1

EKONOMIJA EUprof. dr Miodrag Paspalj

� Na početku, PITANJE?

� Da li problemi razvoja društva koji suposledica delovanja treće tehnološkerevolucije, zahtevaju promenu teorije ipolitike, preispitivanje ili iznalaženje novihstrategija razvoja privrede i društva.

2

� To se najbolje moglo videti na primeru svetskeekonomske krize sedamdesetih godina.

� Dugo se mislilo da se ona može prevladati novimrazvojnim politikama na bazi postojećihrazvojnih strategija saglasno specifičnostimapojedinih zemalja, tj. nivou razvijenosti, političkom sistemu i sistemu društvenogupravljanja. Tek kasnije se shvatilo da je trećatehnološka revolucija ukazala na potrebu zanovom ekonomskom teorijom, a time i politikomprivrednog razvoja u celini.

3

� Dakle, kada se radi o strategiji tehnološkograzvoja, logično da se preispita i definišeglobalna strategija naučno-tehnološkograzvoja, a da u okviru njih industrija, kaotehnološki najintenzivnija oblast, dobijeodgovarajući značaj i ulogu koju inače ima u ukupnom razvoju privrede i društva.

4

� Tehnološki razvoj je, prema opšteprihvaćenom mišljenju, odlučujući dinamičkifaktor savremenog privrednog i društvenograzvoja. S obzirom na njegovo mnogostrukodelovanje i posledice koje prouzrokuje, on spada u grupu fenomena koji se u usavremenom svetu izučava sa raznihaspekata. Značajnu pažnju pobuđujuekonomski i socijalni aspekti dejstvatehnološkog razvoja, kako u razvijenimzemljama tako i u zemljama u razvoju.

5

� Brojna empirijska istraživanja u industrijskirazvijenim zemljama pokazala su da je doprinos tehnološkog razvoja stopiprivrednog rasta znatno veći odkumulativnog doprinosa svih ostalih faktoraproizvodnje, jer se povećanje produktivnostirada temelji uglavnom na tehnici, tehnologiji iobrazovanju, a sve veći deo prirastaproizvodnje rezultat je ulaganja u naučnaistraživanja.

6

� Uža shvatanja pojma tehnologije insistirajuna tehničkim aspektima, a šira shvatanjaizjednačavaju tehnologiju sa ukupnimtehnološkim znanjima.

� Smatra se, ipak, da tehnika i tehnologija nisuiste kategorije. One se razlikuju, ali sumeđusobno povezane i uslovljene, tako dapromene u oblasti tehnike često izazivajupromene u oblasti tehnologije i ornuto.

7

� „TEHNIČKI PROGRES“ može definisati kaoekonomski fenomen koji izražava svakupromenu u sredstvima za proizvodnju, tehnološkim procesima i organizacionimformama proizvodnje i raspodele, koja dovodido povećanja proizvodnje, do porastaupotrebne vrednosti proizvoda, do redukcijeu troškovima društvenog rada po jediniciproizvoda, te do napretka u znanjuproizvođača i uslovima njihovog rada.

8

� Pod tehničkim progresom podrazumeva: „...a) stalan proces usavršavanja sredstava i

predmeta rada i izvora energije, uvođenje novihsredstava i predmeta rada i izvora energije, uvođenje novih proizvodnih metoda i načinaorganizacije i upravljanaj proizvodnjom, u čijemse rezultatu postiže povećanje društveneproduktivnosti rada,

b) stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta većpoznatih proizvoda i

c) ovo stalno menjanje tehnike proizvodnjeostvaruje se bilo zamenom osnovnih sredstavatehnike putem novih investicija u već postojećegrane, bilo izgradnjom potpuno novih grana.

9

� Dalje, pod tehničkim progresom „...veoma složenproces koga karakterišu dinamičke i suštinskeizmene u proizvodnoj bazi, posebno u elementima, funkcijama i strukturi sredstava zarad, kao i u funkcijama čoveka u procesuproizvodnje.

� Savremeni tehnički progres može se posmatratikao ukupnost niza pojedinačnih ali međusobnopovezanih i međuzavisnih procesa, koji se odvijaju paralelno. Ta povezanost izmeđurazličitih procesa i aspekta tehničkog progresa je suštinska i dijalektička, ne mehanička“

10

� Spoj nauke, tehnike i proizvodnje daje novikvalitet i stvara potencijalnu snagu koja imanesagledive razmere.

� Izrazitije povezivanje ovih donedavno nezavisnihdelatnosti naročito je zapaženo u vreme i posleDrugog svetskog rata, o čemu se može suditi povelikom broju realizovanih otkrića i inovacija. U ovom periodu, uvođenju većeg broja inovacija u proizvodnju prethodila su obimna naučnaistraživanja i otkrića u nizu naučnih oblasti idisciplina na osnovu kojih su zatim u faziprimenjenih i razvojnih istraživanja nastali noviproizvodi ili postupci.

11

� Uticaj tehnološkog razvoja na privredni razvoju osnovi je trojak, i da se ogleda u:

1. poboljšanju kvaliteta činilaca proizvodnje ipodizanje njihove efikasnosti, odnosnoproduktivnosti,

2. uticaju na promene materijalne struktureproizvodnje kroz širenje društvene podelerada i na toj osnovi njenu diverzifikaciju, I

3. presudnom uticaju na tempo rasta privrede, snagom većom od svih ostalih faktorarazvoja zajedno.

12

� Ako se dalje raščlani dejstvo tehnološkograzvoja na kvalitet faktora proizvodnje, ondase dolazi do zaključka da se taj uticajostvaruje kroz:

a) usavršavanje sredstava za rad,b) iznalaženje novih metoda i postupaka

dobijanja i prerade predmeta rada,c) iznalaženje novih vidova energija, id) razvoj subjektivnog (ljudskog) faktora.

13

� U početku, cilj Zajednice je bio da postaneautonomna i međunarodno konkurentna napolju uglja čelika i atomske energije, zbogčega je osnovan Zajednički nuklearniistraživački centar (Joint Nuclear Research Centre – JNRC). Kasnije je ovom centru data ingerencija nad ukupnom politikomistraživanja i razvoja, tako da je on promenionaziv u Zajednički istraživački centar (Joint Research Centre – JRC).

14

� Godine 1968. je, kao sastavni deo Evropskekomisije, ustanovljen Opšti direktorat zanauku, istraživanje i razvoj, ali tokomnekoliko godina nije bilo značajnijih pomakana polju zajedničkih IR aktivnosti

15

� Konačno 1974. godine, Evropski savet je doneo odluku da razvije zajedničku politiku u oblasti nauke i tehnologije, sa dvostrukimciljem:

•Koordinacija nacionalnih politika zemaljačlanica

•Sprovođenje IR programa i projekata koji suod interesa za Zajednicu.

16

� Za razvoj zajedničke IR politike i koordinacijuizmeđu zemalja članica je bio zaduženKomitet za naučna i tehnološka istraživanja(Science and Technical Research Committee –CREST). Sem toga, Evropska komisija je pokrenula pilot program Predviđanje i ocenau oblasti nauke i tehnologije (Forecasting and Assessment in Science and Technology –FAST), sa ciljem da ukaže na slabe tačkeistraživačke infrastrukture u Evropi.

17

� Veoma značajan pomak vezan za zajedničkupolitiku IR je 1984. godine, kada je ustanovljen Evropski strateški program zaistraživanje i razvoj u oblasti informatičketehnologije (European Strategic Programmefor Research and Development in Information Technology – ESPRIT).

18

� Jedinstvenim Evropskim aktom iz 1987. godine ITR politika je po prvi put dignuta nanivo politike Zajednice. Ugovorom izMastrihta iz 1992. godine politika istraživanjai tehnološkog razvoja je i pravno postalasastavni deo Zajednice, a inkorporirana je i u kasniji Ugovor iz Amsterdama, kao i u tekućiUgovor iz Nice

19

� Ključna novina predviđena Jedinstvenimevropskim aktom jeste uspostavljanjevišegodišnjih okvirnih programa zaistraživanje i tehnološki razvoj (Multiannual Framework Programme – (M)FP), kaoinstrumenata za sprovođenje zajedničke IR politike.

� Ovim programima se tokom definisanogvremenskog perioda utvrđuju IR prioriteti, budžet i aktivnosti koji će podržati takveprograme.

20

� Ugovor iz Nice je preuzeo osnovne odredbeMastrihtskog ugovora, koje se odnose na IR aktivnost. Ugovor sadrži glavu XVIII pod nazivom„Istraživanje i tehnološki razvoj“. Članom 163 sudefinisani osnovni ciljevi Zajednice vezani za ovupolitiku, a to su „jačanje naučne i tehnološkeosnove industrije Zajednice i podsticanje razvojameđunarodne konkurentnosti“, kao i unapređenjeistraživačkih aktivnosti kojesu neophodne u ciljusprovođenja ostalih politika Zajednice

21

� Aktivnosti koje Zajednica sprovodi kako bi postigla naznačene ciljeve nabrojane su u članu164:

• sprovođenje istraživačkih, tehnološko-razvojnih idemonstracionih programa, kroz promovisanjesaradnje sa i između preduzeća, istaživačkihcentara i univerziteta,

• promovisanje saradnje u oblasti istraživanja, tehnološkog razvoja i demonstracionih projekatana nivou Zajednice sa trećim zemljama imeđunarodnim organizacijama,

• širenje i optimizacija rezultata u oblastiistraživanja, tehnološkog razvoja idemonstracionih projekata na nivou Zajednice.

22

� IR aktivnost u Evropskoj uniji je bila dosta rascepkanai nekoordinisana, a sprovodi se na različitim nivoima. Postoji izražena potreba za snažnom koordinacijom ikomunikacijom, kako bi se naučno-istraživačkipotencijal iskoristio na mnogo efikasniji način negošto je to do sada bio slučaj.

� Iz tog razloga je Evropska komisija 2000.godine kaoprioritet postavila stvaranje Evropskog istraživačkogprostora (European Research Area – ERA), kaoistinskog unutrašnjeg tržišta za nauku i znanje.

� Sredstva namenjena za ovu svrhu trebalo bi da do kraja decenije dostignu 3% BDP-a Unije, pri čemu bi 2/3 sredstava odlazilo iz privatnih izvora.

23

� Najveći deo IR aktivnosti sprovodi se na nivouzemalja članica i pojedinačnih kompanija, tako da njihove aktivnosti nisu dovoljnopoznate izvan nacionalnih okvira.

� Zbog toga je potrebno identifikovati koji suto ekspertski centri koji već postoje na nivouUnije, kako bi se njihove aktivnostipromovisale i kako bi se povezali sa ostalimistraživačkim centrima

24

� Za razvoj nauke i tehnologije neophodno je dapostoji i da se razvija odgovarajućainfrastruktura. Njeno uspostavljanje ifunkcionisanje je jako skupo, tako dapojedinačne zemlje često nisu u mogućnosti daje razviju, ili da je efikasno koriste ako je većposeduju. Zbog toga se ovakvi obimniinfrastrukturni projekti sada izvode od straneEvropske unije. U tom pogledu je kao jedan odprioriteta predviđeno uspostavljanje mnogo bržihi pouzdanijih elektronskih mreža, sa kapacitetomod nekoliko gigabajta u sekundi.

25

� Evropska komisija je kao važan problem utvrdila da, iako postoji veliki broj istraživačkih projekata koji suadekvatno finansirani, istraživački kapacitet Unije nijena pun način iskorišćen, iz razloga što se IR aktivnosti u velikoj meri sprovode nezavisno jedne oddrugih. Sličan slučaj je i sa velikim brojemorganizacija za naučno-tehnološku saradnju, kojepostoje kako u okviru organa Unije, tako i nezavisnood njih, ali koje nedovoljno sarađuju među sobom..Kako bi se rešili ovi problemi, predviđeno je danacionalni IR programi postanu otvoreniji, da osnovnipodaci o ciljevima i sadržini projekata postanudostupni javnosti, kao i da se uspostavi telo u okvirukoga će se susretati i komunicirati predstavnicirazličitih organizacija za naučno-tehnološku saradnju

26

� Privatni izvori jesu najvažniji finansijeri Ir projekata, zbog čega je bitno stimulisati ih da još više ulažu:

• potencijalni investitori treba da budu boljeinformisani o postojećim indirektnim posledicama,

• ustanovljenje patenta koji bi važio na nivou čitaveUnije, čime bi se izbegle postojeće dugotrajne i skupeprocedure registracije patenta u svakompojedinačnom nacionalnom zavodu,

• tehnička pomoć novim kompanijama koje se bavevisokim tehnologijama. Cilj je da se istaživačipodstaknu da sami otvaraju preduzeća, s obzirom daje sada njihova sklonost da započnu sopstvenuposlovnu aktivnost mnogo manja nego u SAD

27

� Saznanja do kojih se dolazi naučnimistraživanjima su veoma važna prilikomkreiranja politika koje se sprovode nanacionalnom i na nivou Unije. To je posebnovažno u oblastima kao što su, na primer, zaštita životne sredine ili zaštita potrošača.

� Komisija je stoga identifikovala potrebu da se uspostavi zajednički sistem naučnih itehničkih referenci, koje bi se primenjivale nanivou država članica, kao i na nivou EU.

28

� S obzirom da je znanje glavni resurs sprovođenjuIR aktivnosti, Komisija je predložila osnovnesmernice koje treba da vode efektivnijemiskorišćenju ovog resursa:

• veća mobilnost istraživača, kako izmeđurazličitih istraživačkih institucija, tako i izmeđuistaživačkih institucija i privrede, u cilju širenja iefektivnijeg korišćenja naučnih saznanja,

• veća otvorenost institucija za angažovanjeistraživača iz drugih evropskih zemalja,

• veća zastupljenost žena-naučnika,• motivisanje mladih da se bave naučnim

istraživanjima.

29

� Ovaj aspekt izgradnje Zajedničkog osnivačkogprostora obuhvata nekoliko osnovnih smernica:

• regionalni razvoj IR potencijala, pre svega krozupotrebu sredstava iz strukturnih fondova za razvojinfrastrukture neophodne za naučna istraživanja, kreiranje naučnih i tehnoloških parkova, obuku i sl.,

• integracija istraživača iz Istočne Evrope u IR zajednicuUnije, u svetlu predstojećeg proširenja EU,

• privlačenje istraživača iz trećih zemalja, kroz davanje„grantova“ za istraživanje, angažovanje stručnjaka izzemalja van Unije, pojednostavljenje administrativnihprocedura (radne vize i sl.), kao i stimulisanjepovratka istraživača iz Unije koji se obrazuju ili suzaposleni u SAD.

30

� Teme od zajedničkog značaja treba da se istražuju i diskutuju na nivou Unije, zbogčega je potrebno uspostaviti dijalog izmeđuistraživačke zajednice i ostalih aktera u društvu. Takođe, potrebno je uspostaviti izajedničke stavove po pitanju etičkihproblema koji se mogu javiti vezano za nova naučno-tehnološka dostignuća, kao što je, recimo, pitanje kloniranja ljudi.

31

� Zajednički istraživački centar – JRC je organizovan kao Opšti direktorat Evropskekomisije, i predstavlja njen sastavni deo. Njegova misija je „pružanje tržišno-vođenjenaučne i tehnološke podrške u koncipiranju, razvoju, primeni i nadgledanju zajedničkihpolitika“.

32

� U pružanju savetodavne podrške Evropskojkomisiji, i drugim organima Unije, JRC ima tri osnovne uloge:

•razvoj baze podataka i izrada referentnihstudija,

•kreiranje zajedničkih metoda u oblastimakoje su od velikog značaja za građane Unije, kao što su zaštita životne sredine ilizdravstvena zaštita,

•razvoj zajedničkih sistema merenja itestiranja.

33

� Sem ovoga, vrlo važna funkcija JRC-a je i u kreiranju i funkcionisanju Zajedničkogistaživačkog prostora.

� Iako se bavi različitim naučnim oblastima, JRC ima definisane tri osnovne oblasti kojima se bavi, a to su:

•hrana, hemijski proizvodi i zdravlje•životna sredina i održivi razvoj•nuklearna sigurnost.

34

� Inače, istraživačke aktivnosti se sprovode u okvirusedam instituta lociranih u pet zemalja Unije:

• Institut za referentne materijale i merenja (IRMM) u Belgiji

• Institut za transuranijumske elemente (ITU) u Nemačkoj

• Institut za energiju (IE) u Holandiji• Institut za zaštitu i bezbednost građana (IPSC) u Italiji• Institut za životnu sredinu i održivi razvoj (IES) u Italiji• Instut za zdravstvenu zaštitu i zaštitu potrošača

(IHCP) u Italiji• Institut za perspektivna tehnološka istraživanja (IPTS)

u Španiji.

35

� ESPRIT, tj. Evropski strateški program zaistraživanje i razvoj u oblasti informatičketehnologije ustanovljen je 1984. godine.

� Njemu su prethodili konsultativni sastancipredstavnika najznačajnijih evropskihkompanija koje se bave informacionimtehnologijama, a koje je inicirao tadašnjievropski savetnik za unutrašnje tržište iindustriju.

36

� EUREKA je skraćenica za Evropsku agenciju zakoordinisanje istraživanja, koja je osnovana1985. godine. Nastala je kao odgovor naameričku inicijativu za stratešku odbranutadašnjeg predsednika Regana, popularnonazvanu „Ratovi zvezda“.

� Njega je osnovala i vodi ga Evropska komisija, aliobuhvata i nekoliko zemalja koje nisu članiceUnije. On je komplementaran ESPRIT-u, u tom smislu što, dok se ESPRIT bavi projektimavezanim za fundamentalna istraživanja, EUREKA je više tržišno orijentisana.

37

� Svakako je značajno pomenuti i projekte saradnjeu oblasti IR koji nisu vezani za organe Evropskeunije. Jedan od najuspešnijih je Airbus, konzorcijum u kome učestvuju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija. Saradnjom u okviru ovog konzorcijuma stvoreni su avioni kojimogu da budu konkurentni ranijeneprikosnovenim američkim proizvođačima. Nešto manje komercijalno uspešna, ali svakakovredna pomena je i saradnja Francuske i VelikeBritanije u proizvodnji nadzvučnih aviona„Konkord“.

38

� Evropska svemirska agencija (European Space Agency – ESA) je nastala 1973. godinespajanjem dve starije inicijative: ELDO (Evropska organizaciija za razvoj lansirnihpostrojenja) i ESRO (Evropska organizacija zasvemirska istraživanja).

� Ni ona nije nastala kao zvanična inicijativa nanivou EZ, već je više bila vezana za saradnjupojedinih zemalja članica.

39

� Višegodišnjim okvirnim programom se definišu sveaktivnosti EU u planiranom periodu, i njega usvajaEvropski savet, uz prethodne konsultacije saKomitetom za privredu i socijalnu politiku. Osnovniciljevi okvirnih programa su:

• Utvrđivanje naučnih i tehnoloških ciljeva koji treba dase postignu aktivnostima Zajednice definisanim u članu 164., kao i definisanje prioriteta,

• Utvrđivanje okvirnih smernica za sprovođenje tihaktivnosti,

• Utvrđivanje maksimalnog ukupnog iznosa sredstava iiznosa po svakoj od predviđenih aktivnosti, kao idetaljnih pravila pod kojima Zajednica učestvuje u finansiranju tih aktivnosti.

40

� Okvirni program se konkretizuje u podprogramima, koji se definišu za svaku odpredviđenih aktivnosti.

� U podprogramima se specificiraju detaljnesmernice i vremenski okvir za njihovosprovođenje, kao i neophodna finansijskasredstva koja treba da obezbedi Zajednica.

41

� Ponuda za finansiranje projekata se objavljuječetiri puta godišnje u Službenom listu. Za većinuprograma osnovni kriterijumi da Unija učestvujeu finansiranju predloženih projekata su da je rečo fundamentalnim istraživanjima i da moraju dabudu angažovane najmanje dve institucije iznajmanje dve zemlje članice.

� Važno je napomenuti da, iako ga usvajaju isprovode organi Evropske unije, u okvirnimprogramima punopravno učestvuju neke zemljekoje nisu članice, zemlje kandidati, mediteranskezemlje, kao i zemlje u razvoju, mogu daučestvuju u određenim podprogramima.

42

� Šesti okvirni program razvoja Evropske unijeje bio definisan za petogodišnji period, saukupnim budžetom od 17,5 milijardi evra, 3,9% ukupnog budžeta Evropske unije za tu godinu.

� Plan je da se još više povećaju izdvajanja zaIR i da njihov budžet, i bude oko 3% BDP-a

43

� Pored toga što je zadržao sve ciljeveprethodnih programa, prioritet Šestogprograma je bilo uspostavljanje Jedinstvenogistraživačkog prostora. Naime, Šesti program jeste glavni instrument za uspostavljanje ERA(European Research Area – ERA). U tu svrhuProgram će delovati na polju unapređenjasaradnje između IR organizacija u Uniji, kao ina uspostavljanju komplementarnosti ipoboljšanju koordinacije između njih.

44

� U okviru Šestog okvirnog programa postojetri osnovna bloka aktivnosti: blok 1, blok 2 iblok 3.

� Prvi i treći blok aktivnosti su obuhvaćenispecifičnim programom koji se zove„integrisanje i jačanje ERA“, dok drugi blokaktivnosti ujedno predstavlja i drugi specifičniprogram, koji se zove „Strukturisanje ERA“.

45

� Specifični program „Integrisanje i jačanje ERA“-Ovaj program ima za cilj da integriše istraživačkuzajednicu Unije kroz:

• Promovisanje istraživanja u sedam prioritetnihistraživačkih područja,

• Zadovoljavanje specifičnih zahteva malih isrednjih preduzeća,

• Međunarodnu saradnju,• Podršku ostalim politikama Unije,• Istraživanje naučnih i tehnoloških područja koja

su nova, ako i onih koja su u začetku, ipredviđanje budućih tehnoloških zahteva.

46

� Ovim programom su obuhvaćena dva blokaaktivnosti:Prvi blok – „Fokusiranje i integrisanjeistraživačkih aktivnosti u Evropi“Treći blok – „Jačanje osnova ERA“Cilj ovog bloka aktivnosti jeste postizanjekoherentnosti u formulisanju i razvijanjupolitike istraživanja i inoviranja u Evropi, nataj način što će postići veći stepenkoordinacije i saradnje između istraživačkihinstitucija

47

� Ovaj program (Network of excellence – NoE) imaza cilj da od Evropske unije stvori svetskog liderau naučno-tehnološkim područjima koja suobuhvaćena sa sedam prioritetnih tematskihoblasti.

� U tu svrhu vrši se povezivanje na evropskomnivou, kako bi se skupila kritična masa resursa iznanja koja je potrebna za dostizanje navedenogcilja. Projekti koji konkurišu u ovom programumoraju da okupljaju najmanje tri (a najviše šest) učesnika iz najmanje tri različite zemlje članice ilizemlje kandidatkinje.

48

� Projekti obuhvaćeni ovim programom(Integrated projects – IP) treba da dovedu do novih saznanja koja treba da doprinesuimplementaciji tematskih prioriteta.

� U projektu moraju biti angažovana najmanjetri učesnika iz najmanje tri države članice ilikandidatkinja, pri čemu povezivanje može daima različite forme:

�

49

• Vertikalno integrisanje – ovde je reč o potpunom„lancu-vrednosti“, u kome se povezuju kakonaučne institucije, tako i one koje se bavetehnološkim razvojem;

• Horizontalno integrisanje – kao forma multidisciplinarnog povezivanja;

• Integracija aktivnosti – kojom se povezujunajrazličitije aktivnosti, od fundamentalnog iprimenjenog istraživanja, preko obuke, širenjaznanja itd;

• Sektorsko integrisanje – koje je naročitofokusirano na povezivanje univerziteta i privrede;

• Finansijsko integrisanje – tj. povezivanjeprivatnih i javnih izvora finansija.

50

� Za razliku od većine ostalih instrumenata, ovaj podstiče nacionalne vlade da sarađuju u primeni aktivnosti od zajedničkog značaja u skladu sa „Članom 169“ zajedničkog akta.

51

� Ovi instrumenti (Specific Targeted Innovation Projects – STIP) imaju za cilj da podrže IR aktivnosti, koje su nešto manjeg obima imanje ambiciozne od aktivnosti koje se sprovode u sklopu Integrisanih projekata.

� Za učešće u ovim programima mogu dakonkurišu projekti u kojima su angažovananajmanje tri učesnika iz najmanje tri zemlječlanice ili kandidatkinje.

52

� Ovim programom (Coordination Action – CA) su obuhvaćene zajedničke aktivnosti, u kojima učestvuju najmanje tri aktera iz tri zemlje članice ili kandidatkinje, a koje se odnose na organizovanje konferencija, seminara, razmenu istraživača i slično.

53

� Ovakve aktivnosti (Specific Support Action –SSA) može da sprovodi kako samo jedan, tako i više učesnika zajedno, i treba dadoprinose i podržavaju:

•širenje, korišćenje i ocenu rezultataprethodnih i tekućih istraživanja obuhvaćenihokvirnim programima;

•stvaranje Evropskog istraživačkog prostora;•pripremu budućih IR aktivnosti na nivou Unije

(npr. studije izvodljivosti, preliminarnestudije, probni projekti).

54

� Istraživački projekti saradnje (Co-operative Research Projects – CRAFT) – ovakvi programitreba da pomognu malim i srednjimpreduzećima, koja imaju određene specifičnepotrebe ili se suočavaju sa nekim problemom, tako što bi potrebne IR aktivnosti obavilerelevantne institucije iz Unije. Za učešće u programu potrebno je da konkurišu najmanjedva MSP iz najmanje dve zemlje članice.

55

� Kolektivni istraživački projekti (Collective Research Projects) – odnose se na IR aktivnosti koje sprovode istraživačkeinstitucije u cilju unapređenja tehnološkebaze u oblastima u kojima dominiraju mala isrednja preduzeća.

56

HVALA NA PAŽNJI!

57