cirilko 4 pdf

Цена150

динара

витезови

и принцезе

Поучно-забавни часопис за децуSRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVAMITROPOLIJA CRNOGORSKO-PRIMORSKA

IZDAVA^KA USTANOVA “SVETIGORA”

Изд

ање

бр. 4

, 201

0. го

дина

SVETIGORA

Delom prihoda od prodaje ~ASOPISA "}Irilko" poma@ete KOLEKTIVNIM CENTRIMA I KAMPOVIMA ZA SME[TAJ DECE

IZBEGLE SA KOSOVA I METOHIJE.

Izdava~ka ustanova “Svetigora”ul. koste glavini]a 1A, 11000 Beograd

TEL: 011/3690757, faks: 011/3690721

Поучно-забавни часопис за децу SVETIGORASVETIGORA

Ћирил�овитезови витезови

�� витезови

�� витезови витезови


��

Пећка патријаршија

хрис

тос васкрсе

БИБЛИЈА У СТРИПУ

ххрриисс

ттооссвваассссккррсс

ххрриисс

ттттттттооооооссвваааааааасскк

Издаје: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА - ИЗДАВАЧКО ИНФОРМАТИВНА УСТАНОВА “СВЕТИГОРА”Директор: Протојереј РАДОМИР Никчевић * Главни уредник: ВЕСНА Тодоровић * Сарадници на овом

броју: СЕРЈОЖА Попов, ЗЛАТА Попов, КСЕНИЈА Мухамедбеговић, ВЛAДЕНКА Ковачевић, ВЕСНА Никчевић и БОЈАНА Боде * Обликовање: МИЛОВАН Парезановић, Београд * Фотографије: ЗОРАН

Тричковић * Уредништво: Косте Главинића 1А, 11000 Београд, тел: +381(0)11/369-07-57, e-mail: [email protected]; web: http://www.svetigora.com;

http://svetigora.wordpress.com * Дистрибуција: ПРОКАРТ, д.о.о., Иванковачка 20/6, Београд, 011/3370874 * Штампа: ПОРТАЛ, Београд

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

371.671(053.2)ЋИРИЛКО: поучно-забавни часопис за децу/главни уредник Весна То доровић. - 2010, бр. 4 - Београд (Косте Главинића 1А) : Српска православна црква - Издавачко информативна установа “СВЕТИГОРА”, 2010 - (Београд: Портал). - 24 cm

ТромесечноISSN 1821-1577 = ЋИРИЛКОCOBISS. SR-ID 158540044

�� О мили моји Ћирилови знаци,

Са вама прве познао сам бајке,С вама је увек к’о сунчеви зраци,Лик Оца мога и побожне Мајке.

У неком тамном и далеком веку,

У време хајки, сеоба и лова,Преци су наши прегазили реку,

И твоја златна прихватили слова.И увек тако до судњега дана,

Ти бићеш наше и остаћеш с нама,

Лепото вечна, издали те нисмо,О мило, Свето Ћирилово писмо!

Вељко М. ПетровићУ Јањи, лета Господњег 1982.

Рад ученика Ивана Ђукића, 6. разред

Рад ученика Ивана Ђукића, 6. разред

раги моји другари, ћирилци и азбукословци, ми стално растемо. То некада не примећујемо, али одједном старе ципеле почну да нас жуљају,

панталоне нам постану некако чудно кратке и уске, а рамена се извијају и затежу у узаним кошуљама

и дуксерицама. Ми растемо горе према Сунцу, али растемо и у дубини према Истини, мењамо се, усвајамо нова знања, читамо и пишемо боље. И Бог, који је пријатељ свим људима и који највише воли децу, од нас тражи да сваком човеку чинимо

само добро, и да дарове које нам је Он дао стално развијамо како бисмо својим родитељима и учитељима испунили жеље и ишчекивања, како бисмо постајали све бољи. При томе морамо водити рачуна да наше речи и наша дела буду чиста и светла. Велики учитељ на нашем путу нам је Свети Сава, најлепше икад рођено српско дете, а највећи наш учитељ је сами

Христос, пред чијим се великим празником Васкрсења налазимо. За овај празник у народу су уобичајени многи лепи обичаји, који нарочито веселе нас, децу. За тај дан се фарбају јаја,

зато што је баш јаје символ обнављања природе и живота. У нестрпљивом ишчекивању овог великог празника поздрављам

вас поздравом победе живота над пролазношћу: „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“, ваш Ћирилко.

Д

абвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшбвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшавгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђезијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзјклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзиклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијлљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијкљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњпрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњорстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопртћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрсћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћухцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџ4

ВЕРА„Вера је тврдо чекање онога чему се надамо,

и доказивање онога што не видимо али осећамо.Верујем, јер постоји Бог, и постојим ја и свет око

мене.Верујем јер сам живи део једног људског света

који је изронио из вечности, унесен у бескрај и креће се ка вечности.

Верујем јер имам живу разумну душу, чија се суштина не може свести ни објаснити ничим од свега што постоји у видљивом свету.

Верујем, јер свет је прожет вечним моралним законом Божијим, законом склада, пропорције и реда. Тај закон је: у васиони поредак, у природи склад, а у сваком човеку уређени закон добра.“

В в В вв - вједи

старословенски

назив за слово В

в

абвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшбвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшавгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђЖзијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђезијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖијклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзјклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзиклљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијлљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијкљмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклмнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљнњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмњопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнопрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњпрстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњорстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопстћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопртћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрсћуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстуфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћфхцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћухцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфцчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхчџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцџшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчшабвгдђеЖзијклљмнњопрстћуфхцчџ


Васкрс је дан велике радости, дан када је Христос, Син Божији и Син Човечији победио смрт. Господ је својим чудесним васкрсењем показао своју божанску моћ, победио смрт и отворио човеку п у т у живот вечни. Ево како се то збило: После Христове смрти на Крсту и Његовог погребења, неколико жена мироносица, рано у недељу, одлазе на Гроб да би Његово тело помазале миром. Успут су размишљале како да уђу у пећину, у којој је Христос био сахрањен, јер је њен улаз затварао огроман камен. Међутим, када су дошле до пећине, затекле су улаз отвореним, а на камену, који је био одгурнут, анђела који им рече:“ Он није овде. Исус је устао као што је и рекао!“ Васкрслог Христа прва је угледала Марија Магдалина. Стајала је и плакала за Учитељем када је зачула глас Његов:“ Марија!“ „Господе!“ , ускликнула је и бацила му се пред ноге. „ Не дотичи ме се Марија, Ја још нисам узишао Оцу моме...“ Марија Магдалина је све ово испричала апостолима, а они другим људима. Од тада је Васкрс празник над празницима (дан победе над смрћу) који даје смисао свим осталим празницима и читавом човековом животу. Почетак обичаја фарбања јаја за Васкрс, потиче из раних хришћанских времена, када је Света Марија Магдалина дошла у Рим. Изашавши пред цара Иберија, поклонила му је црвено јаје и поздравила га речима: „ХРИСТОС ВАСКРСЕ!“ Од тада и заувек у дане Христовог Васкрсења одговор је: „ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!“

5

В в В в

„Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји.“ (Матеј 5. 14.)

vaskrs


СИМВОЛ ВЕРЕ

Верујем у једног Бога Оца, Сведржи теља, Творца неба и земље и свега ви д љивог и невидљивог.

И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца ро ђеног пре свих векова, Светлост од Све тлости, Бога истинитог од Бога исти нитог, рођеног не створеног, једно су штног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Царству Ње го вом неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроште ње грехова.

Чекам васкрсење мртвих.И живот будућег века.

Амин!

VASILIJE, VLADIMIR, VEK, VETAR, VOZA^, VATRA, VISIBABA, VODENICA, VOJNIK,

6

NA SLOVO

VASKRS


Ujakove pri^e Izdavnine

MIROSLAVQEVO JEVAN\EQE

Била је недеља. Угодно послеподне. Замолио сам свог ујака да ми каже нешто о најлепшој и нај старијој српској књизи. Без икаквог двоумљења рекао ми је да је та књига Мирослављево јеван ђеље и почео ми причу о њему:

„Мирослављево јеванђеље је најзнашајнији и најстарији споменик српске писмености из XII века, тачније речено из 1192. године. Написано је у славу српског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, који је владао до 1198. године Захумљем, данашњом Херцеговином.

Дело је двојице писара: дијака Григорија, који је сем својих кратких записа писао само по следње две и по стране и већину јеванђељских заглавака и главног писара, који је радио сав остали текст и који се, вероватно, звао Варсамелеон. Писано је на захтев хумског кнеза Мирослава, сина За виде и брата великог жупана Стефана Немање, који је ово јеванђеље наменио у част изградње своје задужбине, цркве Светог Петра на реци Лиму, у Бијелом Пољу у Црној Гори.

Мирослављево јеванђеље је један од најраскошнијих и нај драгоценијих рукописа своје врсте и најстарија српска књига на ћи рилици. Књига у кожном повезу са минијатурама и калиграфијом изузетне лепоте припада групи просветљених рукописа посебне врсте и иконографије настале спајањем елемената са Запада /Италије/ и Истока /Византије/. Овај средњовековни рукопис непроцењиве вре дности је готово потпуно сачуван. Током отоманске владавине био је похрањен у Манастиру Хиландару на Светој Гори. Нај ве ро ватније га је у манастир Хиландар пренео Мирослављев брат Стефан Немања када се замонашио.

Данас се чува у Народном музеју у Београду сведочећи о бурној, осам векова дугој историји рукописа, који је универзална баштина. Ми рослављево јеванђеље је други по реду наш културни споменик уписан у светско наслеђе, након уписа целокупне архиве светски чувеног и генијалног проналазача, истраживача и научника српског порекла Николе Тесле.“

7

8

Пре неколико дана вратио сам се са пута. Био сам десетак дана у Требињу, лепом градићу о коме ћу вам нешто и испричати.

Требиње се налази се на крајњем ју жном делу Републике Српске. То је залеђе јужног Јадрана или за леђе дубровачко-херцегновског при-морја.

Општина Требиње обухвата површину од 904 км2 и по величини спада у општине средње величи не у Републици Ср п ској.Први пут Тре -биње се спо -ми ње у X веку код Кон стан-

тина Порфирогенита, под називом Трибунија. У то доба Тре-биње се налазило на караванском путу који је водио из Котора и Дубровника према Босни, Србији и Црној Гори. Прве ко нтуре града, ово место, поприма у средњем веку. Најпре се на лази у склопу Византије, а потом је, све до XIV века, центар државе Тра ву није која је била у саставу државе Немањића.

Почетком нове ере и током средњег века требињски крај се развија под снажним утицајем Византије, да би у XV веку, након дуге државне самосталности, пао под вишевековну управу Османског, а затим до 1918. године Аустроугарског царства. У средњем веку, око 200 година, Требиње је било под влашћу Немањића, а затим је под управом Твртка

Котроманића. Од 1377. до пада под турску власт (1466. године) Требиње је било у склопу босанске бановине којом су владали Косаче. Од 1466. па до

1878. године оно је под турском влашћу. Требињски стари град настао је почетком XVIII

века на обали реке Требишњице (једна од нај-већих понорница у Европи) и звао се Бан Вир. Данас је стари град – Ка-стел, настао од некадашњег трго ва-чко-занатског центра. На пе риод аустроугарске владавине и данас по дсећају грађевине јавног ка ра-ктера, управне зграде, касарне, шко-ле и друго. Тај стил се уклопио у ме-

Константин Порфирогенит

Твртко Котроманић

ТРЕБИЊЕ, ДУЧИЋЕВ ГРАД

9

ди терански центар Требиња. Бурна историја на овим просторима оставила је своје трагове и споменике културно-историјске баштине: средњовековна некропола, где су откривена два ћирилична натписа из XII века, манастир Тврдош (IV–VI век), манастир Дужи (XVI век), Петро-Павлов манастир (IV–VI век), манастир Завала (XIII век).

Херцеговачка Грачаница – посебно велелепно здање из 2000. године – посвећена је песнику Јовану Дучићу По његовој жељи, коју је исказао у тестаменту, саграђен је храм Пресвете Богородице на брду Црквина изнад Требиња, у коме је Дучић сахрањен. Осим храма, који је верна копија манастира Грачаница на Косову и Метохији – многи га зато и зову Херцеговачка Грачаница – у склопу комплекса су и звоник, галерија икона, парохијски дом, амфитеатар, чесма,

црквена књижара и музеј. Храм се може видети са сваке тачке у Требињу и то је најлепша грађевина у целој Херцеговини. Песникова жеља је била да буде сахрањен у Требињу, тако да су његови посмртни

остаци пренесени из Америке у Херцеговачку Грачаницу у октобру 2000. године.Споменик највећем српском песнику Његошу, први у свету, подигнут је у Требињу 1934. године. Пројектовао га је архитекта Брашован, а статуа је дело вајара Томе

Росандића.Преко пута Његошевог споменика налази се споменик Јовану Дучићу.

Медитеранска клима са 260 сунчаних дана даје посебан топао, питом изглед овом крају и људима који у њему живе.

Ја сам најчешће, током свог боравка у Требињу, граду са пет мостова, од којих сваки има своју

занимљиву причу, посматрао његову лепоту са брда Црквина уживајући у његовој живописној панорами,

чистом плавом небу и топлом ветру који ми је шапутао дивне приче о српској прошлости и култури.

ТРЕБИЊЕ, ДУЧИЋЕВ ГРАД

10

Не знамо када је и како настало писмо. Једино знамо да су се људи већ служили писмом током неколико векова пре 3000. године пре нове ере, јер располажемо глиненим таблицама које су, от-прилике у то време, исписали Сумерци из Месопотамије. Но мора бити да се и то најстарије позна-то писмо развијало споро и постепено.

Два су услова била нужна за тај развој. Пре свега било је потребно извесно искуство у цртању, пошто су најраније форме сумерског писма биле чисто сликовне. Други нужни услов била је идеја која лежи у основи сваког писма, идеја о комуницирању са неким ко није присутан да би примио усмену поруку.

Постоји обиље доказа да су људи умели цртати и сликати (често веома вешто) много пре но што су били кадри да пишу. Дивне слике животиња нађене по пећинама у североисточној Шпанији и југозападној Француској настале су пре двадест хиљада година, или још раније. Али, у већини случајева, те су слике скривене дубоко у пећинама, па изгледа вероватно да је њихова сврха пре била призивање помоћи богова зарад успеха у лову неголи комуницирање са другим људима.

Древни народи су своје поруке преносили и урезивањем зареза на штапу ( о томе види у чувеној књизи Д. Дефоа Робинсон Крусо), везивањем чворова на канапу, разнобојних шкољки и ђинђува, а за америчке Индијанце је карактеристично било преношење поруке димним сигналима.

Наравно, ниједан од тих изума није непосредно водио писању. Ипак, они показују да је човек свагда жудео да изнађе начине бележења обавештења и преношење порука. А нема сумње да је, бар делимично, незадовољство тим изумима – који су у основи, тек подршка памћењу – здружено са вештином у цртању, водило људе проналаску писма.

Сликовно писмо (пиктографија) које је први ступањ правог писања састоји се од цртежа из-ложених у низу, тако да обликују неку причу или идеју. Пиктографско писмо је претеча клинастог писма, и најстарије је оно пронађено у Месопотамији. Слова су и настала од слика оних предмета чије је име почињало оним гласом које слово означава. Нека од слова којима се ми данас служи-мо још увек подсећају на изглед извесних предмета, као што је случај са словом С које личи на срп. мо још увек подсећају на изглед извесних предмета, као што је случај са словом С које личи на срп.

Рачун који је око 1830. године испоставио један неписмени енглески зидар. Рачун гласи: Два човека и један дечак радили су три четврти дана, и утрошили две мере малтера;

то кошта десeт шилинга и десет пенија. Слика обешеног човека гласи „рачун је исплаћен“

��

pismenica

11

Скупили се на једном дрвету гаврани. Данас је проба комада „Гавран и лисица“. Један гавран стоји на дрвету и држи парче сира.

Други гавран стоји под дрветом и игра лиси-цу. Он говори:

- Чула сам да си ти птица која најлепше пева. Хајде запевај неку песму!

И сад онај гавран на дрвету треба да испусти сир, али он помисли: боље је да ја поједем ово парче сира, него да га поједе онај доле. И гавран поједе парче сира.

Сада се управник позоришта наљути и дове-де другог гаврана да глуми. Али и онај други гав-ран поједе сир. Онда управник позоришта дове-де трећег гаврана, па четвртог, па петог, па десе-тог. Сви су појели по парче сира.

Када управник виде да нема више сира, од-ложи пробу и изјави:

- Незгодно је да овај комад приказују гавра-ни.

Драган Лукић

��

Вероватно си приметио да се у овој шаљивој причи нашег познатог писца Драгана Лу-кића налази доста бројева. Узми оловку и на доњој линији истакни све бројеве из приче:

___________________________________________________________________________

Сигурно си учио да се редни бројеви могу писати арапским и римским цифрама. Ако се означавају римским цифрама иза броја се не ставља тачка, а ако се означавају арапским тачка се ставља. Знајући то правило види у чему су грешили твоји другари када су наводи-ли датум писменог задатка. Заокружи тачно написане датуме:

а) 21. I. 2010. г.

б) 21. I 2010. г.

в) 21. 1. 2010. г.

г) 21 1 2010. г.

тачн

и од

гово

ри: б

, в, ђд) 21. јануар 2010 г

ђ )21. јануар 2010. г.

е) 21. 01. 2010. г

ж) 21- I- 2010. г.

Драган Лукић

Т А Ј Ч У Д Е С Н и

ЛИСИЦЕ (Vulpini) су назив за 27 врста животиња из породице паса. У српском језику се овим именом углавном назива риђа лисица. Како постоји у скоро сваком делу света, постала је и део фолклора многих народа и културних групација.

Лисица је висока од 40 до 50 cm, а дужина јој износи око 110 cm, док само на реп отпада око 40 cm. Те-жина јој је обично од 8 до 10 kg. Просечно живи 12 година. Спада у породицу паса; траг јој се може по-мешати са трагом мањег пса, али се разликује по томе што јој је траг ужи од псећег. Лисица испред ула-за у јаму обично нема много избачене земље, јер док копа, земљу сабија на зидове ходника. Величина територије коју сматра својом обично износи око 4 квадратна километра, а јаме су углавном концетриса-не на ивицама шума, близу насеља и у близини сеоских домаћинстава.

Зоолози у Сибиру су успели да узгоје питому лисицу. Оно што су добили, била је животиња која показује чак више повјерења према људима него пас.

Да је лисица изразито интелигентна животиња, познато је већ одавно из басни. Она је у стању прева-рити већину животиња и намамити их да би се нахранила. Интересантно је како лисица пеца и како хвата жабе. Онако лукава мирно седа поред обале баре или потока и прави се потпуно назаинтересована за све око себе. Изгледа толико немарна, као да не примећује да јој је реп упао у воду. Неопрезне жабе тада при-вуче светлуцање нечег меког и црвенкастог, па брже боље полете да виде шта је то. Тети лији не преостаје сада ништа друго, већ да их мирно скине са репа и поједе. Ето, тако без икаквог напора лукава лисица до-лази до укусног залогаја – до малих радозналих жабица.12

МАЛА БУБАМАРА, ВЕЛИКИ ЛЕТАЧ

„Знаш ли да ми кажеш колику удаљеност може да прелети једна бубамара?“„Од једне до друге леје перунике, тамо уз саму ограду врта.“„Ма не, много више од тога!“„Онда од перунике до јоргована уз живицу што опасује башту.“„Још више.“„Биће да може да прелети од јоргована до жбуна орлових ноктију, који украшавају капију.“„Никако!“„А од жбуна орлових ноктију до велике липе у дну врта?“„Ма, кажем ти, много више!“„Може ли да прелети од липе до оне шуме, тамо иза пшеничног поља.“„Још си далеко од тачног одговора.“„Онда не могу да погодим, кажи ми ти!“„Добро, рећи ћу ти. Малена бубамара може да прелети ништа мање него канал Ламанш, од францу-

ске до енглеске обале, а то је раздаљина од око педесет километара у правој линији. Наравно, она то не ради сама: са њом су и њене пријатељице и рођаке. Па, ипак, тај лет је прави подухват, зар не?“

Б О ж И Ј И С В Е Т13

14

Прича се да је у давна времена био некакав човек који је морао да храни и негује своју стару мајку, удовицу. Њему то досади и он не хтеде више да се брине о мајци. Мајка, не желећи да гa проклиње, плачући оде цару и пожали се на сина.

Цар позове сина и почне да га кори јер не поштује мајку и не помаже јој, као што то траже Божији и људски закони. Син је покушавао да се оправда говорећи:

- Ја се већ дуго године старам о својој мајци, а она се о мени старала само неколико година. За то сам јој се већ одужио а сада имам друге бриге, треба да храним себе, своју жену и децу.

Чувши то цар се наљути због овакве синовљеве незахвалности, па нареди да се донесе велика вага. Затим рече сину да седне на једну страну ваге, а мајци рече да спусти једну сузу на другу стра-ну ваге.

- Ако Бог буде хтео да покаже своје чудо и правду, превагнуће твоја суза – рече цар.Уплакана мајка учини како јој је цар казао. Она спусти једну сузу која превагну другу страну ваге.

Страна на којој је био син одскочи навише. Тада му цар рече:-Видиш ли сада, незахвални сине, да је само једна материна суза тежа

од тебе.Син схвати свој грех, покаја се и пољуби мајци руку молећи je за

опроштај. Затим је одведе кући где је пазио и хранио као што Бог запо-веда све до њене смрти.

Народна прича

МАТЕРИНА СУЗА

}irilkova pou^na

PRI^A

15Ћирил�о

МАНАСТИР ХИЛАНДАРХиландар је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске, држа-

ве православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Ато-су трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 киломе-тара од мора. Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. У ранг царске лавре манастир Хиландар су подигли Свети Симеон и Свети Сава.

Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хи-ландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

СРПСКА

ЦАРСКА

ЛАВРА

16

СРПСКА славаСРПСКА славаСРПСКА славасвети сава,СРПСКА славаСРПСКА славаСРПСКА слава

Историја њим нам започињеДигао је школу до светиње

Све нам свето њим је започелоОн је свети – свето му је дело

Растко Немањић се родио око 1175. године, као трећи син Стефана Немање. Већ са 15 година, као кнез, добио је од оца на управу Хумску област. На очевом двору стекао је одлично образовање.

Замонашио се на Светој Гори у руском манастиру Светог Пантелејмона око

1191. године, добивши име Сава. Касније је прешао у грчки манастир Ватопед, а после тога је са својим оцем подигао и основао

на рушевинама запустелог манастира, српски манастир Хиландар. На Светој

Гори је остао пуних шеснаест годи-на. У Србију се вратио 1207. године, доневши мошти свога оца Светог Симеона, које су постале симво-лом српске државе, и над којима је измирио своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Цариградски патријарх је 1219. посветио у Никеји Саву за првог архиепископа српског и потврдио аутоке-фалност Српске Цркве. Све-ти Сава је два пута посетио Свету Земљу. По поврат-ку са другог путовања, из Јерусалима, тешко се раз-болео и упокојио у Трно-ву, у Бугарској, 1234. где је био и сахрањен. После две године његово нетру-

лежно тело је извађено из земље и пренето у Србију, у манастир Милешеву. Лик Светог Саве временом постаје символ и знамење Српства. За време устанка у Банату у 16. веку устаници су носили заставе са Савиним ликом, што је символизовало обнову немањићке државе. Тур-чин Синан-паша разјарен због побуна и непослушности српске раје 1594. или 1595. године спалио је мошти Светог Саве на Врачар – пољу, у Београду.

Државно светковање Савиндана увео је кнез Милош Обреновић 1823. г., а законом од 13. јануара 1841. почео се светковати као школска слава.

У многим крајевима Светога Саву Срби прослављају саборно и као заветну градску или се-оску славу. Такође га славе и занатлије као заштитника појединих својих еснафа, а наравно и многе породице као своју Крсну славу.

17

Христос васкрсе, драги ћирилци! Помозите Ћирилку да стигне пилиће

и узме васкршње јаје.

Решење:

СТАРТ

ЦИЉлево десно

горе доле

porodi^no stabloporodi^no stabloУз помоћ родитеља, дека и бака, испуни своје породично стабло

Моје име

............................................

Мој тата

............................................

Дека

............................................

Бака

............................................

Моја мама

............................................

Дека

............................................

Бака

............................................

19

СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГОСПОДИН ПАВЛЕ ЈЕ БИО ДОБАР ЧОВЕК

Српски патријарх господин Павле је био добар човек. Волео је да помаже дру-гим људима. Патријарх Павле није мислио на себе, него на све људе. Живео је у манастири-ма. Бирао је најмању собу и узимао најмање хране.

Био је тих и тихо је причао. Волео је да се шали. Духовит и праведан, такав је био.

Кроз причу је саветовао све људе. Учио нас је да будемо људи. Цео живот је посветио Богу и људима.

Наш патријарх Павле је био мали човек по висини, а по доброти највећи.

Лука Агић II раз.ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка

ЗНАО ЈЕ САМО ЗА ДОБРОТУ И ШАЛУ

Гледам Патријархову слику: седа брада и коса, светачко лице, очи које сјаје...

Та седа глава говорила је: „Будимо људи, а не нељуди.“ Он није знао за зло и лаж.

Знао је само за доброту и шалу.Те благе очи које су увек помагале други-

ма и сада са слике поручују: „Будимо људи!“

Александар Гутић II раз.ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка

20

NAJMLA\I ]IRILCI O PATRIJARHU PAVLU

БУДИМО ЉУДИ

Да будемо људиУопште није тешкоСвако нека учини

Добро дело са смешком.

Да будемо људиОд Бога нам је дато

Следимо пример ПатријархаИ знаћемо како.

Буди скроман и повученСве са другом подели

У невољи свима помозиИ сви ћемо живети у слози.

Наше срце испунићеРадост и весељеКада смо добри

И анђели на небу се веселе.

Молимо се Богу свиМолитву читај и ти:

Оче наш, помилуј насЗа душе наше спас.

Марина Мандић II раз.

ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка

ПОУКА СРПСКОМ НАРОДУ – Патријарх Павле

Са своје стране, будимо оно што у својој основи и јесмо: народ Јевросиме мајке, чојства и јунаштва, «јетрвице адамског колена» - народ севапа, правичности, истинољубља, а не народ ината, љутих кавгаџија и хајдучија. Борбен, али никад ратоборан, да брани своје а не да осваја и освете чини. Мало који народ у свом језику има реч задужбина, која значи и рад, живот, заветовање, а не само прилог за душу. Светиње су наше светлост у којој видимо Васкрслог Спаситеља свог, али и Син Божји гледа нас. Мно-ги данас хоће да буду Европа и добро је што то хоће. Као светосавски народ ми смо у Европи већ вековима, и то у оној узвишене духовно-сти која је од Истока ишла ка Западу. Ми смо у њој не само са сазвежђима својих светиња, већ и са једним од првих европских законика, Ду-шановим, као и са читавим нашим умотвором, од најстаријих до најновијих времена. У њему је и законик народне мудрости, језика, свег на-шег историјског и духовног постојања. Држало нас је то кроз дуговековно живљење на својим земљама и својим огњиштима, данас разоре-ним управо онде где је било највише људске снаге и честитости. 21

NAJMLA\I ]IRILCI O PATRIJARHU PAVLU

ПОУКЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Поруке и поуке, лепе и јасне, моћне као што је и сам Патријарх Павле био...

Читајући текстове о њему, његовом жи-воту, не могу да се не дивим колико је наш Патријарх успео да врло једноставним ре-чима каже тако велике ствари које могу да разумеју сви.

У ушима ми још одзвањају његове речи: „Будимо људи, а не нељуди.“

Размишљала сам како ми деца треба да се понашамо по тој његовој поуци.

Схватила сам да треба да се трудимо да будемо добри, вредни, скромни, да помажемо другима и када то не траже од нас. Скромни, а не себични, смерни, тражећи у свему лепшу страну, пуни љубави за Бога и за све људе.

Патријарх Павле је био живи доказ да су његов начин живота и његова вера били и једина права истина.

Марија Шкорић II разОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка

У нашем народу ве-ома су заступљена дре вна

ср пска лична име на, из-ведена од коренова *ви-т-/*веи-т/*вои-, који су се че-

сто укрштали и међусобно

ме шали. Ова име на чувају у сво јим разли-читим видо-вима њихова

изво рна зна че ња: 1. «ви дети, знати» али и «видати», и 2. «дувати, вејати, вити» и «ви јати као ви хор пред

собом, витезати, војевати, победити, господарити», али и «пле сти, вити, нпр., венац».

Међу Србима идолопоклоницима у давнини су овако наста-ла лична имена била веома заступљена, пре свега као имена њихових

идола-паганских божанстава, а онда и као имена њихових људских служитеља. Хришћанска Црква временом је свесно истиснула из свог именослова остатке незнабоштва - називе Свантовит или Све-товид, Рујевит или Поревит, али многа имена из те породице Црква и

данас радо благосиља, схватајући их као призвање њихових новокр-штених носилаца: позив да, у борби за спасење која им предстоји, по

угледу на распетог и васкрслога Господа Исуса Христа, освајају врлине које су биле својствене Њему - Победнику над највећим непријатељима

рода људскога - ђаволом, грехом и смрћу. Хришћанска имена, изведена од коренова вид, вит/веи/вои- наглашавају, са једне стране, проницљивост, прозорљивост или целебност, као својство

хришћаниновог очињег али и духовног вида, одгајаног Црквом, односно вихорну моћ развејавања непријатеља и њихових напада, скопчану са победом и господарењем и са својством истанчане лепоте коју слуге Хри-стове задобијају у Христу који им сваку «моћ даје»: нпр. Витан, Витица, Витић, Витко или Витоша је - име од миља за «(победоносни)

витез», Воја, Војин, Војица или Војанко - име од миља за «(победоносни) војник», Витеслав и Витослав је

«славни витез-победник», Витобрат - «витез-брат», Витомир - «господар мира», а Војислав - «славни војник-победник».

22

Kakvo ime da ti dam

Свантовид

ХРИШЋАНСКА ИМЕНА ДУХОВНОГА ВИДА И СНАГЕ:

Вид, Видак, Видан, Видач, Виден, Виденко, Видин, Видисав, Видислав, Видић, Видиша, Видко, Видмир, Видо, Видован, Видовдар, Видој, Видоје, Видојица, Видојко, Видолик, Видољуб, Видомил, Видомир, Видосав, Видослав, Видош, Видран, Видун, Видуш, Виђан, Виђен, Вида, Видана, Виданка, Видена, Виденка, Видимила, Видимира, Видимка, Видина, Видица, Видна, Видовдана, Видовданка, Видојка, Видојла, Видољуба, Видољупка, Видомила, Видомира, Видомирка, Видосава, Видосавка, Видослава, Видославка, Видрана, Видуна, Видунка, Видуша, Виђена, Виђенка, Вијора, Вијорка...

Вита, Витак, Витан, Витас, Витибор, Витислав, Витић, Витица, Витко, Витобор, Витобрат, Витодраг, Витој, Витоје, Витолик, Витољуб, Витомил, Витомир, Витор, Виторад, Виторог, Витород, Витосав, Витослав, Виточ, Витош, Витица, Витка, Витолика, Витомила, Витомилка, Витомира, Витомирка, Витора, Виторка, Витосава, Витослава, Витославка

Воимир, Воин, Воисав, Воислав, Воја, Војак, Војан, Војанко, Војдан, Војдраг, Војевој, Војило, Војимил, Војимир, Војин, Војисав, Војислав, Војихна, Војица, Војиша, Војкан, Војко, Војмил, Војмир, Војна, Војно, Војољуб, Војомил, Војомир, Војосил, Војослав, Војсил, Војслав, Војуш, Војчина, Војша, Војана, Војанка, Војача, Војдана, Војданка, Војдрага, Војенка, Војимила, Војимира, Војимирка, Војина, Војинка, Војисава, Војисавка, Војислава, Војиславка, Војица, Војка, Војкана, Војкица, Војмила, Војмира, Војмирка, Војмирна, Војна, Војносава, Војнослава, Војуша, Вокица,

Са именом Вита/н код јужних Срба се укрстило име хришћанског мученика Светог Вита, дванаесто го дишњег дечакачудотворца са Сицилије, из незнабожачке породице кога

су Христовој вери привелe његове слуге. Дечак Вита је стекао такву милост од Бога да је Његовом силом избавио многе људе од њихових болести

и злих духова. а мученичку смрт претрпео је у време злогласног цара Диоклитијана у 4.в. Име Светог мученика Вита, ако је уопште латинско, можда је у вези са латинском речју «живот» vita, као и име Виталије «жив/отан» vitalis. По Светом Вити, који је код крштених јужних Срба и Словена уопште сасвим истиснуо незнабожачког идола Световидa,

Црква је прозвала и његов празник Видовдан 15/28. јуна, у који пада и спомен пророка Амоса, крсне славе цара Лазара и о коме се 1389.г. збила чувена Косовска битка са Турцима.

Од страних крштених имена код Срба и у хришћанском свету уопште је кроз чи

таву историју оми љено било име Василије (на Западу Базил), изведено од грчке речи

«василевсцар», које значи «царски син или царска кћер» у свим својим облицима: Васа, Васил, Василије, Васко, Васо, Васоје, Василија, Ва сиљка, Васка, Васке.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ Свети Василије из Кесарије у Малој Азији, један од најстаријих све титеља са именом Василије и један од највећих све ти

теља 4. века, истакнути епископ и богослов и оснивач монашких заједница на грчком Истоку. Заједно са Св. Григоријем Богословом и Јованом Златоустим Цр ква га слави о празнику Света три јерарха.

23Име ВАСИЛИЈЕ носили су и византински цареви (Василије Први Македонац и Василије Други Бугароубица (911. в.) и московски велики кнежеви (Василије Први, Василије Други, Василије Трећи... (1516. в.)

24

КНЕЗ ВАСА ЧАРАПИЋ - чувени Змај од Авале из Првог српског устанка, пореклом из племена Кучи у Црној Гори, погинуо је 1806. у борби за ослобођење Београда. По по-четку устанка противу дахија постаје један од главних војсковођа, а Карађорђе га је толико ценио да је био један од ретких који је у његов чадор смео да уђе ненајављен. По легенди био је мало наглув, али чак и у сну, када би чуо да неко изговара реч Турци, скакао је, повлачио ороз и нишанио спреман да опали. Када се Карађорђе двоумио да ли да крене на Београд, по наговору самог Чарапића, решио је да нападне. Остале старешине нису веровале да је могуће освојити Београд, али Васа је добро позна-

вао прилике и наговарао Карађорђа да ударе. Васа је са 3.000 својих војника напао шанац код Стам-бол капије, отприлике код почетка Скадарске улице, а у часу када је трком појурио ка капији и вик-нуо «За мном, браћо!» турски куршум га је погодио у крста. «Не бојте се! Ено пева Чамџија!», рекао је, храбрећи своје саборце. Милосав Чамџија је баш у том тренутку узјахао турски топ на бедему и запе-вао на сав глас. Пренет је у Карађорђев шатор, где се за живот борио још два сата, а онда је издахнуо.

да неко изговара реч Турци, скакао је, повлачио ороз и да неко изговара реч Турци, скакао је, повлачио ороз и да неко изговара реч Турци, скакао је, повлачио ороз и

да ли да крене на Београд, по наговору самог Чарапића, да ли да крене на Београд, по наговору самог Чарапића,

да је могуће освојити Београд, али Васа је добро позна-да је могуће освојити Београд, али Васа је добро позна-

ВАСИЛИЈЕ-ВАСО - српски властелин, ро доначелник једног од највећих наших пле мена - Васојевића из Старе Србије, по коме се и данас назива североисточни део Црне Горе - Васојевићи. По једном пре да-њу, то је био племић цара Душана, и сам сро дник Немањиног сина Вукана, рођен у При зрену, док је по другоме био досељени син једног херцеговачког краља.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЈО ВА НОВИЋ, ВЕЛИ-КИ ОСТРО ШКИ ЧУ-ДО ТВО РАЦ - митро-полит Хе р це го вачки из 17. века који је са чувао право сла -вну веру у српском на роду у време тур-скога ропства и лука-вог продора ри мо ка -то лици зма међу пра-во славне хри шћане на Истоку. Чудо-творне мо шти Св. Ва-си лија у ма настиру Острог у бли зини Ни -кши ћа, у Црној Гори, кроз ве кове и дан-данас до носе нај чу-де снија исце љења и изба вљења од нај ра -з ли читијих напа сти хиљадама и хи ља -дама ве рних које им се свим срцем обра-ћају за помоћ.

ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ (1709 – 1766),

био је владар и ми-тропилт црногор-ски. Писац је прве

историје Црне Горе.

ПАТРИЈАРХ ВАСИЛИЈЕ БРКИЋ - последњи патријарх Пећке Патријаршије кога су Турци затварали и прогонили, по-сле њеног насилног гашења 1766.г. По-сле њега, више од сто година владике су Србима постављали грчки патријарси из Стамбола у договору са султаном.

ВАСИЛИЈ Кандински (1866-1944), славни руски уметник, утемељивач апстрактног сликарства.

ВАСИЛИЈА Радојчић, позната певачица српске народне и изворне музике.

25

Л Е К Т И Р АБранко Ћопић

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА

ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видјели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка, слова к'о јаја:

«За друга Јежа На крају гаја». У писму пише:

«Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те.

Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара!

Дођи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу.

Са пуним лонцем и масним брком чекат ћу на те, пожури трком. Њежно те грли медена лица

и поздрав шаље лисица Мица» Јеж се весели: – На гозбу, вели,

ту шале нема, хајд да се спрема. Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи.

- Ако би успут дошло до боја, нек буде спремна обрана моја.

КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит диг'о кад је Јежурка до лије стиг'о.

Пред кућом- логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смјешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: - Добар дан, лијо, врлино чиста,

клањам се теби, са бодља триста. Нек перје пијетла краси твој дом,

кокош нек сједи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која.

Живјела вјечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим:

ја сам за ручак трбухом цијелим! Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже,

Јежурка често здравицу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће.

Ниже се ручак четверосатни, затегну трбух к'о бубањ ратни.

СЛАВНИ ЛОВАЦ По шуми, широм, без стазе, пута

Јежурка Јежић поваздан лута. Ловом се бави често га виде,

с триста копаља на јуриш иде. И вук и медо, па чак и – овца, познају јежа, славнога ловца.

Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања.

Пред њим дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава.

26

НОЋ Ево и ноћи, над шумом цијелом

надви се сутон са модрим велом Промакне само лептирић који и вјетар ноћник листове броји.

Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје.

Скитница свитац свјетиљку пали, чаробним сјајем путању жали.

А сова хукну свој ратни зов: - Држ'те се, птице, почиње лов!

РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише.

-Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала. -Моја је кућа чврста к'о град,

преноћи у њој – Куда ћеш сад? Тако га лија на конак слади

а јеж се брани, шта да се ради: -Захваљујем се позиву твом,

ал' ми је дражи мој скромни дом! -Остани куме, лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче.

Ал' јеж тврдоглав, оста при свом - Дражи је мени мој скромни дом!

Шуште и шумом јеж мјери пут, кроз грање мјесец свијетли му пут. Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају:

- Кућицо моја, најљепши рају!

ПОТЈЕРА Остаде лија, мисли се: – Врага, што му је кућа толико драга?

Кад јежић тако жуди за њом, бит' ће то, богме, богати дом. Још има можда од перја под, печене шеве красе му свод.

Та кућа, вјерујем обиљем сја. Поћи ћу, крадом да видим ја.

ВУК Пожури лија, нечујна сјена, паперје меко нога је њена.

Док јури тако уз гробни мук, пред њом на стази, створи се вук.

-Гррр, куда журиш, кажи-дер ловцу; можда си негдје пронашла овцу? - Идем да дознам – лија све дува -

зашто јеж кућу толико чува. -Ех, кућа, трице! – вели вук зао.

-Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом јер волим шалу,

хоћу да видим јежа – будалу!

МЕДО Док јуре даље брзо к'о стријела, срете их медо, пријатељ пчела.

- Сумњива журба – медо их гледа - можда сте нашли језеро меда? - Не, него машту голица моју, зашто јеж воли кућицу своју.

-Кућица, глупост! Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сати меда дат' ћу је сваком!

говори медо на јело лаком. -Поћи ћу с вама, јер волим шалу,


ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре к'о дивља ријека,

одједном- ево- каљуга нека. Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и – јело сања. - Хр-њи, јунаци, сумњива трка,

негдје се, ваљда боговски крка?! - Поскочи свиња, уз много граје,

а вук јој на то одговор даје: -Тражимо разлог, блатњава звијездо,

зашто јеж воли рођено гнијездо! -Рођено гнијездо! Тако ми сала,

за пола ручка ја бих га дала!

Поћи ћу с вама јер волим шалу, хоћу да видим јежа- будалу!

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу – прасак и лом! Пристигли јежа, гледе: он стаде

крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глуха, простирка у њој од лишћа суха.

Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи.

Намјести кревет, од педља дужи, зијевну, па леже и ноге пружи.

Сав блажен, сретан, ниже без броја: - Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода,

колијевко мека, лиснатог пода, увијек ћу вјеран остати теби, низашто ја те мијењао не би'!

У теби живим без бриге, страха и бранит ћу те до задњега даха!

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ Медвјед и свиња и с њима вуја грмнуше громко права олуја: - Будало јежу, бодљиви соју,

зар тако цијениш страћару своју?! Колиба твоја права је баба,

кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тијесна и глуха,

сигурно у њој имаш и буха! Кућицу такву, хвалишо мали,

за ручак добар сваком би дали! Рекоше тако, њих троје, љути,

док мудра лија по страни шути.

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић , очи му сјаје,

гостима чудним одговор даје: - Ма какав био мој родни праг,

он ми је ипак мио и драг. Прост је и скроман, али је мој, ту сам слободан и газда свој.

Вриједан сам, радим бавим се ловом и мирно живим под својим кровом.

То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг!

27

Кад јежић тако жуди за њом, бит' ће то, богме, богати дом. Још има можда од перја под, печене шеве красе му свод.

Та кућа, вјерујем обиљем сја. Поћи ћу, крадом да видим ја.

ВУК Пожури лија, нечујна сјена, паперје меко нога је њена.

Док јури тако уз гробни мук, пред њом на стази, створи се вук.

-Гррр, куда журиш, кажи-дер ловцу; можда си негдје пронашла овцу? - Идем да дознам – лија све дува -

зашто јеж кућу толико чува. -Ех, кућа, трице! – вели вук зао.

-Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом јер волим шалу,


МЕДО Док јуре даље брзо к'о стријела, срете их медо, пријатељ пчела.

- Сумњива журба – медо их гледа - можда сте нашли језеро меда? - Не, него машту голица моју, зашто јеж воли кућицу своју.

-Кућица, глупост! Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сати меда дат' ћу је сваком!

говори медо на јело лаком. -Поћи ћу с вама, јер волим шалу,


ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре к'о дивља ријека,

одједном- ево- каљуга нека. Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и – јело сања. - Хр-њи, јунаци, сумњива трка,

негдје се, ваљда боговски крка?! - Поскочи свиња, уз много граје,

а вук јој на то одговор даје: -Тражимо разлог, блатњава звијездо,

зашто јеж воли рођено гнијездо! -Рођено гнијездо! Тако ми сала,

за пола ручка ја бих га дала!

Поћи ћу с вама јер волим шалу, хоћу да видим јежа- будалу!

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу – прасак и лом! Пристигли јежа, гледе: он стаде

крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глуха, простирка у њој од лишћа суха.

Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи.

Намјести кревет, од педља дужи, зијевну, па леже и ноге пружи.

Сав блажен, сретан, ниже без броја: - Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода,

колијевко мека, лиснатог пода, увијек ћу вјеран остати теби, низашто ја те мијењао не би'!

У теби живим без бриге, страха и бранит ћу те до задњега даха!

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ Медвјед и свиња и с њима вуја грмнуше громко права олуја: - Будало јежу, бодљиви соју,

зар тако цијениш страћару своју?! Колиба твоја права је баба,

кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тијесна и глуха,

сигурно у њој имаш и буха! Кућицу такву, хвалишо мали,

за ручак добар сваком би дали! Рекоше тако, њих троје, љути,

док мудра лија по страни шути.

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић , очи му сјаје,

гостима чудним одговор даје: - Ма какав био мој родни праг,

он ми је ипак мио и драг. Прост је и скроман, али је мој, ту сам слободан и газда свој.

Вриједан сам, радим бавим се ловом и мирно живим под својим кровом.

То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг!

Због тога само, луде вас троје честите куће немате своје.

Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршит ћете – наопачке!

То слуша лија, па суди здраво: -Сад видим и ја, јеж има право! То рече, клисну једном ћувику,

а оно троје дигоше вику: - Јеж нема право, на страну шала:

а и ти, лијо, баш си – будала!

КРАЈ Шта даље бјеше, какав је крај?

Прича учи то, потанко, знај. Крвника вука, јадна му мајка умлати брзо сељачка хајка.

Трапавог меду, ох, куку, леле, до саме смрти изболе пчеле

И дивља свиња паде к'о крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми данас, без стазе, пута

Јежурка Јежић лови и лута. Вјештак и мајстор у послу свом,

ради и чува рођени дом.

�� ,

��

ПРИНЦЕЗЕ

И сторијски извори о мајци Светог Саве су врло оскудни. Иако је то жена која је нашој историји и култури средњега века по-дарила најзнаменитију личност и нашој Православној Цркви

највећег народног Светитеља, о њој се мало писало и врло мало певало.

Супруг јој је био Немања, велики жупан, родона-челник лозе Немањића. Синове, Вукана, Стефана и Рас-

тка, учила је књизи и вери. О њој остаде записано да је била «пуна добрих дела као бисера и драгог камења» и да је «творила угодна дела пред Господом, у дому мужа својега.» Замонашила се истог дана кад се круне одрекао и у манастир ступио њен муж, «раздав имање своје убоги-ма». И дано јој би име Анастасија.

Занимљиво је да су њени синови, Стефан Првовенча-ни и Свети Сава, пишући прилично опширне биографије свог оца Немање, мајку споменули само узгред. Забеле-жили су о њој оно што се у средњем веку од жене, па била она и владаочева, очекивало и тражило: добра

28 29

�� ,

��

супруга, нежна мати, побожна и милосрдна госпођа. Многи историчари су се бавили и питањем порекла

Ане - мајке Светога Саве. Сав њихов труд, услед недо-статка извора, заснива се само на претпоставкама; тако да се и даље нагађа о њеном пореклу. Средњовековни биографи нису забележили где су се Ана и Немања први пут срели, када и у којим годинама су ступили у брак. По-ред троје мушке деце: Стефана, Вукана и Растка, Немања и Ана су највероватније имали и три кћери. У историјској науци се помињу њихова имена: Вука, Дева и Ефимија.

Иако о Анином школовању немамо података, изгле-да да је била за ондашње прилике прилично образова-на жена, што се може закључити на основу образовања њених синова Стевана Првовенчаног и Светог Саве, који су прве основе васпитања и образовања добили од своје мајке. Она им је усадила и прве искре побожно-сти и љубав према књизи. Изгледа да је имала снажног утицаја и на свога мужа, који је исто тако био веома по-божан. Уопште је познато да су мајке свих великих људи имале велики морални и интелектуални утицај на ства-ралаштво својих синова, па је то случај и са мајком Све-тог Саве. На Благовести 1196. године одркели су се световнога живота Немања и Ана и из руку епископа Калиника примили монашки постриг. Немања је добио име Си-меон, а његова жена Ана име Анастасија. Анастасија је отишла у манастир Св. Бо-городице у Топлици, а Симеон у своју задужбину Студеницу. О монашком животу монахиње Анастасије немамо никаквих података, па зато многи историчари верују да је умрла убрзо пошто се замонашила. На основу досадашњих сазнања, већина историчара узима за годину њене смрти 1200. или 1199. годину.

Најновијим истраживањима утврђено је да је сахрањена у припрати Богородич-не цркве манастира Студенице. Остаје и даље непознато када је из манастира Св. Бо-городице у Топлици пренета у Студеницу. Изнад гроба очувана је фреска монахиње Анастасије како клечи пред ликом Св. Богородице, као и натпис: «Пресвета Дјево и Бога нашега Мати, прими мољења слушкиње своје монахиње Анастасије.»

Због свога живота и рада, Немањина жена Ана, мајка првога српског краља Сте-фана Првовенчаног и првог народног просветитеља и архиепископа Св. Саве, за-служила је да се о њој више пише и говори. Нажалост, историјски извори о њој су веома оскудни, тако да су многи догађаји из њеног живота остали за нас до дана данашњега велика тајна.

ПРИНЦЕЗЕ

30

Велики српски жупан Стефан Немања и његова супруга Ана имали су два сина и три кћери када су, већ зашли у године, пожелели да добију још једно дете. И Господ Бог, по величини своје доброте, подари им мушко чедо. Његово рођење зби се у српској престоници Расу, негде око 1175. год. Оно је било заиста чудо од детета, лепо и бистро. На крштењу му дадоше име Растислав, скраћено Растко. Што је Растко више растао, све је више био вољен не само од својих постаријих родитеља већ од све уже родбине и од државе. Срећни родитељи гледали су дете са нежном љубављу и поштовањем, као да га нису они родили, већ као да је послато са неба. Посетиоци и многи други говорили су о њему: „Ово ће дете бити нови знак свету.“ И у учењу и у владању, он је био понос својих родитеља и учитеља.

Када је напунио петнаесту годину, да би стекао искуство у управљању, његов отац Немања му даде Хумску покрајину, данашњу Херцеговину, прозвану и због тога Војводством Светог Саве.

За младог Немањиног сина речено је да се никада није смејао, а да је увек био насмејан. Својом скромношћу и уздржљивошћу често би посрамио своје необуздане другове. Уместо да троши време на сујетне разоноде, он је читао озбиљне списе са пер-гамента, које му је отац набављао, нарочито оне о вери хришћанској и историји. Ре-довно је присуствовао богослужењима у цркви, молио се, постио и давао милостињу сиротињи. Сви су се дивили његовој чедности.

После две године његове управе над облашћу коју му је отац поклонио, родитељи га позваше у престоницу. Праћен својим племићима, Растко допутова у очев дом. И отпо-че славље које је трајало данима и недељама.

Мећу осталим посетиоцима тада се налазила у Расу и група монаха из Свете горе. Млади принц је сатима и сатима разговарао са њима. Са знатижељом је слушао и питао, одлучивши се да напусти световни живот, угодан и раскошан, и да са овим калуђерима крене на далеки пут.

Схвативши да је Растко побегао са калуђерима, његови родитељи су послали за њим потеру не би ли га повратили. Потера, међутим,

није успела у своме науму. Када су, после заморног путовања, стигли у Свету гору, сазнали су да се одбегли калуђери са

српским принцем налазе у манастиру Светог Пантелејмона. Ту су се срели са њим и Растко им предложи да се одморе и наспавају, па нека буде воља Божија и обећа да ће идућег дана бити спреман да пође са њима. Када су они заспали, касно те ноћи српски принц се закалуђерио. Тек ујутро, не мало су били запрепашћени видевши Растка у монашкој

хаљини. Његово ново име беше Сава.

(Одломак из дела „Живот Светога Саве“ Владике Николаја)

СВЕТИ

САВА

Како је принц Растко постао монах

.

послали за њим потеру не би ли га повратили. Потера, међутим, није успела у своме науму. Када су, после заморног путовања,

стигли у Свету гору, сазнали су да се одбегли калуђери са српским принцем налазе у манастиру Светог Пантелејмона. Ту су се срели са њим и Растко им предложи да се одморе и наспавају, па нека буде воља Божија и обећа да ће идућег дана бити спреман да пође са њима. Када су они заспали,

А

Земља �зван Е�емско� вр�а сасв�м је �ру�ач�ја. А�ам � Ева �забраше мес�о за свој с�ан.мес�о за свој с�ан.мес�о за свој с�ан.

К А И Н И А В Е Љ

“Кa�о је Едем био пре�расан,

само...

Само да смо ми слушали Бога. Морамо рећи својој деци шта се десило, да они не почине исту греш�у.

Он је створио земљу и све на њој...

...Њему, да�ле, дугујемо, и ове овце.

Адам учи своје синове, Каина и Авеља, познању Бога...

(�� 4,1-8)

31

3232

Године су прошле. Авељ је постао пастир, а Каин ратар. Авељ се присетио очевих речи и принео Богу своје прве јагањце: “Хвала Ти, Бо�е! Чувај нас, брата мога и мене!...”

Када порастете, моћи ћете да Богу принесете прве јагањце из својих стада и првине од �етве. Што год приносили, не заборавите да то чините и за

добро брата свога.

“Авељ је принео �ртву, и ја ћу �ао он, није он бољи од мене”.

Ка�о да му заблагодаримо?

Бог је примио �ртву Авељеву, �ао угодну, огњем са неба, до� на Каинову није погледао због чега Каина обузима завист.

“Бог више љуби мога брата! То је

неправедно!”

3333

“Нема разлога да он буде благословен, а не ја! Зашто би њега Бог вратио у

рај а не мене?”

“Сада ћеш ти добити своје, да видиш �о је достојнији...!” “Авеље

брате, изиђимо у поље!”

“Ни�о ме није видео. Али... мене

је страх!”

3434

Изненада одје�ну гром�и глас Бо�ији: “Где је Авељ, брат твој!”

Престрављен Каин слуша пресуду �оју му изриче Бог. Мораће да напусти родитеље и да лута земљом читавог свога �ивота.

“Господе, ова �азна је превели�а! Мо�е ме убити �о год ме

сретне!”

Ка�н се брзо у�аљава са мес�а злоч�на. Је л� �а неко в��ео?

П Р Е С У � А Б О Ж И Ј А

“Ј-ја-а...ништа не знам. Зар сам ја чувар брата

свога?”

“Бог ме је видео �а�о сам убио Авеља..”

Цена150

динара

витезови

и принцезе

Поучно-забавни часопис за децуSRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVAMITROPOLIJA CRNOGORSKO-PRIMORSKA

IZDAVA^KA USTANOVA “SVETIGORA”

Изд

ање

бр. 4

, 201

0. го

дина

SVETIGORA

Delom prihoda od prodaje ~ASOPISA "}Irilko" poma@ete "de^ju ku]u" centar za decu ometenu u razvoju u gra^anici

na KOSOVu I METOHIJi

Izdava~ka ustanova “Svetigora”ul. koste glavini]a 1A, 11000 Beograd

TEL: 011/3690757, faks: 011/3690721

Поучно-забавни часопис за децу SVETIGORASVETIGORA

Ћирил�овитезови витезови


�� витезови витезови


��

Пећка патријаршија

хрис

тос васкрсе

БИБЛИЈА У СТРИПУ

ххрриисс

ттооссвваассссккррсс

ххрриисс

ттттттттооооооссвваааааааасскк

cirilko 4 pdf

Documents