloud хардвер и софтверска

платформа. Телеком је задужен за корисничку прступну инфраструктуру и

интернет конективност СС блока. Основне идеје Coming / Telekom CC концепта:

- пружити фирми ИТ сервисе који су јој потребни, могућност да сама

развија своје сервисе без потребе да брине о инфраструктури која

их покреће, па чак и администрацији самих сервиса уколико то

жели,

- учинити то кроз флексибилну услугу која се наплаћује на месечном

нивоу,

- пружити услугу „сашивену“ по мери сваког крајњег крисника

Coming / Telekom CC услугу покреће Vmware. To je водећа виртуелизациона

cloud платформа у свету са 80% тржишног удела. Кроз Coming /Telekom услугу

фирме могу изнајмљивти:

- само инфраструктуру (виртуелне машине одређене конфигурације)

- платформу за развој сервиса (уз куповину или изнајмљивање

потребних лиценци на месечном нивоу)

- крајње сервисе (mail, file сервси, послвне апликације...)

22


- backup у cloud-у

- disaster recovery у coud-у

СС услуга се може кристити за:

- Смештање дела кориснчких сервиса: изнајмљивање ресурса које

корисник може д обезбеди у сопственој инфраструктури (нпр

ресурси потребни у одређном делу године...), смештање

специфичних сервиса (нпр сервиса доступних преко интернета –

mail, web, ftp..)

- Изнајмљивање комплетне серверске инфраструктуре потребне

кориснику: уз могућност и outsource-вања њене администације

Coming-у,

- Коришћење cloud-a као backup дестинације за опоравак у сучају

катастрофе.

Повезивање корисникове локације са СС инфрструктуром са остврује преко

безбедне конекције – виртуелне приватне мреже (VPN). Постоје две опције:

1. Telekom L3VPN услуга

2. VPN конекција преко интернета ( site-to-site VPN – за повезивање

центалне локације/локација корисника, VPN клијент – за повезивање

поједиачних рачунара ван централне локације нпр запослени који раде

код куће, моблни корисници, продавнице, истурене локације фирме...)

23Слика 14- СС повезивање


24


9. Закључак

Феномен cloud computing-a је присутан, али мора бити посматран у

правом контексту. Највећи део потрошње у области информатичких технологија

и даље ће се односити на традиционалне сервере и софтвер: IDC процењује да

ће до 2012. девет процената ове потрошње бити утрошено за реализацију

услуга cloud computing-a.

Архитектура cloud computing-a пружа атрактивне могућности за повећану

ефикасност, флексибилност и скраћено време пласирања производа на

тржишту. Без обзира на то да ли компаније граде обимну инфраструктуру за

cloud computing или приватне cloud computing мреже намењене интерној

корпоративној употреби – постоје одређени заједнички захтеви за великом

енергетском ефикасношћу, виртуализационим способностима и

перформансама. У овом тренутку, Интелови производи и технологије заузимају

јединствену позицију за испуњавање данашњих и будућих захтева

инфраструктуре cloud computing a у процесу даљег развоја овог иновативног

модела рачунарства.

Е-управа се налази пред изазовима нових трендова у информационим

технологијама. Све већи број cloud провајдера и широке лепезе њихових

услуга, затим могућности уштеде у трошковима. И боље искоришћености

ресурса, главни су покретачи преласка пословања е-управе у cloud окружење.

Е-управе разних држава налазе се у различитим фазама развоја, што

умногоме зависи од буџета државе, али и од спремности грађана, запослених у

државним организацијама, предузећа и других корисника. Може се рећи да је

концепт cloud computinд-а настао и као одраз светске економске кризе и

проналажења начина за бољим искоришћењем ресурса, јефтинијим

пословањем и бољом еколошком заштитом. Поштујући ова три принципа,

водећи провајдери cloud сервиса, фокусирали су пажњу на проналажење нових

начина пружања услуга.

У новом окружењу јављају се и нове рањивости и дилеме. Најчешће

питање које се поставља, када је у питању прелазак на cloud, је безбедност. С

обзиром да се исти ресурси деле на више корисника на које се примењују

различите законске регулативе и које су различито рањиве и изложене

нападима, кључно питање је како осигурати да се политике безбедности

25


адекватно користе и одржавају на cloud-у. Међутим, добре праксе примене е-

управе у cloud окружењу, говоре да озбиљније дилеме нема, а бројке о

њиховим уштедама, охрабрују да и друге владе пређу на ово економичније

пословање.

26

Слика 15 - Jedan klik za Cloud!!!!


10. Литература

1. www.Wikipedia.org2. www. Coming.rs3.

27

cloud computing

Documents