Sadraj:0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. UVOD PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI ISTRAIVAKI RADOVI DEMONTAE I RUENJA ZEMLJANI RADOVI ZIDARSKI RADOVI BETONSKI I ARM. BET. RADOVI TESARSKI RADOVI POKRIVAKI RADOVI IZOLATERSKI RADOVI GRAEVINSKA STOLARIJA STOLARSKI RADOVI BRAVARSKI RADOVI LIMARSKI RADOVI STAKLOREZAKI RADOVI KERAMIARSKI RADOVI TERACERSKI RADOVI KAMENOREZAKI RADOVI PARKETARSKI RADOVI PODOPOLAGAKI RADOVI TAPETARSKI RADOVI ROLETNARSKI RADOVI SUVOMONTANI RADOVI GIPSARSKI RADOVI FASADERSKI RADOVI LIKOREZAKI RADOVI MOLERSKO FARBARSKI RADOVI LIVAKI RADOVI RAZNI ZANATSKI RADOVI VODOVOD KANALIZACIJA SANITARNI UREAJI 13 23 35 47 83 97 177 209 229 241 307 365 419 443 475 487 507 517 541 555 575 581 585 619 649 705 753 787 793 801 821 835

VRSTE I PODVRSTE RADOVA

1. PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI 1. Dozvole 2. Prikljuci 3. Saglasnosti 4. Priprema gradilita 5. Skele 6. Ograde 7. Nadstrenice 8. Signalizacija 9. Zatite 10. ienja 11. Pranja 12. ut 13. Ostali pripremno zavrni radovi

25 25 26 27 28 29 29 30 30 31 31 32 32

4. ZEMLJANI RADOVI 1. Raiavanja 2. iroki iskopi 3. Temelji 4. Rovovi, ahtovi 5. Iskopi razni 6. Zatitni radovi 7. Nasipanja, nabijanja 8. Planiranja 9. Obrada terena 10. Prevozi, odvozi 11. Ostali zemljani radovi

85 86 87 88 89 90 91 93 93 95 96

2. ISTRAIVAKI RADOVI 1. Snimanja i dokumentacija 2. Ispitivanja i dokumentacija 3. Arheoloki iskopi 4. Obrada arheolokih nalaza. 5. Ostali istraivaki radovi

37 40 42 45 46

3. DEMONTAE l RUENJA 1. Nametaj 2. Stemovanja, probijanja 3. Otvori 4. Malteri 5. Podovi, slojevi 6. Lamperije, zidne obloge 7. Zidovi, temelji 8. Serklai, podvlake 9. Lukovi, svodovi, stubovi 10. Stepenita 11. Tavanice, balkoni 12. Krovovi, pokriva 13. Fasadna plastika 14. Limarija 15. Ograde, kapije 16. Staze, kolovoz 17. Vodovod i kanalizacija 18. Elektro instalacije 19. Grejanje i klimatizacija 20. Ostali radovi na demontai i ruenju

49 49 50 52 55 58 59 63 63 64 66 68 70 73 75 76 77 80 81 82

5. ZIDARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Obijanja 3. Skidanja 4. Ruenja 5. Probijanja 6. Temelji 7. Zidovi 8. Pregradni zidovi 9. Sendvi zidovi 10. Fasadne obloge 11. Fasadni elementi 12. Stubovi 13. Lukovi 14. Svodovi 15. Dimnjaci 16. Kanali 17. ahtovi 18. Ostala zidanja 19. Rabiciranja 20. Plafoni 21. Podloge 22. Podovi 23. Stepenice 24. Staze 25. Ograde 26. Malterisanja 27. Fugovanja 28. Zidarske izolacije 29. Pei 30. Ostali zidarski radovi

.

99 107 110 114 120 121 122 125 128 129 132 133 135 136 137 142 143 146 147 150 151 153 155 156 158 159 168 171 174 174

2

6. BETONSKI l ARM. BET. RADOVI 1. Tamponi 2. Temelji 3. Megaipovi 4. Zidovi 5. Serklai 6. Nadvratnici 7. Nadprozornici 8. Podvlake 9. Venci 10. Stubovi 11. Lukovi 12. Svodovi 13. Ploe 14. Tavanice 15. Stepenita 16. Podloge 17. Podovi 18. Staze 19. Ograde 20. ahtovi 21. Kanali 22. Betonska galanterija 23. Ostali betonski radovi 24. ARMIRAKI RADOVI 7. TESARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Temelji 3. Zidovi 4. Krovovi 5. Letvisanja 6. Opivanja 7. Podovi 8. Oplate 9. Podupiranja 10. Ostali tesarski radovi 216 11. Tavanice 1. 2. 3. 4. 8. POKRIVAKI RADOVI Demontae Pokrivanja Prepokrivanja Ostali pokrivaki radovi 9. IZOLATERSKI RADOVI 1. Temelji 2. Temeljni i podrumski zidovi 3. Kapilarna vlaga 4. Podloge 5. Mokri vorovi 6. Terase 7. Ravni krovovi 8. Krovovi 9. Potkrovlja 10. Zidovi 11. Plafoni 12. Akustika 13. Podovi 14. Fasade

179 179 181 183 184 185 186 186 187 187 188 189 189 190 192 193 196 198 198 200 202 203 205 207 211 215 218 219 221 222 223 224 227 227

15. Dimnjaci 16. Ventilacioni kanali 17. Cevna mrea 18. Cevovodi i rezervoari 19. Klima kanali 20. Hladne ostave 21. Ostali izolaterski radovi 10. GRAEVINSKA STOLARIJA 1. Prozori krilo na krilo 2. Jednostruki prozori 3. Dvostruki prozori 4. Alu. prozori 5. Alu. - drvo prozori 6. PVC prozori 7. Krovni prozori 8. perovana vrata 9. Furnirana vrata 10. Jelova vrata 11. Borova vrata 12. Hrastova vrata 13. Alu. Vrata 14. Alu. - drvo vrata 15. PVC vrata 16. Metal - drvo vrata 17. Pregrade Ostala graevinska stolarija 11. STOLARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Prozor krilo na krilo 3. Jednostruki prozori 4. Dvostruki prozori 5. Restauracija prozora 6. perovana vrata 7. Furnirana vrata 8. Jelova vrata 9. Borova vrata 10. Hrastova vrata 11. Ostala vrata 12. Restauracija vrata 13. Izlozi 14. Pregrade 15. Zidovi 16. Plafoni 17. Podovi 18. Stepenita 19. Stepenita spiralna 20. Ograde 21. Elementi krova 22. Oprema 23. Ostali stolarski radovi

294 295 296 297 301 303 304 309 311 315 317 321 325 326 332 334 337 343 349 353 357 360 362 362 364

231 233 236 239 243 246 252 254 260 264 268 273 276 277 284 285 286 291

367 370 371 373 376 378 380 382 387 392 396 397 398 399 401 402 404 406 409 410 412 413 417

3 12. BRAVARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Konstrukcije 3. Prozori 4. Vrata 5. Pregrade

421 422 423 425 427

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

aluzine Reetke Stepenita i ograde Balkonske ograde Nadstrenice, markize Fasade i pokrivanja Ograde i kapije Ostali bravarski radovi

428 428 430 432 433 434 436 439

5. 6. 7. 8. 9. 10.

Fasade Staze Pei Kamini Bazeni Ostali keramiarski radovi

496 498 499 500 503 504

16. TERACERSKI RADOVI 1. 2. 3. 4. 5. 6. Demontae i ruenja Podovi Zidovi, stubovi Stepenita Staze Ostali teracerski radovi 509 509 512 513 514 515

13. LIMARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Krovovi 3. Pokrivanja i opivanja olovom 4. Fasade 5. Krovne ivice 6. Kube 7. Dimnjaci 8. Uvale 9. Kalkani 10. Puc ajsne 11. Prozori 12. Oluci 13.Sampleh 14. Venci 15. Solbanci 16. Samarice 17. Balkoni 18. Nadzidak 19. Atika 20. Dilatacije 21. Ventilacije 22. Sputeni plafoni 23. Ostali limarski radovi 14. STAKLOREZAKI RADOVI 1. Demontae 2. Ravno staklo 3. Termo staklo 4. Termo STOPSOL 5. Ornament 6. Armirano 7. Sekurit 8. Pamplex 9. Pancir 10. Klirit 11. Profilit 12. Prizme 13. Ogledala 14. Fasade 15. Ostali staklorezaki radovi 477 477 478 479 479 480 480 481 481 481 482 482 482 483 485 445 447 448 451 452 452 454 454 456 457 457 459 463 465 466 467 468 469 470 470 471 473 473

17. KAMENOREZAKI RADOVI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Demontae Zidovi Sokle Stepenita Podovi Prozori Vrata Stubovi Lukovi Svodovi Venci Fasade Ograde Staze Javni spomenici Ostali kamenorezaki radovi 5I9 521 523 524 526 527 528 529 530 531 532 533 534 536 538 539

18. PARKETARSKI RADOVI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Demontae Podloge Podovi Specijalni parketi Pragovi Lajsne Zavrna obrada Ostali parketarski radovi 543 544 546 551 552 553 553 554

19. PODOPOLAGAKI RADOVI 1. 2. 3. 4. 5. 6. Demontae Podloge Tekstil PVC Guma Linoleum 557 557 560 560 564 565

15. 1. 2. 3. 4.

KERAMIARSKI RADOVI Demontae Zidovi Podovi Stepenita 489 489 49] 496

7. Industrijski podovi 8. Laminatne obloge 9. Lamelirani parket 10. LameI parket 11. Pluto parket 12. Lajsne i razdelnice 13. Otirai 14. Ostali podopotagaki radovi

565 568 569 570 570 571 572 573

20. TAPETARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Priprema 3. Tapete 4. Ostali tapetarski radovi21. ROLETNARSKl RADOVI 1. 2. 3. 4. Demontae Roietne Odravanje Ostali roletnarski radovi

577 577 579 580

583 583 584 584

12. Vetaki kamen - vueni profili 675 13. Montaa ornamenata 14. Ornamenti od cementnog maltera 682 15. Ornamenti od vetakog kamena 686 16. Restauracija ornamenata 17. Terrnoizolovane fasade 18. Zavrna obrada 19. Ostali fasaderski radovi25. LIKOREZAKI RADOVI

67 8

690 693 698 702

22. SUVOMONTANI RADOVI 1. Oblaganja plafona 2. Sputeni plafoni 3. Perforirani plafoni 4. Kasetni plafoni 5. Denivelacija plafona 6. Suvi malter 7. Oblaganje zidova 8. Pregradni zidovi 9. Potkrovlja 10. Zatita od zraenja 31. Ugradni elementi 12. Podovi 13. Razni suvomontani radovi 23. GIPSARSKI RADOVI 1. Demontae 2. Otisci 3. abloni . 4. Obijanja 5. Konstrukcije, rabic 6. Malterisanja 7. Gletovanja S. Vueni profili 9. Lajsne 10. Montaa ornamenata 11. Ornamenti od gipsa 12. Restauracija ornamenata 13. Vestaki mermer 1. Ostali gipsarski radovi

585 587 590 592 594 596 598 600 602 604 607 609 613 618

1. Demontae 2. Modeli 3. Restauracija modela 4. Kalupi 5. Iziivanja od gipsa 6. Iziivanja od cementnog maltera 7. Iziivanja od vetakog kamena 8. Montaa ornamenata 9. Ornamenti od gipsa 10. Ornamenti od cementnog maltera 11. Ornamenti od vetakog kamena 12. Restauracija ornamenata 13. Ostali likorezaki radovi

707 709 713 717 721 725 729 733 737 741 745 749 752

26. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI 621 623 623 624 626 630 632 633 634 635 639 643 646 1. Pripremni 2. Vrata i prozori 3. Zidovi i plafoni . 4. Tapete 5. Lamperije 6. Strehe 7. Stepenita 8. Podovi 9. Obrada fasada 10. Bojenja fasada 11. Zatita fasada 12. Limarija 13. Ograde 14. Instalacije 15. Mobilijar 16. Ostali molersko - farbarski radovi 755 756 759 763 765 767 768 770 771 774 780 781 783 783 784 7855

24. FASADERSKI RADOVI 1. Demontae 2. Otisci 3. abloni 4. Obijanja 5. Preziivanja 6. Zidanja 7. Rabiciranja 8. Malterisanja 9. Malterisanja ostala 10. Vetaki kamen 11. Vueni profili 651 653 653 654 656 657 658 660 664 667 673 27. LIVAKI RADOVI 1. Demontae2. Izrada i montaa

789789

3. Restauracija 4. Ostali livaki radovi 28. RAZNI ZANATSKI RADOVI 1. Kovaki radovi 2. Vajarski radovi

79] 792

795 799

29. VODOVOD L Demontae i ruenja 2. Graevinski radovi 3. Mrea unutranja 4. Mrea spoljna 5. Ventili 6. Hidranti 7. PP aparati 8. Vodomeri 9. Ispitivanja 10. Ostali vodovodni radovi 30. KANALIZACIJA 1. Demontae i ruenja 2. Graevinski radovi 3. Mrea unutranja 4. Mrea spoljna 5. Drenaa 6. Sifoni 7. Olunjaci 8. Slivnici 9. Reetke 10. Ispitivanja 11. Ostali kanalizacioni radovi 31. SANITARNI UREAJ!L Demontae 2. Umivaonici 3. olje 4. Bidei 5. Pisoari 6. Kade 7. Masane kade 8. Kade sa kabinom 9. Bazeni 10. Armature za kade 11. Tu kade 12. Tu kabine 13. Masane kabine 14. Armature za tueve15. Slavine

803 806 811 811 813 815 836 817 818 819

823 824 829 830 831 832 832 832 833 833 833

837 837 840 844 845 846 847 849 850 851 852 853 854 855856

16. Pribor 17. Sudopere 18. Bojleri Ostali sanitarni.radovi

857 859 860861

19.

6

PrirunikPrirunik nije udbenik, i kaotakav se ne moe koristiti. U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori da se ne pojave greke.Autor ne preuzima nikakvu odgovornost za eventualne greke i omake, kao ni za njihove posledice.

UVODO priruniku...Prirunik "Predmer i predraun radova" nastao je kao skraeni izvod Kataloga opisa pozicija sa projektantskim cenama iz kompjuterskog programa "Mungos", za elektronsku i automatizovanu izradu i obradu predmera i predrauna radova. Kompjuterski program e se komercijalno pojaviti krajem godine. Publikovanih tekstova i opisa pozicija za predmer i predraun radova gotovo i da nema. Iako ih ima, nalaze se u izvoakim i projektantskim preduzeima, koriste se interno i uvaju kao najvea poslovna tajna. Graditeljstvo je neiscrpno i nepregledno, ponekad i nepredvidivo. Svaki objekat je razliit, a zahtevi projektanata odreuju sadraj opisa pozicija i komlemog predmera i predrauna.I pored uloenog napora izuzetno je teko napisati katalog, sa opisima za svaki konkretan sluaj, a da on ne sadri stotine hiljada opisa.Uzmimo na primer malterisanje: moe se malterisati krenim, produnim ili cementnim malterom, ,beomalom, perlitom, ... razmere 1:1, 1:2, 1:3, 1:2:5, 1:2:6, 1:3:9,... preko zida, stuba, plafona, stepenita, fasade, ograde,...od opeke, uplje opeke, giter opeke, bloka, kamena, betona,..u sloju debljine 2,3,4,5,6cm Broj pozicija samo za malterisanje moe da iznese vie hiljada. U katalog su uneti karakteristini opisi pozicija, jer je veoma teko pisati opise pozicija za apstraktan objekt. Prilikom izrade predmera i predrauna radova, preuzimanjem odgovarajuih pozicija iz kataloga, projektant mora paljivo da proita svaki opis pozicije i po potrebi unese odgovarajue korekcije. Prirunik obrauje klasino zgradarstvo, izgradnju, adaptacije, sanacije, rekonstrukcije. Posebna panja je posveena restauratorskim i konzervatorskim radovima na nepokretnim kulturnim dobrima. Prirunik ne obrauje montane sisteme i prefabrikovan nain gradnje.

0 Predmerima ...Izrada predmera i predrauna radova je struna, sloena i osetljiva oblast graevinrstva. Za dobar predmer 1predraun radova potrebno je poznavanje struke, trita materijala, radne snage, transporta, uslova izgra dnje, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije, graevinskih maina, uslova na terenu, vremenskih uslova i mnogo drugih elemenata. Gotovo svi sporovi izmeu ivestitora i izvoaa nastaju zbog nepotpunih ili nepreciznih predmera. To se najee odnosi na viak radova, izostavljene pozicije, neprecizne opise i nain obrauna, kao i na nepoznavanje starih tehnologija i zanata kod adaptacije, rekonstrukcije, konzervacije i restauracije. Svaki predmer mora da sadri precizne opise pozicija, uslove izrade i ugradnje, izbor i kvalitet materijala i nain obrauna svake pozicije Koliine i projektantske cene predstavljaju takoe vane elemente predmera i predrauna. Greka u koliinama, u principu je manje sporna, obzirom da pojektanta Zakon obavezuje na preciznost. Projektantska cena, vana je za investitora kod odluivanja o gradnji i kao orjentacija prilikom prikupljanja ponuda. Literatura koja se odnosi na Predmere je veoma skromna. Osim Tehniara (prirunik), Graevinskih normi i Tehnikih propisa za zavrne radove, gotovo i da ne postoji. "Iskustvene norme u graevinarstvu" - Komgrap, odnosno "Normativi i standardi rada u graevinarstvu" Graevinska knjiga, izvedene su iz "Prosenih normi ugraevinarstvu", klasifikovani su po iframa ra11

dova i pozicijama., sa dodatim radovima koji se odnose na mehanizaciju i neto malo za nove materijale, dobili su i hiljade kratkih opisa operacija rada, dovoljnih za normative i analizu jedinanih cena. ali nedovoljnih za opise pozicija predmera i predrauna radova. Dati opisi operacija rada, uslovno pozicija, praktino jedino i posioje u "Normativima". Mnoge stvari se u graevinarstvu "podrazumevaju". tu su tehniki propisi, uzanse. normativi, standardi, kontrole, atesti... Ali. za izvoaa je jedino merodavno ono stoje upisano u ponudi i regulisano ugovo rom. Pozicije koje nisu obuhvaene ponudom, a predviene su projektom, izvoa e izvesti po ceni koja se naknadno ugovara. Kod novogradnje, a posebno kod masovne stambene izgradnje, pozicije su standardne, jasne i tu ima manje sporova. Projekat sa predmerom i predraunom Iako se sagledava, materijali su savremeni, operacije jednostavne i nema mnogo prostora za manipulisanje i nadmudrivanje izmeu izvoaa, nadzora i investitora. . Meutim, kod rekonstrukcije i adaptacije starih objekata, a posebno kod restauracije spomenika kulture, upotrebljavaju se stari materijali i primenjuju stare tehnike izrade i obrade... Sve to treba opisati u pozici jama predmera. Mnogi projektanti koriste kratke opise pozicija, praktino naslove-pozicija, i ppte uslove za vrstu radova ime pokuavaju da umanje slabosti datih opisa pozicija. Ovim se problem ne reava, jer . izvoa uvek nae nain da naplati ono to je izveo, a projektant propustio da napie. Tipian primer je: "Montaa cevaste fasadne skele. Obraun po m2." Teko je izvui jednu poziciju, iz konteksta Predmera, i analizirati je. Letiminim pregledom ostalih po zicija, lako se utvruje ta je dato ostalim pozicijama, a to se odnosi na skelu. ta moe biti sporno, odnosno nesporno kod navedene pozicije? Ukoliko nije navedeno ko obezbeuje skelu, investitor, ili izvoa, i da li isti izvoa i demontira skelu. Uglavnom se podrazumeva daje to obaveza izvoaa, tako da on obino ne pravi problem oko demontae skele i smatra je svojom obavezom. Ako nije naglaena obaveza uzemljenja skele. Izvoa mora to da uradi, zbog HTZ mera. Zatitna ograda oko skele, gradilita, obino je nesporna, daje se posebno. Ako je potrebna nadstrenica ispod skele, odnosno iznad trotoara, ulaza i dr. a nema je u ostalim po zicijama, traie doplatu. - Ako skelu treba prekriti jutom ili slinim materijalom, a ostalim pozicijama nije predviena, traie doplatu. . - Ako je potrebna svetlosna signalizacija oko skele, bie sporna. Ako se skela postavlja na trotoaru i kolovozu i isti oteti, popravka je nesporna, ali cena... Ako nije posebno obraunata taksa za zauzee trotoara, bie sporna. Sporan moe da bude i obraun. Da li se obraunava obim zgrade ili skele, da li se obraunava stvarna visina fasade ili se visini dodaje visina zatitne ograde? Ako fasada ima ispade, konkavnu osno vu, ta je sa preklopima (u osnovi), kako obraunati prostornu skelu? Iz jedne naizgled jednostavne i jasne pozicije mogu da nastanu veliki sporovi, koje na kraju, po obiaju, plaa investitor. Kvalitet materijala i izrade predstavlja poseban problem. Godinama je kod nas bila primarna masovna stambena izgradnja. I laicima je poznat kvalitet gradnje, koji je postao "standardan". To se posebno odnosi na finalnu obradu. Ako se eli kvalitetniji rad i materijal, mora se posebno zahtevati. Na primer, pod pojmom "gletovanje zida" veina podrazumeva "pahtlovanje zida", a ne nanoenje gipsnog malter a u sloju od nekoliko milimetara, sa gletovanjem do sjaja. Zato se izvoa tako ponaa? Ukratko, postoje mnogi subjektivni i objektivni razlozi. Obino, se izvoa bira na licitaciji ("Javna nabavka") ili prikupljanjem ponuda po pozivu. Da bi dobio posao izvoa esto pribegava manjim cenama, tako da u fazi gradnje analizira ugovorene radove kako bi otkrio sve manjkavosti tendera i nadoknadio "propuste" i manje cene. esto je uzrok-slaba organizacija radova, dug period gradnje, inflacija... Kliznom skalom se ne moe pokriti razlika u ceni, nedostatak finansijskih sredstava izvoaa i investitora. Strunost direktnih izvrilaca, visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radnika je esto problematina. Mnoge kvalifikacije su steene na kursevima za ubrzanu obuku majstora, to neminovno dovodi do pada kvaliteta, radova.. - Mnogi stari zanati lagano odumiru. Sve je manje likorezaca, fasadera, kamenorezaca, kovaa, liva ca... Neki zanati se transformiu prema novim standardima i potrebama. Danas se pod kameno rezcem podrazumeva majstor koji radi na mainskoj obradi ili ugradnji proizvoda od kamena. Nai maj-

12

stora za runo klesanje kamena za svod, luk, stub,kapitel, pravi je podvig. Bravar koji zna da uradi neto od kovanog gvozda je "umetniki bravar". Takvo stanje je u mnogim zanatima. Mnogi problemi nastaju zbog kvaliteta i mogunosti nabavke graevinskog materijala. Graa I klase koja se moe kupiti na tritu, praktino pripada III, ili u najboljem sluaju II klasi. Kupiti hrastovu dasku, duine 4 m., irine 12-16 cm, I klase praktino je nemogue. Ista je situacija sa ploicama, parketom, lakovima, bojama, limom. Zadnjih godina uvozni materijali delimino menjaju stanje na tritu. Treba navesti i injenicu da su kod nas do skora, investicije u ogromnom procentu bile vezane za drutve-ni sektor. Gradilo se za nepoznatog ili poznatog korisnika (drutvenog), pa se preko mnogih greaka, projektantskihi izvoakih, kvaliteta izrade, vrste materijala i rokova olako prelazilo. Novo vreme donosi i nove investitore - privatne, deoniarska drutva, dravne... Oni e zahtevati da st tano ispune svi ugovo-reni elementi. Iz izloenog se vidi daje formiranje cena sloen proces u kome svi ulazni podaci moraju biti tani, a obraiva treba da poznaje tehnologiju izvoenja pojedinih operacija rada, uslove graenja, lokaciju objekta a pre svega graevinske norme. Ako je sve izloeno poznato, postavlja se pitanje zato dolazi do propusta u izradi predmera i predrauna radova (tendera,podloge za ponudu). U krajnjoj liniji kriv je autor predmera, formalno, i odgovorni projektant, sa svim objektivnim tekoama i subjektivnim propustima. Iako je proces proektovanja dug proces i timski rad, uobiajeno je da se obraiva Predmera ukljuuje u tim neposredno pred predaju objekta ilikadasu svi rokovi proli, sa tenzijom da se " to pre zavri predmer" Veoma mali broj strunjaka, a pogotovo autora projekta, radi predmer i predraun radova. Osposobljavanje strunjaka za izradu predmera je veoma sloen i dugotrajan proces, naroito za radove na rekonstrukciji objekata, adaptaciji, konzervaciji... Neophodno je veliko iskustvo kako u projektovanju, tako i u razliitim fazama izvoenja radova injenica je da se najobueniji strunjaci za izradu predmera nalaze u izvoakim graevinskim preduzeima, gde rade na pripremi organizacije graenja, analizama i rukovoenju gradilitima. Godinama rade na izvoenju radova, na obradi ponuda, situacija, analiziraju projekte i predmere, trae greke, propuste, jer to njihovim preduzeima donosi novac. Posao na izradi predmera nije mnogo cenjen ni plaen, kod nas u zemlji, tako da oni veoma retko prelaze u projektne biroe, ak i u okviru istog preduzea, iako se radi o vrhunskim strunjacima.

Tipovi predmera i predrauna radovaPrema nainu formiranja predmere i predraune moemo podeliti na tri tipa : 1. Jednostavan tip predmera i predrauna je pogodan za radove manjeg obima. Pozicije teku jedna za drugom bez razvrstavanja po vrsti radova. Sve pozicije nalaze se u jednom poglavlju. Ovaj tip je pogodan za radove manjeg obima, naprimer manju adaptaciju stana, kue ili slino. 2. Klasian premer i predraun podeljen je na vrste radova, u okviru kojih se nalaze pripadajue pozicije. Na kraju predmera i predrauna nalazi se rekapitulacija po vrstama radova. Pogodan je za sve vrste radova. 3. Sloen tip predmera predstavlja klasian predmer dopunjen predmerima vodovoda i kanalizacije, elektroinstalacija, mainskih instalacija i dr. Svako poglavlje predmera ima svoju rekapitulaciju. Na kraju se daje zbirna rekapitulacija po poglavljima. Ovaj tip se posebno primenjuje kod tendera, kada se iz razliitih projekata jednog objekta (graevinsko zanatski, vodovod i kanaizacija, elektroinstalacije, grejanje i klimatizacija...) izdvajaju predmeri i formira se elaborat za licitaciju.

TenderiTenderi supodloge za prikupljanje ponuda na licitacijama ili po pozivu. Praktino to su predmeri bezjedinninih cena,na osnovu kojih e izvoa formirati ponudu. 13

Nekoliko reci o vrstama radova u kataloguNedavno mi je postavljeno pitanje "Gde mogu da pogledam taan redosled vrsta radova za predmer i predraun?". Moj odgovor je bio "Ne znam. jedino ima neto malo u graevinskom priruniku Tehniar". U Tehniaru su vrste radova za predmer i predraun podcijene u 15 vrsta, neke vrste su spojene, ima i nekih neloginosti. Tako su, na primer, molersko-farbarski radovi na 10 mestu. ispred keramiarskih, fasaderskih i gipsarskih radova. Zar,nije logino da se zavre keramiarski. gipsarski i fasaderski radovi, a zatim da se izvedu molersko farbarski radovi? S druge strane, gipsarsko-likorezaki radovi su spojeni u jednu vrstu radova. Ovo moe da bude dobro kada se radi o unutranjim, gipsarskim radovima. Ali ako se radovi izvode na fasadi na kojoj se nalaze ornamenti od cementnog maltera, vetakog kamena i l i terako-te nije prihvatljivo iz dva razloga: Prvi je da se normativi odnose na rad sa gipsom i to samo na neke ma -nje elemente (rozete, kapitele, stope i sli.) i drugi jo vaniji da ornamentalne fasadne plastike uopte ne -ma. Nema ni normativa za modelovanje. Likorezaki radovi se sastoje od modelovanja ornamenata i fi -gura na osnovu crtea, i skica arhitekte il i postojeeg modela, izrade kalupa, odlivka i njihove montae. Deo likorezakog posla na montai ornamenata, restauraciji i slino rade i gipsari i fasaderi. Zanati se prepliu. U priruniku su posebno izdvojeni likorezaki radovi, ali pojedine operacije zadrane su i u gipsarskim i u fasaderskim radovima. Uvedene su i neke nove vrste radova: pripremno zavrni radovi, istra ivaki radovi, demontae i ruenja, graevinska stolarija. Posebna dilema je bila, da li uvoditi vrstu gra evinska stolarija. Gde pripadaju prozori, vrata ili pregrade od eloksiranog aluminijuma. U Bravarske. A PVC vrata, prozori, pregrade? Proizvoai od aluminijumskih i PVC profila istiu da proizvode graevinsku stolariju,I prozori i vrata od drvenog materijala nalaze se u graevinskoj stolariji, ali i u stolar skim radovima. U koju vrstu radova smestiti proizvodnju i montau strukturalnih fasada? U stakloreza-ke ili bravarske, ili moda u radove na fasadi? A terrnoizolovane fasade (takozvane "Demit") u izolater -ske ili fasaderske radove, a zavrnu obradu termoizolovanih fasada u fasaderske i l i molersko-farbarske radove. U priruniku terrnoizolovane fasade nalaze se u izolaterskim, fasaderskim i moiersko farbarskim radovima. Iznete su samo neke dileme. "Neki novi materijali i tehnologije briu strogu podelu zanata i za -natlija, odnosno razvrstavanja pozicija u razliite vrste radova u predmeru i predraunu. Moj predlog redosleda i naziva vrsta radova, kao i podvrsta radova, nalazi se u priruniku. Podvrste su formirane radi lakeg nalaenja i grupisanja pozicija u katalogu. Podvrste radova se ne pojavljuju u predmeru i predraunu radova.

Organizacija programa "Mungos", odnosno prirunikaDa bi korisnik mogao da se lake snae i pronae odreenu poziciju, prirunik je podeljen na vrste rado va. Vrste radova podeljene su na podvrste, u okviru kojih su formirane pozicije. Podvrste su formirane po vrsti rada, elementu rada i l i upolrebljenog materijala, i slede tehnologiju graenja. Isti sistem primenjen je i kod opisa pozicija u okviru podvrsta radova. Mnoge iste pozicije nalaze se u vie vrsta radova. "Na primer opis pozicije "izrada cementne kouljice" nalazi se u zidarskim, betonskim i podopolagakim radovima, kao i u graevinskim radovima vodovoda i kanalizacije. Ideja je da se u svakoj vrsti radova nalaze i pratee pozicije, da korisniku pomognu da bre i jednostavnije formira predmer. U fasaderskim radovima nalaze se i razna obijanja, preziivanja elemenata fasade, rabiciranja i slino. Ove pozicije rade i zidari i fasaderi, zato se u priruniku nalaze i u zidar skim i u fasaderskim radovima. Ali strogo gledajui po prosenim normama obijanja, preziivanja i slino nalaze se iskljuivo u zidarskim radovima. Navedene pozicije u fasaderskim radovima odnose se uglavnom na restauraciju i konzervaciju stilskih fasada sa vuenim profilima, pilasterima, ornamentima i slino. Veoma mali broj arhitekata, izuzev u Zavodima za zatitu spomenika kulture, ima iskustva i znanja u restauraciju i konzervaciji stilskih fasada. Ovo je nain da im se olaka izrada predmera i predrau na, odnosno da im prirunik bude i vodi. Ovaj princip primenjen je i u mnogim drugim vrstama radova.

14

CeneU procesu projektovanja i gradnje razlikujemo projektantskei izvoake cene: 1. Projektantske cene formiraju se u procesu projektovanja za izradu predrauna radova, odnosnop redraunske vrednosti investicije. Formiraju ih projektanti obino uz pomo saradnika. Formiranju pojedinanih cena esto se olako prilazi, jer one nisu merodavne za izvoenje radova. Najee slue investitoru gradnje za odluivanje. Ako investitor eli da podigne kredit insistirae da cene budu to vee, jer je to ponekad osnov za visinu kredita. Ima i suprotnih pri-mera, iz prakse. Posle prikupljanja ponuda ili licitacije predraunske cene vie nisu vane. 2. Izvoake cene formira izvoa prilikom pripreme ponude, po pozivu ili za licitaciju. On formira jedinane cene sa svaku poziciju i utvruje ukupnu vrednost ponude. Svaka jedinana cena je osnov za obraun izvedenih radova. Ugovorene cene, iz prihvaene ponude, su veoma vane za izvoaa jer od njih zavisi rentabilnost gradnje i profit izvoaa.

Formiranje izvoakih cenaIzvoake cene nisu tema prirunika, ali pokuau ukratko da izloim sam proces formiranja istih, jer su one u indirektnoj vezi sa projektantskim cenama. Idealno bi bilo kada bi projektantske i izvoake cene bile iste. Formiranje cena je sloen proces sa tanim ulaznim podacima i dobrim poznavanjem tehnologije izvoenja pojedinanih operacija rada, uslova graenja, lokacije objekta i graevinskih normi. Analiza cene kod novogradnje je daleko jednostavnija nego kod adaptacije, rekonstrukcije, restauracije i konzervacije. Postoji vie razloga za iznetu konstataciju, ali su osnovni: 1. Kod novogradnje,tehnoloki procesi i materijali su savremeni. Radi se o veim gradilitima gde se posveuje velika panja pripremi i organizaciji gradilita. Na lokaciji obino ima dovoljno prostora za organizovanje gradilita, potrebnih pomonih prostora i magacina, deponija, za dizalice i slino. Materijali su savremeni, lako se nalaze na tritu, koliine u pozicijama su velike i lake je organizovati proces gradnje. Radovi teku u kontinuitetu, lake je uvoditi razne zanatlije i l i kooperante, bez preplitanja i l i zastoja u radu. 2. Kod adaptacija, rekonstrukcija, restauracija i konzervacija tehnoloki procesi su tee sagledivi, a po nekad i nepredvidivi. esto ima malo prostora za organizovanje gradilita, ponekad samo trotoar i l i ak i ulica (restauracija fasada), doprema je veoma sloena, mogu se dovoziti samo male koliine materijala. Upotrebljavaju se i stari materijali, koje je teko nabaviti, jer se tehnologija odreenih pozicija zasniva na starim tehnikama rada i starim zanatima. esto se tek po sondiranju i otvaranju konstrukcije utvruje metodologija rada, to moe dovesti do izmene projekta. Zanatlije i kooperanti se esto prepliu, sa zastojima kako bi se zavre odreene pozicije.

Osnovni ulazni podaci i normativi za analizu cenaCena materijala Na fabriku cenu materijala dodaju se svi trokovi dopreme materijala na gradilite. Obino su to trokovi utovara, transporta, istovara u magacin ili na deponiju. Cena radnog asa Cenu rada po radnom asu izvoa formira na osnovu plata radnika i faktora, a prema kvalifikacio noj strukturi radnika. Na osnovu kvalifikacione strukture formiraju se grupe za VKV radnike (dve grupe), KV radnike (tri grupe), PK radnike (dve grupe) i NK radnike (jedna grupa). U praksi se cesto svodi na satnine VKV, KV i PK radnika. Neto plata odreenog radnika deli se sa 182 (broj radnih asova u mesecu) i mnoi sa faktorom. Faktor se obino kree u rasponu od 4 do 5 na neto satninu proizvodnog radnika. Pojedina preduzea prilikom ugovaranja daju i nii faktor (prividno), ali na bruto satninu. - Vie puta sam uo pitanje "Staje faktor i zatoje tako visok?". Analiza faktora je kompleksan i slo en postupak.

15

Normativi priznaju za utroak radnog vremena samo direktno potrebno vreme za izvoenje svake po jedinane operacije rada. odnosno pozicije. Jedan radnik u toku godine moe da ostvari 2184 asa {l2 meseci x 382 asa) za koje prima platu. To nisu efektivni radni asovi. Ako se odbije godinji odmor, bolovanja, dravni praznici, svakodnevne pauze u trajanju od 30 minuta, via s i l a (vremenske prilike) videe se da radnik u toku godine moe da ostvari maksimalno oko 1600 radnih asova. Ako se podeli.2184:1600=1.365, dobija se faktor 1.365. Pored plate radnik prima i druge naknade regres. topli obrok, naknadu za prevoz, preduzee plaa doprinose za penzione i socijalno osiguranje i ostale zakonske obaveze. To priblino iznosi l u odnosu na platu. ta ko da je faktor ve l .365+1=2.365. Za radnika treba obezbediti odeu, zatitnu opremu, alat l drugo. Svi neproizvodni radnici zaposleni u izvoakom preduzeu ostvaruju zaradu samo na osnovu izvedenih, odnosno fakturisanih radova. U faktor ulaze i sve zarade i doprinosi za administraciju, rukovodioca radova, poslovou, magacionera i slino. Faktor optereuju i svi ostali materijalni i nematerijalni trokovi poslovanja preduzea kao to su gorivo, elektrina energija, PTT usluge, trokovi odravanja poslovnog prostora, kancelarijski materijal, alati, sredstva rada i slino. Kad se sve to uzme u obzir dobija se faktora 4 do 5, u nekim izuzetnim sluajevima i 8. 3. Cene transporta i mehanizacije Potrebno je pribaviti podatke o cenama za transport i mehanizaciju. 4. Uslovi za gradnju i lokacija objekta Uslovi za gradnju i lokacija objekta utiu na ukupnu cenu gradnje, odnosno jedinane cene. Na ma lom gradilisnom prostoru teko e se organizovati magacini, deponije, kancelarija, prost or za presvlaenje radnika, sanitarni vor i slino. Za objekat koji se nalazi u centralnoj gradskoj zoni, gde vae posebni uslovi reima saobraaja, bie potrebne posebne dozvole za teretna vozila, pojavie se problem sa parkiranim vozilima i dopremanjem materijala, jer se mogu dovoziti samo male koliine. 5. Cene usluga Potrebno je pribaviti podatke o cenama usluga drugih, spoljnih, izvrsioca ili kooperanata. 6. Normativi : Za izradu analize cene potrebne su graevinske norme, koje sadre normative rada, kvalifikacionu strukturu radnika, utroka materijala i transporta. Nekoliko rei o graevinskim normama. Poetkom pedesetih godina prolog veka Ministar Vlade FNRJ - Zamenik Predsednika Saveta za industriju i graevinarstvo doneo je Reenje o usvajanju prosenih normi u graevinarstvu, koje se sastoji od tri dela: Prosene norme u graevinarstvu I deo, Visokogradnja Prosene norme u graevinarstvu II deo, Niskogradnja Prosene norme u graevinarstvu III deo, Zanatstvo Usvojene norme su se primenjivale za kalkulaciju predraunskih i izvoakih cena. Pored normativa norme su sadrale i uslove i nain obrauna pojedinih pozicija, posebne uslove u toku gradnje i sli no. Prosene norme u periodu 1952-1970 godine vie puta su tampane, sa veoma malim izmenama i dopunama. Norme su veoma jasne i pregledne. Lako se pronalaze potrebni podaci. Nedostatak normi je to nedostaju odreene operacije u primeni pojedinih vrsta materijala i pojava nekih savremenih materijala i sredstava rada, koji nisu obuhvaeni pomenut im normama. Poetkom sedamdesetih godina Komgrap je izdao "Iskustvene norme u graevinarstvu", neto kasni je i Graevinska knjga "Normativi i standardi rada u graevinarstvu" izvedene su iz "Prosenih nor mi u graevinarstvu". "Nove" norme, izvedene iz prvobitnih, klasifikovane po iframa radova, sa dodatim radovima koji se odnose na mehanizaciju i na deo novih materijala, dobile su i hiljade krat kih opisa operacija rada za normiranje i analizu jedinanih cena. Prilagoene su masovnoj, industrij skoj gradnji objekata. 1973 godine Poslovna zajednica, organizacija za zavrne radove u graevinarstvu SFRJ (ZAVRAJ) izdala je "Tehnike uslove za izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu". Pored normativa, koji su primarni, materija sadri predmet tehnikih uslo va, definiciju, vrste, materijale, izvoenje, pratee radove, merenja i nain obrauna. Tehniki uslovi sadre i "Posebne uzanse o graenju". 7. Opis pozicije koja se analizira sa nainom obrauna. Za analizu pozicije vano je daje opis pozicije precizan i da su odreeni materijali, vrsta i kvalitet, kao i posebni zahtevi. Izuzetno je vano da se sagledaju i predvide operacije koje nisu navedene, a podrazumevaju se za tu poziciju. I tu, uglavnom, poinju problemi, odnosno od iskustva i znanja ob raivaa zavisi i kvalitet analize cene.

16

Analiza ceneUzmimo na primer jednostavnu poziciju : Malterisanje zidova produnim malteromV Obraun po m2. Analiza se radi obino u vise koraka: -

1. Pomona analiza cene za l m3 majtera - grunta Sve cene su bruto cene na gradilitu - Normativ utroaka cementa x cena cementa - Normativ utroaka kreca x cena krea - Normativ utroaka separiranog ljunka x cena separiranog ljunka - Normativ utroaka vode x cena vode - Normativ utroaka elektrine energije (mealica) -Normativi prenosa svih materijala od gradilinih deponija do mesta spravljanja maltera x cena rad nog sata - Normativ utroka vremena potrebnog za spravljanje maltera x cena radnog sata 2. Pomona analiza cene za 1 m3 maltera za perdaenje Sve cene su bruto cene na gradilitu - Normativ utroaka cementa x cena cementa - Normativ utroaka krea x cena krea - Normativ utroaka sitnog peska x cena sitnog peska - Normativ utroaka vode x cena vode - Normativ utroaka,elektrine energije (mealica) - Normativi prenosa svih materijala od gradilinih deponija do mesta spravljanja maltera x cena radnog sata - Normativ utroka vremena potrebnog za spravljanje maltera x cena radnog sata 3. Analiza cene malterisanja - Normativ utroaka maltera za grunt x cena grunta - pomona analiza l . - Normativ utroaka maltera za perdaenje x cena maltera za perdaenje - pomona analiza 2 - Normativ utroaka radnog vremena KV radnika za izradu grunta x cena radnog sata . - Normativ utroaka radnog vremena PKV radnika za izradu grunta x cena radnog sata - Normativ utroaka radnog vremena KV radnika za perdaenje x cena radnog sata - Normativ utroaka radnog vremena PKV radnika za perdaenje x cena radnog sata - Normativi prenosa maltera od mesta spravljanja do ugradnje x cena radnog sata - Trokovi postavljanja pomonih skela (moe da bude i posebna analiza) Napomena: U normativu utroka radnog vremena KV i PKV radnika sadrano je i ienje radnog mesta po zavrenom malterisanju, ali bez odnoenja uta.

Kada se sve to izrauna dobija se cenu malterisanja po l m2. Ovo je tipian, kolski primer, analize cene malterisanja za zadati sluaj. U analizi su uzeti odgovarajui ulazni parametri za spoljni i unutranji transport. Da li je izraunata cena za svako gradilite ista? Da li je neto proputeno? Da se vratimo na poetak, opis pozicije, daje analiziramo i da pokuamo da vidimo gde su mogue greke ili elementi koji nisu uzeti u obzir prilikom analize, a koji utiu na cenu. "Malterisanje zidova produnim malterom. Obraun po m2." Ne vidi se vrsta podloge preko koje malteriemo (opeka, blok, betonski zid, kamen, durisol, rabic...) i razmera maltera. Da li je zid stari ili novi? Na objektu starom vie desetina godina moe se oekivati mnogo deblji sloj maltera, nego po normativu. Ako je zid zidan slabim malterom i rastresen bie potrebno i posebno nabacivanje cementnog prica Veoma je vana visina zida za malterisanje, kao i dimenzije prostorija, jer one koje bitno utiu na produktivnost a time i na cenu. Koliina utie na organizaciju i produktivnost rada, a samim tim i cenu. Vremenski period malterisanja, visoke i l i niske temperature utiu na produktivnost rada i proces suenja. Pri visokim temperaturama mora se posvetiti posebna panja negovanju maltera, a pri niskim temperaturama potrebno je dodati i aditive.

17

Na analizom utvrenu cenu malterisanja uticae i trini uslovi. Da bi se na licitaciji dobio posao od njegove procene avisie smanjenje il| poveanje cene. Izvoa sagledava ceo posao globalno, strateki, i u okviru njega manipulie pojedinim cenama. Ako su koliine male ili velike imae posebne procene. Kod adaptacija i rekonstrukcija veoma je vano da se sagleda da li su predviene pozicije sa tanim koliinama i od te procene zavisi cena. Ako je predviena mala koliina predmerom a ponua proceni da e stvarna koliina biti velika, njegova cena bie velika i obrnuto. Cena zavisi i od primarne delatnosti izvoaa, ako on izvodi,recimo graevinske radove a njegovi kooperanti zanatske radove, formirae vee ce ne za graevinske radove, a manje za zanatske.

Iskustvene ceneIzvoai, odnosno radnici koji se bave kalkulacijama, posle dugogodinjeg rada na analizi cena i izvoe nju radova lako i brzo formiraju cene, bez velikih analiza. Mnoge cene znaju "napamet". Znaju cene ma terijala, transporta i pribline normative, odnosno koliko radnik moe da izvri zadatog posla u toku jed- . nog dana ili sata. Tokom vremena izvoa prati date jedinane cene i realizaciju, odnosno zaradu i prema tome koriguje cene. Cene materijala su veoma vane, ponekad i na osnovu njih formira ukupnu cenu. Primer: Nabavka grade i izrada krovne konstrukcije. Obraun po m2. Iskusan izvoa zna dva podatka za formiranje pribline cene: 1. Cena jelove grae je oko 12000 dinara/m3 2. Utroak grade za razne krovove kree se u rasponu od 0,06-0,08 retko 0,09 m3/m2 horizontalne pro jekcije krovne konstrukcije. 3. U zavisnosti od tipa i sloenosti krovne konstrukcije, transporta, visine dizanja i ostalih uslova procenjuje ukupnu cenu l rn3 ugraene grade, na primer 25000 din/m3, sa svim trokovima rada, tran sporta i pomonog materijala. 4. Procenjena cena izrade krovne konstrukcije je 25000x0,06=1 500 dinara/m2. 5. Ako ima neki razlog za sumnju, mora da uradi analizu cene. Napomena: Poneki izvoa e pokuati da krovnu konstrukciju obrauna po m2 kose povrine krova, ako u opisu pozicije nije naglaeno po m2 horizontalne projekcije.

Projektantske cene u prirunikuU priruniku su date "projektantske cene" po jedinici mere za svaku pojedinanu poziciju. Recenzent arh. Zoran Jakovljevi je insistirao da napiem formulu ili obrazac pomou kojih sam formirao projektantske cene. arobne formule, naalost, nema. Nema ni konstantnog odnosa izmeu cene ugraenog materijala i cene utroenog rada. Na primer "iskop zemlje za..." cena materijala je O a rad 100% ili "montaa masanog bazena ili tu kabine" koja moe da kota i vie od 6-7000 a cena ugradnje je minimalna u odnosu na nabavnu cenu. Za prirunik projektantske cene su formirane na sledei nain. Prikupljene su sve potrebne cene materijala za ugradnju. To su, uglavnom, velikoprodajne fabrike cene, materijal franko utovaren u vozilo u seditu proizvoaa ili velikoprodajne cene materijala na skladitima u Beogradu. Prvi veliki izvor cenovnika bio je Beogradski sajam .graevinarstva, drugi .poziv telefonom, fabrike posle koga sledi fax ili slanje potom, trei poziv telefonom i beleenje cena i etvrti obilazak vise desetina stovarita i prodavnica i prikupljanje pojedinanih cena i cenovnika. Treba istai, za razliku od osamdesetih i devedesetih godina, da'su komercijalne slube fabrika veoma efikasno slale cenovnike, koji su imali ponekad i vie od desetak strana. Sledilo je prikupljanje bruto cena radnog asa VKV, KV i PK radnika u graevinskim preduzeima, dnevnica na "crno", izvoakih cena zanatskih usluga, transporta, mehanizacije i slino. Za svaku poziciju utvreni su priblini trokovi materijala, rada, transporta i slino i formirane su jedi-nane cene, na osnovu iskustva, procene, konsultacija ili pomou normativa. Kod pozicija gde se samo ugrauje finalni proizvod (vrata, prozori, krovni prozori, masane kade i slino) velikoprodajna cena je uveana za 30 %. Uveani deo sadri transport, ugradnju, porez na usluge i zaradu izvoaa.

18

Cene istih ili slinih proizvoda razliitih proizvoaa dosta se razlikuju. Na primer kod prozora i vrata (drvenih) cene razliitih proizvoaa, za isti tip i veliinu, razlikuju se i do 100%. Treba napomenuti da se gotovo svi konsultanti bave izvoenjem radova, rukovoenjem gradilita (i formiranjem izvoakih cena) i l i izvoakim nadzorom. Konsultacije o formiranim cenama obavljene su za stolarske radove ("Beoenterijer"), limarske ("Liming"), staklorezake ("Staklopan"), keramiarske, teracerske, parketarske, gipsarske, fasaderske , likorezake ("Zanat", "Delo") i molersko-farbarske radove("Lik"), kao i sa mnogim ekspertima za radove i cene u pojedinim oblastima. Cene su izraene u Evrima. Jedinine cene formirane su sa velikoprodajnim cenama materijala i sa ukljuenim porezom na usluge.

O formatizovanju prirunikaU kompjuterskom programu "Mungos" sve pozicije su napisane sa punim opisom. Prirunik ima 13166 pozicije, a da su tampane sa punim opisom pozicija prirunik bi imao vie od 4000 strana. Neprihvatljivo je tampati toliku koliinu materijala iz dva razloga: 1. Korisnik bi se veoma teko snalazio u toj koliina materijala, jer bi bio nepregledan. Prirner: Pozicija "Izrada i postavljanje zastakljenih prozora krilo na krilo, dimenzija 60x60 cm..." ima promenIjivu "dimenzija 60x60 cm", koja se menja 16 puta, ostali deo opisa pozicije je isti. Daje tampana 16 puta, zauzela bi vie strana i to je jo vanije korisnik prirunika bi se teko snalazio, teko bi uoavao razlike izmeu pojedinih slinih a razliitih pozicija. 2. Prirunik bi morao da se podeli u etiri knjige, a cena tampe bila bi visoka.

Oznaavanja koja se koriste u ovom prirunikuU priruniku su primenjene standardne oznake i tipografske tehnike koje olakavaju snalaenje u tekstu, mada su mnoge od njih oigledne, ipak pregledom narednih nekoliko pasusa moe se videti da se svaka pozicija sastoji iz rednog broja, opisa pozicije, jedinice mere i projektantske cene.

Redni broj pozicije u prirunikuPrirunik je podeljen na vrste radova, a svaka vrsta radova na podvrste. Pozicije su u podvrstama sloene po tehnolokom procesu, koliko je to bilo mogue. U podvrsti pozicije su numerisane rednim brojem od l do n. Pozicija sa opisom koji sadri promenljive numerisana je rednim brojem, a promenljive su ozna ene sa a, b, c... Primer:Opis pozicije...promenljiva A. a. Promenljiva A... b. Promenljiva B... c. Promenljiva C... d. Promenljiva D... Opis pozicije...

Stvarni redni brojevi su:1. Opis pozicije...promenljiva A... 2. Opis pozicije...promenljiva B...3. Opis pozicije...promenljiva C...

4. Opis pozicije...promenljiva D,.. 5. Opis pozicije...

19

Opis pozicije u priruniku i promenljiveOpis pozicije je pogodbeni opis za izvrenje odreene usluge sa potrebnim materijalom. Prva reenica, naslovna, je ispisana bold (podebljana slova) i saeto opisuje poziciju. Preostali deo opisa pozicije detaljnije opisuje nain rada. vrste materijala, posebne zahteve. nain obrauna. Pojedini opisi pozicije su napisani u skraenom obliku, jer sadre iste opise ali imaju jedan ili vie promenljivih parametara. Opis pozicije koji sadri jednu ili vise promenljivih koje su ispisane italic. iskoena slova. Obino su promenIjive dimenzije, vrsta rada ili materijala, debljine, jedinica mere za obraun... Primer: l. Obijanje krenog maltera sa zidova... a. Krecnog maltera. b. Produnog maltera. c. Cementnog maltera. 4. Delimino obijanje maltera... Ne skraeni opisi pozicija su: 1. 2. 3. 4. Obijanje krecnog maltera sa zidova ... Obijanje produnog maltera sa zidova Obijanje cementnog maltera sa zidova Delimino obijanje maltera ...

Jedinice mere i promenljiveZa svaku poziciju, odnosno zadati opis pozicije, dat je nain obrauna po jedinici mere. Jedinica mere moe biti ml, m2, m3, komad, paualno, kg i slino. Jedinica mere moe biti promenljiva. Primer: 10. Mainski iskop zemlje III kategorije u irokom otkopu. sa odvozom. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo.

a. Po m3. b. Po radnom asu. Nain obrauna i jedinice mere su:

m3 as

4,50 40,00

10. Mainski iskop zemlje III kategorije u irokom otkopu, sa odvozom. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. m311. Mainski iskop zemlje III kategorije u irokom otkopu, sa odvozom. Obraun po radnom asu.

4,50

as

40,00

20

Izgled pozicija u priruniku i formiranom predmeruOpisi u priruniku pisani su od leve do desne margine, radi utede prostora. U predmeru i predraunu radova opisi se piu, priblino, na levoj polovini lista. Primer: U priruniku l. Obijanje krecnog maltera sa unutranjih zidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnicedo dubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. utprikupiti, izneti, utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m2 obijene povrine, otvori se odbijaju. a. Krecnog maltera. m2 l ,75 b. Produnog maltera. m2 2,00 c. Cementnog maltera. m2 2,75 Delimino obijanje krecnog maltera sa unutranjih zidova. Nadzorni organ i izvoa pismenim putem odredie povrine sa kojih se obija malter. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice do dubi-ne 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. Obraun po m2 obijene povrine, otvori se odbijaju. m2 2,50

4.

U predmeru i predraunu 1. Obijanje krecnog maltera sa unutranjih zidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice do dubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. ut prikupiti, izneti, utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m2 obijene povrine, otvori se odbijaju.

m2 2.

x

120,00

=

Obijanje produnog maltera sa unutranjih zidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice do dubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. ut prikupiti, izneti, utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m2 obijene povrine. Otvori se odbijaju. m2 x 140,00 =

3 Obijanje cementnog maltera sa unutranjih zidova. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice do dubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. ut prikupiti, izneti, utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m2 obijene povrine. Otvori se odbijaju. m2 x 190,00 = 4. Delimino obijanje krecnog maltera sa unutranjih zidova. Nadzorni organ i izvoa pismenim putem odredie povrine sa kojih se obija malter. Obiti malter i klamfama oistiti spojnice do dubine 2 cm. Povrine opeka oistiti elinim etkama i oprati zidove vodom. Obraun po m2 obijene povrine. Otvori se odbijaju. m2 x

175,00

=

21

Vrs te rad ova1. R I P R E M N O Z A V R N I R A D O V I 2 3 2. S T R A I V A K

I RADOVI 3. DEMONTAEI RUENJA 4. ZEMLJANI RADOVI 5. ZIDARSKI RADOVI 6. BETONSKI IARM. BETONSKI 7. TESARSKI RADOVI POKRIVAKI RADOVI P 8. 9. IZOLATERSKI RADOVI 10. GRAEVINSKA STOLARIJA 11. STOLARSKI RADOVI 12. BRAVARSKI RADOVI. 13. LIMARSKI RADOVI 14. STAKLOREZAKI RADOVI 15. KERAMIARSKI RADOVI 16. TERACERSKI RADOVI 17. KAMEN OREZAKI RAD OVI 18. PARKETARSKI RADOVI 19. PODOPOLAGAKI RADOVI 20. TAPETARSKI RADOVI 21. ROLETNARSKI RADOVI 22. SUVOMONTANI RADOVI 23. GIPSARSKI RADOVI 24. FASADERSKI RADOVI 25. LIKOREZAKI RADOVI 26. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI 27. LIVAKI RADOVI 28. RAZNI ZANATSKI RADOVI 29. VODOVOD 30. KANALIZACIJA 31. SANITARNI UREAJI

35 47 83 97 177 209 229 241 307 365 419 443 475 487 507 517 541 555 575 581 585 619 649 705 753 787 793 801 821 835

I

1. PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI1. 2. Dozvole Prikljuci 25 25

3. 4.5. 6.

Saglasnosti Priprema gradilitaSkele Ograde

26 2728 29

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Nadstrenice Signalizacija Zatite ienja Pranja ut Ostali pripremno zavrni radovi

29 30 30 31 31 32 32

23

1. Dozvole1. Naknada za uvoenje gradilne energije. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja elektrine energije. U cenu ulazi i plaanje takse. Obraun paualno. Paualno 2. 750,00

Naknada za uvoenje gradiline vode. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja vode. U cenu ulazi i plaanje takse. Obraun paualno. Paualno 250,00

3.

Naknada za zauzee trotoara. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja povrine trotoara. U cenu ulazi i plaanje takse za korienje za sve vreme trajanja radova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje. Obraun po m2/Dan. m2/Dan 0,35

4.

Naknada za zauzee glavne ulice i trotoara. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja povrine trotoara i ulice. U cenu ulazi i plaanje takse za korienje za sve vreme trajanja radova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje. Obraun po m2/Dan. m2/Dan 0,65

5.

Naknada za zauzee sporedne ulice i trotoara. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja povrine trotoara i ulice. U cenu ulazi i plaanje takse za korienje za sve vreme trajanja radova. Po zavretku.radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje. Obraun po m2/Dan. m2/Dan 0,50

6.

Naknada za zauzee zelene povrine. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja zelene povrine. U cenu ulazi i plaanje takse za korienje za sve vreme trajanja radova. Po zavretku radova dovesti sve povrine u prvobitno stanje. Obraun paualno.

Paualno7.

600,00

Naknada za seu stabla. Uputiti pismeni zahtev nadlenom organu za odobrenje za seu stabla. U cenu ulazi i plaanje takse za seu. Obraun po komadu stabla. Kom. 100,00

2. PrikljuciNaknada za uvoenje gradilisne elektrine energije. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom u putiti nadlenom organu za odobrenje korienja elektrine energije. U cenu ulaze i plaanje takse za korienje za sve vreme trajanja radova i instaliranje glavnog gradilinog ormana sa brojilom, osiguraima i ostalo. Obraun paualno. Paualno 750.00

25

2.

Naknada za uvoenje gratliline vode. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputili nadlenom organu za odobrenje korienja vode. U cenu ulaze i plaanje lake i izrada prikljuka, ahta, vodomera i ostalo. Obraun paualno. Paualno 250.00

3.

Naknada za uvoenje gradilinog telefona. Pismeni zahtev za saglasnost sa skicom uputiti nadlenom organu za odobrenje korienja telefonskog prikljuka. U cenu ulaze i plaanje takse i instaliranje telefona sa aparatom. Obraun paualno. Paualno 250,00

4.

Naknada za prikljuak na elektro mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. U cenu ulazi i plaanje takse. Obraun paualno. Paualno 250,00

5.

Naknada za prikljuak na vodovodnu mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. U cenu ulazi i plaanje takse. Obraun paualno. Paualno 200,00

6.

Naknada za prikljuak na kanalizacionu mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. U cenu ulazi i plaanje takse. Obraun paualno.

Paualno7.

200,00

Naknada za prikljuak na PTT mreu. Pismeni zahtev sa skicom uputiti nadlenom organu. U cenu ulazi i plaanje takse. Obraun paualno. Paualno 250,00

8.

Ugradnja repera na objektu i susednim objektima za praenje eventualnog sleganja u svemu po uputstvu statiara. U odreenom vremenskom periodu, a u dogovoru sa statiarem, vriti merenja i voditi dnevnik merenja. Obraun paualno. Paualno 50,00

3. Saglasnosti1. Naknada za hidrantsku mreu kojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu. Obraun paualno. Paualno 2. 250,00

Naknada elektrodistribuciji kojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu. Obraun paualno. Paualno 500,00

26

3.

Naknada toplanama kojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu. Obraun paualno. Paualno 150,00 Naknada komunalnom preduzeu kojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu. Obraun paualno. Paualno 75,00 Naknada protivpoarnoj slubi kojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu. Obraun paualno. Paualno 100,00 Naknada sanitarnoj inspekciji kojom se podrazumeva pismeni zahtev sa skicom nadlenom organu i plaanje propisane takse, za odobrenje za upotrebu. Obraun paualno. Paualno 100,00

4.

5.

6.

4. Priprema gradilita1. Montaa i demontaa prirune barake za smetaj alata, materijala i radnika. Baraku izraditi od montanih elemenata ili dasaka debljine l" sa drvenom konstrukcijom. Baraku pokriti daskama i ter papirom ili salonitom. Obraun po m2 barake, komplet. m2 25,00 Dovoz vode na gradilite. Za izvoenje radova obezbediti cisternu ili metalnu burad i sukcesivno dopremati potrebne koliine vode, za sve vreme trajanja radova. Obraun po m3 vode. m3 5,00 Izrada prilaznih rampi-trepni, za dopremu materijala ili odvoz uta. Trepnu izvesti od fosni i cevi za fasadnu skelu ili od drvene grade. Trepnaje irine 1,0 m. Obraun po ml trepne.

2.

3.

m!4.

5,00

Izrada radnih platformi, za izbacivanje zemlje, uta ili za dopremu materijala. Platforme izvesti od fosni i cevi za fasadnu skelu ili od drvene grae. Obraun po m2 platforme. m2 4,00

5.

Montaa i demontaa koruba, za izbacivanje uta. Korube izraditi od dasaka debljine 24 mm ili 48 mm ili postaviti specijalne cevi od plastinog materijala. Obraun po ml koruba. ml 5,00

6.

Izrada radnih nadstrenica za rad. obradu grae i drugo. Radne nadstrenice izraditi od fosni i cevi za fasadnu skelu ili drvene grae. Preko nadstrenice od fosni postaviti sloj ter papira i privrstiti letvama i ekserima. Obraun po m2 izvedene nadstrenice. m2 6,00 27

5. SkeleI. Montaa i dcmontaa metalne cevaste fasadnc ske/e, za radove u svemu po vaeim propisima i merama HTZ-a. Skela mora bili statiki stabilna, ankerovana za objekat i propisno uzemljena. Na svakih 2.00 m visine postaviti radne platforme od fosni. Sa spoijne strane platformi postaviti fosne na "kam". Celokupnu povrinu skele pokriti jutanim ili PVC zastorima. Skelu prima i preko dnevnika daje dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova. Obraun po m2 vertikalne projekcije montirane skele.a. Fasadna skela. b. Fasadna sloena skela. m2 m2 5,00 6.00.

c. Fasadna teka skela,4.

m2

7,50

Montaa i demontaa prostorne metalne cevaste skele, za radove u svemu po vaeim propisima i merama HTZ-a. Skela mora biti statiki stabilna, ankerovana i propisno uzemljena. Postaviti radne platforme od fosni. Skelu prima i preko dnevnika daje dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova. Obraun po m3 skele. m3 5,00

5.

Montaa i demontaa skele, za unutranje radove, na zidovima i plafonima objekta. Skela mora biti statiki stabilna i ako je metalna propisno uzemljena. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa samo jedanput. Obraun po m3 skele. m3 4,00

6.

Montaa i demontaa pomone cevaste skele, u objektu, za rad u prostorijama. Skela mora biti izvedena po svim HTZ propisima. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa samo jedanput. Obraun po m2 horizontalne povrine, m2 2,50

7.

Montaa i demontaa pomone skele, napravljene od koza i fosni u objektu, za rad u prostorijama. Skela mora biti izvedena po svim HTZ propisima. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa samo jedanput. - Obraun po m2 povrine poda. m2 1,50

8.

Montaa i demontaa konzolne skele, za radove u svemu po vaeim propisima i merama HTZ-a, po datom projektu skele. Skela mora biti statiki stabilna i propisno uzemljena. Postaviti radne platforme od fosni, a sa spoijne strane platformi postaviti fosne na "kant". Skelu prima i preko dnevnika daje dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova. Obraun po ml montirane skele, ml 30,00

9.

Montaa i demontaa visee skele, za radove u svemu po vaeim propisima i merama HTZ-a, po datom projektu skele. Skela mora biti statiki stabilna i propisno uzemljena. Skelu prima i preko dnevnika daje dozvolu za upotrebu statiar. Koristi se za sve vreme trajanja radova. Obraun po m2 povrine pokrivene skelom. m2 2,50

28

6. Ograde1. Montaa i demontaa zatitne metalne ograde, oko gradilita, visine 2,00 m sa kapijama za ulaz radnika, vozila i mehanizacije. Kapije snabdeti bravama sa kljuevima ili katancima. Ogradu pravilno ankerovati i ukosniiti kako ne doe do prevrtanja. Ograda mora biti uredno obojena. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa jedanput, bez obzira da li se demontira i ponovo montira u toku radova. Na ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike. Obraun po m2 ograde. m2 2. 7,50

Montaa i demontaa zatitne ograde, od ianog pletiva. Na svakih 2 m postaviti stubove za zatezanje pletiva, visine 2 metra. Postaviti kapije za prolaz i na ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za sve vreme trajanja radova. Obraun po m2 ograde. a. Od icanog pletiva. b. Od armaturne mree. m2 m2 4,00 5,00

4.

Montaa i demontaa zatitne ograde, od cevi za fasadnu skelu, visine 1,0 m. Na svakih 2 m postaviti stubove. Na ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za sve vreme trajanja radova. Obraun po ml ograde. ml 2,50

5.

Montaa i demontaa zatitne ograde, od drvenih stubova i daane oplate. Na svakih 2 m postaviti stubove visine 2 m. Postaviti kapije i tabie sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za sve vreme trajanja radova. U cenu ulazi i bojenje ograde. Obraun po m2 ograde. m2 6,00

7. Nadstrenice1. Izrada zatitne nadstrenice, isputene iz fasadne skele, iznad ograde i ulaza. Nadstrenicu uradit i od elinih cevi za skelu sa kosnicima i ukruenjima. Pokriti je daskama debljine 2" i ter papirom, koji se privruje drvenim letvama. Nadstrenicu prima nadzorni organ, statian irina nadstrenice je 12,00 m, sa ulazima po potrebi! Nadstrenica postaviti na visini od 2,50 m. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa se jedanput bez obzira da li se u toku radova, demontira i ponovo montira. Obraun po m2 nadstrenice. m2 2. 7,50

Izrada zatitne nadstrenice. Nadstrenicu uraditi od elinih cevi za skelu sa kosnicima i ukruenjima. Nadstrenica se pokriva daskama debljine 2" i ter papirom, koji se privruje drvenim letvama. Koristi se za sve vreme trajanja radova i plaa se jedanput bez obzira da li se u toku radova, demontira i ponovo montira. Obraun po m2 postavljene nadstrenice. m2 6,25

29

8. Signalizacija1. Izrada i postavljanje tabli obavetcnja da se izvode graevinski radovi, sa osnovnim podacima o objektu, izvoau, investitoru i projektantu. Tabla je dimenzija 200x100 cm. Obraun po komadu table. Kom. 2. 125.00

Izrada i postavljanje tabli i drugih oznaka sa upozorenjem, a po tehnikim propisima. Tabla je dimenzija 80x60 cm. Obraun po komadu table. Kom. 50.00

3.

Izrada i postavljanje signalnog osvetljenje gradilita, postavljenog na ogradi i/ili skeli. Instalaciju pod naponom od 12 volti, sa svetiljkama zatienim mreom, postaviti u dogovoru sa nadzornim organom, a u svemu prema propisu. Obraun paualno, komplet izvedeno. Paualno 375,00

9. Zatite1. Nabavka i postavljanje zastora fasadne skela, od jute. Celokupnu povrinu skele pokriti jutanim zastorom. Juta mora biti proivena po vertikali i privrena za skelu, da ne "visi". U toku radova, ukoliko je potrebno, zastor popraviti. Obraun po m2 zatiene povrine. m2 1,50

2. Nabavka i postavljanje zatite za podove, od deblje PVC folije. Sva eventualna prljanja ili oteenja poda padaju na teret izvoaa. Obraun po m2 poda. m2 3. 0,60

Nabavka i postavljanje zatitnog sloja peska, preko podova. Postaviti sloj ter papira sa preklopom i paljivo nasuti sloj peska debljine 20 cm. Sva eventualna oteenja poda padaju na teret izvoaa. Obraun po m2 poda. m2 2,50

4.

Nabavka i postavljanje zatitnih dasaka, preko podova. Postaviti sloj ter papira sa preklopom i zatitu od dasaka debljine l". Sva eventualna oteenja poda padaju na teret izvoaa. Obraun po m2 poda. m2 2,00

5.

Nabavka i postavljanje polietilenske folije, preko otvora na fasadi, vrata f prozora, radi zatite. Foliju uvrstiti drvenim letvama, vodei rauna da se ne oteti postojea stolarija. Sva eventualna oteenja padaju na teret izvoaa. Obraun po m2 folije.a. Prozora f vrata. b. Izloga i portala. m2 m2 l ,75 2,50

7.

Nabavka i postavljanje deblje polietilenske folije, preko nametaja, radi zatite. Sva eventualna prljanja ili oteenja nametaj.a padaju na teret izvoaa. Obraun po m2 folije. m2 0,50

30

8.

Zatita krovnih povrina, od atmosferskih padavina debljom polietilenskom folijom. U toku prepokrivanja krova po potrebi zatititi otkrivene povrine PVC folijom. Obraun po m2 zatiene povrine. m2 1,00

9.

Zatita tavanske konstrukcije, od atmosferskih padavina debljom polietilenskom folijom. U toku radova po potrebi zatititi otkrivene povrine PVC folijom. Obraun po m2 zatiene povrine. m2 1,00

10.

Zatita tavanske konstrukcije, od atmosferskih padavina daskama i debljom polietilenskom folijom ili ter papirom. U toku radova po potrebi zatititi otkrivene povrine daskama i PVC folijom. Obraun po m2 zatiene povrine.

m2

5,00

10. ienja1. U toku radova izvriti vise puta grubo ienje gradilita od graevinskog uta sa prenosom uta na deponiju gradilita. Plaa se jedanput bez obzira na broj ienja. Obraun po m2 povrine gradilita. m2 2. 0,50

ienje prostorija objekta, od graevinskog uta sa prenosom uta na deponiju gradilita. Plaa se jedanput bez obzira na broj ienja. Obraun po m2 oienje povrine. m2 0,75

3.

ienje trotoara oko objekta, od graevinskog uta i drugo i prevoz na gradilinu deponiju. Plaa se jedanput bez obzira na broj ienja. Obraun po m2 oiene povrine. m2 0,50

4.

ienje prostora u objektu i oko objekta, od graevinskog uta sa prenosom uta na deponiju gradilita. Plaa se jedanput bez obzira na broj ienja. Obraun po m2 oiene povrine. m2 0,60

11. Pranja1. ienje i pranje gradilita, po zavretku svih radova. Izvriti detaljno ienje celog gradilita, pranje svih staklenih povrina, ienje i fino pranje svih unutranjih prostora i spoijnih povrina. Obraun po m2 oiene povrine. m2 2. 0,50

ienje i pranje prozora i vrata, po zavretku radova. Paljivo mehaniki oistiti sve povrine i oprati vodom sa dodatkom odgovarajuih hemijskih sredstava. Obraun po m2 oprane povrine.a. Prozora i vrata. b. Izloga i portala. m2 m2 0,50 0,60

31

Po zavretku radova oistiti od graevinskog uta i oprati vodom pod pritiskom trotoar i kolovoz.

Obraun po m2 oiene i oprane povrine.a. kolovoz i trotoar. m2 0.50

b. Staze l plato.

m2

0.60

12. ut1. Prikupljanje uta na gradilinu deponiju. U toku i po zavrenim radovima sa gradilita prikupiti ut. viak zemlje i drugi otpadni materijal sa objekta, na gradilinu deponiju pristupanu za utovar u kamion. Obraun po m3 prikupljenog ut-a. m3 2. 2,50

Prikupljanje uta i odvoz uta. Prikupiti ut, viak zemlje i drugi otpadni materijala, utovariti u kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m3 odvezenog uta. m3 12,50

3.

Runi utovar i odvoz uta, sa gradiline deponije. Utovariti ut na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m3 uta, mereno u kamionu.a. Runi utovar. b. Mainski utovar. ~ m3 m3 11.00 6,00

5.

Runi utovar i odvoz zemlje sa gradiline deponije. Utovariti zemlju na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m3 zemlje, mereno u kamionu.a. Runi utovar. b. Mainski utovar. m3 m3 10,00 5,00

13. Ostali pripremno zavrni radovi1. Runa sea stabla, vaenje panja i korena,prenika do 10 cm. Stablo odsei, grane isei, otkopati zemlju oko stabla i izvaditi panj i koren. Zemljom nasuti i nabiti zemlju. Stablo, grane, panj i koren utovariti na kamion i odvesti na deponiju koju odredi investitor udaljenu do 15 km. Obraun po komadu stabla. a. Do 10 cm. b. Do 30 cm. c. Do 50 cm. 4. Kom. Kom. Kom. 10,00 50,00 150,00

Nabavka, utovar, dovoz i razastiranje plodne iste zemlje u sloju po projektu sa davanjem nadvienja (nadmera) od 20% kako bi posle sleganja, zemlja zauzela projektovane kote. Izvriti fino planiranje i valjanje drvenim valjkom. Obraun po m3 nasute zemlje. a. ista zemlja. b. Plodni humus. m3 m3 12,50 20,00

32

6.

Izrada travnjaka na mestima oznaenim u projektu. Preko fino isplaniranog terena izvriti setvu travne smese: - Festuca rubra 40 % - Festuca ovina 30 % - Poa pratensis 20 % - Trifolium repens 10 % Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca l to po mirnom vremenu, bez padavina i vetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom i izvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do predaje radova. Obraun po m2 zatravljene povrine. m2 2,50

7.

Izrada travnjaka sa koenjem na mestima oznaenim u projektu. Preko fino isplaniranog terena izvriti setvu travne smese: - Festuca rubra 40 % - Festuca ovina 30 % - Poa pratensis 20 % - Trifolium repens IO % Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca i to po mirnom vremenu, bez padavina i vetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom i izvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do prvog koenja. Prvo koenje izvriti kosom kada trava dostigne visinu 10-15 cm a drugo koenje izvriti kosaicom. Obraun po m2 zatravljene povrine. m2 " 3,50

Izrada travnjaka sa nasipanjem humusa, sejanjem trave i odravanjem travnjaka. Izvriti nabavku, utovar i dovoz i razastiranje plodne humusne zemlje u sloju debljine 10 cm sa davanjem nadvienja (nadmera) od 20% kako bi posle sleganja, zemlja zauzela projektovane kote. Izvriti fino planiranje, valjanje drvenim valjkom i setvu travne smese: - Festuca rubra 40 % - Festuca ovina 30 % - Poa pratensis 20 % - Trifolium repens 10 % Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca i to po mirnom vremenu bez padavina i vetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom i izvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do prvog koenja. Prvo koenje izvriti kosom kada trava dostigne visinu 10-15 cm a drugo koenje izvriti kosaicom. Obraun po m2 zatravljene povrine. m2 5,00

Nabavka i postavljanje busena sa travom. Sa postojeih povrina skinuti sterilnu zemlju u sloju debljine 5 cm. Dovesti, razastreti i uvaljati humusne zemlje u sloju debljine 5 cm. Postaviti busen sa travom, izvaljati ga i privrstiti. Fuge izmeu blokova busena popuniti zemljom sa malo travnog semena. Travu redovno zalivati i prvi put runo kositi. Obraun po m2 obraene povrine.a. Sloj debljine 5 cm. m2 6,00

b. Sloj debljine 10 cm. c. Sloj debljine 15 cm.d. Sloj debljine 20 cm.

m2 m2m2

8,00 10,00 12,00

13.

Sa postojeih povrina izvaditi rue. Rue paljivo izvaditi sa busenom, upakovati i predati investitoru. Obraun po komadu rue. Kom. 1,00 33

14.

Nabavka i sadnja rua. Na meslima oznaenim u projektu, iskopati jame krunog oblika dimenzija 0.40x0.40 m. Izvrili sadnju rua sa dodatkom ubriva 3-5 kg uz svaku sadnicu. Posle sadnje zemlji; ocankovali i dobro zaliti. Obraun po komadu rue. Kom. 2.50

15.

Sadnja listopadnih sadnica. Na meslima oznaenim u projektu iskopali jame prenika i dubine 0,50 m. Iz jame izbaciti sterilnu zemlju i olpaike. Sadnju obaviti meavinorn humusne zemlje, tresetnog dubrivn i peska u odnosu 6:3:1. Prilikom sadnje sadnice zatrpati do 2/3 dubine jame napravljenom meavinom, a gomju treinu obogalili dodatkom tresetnog ubriva sa 3 kg po sadnici. Nakon obavljene sadnje sadnice ocankovati i dobro zaliti. Obraun po komadu sadnice. a. Listopadnih sadnica. b. elinarskih sadnica. Kom. Kom. 7,50 10,00

17.

Sadnja ive ograde, "Na mestima oznaenim u projektu iskopati rov dubine i irine 50 cm. Iz jame izbaciti sterilnu zemlju i otpatke. Sadnju obaviti rneavinom humusne zemlje, tresetnog ubriva i peska u odnosu 6:3:1 i to po 9 sadnica po ml. Prilikom sadnje sadnice zatrpati do 2/3 dubine jame napravljenom rneavinom, a gornju treinu obogatiti dodatkom tresetnog ubriva u koliini od 5 kg po sadnici ili odstajalog stajskog ubriva. Nakon obavljene sadnje zemlju oko sadnice ocankovati i obilno zaliti. Obraun po ml ive ograde. ml 15,00

18.

Sadnja puzavica. Na mestima oznaenim u projektu iskopati jame prenika i dubine 0,30 m. Iz jame izbaciti sterilnu zemlju i otpatke. Sadnju obaviti rneavinom humusne zemlje, tresetnog ubriva i peska u odnosu 6:3:1. Meavinu humusne zemlje izjame obogatiti dodatkom tresetne zemlje sa 3 kg po sadnici. Nakon obavljene sadnje zemlju oko sadnice ocankovati i obilno zaliti. Obraun po komadu puzavice. Kom. 2,00

34

2. ISTRAIVAKI RADOVI1. 2. 3. 4. 5. Snimanja i dokumentacija Ispitivanja i dokumentacija Arheoloki iskopi Obrada arheolokih nalaza Ostali istraivaki radovi 37 40 42 45 46

35

1. Snimanja i dokumentacijal. Snimanje fotografskim aparatom i izrada crno belih fotografija, veliine 9x11 cm. U cenu ulazi nabavka i razvijanje filma. . Obraun po komadu fotografije. a. Veliine 9x11 cm. b. Veliine 9x13 cm. c. Veliine 10x13 cm.d. Veliine 10x15 cm.

Kom. Kom. Kom.Kom.

0,50 1,00 1,50 2,00

e. f. g. h. i. 10.

Veliine 13x18 cm. Veliine 18x24 cm. Veliine 24x30 cm. Veliine 24x36 cm. Veliine 50x60 cm.

Kom. Kom. Kom. Kom. Kom.

.

2,50 5,00 7,50 10,00 15,00"

Snimanje fotografskim aparatom i izrada fotografija u boji, veliine 9x11 cm. U cenu ulazi nabavka i razvijanje filma. Obraun po komadu fotografije. a. b. c. d. e. f. g. h.i.

Veliine 9x11 cm. Veliine 9x13 cm. Veliine 10x13 cm. Veliine 10x15 cm. Veliine 13x18 cm. Veliine 18x24 cm. Veliine 24x30 cm. Veliine 24x36 cm.Veliine 50x60 cm.

Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom.Kom.

1,00 " 1,50 2,50 3,00 4,00 7,50 10,00 17,50 25,00

19.

Snimanje fotografskim aparatom sa crno belim filmom, sa 12 snimaka. U cenu ulazi nabavka i razvijanje filma. Obraun po komadu filma. a. Sa 12 snimaka. b. Sa 20 snimaka. c. Sa 36 snimaka. Kom. Kom. Kom. 10,00 15,00 25,00

22,

Snimanje fotografskim aparatom sa kolor filmom, sa 12 snimaka. U cenu ulazi nabavka i razvijanje filma. Obraun po komadu filma. a. Sa 12 snimaka. b. Sa 20 snimaka. c. Sa 36 snimaka. Kom. Kom. Kom. 12,50 . 17,50: 27,50

25.

Izrada kontakt kopija, crno belih. .Obraun po komadu kontakt kopije. a. Crno belih. b. Kolor. Kom. Kom. l ,00 1,50

-7.

Izrada dijapozitiva, crno belih. Obraun po komadu dijapozitiva. a. Crno belih. b. Kolor. Kom. Kom. 5,00 6.00 37

29.

Izrada fotografija, crno belih, veliine 9x11 cm. Obraun po komadu fotografije.a. Veliine 9.\// cm. Kom. 0.60

b. c. d. e. f. g. h. i. 38.

Veliine 9x13 cm. Veliine 10x13 cm. Veliine 10x15 cm. Veliine !3x18 cm. Veliine 18x24 cm. Veliine 24x30 cm. Veliine 24x36 cm. Veliine 50x60 cm.

Kom. Kom. Kom. Kom, Kom. Kom. Kom. Kom.

.

0.75 1.25 1.50 2.00 5.00 7,50 10,00 15,00

Izrada fotografija, u boji, veliine 9x11 cm. Obraun po komadu fotografije. a. b. c. d. e. f. g. h. i. Veliine 9x11 cm. Veliine 9x13 cm. Veliine 10x13 cm. Veliine 10x15 cm, Veliine 13x18 cm. Veliine 18x24 cm. Veliine 24x30 cm. Veliine 24x36 cm. Veliine 50x60 cm. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. 0,50 1,00 1,50 2,00 2,50 7,50 10S00 12,50 17,50

41. Tehniko snimanje objekta, sa svim osnovama, izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampali na belorn papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po m2 objekta. m2 48. 5,00

Tehniko snimanje fasada, sa svim izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po m2 fasade. m2 1,50

49.

Tehniko snimanje detalja. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po komadu detalja. Kom. 10,00

50.

Tehniko snimanje sonde, sa osnovama, izgledima, karakteristinim presecima, profilima i detaljima. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po m2 sonde. m2 6,00

38

51.

Tehniko snimanje fortifikacije, sa osnovama, izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri i li kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po m2 fortifikacije. m2 7,50

52.

Tehniko snimanje nekropola, sa osnovama, izgledima, karakteristinim presecima i detaljima. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po m2 nekropole. m2 12,00

53.

Tehniko snimanje skeleta i pojedinanih grobnih mesta, kao i priloga. Sve iscrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po komadu skeleta ili grobnog mesta. Kom. 35,00

54.

Tehniko snimanje i iscrtavanje pokretnog arheolokog materijala. Po zavrenom snimanju nacrtati na pausu, tuem u odgovarajuoj razmeri. ili kompjuterski obraditi. Kopirati na ozalidu ili tampati na belom papiru i spakovati u fasciklu. Obraun po komadu pokretnog arheolokog materijala. Kom. 25,00

55.

Snimanje video kamerom VHS. Izvriti snimanja video kamerom sa VHS kasetom duine 30 minuta. U cenu ulazi i nabavka video kasete. Obraun po komadu kasete. a. b. c. d. Duine 30 minuta. Duine 60 minuta. Duine 90 minuta. Duine 120 minuta. Kom. Kom. Kom. Kom. 30,00 40,00 50,00 60,00

59.

Snimanje video kamerom Super 8. Izvriti snimanja video kamerom sa Super 8 kasetom duine 30 minuta. U cenu ulazi i nabavka video kasete. Obraun po komadu kasete.a. Duine 30 minuta. Kom. 40,00

b. Duine 60 minuta. c. Duine 90 minuta. d. Duine 120 minuta. 63.

Kom. Kom. Kom.

50,00 60,00 70,00

Snimanje video kamerom BETA. Izvriti snimanja video kamerom sa Beta kasetom duine 30 minula. U cenu ulazi i nabavka video kasete. Obraun po komadu kasete. a. Duine 30 minuta. b. Duine 60 minula.c. Duine 90 minula. d. Duine 120 minula.

Kom. Kom.Kom. Kom.

50.00 60,00 65,00 75.00

39

2. Ispitivanja i dokumentacijal. Sondiranje i istraivanje elemenata objekta. Sondiranje vriti paljivo, po nalogu i instrukciji projektanta. O rezultatima sainiti izvetaj. Sve otvorene sonde, foto i tehniki snimiti i iscrtati u razmeri. Obraun po radnom dami. a. Po rodnom danu. b. Po radnom satu. 3. Dan as 50,00 5.00

Arhitektonsko sondiranje temelja. Sve otvorene sonde, foto i tehniki snimiti i iscrtati u razmeri. Obraun po komadu sonde. a. Temelja. b. Zidova. ' . Kom. 125,00 Kom. 40,00

c. Podova. d. Meuspraine konstrukcije. e. Tavanske konstrukcije. 8.

Kom. K om.

Kom. 35,0060,00 5 0,00

Paljivo sondiranje maltera zidova. Slojeve skidati pahtlama, skalpelima i ostalim alatima, po nalogu i instrukciji projektanta. O rezultatima sainiti izvetaj i po potrebi uraditi foto dokumentaciju. Obraun po komadu sonde. a. Maltera. Kom. 15,00

b. Naslaga.10.

Kom.

10,00

Arhitektonsko sondiranje i ispitivanje sastava maltera zidova. Otvoriti sonde, foto i tehniki snimiti i nacrtati u razmeri. Obraun po komadu sonde. Kom. 25,00

11.

Paljivo sondiranje slojeva boje na zidovima, radi utvrivanja sastava i prvobitne boje. Slojeve skidati pahtlama, skalpelima i ostalim alatima, po nalogu i instrukciji projektanta. O rezultatima sainiti izvetaj i po potrebi uraditi foto dokumentaciju. Obraun po komadu sonde. a. Na zidovima. b. Na lamperiji. Kom. Kom. 7,50 10,00

c. Na plafonima.d. Na drvenim plafonima. e. Na stolariji. 16.

Kom.Kom. Kom.

7,50 12,50 10,00

Arhitektonsko sondiranje i ispitivanje sastava maltera i boje fasadnih zidova. Izvriti otvaranja sondi, foto i tehnika snimanja i iscrtavanja u razmeri. Obraun po komadu sonde. Kom. 15,00

17.

Paljivo ienje temelja, od opeke. Temelje paljivo oistiti pahtlama, metlicama, elinim etkama i ostalim alatima. Po zavrenom ienju oprati vodom pod odgovarajuim pritiskom. Obraun po m2 povrine. a. Od opeke, b. Od kamena.40

m2 m2

4,00 3,00

19.

Paljivo ienje zidova, od opeke. Zidove paljivo oistiti pahtlama, metlicama, elinim etkama i ostalim alatima. Po zavrenom ienju oprati vodom pod odgovarajuim pritiskom. Obraun po m2 povrine.

a. Od opeke.b. Od kamena. 21.

m2m2

3,50 2,50

Paljivo ienje bedema, od zemlje. Bedeme paljivo oistiti pahtlama, metlicama, elinim etkama i ostalim alatima. Po zavrenom ienju oprati vodom pod odgovarajuim pritiskom. Obraun po m2 povrine. a. Bedema. b. Kaldrme. c. Krune od kamena. m2 m2 m2 4,00 4,50 5,00

24.

Paljivo ienje bedema, od maltera. Bedeme paljivo oistiti pahtlama, metlicama, elinim etkama i ostalim alatima. Po zavrenom ienju oprati vodom pod odgovarajuim pritiskom. Obraun po m2 povrine. a. Bedema. b. Kaldrme. c. Krune od kamena. m2 m2 m2 5,00 5,50 6,00

27.

Ispitivanje uzoraka maltera. U saradnji sa Institutom za ispitivanje materijala uzeti uzorke sa karakteristinih mesta i izvriti analizu sastava materijala i vremena ugradnje. Uzorke uzimati u prisustvu projektanta. Svaki uzorak obeleiti i posebno spakovati. Na crteima obeleiti sonde sa kojih su uzeti uzorci. Obraun po komadu uzorka. a. Maltera. b. Kamena. c. Drveta. Kom. Kom. Kom. 30,00 25,00 22,00

30.

Ispitivanje i izrada dokumentacije arhitekture objekta. Izvriti sondiranja objekta radi dobijanja podataka o stanju objekta i konstruktivnog sistema. Sondiranjem e se dobiti podaci i o eventualnim izmenama vrenim na objektu od vremena gradnje. Izvriti tehniko snimanje, izradu tehnike i foto dokumentacije. Obraun po m2 objekta. a. b. c. d. e. f. Arhitekture objekta. Konstrukcije objekta. Vodovodne instalacije. Kanalizacione instalacije. Elektro instalacija. Instalacije grejanja. m2 m2 m2 m2 m2 m2 l ,50 1,00 0,75 0,50 0,75 0,60

41

3. Arheoloki iskopi1. Montaa i demontaa zatitne ograde, oko gradilita, visine 2,00 m sa kapljama za ulaz radnika. vozila i mehanizacije. Kapije snabdeti bravama sa kljuevima ili katancima. Ogradu pravilno ankerovali i ukosniili kako ne doe do prevrtanja. Ograda mora biti uredno obojena. Koristi se za s ve vreme trajanja radova i plaa jedanput, bez obzira da li se demontira i ponovo montira u toku radova. Ka ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike. Obraun po m2 ograde. m2 2. 7,50

Montaa i demontaa zatitne ograde, od cevi za fasadnu skelu, visine 1,0 m. Na svakih 2 m postaviti stubove. Na ogradu postaviti table sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za sve vreme trajanja radova. Obraun po ml ograde. ml 2,50

3.

Montaa i demontaa zatitne ograde, od icanog pletiva. Na svakih 2 m postaviti stubove za zatezanje pletiva, visine 2 metra. Postaviti kapije za prolaz i table sa upozorenjem za prolaznike. Ograda se koristiti za sve vreme trajanja radova. Obraun po m2 povrine ograde. a. Od icanog pletiva. b. Od armalurne mree. m2 m2 6,00 5,00

5

Montaa i demontaa prirune barake, za smetaj alata, materijala i radnika. Baraku izraditi od montanih elemenata ili dasaka debljine l" sa drvenom konstrukcijom. Baraku pokriti daskama i ter papirom ili salonitom. Obraun po m2 barake, komplet m2 25,00

6.

Izrada radnih nadstrenica za rad, obradu grae i drugo. Radne nadstrenice izraditi od fosni i cevi za fasadnu skelu ili drvene grae. Preko nadstrenice od fosni postaviti sloj ter papira i privrstiti letvama i ekserima. Obraun po m2 nadstrenice. m2 8,50

7.

Izrada zatitnih nadstrenica, iznad sondi. Nadstrenice izraditi od fosni i cevi za fasadnu skelu ili drvene grae. Postaviti fosne, .sloj ter papira i privrstiti letvama i ekserima, preko konstrukcije nadstrenice. Obraun po m2 nadstrenice. m2 7,50

8.

Izrada prilaznih rampi-trepni za dopremu materijala ili izvoz uta. Trepnu izraditi od fosni i cevi za fasadnu skelu ili drvene grade. Trepna je irine 1,0 m. Obraun po ml trepne. ml 5,00

42

9.

Sea gustog iblja, pre poetka radova. Poseeno iblje i ostali otpadni materijal prikupiti, utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m2 oienog terena. m2 1,50

10.

Sea. vegetacije, iblja i ienje terena, pre poetka radova. Poseenu vegetaciju, iblje i ostali otpadni materijal prikupiti, utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m2 oienog terena. m2 1,00

11.

Runo ienje terena od uta i drugog otpadnog materijala. ut, zemlju i drugi otpadni materijal utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m3 odvezenog uta, mereno u kamionu. m3 15,00

12.

Runi Iskop zemlje, III kategorije, u irokom otkopu, sa odvozom. Iskop izvesti prema projektu i datim kotama. Bone strane pravilno odsei, a dno nivelisati. Iskopanu zemlju utovariti na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. a. Runi iskop. b. Mainski iskop. m3 m3 12,50 4,50

14.

Runi iskop zemlje, III kategorije, u irokom otkopu, sa deponovanjem. Iskop izvestiprema projektu i datim kotama. Bone strane pravilno odsei; a dno nivelisati. Iskopanu zemlju prevesti i odloiti na gradilinu deponiju. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. a. Runi iskop.b. Mainski iskop.

m3m3

6,00 2,50

16.

Runi Iskop zemlje, III kategorije, u irokom otkopu, sa nasipanjem. Iskop izvesti prema projektu i datim kotama. Bone strane pravilno odsei, a dno nivelisati. Iskopanu zemlju utovariti, prevesti i nasuti predvieni deo terena. Zemlju nabiti i grubo nivelisati. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. a. Runi iskop. b. Mainski iskop. , m3 m3 9,00 3,25

18.

Arheoloki iskop zemlje i uta, sa formiranjem sonde, dubine do 2 m. Iskop vriti u slojevima veoma paljivo uz upotrebu asova, krampova, lopata, mistrija, pahtli, metlica i slino, uz stalno prisustvo arheologa. Iskopanu zemlju pregledati, izdvojiti arheoloki materijal, oprati ga, obeleiti po mestu nalaza i datumu i odloiti u kese ili kutije. Za znaajnije arheoloke nalaze u crteima oznaiti poloaj nalaza. Iskopavanja izvesti strunom radnom snagom uz stalni nadzor arheologa. Iskopanu zemlju izbaciti, utovariti na kolica i prevesti u neposrednu blizinu. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. a. Do 2 m. b. Do 4 m. c. Do 6 m. m3 m3 m3 30,00 45,00 e 75,00

43

21.

Arheoloko sondiranje terena. Iskop vriti u slojevima veoma paljivo uz upotrebu asova, krampova, lopaia. misirija. pahtli. metlica i slino, uz stalno prisustvo arheologa. Iskopanu zemlju pregledati. izdvojiti arheoloki materijal, oprati ga. obeleili po mesiu nalaza i datumu i odloiti u kese ili kutije. Za znaajnije arheoloke nalaze u crteima oznaiti poloaj nalaza, iskopavanja izvesti strunom radnom snagom uz stalni nadzor arheologa. Iskopanu zemlju izbaciti, utovariti na kolica i prevesti u neposrednu blizinu. Obraun po radnom danu.

a. Po radnom danu. b. Po radnom asu.23.

Dan as

55.00 5,00

Arheoloko sondiranje bedema. Iskop vriti u slojevima veoma paljivo uz upotrebu asova, krampova, lopata, mistrija, pahtli, metlica i slino, uz stalno prisustvo arheologa. Iskopanu zemlju pregledati, izdvojiti arheoloki materijal, oprati ga, obeleiti po mestu nalaza i datumu i odloiti u kese ili kutije. Za znaajnije arheoloke nalaze u crteima oznaiti poloaj nalaza. Iskopavanja izvesti strunom radnom snagom uz stalni nadzor arheologa. Iskopanu zemlju izbaciti, utovariti na kolica i prevesti u neposrednu blizinu. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. a. Po m3. b. Po radnom asu. m3 as 25,00 5,00

25.

Arheoloko sondiranje temelja. Iskop vriti u slojevima veoma paljivo uz upotrebu asova, krampova, lopata, mistrija, pahtli, metlica i slino, uz stalno prisustvo arheologa. Iskopanu zemlju pregledati, izdvojiti arheoloki materijal, oprati ga, obeleiti po mestu nalaza i datumu i odloiti u kese ili kutije. Za znaajnije arheoloke nalaze u crteima oznaiti poloaj nalaza. Iskopavanja izvesti strunom radnom snagom uz stalni nadzor arheologa. Iskopanu zemlju izbaciti, utovariti na kolica i prevesti u neposrednu blizinu. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. a. Pom3. b. Po radnom asu. m3 as 17,50 5,00

27.

Fino kresanje strana iskopa. Postojee strane iskopa fino okresati. Okresanu zemlju prikupiti i odvesti na gradilinu deponiju. Obraun po m2 povrine iskopa. m2 0,50

28.

Odbacivanje zemlje od ivica iskopa. Iskopanu zemlju iz rova odbaciti na udaljenost od 2-5 m. Obraun po m3 odbaene zemlje. m3 2,25

29.

Prikupljane postojeeg kamena, utovar, prevoz kolicima i slaganje na gradilinu deponiju na udaljenosti do 50 m. Obraun po m3 kamena. m3 6,00

30.

Prikupljane uta. U toku i po zavrenim radovima sa gradilita prikupiti ut, viak zemlje i drugi otpadni materijal i odvesti na gradilinu deponiju pristupanu za utovar u kamion. Obraun po m3 prikupljenog uta.

a. uta. b. iste zemlje.

m3 m3

2,50 2,00

44

32.

Nasipanje zemlje sa nabijanjem. Zemlju nasipati u slojevima od 20 cm kvasiti i nabiti do potrebne zbijenosti. Za nasipanje koristiti istu zemlju, deponovanu prilikom iskopa. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. m32,00

33.

Iskop zemlje za izradu karpe. Otkopati zemlju u irokom otkopu, dubine po projektu. Izvriti razastiranje, nabijanje, planiranje i nivelisanje terena u kosu rampu, prema projektovanim niveletama. Viak iskopane zemlje prevesti na deponiju gradilita. Obraun po m3 zemlje, mereno uraslo. m3 7,50

34.

Nabavka, utovar, dovoz i razastiranje plodne iste zemlje. Zemlju oblikovati po projektu sa davanjem nadvienja (nadmera) od 20% kako bi posle sleganja, zemlja zauzela projektovane kote. Izvriti fino planiranje i valjanje drvenim valjkom. Obraun po m3 nasute zemlje. a. Plodne iste zemlje. b. Humusne zemlje. m3 m3 12,50 20,00

35.

Izrada travnjaka na mestima oznaenim u projektu. Preko fino isplaniranog terena izvriti setvu travne smese: - Festuca rubra 40 % - Festuca ovina 30 % - Poapratensis20% - Trifolium repens 10 % Setvu travnog semena izvriti ravno iz dva unakrsna pravca i to po mirnom vremenu, bez padavina i vetra. Po izvrenoj setvi seme utisnuti u zemlju gvozdenim jeom, a potom uvaljati drvenim valjkom i izvriti intezivno polivanje do punog nicanja trave. Polivanje nastaviti svakodnevno do predaje radova. Obraun po m2 zatravljene povrine. m2 2,50

36.

Runi utovar i odvoz zemlje i uta, sa gradiline deponije. Utovariti ut na kamion i odvesti na gradsku deponiju. Obraun po rn3 uta, mereno u kamionu. a. Runi utovar. b. Mainski utovar. m3 m3 11,00 6,00

.

4. Obrada arheolokih nalazal. Restauracija i konzervacija posude, visine do 25 cm. Iskopane delove posude paljivo oprati i oistiti. Od postojeih delova izvriti rekonstrukciju, restauraciju i konzervaciju posude. Delove koji nedostaju rekonstruisati od gipsa ili drugog materijala. Obraun po komadu posude. a. b. c. d. Do 15 cm. Do 30 cm. Do 50 cm. Vee od 50 cm. Kom. Kom. Kom. Kom. 60,00 125,00 160.00 210.00

45

5. Ostali istraivaki radovi1. Sondiranje i ienje rastresenih