citanje i razumevanje procitanog

5/24/2018 Citanje i Razumevanje Procitanog

1/52

ITANJE

ITANJE I RAZUMEVANJE PROITANOG

itanje i pisanje pojavljuju se kao problem vizuelne i akustike percepcije, prostorne orijentacije,

sposobnosti analize i sinteze primljenih i poslatih signala, memorizacije i asocijacije. Ima autora koji itanje

smatraju vetinom dekodiranja pisanih simbola, ali su ipak u veini oni koji pod itanjem podrazumevaju

pronalaenje znaenja koja se nalaze "iza" simbola, zahvaljujui emu ima fundamentalnu ulogu u podsticanu

kritikog i imaginativnog miljenja kod dece - dakle i njihovog intelektualnog i emocionalnog razvoja. Tako

Helena Saks smatra da "itati znai deifrovati simbole pisanog govora, izgovarati ih i zadrati u pamenju,

poto smo shvatili poruku koju oni prenose. Ne moe se rei da jedna osoba ita ako ona ne razume ono to ita.

Svest o tome da tekst sadri neku poruku i namera da se usvoji neka poruka namera vie ili manje svesna, vie

ili manje iva odreuje stav subjekta prema tekstu i upravlja subjektom u toku itanja.".Goldman (1971) kae

da je itanje psiholingvistiki proces u kome italac na najbolji nain rekonstruie poruku koju je je pisac

enkodovao u pisanom obliku, dok Vasieva (1983) ukazuje da je itanje je sloena aktivnost koja ne zavisi samood prepoznavanja grafikih simbola (slova), vemnogo vie od drugih inilaca, kao to su, pored organskih i

senzomotornih, iskustvo, dobra govorna osnova, visok nivo opte jezike razvijenosti, inteligencija i sredina.

Prema nekim autorima itanje je u poetku vie perceptivni, nego kognitivni, proces. Percepcija znakova ima

izraenu ulogu na poetku uenja itanja, ali kako dete napreduje, oni postaju sve manje potrebni, a sve je vei

oslonac na sadrajnu stranu itanja.

Leksika funkcija se gradi postepeno i integrie se u sklopu funkcija simbolizacije uopte. Bitne su

veze izmeu gnostikih i praksikih predela kojima se ostvaruje jedinstvo izmeu procesa dekodiranja

grafoelemenata i grafikog kodiranja govornih elemenata. itanje je zasnovano na sposobnostima prepoznavanja

grafema, kao i na unutranjem govoru kojim se ostvaruje simbolika konverzija grafema u foneme. Onopodrazmeva povezivanje vizuelne slike rei sa auditivnom. Za odvijanje ovog procesa neophodno je

uspostavljanje veza izmeu sekundarnih gnostikih i praksikih kortikalnih oblasti kao i nesmetano

intersenzorno funkcionisanje na nivou tercijernih kortikalnih struktura.

Proces itanja ukljuuje tri sistema koja se koriste simultano i meusobno su zavisni: grafiki sistem

(itareaguje na sled grafema i povezuje grafike i glasovne simbole u skladu sa sistemom maternjeg jezika),

sintaksiki sistem (trai duboku analizu jezike strukture) i semantiki sistem (ukljuuje znaenje,

konceptualizaciju i iskustvo).

itanje nije prevoenje slova u glasove, veprevoenje jednog redosleda slova u saetu artikulaciju i

dodavanje onih atributa koje pisana re nema kao to su: melodija, ritam, akcenat i intenzitet i najzad

pretvaranje ovih elemenata u osmiljenu izgovornu celinu. itanje je integracioni proces izmeu vizuelne

percepcije slova i izgovorne funkcije uz stalnu kontrolu slunog analizatora. (Vladisavljevi, 1971).

Svojstva dobrog itanja su pravilnost i brzina, svesnost itanja (itanje s razumevanjem) i izraajnost

itanja (lepo ili estetsko itanje). Proces itanja se posmatra kao vetina i sposobnost koja sadri 2 komponente:

tehniku i smisaonu. Tehnika komponenta podrazumeva itanje slova i rei bez njihovih suprasegmenata.

Izraajno estetsko itanje obuhvata obe komponente , a zavisi od jaine glasa, pravilnog naglaavanja rei u

tekstu, pauza, intonacije, ritma i brzine itanja.


2/52

Cilj itanja je razumevanje proitanog i aktiviranje znaenja rei u semantikom sistemu. Razumevanja

je olakano ako italac poznaje gramatiku i sintaksu. Potrebno je i da razlikuje sintaksike odnose u kojima se

rei nalaze, a da se pri tome oslanja na znanje koje poseduje. Prepoznavanje znaenja proitanih rei bie bre

ako je refrekventnija u govoru ili itanju. itane mora da dekodira sve rei u tekstu da bi ga razumeo. itanje

pored semantike i sintaksike kompetencije, zavisi i od itaoeve inicijative i vetine reavanja problema.

Razumevanje proitanog je aktivan pokuaj da se shvati tekst , stavljanjem u odnos sa prethodnim informacijama

koje se uvaju u dugoronoj memoriji. Podrazumeva interakciju novih injenica i ranije steenog znanja.

Razumevanje proitanog je odreeno karakteristikama itaa, karakteristikama teksta i jedinstvenim kontekstom

u kojem se zadatak itanja pojavljuje. Prema Miladinoviu (1994) uenik ita s razumevanjem ako mu je jasno

znaenje rei, termina i slikovitih izraza, ako razume smisao teksta (glavno, bitno), ako shvata usmerenost

sadraja, ako zna da itajui izrazi svoje stanovite (ideju). Zato Adams (1990) navodi da dete ne bi trebalo da

ita tekst, sve dok ne poznaje 80 do 90% rei koje ga ine.

Braun i saradnici (1983) smatraju da postoje etiri interakcijske komponente razumevanja :

- karakteristike itaa (sadraj prethodnog znanja),- interesi i motivacija za itanje i namera itanja,- karakteristike materijala koji se ita (struktura teksta) i- strategije koje itakorisiti i zahtevi situacije u kojoj se ita.

Golubovieva (2000) navodi tri vrste itanja u odnosu na cilj itanja: razvojno (kome je glavni cilj uenje

itanja), funkcionalno (kome je cilj otkrivanje informacija tj. uenje) i rekreativno (podrazumeva uivanje i

zabavu u itanju).

ANATOMSKE I NEUROPSIHOLOKE OSNOVE ITANJA

Pokreti oiju pri itanju

Tokom itanja oi ne prate redove pravolinijski, veto ine u serijama sakada (skokovitih pokreta oiju)

i fiksacija. Pri itanju se obino prave 3 do 4 fiksacije u sekundi, mada to moe zavisiti od sadraja onogo to se

ita, a postoje i neke meujezike razlike. Rauna se da fiksacije zauzimaju oko 90% vremena pti itanju, a

pokreti oiju oko 10%, pri emu se kod poetnika javlja 18 fiksacija po tampanom redu, a svaka od njih traje

otprilike oko etvrtinu sekunde. Fiksacija pored ostalog zavisi i od duine tampanog i itaoeve uvebanosti.

Prilikom itanja nije najvanija duina rei, venjihov smisao i prethodno iskustvo itaa. Uenik je u poetku

zaokupljen asocijacijom slova, pa mu je teko da izvlai smisao, dok ovladavanjem vetine itanja jednom

fiksacijom hvata vee celine da bi iz njih izvlaio smisao. Poetak i kraj rei privlae veu panju, dok je sredina

nerazgovetnija i zahteva duu fiksaciju.. U ispitivanju pomou tahistoskopa utvreno je da se tokom ekspozicijeteksta od 1/100 sekunde itamoe prisetiti 3 do 4 izolovana slova ili 2 do 4 kratke rei. U drugim ispitivanjima

opsega teksta koji oi zahvataju tokom fiksacije utvreno je da su ispitanici koristili informacije koje nose slova

udaljena 10 do 11 mesta od njihovog centralnog vidnog polja. Dopunska studija pokazala je da regioni nisu

simetrini u odnosu na centralno vidno polje - polje s leve strane vidnog polja imalo je mesta za samo etiri

slova.


3/52

Anatomske osnove itanja

Neuroanatomski korelati itanja nisu dovoljno razjanjeni. Prihvaen je stav da je funkcija itanja

vezana za levu hemisferu, uz uee veeg broja modanih oblasti od kojih svaka ima specifinu funkciju.

Okcipitalni reanj je odgovoran za vizelno procesiranje jezikih simbola. Donji deo parijetalnog renja

dominantne hemisfere je ukljuen u realizaciju itanja, a njegove povrede dovode do aleksije sa agrafijom, dok

povrede frontalnog renja u nivou operkuluma i okolnog tkiva rezultira poremeajima itanja slinim onima koji

se ispoljavaju kod Brokine afazije.

Poremeaji glasnog itanja mogu se vezivati za lezije specifinih oblasti mozga, dok kod razumevanja

proitanog to nije sluaj. Oteenja kortikalnih i subkortikalnih puteva mogu za posledicu imati oteenje panje,

pamenja ili nekih drugih kognitivnih procesa, od kojih svaki ponaosob moe uticati na razumevanje, posebno

sloenijeg, pisanog materijala.

Proces itanja

Teorija fonikog posredovanja (odozdo nadole ili fenianska teorija) istie foniku ili fonolokufazu. Ona sugerie da je itanje serijski ili linearan proces, koji se odvija slovo po slovo, ime se postepeno grade

vee jedinice. Ovim indirektnmi putempristup vizuelne slike rei do mentalnog leksikona ostvaruje se tek posle

transformacije pisane rei u usmeno izgovorenu, mehanizmom grafemsko-fonemske konverzije.

Drugo miljenje zastupa itanje okom (odozgo nadole ili kineska teorija) istie da postoji

direktan odnos izmeu grafologije i semantike, te je fonoloki put nepotreban iako se moe koristiti tokom

itanja naglas. Podrazumeva korienje direktnog puta koji povezuje vizuelni oblik rei sa odgovarajuom

slikom u leksikoj memoriji. Tako percipirana ortografska slika direktno aktivira apstraktnu (kognitivnu)

reprezentaciju te rei u mentalnom leksikonu. Rei se itaju ka celine, bez razbijanja u linearni niz slova. italac

se slui perifernim vidom da bi dovelo oko do mesta za koje postoji najvea verovatnoa da sadri informaciju.Poznavanje jezika i opte iskustvo pomae mu da indentifikuje kritina slova ili rei u odreenom delu teksta. To

prethodno uzimanje uzorka omoguava mu da stvori oekivanja o tome kako tekst treba itati, i oni koriste svoje

osnovno znanje da bi pretpostavilo ta sadri ostatak teksta i da bi popunio praznine. Po ovom gleditu tekst se

postavlja kao problem koji treba reiti korienjem pretpostavki o njegovom znaenj i strukturi.

Ni jedna od ove dve teorije ne reava problem itanja u potpunosti. Verovatno se ljudi koriste i jednom i

drugom strategijom u razliitim fazama uenja itanja i pri reavanju razliitih problem u itanju. Foniki pristup

se koristi u poetnim fazama obuke itanja i pri itanju tekih i nepoznatih rei, dok itanje okom bolje

objanjava itanje uvebanih itaa. Zbog ogranienja ovih modela javili su se i drugi unekoliko sloenji modeli

itanja.

Model itanja iji autori suElis i Jang (Ellis, Yang) ukljuuje sistem vizuelne analize, ulaz u vizuelno-

verbalnu memoriju i komponente grafemsko-fonemske konverzije. Sistem vizuelne analize vri identifikaciju

pojedinih slova u rei i utvruje njihovu poziciju u rei. Ovaj je iskljuivo vizuelni i ne ukljuuje imenovanje

slova. Ako se radi o poznatim reima dolazi do postavljanja ovih rei u vizuelno-verbalnoj memoriji (iskusniji

itai u njoj poseduju reprezentaciju celine svake rei). U skladu s tim aktiviraju se uskladitene reprezentacije

njihovog znaenja u semantikom sistemu. Ukoliko je potrebno glasno itanje shvaena repreko semantikog

sistema moe aktivirati verbalnu produkciju rei zahvaljujui sistemu ekspresivnog govora.


4/52

Neuvebani itai, a uvebani samo povremeno, koriste sistem grafemsko-fonemske konverzije koji

pretvara nepoznat grafiki u poznat fonemski obrazac. Pokretai ovog sistema su slova identifikovana sistemom

vizuelne analize, a njihova izvrna aktivnost slui aktivaciji fonema na fonemskom nivou ime je omoguena

artikulacija. Sutina ovog procesa je konverzija vizuelno nepoznatih rei u auditivnu formu ije je znaenje

itau poznato, ovo se postie glasnim izgovaranjem ili korienjem unutranjeg govora.

Prema Maralovom modelu itanja (Marshall, 1985) proces itanja poinje vizuelnom analizom,

odnosno ekstrahovanjem vizuelnih karakteristika napisanih simbola, koje se potom obrauju preko 3 razliita

puta:fonolokog, direktnogi leksikog.

Pri korienju fonolokog putakarakteristike koje pomau prepoznavanju slova prenose se od sistema

vizuelne analize do reprezentacije slova tj. do grafikog koda (grafema), a potom apstraktni identiteti slova

bivaju prepoznati i oznaeni. Pretpostavlja se da se pri korienju ovog puta rei dele na slova, posle ega sledi

grafemsko raslanjivanje. Nizovi slova se dele na grafemske komadie koji e oznaiti pojedinane grafeme u

reima ili ne reima. Kada grafemska kombinacija predstavlja izuzetak od pravila, izostaje grafemsko

ralanjivanje. Posle ralanjivanja output se alje do pravila grafemsko fonemske konverzije (konverzije slovo-

glas), pri emu je svaka grafema povezana sa pojedinanom fonemom. Ovaj fonoloki kod se potom povezuje sa

artikulacionim kodom, sa specifinom fonetskom vrednou. U sluaju itanja naglas aktivira se i artikulacijski

sistem.

Vizuelna analiza moe voditi do reprezentacije celih rei, tada govorimo o direktnom putu. Paralelno

procesiranje vizuelnih informacija poput duine rei i globalne konfiguracije pomae u lociranju reprezentacije

rei. Ovo stvara proizvoljan kod koji slui uvoenju fonoloke realizacije rei u oralnu reprezentaciju. Pristup

znaenju se ostvaruje preko povratne petlje od oralne reprezentacije rei do semantike reprezentacije.

Pri korienju leksikog puta reprezentacija celih rei se uvodi do morfoloke dekompozicije, tj.

razlaganja. Ovaj mehanizam podrazumeva deljenje rei na njene osnovne oblike i afikse (morfeme). Verovatno

morfoloka razlaganja nemaju pristup itavoj leksiko-semantikoj bazi, zbog ega e biti podeljena preko

pravila generalizacije. Ralanjeni oblici se upuuju do semantike reprezentacije, za sintaksiko-semantikuinterpretaciju. Ukoliko je ralanjivanje bilo korektno oblik se proputa do oralne reprezentacije rei, za

fonoloko rasporeivanje. Ukoliko je bilo nekorektno, te se ne moe napraviti odgovarajui par, onda se ponovo

vraa da morfolokog ralanjivanja, za alternativno ralanjivanje.

Odrasle osobe sa normalnom vetinom itanja koriste sve ove puteve u isto vreme, zavisno od sadraja i

svrhe itanja. Meutim, vano je istai da se u normalnim uslovima proces itanja odvija iznad ovih puteva.

Veina ljudi naui da koristi automatsko i kontrolisano procesiranje u itanju. Automatsko procesiranje

podrazumeva nauene asocijacije u dugotrajnoj memoriji koje se stvaraju uz konzistentno obuavanje. Ono

funkcione sa drugim simultanim procesima i ne zahteva panju. Kontrolisano procesiranje postaje potrebno pri

itanju novih rei ili za razumevanje tekog teksta.

SPREMNOST (GOTOVOST) ZA ITANJE

Razvoj pismenosti dugo se matrao jednim od najvanijih zadataka obrazovanja. Istovremeno je njen

razvoj bio jedan od kljunih kriterijuma kojim se i merio uspeh ovog procesa. Zbog toga je est predmet

istraivanja, ali i neslaganja oko toga kada i u kolikoj meri joj treba posvetitit panju u okviru nastave jezika.

Neslaganja poinju veoko sutine pojma "gotovost za itanje", koji bi trebalo da odredi koji je to uzrast i koje


5/52

su to sposobnosti koje dete treba da razvije da bi se otpoelo s obukom u itanju. Tako Patrik jo 1896. smatra da

prevremeno uenje "moe dovesti do neuspeha i imati nesagledive tete", a Voburn i Morfer na osnovu

rezultata empirijskih istraivanja tvrde da je "gubljenje vremena, a mogue i tetno, nastojati da se dete naui da

ita ako je njegov mentalnii uzrast ispod 6 i po, ili u najboljem sluaju 6 godina". Rezulate ovih, uglavnom

starijih istraivanja, demantuju neke novije injenice. Tako na primer u kotskoj deca polaze u kolu s 5 godina i

uspeno savladavaju itanje, a u Engleskoj je izveden eksperiment u kome su deca od 2 do 6 godina uz pomo

Murovih "govornih" pisaih maina i Domanove metode obuavana poetnoj abecedi. Negde izmeu njih je

Kristalov (1996) stav da se gotovost za itanje mora oprezno tumaiti jer je tu upleteno nekoliko psiholokih

faktora (nrp. pojmovni razvoj, memorija, panja inteligencija, orijentacija levo-desno...), kao i jezikih

sposobnosti (poput razlikovanja glasova, postupanje prema uputstvima, govorni jezik u razvoju, kao i sposobnost

da se o jeziku govori). Meutim istovremeno naglaava da ovi zahtevi postaju nejasni kada se uzme u obzir da su

neki roditelji uspeno nauili svoju decu da itaju na vrlo ranim uzrastima, ponekad ve u prvoj godini -

uglavnom uz pomorei na karticama koje su pokazivane i praene izgovorom.

Prior (1996) istie da je uzrast u kome deca poinju da itaju relativno nevaan i da odlaganje uenja

itanja do 7. godine, nema ozbiljnijih ili trajnih sporednih efekata. Starija deca relativno bre ue da itaju, dok

veoma rano uenje ne obezbeuje nikakve oigledne dugotrajne prednosti, poto ih oni koji poinju kasnije da

itaju lako dostiu.

Vie od uzrasta spremnost (gotovost) za itanje podrazumeva zrelost struktura i ovladavanje odreenim

vetinama i sposobnostima, tako Miladinovi(1994) govori o fiziolokim i psiholokim iniocima :

- otrina ula (vid, sluh, kinestetiki oseti),- razvijenost opaanja (razlikovanje rei i oblika slova),- inteligencija i sposobnost uvianja nekih odnosa, pamenja pojmova, izvlaenja zakljuaka

induktivnim i deduktivnim metodom,

- emocionalna stabilnost (tolika da dete istraje u manje ili vie frustrirajuim situacijama dok trajeuenje),

- socijalna razvijenost (da dete moe da ivi kolektivnim ivotom) i- fizika razvijenost (dobro fiziko zdravlje).

Miler (Miller,1997) navodi 4 faktora koji mogu uticati na spremnost za itanje:

Fizioloki faktori

Govor-mucanje, ukanje ili nerazgovetan govor. Sluh omoguava da se glasovi uju, razlikuju i kombinuju. Osobe oteenog sluha ne nemaju jasnu

percepciju zvukova i esto pogreno izgovaraju rei.

Vid kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, loa koordinacija miia oka, loa precepcia dubine.Potrebno je izvriti korekciju vida pre poetka obuke u itanju.

Opte zdravlje dobra uhranjenost, odsustvo toksina, otpornost na bolesti (zaraze). Neuroloki razvoj 1) sposobnost da se uoavaju slinosti i razlike, 2) memorijski opseg (ponavljanje

reletivno kompelksnih reenica bez greaka) i 3) sposobnost apstraktnog miljenja

Intelektualni faktori

Iako je opti nivo mentalnih sposobnosti izuzetno vana determinanta sposobnosti itanja, istraivai ne

uspevaju da odrede definitivni trenutak za obuavanje u mentalnom razvoju deteta.


6/52

Faktori okruenja

ekonomski uslovi socijalno iskustvo govorni i jeziki obrasci koji se koriste u porodici stavovi prema itanju i pisanju u porodici kvalitet porodinog ivota.

Emocionalni razvoj

Emocionalni i lini razvoj imaju koren u uticaju roditeljai porodinom ivotu:

prekomerno zatiivanje(dete moe doivljavati da je uenje itanja preteak zadatak da bi ga samoizvelo)

dete koje raste u nedoslednom i nepredvidljivom okruenjumoe se loe prilagoavati autoritativnomusmeravanju i kolskim pravilima

pritisak da dete ita pre nego to je spremnoza to (npr. poreenje sa starijom braom i sestrama - moguse razviti oseanja poraza, ozlojeenosti ili anatagonizma).

Ovakvi pristupi roditelja mogu doprineti razvoju karakteristika linosti koje e dete ometati pri uenju itanja:

ekstremna osetljivost, stidljivost, nisko samopouzdanje; submisivnosti, indiferentnosti, nepaljivosti; povlaenje:

sanjarenje, izbegavanje aktivnosti; nervoza i aktivnosti kao to su grickanje noktiju, neumornosti, neasnica.

Jo neki faktori koji mogu uticati na spremnost za uenje itanja:

obrazovanje i inteligencija roditelja irina iskustva deteta predkolsko obrazovanje izloenost znaajnim konceptima irina aktivnog renika precizna dikcija i izgovor motivacija za itanje pravilna upotreba jednostavnih reenica iskustvo s tehikama reavanja problema sposobnost za sekvencioniranje dogaaja.


7/52

UENJE ITANJA

itanje ne poinje da se razvija kada dete pone da dobija sistematsku obuku. Koreni ove sposobnosti

nalaze se na predkolskom uzrastu kada dete prvi put pokuava da identifikuje slike u slikovnicama. Ve tada

ono se uvodi u vetinu itanja imenovanjem predmeta prepoznavanjem slova, rei i reenica. Neke studije

ukazuju da je redovnoitanje deci, uz neformalan razgovor o pro

itanom najvaniji

inilac u podsticanjuitalake sposobnosti.

Pri uenju itanja naglaava se i potreba aktivnog pristupaovom procesu. Uenici treba da razviju

motivaciju za itanje, a to se izmeu ostalog obezbeuje atraktivnim materijalima, zanimljivim aktivnostima,

privlanim vizuelnim dizajnom, prianjem pria... Kroz poznate drutvene situacije i vizuelno jeziko iskustvo

(saobraajni znaci, nazivi, natpisi) aktivira se deje iskustvo, a insistira se i na uvebavanju kognitivnih vetina

poput klasifikacija, sekvencioniranja i pronalaenja odgovarajuih ema. Panja se usmerava i na metajezike

pojmove (npr. red, stranica, taka...), kao i na upuivanje dece na to ta sve spada u itanje i pisanje. Pri pruanju

pomoi pri u itanju insistira se na tome da se deci pomogne da sama otkriju smisao rei uz pomokonteksta ili

ilustracija. Svrha ovog pristupa je to manje oslanjanje na mehaniki zadatak dekodiranja slova, a to vie na

deje jeziko iskustvo.

Iako se verovalo da sposobnost korienja kotekstualne informacije moe biti znaajan faktor pri

itanju (u smislu breg dekodiranja rei) ove hipoteze nisu nale nedvosmislenu potvrdu u istraivanjima.

Golubovieva istie da dobri itai iako imaju bolju mogunost da predvide ta sledi u tekstu od loijih itaa,

oni tu prednost ne koriste, jer se oslanjaju na automatski proces kome nije potrebna podrka konteksta. Pri tome

se naglaava vanost razlike hipoteza o kontekstualnim efektima koji se ispoljavaju na nivou prepoznavanja rei

i onih koje se odnose na ulogu konteksta u integraciji i razumevanju teksta.

Fokner i Levi (Faulkner i Levy, 1994) su izuavajui uticaj konteksta na fluentnost itanja, sistematski

izolovali transfer meu tekstovima na transfer rei i transfer sadrine. Oni su traili od loih i dobrih itaa (III i

VI razreda) da itaju odgovarajue prie. Uenici su itali tri para tekstova. Prvi par je bio povezan preko istihrei, ali ne i znaenja. Drugi par je bio povezan znaenjem, ali ne i reima, dok trei nije bio povezan ni

znaenjem, ni reima. Autori su pronali da se kod loih itaa poboljava fluentnost itanja kada su dve prie

povezane bilo reima ili znaenjem, dok se kod dobrih itaa fluentnost poboljava iskljuivo ako su prie

povezane znaenjem. Fokner i Levi su zakljuili da su dobri itai sauvali memorijsku reprezentaciju rei i

poruke prve prie, koja je povezana sa epizodikom reprezentacijom celog teksta. Ta reprezentacija sadri

informaciju o povrinskim i leksikim aspektima teksta, ali je povezana sa znaenjem i ne moe da podri

transfer nezavsno od njega. Nasuprot tome, veza izmeu povrinske i semantike reprezentacije kod loih itaa

moa biti nekompletna. U tom sluaju oni e imati koristi i od transfera znaenja, i od transfera rei, jer

memorijska reprezentacija ovih izvora informacije ostaje na neki nain nezavisna.

Sekvencijalni model uenja itanja Gibsonove obuhvata:

- razvoj i uenje govora u predkolskoj ustanovi,- razvoj i savlaivanje vizuelne diferencijacije grafikih simbola,- savladavanje sposobnosti dekodiranja grafema u foneme,- razvoj upotrebe sloenijih elemenata jezikih struktura.


8/52

Proces uenja itanja se opisuje i kao evolucija kroz stepene. Model koji je dala Fritova (Frith, 1985)

deli ovaj proces na 3 faze. U prvoj, logografskoj fazi, deca koriste vizuelne putokaze, na primer, duinu rei ili

druga znaajna svojstva, da dopru do znaenja ogranienog broja rei. Druga faza, alfabetska, zahteva fonemsku

svesnost. Ova faza obuhvata usvajanje pravila konverzije izmeu fonema i grafema. Deca ue ove zavisnosti

kada poinju da piu, a zatim primenjuju ova pravila kada itaju poznate i nepoznate rei, kao i pseudorei.

Brzina konverzije grafema i fonema vremenom raste i proces se sve vie automatizuje. U tre oj fazi,

ortografskoj, rei se ponovo procesiraju kao entiteti bazirani na morfemama ili ak na veim celinama, bez

potrebe za grafemsko-fonemskom konverzijom.

Kristal (1996) navodi tri dominantne grupe programa uenja itanja: osnovnog itanja, jezikog iskustva

i individualizirane programe.

Programi osnovnog itanjapodrazumevaju obiman sistem pripremljenih tekstova, gradiranih udbenika,

radnih svezaka i drugih materijala. Prednost ovih programa je njihova obuhvatnost, postepenost i briljivo

razraen plan. Kao njihove mane navode se skupoa, rigidnost, nepodsticanje istraivanja jezika van zadate

eme.

Programi jezikog iskustva integriu rad na sluanju govora i pisanju i koriste raznovrsne materijale i

aktivnosti vezane za deji svet. Oni vode rauna o individualnim razlikama, podstiu kreativnost,

samopouzdanje i aktivnosti za koje dete pokazuje dar, ali u njima nema dovoljno postupnosti, teko se

procenjuje napredak i pruaju malo motivacija za itanje izvan dejeg neposrednog okruenja.

U individualiziranim programima deca sama biraju tekstove prema interesovanju i spsobnostima, i itaju

sopstvenim tempom. Svako dete ima svoj program, upotrebljava liste za proveru i grafikone, a o tivu rezgovara

s nastavnikom. Oni su fleksibilni, odravaju interesovanje i podstiu nezavisnost i pouzdanje. Takoe, ne istiu

razliku izmeu dobrih i loih itaa. Meutim, teko se pronalaze knjige i podeava vreme za razgovor sa

nastavnikom. Voenje zapisnika je komplikovano i nema sistematskog razvoja vetina.

Kada se govori o uenju itanja potrebno je uzeti u obzir jo neke faktore.

Tako na primer meu rei koje deca lake ue spadaju: rei koje deca ele da naue, znaajne rei,uobiajene rei, esto koriene rei, rei sa jakim emocionalnim znaenjem, rei koje prijatno zvue, rei koje

podstiu matu. Deca lake ue imenice nego apstraktne rei. Individualne razlike u brzini uenja itanja zavise i

od predznanja s kojim dete dolazi u kolu. Ozbiljnim zaostajanjem se smatra kada dete zaostaje 2 ili vie godina

za svojim vrnjacima. Stoga se dijagnoza specifine razvojne disleksije ne postavlja pre kraja 2. razreda.

Na itanje utiu i oblik, veliina, boja, debljina i kontrast linija slova, kao i broj elemenata i njihov

meusobni odnos u slovu. Od znaaja je i prostorni poloaj slova prema drugim slovima i podlozi. Pri tampanju

tekstova za obradu treba uzeti u obzir da prekidi unutar gramatikih sintagmi izazivaju pri itanju vee

probleme, nego prekidi izmeu sintagmi, a da sveza i na poetku reda priinjava vee tekoe, nego kada se

nalazi na njegovom kraju.Devojice ovladavaju itanjem sa oko 4 meseca manje obuke od deaka. Bojanin ovu pojavu objanjava

boljom izdifernciranou kinestetike aktivnosti kod devojica, to bitno utie na diferenciranje gnostikih

funkcija kore, a koje su oslonci razvoja simbolizacije, dakle i simbolizacije u ravni leksikih sposobnosti.


9/52

RAZVOJ GRAFOMOTORIKE

Da bi dete moglo da ispravno dri olovku potrebne su mnoge sposobnosti. Ovo ukljuuje nezavisno pokretanje

prstiju (izolovano od drugih), odgovarajuu snagu muskulature ake i dobru stabilnost zgloba.

0 do 4 meseca

Dete pokree ruke i noge zajedno da bi dohvatilo predmet ili vizuelni stimulus. Kontrola i upotreba leve i desne

ruke bie jednaka. Dete takoe razvija sposobnost da koordinisano pokree glavu i oi s jedne na drugu strasnu.

Na ovom uzrastu dete moe okretati glavu ka majinom glasu. Izmeu 2. i 3. meseca dete poinje da posee za

predmetima i dri ih na sreini tela. Hvatanje je u ovom periodu refleksno, te dohvaene predmete ne mogu

svrhovito putati.

4 do 12 meseci

Dete bolje kontrolie ruke poinje stvari da dohvat jednom rukom. Pojavljuju se voljni pokreti i dete je sposobno

da dohvat i dri predmete. Oko 4. meseca je samo sposobno da ih stika i dri u zatvorenoj aci. Oko 6. meseca

poinje da hvata male predmete (npr. zrna suvog groa), a oko 12. moe hvatati male predmete hvatom palca i

kaiprsta. Pored toga, ono moe da premeta predmete iz ruke u ruku i da ih voljno puta.Vizelne sposobnosti se

takoe razvijaju, najpre e nauiti da koordiniraju pokrete glave i oiju u pravcu gore-dole.Ubrzo posle toga,

poee d trae predmete pogledom . Tokom 12. meseca vrljae flomasterima, slagati kocke, okretati stranice, i

kotrljati loptu.

1 do 2 godine

Ravnotea i kontrola trupa omoguavaju detetu da se ne pridrava rukama pori sedenju. Ona su sposobna da

sede i igraju se obema rukama. Karakteristino je da se pri korienju ake i ruke pokree cela ruka, a obe ruke

se koriste u jednakoj meri. Ipak, vena uzrastu od 2. godine dete moe pokazivati preferenciju jedne ruke koja

se ogleda kroz ee iniciranje aktivnosti jednom rukom. Iako se preferencija pojavljuje ve na ovom uzratu

lateralizovanost jo uvek nije uspostvljena. Kao posledica toga dete esto menja ruku koja dominira pri

odreenim aktivnostima.

Dete poinje da pomera prste nezavisno jedne od drugih. TO moe biti oigledo pri buenju mehuria ili

pokazivanju predmeta. Kada koristi bojice dete pomera celu ruku, a olovku dri celom akom (fig. 1). Obino na

uzrastu od 2 godine dete se od krunog krabanja pomera ja horizontalnom ili vertikalnom krabanju.

2 do 3 godine

Dalji razvoj ravnostee i stabilnosti struka detetu omoguavaju da odre poloaj tela i kada poseu za neim ili

premetaju teinu na jednu stranu tela. Tokom korienja ruke primeuje se manje pokreta iz ramena, a vie onih

iz lakta. Dominacija jedne ruke se i dalje razvija iako jo uvek nije uspostvljena. Tokom aktivnosti kao to je

otvaranej poklopca s tegle jedna ruka ima jasnu vodeu ulogu (ruka koja okree poklopac). Ipak, dete nastavlja

da menja vodeu i pomonu ruku rokom raznih aktivnosti.

Pri crtanju dete dri olovku s prstima usmerenim prema papiru (fig. 2). Ona su u stanju da crtaju vertikalne i

horizonatalne linije i eventualno krugove, ako najpre gledaju nekog drugog kako to radi (imitacija). Oko 3.


10/52

godine dete crta horizontalne i vertikalne linije i eventulano krugove, poto mu se pokae slika te forme

(kopiranje). Deca ranije mogu da imitiraju oblike, nego to su u stanju da ih kopiraju.

Oko 2. godine dete koristi obe ruke da bi otvorilo i zatvorilo makaze. Oko 3. godine dete moe prerezati parir

drei makaze jednom rukom i eventulano presei papir na dva komada. Seenje uz praenje linije se ne oekuje

na ovom uzrastu.

3 do 4 godine

Dete ima snanu sklonost ka dominanjtnoj ruci, ali i se prebacivanje i dalje deava. Pri crtanju, vode a ruka dri

olovku, dok druga ruka pridrava pair. Dete napreduje od kopiranja linija i krugova, ka imitiranju krsta (+),

povlaenju olovke prema preko nacrtanih trouglova i dijamanata. Dete pokuava da boji unutar nacrtanih linija,

ali s ogranienim uspehom.

S 4 godine dete je u stanju da dri olovku s 3 prsta (fig. 3). Olovka se dri izmeu i palca i kaiprsta i oslanja se

na srednji prst (trononi hvat (tripod) nain na koji olovku dre odrasli).

Tokom seenja sete je u stanjuda see po pravoj liniji. Pri seenju S oblika, ruka koja pomae poinje da okree

papir oko krive.

4 do 5 godina

Tokom ovog perioda pri pisanju do izraaja poinju d dolaze pokreti zgloba ake i prstiju, dok se manje koriste

pokreti lakta i ramena. Dominantna lateralizovanost se obino uspostavlja izmeu 4. i 6. godine. Kao rezultat,

vetina dominantne ruke poinje da prevazilazi vetinu nedominantne. Toom bojenja dete je u stanju da ostane

unutar traenih linija, kao i da kopira krstove, dijagonalne linije i kvadrate, koristei trononi hvat.

Pri seenju, dete koristi preciznije rezove i u stanju je da izree kvadrat.

5 do 6 godina

Obe ruke mogu da se koriste u isto vreme. Uloga desne i leve ruke moe se lako identifikovati kao dominantna

ili nedominantna. Uspostavljen je trononi hvat olovke pri pisanju, a dete je u stanju da kopira krstove, trouglove

i karo-oblike (dijamanta). Pri bojenju se uoavaju sitni precizni pokreti prstiju.

Dete koristi makaze na nain na koi to ine odrasli.


11/52

RAZVOJNI STADIJUMI PISANJA

krabanje izgledaju kao sluajan raspored linija na papiru. Nekada su linije velike, krune ili nasumine i

nalik crtanju. Iako ove linije ne podraavaju pisanje, one su vane jer ih deca koriste da bi izrazila ideje.

Simboli nalik na slova forme koje lie na slova, ali se ne mogu identifikovati - ponekad nasumino

rasporeena i proarana brojevima. Deca mogu govoriti o tome ta predstavljaja njihovo crtanje i pisanje. Na

ovom stadijumu retko se pojavljuje razmak.

Nizovi slova u ovoj fazi neka od slova su itljiva, to ukazuje da ona imaju vie znanja o pisanju. Deca

razvijaju svest o odnosu glasova i simbola, iako nisu u stanju da sparuju veinu glasova. Najee se piu velika

slova, a razmak izmeu njih se jo ne pojavljuje.


12/52

Javljanje svesti o odnosu glasova i rei dete uvia razliku izmeu slova i rei, ali i dalje ne pravi razmak

izmeu rei. Poruke imaju smisla i mogu se sparivati sa slikama, posebno kada deca sama biraju temu.

Odvajanje rei dete poinje da pravi razmak meu reima, ali esto moe meati velika i mala slova pri

pisanju. Poinje da koristi interpunkciju i obino piu reenice koje saoptavaju ideje.

Glasovi se piu onako kako se uju u ovoj fazi mogu ispravno pisati rei koje su usvojili kao celine

(globalno), kao i imena roditelja, brae i sestara, ali druge rei piu onako kako ih uju (fonetski), to je problem

u jezicima ije pismo nije zasnovano na fonetskom pravopisu. Deca s lakoom prepoznaju glasove u reima, a

njihovo pisanje je itko. U naem jeziku vese u velkoj meri radi o konvencionalnom pisanju, ali se mogu javiti

greke vezane za glasovne promene (podsekretar, ali potpredsednik; ), odvojeno pisanje rei (ne znam, ne mogu,

da li), pisanje slova J...


13/52

Tranziciona faza pisanje je itko i pribliava se konvencionalnom pisanju. Detetovo pisanje je proarano

reima koje su napisane u uobiajenoj formi i imaju uobiajen sastav slova.

Standardno (konvecionalno) pisanje dete ispravno pie veinu rei i razvija razumevanje za koren rei,

sloenice i skraenice. To razumevanje pomae detetu da pie sline rei.


14/52

FONEMSKA SVESNOST

Fonemska svesnost je razumevanje da su rei sastavljene od glasova. Ona se manifestuje kao sposobnost da se

prepoznaju glasovi u reima i da se manipulie njima. Deca mogu nauiti da prave rei od glasova ili analiziraju

glasovnu strukturu rei i pre nego to znaju da piu slova ili rei.

Opti redosled pojave fonoloke svesnosti podrazumeva:

poetak rimovanjem i aliteracijom segmentiranje reenice na rei segmentiranje rei na slogove segmentiranje rei na glasove

Izmeu fonemske svesnosti i itanja pronaena je korelacija, iako nijeutvrena njena kauzalnost. Postoje dokazi da je veza izmeu fonemskog sluha i itanja reciprona. Rast svesti o glasovima govornog jezika i poznavanje veze glas-slovo priprema decu da razumeju da su

pisane rei sastavljene od slova koja reprezentuju glasove govornog jezika.

Uenje kako da manipuliu glasovima pomae deci u kasnijem sekvencionalnom dekodiranju.

Rimovanje rei je prvi korakka izgraivanju fonemske svesnosti. Sluanje rima, i potom njihovo pronalaenje

za zadatu re, trai od dece da se fokusiraju na glasove unutar rei. itanje i ponovno itanje knjiga s jasnim i

jednostavnim rimama daje mogunosti za direktno poduavanje rimama i poetak razvoja fonetskog sluha.

Zadaci za razvoj fonematske svesnosti

1. rime i aliteracijerei s istim zavretkom: PU MU RU

rekoja se ne rimuje: PU MU RAM

I cvri, cvri cvrak na voru crne smre

Petar Petru plete petlju

2. izdvajanje glasaprepoznavanje pojedinih glasova u reima: Koji je prvi glas u rei SAT

jednakost glasova(prepoznavanje istih glasova u razliitim reima) Koje dve rei poinjuistim glasom (sat, brat, brod) Koje dve rei se zavravajuistim glasom (sat, brat, brod)


15/52

Koja renema isti glas u sredini(jak, mak, mek) (ili koje imaju)

3. kategorizacija glasova

Koja renepoinje glasom M jak, mak, mek

4. spajanje glasova

Koja je ovo reO S A

5. segmentacija rei analiza rei na glasove brojanje glasova u rei utvrivanje mesta glasova u rei

6. supstitucija glasovaZamenite prviglas u rei cvet, glasom s

Zamenite poslednjiglas u rei ram, glasom k

Zamenite srednjiglas u rei pa, glasom u

7. brisanje glasova prvogglasa: Recite lav, bez l poslednjegglasa: Recite osam, bez m

PRETHODNO ISPITIVANJE

Ispitivanje predznanja iz poetne pismenosti (Furlan):

poznavanje velikih tampanih slova poznavanje malih tampanih slova pisanje/crtanje velikih tampanih slova itanje jednostavnih rei i reenica velikim tampanim slovima itanje jednostavnih rei i reenica malim tampanim slovima pisanje rei i reenica velikim tampanim slovima poznavanje pisanih slova pisanje pisanih slova pisanje rei i reenica pisanim slovima

Ispitivanje se vri dok dete odgovara pozitivno po ovom redosledu


16/52

Zadaci nastave poetnog itanja i pisanja(Milatovi):

da uenici savladaju vetinuitanja i pisanja da savladaju tehnikuitanja i pisanja do odreenog stepena: da itaju teno i izraajno; razumejusadrinu obogauju renik navikada itaju i da se slue knjigom podstie tenju za sticanjem novih znanjai samoobrazovanjem razvija smisao za lepoi plemenito korienje tampei tampane reiuopte razvoj intelektualnihi psiholokih sposobnosti navike u radu i ponaanju smisao zatanost, urednosti odgovornost

Po zavrenom periodu osposobljavanja u poetnom itanju i pisanju uenici treba da:

pravilno izgovarajusve glasove (pojedinano i okviru za izgovor teih gasovnih skupova) rastavljaju rei na glasove, utvrde redosled glasova u rei (analiza) sintetiuglasove u lakim i teim oblicima rei prepoznaju oblike slova(tampanih i pisanih), da znaju da ih piu, da uoavaju pozicije slova u reima naue da itajuprolazei kroz fazu itavanja, ako je to potrebno razumeju proitano savladaju osnovne ortoepske normepri itanju teksta, da oseaju reenicu steknu elementarno oseanje intonacije naue da piu rei i reenicetampanim i pisanim slovima...

Redosled obrade glasova i slova - kriterijumi:

osnovni:

fonetska struktura glasova: prvo oni koji se lake izgovaraju (pre svega vokali, ali ne samo oni, jer ne bimogle da se prave rei); rei lake za izgovor, a emocionalno bliske (mama, tata...)

grafika struktura slova: prvo laka za pisanjepomoni:

frekvencijaglasova i slovau jeziku grafika slinostslova: jedni smatraju da pomae, a drugi da smeta preovlauju drugi itljivost slova: mala slova itljivija od velikih (bez faktora umora) nareje izbor metoda i postupaka(monografski grupni) izbor pisma: u stvari ga diktira grafika struktura (nije samostalan kriterijum)Glasove - i - D ne bi trebaloobraivati jedan za drugim zbog skolnosti dece da ih meaju.


17/52

MONOGRAFSKI POSTUPAK OBRADE SLOVA

Jedno slovo jedna nastavna jedinica. U redovnoj koli za jedan as, u koli za LIO i do 5.

pogodan - ako ne postoje predznanja uenika

mana - malo koristi prethodna znanja unika.

Zadaci obrade slova:

shvata da svaki glas imaodgovarajui slovni znak obraeno slovo uoava u raznim pozicijama(poetak, kraj, sredina) obraeno slovo ume da itavas drugim obraenim slovima da ita i rei i reenicekoje sadre to slovo da obraeno slovo ume da pie: izolovano, u reima i reenicama

MONOGRAFSKI postupak TAMPANOSLOVO

ui seveliko, pa malotampano slovoponekad na posebnom asu veliko, a na posebnom malo na poetku, kod slova kod kojih se veliko i

malo slovo razliito piu

tempoobrade slova nije isti na poetku, sredini i kraju obuke (ubrzava se prema kraju), ali ako se naie naslovo koje uenici teko usvajaju, nastavnik moe da uspori tempo obrade

u redovnoj nastavi se preporuuje da se na prvom asu obrade bar dva slova kako bi dete moglo da itava.

Obrada GLASA:

razgovor ili drugo rei koje sadre obraivani glas, a moe se poi i od nekog doivljaja uenika

iz prieizdvajamo re trebalo bi da u njoj budu poznati svi glasovi i slova, sem onog koje se tog asa obrauje i on treba da je na

poetku

do pojma glasa: metodom normalnog glasaili analizom rei isticanje cilja asa uoavanje glasau raznim reima

poetak, kraj, sredina analiza-sinteza kraih rei

igre: npr. nastavnik izgovara razne rei, a uenici diu ruku kada uju novi glas u rei vebanje izgovaranja novog glasa

pojedinano i grupno, ali ne preterivati s grupnim, ako ga uenici dobro izgovaraju nema potrebe zasuvinim izgovaranjem

eventulano objasniti pojmovnom metodom - gde je jezik, kako tee struja vazduha... povezivanje s glasovima u prirodi ili ivotnoj situaciji(gde su ga uli)

moe biti teko za uenike i nije neophodno insistirati.


18/52

ObradaSLOVA:

pokazivanje i uenje novog slova: svaki glas odgovarajue slovo (glas ujemo slovo vidimo)pokazuje se na slovarici, posebnom kartonu ili tabli komentarie se grafika kompozicija slova najpre velikog, pa malog (od koliko linija, kog su oblika, kako

su su povezane linije...)

fonografika veba uoavanje slova u razliitim reima uporeivanje s drugim slovima - razgraniavanje karakteristika slova u odnosu na druga, posebno ako su

slina -, O-C... (npr. ta je potrebno dodati P, da bi postalo R)

samostalan rad na oblikovanju slova(plastelin, drvca, hartija, kutije s vlanim peskom...) pisanje slova- uspravno, povlaenjem jednaka visina, irina, udaljenost; verbalna analiza pojedinih delova

slova; redosled pisanja pojedinih elemenata (i povezivanje kod pisanih) slova i pokreta ruke koji se pri tome

izvode

najpre nastavnikpie na tabli veliko, pa maloslovo dok nastavnik to radi uenici mogu pisati po klupi ili vazduhu- neki su protiv toga, jer nastavnik ne moe

kontrolisati pokrete ne vidi slovo, bolje kada prethodi pravljenju slova od razliitih materijala uz praenje i

pomo

potom jedan uenikmoe izai na tabluda napie slovo ili istovremeno dva uenika da napiu kredom u boji(npr. nastavnik pie i komentarie, a uenici sluajui piu slovo)

pisanje izolovanih slova u sveskama treba ograniiti na 1 do 2 reda da ne bi prelo u monotoniju; dokuenici piu nastavnik ih kontrolie i koriguje, ali ih i hvali i podstie.

pre itavanjai itanja mogu se organizovati kratka vebanja kroz igru - npr. kaemo glas, a uenici traesliku ije ime poinje tim glasom; zadajemo glas ili slovo, a uenici smiljaju rekoja poinje tim glasom;

slikama se pokrivaju slova ili obrnuto)

ITANJE:

Kada uenici savladaju tehniku pisanja slova prelazi se na itavanje.

Slovarica- najpre lake i deci poznate rei

- slau se na slovarici(grupnoj ili individualnoj) a potom itavaju

- analitiko-sintetika vebanja (rese najpre rastavlja na glasove, slae se na slovarici, a potom se

vri njena sinteza metodom itavanja (dobro je pitati uenika koju je reproitao))

- nije preporuljivo da uenik gleda tampanu re, dok je slae na slovarici (da to ne bi iniomehaniki)

- dobro je primenjivati i igre reima(dodavanje, oduzimanje, premetanje slova u rei i prepoznavanje

novih znaenja).

- postupakse vremenom skraujekada uenici postanu sposobni da analizu i itavanje rade u sebi.

- Kada savladaju slaganje reina slovarici, prelazi se na reenice(najpre dve, potom tri ili etri rei - ne

treba slagati preterano duge reenice, jer se oseaj za njihovu celinu stvara kasnije tokom itanja tekstova)


19/52

itavanje novog slova moe se najpre vebati itavanjeda bi uenici shvatili sam proces npr, nastavnik napie slova I i O s razmakom meu njima i izgovara I dok ne doe do slova O, ili reM A

M A (to je tee zbog suglasnika))

proces itavanja:(a) nastavnik demonstriraitavanje

(b) analiza sadraja(znaenje rei ili reenica, odnosa rei u reenici...)

(c) horskoitavanje

(d) grupnoitavanje (po redovima ili grupama moe biti i takmiarsko)

(e) pojedinanoitavanje (bolji, pa slabiji uenici)

(f) reprodukovanje sadraja(uenici treba da kau ta su proitali razumevanje sadraja)

itanje i interpretacija teksta iz poetnice

MONOGRAFSKI postupak PISANOSLOVO

Uei tampana pripremaju se za uenje pisanih.

Obraditi pisano slovo znai:

upoznati uenika s oblikomslova osposobiti ga da prepoznajepisano slovo nauiti ga da pravilno piepisano slovo nauiti ga da pravilno povezujepisana slova u reima kao grafikim celinama nauiti ga da ita tekstovepisane rukopisnim pismom da razumeono to pie ili ita

Slino obradi tampanih, ali se tok menja s brojem nauenih slova.

razgovorda bi se istakle izvesne rei koje e se izdvajati i analizirati (moe biti vezan i za tekst iz bukvarakoji e se kasnije raditi)

izdvajaju se i analiziraju reiu kojima se nalazi obraivani glas analizira se i sastavlja na slovarici rekoja poinje odgovarajuim slovom, a u kojoj su ostala pisana

slova veobraena. Analizom slova se utvrdi da deca znaju sva slova u rei sem prvog

isticanje cilja: uenje odgovarajueg pisanog slova pie se na tabli malo pisano slovo, a moe ga i pokazati sa slovarice (neki preporuuju najpre pisanje bez

linija, a tek potom u linijama, to je onda praeno i dodatnim objanjenjem o prostornom odnosu elemenata

slova i linija) uporeuje se sa tampanim slovom(slinosti i razlike) uporeujese i sa venauenim pisanim slovima(npr. P sa I, ili T sa ) proverava se izgovorglasa (posebno onih koji se teko izgovaraju ili meaju u izgovoru npr. , , F, H) pokazati kako se pie slovo(kredom imenujui elemente) rastavlja se napisano slovo na elemente pisanjem na tabli

- da bi uenici uoili vepoznate elemente

- potom se elementi briu da ne bi zbunjivali


20/52

nastavnik ponovo pie slovo na tabli, a uenici prstom po klupi(upotpunjuje motoriku sliku, bez tekoakoje se javljaju pri pisanju na papiru nasuprot tome su oni koji se protive jer se ne moe videti da li u enik

ispravno radi)

nekoliko uenika pie na tabli neki preporuuju da se pre pisanja u sveske napravi fiskulturna pauza razgibavanje ruke, ake i prstiju uenici piu u sveske(insitirati da piu polako i paljivo)

- najpre jedno slovo, koje nastavnik pregleda i ispravlja

- karakteristine greke se ispravljaju uz pisanje na tabli

Slovo treba da piu ne prekidajui pokrete olovkom, tj. ne zastajui kod svakog elementa slova- neki preporuuju da u poetku uenici piu slovo po taktukoji daje uitelj (a kasnije uenici sami

sebi) pomou brojanja ili imenovanja elemenata slova

- obratiti panju da uenici ne piu samoprstima, vei pokretima ake i podlaktice.

Pisanje reiu kojima se slovo nalazi zbog uvebavanja povezivanja slova- poput slova, i retreba da piu kao celinu

- nastavnik ita i pie re, zastaje na mestima gde je spajanje posebno teko objanjava.

- uenici prepisuju re(obraivano slovo na razliitim mestima - poetak, kraj, sredina).

pisanje VELIKOGslova- isto kao i malo

- pokae se veliko slovo

- poredi se sa velikim tampanim i slinim ranije nauenim veliikim pisanim slovima

- vebanje u pisanju: pisanje rei koje poinju velikim slovom(imenice) i reenice

u poetku na jednom asu malo, a na drugom veliko, a kasnije oba na istom asu. itanje teksta iz bukvara

DRUGO PISMO - LATINICA

redovna kola: tampana 10 do 15 asova (8 do 10); pisana oko mesec dana (tea su) tampana, zatim pisana u redovnoj koli se rade grupno u S ona koja su ista u oba pisma

Redosled obrade slova:

ista (A, J, E, O, K) ili priblino ista (M, T) u oba pisma potpuno razliita (Z, U) istog oblika, ali se razliito izgovaraju (P, B, H) sastoje od 2 slovna znaka (NJ, LJ)

Uenicima e neke stvari biti lake, jer su ih veradili uei irilicu. Neke etape se preskau, ali se neke moraju

ponoviti:

pokazivanje slova komentarisanje njihove grafike strukture nain pisanja


21/52

slinosti i razlike s drugim slovima itanje...Posebnu panju treba posvetiti vebama usvajanja oblika slova, njihovom itanju i pisanju u reima i

reenicama.

Neki preporuuju da tekstove pisane irilicom i latinicom treba porediti tek kada uenici u potpunosti savladaju

drugo pismo.

prepisivanja irilice u latinicu i obrnuto. vano je da se ne prekida naizmenina upotreba oba pisma nastavnik na asovima obino upotrebljava pismo koje inae koristi, pa uenici ugledajui se na njega koriste

samo jedno pismo.

GRUPNI POSTUPAKOBRADE SLOVA

Tok asa i etape kao i kod monografskog

Dva naina:

sinhronizovano: sva slova istovremeno (odrava se jedinstvo asa) kontinuirano: jedno za drugim (uenici mogu zaboraviti slovo koje su prethodno radili)Broj slova:

u parovima ili veim grupama

Kod formiranja grupa neslaganje: da li slina ili razliita po obliku (jedni smatraju da olakava, a drugi da dolazi

do interferencije)


22/52

NASTAVNA SREDSTVA U POETNOM ITANJU I PISANJU

Uz akustine i vizuelnepotrebno je angaovati i motorike funkcije tapii ilovaa glina plastelin papir u bojama ica vunica (vlana) vosak slova od papira u boji koji se lepi na kartone druge boje ploice presvuene voskom ili glinom na koje se urezuju slova sanduci s vlanim peskom ...

Kukuruz, kamenii, pasulj... su dobri iz ekonomskih razloga, ali rad traje due, dete dobija parcijalnu, ane celovitu sliku o slovu. Ipak, angauju finu motoriku ake i moe se varirati teina rada primenom

razliitog materijala.

Izrezivanje slova iz novina, asopisa, plakata.... slova se lepe na posebne papire i od njih se prave rei. Slovarice(individualne i grupne). Filmska traka plastina traka u koju se ubacuju slova, moe se koristiti za analizu i sintezu(A V I O N AVION)

Flanelograf Precrtavanje slovana razliitom tampanom materijalu (novine, asopisi, reklame...) etnje natpisina zgradama, prodavnicama, institucijama, imena ulica... -povezivanje s praksom

Apstraktnu nastavu poetnog itanja i pisanja treba uiniti to konkretnijom.


23/52

POETNICA

slike lepe i u boji izbegavati besmislane slogove i reikoje nemaju meusobne veze da odogovara pedagokim, psiholokim i umetnikim zahtevima koji se i inae postavljaju pred udbenikeU pogledu sadraja 2 naela:

1. u svrhu savladavanja tehnike itanja ponekad i besmisleni slogovi i nepovezane rei. Oslanja se na naelo postupnosti, a manje panje se posveuje celovitosti i smislenosti sadraja. Dosledna

primena ovog naela moe za rezultat imati dosaivanje uenika i pored dobro uraene estetske i tehnike

strane poetnice.

2. logika povezanost deci bliskih sadraja Postoje i pokuaji da se ova dva naela kombinuju.

poetnica - POSTUPNOST

u redosledu slova u izboru rei u tekstovima za itanje

tekstovi se moraju rangirati prema teini i opsegu sadraj treba da pobuuje deju matu i aktivnost (kratke prie iz ivota dece, bliski i zanimljivi

tekstovi o ivotinjama, domu, porodici, igrama i igrakama...)

tekstovi u poetnici bi trebalo da budu organski povezanii da u izvesnom smislu da ine celinu. rei, posebno na poetku poetnice treba da budu to krae (po mogustvu dvoslone) i da su bliske

iskustvu deteta.

reinetreba da sadre puno suglasnikakoji se teko sintetiu npr. na poetku rei sa kombinacijom vokala i suglasnika (mama, tata), kasnije kombinacije sdva

suglasnika (slovo, stablo), ajo kasnijes tri suglasnika(trn, vrh,..)

Deci ovog uzrasta su blie akcije od osobinapojava - u kratkim reenicama treba da bude vie glagola odprideva.

Boljerazumeju uzvine, nego opisnereenice. Treba voditi rauna i o stilu - iako se radi o tekstovima elementarnog sadraja. Sadraj - pored obrazovnog ima i vaspitnikarakter.

poetnica ITANJE PRE POETNICE

Poetnica slui za vebanje i uvrivanje onoga to su deca nauila van nje, a ne za obradu i prvousvajanje nove grae

Prve vebe - slobodne vebe na slovarici, flanelografu, zidnim poetnicama, tabli i drugim pomonimsredstvima.


24/52

Posle prvih par slova - vebe u itanju - prva kratka rena stalku, tabli, flanelografu. Od modeliranih iliizrezanih slova (mogu se lepiti na karton) slau sejednoslone kratke rei.

itanje pre poetnice - oslanja se na rei koje su vepoznate i bliske deci. Deca uz njih crtaju odgovarajue predmete, izrezuju ih od papira u boji i lepe ih na papir uz ranije

sloene rei - pretpoetnica

Diktat - poto deca upoznaju nekoliko slova od koih se sastavljaju nove rei. Deca potom prave ilustracije vezane za sadraj diktata- korisna predveba za pisanje.

Ove pretpoetnice- deje sveske, postaju prvi tekstovi za itanje. Na jednoj strani takve sveske prikazuje se sve to je u vezi s obradom nekog slova:

ilustracije prie u vezi sa slovom, crtanje predmeta i samog slova, sastavljanje, kombinovanje i crtanje rei

poetnica ITANJE SADRAJA SLIKA

Slike i tekst poetnice su organska celina. Poto je slovo obraeno vebama izvan poetnice, deca najpre upoznaju sadraj slika u poetnici. Deca itaju, opisuju sadraj slike ili slika - ako je mogue slobodno i samostalno. Slike moraju biti u

meusobnoj vezi. Nastavnik pomae da se uoi bitno, da se optem sadraju i pojedinim slikama da

ispravan naziv. itanje slika je znaajno s aspekta razvoja sposobnosti posmatranja i razvoja govora i

jezika. Neka deca su sposobna samo da nabrajaju imena predmeta i bia, dok su druga u stanju da sastave

kratke priice na osnovu serije slika. U vezi sa slikama deca mogu iznosti i sopstvene doivljaje.

poetnica RAZUMEVANJE TEKSTA

Na samom poetku itanje ima vie tehniki karakter (dekodiranje i sintetisanje), ali treba insistirati i na

razumevanju:

na nivou rei (npr. ako se proita ime treba pitati da li deca poznaju nekog ko se tako zove ili nazivivotinje - u par reenica porazgovarati o njoj)

uzroci i razlozi (ta je to, zato je tako, ta ovo znai...)Neka deca jasno itaju i razumeju rei, ali im smisao reenica izmie moe pomoi ponovno itanje neto

breg tempa da bi uenik shvatio vezu meu reima, pravilna intonacija koja odogovara onoj uobiajenog

govora, uz potrebna objanjenja.


25/52

poetnica ITANJE TEKSTA

Pre itanja razgovorom pripremitiuenike, utvrditi ima li nepoznatih rei. Tekst prvo ita nastavnik, uz sugestiju da deca paze kako on ita (kasnije to moe initi i uenik koji

dobro ita).

U poetku se insistira da uenici prstom prate tekstkoji ita nastavnik. Nekoliko uenika ita tekst. to pre uenike uvoditi u tiho itanje(u sebi). Analizira se svaka reenica (uz pomo ilustracija) i proverava se da li je shvaena. Jasna i sadrajna

pitanja. Nije potrebna detaljna analiza - cilj je uvebavanje itanja.

Prepriavanje truditi se da ne bude doslovno (mehaniko), vesvojim reima. Prepriavanju moe da prethodi ponovno itanje, ali treba da bude usmereno na neki zadatak.

Cilj vebanja je da uenici preu sa itavanja, na prirodan oblik itanja, a potom na usvravanje tehnike

itanja.

lagano i svesno itavanje nastavnik ne treba da pouruje uenike, ali treba da usporava one koji previe ure Nastavnik koriguje:

sricanjeumesto itavanja prelaenje sa itavanja na slogovno itanje gutanje poslednjih glasovau rei ili rei u reenici otezanje na zadnjem slovu seckanjetokom itanja naglaeno i odseno itanje jednoslonih rei pogreno akcentovanjerei neprirodna intonacijarei i reenica (monotono itanje itanje jednakom visinom i jainom glasa;

kolski ton pri itanju)

mehaniko itanje

PREDVIDLJIVE KNJIGE

Koriste strukture koje navode decu da prave pretpostavke i nagaanja o reima, reenicama, dogaajima i

likovima koji e se pojaviti u prii. Da bi se uverili da uenici nisu samo memorisali priu, reenicu (re)

treba napisati na traci i od uenika traiti da je pridrui odgovarajuoj situaciji.

Vezane ili krune prie radnja je povezana na takav nain da zavretak prie vraa na poetak kumulativne prie svaki put kada se javi novi dogaaj, svi prethodni dogaaji se ponavljaju poznate skvence organizovane su oko prepoznatljivih tema (npr. dani u nedelji, brojevi...) ematizovane prie scene u prii se ponavljaju uz izvesne varijacije


26/52

pitanja i odgovori ista ili slina pitanja se ponavljaju tokom prie ponavljanje fraze red rei u frazi ili reenici se ponavlja rime, refreni, obrasci zbirke tekstova poznatih pesama sa frazama koje se ponavljaju

SAMOSTALNI RAD U NASTAVI POETNOG ITANJA I PISANJA

Mora biti dobro pripremljen i detaljno objanjen uenicima. Voditi rauna o principima od jednostavnijeg ka

sloenijem, od lakeg ka teem.

Lepljenje slova na kartonu, njihovo izrezivanje iz novina i slaganje u rei. Izraivanje razliitih vrsta i tipova slova u razliitim tehnikama (modelirianje, savijanje, slaganje

drvaca...) od razliitih materijala.

Sastavljanje rei od zadatih slova:- na tabli ili papiru nasumino se napiu slova- uenicima se daje zadatak da od zadatih slova naprave reili rei- moe se raditi na slovaricama, flanelografu, tabli ili sveskama

Sastavljanje reenica od zadatih rei- rei napisane na kartoniima i od njih se grade reenice ili- na tabli, a uenici u sveskama od njih sastavljaju reenice.

Dopunjavanjezapoete reenice Pisanje rei

- moe da prethodi itanju ili u okviru samostalnog rada uenika- samo slovima koje su uenici savladali- prepisivanje ili diktat ili rei koje su vesloene na slovarici Pisanje na osnovu slika- slika (ili slike) su pred uenicima, a oni piu imena predmeta, ivotinja, biljaka, pojmova,

znakova (npr. ulica) koje prepoznaju- na taj nain se mogu praviti tematski renici koji su korisni za bogaenje leksike uenika

Razgledanje slikovnicauz samostalno zapisivanje imenapoznatih likova, naslovai podnaslova Posmatranje razliitih natpisa na ulici i imena proizvoda

- sastavljanje i lepljenje na zidnim ploicama, kartonu i privrivanje na tabli odgovarajuih rei Pisanje imena drugova iz razredau razliitim kombinacijama (muka, enska, po sedenju, delu grada,

ulici) Izraivanje materijala za deje drutvene igre

- Naprimer: u vreici su crtei nekih stvari i ivotinja, a na kartoniima su njihovi nazivi - jedanuenik izvlai sliku, a ostali na kartoniima trae ime kojim pokriju sliku (i obrnuto, u vreiciimena, a na kartoniima crtei)

Crtanje znaenja reii obrnuto pisanje rei ispod crtea Pisanje i uenje napametkraih prikaldnih tekstova iz slikovnica Samostlno traenje lakih rima Traenje i podvlaenje slovau razliitim tampanim materijalima: novinama, plakatima, slikovnicama,

oglasima Grupno i pojedinano izraivanje dejih slovarica i dejih flanelografa Lepljenje razliitih rei na deje igrake Pisanje imena ivotinja i biljaka prema vrstama


27/52

Ukrtenice, rebusi, jednostavne zagonetke zapisivanje reenja uz prikladne crteeosnovni ZADACI poetnog itanja

sigurno prepoznavanje slova u reima izgovaraju slova jasno i bez prizvuka, najpre oteui, a potom globalno (celovito), tj. automatski prirodno izgovaranje rei i reenica - vizuelne predstave tampane rei se to prirodnije prevode u

govorni niz

postizanje odreene brzineitanja kratke nenaglaene rei ( veznike, predloge, enklitike oblike, oblike pomonih glagole i linih

zamenica...) ita zajedno s reima uz koje stojekao jednu akcenatsku celinu, a ne odvojeno od njih

razumesmisao i sadrinu proitanog


28/52

ITANJE I OBRADA TEKSTA

Obrazovni zadaci nastave itanja

- da teno i pravilnoitaju- da razumejuproitano- da se postepeno navikavaju na lepo i izraajno itanje- da na kraju obaveznog kolovanja mogu samostalno, s razumevanjem, odgovarajuom dikcijom i

pravilnom intonacijom da itaju popularno-naune i literarno-umetnike tekstovekoji su im po svom

sadraju dostupni

- da uenici budu podsticani da i izvan koleitaju umetnika dela i popularno-naunu literaturu- da se kod uenika pobuuje i razvija ljubav prema knjizi i trajna elja da itanjem stiu znanja iz

razliitih podruja nauke

- da itajui proiruju renik(novi termini, pojmovi, slikoviti izrazi koji asociraju na emotivna stanja....)Vaspitni zadaci itanja

- itajui stvara odluke o sopostvenom ponaanjau i vladanjuu odreenim situacijama.- itanje deluje na um i oseanja, razvija matu, jaa voljui karakter- treba razvijati smisao zalepo u knjievnom delu i ljubav prema knjizi(nauiti dete da razlikuje istinsku

knjievnost od bezvredne literature)

- buditi, produbljivati i razvijati ljubav prema maternjem jeziku- razvijati ispravan pogled na svetSvojstva dobrog itanja

1. pravilnost i brzina tehnika strana itanja uenici itaju pravilno ako: poznaju svako slovo,jasno izgovaraju sve glasovei lako ih slivaju u rei daljim vebanjem razvija se odmerena brzina glasnog itanja, a itanje u sebi i tiho itanje prevazilaze

brzinu normalnog govora

2. svesnost itanja ili itanje s razumevanjem logika strana itanja itajui shvata misli sadrane u tivu sluajui uenika, prema modulaciji glasa i isticanju pojedinih mesta u reenici moemo proceniti da li

uenik razume tekst

3. izraajnost itanja, lepo ili estetsko itanje ne samo da razumeju misli, veprepoznaju i emocije u tekstu, pa ih itajui iznose na takav nain da ih

mogu osetiti i sluaoci.

Pravilnost itanja

Uenici jasno, razgovetno i pravilno izgovaraju svaku reu reenici.

Uenik mora imati svest da:

renije prost zbir pojedinih glasova reenica nije prost zbir pojedinih rei


29/52

Greke u itanju:

itanje po slogovima ili seckanje rei neizgovaranje, gutanje, poslednjih slogova u rei

zbog pogrenog ritma itanja, pogrenog akcentovanjaili loeg disanjapri itanju otklanja se otklanjanjem uzroka i vebama izgovaranja teksta nauenog napamet glasnim apatom

ponavljanje glasa ili sloga u rei ili rei u reenici menjanje (golub, umesto galeb) i premetanje (kolomotiva, umesto lokomotiva; koliba, umesto kobila)

glasova ili slogova

nastaju ili kao posledica neobraanja panje na glasovni sastav rei (itanje pogaanjem), ili zbognepoznavanja znaenja rei

pogreno naglaavanje rei napisati reoznaiti naglaeni slog (podvui, napisati kredom u boji) pokazati kako treba itati rei naglasak se brie uenici izlaze na tablu, pokazuju naglaeni slog i pravilno itaju re.

rei itaju onako kako ih izgovaraju u nareju (ljepo, umest lepo...) treba analizirati glasovni sastav ovih rei, sastavljati ih na slovarici, pisati, pokazivati kako se izgovaraju.

neki nedostaci u itanju proistiu iz nedostataka u govoru (npr. nejasno izgovaranje glasova, ukanje,mucanje...)

Brzina itanja

Trebalo bi da se poklapa s brzinom shvatanja napisanog, a brzina glasnog itanja bi trebalo da odgovarabrzini normalnog govora.

Tiho itanje i itanje u sebi su ekonominijiod glasnog i zato ih treba postepeno razvijati. Osnovni uslov za savladavanje tehnike itanja je svakodnevno vebanje. Ne treba itati samo tekstove iz itanke, vei iz odgovarajue deje tampe ili tekstova koje sastavlja sam

nastavnik,a koji su mogu biti prilgoeni detetu ili deci u razredu.

itanje s razumevanjem (svesnost itanja)

S razumevanjem se ita:

ako je jasno znaenje rei, termina i slikovitih izraza(ili se bar moe dokuiti njihov smisao i sadraj) ako se razume smisao teksta, tj. ako moe da izdvoji ono to je bitno u tekstui moe to da izrazi u nekoliko

rtei

ako shvata idejnu usmerenost sadraja

U cilju poboljavanja razumevanja:

objanjavati nepoznate rei vritisadrajnu analizuteksta objanjavati osnovnu misao(ideju) teksta


30/52

Objanjavanje nepoznatih rei

Nepoznate rei bez kojih ne bi mogli razumeti tekst ili bi ga mogli pogreno razumeti treba objasniti uuvodnom delu (pripremi)

Posle itanja testa u celini - rei za koje nastavnik veruje da su nepoznateuenicima. Tokom analize sadrajarei za koje smo ustanovili da uenici ne poznaju njihov sadraj, ali proveravamo i

da li su uenici zapamtili znaenje ranije objanjenih rei.

Neke rei uenici e shvatiti iz konteksta. Objanjenja treba da budu kratka, na nivou koji je potreban da uenik shvati sadraja teksta (ponekad je

dovoljno rei sinonim).

Kada je mogue, najbolje je koristiti konkretan predmet, slikuili ga bar nacrtati na tabli. Neke rei se mogu objasniti tako to emo ih propratiti pokretom. Neke sloenicetako to emo ih rastaviti na delove (npr. rukopis). Najtee je objasniti apstraktne pojmove najbolje primerima iz dejeg iskustva i svakodnevnog ivota

(orue kljeta, sekira, eki, makaze jednim imenom zovu se...; lukavaost basna o lisici (pria)).

Sadrajna analiza teksta

Pitanja u vezi sa sadrajemteksta. Pitanja pomou kojih se objanjava veza meupojedinim mislima. Sastavljanje nacrta ili plana. Glavna misaoproitanog tiva.

U poetku - koja je misao izraena u pojedinim reenicama. veze, odnosi, radnje, likovi u reenici. Ako se radnja odigrava sukcesivnomoe se koristiti pitanja ta se posle dogodilo?, a u sluaju simultane

radnje ta se jo dogodilo?

Pitanja i odgovori slue i za razvoj govora - odgovori pravilni i punom reenicom(ali ne ako e odgovorpunom reenicom delovati izvetaeno; vanije je da ispunjava komunikacijsku funkciju, npr. adekvatno

odreeni referenti)

Razumevanje na nivou reenice:

individualnog znaenja rei i idioma kroz analizu konteksta Volim da se odmaram u hladovini senovite ume. Zato je uma senovita?, ta je hladovina? - uz pomopoznatih rei (korena) objanjavaju se nepoznate

(senka, hlad)

invertovanih vremenskih konstrukcija Ivan je ruao, poto se vratio iz kole. ta se prvo dogodilo?, ta je Ivan prvo uradio?; vizuelni oslonci (npr. repoto obojiti flomasterom)

distantnih konstrukcija arenu slikovnicu, koju je Ana dobila za roendan od tetke, mama e joj itati pre spavanja. ta je Ana dobila? Ko joj je poklonio slikovnicu?..; vizuelni oslonci (razliite delove reenice obojiti

razliitim flomasterom)

uzrono posledinih veza u reenici


31/52

aljive igre i pesmice s ispravnim i pogrenim prikazom uzrono-posledinih veza.

Uzeo sam kiobran, jer je napolju padala kia. Kia je pala, zato to nisam poneo kiobran. Dola je zima, jer se potok smrzao. Jezero se pokrilo ledom, zbog jakog mraza.

subjektno-objektnih odnosa u reenici- Razumevanje veza izmeu subjekta i objekta radnje.

- Pitanja u kojima je kljuna re smisaono suprotna onoj rei koja odreuje subjektno-objektni odnos (da bi

smisao bio jedini oslonac).

Petra je na stanici doekao deda. (Ko je doputovao?) Marku je mama zakrpila pantalone (Ko je pocepao patalone?) Sinu je tata sipao sok (Ko je popio sok?)

Planiranje teksta

nauno-popularni - po logikim celinama literarno-umetniki - po broju vanih zbivanja

Nauno-popularni Je Basna Dva jarca

- ta smo videli kod jea pre nego tose smotao u klupko? (opis)

- ta je je jeo? (ime se hrani)- Kako hrani mlade?- Kako urauje jazbinu za zimu?

- brvno- susret- svaa- pad

Plan teksta se moe uraditi na osnovu:

slika pitanja reenica saetih naslova za svaki odlomak ili samo u obliku natuknica grafiki kombinovanjem ovih oblika

Kako je mia spasao voz

U obliku pitanja U obliku reenice U obliku naslova

- ta je Mia spazio napruzi?

- Kako je zaustavio voz?- Zato su Miu pohvalili?

- Mia je spazio slomljenuinu.

- Mia zaustavlja voz.- Miu su pohvalili i

nagradili.

- Slomljena ina- Zaustavio voz- Pohvala i nagrada


32/52

Plan teksta na osnovu ilustracija

ilustracije predstavljaju misaone celine ili vana zbivanja u tekstu nastavnik kai ilustracije uenici u tekstu pronalaze odgovarajui odlomak itaju ga i obrazlau po

emu zakljuuju da se odlomak odnosi na odreenu ilustraciju

crtei uenika - tekst se deli na nekoliko odlomaka s uenicima se utvrdi ta se iz nekog odlomka trebaprikazati crteom za svaki se odlomak biraju najuspeniji crtei uenici ih reaju odgovarujim

redosledom

od uenika moe traiti i da u odlomkupronau reenicukoja najpotpunije prikazuje ono to se deavana slici i da je napiu ispod crtea dvostruki plan: slikom i reima

Plan tekstagrafiki

Venov dijagram Karta dogaaja

Osnovna misao tekstaje esto istaknuta i u samom tekstu

iskazi likova poslovica pesmicom koja tampana posle lanka naslovu (Rasipnik, Rava ala...)ali je u je za decu s IO treba pojasniti i izraziti to jasnijim, jednostavnijim i konkretnijim jezikom,

a potom pronai analogije iz svakodnevnog ivota i iskustva uenika.

Smisao literarno-umetnikogteksta bie jasniji - ako nastavnikpri itanju dobro intoniramesta na kojimatreba delovati na emocije i raspoloenje uenika.

Sadraj nauno-popularnogteksta bie jasniji - ako je tema veobraenana asovima prirode i drutva uzpomo odgovarajuih nastavnih sredstava (posmatranje u prirodi, rad u kolskom vrtu, eksperiment,

slika...), na kojima su upoznali odgovarajue termine.


33/52

izraajno itanje

Izraajnim itanjem se delujemo na oseanja, tj. sluaoci treba doive ona oseanja kojima je bio proet

autor

Lepota itanja zavisi od:

- jaine glasa- pravilnog naglaavanja pojedinih rei i znaajnih mesta u tekstu- pauza- intonacje- ritma- brzine itanjaJaina glasa glasno da ga svi mogu uti, ali bez naprezanja u glasu.

- glas prirodan kao za vreme razgovora- ne vikati- paziti da ne ponestane daha kada treba da pojaati glas (u skladu sa smislom)- ni suvie tiho.- Uenici se moraju navikavati da gipko menjaju jainu glasa, tako da nijansiranjem glasa mogu izraziti radnje

i stanja koja se u tivu opisuju (npr. upravni govor glasnije).

Pravilno naglaavanje rei u tekstu

Tri vrste akcenta u govoru i itanju:

gramatiki ispravno naglaavanje slogova u rei (i razlike meu homonimima) logiki naglaavamo rei ili sintagme koje nose smisao reenice, kojima elimo da istaknemo vanost

neke radnje ili stanja.

uenicima pitanjimamoemo pomoi da shvate gde se nalazi logiki akcenat na tablu se napie krai odlomak nastavnik ga ita, a uenici prate podvlae rei koje je

nastavnik naglasio razgovaraju o tome zato je ba njih naglasio kasnije uenici sami trae rei

koje treba naglasiti

psiholoki istie rei ili sintagme kojima elimo da utiemo na oseanja (tugu, radost, podozrenje...)

Pauze

gramatike- zavise od interpunkcije logike zavisi od smisla psiholoke italac daje priliku sluaocima da snanije doive neko emotivno stanje

Intonacija istiemo osobine pojedinih osoba, njihovo raspoloenje, karakter radnje ili stanja onako kako ih

izraavamo u svakodnevnom govoru.

Ritam usklaen s logikim i psiholokim akcentom, pauzama i drugim faktorima izraajnog itanja.


34/52

Brzina itanja zavisi od karaktera tiva, brzine odvijanja radnje u tekstu...

VEBANJE ITANJA TEKSTA

sluanje izraajnog (interpretativnog) itanja nastavnika sluanje snimljenih materijala(glumci i drugi profesionalci) itanje uzsnimljeni audio materijal sluanje snimaka i analiza itanjauenika glasno itanje ponovno itanje teksta, ali uvek s nekim zadatkom (npr. Da vidimo ta je ________ uradio., Hajde da

pronaemo_______., Gde se pojavljuje__________.)

horskoitanje itanje po ulogama izraavanje mimikom i pokretima uenje napamet naizmeninoitanje itanje s takmiarskim usmerenjem fleksibilnoitanje itanje u sebi(tiho, bezglasno)

Horsko itanje

U mlaim razredima ili kada treba podii itako samopouzdanje nekih uenika. Kratke pesme s jasnom rimom i kratki prozni sastavi. Tek posle obrade teksta i individualnog itanja. Uenici moraju jasno, razgovetno i glasno izgovarati rei. Moraju biti izraeni emocionalni momenti pravilna intonacija, naglaavanje, brzina, jaina glasa... Uestvuju svi uenici, najpre tiho, a potom glasnije, ali nikad visokim kretavim glasom. Zajedno s uenicima ita i nastravnik njegov glas pri ponovnom itanju biva sve tii, tako da napokon

itaju sami uenici.

Organizovano - znakovima rukom nastavnik moe pomoi sloan poetak i itanje po taktu. Koristi uenicima koji itaju sporo, kao i onima koji previe brzaju. Mana: ne razlikuju se dobri i loi itai.

itanje po ulogama i dramatizacija

Onoliko koliko ima uloga + narator (ako uenika ima vie delimo ih u grupe) Pobuuje interesovanje i angaovanje u pripremanju svoje uloge. Biraju se tiva sa vie dijalokogteksta Po ulogama se ita posle temeljne sadrajne i psiholoke analize - najee na asovima ponavljanja i

vebanja (ili u III etapi obrade).

Poeljni su delovi kostimaili scenografije(maske, odea, rekviziti)


35/52

Lutke u obradi teksta basne, pripovetke

Izraivati maske ivotinja-likova. Sredstva iz prirode za izradu lutaka (npr. plodovi). Ginjole.

Posle temeljnog upoznavanja sadraja razgovor o tome kako uenici zamiljaju likove. Moraju vladati tekstom uloge koju igraju.

Vrednost:

motivacija angaovanje nenametljivo prihvatanje renika i stila teksta

Lutkama se moe posluiti i kako bi se uenici naveli na itanje nekog tiva: npr. nastavnik pokazuje na otvoru dve lutke uenici prepoznaju lisicu i rodu podsticaj za itanje

basne Lisica i rodadramatizacija

Izraavanje mimikom i pokretima

Posmatrati govornike koje vide ali ne uju(npr. TV bez tona, serija slika bez teksta) i davati tumaenje- oemu oni govore, koje emocije ili stavove izraavaju

Posle obrade nekog teksta zadati da mimikom i gestovima izraze odgovarajue delove.

Pored razvoja neverbalne komunikacije, pomaemo uenicima da potpunije i dublje doive tekst, to euticati na razumevanje tekstai izraajnost itanja

Pri dramatizaciji teksta, najpre moemo traiti od dece da ga najpre izraze bez rei, a tek potom da uz toizgovaraju i rei.

Uenje napamet

Tek kada su uenici potpuno shvatili sadraji nauili lepo i tenoda itaju. Treba uiti celine sa smislom, ane pojedine rei i fraze. Sadraj se ui napamet paljivim itanjem, kako bi uenici sebi to jasnije predoili

sadraj onoga to ue, a ne mnogobrojnim mehanickim ponavljanjem.

Lake e uiti ako: prepiu tekst vertikalnom crtom oznae pauze podvuku rei koje treba istai...

Naizmenino (tafetno) itanje

Jedan uenik proita pasus ili nekoliko reenica, potom nastavlja sledei, zatim trei, etvrti.... Pomae tehnici itanja, proverava se kako ko ita


36/52

Mana: esto se zanemaruje razumevanje proitanog - poeljno proveriti da li je uenik shvatio sadrajproitanog.

itanje s takmiarskim usmerenjem

Deca se dele u 2 grupe iz kojih se bira po jedan ita. Kree se od boljih uenika. Kada oba uenika proitajutivo razgovara se o kvalitetu itanja, ko je itao bolje i zato. Potom se biraju druga dva uenika i postupak

se ponavlja.

Fleksibilno itanje

Standardnoitanje je vizuelno fiksiran proces(vodoravni redovi, jedan ispod drugog, s leva na desno). Fleksibilno itanje se moe sresti u ivotu (drugi pravac, raspored, stilizovana slova): na panoima,

reklamama, asopisima...

itanje rei u stupcima itanje reenica u vertikalnim i kosim redovima oblikovanje pomou slova

Tiho (bezglasno) itanje

Prednosti:

pomae itaocu da se lake udubi u sadraj teksta, jer ne mora voditi rauna o izgovoru, intonaciji i drugimkvalitetima glasnog itanja

lake se otkrivaju logiki centri- jednim pogledom se zahvata vie rei, shvta smisao, a oi skokovito prelazena dalji tekst

bre- ne usporava izgovaranje rei osoposobljava uenike za samostalan rad s knjigom

Mane:

neeosetiti mnoge oseajne momentekoje bi osetio kada bi bili izraani glasom, a u pesmi neeosetitiritam

na osnovu glasnog itanja nastavnik moe bolje pratiti napredak uenika u itanju i oceniti koliko jeuenik razumeo tekst

Ima smisla ako uenici itaju s nekim zadatkom:

koje su im rei nepoznate da prepiu rei, citatekoji su karakteristini za tekst da izaberu momenatkoji e prikazati ilustracijom da u tekstu pronau najadekvatnije rei ili reenice kojima e dati podnaslove delovima teksta da se pripreme za usmeno prepriavanje da po odreenom planukoji je nastavnik zapisao na tabli sastave neki opisili da na osnovu opisauenici

sami sastave plan


37/52

Vasieva (1977) u cilju razvoja itanja predlae:

itanje radi uivanja u literarnom delu itanje radi izraajnog tumaenjateksta itanje radi sticanja i proirivanja znanja itanje specijalizovanih knjiga radi nalaenja obavetenja(enciklopedije, renici, mape, uputstva,..) itanje radi upoznavanja s knjigom(autor, izdava, godina, indeks, sadraj) itanje u sebi Uvebavanje tehnike itanjana tekstovima razliitim po sadraju itanje dejih sastava Uvoenje i osposobljavanje uenika da koriste biblioteku Organizovanje italakih asova Organizovanje smotri i takmienjana kojima bi se prikazivali i na osnovu kojih bi se pratili rezultati rada u

svim vidovima itanja.

Osnovna pravila pri vebanju itanja su (Vasi, 1997):

upoznaj tekst uvebaj izgovor tekih rei odravaj kontakt sa sluaocima povremeno diui oi sa tiva (idealno je 75% vremena gledati sluaoca, a

25% tekst)

vodi rauna o promenama u glasu visini, jaini, trajanju vodi rauna o pokretima.

OBRADA TEKSTA

Tekstovi:

nauno-popularni iz njih deca crpu neka znanja literarno-umetniki pre svega deluje na emocije i matu uenika. podela nije iskljuiva obe vrste tekstova daju neka saznanja, posebno na mlaim uzrastima znanja mogu biti

ponuena kroz literarno-umetniku formu (ivotinje govore, dramska forma...)

3 etape obrade teksta:

sticanja utisaka etapa udubljivanjau oblik i sadraj teksta etapa izraavanja

I etapa - sticanja utisaka

Nastavnik naglas ita tekst ili ga umesto toga uenici sami itaju u sebi. U ovoj etapi se stie doivljaj teksta u

celiniako je u pitanju umetniki tekst ili o osnovnoj orijentaciji u sadrajunauno-popularnog teksta


38/52

II etapa - udubljivanja u oblik i sadraj teksta

Obavlja se sadrajna, psiholoka, estetska i etika analiza. Nastavnik uvodi uenike u duh govora, sadraj i

oblik knjievnog dela. Smisao sadraja otkriva se na osnovu izbora rei, reenica, odlomaka i sadraja u

celini. Radi se na razumevanju smisla iza rei i njihovih odnosa. U ovoj etapi

se moe radti i planiranje tivaukoliko je sadraj sloeniji. U viimrazredima stilskarazmatranja zauzimaju

znaajnije mesto. U niim razredima naglasak je na pitanju ta se dogodilo?, dok se u viim razredima

razmatraju pitanja Zatose neto dogodilo?, Kako je reenoi zato je reeno ba na taj nain?.

III etapa - izraavanja

- estetsko itanje (literarno-umetnikog)-posebni oblici prikazivanja sadraja- stvaralaki oblici rada-produbljivanje sadraja uporeivanjem s drugim tivima slinog motiva-podsticaj za sopstveno ponaanjeObrada NAUNO-POPULARNOG teksta

- priprema ili uvod u itanje- obrada teksta po odlomcima, celinama- itanje teksta u celini- utvrivanje sadraja- samostalni rad (ilustrovanje, prepisivanje, odgovori na pitanja)Specifinost: tekst se prvoita po delovimai tumae se nepoznate rei

priprema

Da bi razumeli vano u tekstu (npr. u formi razgovora kojim ih uvodimo u pojmove u tekstu). o osobama vremenu zbivanja objasniti najnunije nepoznate rei rei cilj itanja podsetiti na ranija iskustva vezana za sadraj (izlet, eksperiment...) koristiti i slike, dijafilmove, ilustracije

obrada tiva po odlomcima

svaki uenik itapojedan odlomak, a ako su odlomci dui mogu ih itati i dva uenika. neke odlomke ili ceo tekst ako je izuzetno teak moe itati i nastavnik posle itanja odlomka radi se sadrajna analiza(detaljna s upotrebom oiglednih sredstava) objanjavaju se pojedine rei, termini i itave reenice posle analize uenici mogu slobodnim prepriavanjemreprodukovati sadraj odlomka nalaenje odgovarajueg naslova za odlomakkoji se belei na tabli.


39/52

itanje tiva u celini

da bi se utvrdila veza meu odlomcima i uspostavio logiki sled meu njima formirala celina svaki uenik ita po jedan odlomak, govorei pre toga naslov koji mu je dat

utvrivanje sadraja

uenici ukratko, uz pomonaslova, prepriavaju sadraj teksta tokom prepriavanja mogu i treba da koriste slike i ostala nastavna sredstva pokazujui ono o emu govore.

samostalan rad

ilustrovanje prepisivanje odlomaka s odreenom svrhom reavanje zadataka u vezi s lankom itanje kratkih i lakih tiva u vezi s istom temom (novim itanjem, novim pojmovima dopunjavaju

dosadanje itanje)

Moe se krenuti i od celine teksta, a da se kasnije prorauju odreni odlomci:

priprema itanje teksta u celini

ita ga sam nastavnik ili uenik koji dobro ita uenici u sebi itaju tekst s odreenim zadatkom nastavnik postavlja nekoliko pitanja da bi se uverio da su uenici razumeli osnovne misli u tekstu

tekst se deli na odlomkei obrauje se po njima ponovno itanje teksta u celini utvrivanje sadraja samostalni rad

Obrada LITERARNO-UMETNIKOG teksta

priprema ili uvod u itanje itanje teksta (nastavnik ili uenik) itanje po odlomcima zakljuni razgovor planiranje teksta prepriavanje teksta u celini samostalni rad uenika u vezi s tekstompriprema ili uvod u itanje

Pripremiti uenike da razumeju sadraj, ali ih pripremiti i za raspoloenje i emocije koje se pojavljuju u

tekstu:

prianje uenikao svojim vlastitim doivljajima, znanjima i utiscimavezanim za sadraje u tekstu prianje nastavnika razgovor s uenicima da bi se dolo do sadraja


40/52

korienje iskustva s izleta, ekskurzija, neposrednog posmatranja posmatranje slikeu cilju stvaranja raspoloenja i evociranja potrebnog iskustva muzike ilustracijeistog ili slinog motiva usmeravanje pitanjimana sadraj najava cilja

itanje teksta

nastavnik izraajno ita ceo tekst postavlja nekoliko pitanja da bi se uverio da su uenici shvatili smisao

itanje po odlomcima

objanjavaju se nepoznate rei analizira se sadraj svakog odlomka, sastavljaju se naslovi za njih uenike treba podsticati da koriste nove rei koje su zapazili u tivu o sadraju govore sluei se ilustracijama

zakljuni razgovor

na osnovu nastavnikovih pitanja prosuditi ponaanje pojedinih likova pitanja ne treba da usmeravaju na mehanike odgovore, vena raziljanje i zaklljuivanje

planiranje tiva

uenici se ue da prepoznaju manje delove celine, da odvajaju bitnood nebitnog, da misle saeto i logikipovezano

planirati se moe prema: vremenskom toku radnje mestu zbivanja redosledu pojavljivanja lica uzrono-posledinoj vezi...

prepriavanje teksta u celini

uenike ne treba prekidati koristiti to manje pitanja kritike primedbe, ispravke i dopune nakon preprivanja

samostalan rad uenika u vezi sa tivom

prepriavanje sadraja u izmenjenom licu(prvom licu, neki lik u tekstu) prianje po analogiji(da ispriaju svoj doivljaj ili onaj koji su od nekoga uli, a u vezi je s temom teksta) ilustrovanjesadraja (usmeravamo ih prema scenama iz teksta; stalno ih upuivati na tekst koji e ih usmeriti

na potrebne detalje crtea)

dramatizovanjetiva ona koja imaju puno upravnog govora


41/52

da svoju ulogu znaju napamet da govore razgovetno glasom prenose raspoloenja obratiti panju na mimiku i gestove

drugi oblici samostalnog rada

Plan obrade BASNE

- priprema- itanje basne u celini- itanje i analiza- uoptavanje (glavne karakteristike, svojstva likova, glavna misao basne)- prepriavanje u celini- traenje analogija u ivotu i alegorijskog znaenja- vebe u izraajnom itanju- itanje po ulogamaPlan obrade PESME

uvod ne treba unapred iznositi utiske koje je pesnik umetniki izrazio mora ih izazvati samo delo

nastavnikovo itanje pesme u celini bolje ako je zna napamet

glasno itanje uenika samo ako je mogu itati stvaralaki, a ne kao vebu itanja ako uenici mogu, treba da je prethodno proitaju u sebi

itanje i analiza pesme lepota i znaenje izraza i fraza

uoptavanje sinteza, izgovaranje opte slike, razumevanje ideje ili osnovne karakteristike pesme

zakljuno izraajno itanje prethodno pripremiti decu - gde su logiki i psiholoki akcenti, pauze jae naglaene reimogu se podvui, a pauze oznaiti uspravnom crtom pokazuje se i objanjava intonacija, tempo i ritampesme. ita se individualno, horskiili kao kolektivna recitacija postupno kroz izraajno itanje ulazi se u memorisanjepesme.

uenje napamet ne treba da ima karakter vebe u pamenju treba da oplemenjuje oseanja i obogauje izraajna sredstva snimci - demonstracija kako umetnici interpretiraju pesmu


42/52

PRIPREMA NASTAVNIKA ZA OBRADU TEKSTA

Upoznaje i prouava tematiku, vreme, mesto i prilike dogaaja, knjievni oblik, karakterne crte likova, karakter

dogaaja ili pojave, tok zbivanja, pravo znaenje pojedinih izraza. Momente pogodne za ilustrovanje,

dramatizaciju.

da ustanovi na koje se elemente dejeg iskustvamoe vezati tekst. utvruje cilj koji eli da postigne obradom teksta; bira oblikerada priprema se za izraajno itanjeteksta.


43/52

ITANJE OSOBA S INTELEKTUALNOM OMETENOU

Veina uenika sa lakom MR pri itanju ima nii nivo postignua od onog koji bi se oekivano na

osnovu mentalnog uzrasta. Posebne tekoe imaju u razliitim aspektima razumevanja proitanog. Na primer,

navodi se da je dete sa stepenom tanosti itanja etrnaestogodinjaka imalo razumevanje sedmogodinjaka

(Miladinovi, 1986). Ova deca ovladavaju itanjem u skladu sa svojim mentalnim uzrastom samo uz intenzivan

trening. Najee se pominju tekoe fonematske analize, naroito izraene u identifikaciji poloaja glasa u rei,

grafemsko-fonemske analize i sinteze (Gligorovi, 1997). Navodi se podatak da deca sa lakom MR mogu razviti

vetinu itanja koja odgovara nivou od 4. do 6. razreda osnovne kole, dok drugi autori sugeriu da veina osoba

sa MR ita neto bolje od prosenog osmogodinjaka, kao i da obukom u itanju treba da upravljaju socijalne

potrebe ove dece i njihova intelektualna ogranienja. Smatra se da deca sa MR esto mogu ovladati najranijim

vetinama itanja proporcionalno njihovom razvojnom nivou, ali da kasnije pokazuju specifine tekoe. Na

primer, na razvojnom nivou od 4 do 6 godina, deca sa MR doseu ili prevazilaze ovaj razvojni nivo kada je u

pitanju prepoznavanje celih rei, prepoznavanje slova i korespondencija glas-slovo. Na razvojnom nivou od 6 do

8 godina deca sa MR doseu odgovarajue itake sposobnosti iako mogu biti i ispod njih, sa posebnim

tekoama u fonolokom dekodiranju i nekim aspektima razumevanja proitanog. Na razvojnom nivou od 9 i

vie godina, deca sa MR kada su vetine itanja u pitanju po pravilu funkcioniu ispod odgovarajueg nivoa

Faktori koji oteavaju rad na uenju itanja i pisanja (orevi, 1982; Miladinovi, 1986):

tekoe u razlikovanju glasova (po mekoi i zvunosti posebno C, , , S)

vezivanje vie glasova za jedno slovo (naroito glasova koji slino zvue)

vezivanje vie slova za isti glas (ako donekle razliito zvui

citanje i razumevanje procitanog

Documents