cjevovodni transport

8/19/2019 Cjevovodni Transport

1/14

TEMA: Cjevovodni transport

SEMINARSKI RAD

Osnovi transportnih sistema

Profesor: Prof. dr. sc. Ibrahim Jsfrani! Stdent: Sma"a SedadAsistent: Dip#. In$. Kema# Ja$an%ac &ro% inde'a: S()*+,-(I

RA/NIK0 Jni -1,)

Sadržaj


2/14

1. Uvod.....................................................................................................................22. Historijski razvoj cjevovodnog saobraćaja u svijetu................................................3

2.1 Vodovodi............................................................................................................4

2.2 Naftovodi...........................................................................................................6

2.3 Gasovodovi........................................................................................................

3. !sobine cjevovodnog trans"orta............................................................................#

4. $ri%jena cjevovodnog trans"orta.........................................................................1&

'. (azvoj cjevovodnog trans"orta u svijetu u budućnosti.........................................12

6. )ak*ju+ak.............................................................................................................. 13*. 2IERA3RA...........................................................................................................14

1.Uvod

4%evovod %e sistem hi%erarhi%s"i pove5anih ci%evi nami%en%en transport i distribci%i

materi%e te6nom i#i $asovitom stan% do ob%e"ata na teritori%i %edne ob#asti 7op8tine0

2


3/14

$rada0 re$iona0 dr9ave0 "ontinenta0 pre"oo"enas"i itd.. 3 5avisnosti od materi%e "o%a se

transport%e mo9e biti vodovod 7voda 5a pi!e0 top#ovod 7top#a voda 5a $ri%an%e0 parovod7para 5a 5a$ri%avan%e i $asovod 7$as 5a $ri%an%e i indstri%. 4%evovodni transport %e

na%m#a;a saobra!a%na $rana. &e5 ob5ira na t 6in%enic %edan %e od na%raciona#ni%ih ob#i"a

transporta odre;enih vrsta tereta0 sa re#ativno ni9im tro8"ovima transporta ne$o "od

dr$ih vidova "opneno$ saobra!a%a. Ia"o s po6eci prim%ene c%evovodno$ transporta

dosta rani0 transport ci%evima po6eo se na$#o ra5vi%ati te" vri%eme pos#i%e II sv%ets"o$

rata 5bo$ na$#o$ 8iren%a potreba potro8n%e nafte0 naftnih proi5voda i $asa.

Pos#%edn%ih dvadeseta" $odina Evropi se do$a;a vr#o br5a i5$radn%a c%evovodnih

sistema "o%ima se prvom red transport% 5emni $as0 a 5atim dr$e vrste indstri%s"ih

$asova0 te te6nih medi%a naro6ito nafte i naftnih derivata. Danas %e 6itava Evropa i8arana

c%evovodnim sistemima0 a p#anirana %e i#i se na#a5i to" i5$radn%a mno$obro%nih novih.

35memo #i ob5ir da s obe5b%e;en%e i potro8n%a ener$i%e dire"tno proporciona#ni

stepen ra5vo%a sva"e 5em#%e0 a na%6e8!i medi% "o%i se transport%e c%evovodima s

pravo ener$enti0 %asno %e da %e da#%i ra5vo% ne"e 5em#%e s#ov#%en ra5vo%em i transportnih

sistema.

3 ovom seminars"om rad !emo $ovoriti o istori%s"om ra5vo% c%evovodno$

transporta i n%e$ovo% pod%e#i te o osobinama i ra5vo% bd!nosti.

2. Historijski razvoj cjevovodnog saobraćaja u svijetu

3


4/14

Osnovni tehni6"i prob#emi prenosa te6nosti i $asova be5 amba#a9e bi#i s ri%e8eni ve!

odavno. Po5nati s Rims"i sistemi 5a pri%enos vode na ve!e da#%enosti a"vad"ti7vodovodi. Sistemi 5a navodn%avan%e po#%a posto%a#i s mno$im anti6"im dr9avama

7Indi%i0 Per5i%i0 Kini i dr. pa i pri%e n%ih %o8 pri%e pet hi#%ada $odina (


5/14

tne#i i mostovi 5a provo;en%e vode. Po5nat %e vodovodni tne# da#%ine , "m 5a

snadbi%evan%e $rada Samosa ( CC1.

Prva 5apisana tma6en%a ne"ih po%ava mehani"e f#ida pot%e6 od $r6"ih fi#o5ofa staro$

vi%e"a. nan%e o mehanici f#ida Rim#%ani s pre5e#i od r"a0 a#i nis doprini%e#i da#%em

ra5vo% te 5nanosti. Rim#%ani s dod8e i5$radi#i ve#i"e vodovodne sstave i "ana#i5aci%

$radovima0 te pobo#%8a#i ob#i" brods"o$ trpa0 a#i to s sve bi#e samo prim%ene $r6"ih

spo5na%a i teori%a. Po5nat %e a"vad"t pre"o ri%e"a ard >rancs"o% visine )0** m.

Jedini va9ni%i pisani radovi s podr6%a mehani"e f#ida i5 rims"o$ vremena pot%e6 od

Mar"a /itrvi%a Po#iona0 "o%i %e "ompi#irao tada8n%a $r6"a 5nan%a o hidra#ici0 i Se"sta

J#i%a >rontinia "o%i %e opisao metode raspod%e#e vode.

3 sredn%em vi%e" nasta%e 5asto% i5$radn%i vodosnadbi%evan%a. Po6eci i5$radn%e

vodovoda evrops"im $radovima 5abi#%e9eni s "ra%em FII i po6et"om FIII vi%e"a. 3

na8im "ra%evima 5na6a%na %e i5$radn%a vodovoda Dbrovni". /odovod od i5vora

Gmet do $rada da#%ine o"o ,1 "m i5$ra;en %e ,)BH $odine.

Danas se "omna#no snadbi%evan%e vodom r%e8ava is"#%6ivo na princip vodovoda0 %er

%e na ta% na6in osi$rana 5drava i pit"a voda dovo#%no% "o#i6ini. Sva"i vodovod sasto%i

se od ne"o#i"o bitnih e#emenata: 5ahvata i#i "apta9e pod5emne i#i nad5emne vode0

re5ervoara 5a s"#adi8ten%e vode0 ra5d%e#ne vodovodne mre9e s pripadnim ob%e"tima i

"!nih insta#aci%a.

'


6/14

S#i"a ,. /odovodi

2.2 Naftovodi

Nafta %e bi#a po5nata i i5v%esno% m%eri "ori8tena od nastan"a 6ov%e6anstva a do"menti

o tome spada% me; na%stari%e "o%i s do danas sa6vani. Nafta ima mno$e prim%ene0

ne"i %e "oriste 5a 5a$ri%avan%e "!a i osv%et#%en%e0 5atim "ao ma5ivo 5a to6"ove "o#a0

medicini0 a ne"i "ao ener$ets"i i5vor 5a po$on indstri%s"i postro%en%a0 saobra!a%nih

sredstava i e#e"trana. 3 dana8n%e vri%eme0 pored ovih nam%ena0 nafta %e 5na6a%na sirovina

hemi%s"o% indstri%i. 3poredo se sa sve 8irom prim%enom nafte0 ra5vi%a se i n%ena

proi5vodn%a i prerada 8to %e s#ovi#o potreb 5a ra5vo% c%evovodno$ transporta. Pred IIsv%ets"i rat0 proi5vodn%a nafte svi%et dosti$#a %e -) mi#iona tona. Na%ve!i proi5vo;a6i

s: SSSR0 5atim SAD0 Sdi%s"a Arabi%a0 Iran 0 Ira" itd.

Prvi naftovod %e i5$ra;en ,HC. $odine Americi. &io %e d$ H0C "m i pove5ivao %e

naftno po#%e Pitho# sa 9e#%e5ni6"om stanicom Oi# Kri" 7Oi# 4ree". Dr$i naftovod

d$ ,- "m i5$ra;en %e ,*. $odine ob#asti &a"a Rsi%i. Prvi naftovodi bi#i s

"rat"i0 pove5iva#i s na#a5i8ta nafte sa na%b#i9om stanicom 9e#%e5ni6"o$ i#i vodeno$saobra!a%a i 5asniva#i s se na prirodnom pad. Po6ev od ,1. $odine d9 naftovoda se

postav#%a% pmpne stanice0 6ime %e pri%evo5 ci%evima 6in%en ne5avisnim od prirodno$

pada i osposob#%en 5a neo$rani6eno d$e re#aci%e. Ovime %e omo$!eno da se rafineri%e

6


7/14

5a prerad sirove nafte sve vi8e da#%ava% od naftonosnih po#%a i prib#i9ava%

potro8a6ima naftnih derivata.

Ameri"a %e ve! ,@-. $odine ima#e o"o C111 "i#ometara naftovoda0 ,@,1 $odine H)0111

"m0 ,@)1. $od. ,0111 "m0 a ,@) $od. ve! o"o -C10111 "i#ometara. Rsi%a %e ,@,B $od.

ima#a ,0,11 "m0 a ,@,H $od. -10C11 "m naftovoda 5a sirov naft. I5$radn%a 5na6a%ni%ih

naftovoda osta#im 5em#%ama "asni 5a Ameri"om i Rsi%om.

S#i"a -. Naftovod

2.3 Gasovodovi

Prirodni 75emni $as "oristi se prete9no "ao ener$ets"i i5vor i to 5na6a%nim "o#i6inama

te" od "ad s stvorene mo$!nosti pri%enosa ci%evima0 ia"o %e "ao i nafta bio po5nat

odavno. Na#a5i8te $asa0 "ao i na#a5i8ta nafte s na na%nepristpa6ni%im m%estima 5em#%ine

"$#e: SSSR to s "av"avs"a0 sibirs"a i trans"aspi%s"a po#%a0 8to %e mo$!e vi8e


8/14

da#%ena od Mos"ve i 2en%in $rada SAD to s po#%a e"sas i 2i5i%ani0 na

ma"sima#no% da#%enosti od N%%or"a0 i"a$a i San >rancis"a.rancs"e i odvo%a" pre"o Astri%e ( dva c%evovoda d9ine ,*1 "i#ometara0 Astri%a (

$asovod A 7od S#ova6"e pre"o Astri%e do Ita#i%e pre6ni"a @C1 mi#imetara i A

"o%i 6ini dio ve5e i5me; Rsi%e i >rancs"e 7 d9ini -C1 "i#ometara .

S#i"a B. asovod

,


9/14

3. sobine cjevovodnog trans!orta

Ob#i" c%evovoda i vrsta potreb#%eno$ materi%a#a 5a c%evovod odre;%e se prema prirodi

medi%a0 a 5avisi od temperatre i pritis"a. 4i%evi "o%im se vr8i sprovo;en%e mo$ biti od

meta#a0 6e#i"a0 mesin$a0 ba"ra0 o#ova0 "erami"e0 sta"#a0 drveta i dr$o. Proto" mre9i

c%evovoda vr8i se samo cir"#aci%om i#i pomo! re;a%a "ao 8to s pmpe0 "ompresori i#i

dva#%"e. Kretan%e te6nih i $asovitih materi%a#a "ro5 ci%evi i5a5iva ma#e otpore i5me;

ci%evi i materi%a "o%e se "re!. /e!i pritisa" ci%evi dovodi do %o8 man%ih otpora0 a#i se

pove!ava "apacitet proto"a. a sav#adavan%e ta"vih otpora potrebna %e ma#a "o#i6inaener$i%e. o "retan%e "ro5 ci%evi 6ini po$odni%im0 a tro8"ovi transportovan%a sman%i od

potrebe dr$ih transportnih sredstava. bo$ to$a ci%evovodni saobra!a% ima na%man%e

tro8"ove transportovan%a odnos na osta#e saobra!a%ne $rane0 a#i s tro8"ovi i5$radn%e

c%evovoda dosta ve#i"i %er rast sa d9inom ci%evovoda 8to opravdava n%ihov potreb

samo pri transport ve#i"ih "o#i6ina. Da bi se mi%en%ao smi%er c%evovoda "oriste se

speci%a#ni ci%evni "ana#i0 ci%evni #"ovi i#i "o#%ena0 a 5a $ranan%e potreb#%ava% se "rstasti

"omadi.

Pored osnovnih nam%ena 5a prevo5 te6nih $oriva ci%evi se "oriste i 5a prevo5 dr$ih

proi5voda npr. 5a prevo5 m#i%e"a Astri%i0 N%ema6"o% i Gva%cars"o%. 4%evovodima se

danas ta"o;e prevo5e ra5ni dr$i t5v. rasti tereti "ao 8to s rde $#%a0 9itarice0 pi%esa" i

dr$o. Svi ovi proi5vodi "re! se "ro5 ci%evi m#a5 va5dha i#i vode. Prednost ci%evno$

transporta nad osta#im vidovima transporta odre;%e se sva"om "on"retnom s#6a%

tehni6"o ( e"onoms"om ana#i5om0 ci%enom "o8tan%a transporta0 investici%ama ira5matran%em specifi6nih osobina ci%evno$ transporta. Ne"e osobine ci%evno$ transporta

da% m prednost i "ad dr$i vidovi transporta ima% ni9 ci%en prevo5a. rasa

ci%evovoda mo9e se #a"o pri#a$oditi "onfi$raci%i terena0 #o"aci%i 5$rade i postro%en%a.

#


10/14

Po#a$an%e c%evovoda i n%ihovo ops#9ivan%e %e vr#o %ednostavno. Postro%en%a ci%evno$

transporta 5a5ima% veoma ma#o prostora.

/a9na osobina ci%evno$ transporta %e nepre"idnost rada i %ednostavna prom%ena

"apaciteta. ahva#%%!i ci%evnom prenos mo$!e %e %ednostavno or$ani5ovati transport

sa %edno$ na vi8e mi%esta i sa"p#%ati materi%a# sa vi8e mi%esta na %edno sabirno mi%esto.

ransport ci%evima mo9e se ostvariti sa veoma ra5#i6itim "apacitetom i d9inama

transporta0 na veoma ve#i"im rasto%an%ima0 mo$ se i5b%e!i pretovari i "ori8ten%e ra5nih

vrsta transporta0 8to sni9ava ci%en transporta a dovodi i do sman%en%a rasipan%a

materi%a#a. Prednosti ci%evno$ transporta s pove!ane pos#%edn%e vri%eme %er

onomo$!%e bo#% 5a8tit o"o#ine od 5a$a;en%a transportnim materi%a#om. Nedostaci

c%evno$ transporta s pri%e sve$a nee"onomi6nost "o#i"o postro%en%e ne radi sa

prora6ns"im "apacitetom.

". #ri$jena cjevovodnog trans!orta

3 tehni6"o% pra"si i obi6nom 9ivot posta#o %e obi6a%eno i op8te prihva!eno0 da se

te6ne i p#inovite 7$asovite materi%e prebac% sa %edno$ m%esta na dr$o c%evovodima0

ia"o %e ta% 5adata" mo$!e obaviti i na dr$i na6in ( cisternama0 re5ervoarima i#i dr$im

sdovima0 "ao i ra5#i6itim prevo5nim sredstvima. Man%e %e po5nato i prihva!eno da se i

6vrsti materi%a#i0 a"o s rastresiti to %est a"o s 5rnasti0 pra8inasti0 "omadni0 mo$

transportovati c%evovodima. P#in i#i te6nost se tom s#6a% "oriste "ao transportno

sredstvo.

Po%am ci%evni transport obhvata transportovan%e 6istih f#ida i m%e8avine 6vrsto$

materi%a#a i f#ida "ro5 c%evovode. 3 ne"im ob#astima privrede i obi6no$ 9ivota transport

ci%evima %e s vremenom postao to#i"o obi6a%en da $a s"oro ne prim%e!%emo. /odovod

$radovima0 ra5vod tehni6"e i pit"e vode indstri%s"im pred5e!ima0 ra5vod p#ina

1&


11/14

$radovima 5a potrebe doma!instava0 i#i p#inova i 5ra"a indstri%i0 %e isto ta"o

ci%evovodni transport0 "ao 8to %e transport nafte $i$ants"im naftovodima na is"omIsto" i#i $i$ants"i p#inovod od Sibira do apadne Erope.

4i%evni transport prim%en%%e se ni5 ra5#i6itih $rana privrede. ransport f#ida i

m%e8avine 6vrsto$ materi%a#a i f#ida "oristi se $ra;evinarstv0 rdarstv0 meta#r$i%i0

indstri%i nafte i f#ida0 prehrambeno% i hemi%s"o% indstri%i0 po#%oprivredi i dr. Na%6e8!e

se transport% s#%ede!i f#idi 7te6nosti i $asovi: voda0 5ra"0 tehni6"i p#inovi0 vodena

para0 prirodni p#in0 nafta i n%eni derivati. Nafta i n%eni derivati transport% se

c%evovodima na ve#i"a rasto%an%a ( od na#a5i8ta do rafineri%e i#i #L"a 5a tovar0 od

rafineri%e do ve#i"ih potro8a6a0 ci#% "ori8ten%a "ao $oriva i#i sirovine 5a prerad. op#a

voda i#i vodena para prenose se top#ovodima na ve#i"a rasto%an%a radi da#%ins"o$ $ri%ana%a

$radovima i indstri%i a ra5ni f#idi str%e c%evovodima postro%en%ima hemi%s"e0

prehrambene i farmacets"e indstri%e-.

S#i"a ). P#inovod 7 $asovod

2 -da%ović ./ UV!0 U -!(--/ aobraćajni faku*tet univerziteta u eogradu/eograd/ 1###. godina/ str. 1,6

11


12/14

%. &azvoj cjevovodnog trans!orta u svijetu u budućnosti

ahva#%%!i ra5nim prednostima po$#ed transporta po%edinih roba treba o6e"ivati da

!e narednom period porasti obim prevo5a ovim vidom transporta. Istra9ivan%a s

po"a5a#a da !e s#%ede!ih ,C $odina sv%ets"e potrebe 5a ener$i%om 7nafta0 p#in porasti 5a

dva pta0 a 5a -C $odina tri pta. o"om $odina mehani5irani s radovi na po#a$an%

c%evovoda0 re"ordno pove!ane d9ine i pre6nici0 8to %e dove#o do 5na6a%no$ sni9en%a

ci%ene "o8tan%a transporta nafte i p#ina ci%evima0 pove!an%a "apaciteta c%evovoda B. Danas

s sve vi8e potrebi atomats"i re;a%i 5a transport sme!a "o%i s sa rbanisti6"o$$#edi8ta na%svrsishodni%i. Posve %e ra5m#%ivo da se vodovodni0 ener$ets"i te#e$rafs"i

vodovi0 p#inovodi0 "ana#i5aci%a i top#ins"i vodovi po#a9 5em#%. a hi$i%en i cestovni

saobra!a% bi#o bi po$odni%e "ad bi se odvo5 sme!a r%e8avao na isti na6in "ao i

odstran%ivan%e otpadnih voda.

#edano na d9e vremens"o ra5dob#%e re;a% 5a transport sme!a sisavan%em %e

e"onomi6ni%i. Po5nato %e da "o#i6ina sme!a raste 5a ) ( C $odi8n%e0 a tro8"ovi 5a

obi6a%eni odvo5 sme!a rast poredo. Kori8ten%em re;a%a 5a sisni transport sman%%

se tro8"ovi po stambeno% %edinici 8to %e ve!i bro% %edinica. Prim%er: novo i5$ra;eno%

op8to% bo#nici ambr$ insta#irani s pnemats"i re;a%i 5a odvo5 norma#no$ sme!a0

"#ini6"o$ sme!a i pr#%avo$ rb#%a "ao i centra#ni re;a%i 5a sisavan%e pra8ine. 3 borbi

protiv aero5a$a;en%a raste i i5$radn%a c%evovoda 5a transport $asa0 %er pri#i"om

sa$or%evan%a 5emno$ $asa odnos na dr$e "ori8tene ener$ente atmosferi se emit%e

da#e"o man%a i be5opasni%a "o#i6ina 8tetnih $asova0 8to ve#i"o% m%eri sman%%eaero5a$a;en%e0 posebno ve#i"im rbanim c%e#inama.

3 kri"ta 5!N!V 7(-N$!(7NH 78-9/ :aku*tet za saobraćaj iko%unikacije/arajevo 2&&2;&3. godina

12


13/14

'. (ak)ju*ak

3 prethodnom te"st vid%e#i smo da %e prim%ena c%evovoda 5a transport tereta bi#a

a"te#na ve! od davnina0 mada man%o% m%eri ne$o sada. Jo8 5a vri%eme Rim#%ana

stvarani s sistemi 5a prenos vode na ve!e da#%enosti t5v. a"vad"ti. i sistemi 5a

navodn%avan%e po#%a posto%a#i s ta"o;e mno$im anti6"im dr9avama pa i pri%e n%ih0 pri%e

pet hi#%ada $odina. Me;tim0 masovni%om proi5vodn%om i potro8n%om nafte0 n%eni

derivata i prirodno$ $asa "o%i s na%po$odni%i 5a prevo5 ci%evima0 do#a5i do inten5ivni%e$

ra5vo%a ovo$ transportno$ sredstva. Nafta i n%eni derivati 7ben5in0 #%a0 ma5t

transport% se c%evovodima na ve#i"a rasto%an%a t5v. naftovodima ( od na#a5i8ta do

rafineri%e i#i #"a 5a tovar0 od rafineri%e do ve#i"ih potro8a6a0 ci#% "ori8ten%a "ao

$oriva i#i sirovina 5a prerad. a transport 5emno$ 7prirodno$ $asa "oristi se ta"o;e

transport ci%evima na ve#i"e da#%enosti t5v. $asovodima.

Prvi $asovodi po6e#i s se $raditi te" "ada %e potro8n%a $asa os%etni%e pove!ana i to 6esto

para#e#no sa naftovodima po8to se i5vori $asa na#a5e 5a%edno sa i5vorima nafte. Sana$#im porastom 5na6a%a nafte i p#ina proi5vodn%i ener$i%e i "ao sirovina hemi%s"o%

indstri%i po6in%e na$#i ra5vo% naftovoda i p#inovoda. S ra5vo%em tehno#o$i%e opada na$#o

i ci%ena "o8tan%a prevo5a0 8to %o8 vi8e ti6e na porast prim%ene ove vrste transporta. Na$#i

ra5vo% transporta nafte i p#ina c%evovodima 5abi#%e9en %e SSSR( o"o ,@H1 $odine. Od

te0 pa do ,@HC $odine0 d9ina p#inovoda poras#a %e 5a pet pta0 a naftovoda 5a o"o 6etiri

pta. i na$#i porasti i5$radn%e c%evovoda sman%i#i s ci%en "o8tan%a transporta nafte i

p#ina ci%evima odnos na ci%en transportovan%a ovih proi5voda dr$im transportnimsredstvima.

13


14/14

7. LITERATURA

• "ripta OSNO/I RANSPORNI SISEMAa"#tet 5a saobra!a%i"omni"aci%e0 Sara%evo -11-+1B. odina

• Adamovi! M.0 3/OD 3 SAO&RA?AJ0 Saobra!a%ni fa"#tet niver5iteta &eo$rad0&eo$rad0 ,@@@. $odina

• Gra G-!V!0 N-:7!V!0/ zdava+ko

razvojni centar za gasnu te

cjevovodni transport

Documents